Tretman otpadnih gasova

Otpadni gasovi koji zahtevaju tretman nastaju:

u postupcima na "normalnoj" temperaturi kao to su proizvodnja i obrada
reakcione smese. Glavni kontaminanti u ovim postupcima su
- isparljiva organska jedinjenja kao to su rastvarai
- neorganska jedinjenja kao to su halogenovodonici,, vodonik-sulfid, amonijak,
ugljen-monoksid
- estice u obliku praine
postupcima sagorevanja gde su glavni kontaminanti
- estice u obliku pepela i praine koje sadre a i metalne okside
- dimne gasove kao to su ugljen-monoksid, halogenovodonici oksidi sumpora,
oksidi azota i dr.
Nastali gasovi se tretiraju sa dva pristupa
deo komponenata otpadnog gasa se vraa nazad u proces ili se koristi u
nekom drugom postupku bilo kao sirovina bilo kao energent
jedini cilj je smanjenje koncentracije kontaminanata.
Ekonomski je isplativo izdvajati sledea jedinjenja iz otpadnih gasova
VOC vraanje iz para rastvaraa ili para nisko kljuajuih proizvoda
VOC se mogu koristiti kao energenti u incineratorima ili parnim kotlovima
hlorovodonik koji se prevodi u hlorovodoninu kiselinu
amonijak koji se reciklira u proizvodni proces
sumpor-dioksid koji se prevodi u sumpornu kiselinu, sumpor ili gips
praina koja sadri veliku koliinu sirovina ili krajnjeg proizvoda
Tehnike koje se koriste za vraanje VOC -a i neorganskih jedinjenja
Odvajanja membranom
Odvajanje gasova membranom zasniva se na selektivnoj permeabilnosti
organskih jedinjenja kroz membranu ili na razliitoj brzini difuzije.
Organske pare imaju znaajno veu brzinu permeacije nego kiseonik,
azot, vodonik ili ugljen-dioksid (10 do 100 puta). Komprimovana struja
otpadnog gasa se proputa kroz membranu. Obogaeni permeat se moe
vratiti nazad metodama kondenzacije ili adsorpcije ili se moe smanjiti
koliina kontaminanata katalitikom oksidacijom. Proces je posebno
pogodan za visoke koncentracije para organskih jedinjenja. Meutim,
nedostatak ove metode je to retentat (gas koji nije proao kroz
membranu) zahteva dodatne metode za preiavanje da bi se postigle
traene koncentracije dozvoljene emisije.
Da bi se ostvarila neophodna razlika u pritisku izmeu sirovine i permeata
(0.11 MPa), sistem radi ili tako to se sirovi gas uvodi pod povienim
pritiskom ili se na delu gde izlazi permeat primenjuje vakuum (oko 0.2
kPa). U nekim sluajevima se primenjuje kombiacija ova dva pristupa.
Prilikom koncentrovanja para u membranskom postupku postoji opasnost
dostizanja koncentracije eksplozivne smee te stoga ovaj postupak zahteva
posebnu panju. Membranski postupak se primenjuje u hemijskoj industriji,
petrohemijskoj industriji, rafinerijama i farmaceutskoj industriji za vraanje
para rastvaraa ili para goriva iz otpadnog gasa ili isputenih gasova.
monomeri olefina u proizvodnji poliolefina
vinilhlorid u proizvodnjiPVC-a
pare rastvaraa i ugljovodonika prilikom punjenja tankova
ugljovodonici iz ventilacionog sistema rafinerije i iz gasa u rafineriji
vodonik nastao u rafinerijskim postupcima
Kondenzacija je tehnika koja eliminie pare iz otpadnog gasa
sniavanjem temperature gasa ispod take oroavanja pare
supstance koja se uklanja. U zavisnosti od temperaturnog
opsega rada razlikujemo razliite tipove kondenzacije:
kondenzacija hlaenjem koja se koristi za hlaenja do 25 C
(vazduhom ili vodom)
kondenzacija hlaenjem (sistem friidera) koja koristi
isparavanje komprimovanog gasa i koristi se do 2 C
sistem so-led za temperature do -10 C
teni amonijak - so koristi se za kondenzacione temperature
do - 40 C
kriogene kondenzacije sa kondenzacionim temperaturama
do -120 C mada se u praksi uglavnom koriste izmeu -40 i -80
C.
Kondenzacija se moe izvoditi u direktnom kontaktu izmeu
gasa i tenosti za hlaenje ili indirektno u kontaktu sa
izmenjivaem toplote. Indirektna kondenzacija je pogodnija
metoda jer direktna kondenzacija zahteva dodatni stepen
preiavanja.
Najee korieni izmenjivai toplote koji se koriste za
kondenzaciju su cevni izmenjivai toplote. Poboljanje njihove
efikasnosti se postie sistemom sa dva izmenjivaa pri emu
se u prvom izmenjivau kao sredstvo za hlaenje koristi hladan
gas ili voda a u drugom izmenjivau se koristi neka od ranije
navedenih tenosti za hlaenje.
Ovaj tip kondenzacije se primenjuje za struju vazduha zasienu
isparljivim organskim jedinjenjima sa visokom takom rose i za mirisne
supstance (samo za one koje se rastvaraju u kondenzovanoj vodi koja
deluje kao apsorpciono sredstvo). Glavna primena je u predtretmanu
otpadnih gasova nakon ega slede druge metode kao to su adsorpcija,
skruberi ili incineracija i u post tretmanu obogaene struje gasa kod
membranske separacije ili stripinga otpadne vode.
