UPRAVLJANJE

PROJEKTIMA
POJAM I PROCESI

POJAM I VRSTE PROJEKATA

U

savremenim uslovima poslovanja i u skoro svim

privrednim i drutvenim delatnostima javlja se izuzetno
veliki broj veoma specifinih poslovnih zadataka i
poduhvata koje treba realizovati na to efikasniji nain.

Osnovne karakteristike koje su zajednike za sve ove

poduhvate su:
obim koji pretpostavlja da se poduhvat sastoji od
velikog broja pojedinanih aktivnosti i zadataka,
neponovljivost (neobinost) aktivnosti koje ine
poduhvat se ne ponavljaju,
sloenost (kompleksnost) za realizaciju aktivnosti
koristi se velika koliina resursa (ljudskih i materijalnih),
znaaj realizacija poduhvata je od velikog znaaja za
dalje poslovanje organizacije i samim tim ima posebnu
panju i podrku.

POJAM I VRSTE PROJEKATA

Poslovni poduhvati i zadaci koji imaju ove karakteristike

mogu se posmatrati kao projekti.

Osobine koje karakteriu svaki projekat su:

Cilj
Cilj
Rokovi
Rokovi

Kompleksnost
Kompleksnost
Obim
i
priroda
Obim i priroda
zadataka
zadataka
Resursi
Resursi
Organizaciona
Organizaciona
struktura
strukturai kontrolni
Informacioni

Informacioni i kontrolni
sistem

POJAM I VRSTE PROJEKATA

U praksi se sree izuzetno veliki broj definicija projekta, od
kojih se mogu izdvojiti:
Sloen i neponovljiv poslovni poduhvat koji se preduzima

u budunosti da bi se dostigli ciljevi u predvienom

vremenu i sa predvienim trokovima;
Jedinstven proces koji se sastoji od skupa meusobno

povezanih i kontrolisanih zadataka sa definisanim

datumima poetka i zavretka, ukljuujui vremensko
ogranienje i ogranienja u vezi sa trokovima i
resursima, kako bi se ostvarili ciljevi koji odgovaraju
potrebama [ISO 10006:1997(E) Quality Management
Guidelines to quality in project management];
To je poduhvat kojeg karakterie neponovljivost uslova:

ciljevi, vremenska, finansijska, kadrovska i druga

ogranienja, kao i izdvojenost od drugih poduhvata [DIN
69901 - 1987];
Izdvojen poduhvat sa definisanim ciljevima ukljuujui

zahteve u vezi sa vremenom, trokovima i kvalitetom

POJAM I VRSTE PROJEKATA

Na osnovu svih definicija projekata mogu se dati opte

karakteristike vezane za projekat koje opet mogu

predstavljati jednu optu definiciju projekta:
Projekat predstavlja veoma sloen poduhvat sa velikim
brojem aktivnosti i uesnika.
Projekat ima sve elemente poslovnog procesa.
To je poduhvat koji se odvija u budunosti.
Projektu je imanentan rizik i neizvesnost.
To je poduhvat koji je jedinstven, odnosno neponovljiv.
Projekat je vremenski ogranien i jednokratan.
Projekat sadri konane ciljeve koje treba dostii.
To je poduhvat u kome uestvuju ogranieni ljudski i
materijalni resursi.
To je poduhvat koji zahteva koordinaciju u realizaciji i
njime se mora upravljati da bi se efikasno realizovao.

POJAM I VRSTE PROJEKATA

Projekat je sloen i neponovljiv poslovni poduhvat

koji je usmeren prema cilju u budunosti, a izvodi

se sa ogranienim ljudskim i materijalnim
resursima i u ogranienom vremenu.

POJAM I VRSTE PROJEKATA

U zavisnosti od podruja primene, naruioca,
problematike sprovoenja, predmeta i sl. postoji izuzetno
veliki broj vrsta projekata kao na primer:
Istraivako razvojni projekti (istraivanje i razvoj novih

proizvoda, usluga, i sl.);

Organizacioni (promene organizacione strukture,

organizacione kulture, veliine organizacije, i sl.);

Graevinski (izgradnja zgrada, fabrika, infrastrukturnih

objekata i sl.);
Politiki (voenje politike ili predizborne kampanje);
Investicioni (ulaganje u izgradnju i izgradnja osnovnih

sredstava u razliitim oblastima privrednog i drutvenog

ivota).

KONCEPT UPRAVLJANJA
PROJEKTIMA

KONCEPT UPRAVLJANJA
PROJEKTIMA
Svaki projekat u toku svoje realizacije prolazi kroz odreen
broj razliitih, sukcesivnih faza. Ukupan vremenski period
svih ovih faza naziva se ivotni ciklus projekta.
Precizno analiziranje i definisanje kako celokupnog ivotnog
ciklusa projekta tako i pojedinanih faza ima za cilj da se
realizacija projekta podeli kako na glavne, tako i na manje
delove kako bi prouavanjem pojedinih delova projekta
odabrali najadekvatniji upravljaki mehanizam za uspeno
voenje i realizovanje itavog projekta.
Osnovna podela ivotnog ciklusa projekta obuhvata tri
osnovne faze :
poetna (inicijalna) faza projekta,
sredinja faza projekta,
krajnja (finalna) faza projekta.

