SADRAJ

SADRAJ...........................................................................................................................1 ............................................................................................................................................1 U V O D..............................................................................................................................2 EKONOMINOST POSLOVANJA ................................................................................3 1. POJAM I ZNAAJ EKONOMINOSTI.................................................................3 2. FAKTORI EKONOMINOSTI................................................................................4 2.1. PRIRODNI FAKTORI........................................................................................4 2.2. DRUTVENI FAKTORI....................................................................................4 2.3. TEHNIKO TEHNOLOKI FAKTORI........................................................5 2.4. ORGANIZACIONI FAKTORI..........................................................................5 3. METODE UTVRIVANJA EKONOMINOSTI...................................................6 4. VREDNOST ISKAZIVANJA EKONOMINOSTI................................................8 ZAKLJUAK...................................................................................................................10 LITERATURA.................................................................................................................11

http://www.besplatniseminarskiradovi.com

UVOD
Ekonomski principi poslovanja su odreene norme ili pravila koja se primenjuju u poslovanju i radu preduzea i drugih ekonomskih subjekata, u svrhu racionalnog ostvarivanja njegovih ekonomskih ciljeva. Ekonomski uspeno poslovanje se ostvaruje onda kada se tim poslovanjem ostvaruju unapred postavljeni ekonomski ciljevi preduzea. Stepen uspenosti ostvarivanja ciljeva preduzea izraava efikasnost njegovog poslovanja. U osnovi ekonomske efikasnosti preduzea je njegova tenja da svojom delatnou ostvari maksimalni rezultat uz minimalna ulaganja potrebnih faktora materije, energije i vremena. Ekonomski ciljevi i zadaci su deo ukupnih ciljeva i zadataka preduzea. Efikasnost poslovanja preduzea je upravo proporcionalna ostvarenim rezultatima. Vei rezultati podrazumevaju i veu efikasnost pod uslovom da su ulaganja za te rezultate ostala ista ili nisu poveana u veem obimu od obima rezultata. Zbog nemogunosti sintetikog, zbirnog izraza efikasnosti poslovanja teorija i praksa ekonomije preduzea afirmiu odreene ekonomske principe poslovanja preduzea. Najznaajniji principi su: produktivnost, ekonominost i rentabilnost. Ekonominost predstavlja jedan od irih instrumenata kontrole ekonomske uspenosti poslovanja preduzea, jer ona odrava odnos preduzea prema ukupnim trokovima. Ekonominost predstavlja ekonomski princip poslovanja preduzea koji obezbeuje maksimalan proizvodni rezultat uz minimalno troenje elemenata proizvodnje. Smisao kontrole putem ekonominosti jeste identifikovanje mesta u preduzeu u kojima se dolazi do poveanih trokova, nesprovoenja propisanih principa poslovanja, kao i neefikasnosti poslovanja. Ostvarenje veih rezultata uz smanjeno troenje elemenata, postie se kvalitetnijim poslovanjem preduzea, jer poveanje ekonominosti u irem smislu oznaava poveanje bogatstva drutva.

