KREATIVNO PISANJE

Biblioteka Praktinih Knjiga

Dorotea Brend
otkrijite svoj dar pisanja

Urednik Dragan Paripovi

BEOGRAD 2011.

Naslov originala: DOROTHEA BRANDE Becoming a Writer Copyright na prevod za Jugoslaviju IP BABUN Preveo sa engleskog originala GORAN BOJI Lektura: TOMISLAV TRBOJEVI Naslovna strana BRANIMIR TROI tampa LUKATAMPA TIRA: 500 BEOGRAD 2004 ISBN 86-83737-26-8

Dvema Dozenama

SADRAJ:
Predgovor Dona Gardnera 11 Uvod 15 I etiri tekoe 19 Tekoa da se uopte pie; Pisac jedne knjige; Pisac koji pie povremeno; Pisac koji pie neujednaeno; Tekoe koje ne potiu od tehnike opreme II Kakvi su pisci 26 Razviti narav pisca; Lani i pravi umetnici; Dve strane jednog pisca; Razdvajanje nije uvek psihopatsko; Svakodnevni primeri dvojne linosti; Movara oajanja III Prednosti dvojnosti 33 Proces uobliavanja prie; Roeni pisac; Nesvesno i svesno; Dve linosti jednog pisca; Providna prepreka; Zadrite sopstveno miljenje; Va najbolji prijatelj i najei kritiar; Ispravna razonoda; Prijatelji i knjige; Arogantni intelekt; Dva sopstva koja nisu u sukobu; Prva veba IV O prihvatanju saveta 45 Sauvajte svoju energiju; Imaginacija nasuprot volji prilikom menjanja navika; Uklanjanje starih navika; Jedan primer; Ispravno stanje uma V Uprezanje nesvesnog 50

VII

Fantazije bez rei; Ka pisanju bez napora; Udvostruite svoju proizvodnju VI Pisanje po planu 55 Obavezati se na pisanje; Dug asti; Proirenje vebe; Uspeti ili prestati sa pisanjem VII Prvi pregled 59 Kritiko itanje vaeg dela; Zamke imitacije; Otkrivanje vae snage; Jedna fusnota za uitelje VIII Kritiar na delu prema samom sebi 65 Kritiki dijalog; Budite odreeni u svojim predlozima; Ispravke nakon kritike; Uslovi da delo bude izvrsno; Nametnuti svakodnevni reim IX Kad pisac ita svoje delo 72 Proitajte dvaput; Opti sud i detaljna analiza; Drugo itanje; Vane take X O imitaciji 76 Imitirati tehniku perfekciju; Kako troiti rei; Suprotstaviti se monotoniji; Nai nove rei XI Uiti da iznova vidite 80 Zastori navike; Uzroci ponavljanja; Povratiti bezazlenost pogleda; Stranac na ulici; Nagrade vrline XII Izvor originalnosti 86 Neuhvatljivi kvalitet; Originalnost, a ne imitiranje; Iznenaujui kraj; Iskrenost, izvor originalnosti; Verujte sebi; Va bes i moj bes; Jedna pria, mnogo verzija; Vaa neotuiva jedinstvenost; Jedan upitnik XIII Pieva razonoda 95 Odmarati se radei slian posao; Razonoda bez rei; Naite ono to vas podstie; Raznovrsnost stvari kojima ispunjavate vreme

XIV Praktina pria 99 Jedan rezime; Zaraznost stila; Naite sopstveni stil; Pria u zametku; Pripremni period; Piite sa pouzdanjem; Dovreni eksperiment; Vreme za nevezivanje; Kritiko itanje XV Veliko otkrie 106 Vebe pisanja sa pet prstiju; Koreni genija; Nesvesno, a ne podsvesno; Via imaginacija; Upoznajte se sa nesvesnim; Umetnika koma i pieva magija XVI Ta trea osoba, genije 111 Ne dualni, ve trostruki pisac; Tajanstvena sposobnost; Oslobaanje genija; Ritam, monotonija, tiina; Pod koji treba oribati XVII Pieva magija 116 X stoji u istom odnosu prema umu u kom um stoji prema telu; Odrite svoj um mirnim; Vebe kontrole; Ideja prie kao objekt; Magija na delu; Izazivanje umetnike kome; Oprotajni govor Kao zakljuak: neke prozaine smernice 122 Kucanje na maini; Nabavite dve pisae maine; Pribor za pisanje; Za pisaom mainom: PIITE!; Za zavisnike od kafe: kafa u odnosu na Koka; itanje knjiga i nabavka asopisa Bibliograja 126

