2 1 Ishrana Ciljevi Principi

Ishrana ciljevi i principi
Slides current until 2008

Nutrition - Aims and principles
Curriculum Module III-5
Slide 2 of 57
Ideja nutricione terapije
Pomoi osobama sa dijabetesom ili

su u riziku da ga dobiju da naue
kako promene navike da bi
kontrolisali metabolizam i spreili
komplikacije ili nastanak dijabetesa

Slide 3 of 57
Principi nutricione terapije /1
Obezbediti adekvatan energetski i

nutricioni unost za pravilan rast,
razvoj i zdravlje
Obezbediti psihiki i socijalni
oseaj dobrog zdravlja
Redukovati simptome dijabetesa
Postii i odrati prihvatljivu
telesnu masu

Slide 4 of 57
Principi nutricione terapije /2
Prevenirati, odloiti i leiti

komplikacije
Integrisati dijetu, fiziku aktivnost
i farmakoloku terapiju

Slide 5 of 57
Postizanje principa
Nutricioni saveti zasnivaju se na:

Individualnom psiholokom,
fizikalnom i socijalnom stanju
ivotnoj dobi, polu, telesnoj
teini, socijalnom i kulturnom
statusu
Ukusu i navikama u ishrani
Spremnou za promene

Slide 6 of 57
Nutriciona terapija
etvorostepeni model
Ispitivanje
Identifikacija nutricionog statusa
Intervencija
Evaluacija

Slide 7 of 57
Sastav hrane i pia
Makro nutritienti
proteini
ugljeni hidrati
masti
Mikro nutritienti
vitamini
minerali

Slide 8 of 57
Nutricione preporuke osobama sa

dijabetesom istorijski pregled
Distribucija kalorija (%)

Godina Ugljeni hidrati Proteini Masti
Pre 1921 Dijeta izgladnjivanja

1921 20 10 70
1950 40 20 40
1971 45 20 35
1986 <60 12-20 <30
2004 45-65* 10-20 20-35
* Zasnovano na individualnim terapijskim ciljevima <10% zasiene masti
American Diabetes Association

Slide 9 of 57
Dijetetske preporuke osobama sa
dijabetesom
Ugljeni hidrati: 45-65% (skrob

uglavnom)
Dijetna vlakna: minimum 20g/1000
kcal
Masti: 20-35%
Proteini: 10-20% (0.8 g/kg/day)
Natrijum: <3000 mg/day
Vitamini and minerali: suplementi nisu
neophodni uz balansiranu ishranu
Slide 10 of 57
Tenost
Esencijalna za sve telesne

funkcije
40-60% telesne teine je voda
Vano je uzimati adekvatnu

koliinu tenosti

Slide 11 of 57
Energija
Stvara se sagorevanjem hrane u

organizmu
Mere za energiju:
- obino se meri kilodulima (kJ)
- kalorijama ili kilokalorijama (kcal)
- 1 kcal = 4.2 kJ

Slide 12 of 57
Preporuke za energetski unost
Normalan unos kod prihvatiljive

telesne teine
Niskokalorijska dijeta preporuuje se
gojaznim osobama sa dijabetesom
Visokokalorijska dijeta preporuuje se
- tokom trudnoe i laktacije
- tokom oporavka od teki
dugotrajnih bolesti

Slide 13 of 57
Proteini
Izvor aminokiselina
Gradivna materija za miinu
masu
ivotinjski izvori
Biljni izvor
1 g proteina daje 4 kcal energije

Slide 14 of 57
Preporuen unos proteina
0.8 g proteina/kg telesne teine na

dan
10-20% dnevnog kaorijskog unosa
Vee koliine ne preporuuju se
osobama sa dijabetesom
ivotinjski proteini su uvek bogati
mastima, posebno zasienim
Biljni proteini preporuuju se zbog
malih koliina masti
Slide 15 of 57
Ugljeni hidrati
Treba da budu glavni izvor

energije organizma (>50%)
Hranljive materije koje najvie
utiu na nivo glikemije
Izvor prostih eera glukoze,
fruktoze
1 g ugljenih hidrata obezbeuje 4 kcal

