Broj 6/7, mart 2012

Zato Veleanke imaju velike grudi? Smrdljivi grad je zadovoljan sobom Drutveni centar Novi Sad Tatina poslednja prica Konkurs za besmrtnost Sin jedinac Danski esid rok Samostalnost zena u filmovima Kloda abrola Iluzije Antizapadnjatvo 38-48 Poezija 31-37str.

Marsovci napadaju Innermost Ispred skuptine Kako proucavati ekonomiju

Uvodnik

Iako smo prilikom konkursa bili otvoreni za sve vrste tekstualnih (a i neke vrste vizualnih) priloga, osnovna tema je bila fenomen antizapadnjatva u Srbiji. ta se moe podvesti pod njega, emu ono i o emu govori ono samo, a o emu njegova pojava? Taj skup tekstova najvie podsea na nauni asopis. Ambicija nam je da u narednom periodu produbljujemo kvalitet tako osmiljenog dela asopisa, ali smatramo da e ovi radovi nai zahvalnu publiku. Osim izbora pesama i pria, koji je u ovom broju opseniji nego ikad pre, donosimo i tekstove o raznim drugim aktuelnim temama: na primer, izvetaj o inicijativi za Drutveni centar u Novom Sadu pisan u toku postojanja tog centra od strane neposrednig uesnika; nastavljamo sa feljtonom o danskom esid-roku; kratak izvetaj o primeru otuenja upravljake klase od ostatka drutva na primeru male akcije ispred Doma Narodne skuptine, i tako dalje... U svakom sluaju, do sledeeg javljanja, prijatno itanje i listanje vam eli krip kolektiv!

Posle etvoromesenog zatija pojavljuje se novi dvobroj asopisa krip, i dalje u prepoznatljivom gerilskom i autonomnom formatu, da, vama na zadovoljstvo i korist, donese jo jedan mali izbor tekstova iz domena proze, poezije, analize i kritike drutva i jo kojeega. Nekoliko je razloga zatiju koje je vladalo poslednjih nekoliko meseci. Prvi u nizu je konkurs za koji smo odaslali poziv irom ex-Yu vasione. Odziv je bio neoekivano velik. Naa malena redakcija je prionula na zadatak itanja i odabiranja tekstova za asopis, nosei se sa izazovima svakodnevnog ivota kao to je to bila blokada Filolokog i Filozofskog fakulteta u Beogradu u oktobru i novembru i spremanje i polaganje ispita. Usled svega toga, na najambiciozniji cilj - rad sa autorima na njihovim tekstovima - bio je ostvaren samo delimino tj. samo sa ljudima iji su tekstovi bili odabrani za asopis. Ljudi sa kojima to nije bio sluaj ostali su uskraeni za blagotvornu korespondenciju do nekih srenijih i sreenijih vremena... ...to bi se moglo desiti ukoliko zaivi pokuaj nabavljanja redakcijskog prostora; za sada se nade polau u razvijanje kapaciteta Inex filma (http://www.facebook.com/InexFilm), prilikom kojeg se lanovi redakcije nisu libili da zasuku rukave i prionu na posao temeljnog renoviranja prostora, nabavljanja nametaja, prozora, glaanja zidova. No, o tome vie kako vreme bude prolazilo, a situacija se razvijala.

Potovano itateljstvo,

Foto: Duan Tizi

broj 6/7, februar 2012

Nikola ivkovi

Do kaj Muto

ili zato Veleanke imaju velike grudi

Dobar den, do kaj Muto, Ve molam! Stavljam kofer u gepek taksija i, pun entizijazma koji me uvek obuzme kada pristignem u novi grad (a ponajvie kada doem u Veles, svoj drugi dom), sedam na suvozaevo mesto. Omaleni taksista bez rei pali motor i kree ka Muti, zadatoj destinaciji. Nakon nekoliko stotina metara dolazimo do eljenog odredita; uvek mi bude ao kada u Velesu treba da platim taksi, jer to zadovoljstvo mogu maltene da priutim kusurom koji mi ostane od cigareta. Zato uvek i ostavim dobru napojnicu, znajui da taksisti svaki dinar (tj. denar) znai. Tek ove godine sam primetio da, ve godinama unazad, kao orijentir za adresu na kojoj se nalazi kua moje babe u Velesu koristim Mutu. Dodue, nisam mogao a da ne primetim da me taksista uvek doveze do sendviare koja ve nekoliko godina pravi najukusnije (i najjeftinije) tostove na svetu. Meutim, ta sendviara se zove Krug i nema ama ba nikakve veze ni sa kakvim Mutom. Odakle mi onda taj tajanstveni naziv i zato me nijedan taksista ne pogleda udno kada poelim da me odveze do Mute? Jo dok sam bio sasvim mali, a ipak dovoljno odrastao da se uvee sa drugarima proetam arijom, nauili su me da, ako elim da se taksijem vratim kui, da taksisti treba da kaem to uveno do kaj Muto; i odatle bih ve znao put do kue. I s obzirom da je to upalilo svaki put, nikada mi nije palo na pamet da Mutu dovodim u pitanje. Sve do ovog leta. Od prijatelja sam doznao da se na mestu dananjeg Kruga nekada nalazila trafika iji naziv niko ne pamti. Ispada, meutim, da pravi naziv niko nikada nije ni znao, jer je u Velesu bila poznata kao Kod Mute. Ovaj nesreni radni naziv koji je opstao trafika je dobi-

la zahvaljujui svom vlasniku, koji je imao izvesnih potekoa pri govoru bio je polunem. Pitam se kako li je tom nesreniku sigurno je svestan injenice da je njegov lokal dobio svoj popularni naziv na osnovu njegovog poremeaja. Moda je to jedna od onih stvari koje se vezuju za male gradove niko to nije uradio iz zle namere, niti se Muto ljutio to ga ismevaju (ako to uopte moemo nazvati ismevanjem, jer nema ama ba nikakav cilj), ve se naziv jednostavno zadrao i niko vie ne obraa panju na to. A moda Muta samo nije pronaao nain da iskae svoje nezadovoljstvo. Bilo kako bilo, Muta nije jedinstveni primer ove pojave u Velesu. tavie, odmah pored Mute iliti dananjeg Kruga se nalazi kompleks lokala osrednje veliine koji se popularno zove Bugarska ambasada, a razlog za ovakav naziv je jednako zanimljiv vlasnik te poprilino neobine i neto modernije graevine je Bugarin. Miljenja sam da upravo ovakve stvari ine duu jednog grada. Svaki grad uva sijaset ovakvih misterija iza svakog oka, ali nijedan stranac ih ne moe sve razotkriti. Ipak, u trenutku kada postane svestan svih tih tajanstvenosti, tek onda moe da kae da si na dobrom putu da istinski upozna neki grad. Meni se ini da smo Veles i ja ve sasvim dobri drugari. Uostalom, samo bliskom prijatelju se skree panja na to da Veleanke, sve do jedne, nakon putanja u pogon Topionice cinka i olova u Velesu sedamdesetih godina prolog veka i usled promena sastava vazduha, vode i zemljita, imaju neodoljivo velike grudi. Ovaj teoriju, naravno, niko nije prouio i dokazao, te se jo uvek nalazi u domenu Velekih legendi, ali ja ipak volim da mislim da je tako. Ako nita drugo, do dananjeg dana se nisam uverio u suprotno.
Veles

dosadno mi je

broj 6/7, februar 2012

je zadovoljan sobom
ugavi, prljavi i bolesni psi vladaju prljavim gradom. Tu su, na svakom koraku, dostupni svakome, ali niko nita ne ini. Nije to vie ni strah koliko su ljudi navikli, pa misle da nije na njima da se bore protiv toga. Smrdljivi grad je zadovoljan sobom, a vladari takvog grada i mogu biti samo ugavi psi. Izlaze pred ljude samo u oporu, uvijek su to oni, nikada nije kriv samo jedan, bez obzira to mala djeca stradaju. A kada neko napadne samo jednog, koji je, zbog svoje neopreznosti, skrenuo sa puta opora i samoincijatvno otiao traiti dodatnu hranu; onda se on pokunji i ode podvijenog repa. Nedugo nakon toga se jave oni koji tite te pse govorei kako smo mi to proizveli. A graani ute. Tek poneki neustraivo govore protiv tih bolesnih dukela zbog kojih mala djeca strahuju kada se vraaju kuama. A graani ute. Opet i uvijek. Zaista smo mi dopustili da smrdljivim gradom vladaju prljavi psi. Oni sada dolaze u kole, fakultete i sva mogua javna mjesta. Niko nita ne ini povodom toga.

SMRDLJIVI GRAD
Naim gradom, umjesto glavne rijeke (kao kod skoro svih velikih gradova u svijetu), protie povei potok koji u popodnevne sate uasno smrdi na govna. U tom potoku se moe vidjeti vie smea nego u kontenjerima, a sedmicama je stajala jedna naopako okrenuta stolica na sred tog potoka. A graani ute. Opet i uvijek. Smrdljivi grad je zadovoljan sobom. Uvijek e tako i biti dok se ne promijeni svijest ljudi. Svi se ale po kafanama, svojim prijateljima ili komijama i niko ne shvata (ili ne eli da shvati) da smo svi duni da se borimo protiv toga to nam se namee. esto gledamo kako se studenti sa Filozofskog fakulteta iz Zagreba bore za svoja prava i ostvaruju ih. Oni ne doputaju da starci u foteljama manipuliu i upravljaju njihovim ivotima, oni zahtijevaju ono to je njihovo. I pogledajmo takoer Filozofski fakultet u Sarajevu. Studenti se stalno ale da nemaju dovoljno rokova, da im pojedini profesori ne daju ni zakonske rokove, da pojedini profesori obaraju studente neosnovano, da je kolovanje skupo, da je sistem obrazovanja nedovoljno kvalitetan i sve ostaje na tome jer se ale samo izmeu sebe. Na pauzi kada odu na kafu. I onda sve po starom. A strano zvui injenica da onda kada se dokazalo da odreeni profesori sa Pravnog fakulteta u Sarajevu seksualno iskoritavaju studentice niko nita nije inio povodom toga, samo rijetki su upozoravali. Prvo je trebalo tri godine da se smaknu ti tzv. profesori, ali najstravinije je to da se niko od roditelja nije sjetio da ostale roditelje pozove da se skupe i naprave masovni protest protiv tih ogavnih, nemoralnih ljudi koji su se nazivali profesorima. Ako se neko i sjetio, ostao je sam. Ne, ja ne elim da kaem da roditeljima nije stalo do svoje djece, ali gdje su bili? Zato je sve ostajalo na novinskim lancima i svjedoenjima anonimnih studentica? Nije bilo protesta, nije bilo pobuna, ali i danas sve i dalje ide ka ponoru. A graani ute. Opet i uvijek. Smrdljivi grad je zadovoljan sobom. Pa ak i da uspijemo opravdati stare ljude i roditelje koji nakon minule agresije nemaju snage i elje da se bore (ali ni ovd-

Hamza Hodi

dosadno mi je

broj 6/7, februar 2012

je ne moemo razumijeti roditelje studenta/ica Pravnog fakulteta) za bolje sutra jer su ratovali da bi dospjeli u ovu bijedu, ini mi se da nikako ne moemo shvatiti mlade koji ute. A najvie treba da se bune. I svi su svjesni toga (tako da one komije i kafandije shvataju, samo ne ele priznati) i onda oni na kojima je najvei udio da se bore, a rekli smo da su to mladi, ele masovno da odu iz ove drave. Treba njih razumijeti, kao da su svi uli za reenicu: ivot je drugdje. Ali nikako ih ne treba podupirati, ve ih treba uvjeriti da su oni ti koji moraju mijenjati stvari, nametnute ideologije, obarati stereotipe i ruiti svaku tabu temu. Moraju se svi uvjeriti da je ivot mogu i ovdje. I onda dolaze na red vjeni pesimisti koji pitaju ta je to ova zemlja dala da se bore za nju (a ne shvataju da se time bore i za sebe!). Pa, odgovor je veoma jednostavan. Ova drava vam nita nije dala (tj. poklonila), niti e. A i zato bi to inila ova mala drava kada to ne rade ni mnogo vee sile?! Svugdje na svijetu sve mora zaraditi, samo kod nas ele

kafanskom priom sve srediti. I ta se tima dobiva? Pa, smrdljivi grad je zadovoljan sobom. Graani Sarajeva se die multikulturalizmom, svojom tradicijom i turizmom. A znate ta je naa najvea kulturoloka odrednica kod 70% turista? Rat i evapi! Pa zar su stvarno naa najvea turistika atrakcija evapi? Zar mi zaista zasluujemo da ljudima prva asocijacija na BiH bude vezana za rat? Rat se ne smije zaboraviti, prestati praviti evape bi bila teta, ali hijerarhija vrijednosti se mora promijeniti! Nikad ni jedna drava nije uspjela a da nije maksimalno podravala kulturu, njeno razvijanje i afirmaciju. Milan Kundera je pisao (a on je i autor djela pod nazivom ivot je drugdje) u romanu Knjiga smijeha i zaborava: Narodi se likvidiraju tako rekao je Hbl da im se najprije oduzme pamenje. Unite im njihove knjige, njihovu kulturu, njihovu povijest. A netko drugi im napie druge knjige, daje im drugu kulturu i izmisli im drugu povijest. Narod onda polako pone zaboravljati to je i to je bio. Svijet

oko njega to zaboravi mnogo bre. Da li trebamo dopustiti isto ovo da se desi i nama? A ako bi se naao neko ko bi rekao da ova drava kvalitetno radi na razvijanju i afirmaciji, neka pogleda stanje starih kula i tvrava iznad Starog Grada, neka pogleda posjeenost muzeja, neka pogleda kvantitet kulturnih emisija, a za onaj mali broj koji se prikazuju neka relevantne ljude iz tog podruja pita za kvalitet. I ako se sjeti jo nekih kulturolokih odrednica, neka pogleda i njihovo stanje i sve to usporedi sa brojem evabdinica i brojem posjetilaca njima. Ne, na grad nam ne prua nikakvu pomo u razvijanju i afirmaciji kulture (pa ima li smisla da povlaim priu o zatvaranju Umjetnike Galerije BiH???), jer to svakako nisu evapi! A graani ute. Opet i uvijek. Smrdljivi grad je zadovoljan sobom. Ali, eto, ako nita, barem smo u onom ispijanju svega i svaega najbolji (mada bi nam se ak i tu Rusi mogli usprotiviti). Ovaj grad je nekad bacao svetla daleko, ovaj grad bi mogao bolje.

Slika

dosadno mi je

broj 6/7, februar 2012

Saburo Sakai

Drutveni Centar - Novi Sad

Simbolino, na 22. decembar 2011. godine, na nekadanji Dan JNA, posle protesta ispred kasarne Aribald Rajs, u kojem su aktivisti udruenja graana, sportskih udruenja, lanovi umetnikih drutava i pojedinci izrazili svoje nezadovoljstvo nepostojanjem prostora za mlade u Novom Sadu, dolo je do okupacije kasarne. Ovaj potez, iako iznenauju za iru javnost, proistekao je iz viemesenog planiranja grupe graana okupljene oko Inicijative za Drutveni Centar. Usled nedostatka jasno definisanog rukovodstva, prema svedoenju uesnika, Inicijativa je kao osnovni problem u poetku imala odreivanje metoda delovanja. Posle postignutog konsenzusa, dogovorena je okupacija kasarne u cilju skretanja panje javnosti na problem i u cilju alarmiranja vlasti koje nisu preduzele aktivne mere za reavanje ovog problema. Pri ulasku u kasarnu pristupilo se ienju kruga i ureivanju prostorija naputenih pre pet godina od strane Vojske Srbije. Lokacija novoosnovanog Drutvenog Centra je u samom centru grada, a sama kasarna se prostire na 7000m2. Bitno je napomenuti da su ustanovljena deurstva aktivista i da se pristupilo kreiranju odgovarajuih kulturnih programa. Svakog dana se odravaju radionice, projekcije filmova i prezentacije sportova. Odluke se donose na sastancima koji su otvoreni za sve, a za svaki sastanak se bira moderator. Funkcionalnost ovog vida upravljanja je problematina, no, ini se da ne postoje vee nesuglasice. Ovo se moe pripisati nepostojanju oigledne line koristi koja bi se mogla zloupotrebiti, aktivnom onemoguavanju koncentrisanja moi i injenicom da je projekat jo uvek u ranoj fazi. Takoe, treba

dosadno mi je

broj 6/7, februar 2012

primetiti da je struktura aktivista uglavnom sainjena od pripadnika levice i stranako neopredeljenih osoba. Konzumacija droga je zabranjena, dok se alkohol tolerie, ali je donekle suzbijen kao pojava. Moe se primetiti distinkcija od blokade u Beogradu. U ovom sluaju su aktivisti posegnuli za merama poput navedene zabrane droga, pokuaja integracije puanstva na svim nivoima i konkretno taktiko planiranje u skladu sa mogunostima direktne demokratije koju tvrde da primenjuju. Reakcije javnosti na in zauzimanja kasarne su uglavnom meovite. Starije generacije gledaju na ceo proces zauzimanja kasarne kao simbol slabosti drave, koja bi po njihovom vienju trebala da bude centralizovana i sa jakom vojskom. Deavanja u kasarni taj deo populacije istie kao krajnje negativne i pripisuje celu akciju leviarima, umetnicima koji oliavaju nar-

komane i lanovima nevladinih organizacija koji simboliu strane plaenike. Sa druge strane, drugi deo populacije pozdravlja zauzimanje kasarne i tumai akciju kao poetak buenja graanske svesti i promene. Reakcije desniara, pre svega udruenja Nai, dobile su veliki publicitet u medijima i oslikavaju opte raspoloenje tradicionalistiki i nacionalistiki obojenih skupina. Politika pozadina naizgled ne postoji, sudei po raznovrsnosti aktivista. No, nazire se da je u nekom trenutku dolo do preutnog sporazuma sa vlastima oko realizacije projekta. Tokom prvog dana akcije poslata su samo jedna patrolna kola da provere aktivnosti uesnika, a vojna policija se takoe pojavila samo jednom. Imajui u vidu da je grupa graana poinila zakonom definisano krivino delo, ovakva reakcija primorava na promiljanje. Miljenje autora je da je, u svetlu rastueg nezadovoljstva ire populacije i

opte ekonomske nesigurnosti, dato zeleno svetlo za realizaciju Drutvenog Centra. On bi za cilj imao usmeravanje nezadovoljstva u odreenom pravcu koji bi bio u interesu vladajue garniture vlasti. Takoe bi omoguio laku kontrolu od strane Dravne Bezbednosti i MUP Srbije potencijalnih disidenata i pruio priliku za njihovo eventualno vrbovanje u sluaju potrebe. Ova metoda policije se esto koristi u operativnom radu. Iako za sada neizvesna, sudbina Drutvenog Centra e, po svemu sudei, biti pozitivna. Postoje indikacije da e kasarna Aribald Rajs biti naputena usled visoke cene zemljita na kome se nalazi, a da e Drutveni Centar biti izmeten u blizini plae trand. No, zvanine potvrde za sada nema, a budet grada za kulturne aktivnosti je trenutno u stanju izrade. Treba napomenuti i da su gradski rukovodioci u razgovoru sa aktivistima naelno podrali projekat.