KONCEPT UPRAVLJANJA
PROJEKTIMA
Nivo trokova
i resursa
Poetna
faza

Sredina
faza

Krajnja
faza

Vreme

KONCEPT UPRAVLJANJA
PROJEKTIMA
Svaka od osnovnih faza ivotnog ciklusa projekta moe se
podeliti na vie faza i to prema vrsti poslova koji se obavljaju
u vremenskom periodu izmeu poetka i kraja projekta, pri
emu se svaka od posmatranih faza sastoji od jedne ili vie
aktivnosti.
Jedna takva podela sastoji se od etiri faze ivotnog ciklusa
projekta:
faza koncipiranja (utvruju se osnovne aktivnosti,
identifikuju potrebe i mogunosti, odreuju alternative i
definie organizacija projekta);
faza planiranja (izrada privremenih planova, detaljno
projektovanje i na kraju izrada kompletnog plana);
faza izvrenja (izvrenje svih potrebnih aktivnosti i
koordinacija raspoloivih resursa s ciljem realizacije
projekta u planiranom vremenskom periodu i sa
planiranim resursima);
zavrna faza (zavrne aktivnosti i zadaci).

KONCEPT UPRAVLJANJA
PROJEKTIMA
Upravljanje projektom je nauno zasnovan i u praksi potvren
koncept kojim se uz pomo odgovarajuih metoda organizacije,
planiranja i kontrole vri racionalno usklaivanje svih potrebnih
resursa i koordinacija obavljanja potrebnih aktivnosti da bi se
odreeni projekat realizovao na najefikasniji nain.
Osnovni procesi u konceptu upravljanja projektom su:
planiranje,
realizacija i
kontrola,
Elemente iju realizaciju treba planirati, pratiti i kontrolisati su :
vreme,
resursi i
trokovi

KONCEPT UPRAVLJANJA
PROJEKTIMA

Postavljanje
ciljeva

Planiranje

Odreivanje
strukture
Izraunavanje
vremena
Planiranje
resursa
Utvrivanje
budeta

Organizacija

Funkcije
Kompletiranje
personala
Neophodne
instrukcije
Uzajamna
povezanost

Upravljanje
projektom

Kontrola

Rezultat
Vreme
Trokovi

KONCEPT UPRAVLJANJA PROJEKTIMA

VREME
-WBS tehnika

PROJEKTNI
TIM

PLANIRANJE
REALIZACIJE

- Kljuni dogaaji
- Procena vremena
aktivnosti
- Vremenski plan

RESURSI

TROKOVI

- Procena materijala
- Procena radne snage
- Rasporeivanje radne
snage

- Procena trokova
aktivnosti
- Plan ukupnih trokova
projekta

- Izvetaj o stanju zaliha

- Izvetaj o trokovima aktivnosti

- Zbirni izvetaj o
trokovima

PRAENJE
REALIZACIJE

KONTROLA
REALIZACIE

- Izvetaji o
napredovanju radova
- Izvetaj o kljunim
dogaajima

KONCEPT UPRAVLJANJA PROJEKTIMA

Osnovne funkcionalne oblasti primene koncepta upravljanja
projektom su:
Upravljanje integrisanjem projekta
Upravljanje obimom projekta
Upravljanje trokovima projekta
Upravljanje vremenom projekta
Upravljanje kvalitetom projekta
Upravljanje ljudskim resursima projekta
Upravljanje komunikacijama projekta
Upravljanje rizikom projekta
Upravljanje nabavkom
Upravljanje ugovaranjem
Upravljanje konfliktima
Upravljanje promenama u projektu

UPRAVLJANJE INTEGRISANJEM
PROJEKTA

Upravljanje integrisanjem projekta je funkcionalna

oblast koncepta projektom kojom su obuhvaeni procesi
za obezbeivanje adekvatne koordinacije izmeu
razliitih elemenata jednog projekta.

Osnovni elementi upravljanja integrisanjem projektom

su:
Razvoj plana projekta
Realizacija plana projekta
Kontrola promena.