Slide 16 of 57
Ugljeni hidrati i plan ishrane
Koliine i izvor ugljenih hidrata mora se

uzimati u obzir kod planiranja obroka
Ugljeni hidrati treba uglavnom da
potiu od:
- Integralnih itarica: penice, pirina,
testenina, itd
- krompira
- mahunarki, pasulja, pudinga
- Voa i povra
- Mleka
Slide 17 of 57
Ugljeni hidrati - preporuke
Sararoza beli eer

Prihvatljiv izvor do 10% ukupnih
dnevnih kalorijskih potreba
Ne poveavaju glikemiju vie nego
skrob
Deo balansiranog obroka
Visok unos saharoze doprinosi
gojaznosti i zubnom karijesu
American Diabetes Association; Canadian Diabetes Association

Slide 18 of 57
Sadraj ugljenih hidrata u namirnicama
Hrana koliina mera Ugljeni hidrati

(g) (g)
hleb 25 1 pare 12.4
Pirina (kuvan) 52 0.3 oljica 14.7
Testenine 43 0.3 oljica 12.6
Kukuruzne pahulje 26 3 kaike 20.2
Krompir 85 1 mala 17.0
Soivo 99 0.5 oljica 19.9
Banana 72 1 mala 16.9

Slide 19 of 57
Koristi od dijetnih vlakana
Ishrana sa dosta vlakana je zdrava

Meavina rastvorljivih i nerastvorljivih
vlakana
- usporava resorpciju glukoze
- smanjuju resorpciju masti iz hrane
- zadrava vodu u razmekava stolicu
- smanjuje rizik od raka debelog creva
- moe smanjiti rizik od oboljenja srca

Slide 20 of 57
Preporueni unos dijetnih vlakana
Preporuena koliina vlakana osobama sa

dijabetesom ista je kao i optoj populaciji:
ukupna koliina: 20-35g dnevno
rastvorljiva vlakna: 10-25g dnevno
Izvori nerastvorljivih vlakana su brano,
mekinje, integralne itarice, semenke, voe i
povre
Izvori rastvorljivih vlakana su mahunarke,
kesten pire, jeam, jabuke, limun i slino
voe, krompir
AHA
Slide 21 of 57
Masti
Najkoncentrovaniji izvor
energije
Namirnice mogu prirodno

sadravati masti ili su im one
dodate tokom spremanja
1 g masti ima 9 kcal

Slide 22 of 57
Preporuen unos masti
Dosta mononezasienih masti

(>10%)
Ograniitei zasiene masti (<10%)
Ograniiti polinezasiene masti (up
to 10%)
Ograniiti hidrogenizovane masti

Slide 23 of 57
Masti
Uobiajeni izvori razliitih masti

Zasiene crveno meso, buter, sir,
margarin, punomasno mleko,
pavlaka, slanina, varci
Polinezasiene ulje suncokretovo,
kukuruzno,
Mononezasiene maslinovo ulje,
ulje uljane repice, sezamovo ulje
Trans masti prena hrana, biskviti,
kolai
Slide 24 of 57
Trans masti
Nastaju hemijskom hidrogenacijom

tenih masti (ulja napr.)
Podiu LDL holesterol a sniavaju
HDL holesterol

Slide 25 of 57
Masti i ulja
Distribucija masti u uljima koje se obino koriste
Masne kiseline (g/100g namirnice)
Zasiene mono- poli- poli-
masne nezasiene nezasiene nezasiene
kiseline m.k. m.k. (-6) m.k.(-3)
Maslinovo ulje 13 76 10 1
Ulje od kikirikija 18 48 34 <0.5
Ulje uljane 8 70 12 10
repice
Sezamovo ulje 15 42 42 1
Ulje od kukuruza 12 32 55 1
Pamukovo ulje 22 25 52 1
Ulje od soje 15 27 53 5
Suncokretovo 13 27 60 <0.5
Safflower oil 13 17 70 <0.5
Kokosovo ulje 90 7 2 <0.5
Margarin 24 19 3 <0.5
Buter 65 32 2 <1.0
Ghafoorrunissa et al, NIN 1994
Slide 26 of 57
Riblje masnoe
Imaju balansiran odnos omega-3 i