dosadno mi je

broj 6/7, februar 2012

Tatina poslednja prica

Stevan arevi
Iako me put nikada nije naneo kroz selo Grab, rodno mesto moga oca, imam vrlo otru sliku o njemu, barem u onoj meri koju neko, ko je itav ivot proveo u pitomoj ravniarskoj varoi, moe imati o planinama i umama. Oni koji ta mesta poznaju govore da su ume tamo pitome i da od krupnih zveri nema ni traga. Pa ipak, do pre samo par godina, niko me nije mogao uveriti da po tim urvinama ne luta jedan olinjali i omatoreli medved, koji eka svoga drugara da se jo jedanput poigraju. ivotno delo moga oca bilo je uklanjanje jednog oronulog bunkera, koji se ugnezdio na junom kraju nae njive. Niko sa sigurnou nije mogao rei koja je vojska za sobom ostavila tu skalameriju da za sva vremena ometa poljoprivredne radove na plodnoj Vojvoanskoj zemlji - mada to vie i nije bitno. Tata je dugogodinjim akanjem temeljito uklonio nakaznu ruevinu, pa na tom mestu i dan - danas stasavaju nove generacije kukuruza. Pa ipak, to isto polje ujedno je bilo i prokletstvo moga oca, jer ba na njemu je usred posla, jednog letnjeg vetrovitog dana, doiveo modani udar - tono bi rekli : log. Dok je mesecima, a kasnije i godinama, nepokretan leao, u poetku nekako i verujui da e se oporaviti - jo u vreme koje je prethodilo potpunoj blokadi njegovih nerava, poeo je da pria jednu priu; priu koje se esto setim. Evo kako bi njegova pria glasila (ako iko ima strpljenja da je saslua), kada bi bila ispriana odjednom i kad ne bi bilo potrebe da se nadopunjava nekim nagaanjima: Negde na samome poetku rata (ne ovoga naeg, najnovijeg, ve onoga Velikoga Svetskoga), on i stric Velja su se zaputili u komijsko selo - ako selom nazovemo skup kua na padinama planine i ivicama klanaca, meusobno toliko udaljenih da su jedna drugoj izvan vidokruga. Tek to zaoe u atar sela, ugledali su kerove gde se okupljaju oko neke gomile granja. Nikako se nisu mogli nauditi tome pseem skupu, sve dok jedan cuko ne protra kraj njih nosei odseenu ljudsku aku. Najednom shvatie ta je ono pokriveno granjem i pojurie kui dernjajui se. Pomoreno selo bee srpsko i kada njihov otac (odnosno moj pokojni deda), sa nekolicinom seljana otide tamo, naoe dovoljno tragova da mogu biti sigurni da su za to zlo odgovorni stanovnici oblinjeg muslimanskoga sela. (Tada se govorilo tursko, al, zbog mira u kui, nek ostane ovako). U to vreme je bilo pitanje asti *** uraditi ono to se uraditi mora, pa su deda i troje brae izvrili odmazdu (to je tema za drugu priu) - posle ega im nije bilo druge nego da se odmetnu i tako pokuaju da preive potragu koja je neminovno usledila. Jer krvna osveta je tada jo bila nepisani zakon. Krvna osveta je vrzino kolo jednom zapoeta nema kraja. Srodnik e ubijati srodnika dok ne bude nijednog lana protivnike familije. Baba Sava je dobro znala da su i njena deca u opasnosti, jer obiaji nisu nita govorili o godinama, ve samo o mukoj glavi. Negde usred divljine je iskopala zemunicu, prekrivenu granjem i zemljom. Tu se uselilo petoro dece, krava, koza, a sa njima i moja, sada ve pokojna baka. Premda je za mene to bilo neshvatljivo, niko od mojih strieva - kada sam se od njih raspitivao o tim dogaajima - nije oseao nita neobino u takvome nainu ivota, koji je trajao gotovo pet godina, izuzev jedne jedine stvari - niko od njih nije mogao da preali to je njihova majka (moja baka) odbila da povede i njihovoga cuka. Njihov ivot je tekao onako kako je to moglo biti usred divljine. Ako zna ta trai, uma moe da podari sve ono to je potrebno. Uz mleko svojih ivotinja i prilino retke posete selu, gde bi se snabdeli Fotografija: na Jakimska

dosadno mi je

Fotografija: na Jakimska zalihama, sasvim su se dobro snalazili. Deca su esto obilazila okolinu traei hranljivo korenje i umske plodove. Posle nekog vremena toliko su se navikli na te izlaske, da je to bilo otprilike isto kao to je za nekog naeg savremenika poseta supermarketu. Njihova zemunica bila je na jednoj padini ispod koje se prostirala duga urvina, obrasla gustim trokave i otre dlake i otac se iprajem. To je ipraje za decu tome veoma obradovao, mislei u odreenim mesecima bilo prava da nema boljeg dokaza da je siroposlastiarnica, jer slatki plodovi to pseto naputeno. Neko vreme su tamo obilato raali. dodir deteta i ivotinje je trajao, a Jednoga od takvih dana, u kas- onda je ovaj oev novopronaeni no popodne, moj otac (tada, jelte, drugar jednostavno odluio da najo dete) obilazio je tu urvinu, pusti drutvo. prodirui nemilice svaki slatki Nije ga pratio jer je znao da je na koji bi natrapao. Vee je ve od- to prevelika ivotinja da bi je na maklo kada je odluio da se vrati silu mogao zadrati. Sa aljenjem svome zlehudom domu. je pogledom ispratio pronaenog, Tek to je krenuo, ugledao je pa opet izgubljenog prijatelja, te je neto toliko neverovatno, da je po- poslednji put ugledao uti odsjaj mislio da je to zasigurno najsreniji njegovih oiju kada se ovaj iz gusdan u njegovom ivotu. Jer samo toga bunja jo jednom u znak malo podalje je, dopola skriven u oprotaja osvrnuo ka njemu. bunju, bio jedan cuko (pas, ker - Samo tren kasnije prepadoe kako ve...). ga braa koja su se, sa sekira Naravno da se tu nije imalo o ma u rukama, vie valjala nego emu razmiljati. Noge mu se same trala niz onu padinu, bezumno od sebe zaputie u tome pravcu se derui. Nita ih nije razumeo i, to je prilazio blie, radost mu i poeo je uplaeno da se osvre bee vea, jer ono nije bila neka oko sebe, traei tajanstvenu opasizmravela dukela, nego jedan nost ka kojoj su se unezverena krupni ovarski pas, najverovatnije braa onako junaki zaputila, ali arplaninac, a moda ak i neki od nikako nije uspevao da uoi nionih ogromnih kerova o kojima je jedan ubedljiv razlog za njihovo uo da su ih donosili sa maarske histerino ponaanje. Poto su granice. obili nekoliko krugova oko njega Pas je bio zabavljen nekom i dalje se derui iz sveg grla, najzad samo njemu znanom zanimaci- zastadoe, neprestano sumnjiavo jom u onome bunju i oito ga nije odmeravajui okolinu, pa ga najzad primeivao, sve do trenutka kada Rade, najstariji brat, zapita : ga je otac poeao po leima. Malo - Je li, Dragi, e nestade onaj se trznuo na dodir, ali ono ime se meed? bavio je izgleda bilo mnogo zanimljivije od nezvanoga gosta, koji ga *** je (pazi bezobrazluka) oduevljeno milovao i ekao. Eto, vidite, to je ta pria koje Bilo je to prljavo kuite, se esto setim, jer ona me je os-

10

tavila u jednom dubokom uverenju. Nikada nisam uspeo da zanemarim opori ukus kojim je tatina agonija obojila tu pripovest i dala joj jedan pomalo patetian kolorit. Vidite, taj medved je jo uvek tu. Pojavljuje se po vonjacima iz kojih smo kao deca krali zelene kajsije, unja se mranim ulicama po kojima smo kui pratili svoje prve devojke i burla po uionicama u kojima smo se prvi put susreli sa algoritmima. Moda mi treba posmatranje, ali ja u to iskreno verujem. Hrani se derui leinu sagnjilog sveta, koji truli na jezivo uzdignutim kosturima buduih graevina to se nezaustavljivo probijaju kroz ruevine nae mladosti. eka... Ba kao to se divljina iz okoline sela Grab odavno preselila u snove, tako se i svet koji smo poznavali pretvorio u nestalnu i varljivu iluziju. esto razgovaram sa decom starom desetak godina. Svet u kome sam odrastao za njih je stvaran taman onoliko koliko je stvarno i selo Grab okrueno divljim zverima iz prie moga oca... ...Snovienje... Eto, tako sam shvatio otkud su nastale neshvatljive razlike u slici koju mi je moj otac preneo o svome rodnome kraju i one prave slike Bijelog Polja, sela Grab i njihove okoline. Ponekad pomislim da su snovi i iluzije. Njegov svet. Tu je On vladar. Taj Medved e motriti iz senki, ekajui svoj as,, jer mnogo je jo ivih mukih glava u naoj porodici. Mukih glava kojima e On pre ili kasnije poeleti dobrodolicu... Moda ba na onome polju kukuruza gde ga je i po drugi put susreo moj otac.

broj 6/7, februar 2012

dosadno mi je

broj 6/7, februar 2012 broj 6/7, februar 2012

Fotofrafija: Erina Bogoeva

KONKURS ZA BESMRTNOST
Lidija Vuksanovi

Kandidata je bilo sa svih strana besmisla, ali do vrha su se probili samo najkorpulentniji, gvozdenih elja i neodgurivi. Odbijeni su se vraali bez ikakvog ostavljenog znaaja, ustupajui mesto bitnijim figurama i briui skrhanost u rukave. Osakaenog smisla poraeni su se pomakli u stranu da prodru silnici ovog konkursa i celog sveta. Neobjanjivo se u vrhu naoe, van svoje kategorije, Kia i Severozapad, ali ta osvojena visina popustila je im su primeeni. Sada je vrh bio proien i spreman za dvoboj za koji su se spremali Knjiga i Pravda. Vojevali su za svoju besmrtnost, hrabro stajali satima pred masom nesrenika koja im je zavidela i ponekad zvidala radi demonstracije te zavisti. Njihovi govori su preslikavali odvanost govornika, liili na njih u dranju, tonu i samouverenosti. Svaki je vukao sline reenice, a opet jedinstvene u hvali. Ipak, obuzeti demonima sruie se i njihovi ponosi. Borbeni i odvani nisu se predavali pa ih je poraz zatekao sa otvorenim ustima, razgoraenim oima i smanjene uraunljivosti. Toplota neizvesnosti oseala se na vrhu, toplota toliko prodorna da su osetljivi padali i gubili svoje anse, a ujedno i ivote. Ali, vrh je svoje mesto i osvojio preko izgaenih telesa koja nisu bila dovoljno sreno stvorena. A kandidati, nekada ponosni i mudri, sa visinom postajali su mlitavi i gnevni. Sledei vitezovi bili su Potenje, Rad i Istina. To Potenje provuklo se na podmukao nain, neprimeeno je dopuzalo do takve visine bez zasluga i odranja na ovom ili onom svetu. Lukavstvo ga je napustilo pod jakim osvetljenjem pobede koja je sve jasnije obnaavalo kandidate. Tu je pokleklo, na oduevljenje ostalih, ciknulo jednom oajniki i propalo u nizinu netragom. Meutim, ni njegovi rivali nisu dugo opstali na toploti koja obara s visina. Tek to je Rad poeo sa epurenjem, posrnu, i sa sobom, iz inata, u bestraga povede i rastapajuu Istinu, pomodrelu od besa. Spleteni sada trunu negde na dnu svoje prolaznosti. Tad se pojavi jedna figura: visoka, vitka, ponosita. To bee ovek. Rairenog osmeha pregazio je drhtavce i mekuce; oslobodivi svoju reitost uutao je poslednje neumne umove. Gospodario je ovek, svestan svoje moi i svog dara. Njegovo zadovoljstvo prualo se ak do dalekog mraka. Razogrnuo je svoj um da svi zastrepe pred biem koje pokorava i ivot i mrtvilo. Ipak, neto ovek nije znao. Da nije najjai. Razbuktali od poude za besmrtnou, prestraeni od nestajanja, ekali su trenutak odluke i oni ponieni i oni uzdignuti. Pred proglaenje novog gospodara netruljenja, neprolaznosti i vrstine, zapravo besmrtnosti, zagrme negde sa horizonta sila i zemlja se povi pod njom. Smrt je pobedila bez borbe. Konkurs je zavren.

11

dosadno mi je

broj 6/7, februar 2012

Ana Rankovi
Gospode moj, daj mi snage da izdrim sve ovo! Samo da umrem to pre, da se ve jednom ugasi ova traljava mainerija koja se jo uvek zove moje telo! Ne mogu vie da gledam ove ljude, doli su samo da se uvere svojim oima da mi je kraj blizu. Gledam ih kako se doaptavaju i zagledaju i tee od ovog bola u kostima je taj saaljivi i toboe tuan pogled. Jer njihova tuga je licemerna do krajnosti. im izau odavde prekrstie se, presreni to je zloudna bolest njih zaobila. A njihovoj srei doprinee i to to su svesni da nemaju vie na emu da mi zavide. Uzalud mi sav novac koji imam, sve nekretnine i zlato, kada mi nita od toga ne moe kupiti zdravlje. Nova plua i nove kosti. A nju, koja tu preda mnom apue i uzdie od brige, nju jo manje mogu da podnesem Brina je i predusretljiva kada treba da se pokae pred drugima, a kada smo sami bei od mene, ne sme ni u oi da me pogleda. ega se plai? Da e biti raskrinkana, da u izneti na videlo sve njene godine preljubnitva, koje ionako nisu vie ni za koga tajna, sva ona krupna i sitna zlodela to mi ih je svakodnevno, svesno i nesvesno inila. Skree pogled... Ako, neka gleda negde u stranu, ne mogu, ne mogu da je podnesem. Tu stranu hipokriziju. Ne, ne mogu vie. Sve ove godine sam iveo pod maskom, ali vie nema zavaravanja. Vreme je da se progleda, ovek na umoru ne sme sebi da dozvoli taj luksuz da ivi u zabludi. Ko je ova ena, Gospode? I ta joj znai to uurbano mlataranje rukama? Ne. Spavam. Bolje je da misle da spavam. Ne mogu da ih gledam, niti da odgovaram na njihova glupa pitanja i jo nebuloznije elje za brzo ozdravljenje, savete da jedem vitamine i neke budalatine za jaanje imuniteta. Povraa mi se od samog mirisa na hiljade onih biljaka i biljica to ih je neki uveni prevarant zbrkao u jednu smesu i sad po nenormalnim cenama prodaje lanu nadu onima kojima je jedino jo to ostalo - iluzija da ine neto. Potrebno je uiniti neto, a ne samo sedeti i gledati kako smrt guta ono to je nekada bilo ovek. Uiniti neto onda kada je ve sasvim kasno ak i za pogrene poteze. Ona je morala ak iz inostranstva, zamisli ti tu brinu poteru, naruiti te specijalne ajeve u kombinaciji sa nekim uvenim lekovima nekih jo uvenijih svetskih lekara. Oni kau da je karcinom potpuno izleiva bolest, ak i u poodmaklim fazama, i da je to tajna koju znaju samo odabrani, jer monici koji dre planetu ne dozvoljavaju da lek prodre u iroke mase. Jer ljudi moraju umirati. Ionako je Zemlja prenaseljena, mnogo nas se raa i svi bi da ive to due, da unite sve postojee bolesti, a niko nee da umre. Kome je jo do umiranja? Naroito kada ovek postigne neto u ivotu i doe do faze kada konano moe malo da uiva i da se posveti samom sebi i svojim sitnim zadovoljstvima. Ba vala, kome je do umiranja? Tata,treba li ti neto? Ne, ne treba mi nita, nita mi ne treba. Ne treba mi ni to pitanje izgovoreno svakoga dana
Slika

12

dosadno mi je

istim tonom reda radi. Mamina kola. Pokai se brian pred svetom da vide ljudi kako sin brine o ocu. Ne, ne treba mi nita. I nita me od tebe ne moe uteiti. Kada bih bar nijansu sebe samoga mogao prepoznati u tebi, o, umro bih srean! Kada bih u tvom pogledu i nehotinom pokretu ruke pronaao bar jednu malecnu, minijaturnu potvrdu da si moj sin, eh, puste elje! Sve ove godine ubeivao sam sebe da ne sumnjam, ali neka uporna i stalno tinjajua rana podseala me je na ono to sam eleo da zaboravim. Jo jedan od mojih promaaja! Sin jedinac! Dobio sam sina jedinca, ba kakvog sam i zasluio, eto ga gde nestrpljivo eka da me pokopa, da obue crnu koulju i sav radostan pohrli da sedne u moju fotelju.Vidim nestrpljenje u njegovim oima i ono mnogo vie boli od njegove nebrige. A ja sam se ponosio to moj sin ima fakultetsku diplomu, zaboravljajui da sam mu je ja kupio, plaajui svaki drugi ispit koji nije mogao da poloi. Sin jedinac, hej! Naslednik imena i loze! Kome u, ako ne njemu, ostaviti bogatstvo? Smeno! itavu mladost sam kao krtica vukao hranu u svoju jazbinu, elei da se obezbedim za starost, da ne bih morao da crnim pod stare dane, a eto, starost mene nee, nisam je zasluio. Zato je i neu doekati. I svi ti zlatni papirii samo su jedna oma vie oko vrata davljenika. Lake i lepe umiru siromani. Na njihovom pogrebu, oni koji su ih voleli za ivota, bar iskreno plau. A ja ve vidim nju kako e se onesvestiti pored mog sanduka, bleda i ispijena od suza, dok e joj u srcu kliktati zov ponovo steene slobode, ostae joj neukaljano ime, bie dostojanstvena udovica, ucveljena i alosna. Da joj je razvod doneo tu slobodu da zvanino ini sve ono to je i u braku inila, skrivajui se kao kameleon, ne bi imala tu crtu ozbiljnosti koja joj je dizala ugled u tuim oima. I on e doi, predstavie se kao prijatelj kue, to je uvek i bio, stisnue ruku udovici u ime sauea, usput joj beumno namigujui. I ja u iz groba sve videti i neu progovoriti ni re, ne zato to neu moi, ve zato to neu eleti. utau isto kao to sam i za ivota podnosio taj balast bez rei protivljenja, bez roptanja. Iz ravnodunosti. Da sam bar mogao biti ljubomoran! Ali ne, jo mi je i uslugu inio, zato sam ga podnosio. Nisam morao vie da se pretvaram da mi njeno dahtanje u krevetu prija. Njeno beivotno, oprueno telo i noge rairene kao po komandi, kako to moe da bude gadno! Kao ivotinja! Bez nenosti, bez strasti, bez ikakvog smisla. A vriti kao da uiva na vrhuncu, bestidno. Kako ena samo ume da glumi, i jo da te ubedi u iskrenost svoje glume, to je neverovatno! I bez imalo grie savesti da se uunja u muevljev krevet pravo iz naruja ljubavnika, jo uvek opijena i zaarenih obraza. Spremna da se zakune pred ikonom u iskrenost svojih lai, a da ne trepne. Ne, ta ena nikada vie nee kroiti u ovu kuu, nikada... Odzvanjaju iz daljine strane rei, kao usud. Iako izgovorene kao apat, probudie me iz sna. Da li sam ih sanjao? Ne, ne, ne. Jasno sam uo taj siktavi glas i dobro poznao taj bes.Ona je sa toliko mrnje i ogorenosti mogla govoriti samo o jednoj eni. ula je da sam bolestan, neizleivo, da umirem prikovan za krevet i poelela je da me vidi. Da li je mogue? Ona, moja divna, prva i prava, jedina. Kako li izgleda? Otkad je nisam video? Dvadeset godina? Ne, nemogue da ima toliko! Ipak je toliko vremena prolo od onog nesrenog dana kada sam izabrao ovaj pakao. Bez ikakve prisile rekao sam jedno toliko obavezujue DA, nemajui tanu predstavu o znaaju koraka koji inim. Brak je protivprirodna institucija, smatrao sam, zakonski ureena kao kupoprodajni ugovor. Ja sam njime dobio robu kakva mi je u tom trenutku ivota bila potrebna, dok sam naivno verovao da je to nepromenljivo stanje stvari. Da sam pronaao enu koja mi odgovara jer se uklapa u moj sistem vrednosti i ivljenja, neku koja mi nee praviti probleme i koja ne trai nita vie od onoga to joj se daje, ponosna to e uzeti moje prezime. O, nebo! Gde si bilo u tom asu da me upozori? Neko je pametno rekao da je brak veliki korak koji e oveka odvesti pravo u raj. Ili pravo u pakao. I da su greke nepopravljive. Izgubljeno vreme nenadoknadivo. Jedan poraz povlai za sobom jo niz drugih, i tako u krug. A Ona, plakala je kada sam joj rekao da sam se opredelio za drugu, vrsto steui zube da bude jaka. I bila je jaka. Uvek jaa od mene. I odlunija. Rekao sam joj da ona druga ima talenat za obian ivot,otporna je na gluposti provincijske sitne due (jer im je i sama pripadala, shvatiu tek prekasno), nema glavobolje preterano misleih ljudi, nema preteranih ambicija ni tvrdoglavosti. Ona je bila previe samosvojna, neuhvatljiva, tajanstvena, toliko samostalna da me je to plailo. Mogla je bez mene, sasvim lepo je mogla i bez mene da bude i srena i uspena .Uspenija od mene, to nisam mogao da podnesem. Uvek me je hrabrila da traim vie, da se ne zadovoljavam prosenou jer ona ubija darovite ljude. Otac je bio u pravu, bez njene podrke nikada ne bih uspeo da zavrim studije. Hrabra i uporna, prekvalifikovana za brak. I nemilosrdna. O, kako je umela da bude nemilosrdna! Misli ako ima sopstvenu kancelariju i auto da si direktor? Vara se! Ti si tek na poetku i tek treba da se dokae tako to e ne samo odrati na istom nivou sve ono to ti je otac stvorio, nego ga i proiriti. Kako su neprijateljski zvuale ove rei u poreenju sa nekim drugim. Svaka ena bi bila ponosna da postane tvoja supruga. Srena sam to si ba mene izabrao. Za tako malo godina toliko si u ivotu postigao, divim ti se... O, glupo i neiskusno srce! Slepo i sujetno, to si naselo na laskanja, a ignorisalo prijateljski dobronamerni savet. Govorila mi je da je otac stariji, da treba da posluam njegove savete. A ja sam joj, pun zavisti, zamerao to je oca toliko potovala i hvalila, a moje zasluge u firmi sasvim marginizovala. On je uspeo u tekim i nestabilnim vremenima da stekne ime i ugled, a poeo je od nule. Imaj to uvek na umu i budi mu zahvalan to ti je ostavio vrstu i postojanu podlogu. Potuj to! A ja sam ba zbog njenog stava svog oca gotovo mrzeo. Nije prihvatao moje predloge o inovaciji proizvodnje, istiui kako su moja znanja teorijska i da ne znam nita o pravom stanju na terenu, nije to moja nesposobnost ve nepostojanje

