Припремио:

Корњаче су ред животиња из класе гмизаваца,

карактеристичних по свом оклопу.

Најстарије познате корњаче су од пре око 215 милиона година.

Tренутно на Земљи постоји више од 300 различитих врста

(7 морских, 180 слатководних и преко 60 копнених )
 КРЕТАЊЕ

И на копну и у води корњаче се крећу кривудаво што је типично за гмизавце.

При томе се ослањају на оклоп што им у води смањује потрошњу енергије.
На копну њихово кретање често делује врло неспретно.

Морске корњаче су развиле јединствен начин кретања. Машу предњим

удовима који подсећају на пераје. На тај начин под водом постижу доста
велику брзину уз оптималну потрошњу енергије, што им омогућава
преваљивање великих удаљености.
 ИСХРАНА
Данашње корњаче немају зубе. Располажу снажним апаратом за храњење
који се развио од чељусних костију. У прошлости корњаче су имале зубе,
али су се они током еволуције изгубили и замењени су преобликованим
чељустима. Као и сви други гмизавци ни корњаче не жваћу храну него
откидају комаде, помажући се при томе предњим удовима.
Корњаче могу бити биљоједи као
и месоједи. Међутим, свима је
заједничка потреба за храном
богатом калцијумом који им је
неопходан за изградњу оклопа.
Да би могле унети калцијум,
корњачама је потребан витамин Д3.
 ОКЛОП
Све корњаче се одликују оклопом који је јединствен у животињском
свету. Састоји се од леђног и трбушног дела, који су међусобно
спојени својеврсним коштаним „мостом“. У свом доњем делу оклоп је
масивне коштане грађе. Преко тог коштаног слоја налази се
слој коже. Код корњача са меким оклопом тај слој је кожаст, док се
код осталих врста преко коже развио типичан плочасти оклоп. Плоче
се деле на групе (леђне, бочне, ивичне, репне итд. у зависности на
којем делу тела се налазе). Оклоп се састоји од око 50 костију и
еволуриао је пре више милиона година
 РАЗМНОЖВАЊЕ
Код врста које живе у подручју умерене климе време парења је
у пролеће и у јесен. Код врста које живе у тропским и
суптроским подручјима, време парења зависи од
влажности ваздуха.
Након оплодње, женка остаје плодна више година, чиме се
може објаснити велика успешност корњача код насељавања
нових животних простора.
 ЧУЛА
Корњаче виде јако добро, а у мраку боље него људи. Боље
разликују боје од људи јер, као и сви гмизавци, имају четири
типа фоторецептора за разликовање таласних дужина
светлости.
Нарочито им је изражено чуло мириса. Код корњача се чуло
мириса налази у грлу. Мирисом распознају јестиву од
нејестиве хране и препознају тло у које могу закопати јаја.
Корњаче немају спољно уво. Не чују ни приближно тако
добро као људи. Уместо тога, осете дубоке вибрације у својој
околини
 ЗАНИМЉИВОСТИ
Корњачин оклоп направљен је од 50 различитих костију. Иако изгледа као
штит из једног дела, оклоп се састоји од више костију и формира се кроз
фузију ребара и пршљенова корњаче. Заправо, оклоп изгледа као грудни кош
који корињача носи ван свог тела.
Корњаче су често окружене разиграним лептирима јер су им потребне због
исхране ових инсеката.
За разлику од неких животиња са оклопом, корњача не може потпуно да
напусти своју кућицу.Корњаче постоје више од 200 милиона година. Оне су
еволуирале пре сисара, птица, змија, гуштера па чак и крокодила.
Да би се заштитила, корњача своју главу увлачи у оклоп, а да би то урадила
принуђена је да изведе праву акробацију са својом кичмом.
 ПОСЕБНЕ ВРСТЕ:
Шумска корњача или обична чанчара једна je од пет врста
корњача које припадају роду Testudo. Постоје две подгрупе:
западна шумска корњача и источна шумска корњача .
Понекад се помиње и подврста T. h. peleponnesica, али још
није потврђено да се она разликује од подврсте T. h. boettgeri

Барска корњача је најпознатија врста корњаче у Европи, и код

нас. Има гладак леђни оклоп, већином једнобојан (смеђи или
црн). Кожа јој је глатка са жутим пегицама. Најлакше је описати
као корњачу са смеђим оклопом и жутим туфнама. Величине су
од 15 до 20 цм, и тежине од 400 до 700 грама. Мужјаци и женке
се лако разликују, јер су мужјаци мањи од женки. Дуговечне су
животиње, могу да живе и преко 100 година, али то је редак
случај. То су плашљиве животиње, и на први знак опасности
беже у воду. Сунчају се на срушеном дрвећу и камењу, јер на тај
начин одржавају телесну температуру и скупљају енергију за
своје активности