EKONOMINOST POSLOVANJA
1. POJAM I ZNAAJ EKONOMINOSTI

Ekonominost predstavlja ekonomski princip poslovanja koji obezbeuje maksimalni proizvodni uinak uz minimalno troenje komponenata proizvodnje. Ekonominost izraava stepen efikasnosti troenja u preduzeu kroz zahtev da se sa utroenim sredstvima ostvari to vei proizvodni uinak. Sutina ekonominosti je u tednji i ekonomisanju elemenata proizvodnje preduzea. Ekonomski cilj poslovanja predzea je da obezbedi pozitivnu razliku izmeu ostvarene vrednosti u vidu rezultata poslovanja i utroenih vrednosti (trokova) za dati obim proizvoda i usluga. Ekonominost je kompleksniji pokazatelj od produktivnosti rada, jer obuhgvata racionalnije korienje ne samo ivog rada ve i sredstava za rad i predmeta rada. Princip ekonominosti je parcijalni ekonomski princip, jer po svom ekonomskom znaenju doprinosi ostvarenju osnovnog ekonomskog principa ostvarenje maksimalnih rezultata reprodukcije u minimalnim ulaganjima. Ekonominost je jedan od irih instrumenata kontrole ekonomske uspenosti poslovanja preduzea, jer ona odraava odnos preduzea prema ukupnim trokovima. Smisao kontrole putem ekonominosti jeste identifikovanje mesta u preduzeu u kojima se dolazi do poveanih trokova, nesprovoenja propisanih principa poslovanja, kao i neefikasnosti poslovanja. Znaaj ekonominosti ogleda se u smanjivanju trokova preduzea. Time se smanjuje i cena kotanja proizvoda ili usluga. Smanjivanjem cene kotanja poveava se nekurentnost preduzea na tritu i stvara mogunost smanjivanja prodajnih cena proizvoda.

2. FAKTORI EKONOMINOSTI
Na sve elemente ekonominosti deluju brojni faktori, ponekad sa razliitim i suprotnim dejstvom. To su faktori koji deluju na rezultat (proizvodnju), sredstva za rad, predmete rada i radnu snagu. Faktori koji deluju na produktivnosti su istovremeno i faktori ekonominosti. Oni su i brojniji, jer je ekonominost iri princip od produktivnosti. Sa stanovita uslovljenosti i dinamike ekonominosti, osnovni uticajni faktori su:
-

Prirodni;

- Drutveni; - Tehniko-tehnoloki; - Organizacioni.

2.1. PRIRODNI FAKTORI

U mnogim preduzeima prirodni uslovi deluju na veliinu utroka i trokova. Izuzetni primeri za to su u rudarstvu, poljoprivredi, umarstvu, prehrambenoj industriji i drugim delatnostima. Cene materijala za reprodukciju, takoe trpe uticaj ovih faktora. One se u krajnjoj liniji, formiraju na tritu, pa se mogu tretirati kao komponente ekonominosti koja se formira pod dejstvom drutvenih faktora.

2.2. DRUTVENI FAKTORI

Ovi faktori dejstvuju prema meri ekonomske politike, politike cena, carina i slino koje se javljaju kao objektivan faktor sa stanovita trokova prteduzea.

Drava svojim zakonskim i drugim propisima, formira ukupni pravni i ekonomski ambijent i uslove privreivanja u preduzeima. Mere koje se donose u obliku propisa deluju kao objektivno uslovljeni faktor sa stanovita ekonomije i trokova preduzea. Direktni uticaj ovih mera drave na cenu kotanja preduzea ogleda se preko poreza, akciza, taksi, carina i dr.

2.3. TEHNIKO TEHNOLOKI FAKTORI

Ovi faktori deluju kao objektivni faktori na trokove, a time i na ekonominost. Oni se nalaze u samom preduzeu, predstavljaju uslove proizvodnje i deluju u procesima proizvodnje. Tehniko tehnoloki faktori deluju na sva tri elementa proizvodnje koji ugrauju u proizvodnju. Tako kvalitet materijala utie na veliinu utroka materijala. Oni deluju na troenje sredstava za rad: preko kvaliteta tih sredstava, njihovih radnih svojstava, veka trajanja materijala koji se obrauje pomou sredstava za rad. Ekonomijom predmeta rada, uz pomo tehniko tehnolokih faktora, ostvaruju se utede u materijalu prilikom projektovanja i konstrusanja, kao i utede u neposrednoj proizvodnji. Utede u proizvodnji se ostvaruju smanjivanjem kvarova, otpadaka i karta, smanjivanjem utroka pomonih materijala i sl.