broj 6/7, februar 2012

13

dosadno mi je

iskustva. A ja sam utao i u sebi verovao da je istina sasvim drugaija, da je on poput kapetana koji do svoje smrti eli da upravlja kormilom, bez obzira na vidljivi gubitak energije i sposobnosti, ne doputajui nikom, ak ni svom sinu jedincu da preuzme vostvo. I strpljivo sam ekao svoj trenutak pobede, svoj uspon na tron, koji nije mogao doi pre nego oeva smrt. Da bi prestolonalsednik dobio krunu, kralj mora da bude blaeno poivi ili da abdicira. Kod nas se to ne deava. Niko se dobrovoljno ne odrie prestola. Sveti Sava je jedan jedini meu svim Srbima za vek i vekova.Toliko toga je trebalo unaprediti, toliko je toga bilo dotrajalog i iznoenog to je trebalo zameniti novim, savemenijim, funkcionalnijim. I nemam pravo da zameram svom sinu to se prema meni ponaa kao i ja prema svom ocu. I on eli da osavremeni firmu, kao i ja nekad. Sve je, izgleda, u funkcionalnosti. I na tome da se to vie olaka ljudski rad .Zato su tu maine i tehnoloki napreci. Eto u ta smo se danas pretvorili, u robote. U mainerije bez oseajnosti, bez ljudskosti, bez savesti. Zar je mogue da je humano bie u meni moglo uiniti nekada tako nepotene i ogavne stvari, a da ne pocrveni zbog toga? Da radnici, kada jednog jutra doe na posao i saopti da je u drugom stanju,umesto da joj estita, ostavi samo napismeni otkaz na stolu, bez ikakvog prava na albu jer nije imala zakonski regulisan radni odnos? Da kinji i maltretira svoje slubenike na prvi nagovetaj nepotovanja njegove uvaene linosti big boss-a? Nema kreativnosti ni dogovora, mora da se uradi onako kako naredi onaj koji je glavni odgovorni. Odgovoran je i zasluan za uspehe firme, a za promaaje i pogrene poteze uvek je krivica na radniku, na njegovoj nesposobnosti i nedovoljnom zalaganju. Gospode moj, kako sam poput tiranina uivao u toj ulozi velikog gazde, nisam eleo da me vole ve da prema meni gaje strahopotovanje, kako sam se radovao videi da moji slubenici tre na posao kao pomahnitali, u panici da ne zakasne ni jedan jedini minut! I kada su morali da mi polau raune za svaku sitnicu, kada ih je budno oko kamere stalno pratilo da ne bi potkradali. Znao sam dobro da to ine i uvek sam govorio ocu da treba biti stroiji prema radnicima, on je bio isuvie blag. Nije verovao da ga kradu, nije hteo ni da uje o nekim pretresima, proverama, a naroito ne o videonadzoru. Bilo je to, prema njegovom miljenju, nedostojno oveka. Potuj svoje slubenike da bi oni tebe kao gazdu potovali!, govorio je. Najvei dokaz da jedna kompanija dobro posluje jeste upravo zadovoljstvo njenih zaposlenih. Ipak, prva novina koju sam uveo bile su kamere u svim slubenim prostorijama. I odbijanje od plate za svako neopravdano kanjenje. Smatrao sam neophodnim uvoenje reda, bilo je dolo moje vreme i uivao sam u sprovoenju reformi po svojoj meri. Zato se sada bunim i koprcam? Zato to je moje vreme nepovratno prolo, a ja nisam umeo pametno da ga iskoristim. Ko mi je kriv? Ne mogu da se pomerim, svaka kost u telu me boli, svaki mii, sve. O, telo moje, izdajice! Vode, hou vode! Ne vode, dajte mi vina! Ono me jedino moe malo okrepiti! Da li je to svanulo ili je jo no? Mrano je i hladno. Milica. Tako je dobra prema meni. Istina, plaena je da brine o meni, ali u njenim starakim pokretima oseam naklonost i potovanje koje tako okrepljuje. Uvek je tu, a nijednog trenutka nisam opazio neko gaenje ili saaljenje u njenim oima. Profesionalac, decenijama je po bolnikim sobama gledala i mlade i stare kako umiru, u kricima i mukama, a da ipak nije otupela na ljudsku patnju. Doekala je penziju, nije materijalno ugroena toliko da mora da neguje jednog moribunda, zato to ini? Moda joj nedostaje sin? Sin jedinac. Otiao pre mnogo godina u Ameriku, moj vrnjak, koga je, otkako se oenio,videla samo jedanput, pre mnogo godina. Tuna pria. ena u sebi ima toliko ljubavi, a nema kome da je prui, verovatno u meni gleda sina i zato me sa majinskom portvovanou neguje. Dok moja mati sedi na nekoliko metara od moje postelje i uzdie, plae i naglas proklinje sudbinu to e nadiveti svog sina jedinca. A Bog joj nije dao vie dece, da joj budu uteha u starosti. Jo jedan u nizu licemerja. Uvek je govorila da ne eli da ima vie dece da ne bi doivela isto to i ona, da se zavade zbog porodine imovine. Ima jo dve sestre i sa jednom od njih ve vie od etrdeset godina ne govori, iako ive na svega nekoliko kilometara udaljenosti, i to sve zbog jedne glupave kue koju je tetka, kako kae majka, protivpravno prisvojila. Koje su to bezvezarije, moj Gospode! Zbog par cigli i ake maltera, zbog povreene sujete zabraniti svom detetu da se via sa svojim sestrama, najbliim koje ima. Seam se da smo se kao deca kriom sastajali kao preljubnici, njih dve bliznakinje, Sonja i Jelena, samo godinu dana starije od mene. Oboavali smo se, meni je sestrinska ljubav uvek nedostajala, a one su eznule za bratom. Kako sam bivao tuan to nisam smeo da ih pozovem na svoj roendan! Danima bih molio majku da popusti, ali ona je ostajala neumoljiva u svom ogorenju na sestru koju vie nije priznavala. Sada su njih dve udate negde daleko, dugo se nismo videli i sigurno ih ne bih prepoznao da se negde sretnemo. ivote, nepravedan si, surov si! Ili smo to nepravedni mi, smrtnici, ogrezli u grehu i mimikriji. Kako bi ivot i mogao biti smislen kada ovek, to siuno zrno praine, ini toliko besmislica u svojoj egocentrinosti. Nema Boga u nama, odavno smo ga zgazili, prognali. Hteli smo da budemo gospodari sveta, ja prvi sam eznuo za tim, a nesposobni smo da kontroliemo svoj sopstveni malecki ivot. O, praino sveta, koja se nadima od sujete i lomi sve pred sobom u svom bezvlau! Kuda ide ovaj svet, moj Gospode? ujem li ja to apokaliptine trube ili ih sanjam? Kao i svetlost kojoj hrlim u susret? Svetlosti, samo malo svetlosti elim! Da preivim ovo umiranje! Vreme je za jutarnju terapiju - oseam ovo strano struganje u kostima koje najavljuje pojaavanje bola. Samo da me ne boli! Kao dete nisam mogao da podnesem obinu zubobolju, kolika sam kukavica bio, a sada je dolo vreme da se i za to iskupim. Na duevni bol sam nekako navikao jer sam ga uvek ublaavao ahom ili koarkom.O, blaeni lovci i pioni, koliko ste mi divnih asova radosti doneli! Kao oaza u ovoj pustinji svakodnevice! Kao dete koje ini

broj 6/7, februar 2012

14

dosadno mi je

prestup beei od roditeljskog nadzora, tako sam i ja svako vee beao u ah klub, iskljuivi prethodno mobilni telefon da ne bih morao da sluam taj siktavi glas razjarene ene u veitom ponavljanju istog. Koliko kombinatorike i smisla u toj igri bogova! uva kralja, kraljica je najsigurnija odbrana i najvaniji napada istovremeno, lovac i konj vrebaju iz zasede, a pioni esto mogu zadati odluujui udarac. Voleo sam pione, njihov ogroman znaaj otkrili su mi veliki ahovski majstori, koji nikada ne potcenjuju ni jedan svoj korak... Opet munina od tih silnih lekova! Ne znam vie ni ta mi daju, trodone i aminofiline, kau da jo nije vreme za morfijum, lau. Ruka mi je potpuno utrnula, a ne smem da je pomerim da ne bih isupao braunilu. Kap po kap ova infizija curi, vue se ova bezbojna tenost, kao peanik koji mi odmerava vreme, i ini mi se da, dok tiho i ravnomerno klize ove kapljice u moje vene, do tada u biti iv. Kao doping. Doping za ivot. E, tugo moja! Dokle je doguralo ovo moje ogromno telo od koga su ostale samo kosti koje me uljaju i bole. Kao u onoj prii o Prometeju kome su ptice kljucale jetru po kazni bogova, eto, tako se oseam. A nekad je ono bilo grdosija koja je preletala s jednog kraja terena na drugi, kao strela, zakucavajui ko. ta bi bilo sa mnom da sam nastavio da treniram koarku? Moda bih danas bio novi Dordan ili Divac i moda ne bih dopseo u ovu bedu u kojoj se danas nalazim? Iao bih na redovne preglede i na vreme bih otkrio razornu klicu bolesti. Ali lenjost, ta potkopavajua sila nitavila naterala me je da odustanem. Poverovao sam da nisam dovoljno dobar, a da budem prosean sportista u drugorazrednom timu, nema anse! Oseao sam nekako da moji dometi nisu visoki, uprkos tome to me je trener hvalio, silno alei kada sam odustao od koarke, govorei da imam tu elastinost i preciznost neophodne za vrhunskog sportistu. Ali nisam imao izdrljivosti, na tome padaju i najjai. Talenat je mali deo svih velikih uspeha, istina, najneophodniji; sve ostalo je samo rad, teak, istrajan, mukotrpan rad na sebi. Tako se postaje svetski as, nikome uspeh nije dat roenjem. Nisam verovao u sebe, a i otac je podrao tu moju nevericu, srean to e njegov jedini sin krenuti njegovim stopama, putem sigurne i utabane sree, nasuprot tamo nekom varljivom uspehu i popularnosti. Gospode moj, oprosti meni grenom! Oprosti mi to te se nisam seao dok sam bio zdrav. Govorio sam za sebe da sam ateista, da je naivna ta pria o bogooveku koji je umro razapet na krstu i posle tri dana vaskrsao, ali da ipak postoji neka sila koja upravlja svetom. Dodelio si mi ulogu na strani monika, pustio me da se zavaravam da je slava ljudska blistavija od Tvoje slave, da je prihvaenost u drutvu vanija od prihvatanja samog sebe, da su lani moral i hipokrizija potrebniji za ivot, praktiniji od istine koja nam umanjuje sopstveni znaaj. Plaim se, Gospode, plaim se smrti, nitavila.Oprosti mi, oprosti meni grenom, oprosti... I smiluj mi se, moj Gospode! Ne, ona nee doi. Moda je i bolje, ne elim da me vidi ovakvog. Umro bih od sramote i oaja ako bih u njenim oima video saaljenje, ak i istinsko. Saoseanje mi je potrebno, saaljenje prezirem. I unitava me upravo ovaj saaljivi nastup mojih podreenih, pun trijumfa. Kao da su me nadmudrili. I jesu. Celog ivota sastavljali su rupe od prvog do prvog, a ipak e me nadiveti. Nisu sebi mogli priutiti skupe ljubavnice, ali ih bar ene ne varaju naoigled svih i nisu rogonje. Ne moe se sve imati, ko ima para, nema nita drugo, ujem ih kako mudro zbore. To ne mogu da podnesem. Da imam snage tako bih ih rado sve isterao napolje, da mi vie ne dolaze, utogljeni, donosei voe i sokove, kao da mi to ba i treba. A ona, jedina koju bih jo voleo da vidim, ne dolazi. Gospode, kakav bi moj ivot bio da sam nju oenio? Imao bih pored sebe uspenu enu, poznatog arhitektu, privlanu uz sve to. Nije ena intelektualka pogodna za brak, sine!, govorila mi je majka. Ta nee voditi rauna o kui, a decu e ti odgajati guvernante. to manje kole ena ima, to je privrenija kui i muu. I dobio sam enu bez diplome koja ak ni sve padee ne ume da nabroji, ali ume da se nakinuri i napuderie kao kakva metresa. A jedno jedino dete koje je rodila kukajui, iako na carski rez, bilo joj je dovoljno veliki teret da su ga odgajale kune pomonice. Imala je uvek vanija posla. Gospode, kako sam samo mogao svoj ivot tako lakomisleno vezati za enu koja mi je potpuni stranac? ta me je to privuklo njoj? Kakva to prazna lepota? Dobro je radila felacio. A Ona, nikada nisam mogao da joj oprostim to je posle raskida sa mnom bila sa Mihajlom, mojim roakom. Nije vano to se vie ni ne seam kakav mi to on bee roak, niti to se ni na ulici ne javljamo jedan drugom, ali to ponienje me je nateralo da pourim sa ovom suludom enidbom. Da dokaem njoj da mi nije najvanija. O, ludosti, ludosti... A ovaj sat se uopte ne pomera! Prolo je sto sati, a na njemu se jo vue tri sata. Milice,da se nije pokvario? Konano ponovo no. To je sloboda koja mi je preko dana uskraena jer me mnotvo zvukova i kretanja oko mene razdrauje. Ne znam koliko dana, nedelja, meseci leim ovako, niti ih brojim, niti me zanimaju.Verujem da drugi to vrlo revnosno ine u moje ime, pratei gradaciju mog fizikog i mentalnog odumiranja. Svestan sam samo toga da se sada sve manje plaim onoga to e doi. A zamalo nisam izgubio um od straha kada sam prvi put uo od doktora rei koje nisu bile namenjene meni: Ovome nema spasa, poaljite ga kui. Jelena, none smene su rezervisane za nju, mladu medicinsku sestru bez posla. Neiskusno dete, tek izalo iz kole, posle nekoliko meseci volontiranja izbacili su je na Biro za nezaposlene, na kilometarski dugu crnu listu ekanja. to je nisam poznavao ranije, mogao sam joj obezbediti dobar posao na klinici kod Jove? Ko e joj dati posao ako ne naelnik, a duguje mi mnogo usluga. Moram se pobrinuti za ovo dete. Nije imala ranije dodira sa smru, ali je otporna i nije gadljiva. Dragoceni dar u mojim ko godina dugim noima. Nena je i paljiva, govori tiho i samo najneophodnije. Tu je uvek kada mi treba, vreba svaki moj pokret u noi, a da mi ipak ostavlja iluziju da sam bez neeljenih svedoka

broj 6/7, februar 2012

15

dosadno mi je

u ovim tako neophodnim suoavanjima sa sobom. Ponekad ponem da se guim u oaju da u izdahnuti sasvim sam, bez ikoga da me uhvati za ruku i isprati na dalek, neizvestan put. I ona ko da prepoznaje taj strah kada naglo odskoim od kreveta i kriknem, stvori se tik uz mene i umiri me. Tu sam, ne brinite, niste sami. Spavajte, niste sami... Ne mogu i neu da spavam, sve dok me umor i nesanice sasvim ne iscrpe. Imam itavu venost za spavanje. A imam tako malo vremena da poloim sve raune. Ne sebi. Davno ja ve nisam vie svoj. Za ivota nisam znao ta su to samoanalize, uvek u urbi da zaradim koji milion vie. Da sam umro u trenutku, od sranog udara, na primer, umro bih sasvim blatnjav i poroan, bez ikakve svesti o tome da sam protraio svoj ivot. A moda bi to i bilo bolje? Kakve koristi imam od ove, tek roene samosvesti kada nemam vremena da ispravim svoje greke? Moda je blagoslov umreti u trenutku, bez bola, ali ga ja nisam zasluio? Moda je upravo ova spora, a sasvim izvesna smrt ono to stie najvee krivce, a ja sam meu njima?Ali zar bih onda umirao ovako mlad, kao dobri to umiru? Ako je nepunih pedeset neka mladost. Trebalo bi to da bude neka nova mladost, kada treba da ispunimo sve ono to smo godinama odlagali za neko dolazee sutra. A ono nee doi. Meni. Ja sam tu, nita ne brinite. I jedan vrsti stisak kao ohrabrenje. Tako potrebno saoseanje i saveznitvo, koje za sve ove godine nisam dobio od dve ene koje je trebalo da mi budu bliske po svojim pozicijama, darovale su mi neke druge dve, jedna starija danju, i druga mlaa nou, tek uavi u moj ivot, sluajno, po slubenoj dunosti. Mogu sam, Jelena, neka, ostani tu. Doavola, mogu valjda do toaleta da odem sam. O, slabosti! Kakva teina u ovim kostima, kao da su od gvoa, jedva ih pomeram.... Joj! Stisni zube, moe ti to, jo samo jedan korak... Vidi ga, i on je okilaveo, davno je ve zaboravio na svoju mukost, sad mu je teko i mokrenje. O,nebesa! Zato da ivim kada nemam telo? Zato se ovaj duh koprca kad je tako ponien?J este li dobro? Da, nikada nisam bio bolje. Dobro je to nije insistirala da ue sa mnom, jo uvek potuje u meni oveka i ne gleda me samo kao trono telo. Potuje moju intimu, znai da sam jo uvek iv... Moda... O, Gospode! Ne.... Kakvo je ovo lice, unakaeno? Ne,ne,ne.... Ovo nisam ja!... Baaam.... Crnilo... Niega vie nema... Njen krik me budi iz daljine... Pla. Ja sam kriva, nije trebalo da vas pustim samog.... Nisi ti, dete, ni za ta kriva, ne plai.... Idem... Idem...Da li je to svetlost?... Idem... Daj mi ruku.... Idem...
Slika

broj 6/7, februar 2012

16

dosadno mi je

broj 6/7, februar 2012

DANSKI ESID ROK (3)

nova drutvena klima
Kulturni preokret koji se ezdesetih godina dogaa u zapadnom svetu zahvata i dansko drutvo. Promene do kojih u ovom vremenskom periodu dolazi u Danskoj u mnogo emu su sline drutvenim promenama u drugim drutvima, poput amerikog, britanskog ili francuskog. Pored velikog broja slinosti, meutim, javlja se i mnotvo drutvenih i kulturnih fenomena specifinih za dansko drutvo. Iako mnoge nove drutvene i kulturne tendecije koje ezdesetih godina doivljavaju svoj uspon u Danskoj predstavljaju odjek jednog ireg talasa pokrenutnog na drugim mestima, dansko drutvo e na mnogim poljima proizvesti potpuno nove forme drutvenog organizovanja, kreativnog izraavanja i uopte na mnogim poljima otii daleko dalje u oblikovanju novih pogleda na svet. Upustimo se prvo u kontekst u kome do promena dolazi. Generacija koja se ezdesetih godina uputa u drutveno eksperimentisanje i isprobava nove forme izraavanja roena je za vreme ili neposredno posle Drugog svetskog rata. Veliki deo pripadnika ove nove generacije se ne sea ratnog perioda i od gotovo od samog roenja svedoi svojevrsnom poletu, relativno ugodnom ivotu i neprestanom