Kriogena kondenzacija moe se koristiti za uklanjanje svih
isparljivih organskih supstanci kao i za uklanjanje neorganskih
isparljivih jedinjenja. Primenjene niske temperature
omoguavaju visoku efikasnost kondenzacije tako da je ova
tehnika pogodna za finalno preiavanje gasova. Usled
opasnosti od mrnjenja vode gasovi pre kriogene kondenzacije
moraju biti osloboeni vode.
Adsorpcija je heterogena reakcija u kojoj se molekuli gasa
zadravaju na vrstoj povrini adorbenta koji pokazuje afinitet
prema specifinim molekulima i na taj nain ih uklanja iz
efluenta. Kada se povrina adsorbenta zasiti, adsorbovani
molekuli se desorbuju u delu procesa koji se naziva
regeneracija adsorbenta. Nakon desorpcije kontaminant izlazi
u veoj koncentraciji i moe se vratiti u proces ili se unititi
nekim drugim postupkom.
Glavni tipovi adsorpcionih sistema su
adsorpcija na sloju adsorbenta
adsorpcija u fluidizovanom sloju
adsorpcija u pokretnom sloju
adsorpcija sa izmenom pritiskom
Adsorpcija na sloju adsorbenta se najee koristi. Otpadni gas se
hladi radi uklanjanja vode kondenzacijom a nakon toga se proputa
preko sloja adsorbenta. Sa kolone izlazi preien gas. Da bi se
omoguio kontinualan rad sistema obino se radi sa dve ili vie
kolone napunjene adsorbentom pri emu je jedna kolona u radu a
ostale se regeneriu. ili su na stand-by modu.
Adsorpcija na fluidizovanom sloju
koristi protok gasa (0.81.2 m/s)
za odravanje adsorbenta u
fluidizovanom sloju. Ovi sistemi
zahtevaju adsorbente koji su
mehaniki otporni (odnosno ne
usitnjavaju se tokom rada). Ovi
sistemi rade sa kontinualnim
sistemom adsorpcije - desorpcije
odnosno adsorbent se regenerie
u izmenjivau toplote ispod
adsorbenta i pneumatski se vraa
u fluidizovani sloj.
U sistemima sa pokretnim slojem adsorbent se kontinualno
uvodi na vrhu adsorbera i prolazi kroz struju gas a koji se
kree u suprotnom smeru. Zasieni adsorbent sa dna suda se
kontinualno prenosi u sistem za regeneraciju
Adsorpcija sa izmenom pritiskom se zasniva na proputanju gasa
pod pritiskom kroz sloj sorbenta pri emu dolazi do adsorpcije
kontaminanata. Nakon zasienja kolona se otputa na normalan
pritisak pri emu dolazi do desorpcije kontaminanta. Desorpcija moe
biti potpomognuta vakuumom i onda se takav sistem naziva
adsorpcija sa izmenom vakuumom. Slino adsorpciji na sloju
adsorbenta i ovaj sistem se konstruie sa vie kolona od kojih je
jedna u radnom reimu.
Tipini adsorbenti koji se koriste u industriji su:
granulisani aktivni ugalj koji se najee koristi i nije ogranien na
polarna ili nepolarna jedinjenja. GAC moe biti impregniran sa
oksidantima kao to je KMnO
4
ili sa jedinjenjima sumpora za
uklanjanje tekih metala
zeoliti ije osobine zavise od strukture i naina sinteze i mogu raditi
kao molekulska sita, kao jonoizmenjivai ili kao hidrofobni adsorbenti
za adsorpciju VOC-a
makroporozne estice polimera koje ne pokazuju visoku
selektivnost prema VOC
silika gel
natrijumovi alumosilikati

Primena adsorpcije obuhvata:
regeneraciju i vraanje u proces VOC (sirovina, rastvaraa,
proizvoda i dr.) najee kao stepen koncentrovanja u preiavanju
ili kao pomona operacija nakon membranske separacije
smanjenje koncentracije kontaminanata (opasnih supstanci,
mirisnih supstanci, tragova u gasovima) koji se ne mogu recirkulisati
ili drugaije koristiti - najee se koristi GAC koji se spaljuje u
incineratorima
kao zatitni filter na kraju tretmana otpadnih gasova
Adsorpcione tehnologije se primenjuju u postupcima:

odmaivanja
bojenja sprejom
ekstrakcija rastvaraem
presvlaenja metala
bojenja papira
farmaceutskoj industriji
tretmanu gasa koji nastaje kao proizvod sagorevanja
LEL Lower explosion limit donja granica eksplozivnosti
Vlano ispiranje (skrubing) ili apsorpcija je transfer mase izmeu
rastvornog gasa i rastvaraa (najee vode) u meusobnom
kontaktu. Fiziko ispiranje se primenjuje u postupcima regeneracije
hemikalija dok se u postupcima smanjenja kontaminanata preteno
primenjuje hemijsko ispiranje. Fiziko hemijsko ispiranje se nalazi
izmeu. Kontaminanti se rastvaraju u apsorpcionoj tenosti i
ukljuuju u reverzibilnu hemijsku reakciju koja omoguava
regeneraciju gasovite faze.