2.4. ORGANIZACIONI FAKTORI

Celokupna organizacija preduzea u datom vremenu i uslovima uslovljava funkcionisanje preduzea i deluje na ekonominost preko svih faktora preduzea: materijala, sredstava za rad i radne snage. Mere koje preduzee preduzima odnose se na utede u troenju svih faktora, veu motivaciju za rad, potpunije korienje naunih dostignua, kao i organizacione mere adaptacije na promene u prirodnom i ekonomskom okruenju.

3. METODE UTVRIVANJA EKONOMINOSTI

Ekonominost se izraava kao odnos rezultata i ulaganja. Ona se moe utvrivati naturalno i finansijski (vrednosno), ali iskazuje se posebno i za svaki element preduzea. NATURALNI IZRAZ EKONOMINOSTI Naturalno utvrivanje ekonominosti uzima za osnovu fiziki obim proizvodnje i njen odnos prema fizikim utrocima predmeta rada, sredstava za rad i radne snage. Naturalni izraz ekonominosti predstavlja odnos ostvarene proizvodnje u fizikim pokazateljima i fizikih utroaka elemenata proizvodnje. S obzirom dsa su ukupni utroci zbir utroaka sredstava za rad, predmeta rada i radne snage to je ekonominost izraena naturalno, sledea:
E= Q U sr + U pr + RU rs

Gde je: Q koliina proizvoda Usr utroci sredstava za rad Upr utroci predmeta rada Urs utroci radne snage Ovakav model samo izraava smisao ekonominosti i ona se pomou njega ne moe praktino meriti. Tim modelom se ne moe meriti ni proizvodnja, osim ako je u potpunosti homogena.

U praksi preduzea, pristupa se parcijalnom izraavanju ekonominosti pojedinih elemenata. Naroito je znaajno praenje ekonominosti predmeta rada odnosno utroenog materijala. Ona se izraava kao odnos fizike koliine proizvoda (Q) i utroka materijala (Um):
Em = Q Um

Potronju najveeg broja i vrsta materijala jednostavno je utvrditi ili je izraunati, a poeljno je utvrditi i normative utroka, gde god je to mogue. Stavljanjem u odnos stvarnih utroaka sa normiranim, dobija se slika ekonominosti troenja materijala u preduzeu: Em= gde Umn predstavlja normirane trokove materijala Parcijalni izraz ekonominosti upotrebe sredstava za rad, po analogiji se iskazuje na sledei nain:
Esr = Q U sr

Usr predstavlja utroke sredstava za rad. Ovako izraena parcijalna ekonominost nema praktino znaenje, niti je ekonomski upotrebljiva za preduzee. U praksi nije mogue izmeriti utroak sredstava za rad po jedinici proizvoda, niti postoji vidljiva korelacija izmeu utroka sredstava za rad i proizvoda. Parcijalna ekonominost radne snage izraava se:
Ers = Q U rs

Gde je: Urs utroci radne snage. Ovako iskazana ekonominost radne snage predstavlja zapravo produktivnost rada. Iako predstavljaju iste kvantitativne veliine (produktivnost radne snage i njena ekonominost) znaajno je njihovo ekonomsko diferenciranje. U pojmu produktivnost teite je na proizvodnoj snazi radnika i stalnom podizanju njegove proizvodne moi, a u ekonominosti se insistira na ekonomisanju radnom snagom, dakle utedama u njenom troenju. U smislu ekonominosti, radna snaga se podreuje i uklapa u ekonomiju svih faktora, odnosno globalnu ekonominost preduzea.