Miroljub S. stergaard

Slika

uveavanju bogatstva. Drutvo u kome rastu jedno je od najbogatijih drutava u svetu i okrueno ratom razorenim podruijima u procesu obnove. Krajem pedesetih i poetkom ezdesetih godina rast ivotnog standarda je primetan, sve je vie automobila, kamiona i kamperskih prikolica, zapoinju se mnogi privatni biznisi, izmeu ostalih i jedan od najveih lanaca supermarketa u zemlji. Sopstveni stan ili kua od relativno luksuznog dobra postaju dostupni i siromanijim slojevima graana. Gradsko stanovnitvo se umnoava, pre svega zbog velikih migracija iz

17

ruralnih sredina u gradove. Krajem pedesetih i poetkom ezdesetih godina veliki deo stanovnitva (prema nekim statistikama oko 50%) mlai je od 25 godina, a sve vie mladih ljudi upisuje fakultete. Starosna granica za glasanje na izborima poetkom ezdesetih biva sputena sa 23 godine na 21 godinu. Zbog demografskih promena Danska se uputa u proces preureenja dravne uprave, ukrupnjavajui optine i centralizujui lokalnu vlast. Socijaldemokratske ideje, o kojima se u Skandinaviji pria ve decenijama, iako jo uvek neafirmisane, poinju da menjaju dravno

dosadno mi je

broj 6/7, februar 2012

Slika

Slika

ureenje, izmeu ostalog potpomognute socijalnom retorikom nove generacije. Promene vode postepenom poveanju broja zaposlenih u javnom sektoru koje e kulminirati u drugoj polovini ezdesetih godina, sa bumom projekta socijaldemokratske drave blagostanja. Nove mogunosti za zapoljavanje su takoe dovele do toga da se mnoge

ene, koje su do tada vreme provodile radei kune poslove ili uvajui decu, opredele za rad uz slanje dece u obdanita u toku radnog vremena. Sve vei broj dece preko dana, umesto roditelja, poinju da uvaju profesionalni vaspitai. Nova generacija, pored materijalnog prosperiteta, dobija i priliku da upozna novu kulturu koja se pola-

18

ko razvija u Sjedinjenim Amerikim Dravama i Velikoj Britaniji. Preko radija, a kasnije i televizije, oni dolaze u dodir sa muzikom Beatles-a i Rolling Stones-a, koju nastavljaju da reprodukuju po razliitim socijalnim deavanjima. Prvi danski bendovi ovog anra, koji e predstavljati uvod u jedan potpuno novi muziki pokret, uglavnom sviraju obrade najpopularnijih grupa iz Amerike i Velike Britanije. ak i kada bi neki bend nastupio sa sopstvenim autorskim materijalom, ranih ezdesetih godina ovaj materijal bi najverovatnije bio na engleskom jeziku. Mladi ljudi koji ine gotovo polovinu populacije, dakle, prosperitet smatraju datim, i za razliku od svojih roditelja, ne znaju za nedae Velike depresije i Drugog svetskog rata. Kroz nove kanale komunikacije dolaze nova, agresivnija muzika i novi sadraji koji provociraju ustaljene norme i naine razmiljanja. Vie autora tvrdi da upravo ovi inioci dovode do kreiranja meugeneracijskih podela. Nova generacija, naviknuta na udobnost i prosperitet zbog svog naina ivota i zahteva koje ispostavlja ostatku drutva, generaciji svojih roditelja esto deluje neodgovorno, pa i nezahvalno. Sa druge strane, pravila generacije odraslih esto od strane mlae generacije bivaju percipirana kao previe kruta, nepotrebna ili autoritarna. Sve do polovine ezdesetih godina, dansko drutvo razvija se u opisanim uslovima. Bogatstvo i mogunosti se uveavaju, a kulturni trendovi iz drugih krajeva sve vie dopiru do mladih ljudi u Danskoj. Ve 1963. godine postoji veliki broj mladih muziara koji reprodukuju muziku svojih idola iz Amerike i Velike Britanije. Upravo ovi muziari bili su pioniri novih vrsta zvuka, koji e se u Danskoj razviti narednih godina u atmosferi revolucije drutvenih normi, razvoja alternativnih naina ivota, novih drutvenih projekata i velikih protesta studenata i drugih mladih ljudi. O ovoj temi, vie u sledeem broju.

dosadno mi je

broj 6/7, februar 2012

Samostalnost ena u filmovima

Kloda abrola
Sanja Savi
Iako kada se spomene francuski novi talas, Klod abrol najee nije prva asocijacija koja ljudima padne na um, ve se ta ast nesvjesno ukazuje u prvom redu anLik Godaru i Fransoa Trifou, pa tek onda Klodu abrolu, aku Rivetu i Eriku Romeru; slobodno se moe rei da je Klod abrol bio linost iji su postupci i film Lepi Ser, kojeg je snimio zahvaljujui novcu svoje tate, utrli put ostalim pripadnicima ovog pokreta da se i sami osmjele na snimanje filmova u kojima vie nije bilo robovanja producentskom sistemu snimanja. Produkcijski postulati nisu bili jedina oblast ije su temelje duboko potresli lanovi novog talasa. Slino se dogodilo i sa ustaljenim nainom reije, dranja kamere koja sada postaje daleko vie pokretljivija i po stilu ak nalik

Uvod

na dokumentarni film1, ali i izborom tema kojima se reditelji bave. Junaci prvih filmova gotovo mahom su marginalni na socijalnoj ljestvici, ali abrol i tu uspostavlja temelje sopstvene poetike, koja e se kritikom klasa baviti ne prikazujui ivot najnie, nego, nasuprot, buroaske klase. On takoe u svoja prva etiri filma Lepi Ser, Roaci te Koute i Dvostruki obrt uspostavlja i koordinate prostora na kojem e se odvijati njegove drame: duboka unutranja psihologija, najtananija i najskrivenija osjeanja i promjene u ponaanju nevidljive golim okom... Endru Saris o tome kae: Ve u poetku mogue je konstatovati da, ako je Trifo bio dua novog talasa, a Godar njegov temperament ili, kako bi se reklo, nerv, da se onda abrol ve prvim djelima predstavio kao mudrost, kao prvi koji je meu autorima grupe zaista sazreo i ija su djela

19

govorila o nekom dubljem ivotnom iskustvu i filmskom znanju2 . Meutim, abrol ipak nije itavog ivota snimao iskljuivo umjetnike filmove koje je mogao od poetka do kraja da sprovede onako kako je elio. Vie volim da snimam gluposti nego da stojim i ne radim nita3. I on je to zaista dosljedno sprovodio po nieovskoj formuli da ovjek mora da ivi svoju filozofiju ne bi li ona urodila plodom. Tako kod abrola imamo itav spektar filmova meu kojima su oni koji su imali ogroman komercijalan uspjeh, a kojih se autor oigledno stidio, oni koji su propadali u bioskopima, ali su abrolu znaili osloboenje duha, mnogo anrovskih kriminalistikih filmova, ali i filmova koji se bave najdubljim ivotnim pitanjima i stoje uz ovjeka kada i sam sebe napusti, te mnogo literarnih adaptacija po stilu i temama dijametralno razliitih.
Slika

dosadno mi je

Ipak, ono to je najvea vrijednost njegovih filmova upravo je obrada tema koje su ga samog najvie pekle, a koje je razraivao ne tedei ni jednu stranu nego ostavi dosljedan jedino potrazi za istinom. Jedna od tih tema sigurno su bile ene, njihovo socijalno i filozofsko mjesto u svijetu. Moda kao manje istaknut pol, a moda upravo kao takav kao metafora same due. U krajnjoj liniji, sve me vie zanimaju likovi, a idui jo dalje, sve me vie zanimaju enski likovi2, kae abrol. Tu svakako treba istai filmove tzv. Heleninog ciklusa, u kojima se opsesivno bavi svojim temama (Koute, Neverna ena, Neka zver krepa, Mesar, Raskid i Upravo pred no), koji e bolje od bilo kakve rijei dokazati ovu autorovu tvrdnju.

Izuzetno raznovrstan unutranji svijet junakinja Kloda abrola, koji je u neprestalnom previranju i u kojem nema suvinih detalja, potvruje njegovu odbranu na optube da je mizogin: Nisam mizogin. Mislim, naprotiv, da oni koji me me optuuju za to ne vole ene5. Vrijeme koje je posvetio bavei se enskom psihologijom daje nam pravo da stavimo na stranu pitanje da li on voli ili ne voli ene i da donesemo zakljuak on voli da ih posmatra i da kroz njihove naizgled sitne postupke govori o velikim promjenama unutar njihovih linosti. Razliiti autori imali su razliita poimanja o enama na filmu, to je uglavnom bila posljedica kulturnih tekovina u kojima su djelovali, a rjee izrazit stav pojedinca kako je izgleda sluaj kod abrola. ene, uglavnom pripadnice feministikog pokreta, nisu ostale dune na ova pojednostavljena prikazivanja enske linosti svih autora, pa su

O enama u abrolovim filmovima

o tome mnogo pisale, analizirajui najee velike autore, meu kojima je jedna od udarnih meta bio upravo abrolov najvei uzor, Alfred Hikok. Sidni Polak je za asopis Cinmatographe izjavio: Scenaristi esto izjavljuju da su enski likovi izvor mnogih zala i to je uglavnom tano zato to njima ene slue samo za ,seks i ljubakanje` i to nikada nisu stub filma6. ena kao simbol na filmu nije prikazivana samo sa ovakvim, uslovno govorei, negativnim predznakom. Slian je sluaj i sa autorima koji takorei oboavaju kult enskog i koji enu vide kao nedoditljivi ideal, Beatriu ili predmet vjeite enje. Iskorak koji je abrol napravio upravo se tie ovih injenica. On mijenja dotadanju premisu da gledaoci mogu da doive pravu empatiju samo sa problemima iji su nosioci muki likovi, te u prvo lice stavlja enu koja prestaje da bude simbol i poinje da se unutar samog filma suoava sa situacijama koje pred nju stavljaju drutvo i ivotne okolnosti. Stefan Odran, glumica iju karijeru asocijativno vezuju za rad sa abrolom, kao i njegova viegodinja supruga, o toj temi kae sljedee: Ne voli da posmatra ene, ve ono to je drutvo napravilo od njih, pa vjerujem da je to abrolova taka gledanja.7 Ako na samostalnost posmatramo kao na fenomen u kojem su sadrani finansijska nezavisnost, sloboda u smislu postupanja po autonomnoj etici i mala doza inata koja svemu daje arm, te kroz tu lupu pogledamo junakinje u filmovima Kloda abrola, dobiemo piramidu ija e baza biti ene koje zavise od mukaraca, od drugih ena i od sopstvenih slabosti, a vrh te piramide je ena koja je, preispitujui sebe, dola do korijena sopstvenog straha i unutar filma se tog straha i oslobodila, a izmeu ove dvije krajnosti nee biti niti jedno upranjeno mjesto. Najistananije finese abrol uspijeva da prenese

na film u saradnji sa dvjema glumicama: Stefan Odran i Izabel Iper koje su, kako primjeuje jedan novinar8 simboliki zamijenile ulogu u filmu Violet Nozijer iz 1978. godine. Ipak, stil na koji se misli kad se kae abrolovski u najveoj mjeri podrazumijeva glumu Stefan Odran. Jedna od emotivno najintenzivnijih scena je scena veere u filmu Neka zver krepa(Que la bte meure, 1969), u kojoj Pol Dekur (an Ian) ita poeziju svoje ene ane (Anuk Ferak) pred itavom porodicom i novim zetom. ana je prototip ene koja zavisi od svog mua, ne samo u finansijskom smislu, nego i u emotivnom, jer on nije autoritet sam po sebi (to se vidi iz njegovog odnosa sa novim zetom, kojeg igra Miel Diosoj), nego po strahovima koje su u vezi sa njegovim linou u sebi ispleli njegovi ukuani i okolina. ana je potpuno poniena, ismijana u svojim i u tuim oima, ali ipak, ona ne ini nita da bi promijenila svoju situaciju. Ukoliko nas je scena emocionalno potresla, nemogue je ne zapitati se ta je razlog za to. Naravno, lagodan ivot je osnovni uzrok zbog kojeg se pripadnici krupne buroazije odriu svoje linosti, ali zagrebavi dublje po tome, shvatamo da bi svako od likova sa tim problemom rado zamijenio udobnost za stav, ali da ne mogu da se suoe sa svojim strahom i tako vjeito ostaju uukani u svoju lanu sigurnost. Sartr u svojoj drami Iza zatvorenih vrata svoje junake stavlja u pakao, ali on, podvlaei njihovu mogunost da izau u nepoznat prostor, govori da je odabir pakla ipak pitanje linog izbora. Meutim, Sartr dodaje i to da, ukoliko elimo da ga se oslobodimo, neophodno je rizikovati i krenuti ka nepoznatom. Jo jedna Sartrova misao prigodna je u ovoj prilici: Drutvo

broj 6/7, februar 2012

Emotivno i finansijski zavisne

20

dosadno mi je

Slika

ne zahtijeva da se otkrije ono to ono zaista jeste nego ono ime se predstavlja da vjeruje o sebi da jeste. 9 Unutar ove formule mogu da se diferenciraju nijanse izmeu likova koji postupaju ne osvrui se na tue miljenje i, kako bi abrol rekao, ostalih. Na istom hijerarhijskom mjestu, to se tie emocionalne i materijalne zavisnosti, a opet potpuno drugaiji, je lik Sonje (Ketrin Ruvel), Pol Tomasove (an-Per Kasel) ljubavnice u filmu Raskid (La rupture, 1970). Ona se nalazi u sobi koju plaa njen ljubavnik i njen osnovni ivotni cilj je da seksualno zadovolji svog partnera i pri tome obezbijedi svoju egzistenciju. Ona ne postavlja pitanje moralnosti ili humanosti postupka zavoenja hendikepirane djevojice da bi sa svojim ljubavnikom dola do novca i pri svemu tome se veoma zabavlja. Ipak, sami njeni postupci ee izazivaju smijeh, a osjeanje koje ona

izaziva mnogo je blie saaljenju jer u njoj ne postoji organ za sagledavanje svog stanja. Ona nije dominantan lik, ali veoma prosto se moe donijeti zakljuak da se biranjem svojih sredstava bira i procenat uea u ivotu, filmskom ili ovom naem... Jedini detalj po kojem moemo da naslutimo da Sonja osjea neto to joj nedostaje u ivotu jeste tren kada ona u susretu sa hendikepiranom djevojicom osjea alost zbog injenice da ipak nije prava Helen, ena koju djevojica iskreno voli i kojoj se divi. Preruavanje u osobu od koje se zavisi dogaa se i u Koutama (Les biches, 1968), kada se Why (aklin Sasar) preruava u Frederik (Stefan Odran). Ne udubljujui se na psihoanalitiko tumaenje ove pojave kao elje za preuzimanjem majinog mjesta, priznavanjem da bi radije bila neko drugi radije nego ona sama, Why zamemaruje sve

1 Blain Brown, Cinematography, Theory and Practice, Focal Press (www.focalpress.com), 2002. 2 : , , , 1983. 3 : Guy Braucourt, Claude Chabrol, Cinema dajour dhui, ditions Seghers, Paris, 1971. 4 Guy Austine, Claude Chabrol, Manchester University Press, Manchester 2006. 5 Braucourt, op.cit. 6 : , , / , 1989. 7 Thierry Jousse et Frdric Strauss, Le charme discret de la bourgeoisie entretien avec Stephane Audran, Cahiers du cinema, numero special Chabrol, octobre 1997. 8 Peter Lenon, Surfer of the new wave, 16.6.2001, guardian.co.uk, http://www.guardian.co.uk/film/2001/jun/16/features.weekend 9 Braucourt, op.cit. 10 Austine, op.cit.

