VODI KROZ PC TEHNOLOGIJU

LASERSKI TAMPAI

Prevod sa engleskog: Dr Radomir Jankovi

2 U 1980-im godinama preovladavali su matrini i laserski tampai, dok se ink-jet tehnologija nije znaajnije pojavljivala sve do 1990-ih. Laserski tampa je uvela firma Hewlett-Packard 1984. godine, na osnovu tehnologije koju je razvila frima Canon. Radio je na nain slian onom kod aparata za fotokopiranje, s tim to je razlika u izvoru svetlosti. Kod aparata za fotokopiranje stranica se skanira sa sjajnom svetlou, dok je kod laserskog tampaa izvor svetlosti laser, to ne treba da iznenadi. Posle toga proces je manje-vie isti: svetlost stvara elektrostatiku sliku stranice na naelelktrisnaom fotoreceptoru, koji sa svoje strane privlai toner u obliku elektrostatikog naelektrisanja. Laserski tampai su brzo postali popularni zahvaljujui visokom kvalitetu svoje tampe i relativno malim trokovima rada. Na tritu za koje su laserski tampai razvijeni, konkurencija izmedju proizvodjaa je postajala sve surovija, naroito u proizvodnji jevtinijih modela. Cene su ile sve nie i nie, kako su proizvodjai pronalazili nove naine da smanje svoje trokove. Kvalitet tampe se poboljavao, pa je rezolucija od 600 taaka po inu postala standardna, dok se sama konstrukcija smanjila, to ju je uinilo pogodnom za kunu upotrebu. Laserski tampai imaju brojne prednosti u odnosu na konkurentsku ink-jet tehnologiju. Oni proizvode mnogo kvalitetnije tekstualne crno-bele dokumente od ink-jet tampaa i tee da budu projektovani za naporniji rad - to znai da izbacuju vie stranica meseno, po manjoj ceni po stranici od ink-jetova. Dakle, ako se trai "kancelarijska teglea marva", laserski tampa moe da bude najbolji izbor. Drugi znaajan inilac, za kunog kao i za poslovnog korisnika je rad sa kovertima, karticama i drugim neduobiajenim medijumima, gde laserski tampai opet nadmauju ink-jet tampae. Imajui u vidu ega sve ima u laserskom tampau, pravo je udo kako oni mogu da se proizvode po tako maloj ceni. Po mnogo emu, sastavni delovi koji ine laserski tampa su daleko sloeniji od onih u raunaru. Rasterski procesor slike (RIP - raster image processor) bi mogao da koristi napredni RISC procesor, inenjerstvo koje dolazi sa leajevima za ogledala je vrlo usavreno, a izbor hemikalija za valjak i toner, mada esto nepogodan za okolinu, upravo fascinira. Dobijanje slike sa ekrana PC raunara na papir trai jednu zanimljivu meavinu kodovanja, elektronike, optike, mehanike i hemije.

Komunikacija
Laserski tampa mora da ima sve informacije o stranici u svojoj memoriji pre nego to pone tampanje. Kako se slika prenosi iz memorije PC raunara na laserski tampa zavisi o tipu tampaa koji se koristi. Najsiroviji postupak je prenos bit mape slike. U tom sluaju nema mnogo toga to raunar moe da uini da bi poboljao kvalitet, pa jedino to radi je da alje taku po taku. Medjutim, ako sistem zna vie o slici nego to moe da prikae na ekranu, postoje bolji naini za komunikaciju podataka. Standardni list A4 je dimenzija 8,5 ina puta 11 ina (210 mm puta 297 mm). Rezolucija od 300 taaka po inu predstavlja vie od osam miliona taaka, poredjeno sa osam stotina hiljada piksela na ekranu rezolucije 1024 puta 768. Oigledno ima svrhe za mnogo otriju sliku na papiru - ak i vie na 600 taaka po inu, gde stranica moe da ima 33 miliona taaka. Glavni nain na koji kvalitet moe da se pobolja je pomou slanja opisa stranice koji se sastoji od informacija vektora/glavnih crta i dozvoljavanja tampau da ih iskoristi na najbolji nain. Ako se tampau kae da nacrta liniju od jedne do druge take, on moe da primeni ge-