VIII

PREDGOVOR
Zapanjujue je to je knjiga Doroteje Brend Kreativno pisanje uopte nestala iz prodaje, a srea je to se danas vratila u sredite panje koje zasluuje. Osnovni problemi pisca, bilo da je mlad ili star, bilo da tek poinje ili da je ve mnogo objavio, nisu danas drugaiji nego to su bili 1934., kada je delo Kreativno pisanje prvi put objavljeno. On se ne suoava sa problemom tehnike pisanja knjievnih dela - osnovnom temom svih kurseva kreativnog pisanja - a poto se na njima osnovni problemi nikad ne spominju, gotovo svi kursevi kreativnog pisanja su za veinu ljudi u veini sluajeva promaaj. Osnovni problemi pisca su problemi linosti: ne mogu da ponu da piu, ili dobro zaponu priu, a onda se obeshrabre, ili povremeno dobro piu, a ostatak vremena loe, ili piu briljantno, ali posle jedne izvrsne prie ili romana ne mogu vie da piu, ili sjajno piu dok traje kurs kreativnog pisanja, ali kad se okona, ne mogu da nastave. Osnovni problemi su, drugim reima, problemi pouzdanja, potovanja prema sebi, slobode - to jest pievog duha-genija esto dre u zatoenitvu razne sablasti nesvesnog. Gospoa Brend ukazuje - sa oaravajuom duhovitou koja provejava itavom njenom knjigom - da uitelji pisanja i knjige o pisanju, a da i ne govorimo o konferencijama uvenih pisaca, ine za mlade (ili stare) pisce koji se bore sa nesigurnou i sumnjom u sebem, upravo najgoru moguu stvar: U uvodnom

10

11

predavanju, na nekoliko prvih stranica knjige, u nekoliko reenica na konferenciji pisaca, njima e u prilino kratkoj formi biti reeno da se genijalnost ne moe nauiti; a ba tu se gasi svetlucanje njihove nade. Jer, bilo da su toga svesni ili ne, oni trae upravo tu stvar koja im se takvim neuviavnim iskazom uskrauje. Cilj knjige g-e Brend je da piscu uini dostupnom upravo tu stvar koja mu se obino uskrauje. Ona je u pravu kada kae da se genijalnost moe nauiti (kad jednom razumemo tajnu prazninu te fraze), zato to je, zapravo, genijalnost isto tako esta kao i stare cipele. Svi je imaju, iako moda neki u veoj, a neki u manjoj meri; ali, to jedva da ima nekog znaaja, poto niko ne moe da se nada da e uspeti da upotrebi vie od veoma male koliine svog prirodnog dara. Svaka nona mora (a imaju ih ak i psi) ukazuje na tajne rezerve imaginativne moi ljudskog uma. Ono to je blokiranom piscu, (ili piscu koji jo nije ni zapoeo da pie) potrebno, jeste neka magija da doe u dodir sa sobom, neki klju. Pisac treba da zna kakve navike u miljenju ili delovanju ometaju napredak, kakve neopaene sile podrivaju pouzdanje, i tako dalje. Ona ukazujena to da su ti problemi specini kod pisaca. Uitelji pisanja i knjige o pisanju su posebno pesimistiki. Knjige koje se piu za slikare ne podrazumevaju da e njihov italac po svoj prilici uvek biti samo prepotentno mazalo, a ni udbenici za inenjere ne poinju upozorenjem studentima da to to su uspeli da naprave skakavca od dve gumice i kutije ibica ne znai da bi trebalo da uobraavaju da e ikad biti dostojni svoje odabrane profesije. Ga Brend zna i razotkriva razloge za taj pogreni pesimizam u oblasti pisanja. Na primer, najuspeniji pisci (i uitelji pisanja) ni sami nisu svesni kako su prevazili osnovne probleme; i poto su iz iskustva nauili da ne mogu da pomognu drugima da ih prevaziu (poto, zapravo, ne razumeju u potpunosti da ima problema koje treba prevazii), oni unapred upozoravaju na svoje ogranienje, ali