potencijale i sklonosti svoje due i kree putem na kojem e vjerovatno pronai uspjeh, ali ne i sreu. Osim toga, za razliku od Sonje, Why ima mnogo vea oekivanja, ali malo ko u oekivanjima moe da sebi predoi mogunosti da se ona ispune, a jo manje taktiku ta dalje. To je razlog ogromne napetosti u posljednjem kadru ovog filma, ije razrjeenje reditelj ipak ostavlja izvan zadovoljavanja nae radoznalosti. Sluaj sa Why u Koutama zanimljiv je i zbog toga to ona poinje od istinski samostalnog mladog bia koje se bori za svoju egzistenciju i svoje ideale, a zavrava (ili se pretpostavlja da e zavriti) kao svoja prethodnica Frederik, ije e mjesto preuzeti nakon to je ubije. Kada Frederik pita zato dva identina primjerka slike imaju razliite cijene, dobija odgovor da je skuplja slika original, a jeftinija kopija 10. Sluaj sa Why je straan zato to se mogunost pretvaranja u neiju kopiju ne otvara kao jedno veliko ivotno iskuenje, ve se uspostavlja nizom malih koraka koji grade utvrenje, a kao pojedini sluajevi izgledaju sasvim bezazleno. Njen pogrean korak koji je odvodi u pomenutom pravcu je trenutak kada povjeruje u Frederikinu la da njeno slikanje vrijedi pet stotina franaka, koliko joj je Frederik dala vidjevi je kako kredom crta koutu na mostu u Parizu. Ona pita Frederik zato joj je dala toliki novac, na ta ova odgovara da misli da ona vrijedi toliko. Why, iscrpljena od borbe sa siromatvom, posustaje, ali uskoro saznaje da to nije bila cijena za njen crte nego za njeno tijelo. Nastavak u sledeem broju

broj 6/7, februar 2012

21

dosadno mi je

broj 6/7, februar 2012

ILUZIJE
Loris Guti
MATEJ
Osjeam ju... Poput posljednjeg otkucaja sata prije nego zaspimo, onog otkucaja koji se razvue i razlije prostorijom unutar koje kuamo utonuti u snove, utim njen laki uzdah i sve nestaje, sve se gubi, sve se razvlai i razlijeva, stapa poput boja koje mahniti slikar bez reda i smisla baca na platno raspeto preko tafelaja, samo da bi iz tog arenog kaosa izronilo neto neprocjenjivo, vrijedno stoljea kojima je poklonjeno. Njene me ruke grabe gotovo gnjevno, njeni nokti mi paraju lea, prsti se prepliu sa mojim kovravim uvojcima, mekim i vlanim od znoja; usne joj se rastvaraju, najprije blago, tek da mom jeziku dopustile da na tren okuse njen podatan i eljan, a potom snano, povlaei me k sebi kao da me udi progutati. Ja razumijem, ja shvatam njenu udnju, jer taj osjeaj koji nas pribliava vrhuncu preplavljuje i moja osjetila, ja mu se predajem, sasvim i posve, njegov sam rob, njegov ponizan sluga, a on, silan i jak, on je moj jedini gospodar, jedini nadreeni. Katkad bih mislio o bogu; boga ili bogova ili vinje sile vie nema, zamjenjuje ih sladostrae, ponor kroz kojeg letimo, padamo, a da ne osjeamo straha. Na dnu ponora je raj, na dnu ponora je svjetlo, blistave, zakovitlane zvijezde, nirvana koju dosegnemo na dugi tren da bi nas potom napustila i ostavila nas punim htijenja za novim trenutkom srastanja, jedinstva. Sve to traje dugo, jako dugo, vrhunac se neprestano odgaa, naa se tijela prepliu, zbliavaju, i potom udaljavaju, da bi se nanovo silovito zbliila, a iz njenog se grla izvilo potmulo reanje, ili ne, ne reanje, nego predenje, razbacani zvuk poroen u istom zadovoljstvu, nepatvorenom uitku. Grabi me za kosu, vue me natrag, tjera me da ju pogledam, da zaronim u njen gladni, plavooki pogled, u sitni nos, u zarumenjene obraze, u smijeak koji u meni spaljuje posljednji ostatak razuma. Bacam se na nju, i ekam, ekam taj gr, taj krik u kojem se poput tijela sjedinjuje svrha njene i moje razbludnosti... Fotografija: Erina Bogoeva

Pretvaram se da ne vidim poglede, da ih ne osjeam, da ne plaze po mojim razotkrivenim nogama, po mojim golim rukama, pretvaram se da sam nesvjesna privlane zaobljenosti svog sitnog dupeta koje stri iz kratke suknje, da ru koji moje usne pretvara u krvavu, nasmijanu ranu ne poziva na cjelove i na kojeta emu mata raspaljenih mukaraca odvie lako pribjegne. Pogled mi nehajno prelazi stolove, pretvaram se kao da nekoga traim, nekog odreenog, iako to ne inim, pogled mi lovi i procjenjuje plijen, vaga lovinu i odluuje da li je vrijedna panje. Crnokosi mladi, jo gotovo dijete, prilazi i sjeda pokraj mene; nije odvie visok, ali je kran, vrstih, snanih ruku koje zamiljam na svojim leima, na svojoj stranjici, i prolazi me ugodna jeza. On progovara, pokuava se naaliti, ja se osmijehnem i oborim pogled ( o, kako taj prizor djevianske poniznosti lako pogaa svoj cilj! ), on nudi pie, ja prihvatam, i to mu je jasan poziv da sjedne kraj mene. Razgovaramo, i sve je to besmisleno, poigravanje oko vrue kae u koju se oboje udimo baciti, ali je nuno, nuno jer se igra mora igrati po pravilima, pa ak i onda kad je ta igra protivna svim pravilima kojima se podvrgava savremeni svijet, ogrezao u lani moral i zaogrnut platom pod kojim ne vrije drugo nego ovjek odan prvobitnom nagonu. Smijem se; smije se i on, osmijeh mu je irok i lijep. Dotiem se njegove butine, sluajno, ak to ni ne planiram, ali zamjeujem da se u njegovim hlaama neto trza i poskakuje, znam da me eli. Ustajem i penjem se uz stepenice; ljeto je, na katu ne sjedi nitko, muzika pokriva sve zvukove. Tek to smo se uspeli, on me zgrabi, povlai k sebi, ja se preputam; ruka mu brzo

ANITA

22

dosadno mi je

leti pod moju suknju, ne protivim se jer osjeam da sam meka, vlana, da se ne trebam otimati jer iza lica kojeg mu raskopavam nestrpljivim kretnjama poiva neto to ja elim ba koliko on eli mene. Zavlaim mu ruke u bokserice, i zamjeujem da je zadrhtao i uzdahnu. Grebem mu osjetljivi vrak uda noktom, i njegova ruka zaas se nae u mojim gaicama, trga ih, svlai ih, odbacuje ih. Padamo na sjedala postavljena du cijele jedne strane gornjeg kata. Padamo, i gubimo se. Ne, ja se ipak ne gubim; proraunato putam njegov ud da klizne u mene, da me ispuni. Nije golem, ne izaziva bol, ali zato u meni razbuuje takvo uvstvo ugode da ne elim nita drugo nego da vjeno ostane u meni, da me vodi od jednog vrhunca ka drugom, da opstanem u tom raju onoliko dugo koliko e trajati moj djeli vjenosti. On zamalo svrava, osjeam njegovo sjeme u svojoj nutrini, vrelo je, vrelo i pri; to je zamalo dovoljno da me baci u neku polovinu ekstazu. On je sretan, ja ba i nisam; ipak, privikla sam takvom ishodu, pa me on ne boli previe. I tren uitka je bolji od posvemanjeg odsustva istog. Zakopavamo se, on se saginje da me poljubi; ja odvraam glavu, i dobacujem mu hladan pogled, dovoljno hladan da shvati kako se ovim poduhvatom nee moi hvaliti, i kako e, ako pokua, moja pria biti dovoljno oprena njegovoj da ga posrami i ponizi. On brzo bjei niz stepenice, ja ga slijedim, za stolom pokraj vrata sjedi Mirena, dugi slapovi crne kose poskakuju dok se hladi rairenim jelovnikom. Ona se osmijehne kad sjednem za stol.

broj 6/7, februar 2012

- Eto te! Ba sam se pitala gdje si zaglavila. - Imala sam nekog posla, uzdiem, ali eto, gotovo je. - Ovo vrijeme je uasno, uzdie i ona, iz posve drugih razloga. Ja ne znam kako u izdrati juli. - Izdrati juli je lako. Valja izdrati godinu. - Da, godina je duga... Pogled joj se zamagli, i znam ta slijedi. Niz obraz joj se ubrzo slijeva suza. - Nemoj misliti o njemu, kaem, i znam da govorim uzalud. Rei nekome da ne misli o neemu znai natjerati da ga razmilja o tome dublje i intenzivnije. - Ane, ja nemam nikoga, nikoga... - Imat e, kaem joj, potpuno uvjerena u to jer je Mirena zgodna, visoka crnka i pogledi mukaraca oko nas se lijepe za nju. Poznajem izraaje njihovih lica. Odgovaraju isplaenom jeziku pasa koji slijede kuju i nastoje podvui joj njuku pod rep. - To je tjeenje, samo nepotrebno tjeenje. Ona brie lice rupiem. Nikad neu imati deka. - Imat e, ponavljam, i to ponavljanje zvui umorno i prazno, jer je to neto to joj govorim od davnina i iz tog uvjeravanja nestalo je energije, nestalo je volje. - Tebi je to lako govoriti, mrmlja ona, ali ne kao da prigovara, to nalazi potrebnim i naglasiti. Nemoj me pogreno shvatiti, neka, ali ti, ti ima Mateja, imala si ga oduvijek, i vi se volite... - Da, rekoh, i to zvui jednako prazno poput maloprijanjeg uvjeravanja. Da, ja imam Mateja, i mi se volimo. Pogled mi leti ka crnokosom mladiu koji sjedi pokraj djevojke za stolom u uglu. Djevojka mu uzima ruku, gleda ga njeno i zahvalno, ba onako kako Matej gleda mene. Mrzim taj pogled. Opet su mi u mislima psi. Postoje gladni pogledi, oputeni jezici, zavlaenje njuke pod rep, ali postoje i oni vlani, vjerni pogledi, kako pas gleda iz sjedeeg poloaja, zurei u vlasnika, razjapljene gubice kao da se smije, kao da predaje svu svoju pseu duu...

Grad je pust, nebo je tmurno i sprema se istresti kiu, nita ne razbija sivilo, ni automobili kojih nema, ni ljudi omotani kaputima tamnih boja, naoruani kiobranima, koji etaju i dahu pritisnuti sparinom za koju se nisu pripremili. Moji se koraci pruaju vie nego obino, jurim i urim ka jednom mjestu na kojem me ona eka. Zamiljam njeno bijelo lice, njene usne koje se razvuku u osmijeh kad joj dospijem u vidokrug. Srce mi kuca bre i koraci se ubrzaju, znoj mi probija koulju, ali ja ne osjeam te sitne nelagode, ja lebdim. Ulazim u kafi, ugledam ju odmah pokraj vrata. Ona se okrene, susretne moj pogled i da, tu je, tu je taj moj osmijeh, moj voljeni osmijeh, saginjem se k njoj i ljubim ju, dugo, edno ju ispijam, Mirena zavidno gleda, znam da je to zavist, znam da je to elja za ljubavlju kakvu mi dijelimo, u kakvoj se utapamo, u kakvoj nestajemo. Bacim pogled ka drugim gostima. Neki me momak gleda, i izraz mu je lica pomalo udnovat, zbunjen; nervozno opipam lic, pitajui se jesam li ga zakopao. Shvatam da jesam. Sjednem, Anita mi uzima ruku i privija se uz mene. Okrenem se i primijetim da me momak jo uvijek gleda. Ko bi znao zato.

MATEJ

23

dosadno mi je

broj 6/7, februar 2012

Slika

Vasilije Markovi u epizodi:

MARSOVCI
NAPADAJU
Jue sam otiao u studentski dom da posetim druga. Uavi u tramvaj, seo sam naspram dva afrikanca. Prilino pijani, prljavi i oronuli, sa limenkama piva u ruci, priali su jedan drugom neto naizgled veoma bitno. Jedan je govorio, a drugi je sluao zagledan u iroki bulevar koji je izmicao iz vida. Pored mene je bio neki penzioner, ipak propao, doteran, ni nalik penzionerima istone Evrope. Gledajui penzionere ovde video sam neto to kod nas ne postoji, nekakvo svetlucanje u oima. Blagi sjaj koji u sebi sadri komadi dana, koji ak ni oblana mrena ne moe da zatre. Jo mnoge stvari priaju jednu drugaiju vrstu prie. Ispravljena lea malih Italijana, uzdignute brade... Njihovi odnosi sa ljudima jo vie oslikavaju razliku. esto vidim baku i deku, posveene jedno drugom, kako idu ulicom, i vreme koje poinje da protie sporije. I dalje ih gleda. Vidi u njima godine, i to dobre godine, i bezbrinost starosti. Projektuje ono to u Holivudu nazivaju ljubavlju na njih, iako zna da to to oni oseaju nije idealizovana ideja kraja srednjeg veka; zna da je to mnogo prizemnije i esto mnogo tunije od onoga to se na karnevalima prodaje. Ne znai to se ne boje smrti, vidi u njima takoe da ne ele da se odreknu etanja po metroima Milana, ali da i kada vreme doe, nee praviti problem. Jedan od takvih je sedeo pored mene, naspram imigranata, okruen imigrantima poto sam i sam jedan od njih. inio se izvan mesta, izvan vremena. Bio je udan poput nas, kojima tu, makar prema optem miljenju, nije bilo mesto.Uklapali smo se na udan nain, mi i on, liaj i alga u simbiozi na kamenu koji vrsto stoji na obodu Arktikog kruga. Njega je more vremena nasukalo na taj kamen, isisalo ga iz njega, dok smo mi samo pokuavali da se ugnezdimo. No, nije bio poput nje, koja je ula u prevoz nekoliko stanica dalje. Srednjih godina, oigledno iz onoga to nazivaju srednjom klasom, zauzela je mesto i osvrnula se ka meni. Pogledao sam je, isto da vidim koliko dobro izgleda, da bih shvatio da je njen pogled upuen ka meni bio druge prirode. Plaila se. Moda ne otvoreno, moda ne direktno, ali svi mali znaci su ukazivali na to, a posebno pogled ka osobi, koja se njoj inila kao deo njene zajednice. Kaput, al, i belja put, pomislio sam. Odea je samo maska. Zar ti to niko nije rekao. Okrenuo sam glavu ka prozoru, ne elei da ostvarujem kontakt. U zadnjem delu tramvaja, ispunjenog imigrantima, plaila se za sebe. Bila je Evropa pod najezdom varvara i traila je podrku. ao mi je. I ja sam varvarin. Nije me briga za tvoj strah od ljudi crne puti, od ljudi kosih oiju. Od mene oni nee nita. Deo sam njih. Plai se. Vreme je dolo. Oni dolaze, kucaju na vrata imperije koja kleca. Vae oruje ih nee ubiti, va prezir ih nee povrediti. to je najgore za vas, oni e postati deo vas, zagadie vas, izgubiete taj san o istoi koji je donela Francuska revolucija. Ostaete samo ljudi, samo obine individue bez pripadnosti ideji koju istorija neumitno unitava. Moraete da naete neto drugo, neki novi identitet. A do tada se plaite. Poneki od njih e poeti da vie, kao neki ovek koji je sino utirao neku ogromnu, arenu kesu, besan na nekoga i neto. Urlao je dok su svi gledali kroz prozor. Ipak, vaem strahu to nee pomoi. Jo gori su oni koji e sesti tamo nazad, u onaj deo gde je ak i svetlo pokvareno. Postae samo crne senke koje se naziru u tami, koje e moda izai na sledeoj stanici, a moda tek na vaoj. Grafiti oko njihovih glava oznaie taj prostor kao njihov, oznaie taj tramvaj kao mesto susreta. Taj tramvaj koji ide u no, ustaljenom rutom na elinim inama. Mada on ostaje isti, prostor se menja. iji li e biti uskoro? Ko zna. Izaao sam na stanici i otiao da naem alkohol. Uvek ublaava tranziciju. Dvojica preko puta mene su to dobro znali.

24

dosadno mi je

broj 6/7, februar 2012

INNERMOST
ILI M-IN KRUG, KREDOM
Dragana Ivanovi
M., devojica od petnaestak godina, neko vreme stoji potpuno dezorijentisana. Zatim, kao da se iznenada neeg setila, poinje, gotovo neurotino, da pretura po depovima svog kaputa od riblje kosti. Sve suvine stvari koje, pri tom, nalazi bajata licidarska srca dobrih namera, kaleidoskope oekivanja, izlizane tapije praotaca, eernu vunu nade koja se napola istopila i usmrdela,...- sa gaenjem i sa olakanjem, istovremeno, baca nedaleko od sebe. Na kraju, pronalazi belu kredu. Po prvi put moemo videti osmeh na njenom licu kada kredom pone da opcrtava krug, na glatkoj, crnoj povrini, oko sebe. Sve suvine stvari ostaju izvan. Von Trier-ovski prizor. M. kredom crta autoportret - etvrtaste oi u neproporcionalnoj visini i rastojanju, nagovetaj nosa, usta otvorena u neki napola krug-napola kvadrat iz kojih zjapi slonokosno crna unutranjost....

Prizor I

Fotografija: na Jakimska

M., ena od etrdesetak godina, stoji u centru svog kruga ija je cela povrina sada prekrivena njenim autoportretima, preslikavanim jedan preko drugog bezbroj usta otvorenih u napola krug-napola kvadrat iz kojih zuri bezboroj etvrtastih oiju, bezbroj noseva na koje se nastavljaju vrsto stisnuta usta, stisnuta kao u gru, ili trouglaste oi iz poluprofila koje nepoverljivo gledaju negde u stranu ili gore, ili oi koje su zatvorene, a na ijim kapcima su opet neka poluotvorena usta iz kojih zuri neka daleka slonokosno crna.... M. zatim ide u krug. Ritam njenih koraka prati ritam njenih rei. Ili obrnuto. Konano sigurna, u centru ovog kruga, daleko do njih, blizu od sebe... a ni primetili nisu kada sam se iskrala... mada, zastali su na trenutak, jedan vrlo kratak i njima beznaajan trenutak, oslukujui... kao da ih je okrznuo jedva-um neijeg odlaska... onda su, ne obazirui se vie, prolazili mimo mene, ostavljajui me u mojim sopstvenim okvirima gde koraam samouvereno...tako bar ja mislim...da su me, konano, ostavili na miru i da koraam...samouvereno... da ipak koraam...u svojim sopstvenim okvirima, ne prelivajui se preko njih... nikada vie... Merim se svojim koracima, jeim njihovim odjecima...prostirem se, kao to se prostire zvuk...ispunjavam itav ovaj prostor... u krug, u krug, u krug! ...merim, odmeravam, sagledavam, razlaem, analiziram, pitam, odgovaram, utim, vritim, ropem..ipak, tesno je... uvek je tesno i uvek premalo vazduha... koraati, samo koraati... bez predaha... u krug, u krug, u krug!... ak i kada noge i misli postanu olovne, teke i trome... kada teskoba pritisne grudi... kada telo oslabi, duh oslabi... strah obuzme... upravo tada koraati... u krug, u krug, u krug! ...ne posustati, ne pokleknuti, ne pasti, ne posumnjati, ne pomisliti, ne posrnuti, ne podbaciti, ne podlei... samo koraati i odjekivati... razlagati se kao zvuk u krug, u krug, u krug!

Prizor II

Prizor III

M., starica od sedamdesetak godina, nepomino lei u fetusnom poloaju, postavi i sama deo svojih autoportreta. Neraskidivi deo jednog jedinog lika, nacrtanog belom kredom na glatkoj, crnoj povrini. Okamenotina praiskonskog bia drema. Sklupana, zgrena, sama. U vakuumu venog trenutka, lienog boja i zvuka...