3 ometrijski princip da linija ima duinu, ali nema irinu, i da nacrta tu liniju u irini jedne take. Isto vai i za krive linije, koje mogu biti toliko fine koliko dozvoljava rezolucija tampaa. Ideja je u tome da jedan jedini opis stranice moe da se poalje bilo kom pogodnom uredjaju, koji e ga posle toga tampati najbolje to moe - odakle mnogo korieni termin nezavisno od uredjaja. Karakteri teksta se sastoje od pravih i krivih linija, pa sa njima moe da se radi na isti nain, ali bolje reenje je da se upotrebi unapred opisan oblik fonta kao to su formati TrueType ili Type-1. Pored preciznog odredjivanja mesta, jezik za opis stranica (PDL - page description language) moe da uzme oblik fonta, rotira ga ili uopte manipulie sa njegovim sutinskim sadrajem. Postoji i dodatna prednost u tome to se zahteva samo jedna datoteka po fontu, suprotno od situacije u kojoj se trae po jedna datoteka za svaku veliinu fonta. Posedovanje unapred definisanih skica za fontove dozvoljava raunaru da alje malu koliinu informacija jedan bajt po karakteru - i proizvede tekst sa mnogo razliitih stilova i veliina fontova.

Rad
Kada mu je slika koja treba da se tampa saoptena posredstvom jezika za opis stranice, prvi posao tampaa je da je da te isntrukcije pretvori u bit mapu. To radi tampaev unutranji procesor, a rezultat je slika (u memoriji) svake take koja treba da se postavi na papir. Modeli oznaeni kao "Windows tampai" nemaju svoje spostvene procesore, pa matini raunar stvara bit mapu, upisujui je direktno u memoriju tampaa. U srcu laserskog tampaa nalazi se mali rotirajui valjak - organska fotoprovodna kaseta (OPC - organic photo-conducting cartridge) - sa slojem koji mu dozvoljava da dri elektrostatiko naelektrisanje. Laserski zrak skanira preko povrine valjka, selektivno dodeljujui takama na toj povrini pozitivno naelektrisanje, tako da e one na kraju predstavljati izlaznu sliku. Povrina valjka je ista kao ona od lista papira na kojoj e se slika na kraju pojaviti, a svaka taka na valjku odgovara taki na papiru. U medjuvremenu, papir se proputa kroz naelektrisanu icu koja na njemu ostavlja negativno naelektrisanje.