Glavne primene apsorpcionih postupaka su:
uklanjanje gasovitih polutanata kao to su halogenovodonici,
sumpor-dioksid, amonijak, vodonik-sulfid i isparljive organske
supstance (fiziko ispiranje)
uklanjanje sumpor-dioksida i halogenovodonika (hemijsko ispiranje
i fiziko-hemijsko ispiranje)
uklanjanje praine sa nekim tipovima skrubera (fiziko ispiranje)
Zavisno od polutanata koji se uklanjaju primenjuju se razliite
tenosti za ispiranje:
voda za uklanjanje rastvaraa i gasova kao to su
halogenovodonici ili amonijak sa ciljem ponovne upotrebe ovih
kontaminanata
alkalni rastvori za uklanjanje kiselih komponenata kao to su
halogenovodonici, sumpor-dioksid, fenoli, hlor; takoe se
koriste kao sekundarni skrubing za uklanjanje tragova
halogenovodonika nakon prve faze vodene apsorpcije
alkalni rastvori sa oksidacionim sredstvima tj. alkalni rastvori
sa natrijum-hipohloritom, hlorom, vodonik-peroksidom ili
ozonom
rastvor natrijum-hidrogensulfita za uklanjanje mirisnih
supstanci (aldehida)
rastvor natrijum-sulfida Na
2
S
4
za uklanjanje ive
kiseli rastvori za uklanjanje amonijaka ili amina
monoetanolamini i dietanolamini pogodni za apsorpciju i
regeneraciju vodonik-sulfida
Apsorpcija se esto koristi kao tehnika za regeneraciju
proizvoda ili sirovina iz otpadnih gasova koji imaju visoku
koncentraciju isparljivih organskih supstanci. Posebno je
pogodna za organska jedinjenja rastvorna u vodi kao to su
alkohol, formaldehid, aceton i dr.
Primena apsorpcije kao metode kontrole zagaenja zavisi od:
vrednosti regenerisanog polutanta
cene odlaganja otpadne vode
traene efikasnosti uklanjanja
koncentracije polutanta u otpadnom gasu
dostupnosti pogodnog rastvaraa/hemijskog reagensa za
apsorpciju
Biofilter pojednostavljeno predstavlja sloj organskog materijala
najee smeu komposta i iverja (strugotine) drveta dubine 25
do 50 cm. Prilikom prolaska vazduha kroz biofilter
mikroorganizmi na organskom materijalu oksiduju gasove
neprijatnog mirisa do CO
2
i vode. Efikasnost biofiltera je u
najveoj meri u funkciji vremena zadravanja tretiranog gasa na
biofilteru (kontaktnog vremena i sadraja vlage na materijalu.
Vreme zadravanja zavisi od konstrukcije filtera dok se sadraj
vlage moe poveati ovlaivanjem gasa koji se tretira.
Otvoreni biofilteri se sastoje od sloja poroznog materijala ispod
koga se nalazi sistem slavina za uvoenje gasa koji se tretira.
Ovakvi filteri zahtevaju due vreme zadravanja i zbog toga su
gabaritno vei. Koriste se za manje protoke gasova. Biofilteri
imaju ogranienu primenu u regionima sa niim temperaturama.
Biofilteri se koriste u hemijskoj i petrohemijskoj industriji kao i u
fabrikama za tretman komunalnih otpadnih voda. Ova tehnika
uklanja lako biorazgradive komponente iz otpadnih gasova kao
to su: amini, ugljovodnici, vodonik-sulfid, toluen, stiren i mirisni
kontaminanti.
Biofiltracija je pogodna metoda za niske koncentracije polutanata
lako rastvornih u vodi. Meutim, nisu pogodni za sisteme kod
kojih je vei broj razliitih kontaminanata ili kod kojih se sadraj
kontaminanata menja. Pored toga ne mogu se koristiti za
razgradnju metana jer je njegova degradacja suvie spora i
zahtevala bi mnogo vee dimenzije biofiltera.
Bioskrubing kombinuje vlano ispiranje gasa (apsorpciju) i
biodegradaciju. Voda za ispiranje gasa sadri mikroorganizme
koji mogu da oksiduju tetne komponente u gasu. Stoga da bi
mogla da se primeni ova tehnika potrebno je da:
se komponente koje treba razgraditi mogu ukloniti ispiranjem
sa vodom
su komponente uklonjene ispiranjem sa vodom biorazgradive
pod aerobnim uslovima
Bioreaktor se dizajnira slino sistemu sa aktivnim muljem. Smea
vode i aktivnog mulja se recirkulie u reaktor, kupi kontaminante
koji se zatim degradiraju u aerisanom tanku sa aktivnim muljem.
Toranj za ispiranje gasa se dizajnira tako da kontaktno vreme bude
oko 1 sekunde. Bioskruberi se vrlo esto dizajniraju tako da se
kombinuju sa aeracionim tankom u sistemu za aeraciju sa aktivnim
muljem u sistemu za tretman otpadne vode. Mikroorganizmi se
najee razvijaju adaptacijom biofiltera nakon nekoliko nedelja
rada. U nekim sluajevima se mikroorganizmi razvijaju u
fermentorima kao to je sluaj u uklanjanju jedinjenja koja sadre
sumpor (merkaptani, vodonik-sulfi, dimetilsulfid) ili hlorovane
ugljovodonike ( hlorovane metane i etane).