25

dosadno mi je

broj 6/7, februar 2012

Milan kobi

Ispred skuptine
U ponedeljak, 26. decembra, nekoliko prijatelja koje sam upoznao na plenumima na Filozofskom fakultetu i ja smo sproveli akciju presretanja narodnih poslanika prilikom njihovog pristizanja u Dom Narodne skuptine. Za tu priliku smo itampali i letke koje smo namerili da im podelimo. Razlog pravljenja te akcije je bio poetak rasprave o budetu za 2012. godinu, po kome je za visoko obrazovanje, sektor oko koga smo se angaovali, kada se urauna stopa inflacije, bilo izdvojeno manje nego prethodnih godina. To moda ne bi u svakoj situaciji bilo nuno strano, ali imajui u vidu tradicionalno niska izdvajanja za visoko kolstvo, nama je to bio jasan pokazatelj nastavka omalovaavanja studenata i uopte procesa obrazovanja. Dodatnu neprijatnu okolnost predstavlja druga tradicija, tradicija deklarativnog svrstavanja obrazovanja u visoke dravne prioritete, koja u kombinaciji sa realnim stanjem ne moe doprineti niemu osim sveoptem otuenju. Bilo je jako zanimljivo posmatrati tu sliku ovaploene distopije: tu smo bili mi, nas petoro-estoro, sa lecima, koji smo dozivali poslanike kada bi ih videli da prilaze; policajci i obezbeenje, koji nam nisu dali da preemo zamiljenu crtu nasred platoa ispred Skuptine pod pretnjom privoenja; bakica koja je etala svojim poslom iza te crte dok su policajci nama objanjavali ta e biti sa nama ukoliko je prekoraimo; i poslanici, od kojih su neki prilazili i uzimali letke, a neki ne. I tu se postavilo pitanje: zato se ta crta ne bi prekoraila, pa makar i po cenu da se policajci uzbune i privedu nas? Prvo, oigledno je da studentska pitanja trenutno u Srbiji malo ko shvata ozbiljno, tako da su radikalniji postupci moda zaista neophodni. Drugo, u mnogim slinim trenucima, trenucima prihvatanja nametnutih pravila se moe osetiti snaga uhodanog naina ivota, snaga navike. Ona dovodi do unutranje cenzure, koja prekida hod od neijeg uverenja do delovanja u skladu sa tim uverenjem. I tako imamo situaciju u kojoj se ouvanje uhodanog naina ivota stavlja iznad delovanja u skladu sa uverenjima. Neobini postupci koji za cilj imaju skretanje panje na neko pitanje bivaju u startu

26

dosadno mi je

diskvalifikovani samo zbog svoje neobinosti. Standardno je pitanje: zato je to tako? Uhodanost i izvesnost se, barem trenutno u veem delu drutva u Srbiji, tretiraju kao razmaeno dete, ijem se svakom prohtevu mora udovoljiti. ar uhodanosti jeste to nita u njoj ne izgleda kao prohtev, ve kao nunost: ,,Ja ne mogu da gubim vreme na izmotavanje sa policijom ispred Skuptine, zato to moram da studiram, da ivim sa porodicom, i tako dalje. No hajde, dovoljno je koncentrisano pomisliti na mantru poput ,,nita ne moram da bi se shvatilo da nikakve

dubinske nunosti u samoj uhodanosti nema. Dalje, nije li sam imperativ ouvanja uhodanosti prohtev? I da li je to beznaajan prohtev? Samo oko njegovog zadovoljenja su u povratnoj sprezi angaovane tako mone i zavodljive ideje, poput one o ponavljanju istorije iz koje proizilazi ideja beznaajnosti i uzaludnosti borbe za promenu u bilo kom domenu. Takoe, prostor onoga-oemu-se-sme-misliti biva odravan od strane takvih matrica, ali i uestvuje u odravanju istih tih matrica osmiljavanja i promiljanja delovanja, koja dovode do unutranje

cenzure. isto simbolikim i apstraktnim faktorima, koji obezbeuju razmiljanje unutar zadatog okvira, nesmetano se odrava jaz izmeu razliitih drutvenih grupa u razliitim situacijama, jaz koji dozvoljava narodnim poslanicima da se na nas ne osvrnu, policajcima da postave ad hoc zakonie i nama da sve to prihvatimo. Samo se postavlja pitanje ko ili ta je to to stvara efekat zadatog okvira razmiljanja, i zato mu nesvesno pridajemo toliku panju, uporno se kreui unutar tog okvira?

broj 6/7, februar 2012

27

dosadno mi je

broj 6/7, februar 2012

EKONOMIJA
Ognjen Kojani

I KAKO JE PROUCAVATI

Okcidentalistiki diskurs karakterie Zapad kao entitet koji poseduje sutinske karakteristike meu kojima je i racionalna ekonomija. Meutim, postoje odreene ekonomske prakse koje u velikoj meri dovode u pitanje ovako formulisanu razliku izmeu Istoka i Zapada. Naravno, ovo vai i za mnoge neekonomske prakse, ali ja u se u ovom tekstu ograniiti na ekonomiju. Istraivai koji se bave ekonomijom sve ee naglaavaju potrebu za korienjem neesencijalistikog koncepta ekonomije koji bi rastavio ekonomiju od tradicionalnog povezivanja sa kapitalizmom, kako bi se mogle teorijski promiljati alternative kapitalizmu. Tako bi se ekonomija mogla posmatrati kao mesto borbe i potencijalnog pregovaranja oko ekonomskih odnosa. Empirijski posmatrano, kapitalizam je skup odreenih praksi koje se odvijaju na odreenim mestima i obuhvataju raznolike proizvodne odnose, forme privreivanja i trita. Na primer, moe se prouavati kako nastaju novi radniki subjektiviteti i prakse meu neformalnim radnicima koji sakupljaju i prodaju sekundarne sirovine na deponiji u Rio de aneiru i kako se na taj nain

obrazuju prostori za ekonomske prakse, klasne politike i drutvene odnose koji se znaajno razlikuju od sluajeva formalno plaenog rada. Drugi primer bi moglo da bude selo na Filipinima iji stanovnici rade na razliitim alternativnim tritima i netritima, za to bivaju neplaeni ili alternativno plaeni, povezuju se sa nekapitalistikim i alternativno kapitalistikim preduzeima, vre razmene na osnovu razliitih vrednosti i doprinose ekonomskim praksama koje imaju potencijal za drutvene promene. Primer ovakvog alternativnog ekonomskog ponaanja na Zapadu mogle bi biti garane rasprodaje i stvarno stvarno slobodna trita (really really free markets). Meutim, istraivanje alternativnih ekonomskih praksi nosi opasnost od idealizovanja. Nijedna alternativna ekonomija nije sama po sebi radikalna ili oslobaajua. Garane rasprodaje, na primer, koriste u odreenoj meri mehanizme trine ekonomije. Zato je jedno od vanih teorijskih pitanja odnos alternativnih formi ekonomije prema dominantnoj ekonomskoj strukturi, kao i nain na koji se dominantni politiki odnosi podrivaju ili reprodukuju kroz te forme. Re-

28

cimo, da bi se razumele pomenute garane rasprodaje, neophodno je koristiti fleksibilan koncept trita. Ali, ak i kad su u potpunosti van kapitalizma ili kad mu se direktno suprotstavljaju, alternativni oblici ekonomije nisu nuno oslobaajui. Treba imati na umu da ukljuivanje u razliite ekonomske sfere zavisi od razliitog potencijala za delanje, shodno poetnoj socioekonomskoj poziciji. Tako da, pre nego da pokuaju da dostignu (idealni) stil ivota viih slojeva ili da pokuaju da podriju kapitalizma, uesnici u alternativnim ekonomijama najee pokuavaju da se prilagode tekim vremenima. Uprkos tome, ako o kapitalizmu razmiljamo kao o mrei koju stalno treba ostvarivati, moemo da uoimo ona mesta gde postoji potencijal za nastajanje i razvijanje novih oblika udruivanja i novih drutvenih formacija. Alternativni oblici razmene dovode i do pitanja fetiizma robe i pitanja vrednosti. U drutvenim naukama je fascinantno uticajna ideja Karla Marksa da posmatra ekonomske odnose kao uvek ve drutvene. Tako u proizvodnji, oni koji poseduju sredstva za proizvodnju kapitalisti imaju vie moi od onih koji poseduju jedino svoj rad i

dosadno mi je

prinueni da ga menjaju za nadnicu. Radnici proizvode viak vrednosti razliku izmeu vrednosti konanog proizvoda na traitu i njihovih nadnica koji zadrava kapitalista u vidu profita. Marks to naziva eksploatacijom. Meutim, kada roba dospe na trite, eksploatatorski odnosi se ne vide, ve se jedino vidi

vrednost robe u razmeni cena. Ta vrednost se, dakle, na tritu ukazuje kao da izvire iz same robe, a ne iz drutvenih odnosa u proizvodnji. Analogno religijskim sistemima u kojima su fetii predmeti koji sami po sebi poseduju mo, ovu pojavu Marks naziva fetiizmom robe. Imajui to u vidu, mogue je

posmatrati kako se razliite ideje o vrednostima u sociolokom i ekonomskom smislu proizvode kroz ekonomske prakse u sluaju alternativnih ekonomskih oblika, pa tako, na primer, preraeni fetii fer trgovine (fair trade) stvaraju veze izmeu etiki refleksivnih potroaa i ruralnog naina ivota. Robi je u drutvenim naukama dosta dugo analitiki suprotstavljan dar. Razlika izmeu ova dva koncepta sluila je kao sredstvo razlikovanja izmeu modernih i premodernih ekonomija. Meutim, ova dihotomiju alternativne ekonomske prakse se dovodi u pitanje. Predmeti koji se razmenjuju veoma esto nisu u potpunosti roba niti u potpunosti izdvojeni iz ekonomskih procesa, ve negde izmeu ta dva ekstrema, esto i menjajui poziciju u zavisnosti od drutvenih odnosa razmene. Sve ovo nam pokazuje kako su ekonomske prakse uvek uronjene u drutveno okruenje, tako da u analizi ne bi trebalo apstrahovati ekonomiju iz drutva i posmatrati je odvojeno od politike. Jedna od implikacija ovakvog pristupa je shvatanje da alternativni ekonomski sistemi poseduju potencijal za promenu drutvenih odnosa. Trebalo bi razmiljati o korienju tog potencijala.

broj 6/7, februar 2012

29

dosadno mi je

broj 6/7, februar 2012

San ruske noi

Aleksandra Marilovi

Sa ciganskim romansama u Uima i neto nepotrebnih Stvari, sa mirazom u zvijezdama, Bez mrvica na putevima Odlazim sama, Tamo gdje su svi Tako sami...

Lutau sa mjeseinom po Stepi, preklinjati moda Sluajnog prolaznika da me vrati Plaiti Mjesec motikom, Jer umisliu da me za Tebe prati...

Moda nekoga i upoznam, i znam: Uzalud e pokuavati da me shvati Nuditi ga ajem mjesto toplim smjekom Moliti da mi objasni ko sam, I vjerovae... Da smatram te grekom...

U pospaloj travi je muzika nonih muziara Dah pesme to se kraj reke mie Odsvirajte jednu i za mene Neka vaa muzika pred mojim korakom ne uzmie. Zasvirajte glasno noni muziari Probudite sve zaspale ari Vi ste ovakvih noi vladari.

Evo moje noi letnje Zalivene suncem i plavom vedrinom Stiu senkovite etnje ive pod jarkom meseinom.

Noni muziari

Stevan Miloevi

utati i etati ulicama Gdje je svako lice oblikovano sjetom U dugim zimskim noima sluati Jezive prie i prgavo ko uvijek pretvarati da se Ne plaim... ... O sanjam Rusiju da ostanem daleko, Ali da s mjeseevom barkom doe po mene I zauvijek me vrati...

Zasvirajte u orkestru Zagolicajte koru brezi i brestu Pesmom osvojite meseeve predele Od svetlosti tajanstveno izbledele.

Putuj pesmo Putuj kao glas nade iri zvuke ove noi mlade.

Putuj pesmo Putuj kao pismo Prati zvuk nonih igara.

Vijest o dogaaju brzo se proirila. Ula je u svaki kutak ove napaene doline. Naalost, nismo imali zvonara da nam odzvoni na vrijeme! Rekli su da je na godinjem! Kakva je ovo tupa parodija? pitaju se lica na ulici. Kia je ponovo poela plesati sambu na oblinjem krovu. Kakva idila noi! Oblinja protruhla kafana ovoj slici davala je barokni stil. U tvome kraju deru crknute make. povika brkati potar. Izguvana lica od alkohola i sivkastog dima bacie pogled na utobradog konobara. Jesi li mu ti prijatelj ili neprijatelj? upita hrapavi glas iz pozadine. Prijatelj, prijatelj! ree potar, reklamirajui uz osmjeh svoje izreetane zube. Vrijeme je opet stalo duboko u no. Kia nastavlja da rominja po izglabanim olucima. Daleko u daljini, u ovoj grbavoj dolini, uje se jo zvonjava aa i graja lica bez lica.

Savsara grbave doline

Armin Boli

30

dosadno mi je

broj 6/7, februar 2012

Sve je polo naopake

ula sam jue da je palo sunce. apnula ptica kii. Kia viknula cvetu. Ko oveku ree? A oi, pa gde su? Trava ih nema. Moda je to bilo u noi. Ko je jo sunce video u mraku, A da pijan nije bio? ovek! Koe ga oi. Kao tue da su. Ne vide pravo. Ne vide dobro. Zaslepi ih. alosna vrba. Boina jelka. Dok uma eka. Puna boja. Puna smeha. Teko. ekae jo; lelujae vetar. Fijuk e uti. Nekim poslom nek se pozabavi. Nek gleda sunce to pada ekajui na oi oveka. Osedee. Ostarie. ovek il uma? Pae list. Pae vlas. Pae latica. I kost. U surovoj vilici vremena.

Adriana Stojanovi

Vladimir Peri

Neu pokuati Nerealno je Mada sam prilino siguran I potpuno uveren Da bih mogao akom odvaliti deo betona I zubima ga mlesti kao par bombona

Moda licemerno ak nezahvalno Ali istinito i razumljivo Priznajem Radije bih bio na afrikim bojitima Nego pritisnut ovim zidovima kao kletima

Od vrata do prozora I nazad I tako vie puta Koracima tekim Kao da na risu nosim nakovanj A u stomaku pakleni oganj

Zidovi

Urlao bih Oteto Nezadrivim krikom Toliko jako Da se plaim da bi mi se urlikom dua prolila A ona ne bi ula Koliko je volim

Fotografija: Aleksandra Gabri

Fotografija: Katja Shtrkova

31

dosadno mi je

broj 6/7, februar 2012

Dijagnostika
Nikakva sam u odmjeravanju snaga, sve u preporueno poslati dovraga! I ko je i kada poeo prvi, da ne bi moda i analizu krvi? Pa da mi pronau antitijela na sve to sam pojela, a nisam smjela. Da izdvoje viruse i bakterije, da proeprkaju sve do lake histerije, da mi zbog nje amar raspale, a samo probude elje zaspale i onog bludnog malog vraga sa pogonom od enje i inata... I ta emo onda? Od malog salonskog, buavog nesklada stigosmo do prezira znatnih naklada... Rasprodajmo tira, neka masa slavi, nek vjeruje da nam radi o glavi... Ajde veliki, zna da sam pogrena bar koliko dragocjena i smijena... Da se svako jutro budim ko da je dan prvi i da ti ne treba analiza moje krvi za potvrdu da sam i uz viruse i antitijela svata najbolje za nas zapoela...

Barbara Novakovi

Jelena Galijaevi

Samoa

Ljudi me vie ne prepoznaju, pod mojim imenom samo moja samoa postoji, smije se sa mojim prijateljima, ide u kino i igra se sa mojom djecom, a naveer me, kao taoca, dri do kasno budnu tjera me da joj se povjeravam, da se sjeam, valjda da bi se bolje uivjela u moj lik. A ja nemam srca ostaviti je na cesti, stara je i zaboravna, mogla bi se izgubiti i umrijeti od samoe.

Uselila se utke, u moju kutiju s nakitom, u moje kreme protiv bora, u moju minku... Svako jutro ja oblaim svoju samou i njome maem lice.

Moje omiljene haljine pogrbile se od njenih kontura, a naa lica na fotografijama prestala su se smijati.

Nije ni pokucala, jednostavno se uunjala, bespravno, kao propuh i zalupila vrata za sobom.

Stara usedjelica samoa uselila se u moj stan.

32

Fotografija: na Jakimska

dosadno mi je

broj 6/7, februar 2012

Miljan Milanovi

Izvijanje

Kupus sa rebarcima
Ne piem ljubavne pesme jer su dosadne. Jebiga, volim samo burek s mesom.

Miljan Milanovi

itam vesti sa rolne toalet papira. Politika je proglaena narodnim herojem.

Po preporuci psihologa bavim se humanitarnim radom. Delim hotdog sa senfom ratnim vojnim invalidima koji trajkuju glau. Graanska dunost je da svadbenu tortu bacim kroz prozor. Moj obraz je stvar oboavanja impotentnom berberinu za dvesta pedeset dinara. Radnika klasa je mesecima na neplaenom odmoru. interi su prohujali krajem.

Odlazi na pijacu po luk, a uporno kupuje jagode. To je provaljen fazon. Mrzim tipove koji priaju na mob u GSP-u, da bi skratili vreme. Mraz stego brisae, a ja vozim nakrivljen autobus, pun domaica, u kineski trni centar. Kasnim ve petnaest godina i preleem preko rupe. erkica mi je krenula u kolu...

Matori pljuje na trotoar dok mi dri as ouvanja tradicije. Ko e due da izdri dok se gledamo u oi.

Domai zadatak mi je da kajganom nahranim gazdariine pudle. Ostali su samo psei povoci. Putuj kao glas nade iri zvuke ove noi mlade.

Evropa je drava sa one strane Atlantika gde moe stii autom preko mosta.

Starija sestra je velika kurva, a sve nae devojice ui kako se uva nevinost.

Gorko mi je, a jebaina u susednom stanu godinama ne prestaje. Fotografija: Katja Shtrkova

Gorko mi je i kad grlim unuke. I dok jedem snajkino slatko od kupine. I kad pljunem na trotoar, u ikagu, dok drim as ouvanja tradicije.

Pun sam holesterola. Komija mi alje dimne signale iz svog dvorita, dok rotilja sa zetom na dan Svetog Nikole.