4 Na pravim laserskim tampaima, selektivno naelektrisanje se postie ukljuivanjem i iskljuivanjem lasera dok skanira rotirajui valjak, upotrebom sloene konstrukcije obrtnih ogledala i soiva. Princip je isti kao kod lopte sa ogledalima u disko-klubovima. Svetlost se odbija od lopte na pod, ide po podu i nestaje kako se lopta okree. U laserskom tampau, valjak se obre izuzetno brzo i sinhronizovano sa ukljuivanjem i iskljuivanjem lasera. Tipini laserski tampa e izvoditi na milione ukljuivanja i iskljuivanja svake sekunde. Unutar tampaa, valjak rotira da bi izgradio jednu horizontalnu liniju u jednom trenutku. Jasno, to mora da se uradi vaoma precizno. to je manja rotacija, to je vea rezolucija niz stranicu - korak rotacije kod savremenog laserskog tampaa iznosi tipino 1/600 deo ina, to daje vertikalnu rezoluciju od 600 taaka po inu. Slino tome, to se laserski zrak bre ukljuuje i iskljuuje, vea je rezolucija preko stranice. Kako valjak rotira da bi predstavio sledeu povrinu za lasersku obradu, ispisana povrina se kree kroz laserski toner. Toner je vrlo fini crni prah, naelektrisan negativno to je uinjeno da bi on bio privuen takama sa pozitivnim naelektrisanjem na povrini valjka. Tako, posle jedne potpune rotacije, povrina valjka sadri sve crno to je potrebno na slici. List papira sada dolazi u dodir sa valjkom, to se izvodi pomou gumenih cilindara. Kako izvrava svoju rotaciju, on uzima toner sa valjka pomou magnetskog privlaenja, prenosei tako sliku na papir. Negativno naelektrisana podruja valjka ne privlae toner, a rezultat su bele povrine na papiru. Toner je posebno napravljen da se brzo topi i sistem za spajanje sada primenjuje toplotu i pritisak na oslikan papir, da bi se toner privrstio za stalno. Jedan od sastojaka tonera je vosak i on ga ini pogodnijim za proces spajanja, dok su valjci za spajanje uzrok zato se papir pojavljuje iz laserskog tampaa, jo uvek topao na dodir. Poslednja faza je ienje valjka od bilo kakvih ostataka tonera, da bi bio spreman da ponovo otpone ceo ciklus. Postoje dva oblika ienja, fiziko i elektrino. Kod prvog, toner koji nije prenesen na papir, mehaniki se odstranjuje sa valjka i odbaeni toner prikuplja u tacni. Elektrino ienje je pokrivanje valjka sa istovetnim naelektrisanjem, tako da laser moe opet da upisuje po njemu. Oba elementa, onaj za mehaniko i onaj za elektrino ienje, treba da se uredno menjaju u odredjenim periodima.

LED tampai
tampanje stranica pomou LED dioda (light-emitting diode - svetlosna dioda) - koje je pronadjeno u firmi CASIO, favorizovano u Oki i isto tako korieno u firmi Lexmark - bilo je sredinom 1990-ih godina nudjeno tritu kao sledee veliko dostignue u laserskoj tampi. Medjutim, posle pet godina - ne osporavajui njegovu pogodnost za zatitu ivotne sredine tehnologija jo uvek treba da napravi znaajniji uticaj na tritu. Tehnologija daje iste rezultate kao i konvencionalno lasersko tampanje i koristi isti osnovni metod nanoenja tonera na papir. Statiko naelektrisanje se nanosi na fotoprijemni valjak i, kada ga pogodi svetlost sa LED diode, naelektrisanje obre polaritet, stvarajui tako uzorak taaka koji odgovara slici koja se na kraju pojavljuje na stranici. Posle toga nanosi se naelektrisan suvi toner, koji se lepi za povrine na valjku kojima se obrnuo polaritet naelektrisanja, a zatim nanosi na papir koji prolazi preko valjka na svom putu ka izlaznoj tacni. Razlika izmedju dve tehnologije je samo u metodu distribucije svetlosti.

5 LED tampai rade pomou matrice LED dioda ugradjenih u poklopac tampaa - obino vie od njih 2500 pokriva celu irinu valjka - koje stvaraju sliku kada sijaju nanie pod uglom od 90 stepeni. LED tampa rezolucije 600 taaka po inu e imati 600 LED dioda po inu, preko cele irine stranice. Prednost je u tome to je red LED dioda jevtiniji da se napravi od lasera i ogledala sa mnogo pokretnih delova i, shodno tome, ta tehnologija predstavlja jevtiniju alternativu konvencionalnim laserkim tampaima. LED sistem je takodje koristan jer je kompaktan u odnosu na konvencionalne laserske tampae. Uredjaji za rad u boji imaju etiri reda LED dioda - po jedan za plavi, crveni, uti i crni toner - to dozvoljava da se tampa u boji brzinama istim kao kod uredjaja za monohromatsku tampu. Glavni nedostatak LED tehnologije je u tome to je njena horizontalna rezolucija apsolutno fiksirana i, mada se mogu primeniti neka poboljanja rezolucije, nijedno od njih nee biti tako dobro kao mogua usavravanja rezolucije kod pravih laserskih tampaa. Pored toga, valjak LED tampaa radi najefikasnije i najbre kada se trai neprestano tampanje velikog obima. To je vrlo slino kao kod elektrine sijalice koja e trajati manje kada se stalno ukljuuje i iskljuuje, pa se tako i ivotni vek valjka LED tampaa skrauje kada se on esto koristi za kratkotrajno tampanje. tampai sa tenim kristalima (LCD) rade na slinom principu, koristei panele sa tenim kristalima kao izvor svetlosti umesto matrice LED dioda.

