BAZE PODATAKA

Informacije injenice o pojmovima kao to

su ljudi, predmeti, pojave...
Podatak fiziko predstavljanje informacije.
Organizacija podataka podrazumeva logiko
predstavljanje i povezivanje podataka.
Organizacija podataka u datoteke naziva se
klasini nain organizacije, a organizacija
podataka u vidu integrisanih podataka
predstavlja bazu podataka.
Pristup i korienje podataka iz baze
podataka omogueno je programima koji se
nazivaju sistem za upravljanje bazom
podataka (DBMS).

Baza podataka je vei skup meusobno

povezanih datoteka.
Postoje 2 naina njenog predstavljanja:
1. logiko podrazumeva model podataka
prilagoen korisnicima i skup operacija
koje je mogue izvesti nad tim podacima;
2. fiziko podrazumeva predstavljanje u
binarnom obliku.

Bitna osobina baze podataka je

nezavisnost podataka koja se ogleda u
mogunosti stvaranja razliitih logikih
struktura ne vodei rauna o njihovoj
fizikoj organizaciji. To znai odvojenost
fizike i logike strukture, odnosno
mogue je menjati jednu strukturu bez
uticaja na drugu.

Fizika nezavisnost podataka kada

korisniki program ne zavisi od fizike
organizacije podataka (mesta skladitenja
i metoda pristupa padacima).
Logika nezavisnost podataka kada
promena globalne logike organizacije ne
utie na eksternu organizaciju (strukturu
podataka opisanu u programu).

Integritet podataka oznaava zahtev da

podaci u bazi podataka budu potpuni,
ispravni, zatieni i da se obezbedi njihova
tajnost. Imajui u vidu veliki broj korisnika
baze podataka sigurnosti podataka pridaje
se veliki znaaj.

Elementi baze podataka:

Aplikacioni programi

Program 1

Program 2

Program 3

Renik
podataka

Sistem za
upravljanje
bazom
podataka
(DBMS)

Fizika baza
podataka

VRSTE BAZA
PODATAKA

Definisani odnosi izmeu podataka u bazi

podataka odreuju globalnu logiku
strukturu.
Postoje sledee logike strukture
podataka:
1. hijerarhijska,
2. mrena,
3. relaciona,
4. objektna.

1.
2.
3.
4.

RELACIONE BP
Kada su veze izmeu podataka sloene,
koriste se ove baze podataka.
Celokupna baza je predstavljena kao skup
tabela.
Te veze mogu se predstaviti tabelarno.
Tabele imaju sledee osobine:
ne postoje grupe koje se ponavljaju i svaka
rubrika tabele predstavlja jedan podatak,
u jednoj koloni postoji samo jedna vrsta
podataka,
redovi se razlikuju meu sobom,
kolone imaju svoj naziv.

Lini
broj
1021/04
1019/04
1132/04
1342/04

Ime
Marko
Markovi
Petar
Petrovi
Ivana
Ivanovi
Mila
Mili

Odeljenje
IV/3
IV/2
IV/3
IV/1

nazivi domena

UENIK(lini broj, ime, odeljenje)

naziv
relacije

klju relacije
(jednoznano
odreuje svaki red tabele)

npr: (1021/04,Marko Markovi, IV/3)

Relaciona baza je sastavljena od relacija.

Skup vrednosti jednog podatka odnosno
kolone naziva se domen.
Relacija je jednoznano identifikovana
kljuem relacije. SVAKA relacija mora imati
klju.
Ukoliko su potrebne informacije iz vie tabela
a one imaju neki zajedniki element, mogue
je povezivanje tabela ili delova tabela.

Klju relacije je takav skup njenih atributa

ili jedan atribut koji zadovoljava sledee
uslove:
- Osobina jedinstvenosti: Ne postoje bilo
koja dva reda u tabeli sa istom vrednou
tog atributa.
- Osobina neredundantnosti: Ako se bilo
koji atribut izostavi iz kljua, gubi se
osobina jedinstvenosti.
STUDENT(BI, IME, SEMESTAR,SMERA)

Moe postojati vie od jednog atributa koji

zadovoljavaju ove osobine i tada jedan od
njih postaje primarni klju a ostali su
alternativni kljuevi.
STUDENT(BI, IME, SEMESTAR)
STUDENT1(JMBG, BI, IME, SEMESTAR)

Atribut relacije koji nije u njoj klju ali je

primarni klju u nekoj drugoj relaciji naziva
se spoljni klju posmatrane relacije.
Atributi u obe relacije moraju biti definisani
nad istim domenom.
STUDENT(BI, IME, SEMESTAR,SMERA)
SMER(SMERA, NAZIV, RUK)

spoljni klju
relacije STUDENT
a primarni relacije
SMER

STUDENT(BI, IME, SEMESTAR,SMERA)

SMER(SMERA, NAZIV, RUK)
PROFESOR(PROF, IMEPROF, ZVANJE)
PREDMET(PRED, NAZIVPR, BROJASOVA)
PRIJAVA(BI, PREDMETA, DATUM, OCENA)
sloen klju,sastoji se od 2 atributa
Spoljni klju relacije PRIJAVA