UPRAVLJANJE INTEGRISANJEM PROJEKTA

Razvoj plana projekta

Ulazi
Ulazi

Alati
Alati ii tehnike
tehnike

Izlazi
Izlazi

drugi
drugiplanirani
planiraniizlazi
izlazi
informacije
informacijeooistoriji
istorijiprojekta
projekta
organizaciona
organizacionapolitika
politika
ogranienja
ogranienja
metode
projektnog
metode
projektnog
pretpostavke
pretpostavke
planiranja
planiranja
vetine
vetinei iznanja
znanja
Project
Projectmenagement
menagement
informacioni
informacionisistem
sistem(PMIS)
(PMIS)
plan
planprojekta
projekta
delovi
deloviza
zapodrku
podrku

UPRAVLJANJE INTEGRISANJEM PROJEKTA

Realizacija plana projekta

Ulazi
Ulazi

Alati
Alati ii tehnike
tehnike

Izlazi
Izlazi

plan
planprojekta
projekta
detalji
detaljiza
zapodrku
podrku
organizaciona
politika
opte
opte
organizaciona
politika
vetine
menadmenta
vetine
menadmenta

korektivne
aktivnosti
proizvodne
proizvodne
korektivnevetine
aktivnosti
i iznanja
vetine
znanja
sistem
sistemautorizacije
autorizacijerada
rada
sastanci
sastanciza
zapregled
pregledstatusa
statusa
projekta
projekta
PMIS
PMIS
organizacione
organizacioneprocedure
procedure
rezultati
rezultatirada
rada
zahtev
zahtevza
zapromenama
promenama

UPRAVLJANJE INTEGRISANJEM PROJEKTA

Kontrola promena

Ulazi
Ulazi

Alati
Alati ii tehnike
tehnike

Izlazi
Izlazi

plan
planprojekta
projekta
izvetaj
izvetajooperformansama
performansama
odgovori
odgovorina
napromene
promene
sistem
kontrole
sistem kontrolepromena
promena
upravljanje
upravljanjekonfiguracijom
konfiguracijom
merenje
merenjeperformansi
performansi
dodatno
dodatnoplaniranje
planiranje
PMIS
PMIS
replaniranje
replaniranjeprojekta
projekta
korektivne
korektivneaktivnosti
aktivnosti
sticanje
sticanjeiskustva
iskustva

UPRAVLJANJE OBIMOM PROJEKTA

Upravljanje obimom projekta predstavlja funkcionalnu

oblast koncepta upravljanja projektom koja se sastoji od

aktivnosti kojima se projekat usmerava ka njegovim
ciljevima.

Osnovni elementi upravljanja obimom projekta su:

Iniciranje
Planiranje obima projekta
Definisanje obima projekta
Verifikacija obima projekta
Kontrola promena obima projekta.

UPRAVLJANJE OBIMOM PROJEKTA

UPRAVLJANJE VREMENOM
Upravljanje

vremenom
projekta
predstavlja
funkcionalnu oblast koncepta upravljanja projektom
kojom se upravlja vremenom realizacije celokupnog
projekta primenom tehnike planiranja, procene i
kontrole vremena realizacije projekta.

Osnovni elementi upravljanja vremenom projekta su:

Definisanje aktivnosti,
Odreivanje redosleda aktivnosti,
Proraun vremena trajanja aktivnosti,
Razvoj vremenskog plana projekta,
Kontrola vremenskog plana projekta

UPRAVLJANJE VREMENOM

UPRAVLJANJE TROKOVIMA
Upravljanje trokovima predstavlja funkcionalnu oblast

koncepta upravljanja projektom koja obuhvata:

procenu,
budetiranje,
praenje,
analiziranje,
predvianje i izvetavanje o trokovima realizacije
projekta.
Osnovni elementi upravljanja trokovima projekta su:
Planiranje sredstava,
Procena trokova,
Predraun trokova,
Kontrola trokova

UPRAVLJANJE TROKOVIMA

UPRAVLJANJE KVALITETOM
Upravljanje kvalitetom predstavlja funkcionalnu oblast

upravljanja projektom kojom se obezbeuje zahtevani

kvalitet realizacije projekta.
Osnovni elementi upravljanja kvalitetom projekta su:
Planiranje kvaliteta,
Potvrda kvaliteta,
Kontrola kvaliteta

UPRAVLJANJE KVALITETOM

UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA

Upravljanje ljudskim resursima predstavlja usmeravanje

i koordinaciju ljudskih resursa na projektu, kako bi se

obezbedila
njegova
efikasna
realizacija.
Pored
usmeravanja i koordinacije, upravljanje ljudskim
resursima obuhvata i motivaciju lanova projektnog
tima i upravljanje konfliktima.
Osnovni elementi upravljanja ljudskim resursima su:
Organizaciono planiranje,
Prijem osoblja,
Razvoj tima

UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA

UPRAVLJANJE KOMUNIKACIJAMA
Upravljanje

komunikacijama predstavlja jednu od

funkcionalnih oblast koncepta upravljanja projektom u
kojoj se vri slanje, prenos, filtriranje, prijem, obrada i
interpretacija razliitih poruka i informacija, koje su
potrebne za realizaciju, odnosno za upravljanje
realizacijom projekta.

Kao

uesnici procesa komuniciranja u projektu

pojavljuju se: rukovodilac projekta, projektni tim,
klijenti, vrhovni menadment.

Osnovni

elementi upravljanja
realizaciji projekta su:
Planiranje komunikacija,
Distribucija informacija,
Izvetavanje o uinku,
Administrativno zakljuenje.

komunikacijama

UPRAVLJANJE KOMUNIKACIJAMA

UPRAVLJANJE RIZIKOM
Upravljanje

rizikom predstavlja funkcionalnu oblast

koncepta
upravljanja
projektom
koja
obuhvata
upravljake metode i tehnike, na osnovu kojih se vri
identifikacija, analiza i procena uticaja rizinih dogaaja
na realizaciju projekta, a sve sa ciljem planiranja
reagovanja i smanjenja neeljenih i tetnih posledica.