Laserski tampai u boji

Laserski tampai su obino monohromatski uredjaji, ali se oni, kao i mnoge druge takve tehnologije, mogu se prilagoditi za rad u boji. To se postie upotrebom plavog, crvenog i utog u kombinaciji, da bi se proizvele razne boje za tampu. Izvode se etiri prolaza kroz elektro-fotografski proces, obino postavljajui po jedan toner na stranicu istovremeno, ili gradei sliku od etiri osnovne boje istovremeno na jednoj posrednoj povrini za prenos. Veina savremenih laserskih tampaa imaju prirodnu rezoluciju od 600 ili 1200 taaka po inu. Modeli sa manjom rezolucijom esto mogu da menjaju intenzitet svojih laserskih/LED taaka, to rezultuje pre meavinom "kontonskog" i polutonskog tampanja nego kontinualnim tonskim izlazom. Brzine tampanja variraju izmedju 3 i 5 stranica u minutu u boji i 12 do 14 stranica u minutu u monohromatskoj tampi. Glavna oblast razvoja, gde je prva bila firma Lexmark sa svojm LED tampaem brzine od 12 stranica u minutu koji je izbaen na trite u jesen 1998. godine, bila je da se povea brzina tampanja u boji do istog nivoa kao kod monohromatske tampe, pomou istovremene obrade etiri tonera i tampe u jednom prolazu. tampa Lexmark Optra Colour 1200N to postie tako to ima potpuno nezavisne procese za svaku boju. Kompaktnost koja rezultuje zbog upotrebe LED matrica umesto nezgrapne "skalamerije" za fokusiranje koja ide uz laserski uredjaj za sliku, dozvoljava da se maina u boji izgradi sa etiri potpune glave za tampanje. Kasete sa tonerima se postavljaju u liniji niz put

6 papira, a svaki uredjaj ima svoj fotoprovodni valjak. Podaci mogu da se alju na sve etiri glave istovremeno.Proces poinje sa crvenom bojom, prolazi kroz plavu i utu, a zavrava se crnom bojom. Pored njihove brzine, jedna od glavnih prednosti laserskih tampaa u boji trajnost njihovog izlaza - to je funkcija hemijski inertnih tonera koji su stopljeni na povrini papira, za razliku od veine ink-jetova kod koji su oni apsorbovani u papiru. To dozvoljava laserskim tampaima u boji da tampaju na nizu razliitih medijuma, bez problema kao to su mrlje i iezavanje koji se sreu kod ink-jet tampaa. Pored toga, kontrolisanjem toplote i pritiska prilikom procesa stapanja, izlazu se moe dati krajnja obrada koja zavisi odk korisnika - od mata da visokog sjaja. Ako se bilo ta moe nauiti iz istorije, pred laserskim i LED tampanjem u boji je svetla budunost. Za eteri godine od prve pojave laserskih tampaa u boji 1994. godine, cene su se prepolovile. Uz trite koje je i dalje stimulisano, i padanjem cena i poboljanom tehnologijom, izgleda neizbeno da e laserski ili LED tampa u boji postati opteprihvaen i neizostavan kao uredjaj za fotokopiranje.