Bioskrubing ima slinu primenu kao i biofilteri.
Biotrikling (kapajui biofilteri) rade na slinom principu kao i
bioskrubing. Za razliku od bioskrubinga u ovom sluaju
mikroorganizmi su fiksirani na nosau koji se nalazi u reaktoru.
Vodena faza kontinualno cirkulie preko sloja inertnog materijala
na kome se nalaze vezani mikroorganizmi. Pakovanje reaktora
moe biti razliito (prstenovi, ili strukturna pakovanja). Nakon
izbora materijala za pakovanje reaktora mora se proveriti da ak i
u sluaju formiranja mulja nee doi do zaguenja reaktora.
Povrina pakovanja mora biti takva da dolazi do adhezije
mikroorganizama. Polutanti iz otpadnog gasa i kiseonik se
apsorbuju u vodenoj fazi i prenose u mikroorganizme gde dolazi
do bioloke transformacije.
Termika oksidacija je oksidacioni proces u kome se sagorevaju
gasovi i mirisne supstance u otpadnom gasu zagrevanjem smee
kontaminanata sa kiseonikom ili vazduhom ispod njihove take
samozapaljenja. Termika oksidacija se izvodi u odgovarajuim
peima na visokoj temperaturi dovoljno vremena da se
kontaminanti prevedu u ugljen-dioksid i vodu.
Vreme zadravanja, temperatura (izmeu 200 i 400 C ispod take
paljenja), turbulencija kojom se obezbeuje meanje i dostupnost
kiseonika su glavni faktori koji utiu na efikasnost procesa
termike oksidacije. Kada su prisutni halogenovani ugljovodonici
mora se voditi rauna o uslovima tako da ne doe do stvaranja
dioksina mada prilikom oksidacije nastaje zanemarljiva koliina
dioksina. Tipini uslovi su:
vreme zadravanja 1 s
temperatura 1100 C
sadraj kiseonika >3 %
Nakon oksidacije postavljaju se alkalni skruberi da bi se uklonili
nastali halogenovodonici.
Razlikujemo dva osnovna tipa reaktora za termalnu oksidaciju:
pravi reaktori koji se sastoje od odeljka za oksidaciju kod kojih
nema regeneracije toplote
regenerativne reaktore kod kojih imamo nekoliko stepena:
- otpadni gas ulasi u reaktor preko ulaza i prolazi kroz odeljak za
regeneraciju toplote
- u odeljku za regeneraciju toplote gas prolazi kroz keramiki matriks
gde se zagreva do temperature bliske temperaturi oksidacije
- ulazi u odeljak za oksidaciju koji se odrava na temperaturi od oko
800 C pomou gorionika. Osloboena toplota smanjuje potronju
goriva za gorionike
- proizvodi oksidacije naputaju taj odeljak i prolaze kroz drugi
keramiki matriks gde prenose termalnu energiju keramici i
omoguavaju da se taj matriks koristi za zagrevanje nove koliine
gasa
- preieni gas izlazi kao ohlaen iz reaktora
Usled relativno visoke temperature sagorevanja i velikog vika
vazduha nastaje mala koliina ugljen-monoksida i azotovih oksida.
Ovakvi sistemi su pogodni za velike brzine protoka (preko 200
Nm
3
/s).
Termika oksidacija se moe koristiti za smanjenje emisije
isparljivih organskih jedinjenja kod skoro svih izvora ovih
jedinjenja ukljuujui gasove koji izlaze iz reaktora, destilacije,
operacije sa rastvaraima i operacije koje se izvode u peima,
sunicama i dr. Nedostatak ovoga postupka je to tolerie male
fluktuacije u protoku i sadraju otpadnoga gasa. Za vee
fluktuacije protoka i sadraja koristi se sagorevanje otpadnog
gasa plamenom. Pogodna je za manje procese koji daju otpadni
gas sa srednjim do visokim sadrajem organske materije u
otpadnom gasu.
Koristi se u:
uvanju i rukovanju sa proizvodima rafinerije
ienju rezervoara (cisterni, bari i tankera)
procesima kod kojih se u reaktoru oslobaa visoka
koncentracija organskih supstanci u otpadnom gasu
industriji boja
industriji guma i polimera
industriji fleksibilnih vinil i uretanskih premaza
tretmanu opasnog otpada
Katalitika oksidacija radi na slinom principu sa glavnom
razlikom to nakon prolaska dela za sagorevanje gasovi prelaze
preko sloja katalizatora. Katalizator deluje tako to omoguava
konverziju na nioj rekcionoj temperaturi nego to je to sluaj
kod termike oksidacije. Pored toga primena katalizatora
omoguava manje dimenzije reaktora.
Otpadni gasovi se zagrevaju na 300500 C pre ulaska u sloj sa
katalizatorom. Maksimalno dizajnirana temperatura u delu sa
katalizatorom je oko 500700 C.
Sistemi za katalitiku oksidaciju se razlikuju po dizajnu kontakta
sa katalizatorom. Koriste se reaktori sa slojem katalizatora i
reaktori sa fluidizovanim slojem katalizatora.