na nesreu, za njega okrivljavaju svoje uenike, pa na taj nain i nehotice uveavaju njihove probleme. Postoje razni drugi razlozi za taj pesimizam, tu zabludu rasprostranjenu ak i meu uiteljima pisanja, da se pisanje ne moe nauiti. G-a Brend komentarie uobiajene stereotipne ideje ljudi o piscima - da su oni detinjasti, nedisciplinovani ljudi, a mogue i veci ili vetice, jer kad su pisci veoma dobri u svom poslu, izgleda kao da znaju vie nego to bi pristojna osoba trebalo da zna; da pisci, u veoj meri nego drugi umetnici, nemaju vidljiv dokaz o svojoj posebnosti kada je jednom postignu. Vizuelni umetnici, koji nose unaokolo svoje koom obloene fascikle, i muziari, koji stvaraju komplikovanu i ubedljivu buku pomou cevi ili komada ice i drveta, imaju nezgrapni ziki dokaz da nisu kao ostali smrtnici. Pisci koriste jedino rei, kao to to ine i papagaji. Nervoza koju pisci oseaju u poetku, a esto ak i kad postignu uspeh (zato to pisati znai izloiti sebe napadima, pa ak i preziru) kod starijih pisaca ili uitelja pisanja moe da poprimi oblik neke vrste arogantne iskljuivosti: iako vam oni naplauju kurs kreativnog pisanja, nee vam dozvoliti da poverujete kako ste ak i potencijalno pametni kao to su oni. G-a Brend kae: Verovatno ete uti da je vaa elja da piete moda samo infantilni egzibicionizam, ili ete biti upozoreni da to to vai prijatelji misle da ste veliki pisac (kao da se to ikad deava!), ne znai da i svet deli to dobro miljenje. I tako dalje, krajnje smarajue. Cilj g-e Brend je, dakle, da istera duhove - posebnim savetom i vebama koje dovode pisca u specian kontakt sa njegovim nesvesnim, pomogne piscu da stvori zdrave navike (nije sluajno to veina pisaca previe pui i pije previe kafe, ako ne i rakije), i vodi pisca ka osloboenju od svih vrsta blokada. (Njen pristup, mogao bih da kaem, bio je udesno dalekovid: iako mislim da u vreme kada je ona pisala transcendentalna meditacija nije bila poznata, ona saoptava

12

13

dovitljive i tanane vebe meditacije, pa ak govori i o onome to bismo mi nazvali mantrama). Ona se u potpunosti usredsredila, i to je zaista vredno, na piev um i srce. Ona nema nita da kae o tehnici pisanja, osim sluajno i usput. Ako bi joj neko postavio to pitanje, ona bi se moda pobunila rekavi da tehnika ne spada u okvir posebne tematike ove knjige, koju predstavljaju osnovni problemi; ali, tu i tamo ona ukazuje na stvarno i na sopstvenom iskustvu zasnovano, nepoverenje u asove pisanja. Na jednom mestu ona spominje mogunost da uenik, da ne pati od psiholokih bolesti koje ne moe da iskoreni, verovatno ne bi ni iao na kurs pisanja. Na raznim mestima ona pokazuje da nema ba strpljenja sa asovima o formi prie i pominje da su svi asovi kreativnog pisanja koje je sama pohaala, kao i najvei broj knjiga o pisanju, bili razoaravajui. Ona govori o sklonosti pisaca koji pohaaju kurseve da se zubima i noktima domognu tuih pria; i stalno iznova insistira (s pravom) da istinska originalnost jedino moe da doe iznutra. Svakako je istina da veoma malo kurseva kreativnog pisanja zadire u osnovne probleme pisca, ali ja ne delim loe miljenje g-e Brend o asovima kreativnog pisanja. Ne pominjem to da bih predloio da budete rezervisani prema onome to je ona u ovoj knjizi uradila, ve jedino da bih ukazao da osnovni psiholoki problemi nisu jedini problemi sa kojima pisac mora da se suoi. Ja sam ne mogu da se setim da sam ikad patio od bilo kakve blokade u pisanju, a mislim da sam imao i prilian broj uenika koji bi mogli da kau to isto. Svakako da niko ne bi mogao da se usprotivi tvrdnji da bi Sezanovim uenicima slikarstva, ili Kortoovim studentima klavira, bilo bolje da za uitelja imaju imaju dovitljivog psihijatra, ni da je ono to je jednom mladom ininjeru potrebno, zapravo neki mudri guru iz Bombaja. Iako je danas u nekim krugovima moderno da se napadaju asovi kreativnog