Potroni materijal
Veina laserskih tampaa koristi kasetu zasnovanu na organskom fotoprovodnom valjku (OPC), koji je prevuen materijalom osetljivim na svetlost. Tokom ivotnog veka tampaa, valjak treba da se periodino menja kako se njegova povrina troi i smanjuje kvalitet tampe. Sama kaseta je druga velika potrona stavka kod laserskog tampaa. Njen ivotni vek zavisi od koliine tonera koji sadri. Kada nestane tonera, kaseta se zameni. Ponekad su kaseta sa tonerom i valjak razdvojeni ali, u najgorem sluaju, valjak se nalazi u samoj kaseti. To znai da, kada se potroi toner, ceo valjak i kaseta treba da se zamene, to znaajno poveava pogonske trokove tampaa i proizvodi velike koliine otpada. Situacija je ak jo gora sa laserskim tampaem u boji - koji stvarno ima do devet razliitih potronih stavki (etiri tonera u boji, OPC pojas ili valjak, jedinica za razvijanje, jedinica za spajanje, ulje za spajanje i prazna boca od tonera). Mnoge od njih moraju da se podese kada se tampa postavlja za rad i sve nestaju posle razliitih brojeva stranica, zavisno od proizvodjaa i naina upotrebe. Ovaj veliki broj sastavnih delova je glavni razlog cene i opteg nedostatka upotrebljivosti i upravljivosti laserskih tampaa u boji, pa je njegovo smanjenje u ii interesovanja proizvodjaa laserskih tampaa. Neki od njih pokuali su da poboljaju ovu situaciju proizvodnjom trajnijih valjaka i eliminisanjem svih potronih materijala izuzev tonera. Na primer, firma Kyocera prva je napravila tampa "bez kasete" koji koristi amorfni silikonski valjak. Valjak ima izdrljiv sloj koji traje tokom celog ivotnog veka tampaa, tako da je toner jedina stvar koja zahteva regularnu zamenu, pa ak i on dolazi u pakovanju napravljenom od neotrovne plastike, projektovane da se kasnije spali bez otputanja tetnih gasova.

Pitanja zatite ivotne sredine

Na nesreu, tehnologija koju koriste laserski tampai ini ozon prirodnim sporednim proizvodom procesa tampanja. Nivo njegovog odavanja zavisi od toga gde i kako se dri tampa. Podruja sa velikim koncentracijama praine, male zatvorene kancelarije ili loe provetravane prostorije mogu da prouzrokuju velike intenzitete ozona. Neki tampai imaju filtere da ogra-

7 nie koncentracije ozona na nivoe ispod standarda koji su uspostavljeni od razliitih tela - kao to je, na primer, Amerika konferencija vladinih industrijskih higijeniara. Posle izvesnog broja stranica koje su prole kroz tampa (obino oko 150000), filter bi trebalo da zameni ovlaeni sedrvisni inenjer. Sposobnosti za utedu energije postaju takodje veoma vane u projektovanju laserskih tampaa. Agencija za zatitu ivotne sredine (EPA - Environmental Protection Agency) je utvrdila uslove prema kojima, da bi tampa dobio sagasnost "Energy Star", on mora dramatino da smanji potronju elektrine energije kada se ne koristi. Uteda elektrine energije obino se obavlja pomou zagrevanja tampaa samo kada mu je dostavljen posao. Ako se tampa ostavi nezaposlen izvestan vremenski period, njegova potronja elektrine energije se smanjuje. Taj period obino postavlja korisnik i, ako on to eli, moe potpuno da iskljui reim utede energije.

Jezici za opis stranice

Komunikacija izmedju raunara i tampaa je danas vrlo razliita od onoga to je bila pre nekoliko godina. Tekst je tada bio dostavljan u ASCII obliku, zajedno sa nekoliko jednostavnih kdova karaktera koji su davali instrukciju za tampu u obliku bold, italik, kondenzovanom ili poveanom tipu. Fontovi su bili oni koji su ugradjeni u sam tampa, a esto je pomou prekidaa birano da li su bili serifni ili ne. Velika prednost teksta u ASCII obliku je da se njegov prenos obavlja brzo i lako: ako elektronski dokument sadri slovo A, ASCII kod za A se alje tampau koji, prepoznajui taj kd, tampa A. Veliki problem bio je u tome to bez paljivog planiranja, odtampano slovo je retko zavravalo na istom poloaju koji je imalo na ekranu. Jo gore, ceo proces je bio zavisan od uredjaja i samim tim nepredvidljiv, tako da su razliiti tampai davali razliite oblike i veliine fontova.