Osnovni elementi upravljanja rizikom su:

Identifikacija rizika,
Analiza i procena rizika,
Planiranje odgovora na rizik,
Kontrola primene odgovora na rizik.

UPRAVLJANJE RIZIKOM

UPRAVLJANJE NABAVKOM
Upravljanje nabavkom je jedna od funkcionalnih oblasti

koncepta upravljanja projektom koja obuhvata nabavku

svih potrebnih resursa za obezbeenje efikasne
realizacije projekta.
Osnovni elementi upravljanja nabavkom su:
Planiranje nabavke,
Planiranje javnog konkursa,
Javni konkurs,
Odabir dobavljaa,
Administracija u vezi sa ugovorom,
Zakljuivanje ugovora.

UPRAVLJANJE NABAVKOM

UPRAVLJANJE UGOVARANJEM
Upravljanje

ugovaranjem
je
jedna
od
funkcionalnih oblasti koncepta upravljanja
projektom, pomou koje se definiu i
usmeravaju procesi ugovaranja realizacije
projekta,

Upravljanje ugovaranjem se izmeu ostalog

koristi i da se u toku realizacije projekta prati

ispunjenje ugovorenih obaveza.

UPRAVLJANJE KONFLIKTIMA
Upravljanje

konfliktima
predstavlja
funkcionalnu oblast koncepta upravljanja
projektom, koja se bavi istraivanjem pojava
moguih konflikata u toku realizacije projekta,
kao i pronalaenje najboljeg naina za njihovo
reavanje.

Upravljanje konfliktima moe se posmatrati i u

okviru upravljanja ljudskim resursima.

UPRAVLJANJE PROMENAMA U
PROJEKTU
Upravljanje promenama je jedna od novijih

funkcionalnih oblasti koncepta upravljanja

projektom, pomou koje se:
planiraju, identifikuju i prate promene koje
nastaju tokom realizacije projekta,
sprovode potrebne promene po unapred
definisanoj proceduri
prati i kontrolie sprovoenje promena i
analiziraju
rezultati
koji
nastaju
kao
posledica promena.

PROJEKTNI

TIM

UPRAVLJANJE LJUDSKIM
RESURSIMA
Planiranje, formiranje i stvaranje

projektnog tima (Team Building)

Razvoj i funkcionisanje projektnog tima

(Team development)
Transformacija tima u toku realizacije

projekta
Rasformiravanje po zavretku projekta

PROJEKTNI TIM
Grupa eksperata za odreena podruja,

koji
se
meusobno
dopunjuju
i
zamenjuju u toku realizacije projekta.
Planiranje
Planiranje
Tehniko
Tehniko
crtanje
crtanje

Projektovanje
Projektovanje

Inenjering
Inenjering

Projektni
Projektni
menader
menader

Ekspeditura
Ekspeditura

Raunovodstvo
Raunovodstvo

Sektorski poslovi
Sektorski poslovi
Nabavka
Nabavka

SASTAV PROJEKTNOG TIMA

Rukovodilac
Glavni (stalni) lanovi
Privremeni lanovi

SASTAV PROJEKTNOG TIMA

Nivoi donoenja odluka

O D LU K E
O D LU K E

Politika
Politika

ln

P
l riv
an re
ov m
i t en
im i
a

ta

la

im

Strategija
Strategija
Strategija
Strategija
Taktika
Taktika
Taktika
Taktika

Operativno
Operativno
upravljanje
upravljanje

Operativno upravljanje
Operativno upravljanje

RP rukovodilac projektnog tima

FORMIRANJE PROJEKTNOG TIMA

Plan za formiranje tima

Pregovori sa lanovima tima
Organizovanje tima
Odravanje prvog sastanka
Postizanje lojalnosti lanova tima
Izgradnja kanala komunikacije
Usmeravanje aktivnosti
Ukljuivanje aktivnosti

formiranja tima u aktivnosti

vezane za projekat

FUNKCIONISANJE I EFIKASNOST
PROJEKTNOG TIMA
Planiranje
Prikupljanje informacija
Praenje i kontrola
Izvetavanje
Aktualizacija mrenih planova

Za ocenu efikasnosti potrebno je na poetku realizacije projekta

izvriti izbor kriterijuma i pokazatelja koji e posluiti za ocenu
efikasnosti tima.