omega-6 masnih kiselina i deo su
zdrave ishrane
Dobar su izvor omega-3 masnih
kiselina
Dva do tri puta nedeljno treba jesti
ribu
Ne savetuje se riblje ulje kao
suplement
Slide 27 of 57
Holesterol
Unos holesterola treba ograniiti

Osobe sa dijabetesom treba da
konzumiraju manje od 300 mg
holesterola na dan
Smanjivane unosa zasienih masti
pomoi e smanjivanju
holesterola

Slide 28 of 57
Vitamini
Organske materije koje se u

vrlo maloj koliini nalaze u hrani
Neophodne za dobro zdravlje
Balansirana ishrana automatski
obezbeuje dovoljno vitamina
Mogu biti lipo i hidro solubilni

Slide 29 of 57
Antioksidanti i flavonidi
Antioksidanti obezbeuju zatitu

od sranih oboljenja i drugih
zdravstvenih problema
Dobre izvore antioksidanasa,
ukljuujui voe i povre,
svakodnevno treba konzumirati
Preporueni dnevni unos je pet
jedinica

Slide 30 of 57
Vitamini i antioksidansi - preporuke
Dobro balansirana ishrana

obezbeuje dovoljno vitamina i
antioksidanasa i suplementi nisu
neophodni
Multivitaminski suplemetni potrebni
su samo u odreenim sluajevima

Slide 31 of 57
Minerali i oligoelementi
Balansirana ishrana obezbeuje
dovoljeno minerala i oligoelemenata
Neorganske materije reguliu
vitalne procese u organizmu
Nalaze se u krvi, enzimima,
hormonima, kostima, zubima i
tkivnim tenostima
Suplementi za veinu nisu neophoni;
kalcijum i vitaminski suplementi
mogu biti poeljni kod starih osoba
Slide 32 of 57
Minerali
Minerali postoje u kostima, zubima,

vezivnom tkivu, miiima, krvi i nervnim
elijama
Potpomau fizioloke procese, ojaavaju
kotanu strukturu, tite sranu i modanu
funkciju, miini i nervni sistem
Funkcioniu kao katalizatori esencijalnih
enzimskih reakcija
Manjak minerala remeti vitalne ivotne
funkcije

Slide 33 of 57
Preporuke za unos soli
Veina ljudi unosi previe soli

Dnevni unos ne treba da prelazi 6 g
Dnevni unos natrijuma ne treba da
prelazi 2,4 g
Unos soli treba ograniiti kod
hipertenzije, bolesti srca i bubrega
Ishranu treba bazirati na sveoj
hrani

Slide 34 of 57
Alkohol
Za ene jedno standardno

alkoholno pie na dan
Dva standardna alkoholna pia
za mukarce

Slide 35 of 57
Alkohol
Da bi se izbegla hipoglikemija,
alkohol treba uzimati uz hranu
Ne uzimati alkohol u toku

trudnoe, pankreatitisa, teke
dislipidemije, neuropatije ili kod
alkoholizma
1 g alkohola daje 7 kcal

Slide 36 of 57
Niskokalorijski zaslaivai
Potpomau kontroli telesne teine

Omoguavaju fleksibilnost u ishrani
Ne utiu na izluivanje insulina i ne
utiu na nivo glukoze u cirkulaciji
Ne doprinose nastanku karijesa zuba

Slide 37 of 57
Preporuke za ishranu - rekapitulacija
Ugljeni hidrati: 45-65% (preteno skrob)