PostScript
Situacija se dramatino promenila 1985. godine kada je firma Adobe objavila PostScript Nivoa 1, zasnovan na programskom jeziku Forth, za koji se tvrdilo da je prvi standardni vieplatformski jezik za opis tranica, nezavisan od uredjaja. PostScript opisuje stranice u konturnom, vektorskom obliku koji se alje displeju ili uredjaju za tampanje, da bi ga oni pretvorili u take (rasterizovali) najbolje to mogu. Monitor bi mogao da izadje na kraj sa 75 dpi (taaka po inu), laserski tampa sa 300 dpi a uredjaj za slike sa do 2400 dpi. Svaki od njih proizvodi uverljivije predstave PostScript opisa od svojih prethodnika, ali svi oni imaju zajednike veliine i poloaje oblika. Odatle potie nezavisnost i tako se pojavila skraenica WYSIWIG (What You See Is What You Get - dobija ono to vidi). PostScript Nivoa 1 je privukao vrhunske izdavae najvie zahvaljujui injenici da bi otisci napravljeni na laserskom tampau rezolucije 300 dpi bili postavljeni identino onima na uredjajima za sliku od 2400 dpi, korienim za izradu filma. Pored toga, bilo je mogue poslati PostScript instrukcije sa bilo koje platforme. Sve to se trailo bio je drajver da pretvori informacije iz dokumenta u PostScript, koji bi onda mogao da razume bilo koji PostScript tampa. Ove osobine, u sprezi sa grafikim snobizmom, posebno medju korisnicima firme Apple Macintosh i injenicom da je Adobe jedini zvanini davalac licence, uinile su uredjaje opremljene sa PostScript-om izuzetno poeljnim i, shodno tome - skupim. PostScript Nivoa 2, izbaen na trite posle nekoliko godina, ponudio je boje nezavisno od uredjaja, kompresiju podataka za bre tampanje i poboljane algoritme za polutonove i up-

8 ravljanje memorijom i drugim resursima. PostScript Extreme (prvobitno nazvan Supra) je najnovija varijanta firme Adobe, namenjen za vrhunski nivo sistema za tampu velikog obima i brzine, kao to su digitalne novine.