pisanja, meni izgleda oigledno da su ti asovi, za uenika koji je dovoljno srean da ga ne opsedaju osnovni psiholoki problemi, ili za uenika koji je te probleme nekako prevaziao, od neprocenjivog znaaja. Na pamet mi pada samo mali broj poznatih amerikih pisaca koji nisu pohaali asove kreativnog pisanja, i to obino ne samo jedan, ve nekoliko. Ono na ta mi knjiga g-e Brend ukazuje, nije to da asovi kreativnog pisanja ne obavljaju dobro svoj zadatak, ve da oni to ine samo za nekolicinu srenika, odvraajui ili iskljuujui one iji su problemi sutinskiji nego to je to predmet kursa. Uiteljima pisanja je tako lako da se toliko veu za visoke standarde pisanja (njegova neumoljiva volja da pie dobro ili da ne pie nikako je uitelja i uinila dostojnim njegove uloge) i da postanu nestrpljivi sa onima koji, verovatno zbog lenjosti ili loeg karaktera ili gluposti ne rade svoj posao, da otputaju veinu onih sa kojima rade kao ljude koji nisu zaista pisci ili kao neuporedive budale, ne uspevajui da vide u emu je zaista ta glupost. Ako uenici pisanja grabe jedan od drugog zubima i noktima, ili ako to pokuaju nekoliko puta, greka je uiteljeva - on nije uspeo da uspostavi pravu atmosferu. Niko ne moe uspeno da pie bez odreene mere tehnikog majstorstva i sposobnosti da pouzdano i praktino analizira vrline i mane sopstvenog dela ili tuih dela. To su stvari koje ovek ui na jednom dobrom kursu kreativnog pisanja. Knjiga g-e Brend sjajno postavlja osnove za takav jedan kurs. Ukoliko se ne suprotstavi i ne izae na kraj sa osnovnim problemima, uenik kreativnog pisanja podlee nesvesnim glupim trikovima. A ukoliko neki uitelj ne shvati svoju odgovornost u reavanju tih osnovnih ljudskih problema, kao i onih problema koji su drai naim srcima, tom uitelju nije mesto u uionici, nego u nekoj vojsci - po mogustvu, to daljoj. Ja o takvim uiteljima, zapaziete, govorim sa velikim prezirom. ovek esto

14

15

govori takvim tonom kada se osea krivim. Ja nameravam da se popravim (molite se za mene), kako g-a Brend, kada me vidi gde hrlim prema raju, ne bi upotrebila svoje veze i dovitljivost da mi zatvori vrata pred nosem. Don Gardner Saskehana, Pensilvanija 25. oktobar 1980.

UVOD
Najvei deo svog odraslog ivota bavila sam se pisanjem, urednikim poslom i kritikom proze. Pisanje umetnike proze sam shvatala, a i dalje ga shvatam, ozbiljno. Vanost romana i kratkih pria u naem drutvu je velika. Proza prua jedinu lozoju za koju veina italaca zna; ona ustanovljuje njihove moralne, drutvene i materijalne standarde; ona ih uvruje u njihovim predrasudama ili otvara njihove umove ka irem svetu. Teko da moemo da precenimo uticaj bilo koje veoma itane knjige. Ako je senzacionalna, trivijalna, ili vulgarna, nai ivoti postaju siromaniji zbog jeftinih ideala koje ona puta u promet; a ako je, to se tako retko deava, to sasvim dobra knjiga, iskreno zamiljena i iskreno realizovana, svi treba da joj budemo zahvalni. Filmovi nisu potkopali uticaj proze. Naprotiv, oni su proirili njen domen, prenosei onima koji su suvie mladi, suvie nestrpljivi ili suvie neobrazovani da bi itali ideje koje ve krue meu italakom publikom . Zato se ne opravdavam to ozbiljno piem o problemima proznih pisaca; ali, samo do pre dve godine trebalo je da se oseam krivom to sam dodala jo jedan tom radnoj biblioteci pisaca. U vreme dok sam i sama bila uenik - i priznajem, dugo poto sam prestala da budem uenik - itala sam sve knjige o tehnici proze, konstrukciji zapleta i rukovanju likovima kojih sam mogla da se dokopam. Sedela sam do nogu uitelja