4. VREDNOST ISKAZIVANJA EKONOMINOSTI

Vrednosno iskazivanje ekonominosti svodi se na odnos vrednosti ostvarene proizvodnje i trokova elemenata proizvodnje. Vrednosni izrazi proizvodnje i utroka omoguuju kvantitativno izraavanje ekonominosti kako globalno, tako i u parcijalnim veliinama Novani izraz ostvarenih rezultata (vrednosti) moe se razliito iskazati. Kod modela produktivnosti iskazan je trinom cenom proizvoda, cenom kotanja i norma asovima. Kod vrednosnog utvrivanja ekonominosti bitno je odabrati realan izraz vrednosti proizvodnje, odnosno takav kvantitativni ekonomski izraz koji e obuhvatiti ukupnu ostvarenu vrednost i ukupna troenja. U iskazivanju vrednosti proizvodnje kod merenja ekonominosti koriste se: trina cena, prosena trina cena, standardna cena, ukupan prihod i dr.
E= Ctr T

Ctr trina cena (suma), T masa ukupnih trokova. Poto trine cene za istu proizvodnju bivaju vie ili nie, odnosno predstavljaju razliite veliine to deformie realnu sliku ekonominosti. Stoga se koriste prosene trine cene za odreeni vremenski period (planski period):
C pr T

E=

Cpr prosena cena (suma) U praksi najee korienje izraza vrednosti su standardne cene:
E= Cst T

Cst standardna cena (suma) Suma vrednosti u modelu ekonominosti se moe iskazati i preko ukupnog prihoda iz poslovanja preduzea. Na taj nain prikazana ekonominost je:
Up T

E=

Up ukupan prihod preduzea Iznos ukupnog prihoda ovde sainjava zbir prihoda preduzea od prodatih proizvoda (umnoak, koliina i cena), prihoda od finansiranja i vrednosnih prihoda preduzea. Na ovaj nain i ire posmatrana ekonominost izraava ukupna poslovanja preduzea, obuhvata sve njegove faze i poslovne aktivnosti. Predhodni nain izraavanja ekonominosti obuhvataju samo oblast proizvodnje, odnosno osnovne delatnosti preduzea. O ekonominom poslovanju preduzea moe se govoriti ako je ostvaren uinak ekonominog troenja sredstava za rad, predmeta rada, tuih usluga i racionalnog raspolaganja radnom snagom.

ZAKLJUAK

Ekonomska pravila organizovanja preduzea kao ekonomskih subjerkata zasnivaju se na ekonomskim zakonitostima i principima. One se ispoljavaju u mogunostima stvaranja vee proizvodne od utroene vrednosti. To znai da preduzea kao ekonomski subjekti svojim poslovanjem treba da ostvare vee rezultate od ulaganja. Efikasnost poslovanja, kao izraz stepena uspenosti preduzea u ostvarivanju ciljeva izraava se istovremeno i kao stepen njegove uspenosti u podmirivanju svojih i irih ekonomskih potreba. Deo tih potreba podmiruje se na tritu, koje svojim zakonitostima odreuje konkurentsku poziciju svakog preduzea na tritu. Znaaj ekonominosti ogleda se u smanjivanju trokova preduzea. Time se smanjuje i cena kotanja proizvoda i usluga. Smanjivanjem cene kotanja poveava se konkurentnost preduzea na tritu i svaka mogunost smanjivanja pojedinih cena proizvoda. Sa manjim prodajnim cenama poveava se potronja i u veoj meri podmiruju potrebe potroaa na tritu, ime se postie jedan od ciljeva preduzea. Poveanom potronjom stvaraju se uslovi za veu proizvodnju, a time i razvoj preduzea. Na ovaj nain, ekonominost viestruko utie na kvalitet ekonomije poslovanja preduzea, njegov stepen razvoja i usluga na tritu.

10

LITERATURA
1. Prof. dr. Rajko Unanin POSLOVNA EKONOMIJA, Beograd, 2005. godine, 2. Prof.dr. Momilo ivkovi EKONOMIKA POSLOVANJA, Beograd, 2003. godine, 3. Prof. dr. . Kosti, prof.dr. M. Milojevi EKONOMIKA PREDUZEA, Beograd, 1996. godine 4. Grupa autora EKONOMIKA PREDUZEA, Valjevo, 2002. godine. I ORGANIZACIJA

http://www.besplatniseminarskiradovi.com

11