33

dosadno mi je

broj 6/7, februar 2012

Aleksandra Arsovski

Pogledaj me u oi dobro, Jer u njima e videti sebe Zagledaj se u nepregledna prostranstva misli I ambis volje, Tragine sree i uzburkane tuge I moda tu negde prepozna tragove Nekog izgubljenog vremena, Plime nekog izgubljenog prostora i estice davno izgubljene nade Pogledaj me dobro, I moda e videti svoje prijatelje Malo drugaije, ali u sutini iste Prepoznae ih po izvitoperenim osmesima Zagledaj se u zgrene pupile, I pokuaj srcem jo malo da ih rastegli Jo vie da zaviri u sutinu Saetih lai i prevarantske istine Ne brini se, nee pui, snanije su od svih nas zajedno A ako ti dopustim da se provue Kroz tamu naspramnih ogledala Obeaj mi da nee priati o Sluzavim atomima misli koje me razdiru A ako zaviri dovoljno duboko, Moda meu svim krem, Svim nusproizvodima haotine uspavanosti , Moda nae mene Pokuaj jo malo da razrova i da oko Moje grobnice od uglaane lai i iskrzane nade Napravi malo mesta za sebe Obeaj mi da mi nee priati o tom mestu, lake je ako je to tajna I naposletku, Kad napusti univerzum nae subjektivne stvarnosti Obeaj mi da se nee promeniti Jer kad sledei put zaviri u svet koji se nalazi iza mojih oiju, Nita nee biti isto

Pupilae

Naputen u zgradi bola Zadnja vrata lijevo Uvijek lijevo Naunici Doktori Psihijatri Dolaze Prouavaju me Sa neim ovakvim nisu se susreli Za rukave me vuku Zato plae djeae Zato si tako tuan Potop po sobi I kantama bolniari izlijevaju suze

Svemirski djeak

Kemal Peenkovi

Svemirski djeak trai svoju galaksiju Zvijezdu svoju Djevojicu svoju

Nita novo Pauk je ispleo mreu u kutu Daju mi tablete Drogu sree Salijevaju strahu Nita ne pomae

Opasnosti Opasnosti Strahovi Strahovi Oblak crni me prati Hoe li pasti kia puna milosti iz njega

Brojim prste Ponekad ih je devet a ponekad deset Svako grijei Zato sam porekao boga To je odgovornost bivanja U svijetu dijeljenja Moje moranje je biti drugaiji

Ima li u ovom gradu ivih Ili su svi mrtvi

Svemirski djeak traga za svojom galaksijom Zvijezdom svojom Djevojicom svojom

Priajte mi O emu da ti priamo O Bogu Milostivom mi priajte Priajte mi O emu da ti priamo Kako to trava bilje i drvee uskrsne poslije zime

Zato razbiti glavu o zid uz umor I krvav trati Ostaviti iza sebe trag

Melek je doao Znaj boja volja uvijek stvara dobro

34

dosadno mi je

broj 6/7, februar 2012

Veljko Bosni

Ponona

Kao po obiaju Ietao sam i ovoga puta Posve sam U zagraljaj noi

Krezavi ljudi prolaze kroz grad

jeftino jutro ruga se krezavoj nedelji karneval krezavih nije za razroke majka s jednim okom nosi ga na srcu pela se seli od cveta do cveta krezava nada prva strada! Krezavo dete cereka se na suncu blefira laima neroena vila Krezave ene na ivici ludila, maske su baene u potoke mentalna slika u dubokoj fotelji Krezavi ljudi prolaze kroz grad ne zna se ko je pas a ko gad

Dragan Stodi

Preskoio sam sve tvoje lai Zidove koje smo sve Ove godine zidali Kue nae

Sakupio dovoljno Hrabrsti da se vinem u No ovako gologlav I Sam Kao i obino Stoji iza zavjese

Koja nas je sve ove godine Boljela

krezavi vladaju od kako je sveta

Fotografija: na Jakimska

35

dosadno mi je

broj 6/7, februar 2012

Jelena Paligori

Bezimena

Mau mi naa neroena deca komada est kaem ti u vozu Beograd - Ljubljana mau mi jer nisam hrabra jer nema ko da mi dri glavu dok povraam nema ko da me obrie musavu pa da me dri sklupanu dok plaem da mi brie sline mau mi naa neroena deca i sva mesta gde smo mogli da se volimo a nismo i sedenje na rivi da klatimo noge u vazduhu jedemo sladoled od vanile musavi mae mi moj realan ivot koga ne vidim i proputam traei sutinsku beskompromisnu treptavu ljubav.

Jo jedno ljeto odlazi u istoriju

Vidjee uske crne haljine udovica i iskreni osmjeh ene koja osvaja bulevare svakim svojim sluajnim pokretom i pogledom. Tihi vapaji ljeta na izmaku pokuae lukavo da se provuku kroz jo jedan dan svjesni da im dolazi kraj.

Igor Varga

Osjetie teinu suze kojom jedna esnaestogodinjakinja poinje i zavrava svoj dan. Otro zelenilo stvara privid trajanja.

Nesmetano, bez puno buke, bez suvinih egzaltacija, onako kako je i dolo tako i umire. Istina ne donosi utjehu.

Fotografija: Dejan Matlak

36

dosadno mi je

broj 6/7, februar 2012

Antizapadnjatvo
Kroz itav 20. vek dominantno politiko ureenje je autoritarno i nedemokratsko, poevi od estojanuarske diktature Aleksandra Karaorevia, preko komunizma, pa sve do autoritarnog nacionalizma Slobodana Miloevia. Poslednja era nedemokratinosti dovodi do jaanja antizapadnjatva. Ono to je karakterisalo i pratilo ovaj trend jeste porast nacionalizma. Zapad je kod nas povezan sa demokratskim drutvenim ureenjima, vrednostima slobode, tolerancije, razliitosti, potovanjem ljudskih i manjinskih prava, slobodnom ekonomskom utakmicom. Vano je na samom poetku istaknuti da antizapadnjatvo u Srbiji ne znai neprihvatanje i odbacivanje ovih ideala. Antizapadnjatvo ovde poiva na sasvim drugim idejama, koje nisu vezana za demokratsku revoluciju, ve za pitanje saveznika i suparnika u ratovima u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu. Problem antizapadnjatva moemo postaviti samo na ovim osnovama, jer, 2000. godine u pobednikoj koaliciji DOS-a su bili svi oni koji su bili za uvoenje demokratije, meutim, neke dublje razlike prenele su se na pitanje odnosa prema izvesnim dravama i njihovog definisaja kao prijatelja ili neprijatelja. Osim to smo u prolosti oslonac vie traili u istonim dravama, moemo rei da je antizapadnjatvo i nauen stav. Ne idui dalje u prolost i naklonost nae politike elite ovoj ili onoj dravi, svima je jasno da je negativan stav prema zapadu neto to se moe promentiti. Obrazovanje, usmeravanje i propaganda dosta utiu na percepciju ljudi, a do kulminacije govora protiv zapada dolazi 1999. godine, pre i u toku bombardovanja. Predstavljajui to narodu kao tenju NATO trupa da pomognu kosovskim Albanicima da se otcepe i formiraju samostalnu dravu, nije trebalo puno vremena da se u narodu stvori odbojnost prema SAD-u i NATO-u. Zadravajui se samo na ovom primeru i primeru politike prema Kosovu, pokuau da objasnim antizapadnjatvo kao politiki jezik u Srbiji. Godine 1999. Miloevi odbija da potpie sporazum u Rambujeu i ubrzo zapoinje bombardovanje Srbije. Bombardovanje poinje pod izgovorom da je re o humanitarnoj intervenciji. Danas, 12 godina posle, moemo nazreti istinu i zapitati se da li je to tano ili ne, ali tada, za skoro celokupno stanovnitvo, NATO,a samim tim i Zapad, bio je agresor koji silom utie na volju jednog nemonog naroda i bombama razara ono to su nai oevi stvarali. Svima je ve poznato da se, posle 1948. godine i raskida sa Staljinom, SFRJ opredelila za svoj put, drugaiji od Istonog, drugaiji od Zapadnog. Ljudi mnogo vie ulau u razvoj i obnovu ratom pogoene zemlje. Godine 1999. u svesti ljudi raste ideja o neprijateljima koji su eleli da dovre raspadanje drave koja je u budunosti mogla da im parira. Ne elim da se bavim time da li je to istina ili ne, ve pitanjem kako percepcija i jaka medijska panja pomau da neki diskurs zaivi u ljudima. Svakako da je NATO bombardovanje pomoglo demokratskoj opoziciji da jo vie, bolje i efikasnije ukae na manjkavosti Miloevievog reima. Petog oktobra 2000. godine, demokratske promene, obeanja i nade da e nam biti bolje u EU jer smo deo Evrope razvija u ljudima impuls, na poetku mali, potom sve vei i vei, da je Zapad dobar za Srbiju i da nam je tamo mesto. Godine 2008. oko 38% Srbije na izborima je dalo otvorenu podrku stranci koja veruje da EU nema alternativu, a skoro 10% manje biraa je podralo stranku koja je otri kritiar Zapada i EU. Za neto vie od jedne decenije znaajan broj graana promeno je svoj stav prema Zapadu. Iako, moda, u potpunosti nisu njemu privreni, smatraju ga boljom opcijom od ponuenih, pre svega od antizapadnjatva. I danas, 12 godina nakon bombardovanja, u naoj politikoj eliti ne postoji jedinstven stav kome se obratiti za pomo kada je re o Kosovu i Metohiji. Opozicija otro kritikuje Zapad govorei da od nas zahtevaju da priznamo nezavisnost Kosova kako bi bili korak blie Evropi. Zato insistiraju na veu privrenost Rusiji, Kini, istonim zemaljama, promoviui antizapadnjatvo kao neizbenu tenju srpskog naroda. A sa druge strane, vladajue partije, iako neguju prijateljske odnose sa istonim dravama i ponekad trae da se Rusija zalae za nae interese kada je re o Kosovu, istiu Zapadne vrednosti i Zapad kao jedini put kojim Srbija treba da ide. Tu dolazimo do paradoksa koji nas prati kroz drugu polovinu 20 veka. Ne elei da odustanemo ni od Istoka ni od Zapada kao dobrih saveznika ulazimo u apsurd sa kojim se teko borimo. Od Zapada i Zapadnih vrednosti nas jo uvek deli mnogo stvari. Drugaiji drutveni i politiki razvoj naeg drutva stvorio je barijere koje su premostive, ali mi isuvie sporo radimo na njihovom ruenju. Pokuavajui i dalje da grlimo i Istok i Zapad, tapkamo u mestu, jer taman kada pomislimo da smo napravili korak napred, vratimo se malo unazad. Iako sada antizapadnjatvo nije toliko izraeno kao na kraju 20. veka, ono i dalje egzistira u naem drutvu. vrsto putajui korene moda na najbolji nain ometa put naeg drutva ka Zapadu.

Jelena Vrane

37

dosadno mi je

broj 6/7, februar 2012

Antizapadnjatvo
Antizapadnjatvo, kao i njegov pandan, prozapadnjatvo, pojmovi koji sadre odreenu vrednosnu dimenziju, a istovremeno su esto prisutni u javnom diskursu, teko je precizno definisati. Na ovakvim mestima se vidi tanost zakljuka Zygmunt-a Bauman-a da to su (rei) transparentnije, to su maglovitije1 . ta je Zapad koji se nalazi u korenu ovih stanovita, na emu se temelji, gde su mu granice, da li je geografski ili kulturno definisan, da li je iskljuiv ili otvoren - sve su to pitanja kojima se danas bave brojni filozofi, sociolozi, kulturolozi i pripadnici brojnih drugih profesija i disciplina. Ono to je sigurno jeste da Srbija ne pripada Zapadu tj. onome to se obino podrazumeva pod tim pojmom u naem javnom diskursu. Postavlja se pitanje, ta je onda sutina antizapadnjatva? ta je to u odnosu na ta zagovornici takvog stava iskazuju svoje neslaganje, emu ili kome oni kau ne? Sutina antizapadnjatva jeste potreba za pravljenjem distinkcije izmeu nas i drugih, izmeu nas Balkanaca i njih Zapadnjaka, izmeu nas Srba i njih, opet, Zapadnjaka. Potreba za povlaenjem jasne demarkacione linije izmeu odreenih realnih i ee imaginarnih drutvenih skupina (skupina u najirem smislu te rei) u funkciji je izgradnje identiteta datih grupa. (Re)konstrukcija srpskog nacionalnog identiteta, koja je zapoeta osamdesetih godina prolog veka, umnogome je zasnovana ne samo na razlikovanju nas Srba od drugih jugoslovenskih naroda, ve i od evropskih. Ubrzo je taj postupak stvaranja identiteta, koji je pre svega imao ulogu legitimisanja politikog delovanja tadanjeg srpskog rukovodstva, doveo do bujanja nacionalizma u srpskom drutvu i stvaranja iskljuive, autarhine ideologije. Pravljenje razlike izmeu nas i njih nije imalo samo za cilj da konstruie identitet srpskog naroda, koji se ponovo, na kraju XX veka, naao pred izazovom obrazovanja nacionalne drave, ve i naglaavanje da pravila ne mogu biti ista, jer mi i oni nismo isti. Ono to vai u njihovom, zapadnom svetu ne vai u naem, srpskom. Ta premisa, postavljena od strane kreatora srpskog nacionalizma, maskirana platom povratka tradicionalnim vrednostima i potom plasirana na razliite naine u razliitim vidovima, jeste vana karakteristika antizapadnjatva u Srbiji. Dalje, svakoj banalnoj ideologiji, kakva je nacionalistika bez izuzetka, odgovaraju fluidni i neprecizni pojmovi koje ona moe lako da prilagoava svojim potrebama. Dodatno, takve pojmove je relativno lako obojiti pozitivnim ili negativnim sentimentima na osnovu kojih se lako manipulie svetinom. U naem sluaju, (skoro) sve zapadno odmah dobija negativni predznak i odbacuje se u ime floskule kakva je nacionalni integritet. Simulira se borba protiv odreenog dela sveta koji igra ulogu tzv. deurnog krivca, a, u stvari se zagovara jedna diskriminativna politika sistematskog krenja ljudskih prava. Antizapadnjatvo je nacionalistiki mit u Srbiji. To je kampanja protiv principa odgovornosti i nezavisnosti vlasti, protiv pluralizma i individualizma, pro-

Katarina Tadi

1 Zygmunt Bauman, The Society We Live In, 1962, str. 39

tiv zatienih sloboda i prava. Demonizovanjem zapadnih tekovina, koje su, u ovom momentu, univerzalne i naglaavanjem lanih razlika izmeu drugih evropskih i srpskog identiteta, vri se viktimizacija i daje se ekskluzivitet sopstvenoj naciji, ijim pojedinim pripadnicima/ama sve postaje dozvoljeno. Slepi nacionalistiki ideolozi zaboravljaju da je nacionalizam nastao na tlu Zapadne Evrope i da srpski primer nije ni u emu osoben u odnosu na evropske. tavie, razbijanje Jugoslavije i stvaranje balkanskih dravica krvnih zrnaca moe se posmatrati i kao krajnja evropeizacija Balkana. Evropa voli stabilnost i nema lepo iskustvo za federacijama (uz nekoliko izuzetaka). Problem se javlja usled anahronosti srpskog sluaja. Njegova retorika poiva na romantiarkoj mitologizaciji XIX veka. U meuvremenu, stvorio se globalizovan, meuzavistan svet, ija sve vea multipolarnost skida zapadnu boju sa ureenja svetskog poretka uz istovremeno nastajanje opteprihvaenih vrednosti i principa. Nastala je Evropska unija kao sui generis meunarodna organizacija, ija je logika zamagljivanje dravnih granica uz sve veu saradnju i integrisanje. Unija je nastala usled tenje ka prevazilaenju meusobne suprotstavljenosti malih nacionalnih evropskih drava. U takvim okolnostima, kada veina drava sveta tei veoj povezanosti i otvorenosti, uz revolucionisanje sredstava komunikacije, Srbija, koja odbija da se integrie u meunarodni sistem, glumei svetskog bundiju i srpsko antizapadnjatvo zvue kao loe isprian vic. I trn su u oku mnogim i jaim i slabijim od nje.

38

dosadno mi je

broj 6/7, februar 2012

Antizapadnjatvo u Srbiji
Problem antizapadnjatva u Srbiji jeste nepostojanje dravnog sistema, a razlog zbog kojeg se iznosi ovakva tvrdnja jeste prepoznavanje politike klime u Veberovom koncpetu politikog kapitalizma (Veber, 1976). Tom sintagmom Maks Veber je pokuao da objasni razloge (ne)ukorenjenosti kapitalizma i kulturnog ekspanzionizma u razliitim delovima sveta. On razlikuje moderan industrijski ili graanski kapitalizam od politikog kapitalizma. Najrazliitije varijante ovog poslednjeg postojale su u svim epohama ljudske istorije. (uri, 1997: 109) Ali, ono to razlikuje ove dve varijante kapitalizma jeste injenica da je graanski kapitalizam jedna opta pojava, odlika jednog drutvenog sistema u kome se i radnik i poslodavac i gazda vode istim principima, dok je politiki kapitalizam stvar pekulacije odreene klase (u ovom sluaju politike), koja nastoji da maksimizira dobit bez obzira na izgradnju ire zajednice koja joj daje legitimitet. To ukazuje na znaaj same prakse ili habitusa koji podrazumeva mnogo due procese. Jo konkretnije, moglo bi se rei da u modernoj tradiciji Srbije ne moemo govoriti o postojanju dravnih institucija, to znai da je sveukupna moderna dravna tradicija Srbije zapravo pseudodravna. Ta dravotvornost je takva upravo iz razloga prethodno naznaene Veberove distinkcije kapitaliz(a) ma kao ideje racionalizacije i heterogenizacije, a koja je strana optem naelu palanke stilu (Konstantinovi, 1991). Normativnost stila kao sveprisutne dogme iji su postulati prosenost, nekritika misao, zatvorenost, strah od sveta, jeste zapravo Dirkemova ideja o drutvenoj diferencijaciji i tipovima solidarnosti. Drava podrazumeva bezline institucije drutva organske solidarnosti, za razliku od drutava mehanike solidarnosti, koja svoje intersocijalne odnose ureuju po principima linog autoriteta, odnosno autoriteta zajednice kao plemena. Problem nastaje onda kada ta nedovoljno diferencirana drutva uu u globalne politike, ekonomske i kulturne procese i tada takva drutva vidimo kao duh plemena u agoniji. (Konstantinovi, 1991) Kada kaemo moderna dravna tradicija, onda se pod tim podrazumeva onaj period kapitalizacije ukupnog drutvenog ivota koji je u poetku bio karakteristian samo za razvijene gradske regije Zapadne Evrope, da bi kasnije, pod pritiscima na globalnom nivou, veina zapadnoevropskih drava prihvatila ovo institucionalno ustrojstvo gradova, a koje se sagledava u komercijalizaciji privrede i nacionalnoj homogenizaciji (Elijas, 2001). Putevi ka komercijalizaciji i nacionalnoj homogenizaciji mogu