Reaktori sa slojem katalizatora koriste monolitni katalizator ili
pakovani kaalizator. Monolitni katalizator je porozan vrsti blok
koji ima paralelne kanale postavljene u pravcu strujanja gasa.
Njegova prednost je to daje manji pad pritiska i manje gubljenje
materijala u procesima aktiviranja i gaenja reaktora. Pakovani
katalizatori se sastoje od estica koje se nanose na odgovarajui
nosa i smetaju u tube ili u plitka korita preko kojih prelazi
otpadni gas.
Reaktori sa fluidizovanim slojem imaju prednost u velikoj brzini
transfera mase mada se kod njih belei vei pad pritiska. Pored
toga ovaj tip reaktora je tolerantniji prema prisutnim esticama u
otpadnom gasu nego pakovani reaktori. Nedostatak ovoga tipa
reaktora je troenje katalizatora usled drobljenja.
Katalizatori za oksidaciju isparljivih organskih jedinjenja su
plemeniti metali kao to su platina, paladijum i rodijum nanet
na keramiku ili metal ili meoviti oksidi naneti na mehaniki
vrst nosa kao to su oksidi bakra, hroma, mangana, nikla ili
kobalta.
Za gasove koji sadre hlorovana jedinjenja koriste se
katalizatori na bazi hrom-oksida na aluminijum-oksidu, kobalt-
oksid i bakar-oksid na mangan-dioksidu.
Katalizatori na bazi platine se koriste za gasove koji sadre
jedinjenja sumpora dok se ovi katalizatori brzo deaktiviraju kod
hlorovanih ugljovodonika u gasovima. Prisustvo katalitikih
otrova ili estica koje dezaktiviraju katalizatore moe imati
znatan uticaj na proces katalitike oksidacije i radni vek
katalizatora.
Katalitika oksidacija je pogodna metoda za sisteme sa manjim
zapreminama otpadnog gasa, kod kojih su male varijacije u
tipu i koncentraciji isparljivih organskih jedinjenja i gde nisu
prisutni katalitiki otrovi i kontaminanti koji se mogu taloiti na
katalizatoru.
Spaljivanje je visoko temperaturni proces oksidacije koji se koristi
za spaljivanje otpadnih gasova u industrijskim procesima.
Razlikujemo dva sistema za spaljivanje
podignute gorionike
gorionike na zemlji
Podignuti gorionici imaju vee kapacitete od sistema za spaljivanje
na zemlji. Oni se primenjuju za sisteme kod kojih otpadni gasovi
prolaze kroz dimnjake visine od 10 do preko 100 metara i
sagorevaju se na vrhu dimnjaka. Plamen se izlae atmosferskim
uticajima (vetru, taloenju i dr.).
Ovakvi plamenici se dizajniraju
za velike kapacitete (stotine tona
na sat) i mogu se koristiti i za
vee fluktuacije u protoku.
Svaki sistem za spaljivanje se sastoji od ulaza otpadnih gasova
iji se protok moe poveati dodavanjem nekog drugog gasa. Na
ulasku u dimnjak se nalazi sistem za sakupljanje kondenzata i
uvuene vode. Inicijalni plamen se postie pomou gasovitog ili
tenog goriva i vazduha u pilot gorioniku. Postojanje ovoga
gorionika je neophodno jer standardi zahtevaju stalno prisustvo
plamena i on spreava da se plamen ugasi usled vremenskih
uslova ili promene u koncentraciji izlaznih otpadnih gasova. Ovaj
plamen pali otpadni gas koji izlazi iz dimnjaka. Da se plamen ne bi
vraao u dimnjak na vrhu dimnjaka se nalazi zaptiva. Kako bi se
poveao udeo vazduha usled turbulencije i potpomogao proces
sagorevanja na vrhu dimnjaka se ubrizgava vodena para pomou
rasprivaa.
Gorionici na zemlji se rasporeuju horizontalno i mogu biti u
otvorenom ili zatvorenom sistemu. Primenjuju se za manje
kapacitete otpadnih gasova (desetak tona na sat) i koriste se za
sagorevanje otpadnih gasova sa svih taaka u procesu
proizvodnje.
Spaljivanje se koristi u industriji prerade nafte i petrohemiji za
bezbedno unitavanje vika zapaljivih gasova i para kada ne
postoji mogunost njihove regeneracije. Isparljiva jedinjenja iz
ventilacije, pumpi i kompresora se sakupljaju i odvode u dimnjak
za spaljivanje. Pored toga ovaj sistem se koristi kao sigurnosna
mera u postupcima anaerobne digestije mulja (kod koje se
generie metan). Dok se podignuti gorionici koriste kao
sigurnosna mera i pomono spaljivanje gasa, gorionici na zemlji
se rutinski koriste za unitavanje toksinih materija prisutnih u
gasu.
prednosti nedostatci
efikasan sistem za potpuno
uklanjanje organskih kontaminanata
podesan za sisteme kod kojih postoji
fluktuacija u protoku i sastavu gasa
nema kontrole emisije
halogenovodonika, oksida azota i
sumpora kao i ugljen-monoksida
toplota osloboena u procesu
sagorevanja se gubi
visoki trokovi modifikacije
potrebni supresanti dima
estino zagaenje u gasovima potie od estica praine, tekih
metala i nihovih jedinjenja, aerosola, magle i ai. Ova estina
zagaenja se vrlo esto javljaju u gasovima u hemijskoj industriji.
estice praine i tekih metala se javljaju pri operacijama kada se
rukuje sa vrstim materijalima (mlevenje, transport,
homogenizacija) kao i u otpadnim gasovima termoelektrana ili
fabrika za spaljivanje otpada. Aerosol i magla se javljaju u toku
reakcija i obrada reakcionih smea.