UPRAVLJANJE KONFLIKTIMA
Planovi
Projektni prioriteti
Ljudski faktori
Tehniki konflikti
FAZE IVOTNOG CIKLUSA
Administrativne procedure PROJEKTA
Trokovni okviri
Personalni konflikti

Formiranje

Koncipiranje

Izrada

Prezentovanje

UPRAVLJANJE KONFLIKTIMA

Dostignuti ciljevi

Projektni
Projektni
tim
tim

Projekta
Tima
lana
tima

Zona konflikta
ciljeva

Organizacije

eljeni ciljevi
Naruioca
projekta

Drugih
uesnika u
projektu

Interesi

Interesi

ORGANIZACIJA ZA
UPRAVLJANJA
PROJEKTIMA

UTICAJI ORGANIZACIJE

Projekti su najee deo organizacije koja je

znaajno vea od samog projekta.

ak i u sluaju da je projekat organizacija

(npr. joint venture, partnering), projekat e
jo uvek biti pod uticajem organizacije, a u
suprotnom organizacija e urediti da to
bude upravo tako.

49

ORGANIZACIONA KULTURA I
STIL

Veina organizacija ima razvijene kulture koje

su veoma jedinstvene i pregledne.
Te kulture se odraavaju na podelu dobiti,
norme, verovanja i oekivanja; na politiku i
procedure; na pogled u vezi odnosa u upravi, i
na brojne druge faktore.
Organizaciona kultura esto ima direktan uticaj
na projekat.
Na primer, tim koji predlae neuobiajen ili ak
visoko rizian pristup e lake dobiti naklonost
u jednoj organizaciji agresivnijeg nastupa.

50

ORGANIZACIONE STRUKTURE

Struktura organizacije koja izvrava (izvodi)

projekat esto ograniava raspoloivost ili
uslove
pod
kojima
resursi
postaju
raspoloivi (stavljaju se projektu na
raspolaganje).
Organizacione
strukture
se
mogu
okarakterisati
kao
spektar
koji
se
rasprostire od funkcionalne do projektne,
sa
razliitim
varijacijama
matrinih
struktura izmeu.
Tabela prikazuje kljune karakteristike
odnosa u projektima za glavne tipove
organizacionih struktura preduzea.
51

ORGANIZACIONE STRUKTURE
Klasina funkcionalna organizacija prestavlja

hijerarhiju u kojoj svaki zaposleni ima jednog

jasno definisanog pretpostavljenog.
Osoblje je grupisano prema strunosti, kao to je
proizvodnja, marketing, inenjering, i voenje
finansija na najviem nivou, sa npr.
inenjeringom dalje podeljenim na mainstvo i
elektro.
Sagledani obim posla je esto limitiran do granica
funkcija:
Odeljenje inenjeringa e u funkcionalnoj
organizaciji obaviti svoj posao nezavisno od
odeljenja za proizvodnju ili marketing.
52

ORGANIZACIONE STRUKTURE
Funkcionalna organizacija - hijerarhija u okviru organizacije gde svaki
zaposleni ima pretpostavljenu osobu iznad sebe.
Nedostatak ovakvog tipa organizacije je esto meanje autoriteta i
odgovornosti funkcionalnih i projektnih menadera, a uloga menadera
projekta je svedena na minimum (koordinacija projekta)

ORGANIZACIONE STRUKTURE
Matrine organizacije su kombinacija

funkcionalnih i projektnih karakteristika.

Slabe matrice podravaju veinu karakteristika
funkcionalnih organizacija i uloga project
menadera je vie slina koordinatoru nego
menaderu.
Na slian nain, jake matrice imaju mnogo
karakteristika projektne organizacije stalne
project menadere sa znaajnim ovlaenjima i
stalnim administrativnim osobljem.
Danas veina modernih organizacija ukljuuje
sve navedene strukture na razliitim nivoima
organizacije.
Takve organizacije, u savremenom upravljanju
projektima, se nazivaju sloene organizacije.

54

ORGANIZACIONE STRUKTURE
Matrina organizacija- je kombinacija funkcionalne i projektne organizacije. U
zavisnosti od jaine matrice,menja se i uloga menadera projekta:
Slabo-matrina organizacija- slina je funkcionalnoj organizaciji a uloga menadera
projekta je vie kordinatorska
Jako-matrina- slina je projektnoj organizaciji, gde se istie uloga menadera
projekta, sa punim autoritetom i timom ispod sebe
Balansirana matrica- prepoznaje potrebu za menaderima projekta,ali im ne
dozvoljava popunu slobodu i autoritet

ORGANIZACIONA STRUKTURA

56

ORGANIZACIONA STRUKTURA

57

ORGANIZACIONA STRUKTURA

58

ORGANIZACIONA STRUKTURA

59

ORGANIZACIONE STRUKTURE
Na suprotnom kraju spektra je projektna

organizacija u kojoj su lanovi tima

najee pripojeni (rasporeeni).
Veina organizacionih resursa je ukljuena
u rad na projektu, i poject manager-i imaju
mnogo nezavisnosti i ovlaenja u radu.
Projektne organizacije esto imaju
organizacione jedinice koje se zovu
odeljenja.
Takve grupe podnose izvetaje direktno
project manager-u ili obezbeuju podrku
uslugama na razliitim projektima.
60

Organizacioni uticaji na Upravljanje projektima

Projektna organizacija- strukturno je orjentisana ka projektima;lanovi timova su povezani;
veina organizacijskih resursa se koriste za projekte; menaderi projekta su imaju potpuni
autoritet i tim kojim upravljaju itd

ORGANIZACIONE STRUKTURE

62

METODE I TEHNIKE
UPRAVLJANJA
PROJEKTIMA

METODE I TEHNIKE UPRAVLJANJA

PROJEKTIMA

Najee primenjivane metode i tehnike za upravljanje

projektima su:
Metode organizacije,
WBS tehnika,
Metod kljunih dogaaja,
Metod rasporeivanja radne snage,
Metode procene trokova,
Gantogrami,
Tehnike mrenog planiranja.