16

17

raznih kola: sluala sam analize pisanja proze jednog neofrojdovca; prijavila sam se jednom entuzijasti koji je u endokrinoj teoriji odlunosti neke linosti video neiscrpan rudnik za pisce koji tragaju za karakterima; sluala sam poduke jednoga koji je crtao dijagrame i drugog koji bi poinjao od sinopsisa, a potom ga lagano irio do potpune prie. @ivela sam u literarnoj koloniji i razgovarala sa piscima koji su se obuavali, a koji su na svoju profesiju gledali na razne naine - kao na zanat, na profesiju i (prilino stidljivo) kao na umetnost. Ukratko, imala sam iskustvo iz prve ruke sa gotovo svim savremenim pristupima problemima pisanja, a moja polica je pretrpana delima drugih instruktora koje nisam videla lino. Ali, pre dve godine - nakon jo vie godina provedenih u urednikom radu za izdavae, biranju proze za asopise velikog tiraa, pisanja lanaka, pria, prikaza i detaljnijih kritika, neformalnog razgovora sa urednicima i piscima svih uzrasta o njihovom radu - poela sam i sama da dajem asove o pisanju proze. U trenutku mog prvog predavanja, poslednja stvar na koju bih pomislila bila bi da uveam broj tekih dela o tom predmetu. Iako sam bila znatno razoarana veinom knjiga koje sam proitala i svim asovima koje sam pohaala, tek kad sam i sama postala instruktor, shvatila sam ta je prava osnova mog nezadovoljstva. U osnovi tog nezadovoljstva bilo je saznanje da tekoe jednog prosenog uenika ili pisca amatera poinju mnogo pre nego to doe take kada e mu koristiti da dobije tehnika uputstva kako da pie prie. Da je sam mogao da otkrije uzrok svoje jalovosti, sva je prilika da nikad ne bi ni doao na bilo kakav as. Ali, on samo maglovito zna da su uspeni pisci prevazili tekoe koje njemu izgledaju gotovo nesavladive; on veruje da prihvaeni pisci imaju neku magiju, ili, na najniem nivou poimanja, da postoji neka tajna tog zanata koju, ako bude budan i paljiv, moe da epa. Dalje,

on pretpostavlja da uitelj koji mu nudi svoje usluge zna tu magiju i da mu moe apnuti neku re koja e za njega biti kao Sezame, otvori se! U nadi da e je uti ili epati, on e verno kao pas pohaati niz asova o vrstama pria i oblikovanju zapleta i tehnikim problemima koji nemaju veza sa njegovom dilemom. On e kupiti ili pozajmiti svaku knjigu u ijem naslovu stoji proza; itae o svim konferencijama pisaca na kojima oni pominju svoje metoda rada. U gotovo svim sluajevima bie razoaran. U uvodnom predavanju, na nekoliko prvih stranica knjige koju zapone, u jednoj ili dve reenice sa konferencije pisaca, njemu e prilino lakonski biti saopteno da se genijalnost ne moe nauiti; i tu se gasi svetlucanje njegove nade. Jer, bilo da je toga svestan ili ne, on trai upravo tu stvar koja mu se takvim neuviavnim iskazom uskrauje. On moda nikad nee taj nejasni podsticaj da svoju sliku sveta predstavi reima, nazvati genijem, on se moda nikad nee usuditi da se svrsta rame uz rame sa besmrtnim piscima, ali je izjava da se genijalnost ne moe nauiti, kojim, izgleda, veina uitelja i pisaca smatra da mora da se ogradi to je ranije i ee mogue, predstavlja pravu smrt njegove istinske nade. On je eznuo da uje da postoji neka magija u pisanju i da bude iniciran u bratstvo pisaca. Ova knjiga e, verujem, biti jedinstvena, zato to mislim da govori istinu. Ja smatram da takva magija postoji i da se njoj moe nauiti. Cela ova knjiga govori o magiji pisanja.