Najjednostavniji sistem za uklanjanje suspendovanih etica iz
otpadnih gasova predstavljaju separatori kod kojih se gas
uvodi u odeljke gde pod dejstvom gravitacione sile dolaz do
odvajanja aerosola i estica praine. Efikasnost separatora se
moe poboljati smanjenjem brzine gasa to se postie
pregradama, lamelama ili postavljanjem metalnih gaza.
Separatori se postavljaju kao prva faza za razliite sisteme
preiavanja ispred filtera, skrubera i tornjeva za hlaenje
gasa. Uloga im je da grubo uklone abrazivne estice iz
otpadnog gasa i da spree uvlaenje vode u dalji tretman nakon
preiavanja gasa ispiranjem.
Cikloni koriste inerciju za uklanjanje estica iz struje gasa dajui
im centrifugalnu silu unutar koninog suda. Oni kreiraju dvostruki
vorteks unutar tela ciklona. Dolazei gas se potiskuje u cirkularno
kretanje nanie pored unutranje
obloge ciklona. Sa dna ciklona
gas kree uvis spiralnim
kretanjem u sredini ciklona.
estice iz struje gasa se
centrifugalnom silom
potiskuju ka zidovima ciklona.
Vee estice dospevaju do zida
ciklona i sakupljaju se u levku
na dnu ciklona. Manje estice
podie struja gasa koji se sa
dna ciklona kree uvis i odnosi
ih sa sobom.
Cikloni se koriste za uklanjanje estica veih od 10 m, mada su
razvijeni cikloni visoke efikasnosti koji se mogu koristiti za
estice vee od 2.5 m .
Cikloni sami po sebi nisu dovoljni da ispune zahteve koje
regulativa o zagaenju vazduha postavlja ali se po pravilu
postavljaju kao zatita (uklanjaju estice) pre mnogo skupljih
tehnika kao to su elektrostatiki precipitatori ili filteri od tkanina.
Posebno se koriste nakon sprej suenja, nakon mlevenja i
kalcinisanja. Gasovi iz procesa u kojima dolazi do sagorevanja
fosilnih goriva se obino proputaju kroz sistem koji se sastoji iz
vie ciklona ime se poveava efikasnost tako da se mogu
ukloniti ak i estice manje od 2.5 m.
prednosti nedostatci
jednostavnost instalacije
mogunost vraanja sirovina
nema pokretnih delova tako da je
jednostavno odravanje
mali prostorni zahtevi
niska efikasnost u uklanjanju sitnijih
estica PM<10 m
nepogodan za lepljive materijale
buka
Elektrostatiki precipitatori se koriste za uklanjanje finih estica iz
struje vazduha. Pri ulasku u elektrostatiki precipitator estice
suspendovane u struji otpadnog gasa se naelektriu i zatim se
uklanjaju pod dejstvom elektrinog polja. Jedinica za precipitaciju se
sastoji od pregrada za distribuciju vazduha, elektrode na kojoj se
odigrava pranjenje i kolektorske elektrode, sistema za ienje
nataloenih estica i kolektorskih levaka. U ESP-u se primenjuje
jednosmerna struja visokog napona (100 000 volti) na elektrodi koja
naelektrie estice koje se zatim vezuju na suprotno naelektrisanu
elektrodu.
U tipinoj ESP jedinici imamo vei broj kolektorskih elektroda koje
se sastoje od grupe velikih rektangularnih metalnih ploa
postavljenih paralelno. Vrlo esto ima nekoliko stotina ploa koje
imaju povrinu od nekoliko desetina hiljada kvadratnih metara.
Redovi ianih elektroda za pranjenje su obeeni izmeu
kolektorskih ploa. ice nose negativno naelektrisanje dok su
ploe uzemljene i tako postaju pozitivno naelektrisane.
estice koje se vezuju za kolektorsku elektrodu se periodino
uklanjaju drmanjem ploa ili kuckanjem ploa. Kuckanje je
mehanika tehnika za odvajanje vezanih estica sa ploa koje su
presvuene slojem estica debljine do 6 mm. Kuckanje je ili
impulsno ili vibracionog tipa. Odlepljene estice se sakupljaju na
dnu precipitatora u levkastom spremitu i odatle se odlau.
Elektrostatiki precipitator moe uklanjati estice do 1 m sa
efikasnou preko 99 %. Njegova efikasnost u uklanjanju leteeg
pepela u termoelektranama ga ini nezamenljivm u tretmanu
gasova koji nastaju sagorevanjem fosilnih goriva.
Vlani elektrostatiki precipitator radi na slinom
principu kao i suvi ESP sa tri faze. U prvoj fazi
se estice naelektriu, u drugoj fazi se
sakupljaju na kolektorskoj elektrodi i u treoj fazi
voda skida sakupljene estice sa elektrode. Za
razliku od suvog ESP-a kod koga se talog skida
kuckanjem kod VESP-a se kolektorska elektroda
kontinualno ispira vodom. Ispiranje elektrode
smanjuje otpor i VESP se koristi za sakupljanje
manjih estica koje je tee uhvatiti suvim ESP-
om. VESP se koristi kao finalna metoda za
preiavanje gasa koja uklanja najfinije estice
i estice kisele magle.