.
WBS

(milestone)

METODE I TEHNIKE UPRAVLJANJA

PROJEKTIMA
Metod rasporeivanja radne snage
Odreivanje najpovoljnijeg plana angaovanja radne

snage za realizaciju projekta, uzimajui

raspoloivi broj ili razliiti profil radne snage.

obzir

Metod procene trokova

Procena trokova svake aktivnosti projekta i to na

osnovu vremena, radne snage, opreme, materijala i dr.

potrebnog za njenu realizaciju.
Iskustveni metod,
Statistiki metod,
Normativni metod.

METODE I TEHNIKE UPRAVLJANJA

PROJEKTIMA
Gantogrami
Jedna

od najjednostavnijih tehnika planiranja, koja

omoguava grafiko i vremensko planiranje odvijanja
odreenih zadataka ili poslova, odnosno grafiki prikaz
odvijanja odreenih zadataka u vremenu.
Oct2003

rb

A kt i vnost i

A kt i vnost A

A kt i vnost B

A kt i vnost C

A kt i vnost D

A kt i vnost E

A kt i vnost F

A kt i vnost G

A kt i vnost H

A kt i vnost I

10

A kt i vnost J

11

A kt i vnost K

12

A kt i vnost L

28

29

30

Nov 2003
31

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

METODE I TEHNIKE UPRAVLJANJA

PROJEKTIMA
Tehnike mrenog planiranja
Tehnikama mrenog planiranja vri se planiranje,
kao i operativno praenje i kontrola realizacije
celokupnog projekta.
CPM
PERT
Percedence diagraming

Tehnike mrenog planiranja za osnovu imaju mreni dijagram

kojim se prikazuje struktura projekta.
i j mereni dijagram
Blok mreni dijagram

C
A

G
E

5
C

A
D

Start
B

Kraj

METODE I TEHNIKE UPRAVLJANJA

PROJEKTIMA
Tehnike mrenog planiranja
U tehnikama mrenog planiranja vri se:
analiza strukture,

sastavljanje liste aktivnosti,

izrada eme meuzavisnosti,
konstruisanje mrenog dijagrama,
numerisanje mrenog dijagrama i
kontrola izraenog mrenog dijagrama
analiza vremena

CPM,
PERT (aij, mij, bij)
analiza trokova projekta.

NOVE TENDENCIJE U
RAZVOJU UPRAVLJANJA
PROJEKTIMA

NOVE TENDENCIJE U RAZVOJU UPRAVLJANJA

PROJEKTIMA
Podruje primene upravljanja projektom, kao posebne

menadment discipline, izuzetno se proirilo, tako da je

se iz tradicionalnih oblasti primene veoma brzo prelo u
sasvim nove oblasti i podruja, gde upravljake metode
i tehnike do skoro uopte nisu bile primenjivane.
Posmatrajui

aktuelni razvoj upravljanja projektom

moe se izdvojiti nekoliko novih pravaca ili pristupa. To
su:
projektno upravljanje ili upravljanje pomou projekta,
program menadment,
multiprojektno upravljanje i
virtuelni project management.

UPRAVLJANJA POMOU PROJEKTIMA

Upravljanje

pomou projekata predstavlja koncept

upravljanja koji se koristi u preduzeima ije se
poslovanje bazira na realizaciji itavog niza posebnih
poslovnih procesa, poduhvata ili projekata.

Da bi se ovaj upravljaki koncept uspeno primenio

potrebno je :
da se celokupno poslovanje postavi tako da se odvija
kroz realizaciju niza projekata ,
uvoenje projektne ili matrine
funkcionisanje preduzea ,

organizacije

formiranje i korienje efikasnih projektnih timova i

Uspostavljanje i razvoj adekvatne organizacione i
projektne kulture .

PROGRAM MENADMENT
Program menadment predstavlja upravljanje sloenim

poduhvatom sastavljenim iz vie projekata koji su

usmereni ka postizanju jedinstvenog cilja programa.
Projekat
Projekat11

33

22

nn

MULTI PROJEKTNO

UPRAVLJANJA

Jedan

od novih koncepata u razvoju upravljanja

projektom je i multiprojektno upravljanje ili upravljanje
sa vie projekata, koje predstavlja upravljanje
realizacijom vie projekata ili poslovnih poduhvata.