Dijetna vlakna: min 20 g/1000 kcal
Masti: 20-35%
- zasiene <10%
- polinezasiene <10%
- mononezasiene >10%
- holesterol <300 mg/day
Proteini: 10-20% (0.8 g/kg/day)
Natrijum: <2400 mg/day
Vitamini i minerali: uz balansiranu ishranu
dodaci nisu neophodni Slides current until 2008
Slide 38 of 57
Praktini saveti ukratko /1
Namanje 5 jedinica voa i povra na

dan
Integralne itarice, pirina, krompir
Ogranii unos zasienih masti i
holesterola
Jesti vie
ribe i posnog mesa
soje i pasulja
obrano mleko i produkte od njega
www.everydaychoices.org, WHO 2003
Slide 39 of 57
Praktini saveti ukratko /2
Koristiti to manje masti za

kuvanje
Postii i odravati prihvatljivu
telesnu teinu ograniavanjem
koliine hrane koja se pojede
Gubiti teinu smanjivanjem
kalorijskog unosa a poveavanjem
fizike aktivnosti

Slide 40 of 57
Evaluacioni test
1. Povre je izvor
a. Proteina
b. Masti
c. Vitamina i minerala
d. eera

Slide 41 of 57
Evaluacioni test
2. Sadraj holesterola najmanji je u?
a. umancetu jajeta
b. Buteru
c. Punomasnom mleku
d. Belancetu jajeta

Slide 42 of 57
Evaluacioni test
3. Koliko esto osoba treba da jede

voe?
a. Jednom dnevno
b. Nekoliko puta na dan
c. Jednom nedeljno
d. Dva puta nedeljno

Slide 43 of 57
Evaluacioni test
4. Hrana bogata nevidljivim mastima

je
a. Buter
b. Ulje od kikirikija
c. Bademi
d. Suncokretovo ulje

Slide 44 of 57
Evaluacioni test
5. ta od navedenog predstavlja bazini

savet osobama sa dijabetesom
a. Nema restrikcije alkohola

b. Jesti to vie proteinske hrane
c. Jesti integralne itarice i skrobnu
hranu
d. Jesti svakodnevno prenu hranu
kao to su krekeri ili preno
semenje
Slide 45 of 57
Odgovori
1. c
2. d
3. b
4. c
5. c

Slide 46 of 57
Literatura
1. American Diabetes Association. Nutrition Principles and Recommendations in Diabetes,
2005.
2. Canadian Diabetes Association, Diabetes Australia, Diabetes Study Group of the
European Association for the Study of Diabetes, Diabetes UK.
3. Ghafoorunissa. Dietary lipids and heart disease - the Indian context. Natl Med J India
1994; 7(6): 270-6.
4. Every day Choices. Try our Health Tools page (accessed 2004, Nov 13) Available from
www.everydaychoices.org
5. American Diabetes Association. Nephropathy in Diabetes. Diabetes Care 2004; 23:
S76-78.
6. Canadian Diabetes Association Clinical Practice Guidelines. Expert Committee.
Canadian Diabetes Association 2003.
7. Clinical Practice Guidelines for the Prevention and Management of Diabetes in Canada.
Can J Diabetes 2003; 27 (Suppl 2): S66-71.
8. Felstinker L, Heins JM, Holler HJ. Commentary and translation: 1994 nutrition
recommendations for diabetes. JAMA 1994; 94: 838-39.
9. Diet, nutrition and the prevention of chronic diseases, Report of the joint WHO/FAO
expert consultation, WHO Technical Report Series, No. 916 (TRS 916).
www.who.int/mediacentre/news/releases/2003/pr20/en/
10. Mann J, Lean M, Toeller M, et al. Recommendations for the nutritional management of
patients with diabetes mellitus, Eur J Clin Nutr 2000; 54: 353-5.
www.dsng.org/pdfs/ejen54.pdf