18

19

Poglavlje I ETIRI TEKOE

I tako, poto sam iznela svoja izvinjenja i izjavila u ta verujem, od sada u se obraati samo onima koji se nadaju da e pisati. Postoji neka vrsta pieve magije. Postoji procedura do koje su mnogi autori doli srenom sluajnou, ili su je sami razradili, i koja se, delimino, moe nauiti. Da biste bili spremni da je nauite, moraete da idete prilino zaobilaznim putem, uzevi najpre u obzir glavne tekoe sa kojima ete se sresti, a potom se pozabaviti jednostavnim vebama (koje, meutim, trae strogu samodisciplinu), da biste te prepreke prevazili. A nakon svega, morate da imate vere, ili radoznalosti, da biste prihvatili jedan udan savet koji nee liiti ni na jedan od prekora sa kojim ste se susreli u uionicama ili udbenicima. Drugim reima, pored tvrdnje da postoji znanje o pisanju koje poseduje inicirani, ja se neu drati uobiajene procedure onih koji nude prirunike za mlade pisce. Otvorite razne knjige koje su posveene problemima pisaca: u devet od deset sluajeva ete naii, veinom na samom poetku, na neke veoma sumorne paragrafe koji vas upozoravaju da moda uopte neete postati pisac, da vam verovatno nedostaju ukus, rasuivanje, imaginacija, pa ak i mrvica onih posebnih sposobnosti koje su neophodne da se od aspiranta pretvorite u

umetnika, ili barem u prihvatljivog zanatliju. Verovatno ete uti da je vaa elja da piete moda samo infantilni egzibicionizam, ili ete biti upozoreni da to to vai prijatelji misle da ste veliki pisac (kao da su to ikad mislili!), ne znai da e i ostali svet imati tako povoljno miljenje. I tako dalje, krajnje smarajue. Razlozi za taj pesimizam u pogledu mladih pisaca mi nisu jasni. Knjige napisane za slikare ne podrazumevaju da je verovatno da njihov italac moe da postane jedino uobraeno mazalo, a ni udbenici inenjerstva ne poinju upozorenjem studentu da to to je uspeo da napravi skakavca od dve gumice i kutije ibica ne znai da treba da misli da e ikad biti dostojan svoje odabrane profesije. Moda je istina da samoobmana najee uzima oblik verovanja da je ovek u stanju da pie; to ne mogu da kaem. Moje lino iskustvo mi govori da nema nijedne oblasti, u kojoj onaj ko iskreno eli da ui i da obavi dobar posao, moe da naini ogromne korake za veoma kratko vreme. Zato u ovu knjigu pisati za one koji su potpuno iskreni, koji veruju da e im njihov zdrav razum i inteligencija omoguiti da naue elemente reenice i strukture paragrafa, koji ve shvataju da su, kada su se poduhvatili pisanja, preuzeli obavezu prema svojim itaocima da piu najbolje to mogu, koji su iskoristili (a i dalje koriste) sve prilike da proue majstore engleske proze i koji su sebi za cilj postavili visok nivo i neprekidno se trude da ga dostignu. Moda sam samo zahvaljujui tome to sam izuzetno srena, srela mnogo vie pisaca za koje ovo vai nego zaluenih blesavih krabala. Ali, to je prilino tragino, srela sam nekolicinu osetljivih mladih ljudi i ena koji su, poto su se suoili sa jednom od prepreka u pisanju koje emo uskoro razmotriti, postali gotovo ubeeni da uopte nisu podobni za pisanje. U nekim sluajevima bi elja da piu pobedila ponienje kome su bili izloeni; ali, drugi bi se vratili u ivot bez kreativnog oduka, nesreni, osujeeni i nespokojni. Nadam se da e ova