Vlani skruberi se mogu koristiti i za uklanjanje estica. Koriste
se sline konstrukcije kao kod vlanog ispiranja gasa
(apsorpcije gasa).
Kod platnenih filtera otpadni gas se proputa kroz gusto tkane
ili filcane vree kod kojih se estice sakupljaju na tekstilu
mehanizmom sejanja ili nekim drugim mehanizmom. Filteri
mogu biti u obliku ponjava, patrona ili vrea sa veim brojem
individualnih filtera koji se zajedno nalaze u grupi filtera. Kola
praine koji se formira na platnu znatno poveava efikasnost
filtera. Meutim, operacioni uslovi su jako bitni pri izboru
materijala za izradu filtera. Praktina primena platnenih filtera
zahteva veliku povrinu filtera da bi se spreio pad pritska u
sistemu za preiavanje. Veliki pad pritiska moe dovesti do
probijanja platna to dovodi do fugitivne emisije praine.
Veliina postrojenja je odreena odnosom zapremine struje
vazduha i povrine filtera. Visoka koncentracija praine u
vazduhu zahteva vei sistem za filtriranje da bi se spreio vei
pad pritiska.
Katalitika filtracija je eliminacija gasovitih komponenata praena
odvajanjem estica. Razlika je u materijalu koji se koristi za
filtraciju. U ovom sluaju platno se presvlai katalizatorom na
bazi titana i vanadijuma koji katalizuju razgradnju polutanata.
Odvojene estice se uklanjaju i odlau posebno. Katalitiki filteri
se sastoje iz ekspandovanog politetrafluoroetena na kome je
nanet katalizator. Instalira se modularno u postrojenju sa
platnenim filterom. Glavni kontaminanti za koje se koristi ovaj tip
preiavanja su dioksini i furani. Meutim, ovaj sistem se moe
koristiti i za polihlorovane bifenile (PCB), polihlorovane benzene,
isparljiva organska jedinjenja i hlorovane fenole.
Dvostepeni filter za prah koristi metalne gaze kao filtracioni
materijal. Filterski kola se gradi u prvoj fazi filtracije a glavna
filtracija se odvija u drugom delu. Zavisno od pada pritiska
drugi stepen se isti i sistem sviuje izmeu dva stepena
(stepen jedan postaje stepen dva i obrnuto). Mehanizam
ienja je integrisan u sistem. Praina pada na dno odakle se
uklanja. Metalna gaza ima vei kapacitet nego platneni filteri te
je stoga potrebna manja povrina.
High-efficiency particulate absorber HEPA-Filter je papirni ili
filter od staklenih vlakana sa gustim pakovanjem. Struja gasa
prolazi kroz filter na kome se sakupljaju estice. Talog koji se
formira poveava efikasnost filtera. Materijal od koga se izrauje
filter se nabira kako bi se smanjio odnos protoka i povrine.
Najee se koriste elije sa sanducima ili cilindrima. U elijama
sa sanducima nabrani medijum se postavlja u vrsti okvir
konstruisan od drveta ili metala. U cilindrinim sistemima
metalni poklopac zatvara jednu stranu filtera. Gas struji spolja
ka unutranjosti filtera. Ovi filteri zahtevaju prethodno ienje i
uklanjanje estica nekom od ranije navedenih metoda. Naime
oni predstavljaju poslednju komponentu u sistemu za
preiavanje gasova. HEPA filteri se ne mogu istiti jer ienje
moe uzrokovati oteenje filtera ve se nakon znatnijeg pada
pritiska zamenjuju. HEPA filteri se primenjuju za submikronske
estice (0.12 do 0.3 m) kao i za opasne zagaivae kao to su
teki metali.
Najee korieni odmagljivai su mreasti uloci koji se sastoje od
tkanih ili upletenih metalnih ili sintetskih vlakana. Vlakna mogu imati
sluajan ili definisan raspored. Odmagljivai se postavljaju na vrhu
kolone (skrubera) sa zadatkom da sakupljaju aerosol ili kapljice
tenosti. Pored toga odmagljivai sakupljaju i estice. estice se
sakupljaju u sloju vlakana i vremenom dolazi do zaepljenja, tako da je
neophodno ispiranje mlazom vode. Ukoliko se sakupljaju samo
kapljice i aerosol odmagljiva se uobiajeno samoisti odnosno
neistoe se dreniraju sa sakupljenom tenou. Ovaj tip filtera radi na
mehanikom sudaru i zavistan je od brzine protoka.
Visoko efikasni odmagljivai se mogu koristiti kao primarni tretman u
nekim industrijama. Predstavljaju jako efikasan sistem u pogledu
smanjenja potronje vode i ekonomike u procesima gde se izdvajaju
magliasti proizvodi kao to je sumporna kiselina, jedinjenja nikla,
natrijum-hidroksid, azotna kiselina i jedinjenja hroma.
Odmagljivai se ee koriste kao sekundarni tretman u vlanim
skruberima kada se postavljaju na vrhu skrubera da spree ulazak
rastvaraa za ispiranje u izlazei gas koji se isputa u vazduh.