Slide 47 of 57
References
1. Brand Miller J, Foster-Powell, Colagiuri S, Leeds A. The GI factor. Hodder 1998.
2. Wolever T, Mehling C. Long-term effect of varying the source or amount of dietary
carbohydrate on postprandial plasma glucose, insulin, triacylglycerol, and free fatty acid
concentrations in subjects with impaired glucose tolerance. Am J Clin Nutr 2003; 77(3):
612-21.
3. Garg A, Bantle JP, Henry RR, et al. Effects of varying carbohydrate content of diet in
patients with non-insulin-dependent diabetes mellitus. JAMA 1994; 271(18): 1421-8.
4. Wheeler M. Cycles: Diabetes Nutrition Recommendations Past, Present and Future.
Diabetes Spectrum 2000; 13(3): 116-9.
5. Chandalia M, Garg A, Luyjohann D, et al. Beneficial Effects of High Dietary Fiber Intake
in Patients with Type 2 Diabetes Mellitus. NEJM 2000; 342: 1392-8.
6. Kapur A, et al. Novovare Interactive Nutrition Assistant - A computer aided Interactive
Nutrition Management Program, Novo Nordisk Diabetes Update Proceedings 1997.
7. Kapur K, et al. Making Healthy Food Choices, Novo Nordisk Education Foundation, 2004
(www.diabeteseducation.org). http://www.diabeteseducation.org/signal1.htm
8. University of Cambridge. EPIC-Norfolk: nutritional methods (cited 2004 Nov 14) (2
screens). Available from www.sri.cam.ac.uk/epic/nutmethod/24hr.shtml
9. The Australian Guide to Healthy Eating. Australian Government Department of Health
and Ageing, Population Health Division, Commonwealth Copyright 1998.
www.health.gov.au/pubhlth/strateg/food/guide/guide2.htm

2 1 Ishrana Ciljevi Principi

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

2 1 Ishrana Ciljevi Principi

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Ishrana ciljevi i principi

Slides current until 2008

Ideja nutricione terapije

Pomoi osobama sa dijabetesom ili

Slides current until 2008

Principi nutricione terapije /1

Obezbediti adekvatan energetski i

Slides current until 2008

Principi nutricione terapije /2

Prevenirati, odloiti i leiti

Slides current until 2008

Nutricioni saveti zasnivaju se na:

Slides current until 2008

Slides current until 2008

Sastav hrane i pia

Slides current until 2008

Nutricione preporuke osobama sa

Distribucija kalorija (%)

Pre 1921 Dijeta izgladnjivanja

American Diabetes Association

Ugljeni hidrati: 45-65% (skrob

Esencijalna za sve telesne

40-60% telesne teine je voda

Vano je uzimati adekvatnu

Slides current until 2008

Stvara se sagorevanjem hrane u

Slides current until 2008

Preporuke za energetski unost

Normalan unos kod prihvatiljive

Slides current until 2008

1 g proteina daje 4 kcal energije

Slides current until 2008

Preporuen unos proteina

0.8 g proteina/kg telesne teine na

Treba da budu glavni izvor

1 g ugljenih hidrata obezbeuje 4 kcal

Slides current until 2008

Ugljeni hidrati i plan ishrane

Koliine i izvor ugljenih hidrata mora se

Ugljeni hidrati - preporuke

Sararoza beli eer

American Diabetes Association; Canadian Diabetes Association

Sadraj ugljenih hidrata u namirnicama

Hrana koliina mera Ugljeni hidrati

Slides current until 2008

Koristi od dijetnih vlakana

Ishrana sa dosta vlakana je zdrava

Slides current until 2008

Preporueni unos dijetnih vlakana

Preporuena koliina vlakana osobama sa

Namirnice mogu prirodno

Slides current until 2008

Preporuen unos masti

Dosta mononezasienih masti

Slides current until 2008

Uobiajeni izvori razliitih masti

Nastaju hemijskom hidrogenacijom

Slides current until 2008

Imaju balansiran odnos omega-3 i

Unos holesterola treba ograniiti

Slides current until 2008

Organske materije koje se u

Slides current until 2008