20

21

knjiga ubediti neke koji samo to se nisu okanuli pisanja da donesu drugaiju odluku. Meni lino su se stalno iznova javljale etiri prepreke. Mnogo ee mi se obraaju za savet u vezi njih, nego za pomo u konstrukciji prie ili skiciranju likova. Pretpostavljam da svi uitelji sluaju iste albe, ali da su, poto su i sami pisci u praksi, skloni da ih odbace kao neto to ne spada u njihovu nadlenost, ili da u njima vide dokaz da pometeni uenik nema istinsku sklonost ka pisanju. Pa ipak, ba oni uenici koji su najoiglednije nadareni pate od tih nesposobnosti, a to su senzitivniji, to im rizik izgleda vei. Novinar ili piskaralo koji je u zametku u vama, retko trai bilo kakvu pomo; on juri za agentima i izdavaima, dok njegove ozbiljnije kolege pate od paklenih muka usled svojih nedostataka. Pa opet su poduke u pisanju najee namenjene nemarnim trgovcima prozom, a muke umetnika se odbacuju ili previaju. Tekoa da se uopte pie Najpre, postoji tekoa da se uopte pie. Puni, obilni tok koji se mora uspostaviti ako pisac uopte hoe da se oglasi, naprosto ne poinje. Glupi zakljuak pisca da je pogreio profesiju ukoliko ne moe lako da pie - potpuna je besmislica. Ima na tuce razloga za potekoe koje bi trebalo pretresti pre nego to uitelj s pravom zakljui da ne vidi nikakvu nadu za tog odreenog uenika. Moda je koren te nevolje mladost i smernost. Ponekad je stidljivost ono to blokira taj tok. esto je prepreka posledica pogrenih shvatanja o pisanju, ili potie od zbunjenosti ili obzira: poetnik moda eka na boanski plamen za koji je uo da nepogreivo plamti i moda veruje da se on moe upaliti jedino sluajnom iskrom koja dolazi odozgo. Posebna stvar koju treba da zapazimo upravo ovde je da ova tekoa prethodi svim problemima u pogledu strukture prie ili graenja zaple-

ta, i da ukoliko neko moe da pomogne piscu da je prevazie, verovatno uopte nee biti potrebe za tehnikim uputstvima. Pisac jedne knjige Druga, daleko ea prepreka nego to bi laik poverovao, jeste da postoje pisci koji su imali uspeh u poetku, ali nisu u stanju da ga ponove. I ovde postoji licemerno objanjenje koje se nudi kad god se suoimo sa takvom tekoom: ta vrsta pisca je, uveravaju nas, pisac jedne knjige. On je napisao jedan deo svoje autobiograje, rasteretio se od svoje zlovolje prema roditeljima i svojoj okolini, pa poto se rasteretio, ne moe da ponovi svoj podvig. Meutim, sva proza je, u smislu koji se ovde koristi, autobiografska, pa ipak ima srenih pisaca koji nastavljaju da uobliavaju, rekombinuju i objektiviziraju delove svog iskustva u dugi niz zadovoljavajuih knjiga ili pria. Ne; pisac s pravom moe da smatra iznenadni nestanak svoga talenta simptomom bolesti, i uglavnom s pravom moe da misli da se ona moe izleiti. Oigledno je da taj pisac, ukoliko je postigao zasluen uspeh, ve zna neto, najverovatnije dosta toga, o tehnikoj strani svoje umetnosti. Njegov problem nije u tome, pa nikakvi saveti i uputstva u pogledu tehnike, osim pukim sluajem, nee ukloniti taj zastoj. On je, na neki nain, sreniji od poetnika koji ne moe nauiti da teno pie, jer je bar pruio dokaz o svojoj sposobnosti da uoblii rei na upeatljiv nain. Ali, njegovo poetno nestrpljenje u pogledu toga to nije u stanju da ponovi svoj uspeh moe da pree u obeshrabrenost i postane stvarno oajanje; i usled toga, jedan sjajan pisac moe da bude izgubljen. Povremeni pisac Trea tekoa je neka vrsta kombinacije prve dve: ima pisaca koji, sa zamorno dugim prekidima, mogu da ekasno piu. Imala sam uenicu koja je proizvodila po jednu izvrsnu priu