Odmagljivai sakupljaju kapljice koje koalesciraju i vraaju se nazad u
kolonu.
Poseban znaaj u tretmanu otpadnih gasova nastalih u procesima
sagorevanja u velikim termoelektranama imaju uklanjanje oksida
sumpora i azota.
Reakcioni princip desulfurizacije sa injektiranjem sorbenta zasniva se
na uvoenju reaktivnog materijala i njegovom dispergovanju u struji
gasa. Ovaj materijal reaguje sa oksidima sumpora dajui vrsti
proizvod koji se nakon toga uklanja iz struje gasa. Najee korieni
sorbenti su:
kre
natrijum-bikarbonat
natrijum-karbonat
Izbor sorbenta zavisi od dostupnosti materijala. U veini sluajeva to
su prirodno dostupni materijali kao to su krenjak, dolomit ili
hidratisana jedinjenja dobivena iz ovih materijala.
Ovi sorbenti su efikasni i za uklanjanje drugih kiselih gasova kao to
je hlorovodonik i fluorovodonik.
Primenjuju se tri tehnike injektiranja sorbenta:
injektiranje suvog sorbenta
polusuvo injektiranje
injektiranje krenog mleka
U postupku injektiranja suvog sorbenta sorbent se injektira u struju
gasa ili se dodaje u reakcionom tornju. Ukoliko se sorbent injektira u
struju gasa to moe biti na razliitim mestima u zavisnosti od
temperature gasa i optimalnih uslova reakcije.
injektiranje krenjaka u pe
na temperaturi izmeu 1100 i
1250 C
injektiranje gaenog krea u
izmenjiva toplote na
temperaturi oko 550 C
injektiranje gaenog krea u
zoni visoke vlanosti na temp.
515 C iznad zasienja gasa
Injektiranje NaHCO
3
na
temperaturi izmeu 130 i
180 C ili kada filter
dozvoljava na 400 C
Kod polusuvog injektiranja sorbent se dodaje kao suspenzija ili rastvor u
reaktor na takav nain da tenost kontinualno isparava tokom reakcije.
Kao rezultat nastaje suvi proizvod koji se sakuplja na dnu suda ili u
odeljku za uklanjanje estica (ESP ili platneni filteri).
U vlanom postupku SO
2
se uklanja direktnim kontaktom sa
vodenom suspenzijom fino samlevenog krenjaka (krenim mlekom)
nakon prolaska kroz sistem za uklanjanje estica i izmenjivaa
toplote. Isprani gas nakon toga prolazi kroz odmagljiva i odlazi kroz
dimnjak u atmosferu. Reakcioni proizvod se odvodi iz apsorbera na
odvodnjavanje i dalje procesuira.
Proces se sastoji iz:
apsorpcije SO
2
ispiranjem suspenzijom u pH opsegu od 4 do 5,5 pri
emu primarno nastaje kalcijum-bisulfit Ca(HSO
3
)
2
oksidacije bisulfita do sulfata
kristalizacije nastalog gipsa CaSO
4
x 2 H
2
O
odvajanja kristala gipsa od rastvora
Redukcija emisije azotovih oksida
Selektivna redukcija azotovih oksida ukljuuje injektiranje azotovih
jedinjenja kao to su amonijak ili vodeni rastvor amonijaka, rastvor
uree ili cijanamid.
Postoje dve varijante selektivne redukcije azotovih oksida:
selektivna nekatalitika redukcija i
selektivna katalitika redukcija

4 NO + 4 NH
3
+ O
2
= 4 N
2
+ 6 H
2
O

2 NO
2
+ 4 NH
3
+ O
2
= 3 N
2
+ 6 H
2
O


U SNCR redukcioni agens se injektira u zoni u kojoj gas dostie
temperaturu izmeu 930 i 980 C . U ovom sluaju injektiranje
redukcionog agensa se izvodi pre ostalih tretmana odmah nakon
sagorevanja. Kljuni parametri optimizacije:
temperatura - ispod pomenutog nivoa dolazi do oksidacije
amonijaka do NO i emisije amonijaka
NH
3
/NO
x
molarni odnos treba da bude izmeu 0.5 i 0.9 Na viim
odnosima dolazi do emisije amonijaka uz generisanje aerosola
amonijum-hlorida
vreme zadravanja koje mora da se odredi za maksimalan efekat
suvie kratko zadravanje ponovo dovodi do emisije amonijaka

U sluaju SCR struja otpadnog gasa i injektirani agens se proputaju
preko katalizatora na temperaturi izmeu 200 i 500 C zavisno od
katalizatora. Molarni odnos reaktanata NH
3
/NO
x
se odrava ispod
1.1.
Prednost ovoga sistema je to moe da se ugradi nakon drugih
tretmana.
DENOX proces koji moe biti nakon FGD (desulfurizacije). U ovom
sluaju je potrebno gas dogrejati na potrebnu temperaturu.
Glavne komponente katalizatora su titandioksid kao nosa
modifikovan jedinjenjima vanadijuma, volframa i molibdena. Panju
su privukle i modifikacije na bazi gvoe-oksida i modifikovanih
zeolita.
Plemeniti metali od 150 do 300 C
vanadijum-pentoksid na titan-dioksidu
od 300 do 450 C
zeoliti od 450 do 600 C