Multiprojektno

upravljanje podrazumeva osmiljeno

istovremeno planiranje veeg broja razliitih, esto
meusobno nezavisnih projekata i sprovoenje njihove
realizacije uz nastojanje da se racionalno rasporede
raspoloivi resursi preduzea na sve projekte i efikasno
ostvare njihovi ciljevi.

Pri tome se sprovodi neprekidan proces upravljanja

projektima, poto se novi projekti javljaju dok su

prethodni projekti u realizaciji i imaju razliite stepene
dovrenosti ili su neki okonani

MULTI PROJEKTNO

UPRAVLJANJA

2 2

t11

t12
t21

t13
t22

t23

t14
t24

t31

t15
t25

t32

t33

t34

t35

MULTI PROJEKTNO

UPRAVLJANJA

t11
t15

t21

t31

t25

t35
.

MULTI PROJEKTNO

UPRAVLJANJA

Multiprojektno upravljanje je istovremeno planiranje i

upravljanje realizacijom veeg broja razliitih, esto

meusobno nezavisnih projekata uz racionalno
rasporeivanje raspoloivih resursa.
Procesi koji sainjavaju standardni kocept

multiprojektnog upravljanja su:

o Izbor iz skupa potencijalnih projekata;
o Planiranje pojedinanih projekata;
o Usaglaavanje planova svih projekata;
o Organizacija realizacije projekata;
o Praenje i kontrola projekata, analiza uspenosti
napredovanja i korekcija planova kada je to potrebno;
o Zavravanje ili obustava projekata i ukljuivanje
novih projekata;
o Analiza zavrenih projekata i upravljanje sa vie
projekata i izvoenje zakljuaka.

VIRTUELNI PROJECT MANAGEMENT

Virtuelni project management je upravljanja projektom

kod koga se koristi virtuelni projektni tim.

Glavne prednosti realizacije projekata preko virtuelnih

timova:
rast produktivnosti,
brz izlazak na trite,
smanjenje trokova kancelarijskog prostora,
meunarodnih razgovora, odravanja sastanaka i sl.
Virtuelni project management je izuzetno pogodan za

multiprojektno upravljanje, odnosno za upravljanje

projektima koji su lokacijski veoma udaljeni.

ZATO PROJEKTI NE
USPEVAJU?

Zato projekti ne uspevaju?

Kako najboljim namerama poploati put do
pakla sebi i drugima?

to je uspean projekt?
Samo onaj koji:
Zavri u planiranom roku
Ne prekorai planirani budet
Ima kao rezultat ono to je
naruitelj traio, s oekivanim
(unapred utvrenim) nivoom
kvaliteta

Trgovanje merilima uspenosti

elite li skratiti vreme realizacije projekta a zadrati

nepromijenjen kvalitetproizvoda (cilja projekta),

trokovi rastu.
elite li skratiti vreme realizacije projekta a ne
uveavati ukupne trokove projekta, kvalitet
konanog proizvoda (cilja projekta) bie nia od
unapred dogovorenog.
elite li sniziti trokove, a ostvariti cilj projekta u
nepromenjenom vremenu, kvalitet konanog
proizvoda (cilja projekta) bie nia od unapred
dogovorenog.

Zato projekti ne uspevaju?

Nejasni ili neusklaeni ciljevi
Komunikacijski problemi unutar tima ili izmeu

ulagaa
Probijanje rokova - ne zavre se na vreme (ili se
uopte ne zavre)
Nedostatak resursa i nedostatak podrke sponzora
Loa procena rizika
Upravljanje projektima poveava verovatnou
uspenog zavretka projekta zato je to skup
znanja i vetina koja je potrebno stei!

Veina projekata NIJE uspena!

2000
1998

Propali

Problematini

Uspeni

23%

49%

28%

28%

1995
1994

46%
40%

31%

26%
33%

53%

27%
16%

Graf prikazuje ishode oko 30,000 projekata u velikim, malim i srednjim

kompanijamau SAD-u prema The Standish Group od 1994.
Izvor: The Standish Group International, Extreme Chaos, The Standish Group
International, Inc., 2000

Jason Hiner, TechRepublic1

5 glavnih razloga za neuspeh projekata:
Neuspjh promene kulture poslovanja
Nedostatak posveenosti projektu
Neuspesi s prolih projekata
Neodgovarajue planiranje
Alati koriste, ali nisu reenje po sebi
http://blogs.techrepublic.com.com/hiner/?p=894

Mitch Betts, ComputerWorld Online

Why IT projects fail 2
(Zato ne uspevaju IT projekti)

Ljudi reavaju probleme

Ljudi stvaraju probleme.
Stepen naeg preuzimanja odgovornosti za

reavanje problema odreuje hoe li oni biti

reeni ili ne!
Jedan od mitova o IT je kako je ovde re o
raunarima i tehnologiji. Ne, re je o ljudima.
http://www.computerworld.com/action/article.do?command=viewArticleBasic&articleId=84266&pageNumber=1