PCL
Pristup firme Adobe ostavio je prazan prostor na tritu koji se potrudila da ispuni firma Hewlett-Packard, vojim sopstvenim jezikom za opis stranica nezavisnim od uredjaja, zasnovanom na njihovom jeziku PCL (Printer Command Language - jezik za upravljanje tampaima), koji se prvi put pojavio 1970-ih godina. Marketing HP bio je sasvim drugaiji od onog od firme Adobe i iao je pre na masovno kloniranje nego na eksluzivno davanje licence. Ova strategija je rezultovala vrstom tampaa opremljenih klonovima jezika PCL koji su kotali mnogo manje od njihovih PostScript konkurenata. Problem sa postojanjem toliko mnogo klonova PCL je u tome to se ne moe garantovati 100% identian izlaz na svim tampaima. To je problem samo kada se eli upotreba biroa visoke rezolucije i gde se zahteva taan otisak pre nego to se njima poalju datoteke dokumenata. Takvu garanciju moe da ponudi jedino PostScript. PCL je prvobitno bio napravljen za upotrebu sa matrinim tampaima i vie je iskoni kd nego potpun jezik za opis stranice. Njegov prvi iroko prihvaeni oblik, verzija 3, podravao je jednostavne zadatke tampanja. PCL 4 je dodao bolju podrku za grafiku i jo uvek se koristi sa personalnim tampaima. On zahteva manju procesnu mo od PCL 5, ili najnovije verzije PCL 6. PCL 5, razvijen za tampa LaserJet III, ponudio je osobinu slinu PostScript, sa skalabilnim fontovima kroz sistem Intellifont i vektorske opise, to je dalo WYSIWIG na stonom raunaru. PCL 5 je takodje koristio razliite oblike kompresije koji su znaajno ubrzali tampanje u poredjenju sa PostScript Nivoa 1. PCL 5e je doneo dvosmernu komunikaciju za izvetavanje o statusu, ali nikakva dodatna poboljanja kvaliteta tampe, dok je PCL 5c dodao odredjena poboljanja za tampae u boji. 1996. godine, firma Hewlett-Packard je objavila PCL 6. Prvi put implementiran na tampaima LaserJet 5, 5N i 5M, PCL 6 je potpuno preradjen. On je fleksibilan, objektno-orijentisani upravljaki jezik, podeen za brzu obradu dokumentata bogatih grafikom, a nudi i bolje WYSIWIG mogunosti. To ga ini idealnim za rad sa WEB stranicama. Efikasniji kd, kombinovan sa brim procesorima i namenskim hardverskim ubrzanjem tampaa LaseJet 5, rezultuje poboljanjem vremena izlaska prve stranice do 32% u odnosu na tampae LaserJet 4(M)+ koje su oni zamenili.

GDI
Alternativa laserskim tampaima koji koriste PstScript i PCL su Windows GDI (Graphical Device Interface - sprega za grafike uredjaje) bitmapirani tampai. Oni koriste PC raunar da uoblii stranicu pre nego to im prenese bit mapu za direktno tampanje, pa se tampa koristi samo kao maina za tampanje. Shodno tome, nema potrebe za skupim procesorima ili velikim koliinama ugradjene RAM memorije, to ini tampa jevtinijim. Medjutim, slanje kompletne stranice u obliku komprimovane bit mape trai vreme, to smanjuje brzinu tampanja i poveava vreme potrebno da PC raunar opet dobije upravljanje. GDI tampai su, zbog toga, najee ogranieni na trite personalnih tampaa.

9 Neki proizvodjai su odabrali da koriste Windows Print System, standard koji je razvila firma Microsoft da napravi univerzalnu arhitekturu za GDI tampae. Windows Print System radi neto drugaije od istog GDI modela. On omoguava da se Windows GDI jezik pretvori u bit mapu dok tampa; osnovna ideja je da se smanji velika zavisnost tampaa od procesora PC raunara. Pod tim sistemom, slika se u stvari uobliava za vreme procesa tampanja, to u veoma smanjuje obim procesorske moi koja se trai od PC raunara. Drugi modeli laserskih tampaa koriste kombinaciju tehnologije GDI i tradicionalne arhitekture, to dozvoljava brzi tampu iz operativnog sistema Windows kao i podrku za DOS primene.

Adobe PrintGear
Alternativa za personalne tampae je PrintGear firme Adobe - potpun hardversko/softverski sistem zasnovan na Adobe procesoru posebno projektovanom za malo profitno i kuno kancelarijsko (SoHo) trite. Firma Adobe tvrdi da 90% tipinih SoHo dokumenata moe da se opie sa malim brojem osnovnih objekata. Oni su, shodno tome, projektovali namenski procesor slike brzine 50 MHz, da posebno opslui te zadatke sline RISC-u, za koji se tvrdi da nudi velika ubrzanja u odnosu na tradicionalne procesore tampaa i to po manjoj ceni. tampa koji ima Adobe PrintGear tipini poseduje namenski procesor i usavreni softverski drajver, i nudi opcije koje ukljuuju postavljanje do 16 minijaturno prikazanih stranica po jednom listu, dvostrano tampanje i pravljenje vodenih igova.