22

23

svake godine - to je jedva dovoljno da zadovolji bilo telo, bilo duh. Jalovi periodi bili su muenje za nju; a svet, dok ne bi mogla ponovo da pie, bio joj je ogromna pusto. Svaki put kad bi uvidela da nije u stanju da radi, bila je sigurna da nikad vie nee moi da ponovi svoj uspeh, i isprva me je gotovo ubedila u to. Ali, ali kada bi proivela taj ciklus od poetka do kraja, uvek je ponovo mogla da pie i pisala je dobro. I ovde nikakvo tehniko uputstvo ne moe da prie toj tekoi. Kada se oni koji pate od takvih tiina u kojima izgleda kao da se ne javlja nikakva ideja, da nijedna reenica ne izbija neodoljivo na povrinu uma, jednom oslobode te zaaranosti, mogu da piu kao pravi umetnici i majstori. Uitelj-konsultant mora da stvori jasnu ideju o korenu tog problema i da ih posavetuje u skladu sa tim. A opet, moda u osnovi tog problema stoji nekakva predstava da treba ekati bljesak munje inspiracije. esto je ona posledica takvih ideala savrenstva koji teko mogu da podnesu svetlost dana. Ponekad, ali retko, deluje neka vrsta povredljive sujete koja ne eli da rizikuje nikakvo odbijanje, pa zato nee dopustiti da se preduzme bilo ta to unapred nije sigurno da e biti prihvaeno. Neravnomeran pisac etvrta tekoa zapravo ima tehniki aspekt: to je nesposobnost da se pria, ivo, ali nesavreno doivljena, dovede do uspenog kraja. Pisci koji se ale na ovo esto su u stanju da dobro zaponu priu, ali uviaju da im nakon nekoliko strana izmie kontroli. Ili, oni e napisati dobru priu toliko suvo i krto da e sve njene vrline biti izgubljene. Povremeno oni ne mogu da na odgovarajui nain motiviu sredinje zbivanje, pa pria nije ubedljiva. Sasvim je tano da se onima koji se nau u ovakvom procepu moe mnogo pomoi uenjem o strukturi, o raznim oblicima koje moe da uzme pria, o bezazlenim trikovima profesije

koji e pomoi da pria premosti prepreku. Ali, ak i ovde se prava tekoa uvreila davno pre nego to je u pitanje dola forma prie. Autor nema neophodno samopouzdanje da dobro iznese svoju ideju, ili je suvie neiskusan da bi znao kako bi se njegovi karakteri ponaali u stvarnom ivotu, ili je suvie stidljiv da bi pisao onoliko potpuno i emocionalno koliko je potebno da bi njegova pria oivela. Piscu koji izbacuje, jednu za drugom, slabe, zbrkane ili napreac ispriane prie, oigledno je potrebno neto vie nego da neko kritiki pregleda njegove rukopise. [to je pre mogue, on mora da naui da veruje sopstvenom oseanju za priu i da se opusti dok pria, sve dok ne naui da koristi sigurni, umeni manir oveka koji je majstor u svojoj struci. Zato se ak i ova dilema, na kraju krajeva, svodi na problem u pievoj linosti, a ne na nedostatak u njegovoj tehnikoj opremljenosti. Tekoe nisu u tehnikoj opremljenosti To su etiri tekoe koje se najee sreu na poetku stvaralakog ivota jednog pisca. Gotovo svi koji kupuju knjige o pisanju proze ili pohaaju asove o vetini kratke prie imaju ovaj ili onaj od pomenutih problema i sve dok ih ne prevaziu, nee moi da imaju mnogo koristi od tehnike obuke, koja e im kasnije biti tako dragocena. Povremeno, atmosfera u uionici dovoljno podstakne pisce da stvaraju prie tokom kursa; ali, oni prestaju da piu onog trenutka kada taj podsticaj nestane. Zapanjujui broj onih koji zaista arko ele da piu nije u stanju ak ni da obradi zadatu temu, pa ipak se s nadom ponovo pojavljuju na asovima, ponekad godinu za godinom. Oni oigledno trae pomo koja im se ne ukazuje; i oigledno su iskreni - spremni da uloe koliko god je potrebno vremena, napora i novca da bi isplivali sa asova za novajlije i one koji eznu da postanu pisci, i zauzeli mesto meu produktivnim umetnicima.

24

25