Michael Krigsman, IT Project Failures

(Neuspjesi IT projekata) 3
Sloenost projekata
Politiki problemi
liniplanovi i namere lanova tima mogu biti u

suprotnosti sa ciljevima projekata

Organizacijski problemi
Zatvaranje oiju pred problemima

http://blogs.zdnet.com/projectfailures/?p=1036
http://community.mycrmcareer.com/showcase/podcast/view/77ae5a0b-3a66-4d54-8411-fb63baa00086?scroll=171

John McCormick, Baseline 4

NISU PROJEKTI TI
KOJI NE USPEVAJU,
NEGO LJUDI!
http://www.baselinemag.com/c/a/Projects-Management/Projects-Dont-Fail-People-Do/

David Garrett: (8) razloga zbog kojih projekti ne

uspevaju 5
Opseg, opseg, opseg
Tatine
Loa komunikacija
Nedovoljan budet
Zaboravljeni korisnici
Sponzor koji nestaje
Manjak planiranja
Dobra stara via sila
http://www.certmag.com/print.php?in=1394

Judi Harris, Zato telekolaborativni projekti ponekad ne

uspijevaju 6

Nedostatak potrebne podrke

Izvanjski poticaj za projekt
Usmjerenost tehnologiji, a ne sadraju
Previe sloena ili openita vizija projekta
Nedovoljno razraen vremenski plan
Nedostatak vremena potrebnog za

realizaciju
http://virtual-architecture.wm.edu/Foundation/Articles/Failures.pdf

12 zlatnih pravila 8
za uspenije projekte, 1. deo
1. ostvariti konsenzus ulagaa oko ciljeva
2.
3.
4.
5.

projekta (pre poetka rada na projektu)

izabrati najbolji mogui tim
odravanje jednostavne i razumljive
projektne dokumentacije
reana procena potrebnih resursa
reaan vremenski plan aktivnosti na projektu
Preuzeto iz knjige The Complete Idiot's Guide to Project Management, 3. izdanje,
Ph.D., Sunny Baker, PMP, G. Michael Campbell, and Kim Baker (izdanje prosinac 2003)

12 zlatnih pravila
za uspenije projekte, 2. deo
6. ne izlaziti izvan opsega projekta
7. voditi rauna o ljudima
8. stalna podrka sponzora
9. spremnost na promene i inovacije
10. dobra meusobna komunikacija
11. stalno praenje i procenjivanje opasnosti

(rizika)
12. potencijal za - voenje

Murphyjevi zakoni i upravljanje

projektima

Ako neto moe poi naopako, poi e

Ako neto moe poi naopako, poi e
naopako. Ne vodimo li brigu o projektu
naopako. Ne vodimo li brigu o projektu
unaprijed, otklanjat emo probleme s puno
unaprijed, otklanjat emo probleme s puno
muke.
muke.
Sve zahteva vie vremena nego to mislimo.
Sve zahteva vie vremena nego to mislimo.
Planirano trajanje projekta i svake pojedine
Planirano trajanje projekta i svake pojedine
aktivnosti u njemu uvek e biti prekratko.
aktivnosti u njemu uvek e biti prekratko.
Ako postoji mogunost da vie stvari krene
Ako postoji mogunost da vie stvari krene
naopako, to e se dogoditi s onom stvari koja
naopako, to e se dogoditi s onom stvari koja
e izazvati najveu tetu. U upravljanju
e izazvati najveu tetu. U upravljanju
projektima od presudne su vanosti
projektima od presudne su vanosti
aktivnosti na kritinom putu i one e uvek
aktivnosti na kritinom putu i one e uvek
izazivati probleme.
izazivati probleme.

Murphyjevi zakoni i upravljanje

projektima
Preputene sebi, stvari imaju tendenciju

Preputene sebi, stvari imaju tendenciju

kretati se od zla na gore. Ne vodimo li stalno
kretati se od zla na gore. Ne vodimo li stalno
brigu o svim elementima projekta, problemi
brigu o svim elementima projekta, problemi
e rasti i rasti.
e rasti i rasti.
Svako reenje raa nove probleme.
Svako reenje raa nove probleme.
Planiranje i upravljanje projektom pomae,
Planiranje i upravljanje projektom pomae,
ali nije arobni tapi.
ali nije arobni tapi.
Nemogue je neto uiniti otpornim na
Nemogue je neto uiniti otpornim na
budale - one su previe kreativne. Nevolje u
budale - one su previe kreativne. Nevolje u
upravljanju projektima posledica su ljudskih
upravljanju projektima posledica su ljudskih
greaka. Zato posebnu panju valja obratiti
greaka. Zato posebnu panju valja obratiti
na ljude i promenu njihova ponaanja.
na ljude i promenu njihova ponaanja.

Geek & Poke

Je li va
projekt u
dobrom
stanju?
Oito
jeste

Poeli smo pre

pet godina i
jo nas niko
nije zaustavio

Jedna godina u IKT projektu, dan 19.

http://geekandpoke.typepad.com/.shared/image.html?/photos/uncategorized/2008/06/22/day019.jp
g