Branko Miovi

39

biti spontani pokreti koji pritiskaju zvanine institucije za uspostavljanje jednog novog drutvenog ustrojstva i jednog novog tipa drutvene solidarnosti, a isto tako ta homogenizacija moe biti i odraz dirigovane politike dravne elite. U prvom sluaju govorimo o dravnom nacionalizmu, u drugom o kulturnom nacionalizmu (ulce, 2002). U Srbiji je na delu bila druga varijanta homogenizacije nacionalnog tkiva, koja je, kao i svuda u Evropi tog vremena, bila zadojena romantiarskim idejama. Susedi Srbije koji su najozbiljnije naruavali i dovodili u pitanje njen dravni prosperitet bili su upravo definisani kulturnonacionalistikom ideologijom romantizma, a tu se pre svega misli na nemaki dravni i kulturni uticaj, odnosno, nemaku interesnu sferu. Iz tog razloga se i zvanina politika Srbije definie kao antigermanska, a to e kasnije biti iskorieno kao svojevrsna kulturna, nezvanina ideologija, koja e sa prezirom gledati na racionalizaciju, objektivnost i progres kao pretnje i unitenje slovenske due (to je uticaj panslavistikog pokreta koji se, neretko, pokazao kao produena ruka ruskog imperijalizma) i zdravog seljakog ivota. Prizvuk romantizma i odbojnost prema uvoenju birokratije, dravne administracije kao bezline vlasti bile su i ostale glavne odlike

dosadno mi je

dravnog sistema Srbije. To je pokazatelj da modernizacija drutva nije zavrena i da je imala veoma slabu politiku potporu. Ne treba mnogo mudrosti da bi se primetilo kako je kurs dravne politike zavisio od pojedinca koji se nalazio na elu drave, motor promena je dolazio odozgo kao uticaj centralne vlasti, a ne kao olienje snage javnog sektora, tj. graanstva. Generalno gledano, o graanstvu i ne moemo govoriti sve do uspostavljanja komunistikog reima kada je izvrena ubrzana industrijalizacija i urbanizacija. Tek sa socijalnom revolucijom u Srbiji dolazi do bre drutvene diferencijacije, odnosno do uslonjavanja veza i meuodnosa izmeu pojedinaca i institucija. Pa ni tada nije postajao jasno definisan i uticajan civilni sektor, sve je jo uvek bilo pod budnim nadzorom autokratske centralne vlasti, ija je rigidnost skupo kotala prilino slobodnu socijalistiku zemlju. Ni sa uspostavljanjem viestranaja situacija nije postala nita bolja, stranako telo se koncentrie oko lidera stranke, pri tom ne toleriui disidentstvo. Takva situacija se prenosi i na dravne institucije, ije funkcionisanje zavisi od volje poilitikog lidera, a to je u potpunosti nesvojstveno birokratskom aparatu koji bi trebao da bude imun na politiku nomenklaturu. Kakve veze sve ovo ima sa antizapadnjatvom? Na prvi pogled ne ba neposredne i mnogo toga ne govori o tom fenomenu averzije prema zapadnoj kulturi, ali sutina se nalazi upravo u toj nedovoljno razluenoj politikoj eliti koja opstaje upravo zahvaljujui demagogiji u cilju to vee despotizacije drutva. Teko je zamisliti moderno drutvo bez onih tekovina razuma i nauke koje je upravo generisao Zapad, ali su neretko te tekovine u razliitim dravama Evrope percipirane kao dekadentne, pa je tako u

nacistikoj Nemakoj bilo zabranjeno pominjanje Ajntajnovog imena u javnom diskursu kao jevrejskog naunika, iako je bilo jasno da nemaka ratna tehnologija ne moe da funkcionie bez primene ajntajnovske fizike, dok je u SSSRu ova teorija bila shvaena kao nedovoljno materijalistika, iako je i tu tehnoloki prosperitet zavisio upravo od te nematerijalistike fizike (Hobsbaum, 2002). Naravno, drutvena klima u Srbiji daleko da je od dva pomenuta sluaja, no svakako da ima elemenata koji ukazuju na sutinu problema. Pre svega, treba imati na umu pozivanje na identitet i nacionalnu tradiciju, koja je zapravo produkt Zapada, tj. prvih formiranja nacionalnih drava koje su se odigrale na dekadentnom Zapadu, a kao ista potvrda tog procesa jeste primer nacionalnog obeleja, tradicionalne srpske kape, ajkae, koja nije nita drugo do redizajnirana austrijska vojna kapa. Osnovni problem se sastoji u raaravanju mita o nacionalnoj tradiciji. Takoe, valja imati na umu da se ideja antizapadnjatva u Srbiji naroito ispoljava pred poetak Drugog svetskog rata, kada Evropa, prvi put u svojoj modernoj istoriji, postaje zaokruena kao celina nacionalnih drava. Nita bolja situacija nije bila ni u samoj Zapadnoj Evropi, koja je, posebno izmeu dva svetska rata, bila skeptina prema svojoj prosvetiteljskoj prolosti. pengler pie Propast Zapad;, Hese izdaje svoje romane inspirisane filozofijama Istoka; Frakfurtska kola, iji e izdanci biti uticajni sve do sedamdesetih godina 20. veka, takoe je pod uticajem istonjakih doktrina; u umetnosti se javaljaju antiumetniki pokreti kakav je Dada; u javni diskurs na velika vrata ulazi Nieova ideja o smrti Boga; Kafka ukazuje na mogui totalitarizam birokratije, a to su sve drutvene filozofije

40

koje su u jednom bitnom periodu bile skeptine prema budunosti tadanjeg drutva. Meu uticajnim umetnikim pravcima tog perioda bilo je malo onih koji su slavili lepotu tehnologije, industrije, dinamike, pa i ratovanja - to su bili jedino Marinetijev otvoreno faistiki nadrealizam i Majakovski sa svojim komunistikim odama industriji i radnitvu. Da ni srpska, tadanja jugoslovenska, kulturna scena nije kasnila za ovim deavanjima ukazuje i sluaj pokreta Zenitizam, tanije jednog od njegovih pokretaa i istaknutijih lanova, Ljubie Micia, koji je bio otvoreno antievropski nastrojen. U stvari, teko je nadrealistiku faistiku umetnost definisati kao antievropejstvo, kao to je i sluaj sa nacizmom; to je, pre svega, poziv beznaa u pomo za prevazilaenje krize, ruenje u cilju novog stvaranja to je i sam Mici zagovarao u cilju spasenja slovenskog, srpskog bia. Mici sasvim sigurno u umetnosti nije imao uticajnih sledbenika, a ni njegova ideja nije bila projektovana u drutvo, to nije sluaj sa teorijskim pristupom vladike Nikolaja Velimirovia i Justina Popiva, ije su ideje nale veoma plodno tle tokom ratnih devedestih godina i u kasnijoj profilizaciji srpske omladine. Velimirovievo i Popovievo uenje je oda seljakoj ideologiji nacizma, gde se seljak percipira kao so zemlje (Hejvud, 2005), a njegova ideja sabornosti je veoma dobro poznata ljotievskoj Srbiji. Od tada SPC sve vie prihvata moderni koncept odnosa prema javnosti, prihvata potrebu za formiranjem ideologije koja e biti izuzetno konzervativnog tipa. Uporite, odnosno plodno tle za takvu ideologiju, SPC nalazi prvo u direktnoj konkurenciji sa Katolikom crkvom sa kojom se nala u novoformiranoj dravi, zatim u velikom broju ruskih emi-

broj 6/7, februar 2012

dosadno mi je

granata koji dolaze u Jugoslaviju posle revolcuije iz 1917. godine i, na kraju, u sve veem uticaju sekularizacije i jaanja komunistike partije. Za vreme komunizma prvi put dolazi do sistematske emancipacije stanovnitva, pri emu se to stanovnitvo po prvi put u svojoj dravnikoj istoriji osetilo kao deo ireg, kosmopolitskog, sistema. Sama injenica da se drava nalazila na elu pokreta Nesvrstanih i da je uspela da se otrgne uticaju Sovjeta bila je vredna divljenja. Na taj nain je i percipirana i od zapadnih vlada, kao socijalizam sa ljudskim likom. Meutim, ono to se dogodilo sa nestankom te socijalistike drave bilo je kulminacija antizapadnjatva i povampirenje reakcionarne ideologije nacionalizma. Godine izolacije i stvaranja nacionalne drave definisane su kao antikomunistika borba, brisanje modernistike prolosti koja je jedina uspela da uhvati korak sa svetom i da u njemu igra zapaeno mesto. Odbacivanje tekovina tog vremena nije bilo samo ideoloke prirode, ve generalno raskidanje sa svim tekovinama antifaizma. To je omoguilo pojavu klerofaizma i kleronacionalizma, zahteve za rehabilitacijom i pojavu protonacionalizma (Hobsbaum, Literatura:

1996), ali ono to je kljuno jeste trijumf neoliberalne ideologije. U takvom jednom svetlu podgrevanje nacionalistikih pokreta trebalo bi da predstavlja stvaranje antiglobalistikog fronta, to se paralelno deava u nerazvijenim dravama gde se nacionalizam i religijski fundamentalizam posmatraju kao nus produkti sruene crvene dominacije u borbi protiv zapadnog, kapitalistikog imperijalizma. Stvarnost je, ipak, drugaija nego to se ini. Nacionalizam sasvim sigurno odstupa od principa transnacionalnog trita i multikompanija, ali, ono to je stvarnost jeste nacionalistika demagogija dravne elite koja joj slui kao paravan za tranziciju drutva, sumnjive privatizacije i devastaciju ne samo dravotvornih postulata, ve i kulturnih repernih taaka. Ako je komunizam bio antikapitalistiki, sasvim sigurno nije bio antizapadnjaki, s obzirom da je promovisao progres, racionalnost, objektivnost i emancipaciju kao tekovine zapadne kulture. Antizapadnjatvo predstavlja negiranje i kapitalizma i civilizacijskih tekovina. U takvoj situaciji se nalazi Srbija u poslednjih 20 godina, kao nedefinisana drava sa zakasnelom nacionalnom politikom koja je slina onoj u Nemakoj krajem 19.

veka, a koja je kulminaciju doivela tridesetih godina 20. veka (Plessner, 1997). Antizapadnjatvo u tom smislu nije mit, a istorijski uslovi za njegovu pojavu su vie nego oigledni. Njegovo odstranjivanje bie izvodivo jedino graanskom akcijom, participacijom u vlasti ili u donoenju odluka od javnog znaaja. Uticaj antizapadnjatva bie sasvim sigurno u padu kako drutvo bude dublje ulazilo u odnose kapitalizacije, jer, kao to je reeno, antizapadni nacionalizam tranzicionog drutva Srbije je maska neoliberalne ideologije politikog kapitalizma, koja e u jednom momentu izgubiti podrku svojih klerofaistikih i nacionalistikih peaka koji sanjaju o nacionalnom jedinstvu. Naelno proklamovana ideja nacionalnog jedinstva dogaa se u vreme ruenja institucija javnih dobara i proklamovanja profita kao centralnog postulata. Ideja nacionalne drave je ovde izrabljena na brutalan nain preko oportunistike politike kojoj je vlast radi vlasti temeljna preokupacija. Onoga trenutka kada izgube potporu kapitala, tj. kada kapitalistiki odnosi postanu sutina svakodnevnog ivota, centralna taka javnog aktivizma bie borba za opte dobro, a ne antizapadna politika nacionalnog ekspanzionizma.

broj 6/7, februar 2012

uri, M. (1997). Sociologija Maksa Vebera/Iz istorije moderne filozofije. Beograd: Slubeni list SRJ. Elijas, N. (2001). Proces civilizacije: sociogenetika i psihogenetika istraivanja. Sremski Karlovci/Novi Sad: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia. Hejvud, E. (2005). Politike ideologije. Beograd: Zavod ua udbenike i nastavna sredstva. Hobsbaum, E. (1996). Nacije i nacionalizam od 1780: program, mit, stvarnost. Beograd: Filip Vinji. Hobsbaum, E. (2002a). Doba Ekstrema: Istorija Kratkog Dvadesetog Veka 1914-1991. Beograd: Dereta. Hobsbaum, E., T. Rejnder (ur.) (2002b). Izmiljanje tradicije. Beograd: Biblioteka XX vek. Konstantinovi, R. (1991). Filosofija palanke. Beograd: Nolit. Plesner, H. (1997). Zakanjela nacija. O politikoj zavodljivosti graanskog duha. Zagreb: Naprijed. ulce, H. (2002). Drava i nacija u evropskoj istoriji. Beograd: Filip Vinji. Veber, M. (1976). Privreda i drutvo. Beograd: Prosveta.

41

dosadno mi je

broj 6/7, februar 2012

Antizapadnjatvo kao teorija zavere u Srbiji

U atmosferi socijalne nesigurnosti i konfuzije, ugroenih institucionalnih vrednosti i poljuljanih drutveno-politikih sistema, eksplanatorna funkcija teorija zavere bazira se upravo na uspostavljanju reda i poretka. To su idealni uslovi za njihovo pojavljivanje i opstanak. Na manifestnom nivou, one svet predstavljaju po nekom hijerarhijskom principu kojem smo podreeni i kojim dominiraju snaga, mo i sila. Na taj nain kategorije neuspeha i nemoi ne predstavljaju personalan ili grupni problem, ve iznuenu okolnost krivicom drugog. Iz toga sledi da je na latentnom nivou druga veoma vana funkcija integriua, jer okuplja ljude/ grupe oko zajednikih uverenja, kolektivnog straha i nesigurnosti, navodei ih da se socijalizuju i empatiu kroz oseaj nemoi, to im, paradoksalno, stvara privid i oseaj kolektivne moi i sigurnosti da se zaveri suprotstave. Dakle, radi se o formiranju odnosa prema Drugom i Drugaijem. U savremenim srpskim zaverenikim teorijama jezgro navodne zavere najee se smeta na Zapad, to automatski znai i formiranje negativnog i neprijateljskog odnosa prema istom. Naravno da fokusiranje na Zapad (posebno Ameriku) nije svojstveno samo Srbiji, kao i da je sam pojam Zapad, odnosno Okcident, duboko doveden u pitanje jer se ne zna ta se pod tim pojmom zaista podrazumeva i da li se i kako on uopte moe definisati, pogotovo posle kritika upuenih knjizi Orijentalizam Edvarda Sajda, no, ne elei da produbljujem i to doista zanimljivo pitanje koje tema lanka svakako pokree, nastojau da se drim samog odnosa antizapadnjatva sa teorijom zavere. Naime, nedovoljna upuenost i poznavanje tog Drugog neminovno stvara strah od istog, a istovremeni oseaj da se njegove vrednosti polako uunjavaju u nae ivote stvara strah od promene kojim se vrlo lako moe manipulisti kako od strane politiara tako i od strane nekolicine desniarskih organizacija. Meutim, antizapadnjatvo nije pojava novijeg datuma u Srbiji. Kako J. Bajford navodi, korene antizapadnjakih ideja treba traiti u slovenofilskoj argumentaciji u kojoj je ugraena ideja o tome da su slovenski Istok i evropski Zapad dva nepomirljiva sveta koji su u neprestanom kulturnom, religijskom, nacionalnom i ekonomskom sukobu. Posle 1860. godine antizapadnjatvo je postalo preovlaujua tema u srpskom slovenofilskom diskursu, koji je u to doba stekao i jak nacionalistiki prizvuk. I, kako istie I. olovi, atributi koji su se ranije dovodili u vezu sa Slovenima uopte, postepeno su se suavali na srpski narod. Tako da je do kraja veka antizapadno raspoloenje postalo jak sastojak srpskog nacionalistikog diskursa, da bi poetkom XX veka bilo najpopularnije meu pravoslavnim svetenstvom, konkretno meu dvojicom uticajnih srpskih pravoslavnih mislilaca. Re je o vladiki Nikolaju Velimiroviu i ocu Justinu Popoviu, koji su, inae, u XXI veku, posle oktobarskih promena u Srbiji, proglaeni za svetitelje SPC, to neminovno govori o uticaju koji danas imaju u Srbiji. Naime, Velimirovi je, ponajvie u svojim kasnijim radovima, bio ubeen da je Evropa pod okriljem novih ideologija: individualizma, materijalizma i sekularizma, koje su ponajvie inicirala tri duha Evrope - Marks, Darvin i Nie, i koje e dovesti do propasti zapadne civilizacije. Otac Justin Popovi je smatrao da je Homo Europaicus, koji je Boga zamenio trulim evropskim ovekom, morao poludeti na kraju svoje kulture, te da je Bogoubica morao postati samoubica. Dakle, ovde je nesumnjivo re o teoriji zavere koja proizlazi iz redukovane metodologije koja se temelji na veoma ogranienom broju relevantnih izvora informacija i koja je di-

orevi Danijela

42

dosadno mi je

rektno usmerena prema Zapadu kao jedinstvenom entitetu. Srbi su definisani, opet kao jedinstveni entitet, da se bore protiv takvog trulog Zapada. Budui da strukturu teorije zavere ine zavera, zaverenik, meta zavere i cilj zavere, kroz date primere se moe jasno uoiti postojanje ovih elemenata. Zaveru bi predstavljao plan da se Srbiji nametnu evropske, materijalizovane, nepravoslavne vrednosti, zaverenik bi bio sam Zapad, meta zavere Srbi, a cilj zavere potpuno kolonizovanje i ovladavanje zemljom ukidanjem njenih tradicionalnih i identitetskih vrednosti. Amalgamiranje zaverenike tradicije i slovenofilstva dalo je srpskom zaverenikom diskursu karakteristian nacionalistiki ton i snanu religioznu dimenziju. Kasnije e to, kao glavno obeleje zaverenikog narativa, naroito poetkom devedesetih, usloviti veoma esto pozivanje na duhovnu superiornost Srba i pravoslavnog hrianstva uopte, to treba da objasni njihovu viktimizaciju od ruku sekularizovanog, modernog, materijalistikog, neosetljivog, zaverenikog Zapada. Po zavretku Drugog svetskog rata, nova vlast se trudila da potisne desniarsku nacionalistiku ideoloku tradiciju iz tridesetih godina. Dok je zavereniki diskurs u posleratnoj Jugoslaviji bio marginalizovan, razne organizacije u srpskoj dijaspori odravale su plamiak srpske zaverenike kulture. Ovo je svakako jedan vid tzv. nacionalizma na daljinu, ali to opet ostavljam kao jedno od zanimljivih pitanja vezanih za ovu temu. Dakle, zaverenika kultura svela se na srpske desniarske emigrantske organizacije i razne disidentske grupe, sve do kraja Hladnog rata, kada su desniarske ideologije vaskrsle u celoj

Istonoj Evropi, ukljuujui i Srbiju. Vodei se definicijom teorije zavere, viene kao tip objanjenja koji obuhvata itav niz ideja, vrednosti, interpretacija i predstava i koji se najpovoljnije razvija u kritinim momentima u nekom drutvu, moe se rei da su 90-te stvorile idealne uslove za njeno uzgajanje u Srbiji, o emu svedoi odnos reima Slobodana Miloevia prema svemu to se smatralo Zapadnim usled rata koji je besneo na ovim prostorima. Naime, kako J. Bajford navodi, sam Miloevi se nije aktivno zauzeo za restauraciju verzije nacionalistike ideologije od pre Drugog svetskog rata (to je inae bilo karakteristino za desniarske organizacije u Srbiji, poput SRS i SPO-a). On je, meutim, lukavo iskoristio ovakvu vrstu ideologije, ne inei nita da je sprei i balansirajui izmeu titoizma na jednoj strani i populistikog nacionalizma na drugoj, iskoriavajui ih za produetak i ouvanje svoje politike karijere. Ono to je vano za ovaj period, kada je re o teoriji zavere koja se izraavala preko antizapadnjakog diskurasa, jeste spona koja je, uprkos brojnim razlikama, povezivala Miloevievu politiku i ideje koje je zastupala tradicionalna srpska desnica. Re je o snanom antizapadnom oseanju koje se u oba sluaja projektovalo na predstavu o meunarodnoj antisrpskoj zaveri s oiglednim ciljem da potini, pa ak i uniti, Srbiju. Oni koji su zastupali proevropska i uglavnom prozapadna politika stanovita, Miloevi je pokuao da, putem medija kao monog sredstva za oblikovanje svesti ljudi, predstavi kao domae izdajnike koji su uestvovali u zaveri da se Srbija potini. Ovde imamo jo jedan segment teorije zavere usmerene ka Zapadu, a to

43

je postojanje unutranjih drugih koji rade u interesu zaverenika. Tako je tokom celih devedesetih godina pozivanje na meunarodnu zaveru omoguilo Miloevievom reimu da odri nacionalnu koheziju u doba socijalnih nemira. Vaan razlog zbog koga se verovanje u mrane meunarodne zavere nametnulo s takvom snagom i uverljivou u srpskoj politikoj kulturi bio je u tome to ovakva vrsta objanjenja predstvlja zgodan i kulturno dostupni okvir objanjenja u kome je postojala jedinstvena i koherentna pria o meunarodnoj izolaciji i sukobu sa zapadnim politikim savezom. Uz to, meunarodni aspekt jugoslovenske krize razotkrio je znaajnu antizapadnu dimenziju srpskog nacionalistikog diskursa, koji u svom jezgru sadri predstavu o antisrpskoj zaveri. Ni posle uvenih oktobarskih promena i navodnoj otvorenosti Srbije prema svetu situacija se nije bitno promenila. Zapravo, pad Miloevievog reima ubrzala je injenica da je srbijanska politika opozicija uzela u obzir prevashodna antizapadna oseanja i opredelila se za strategiju koja je pokuala da pomiri retoriku nacionalnog ponosa s potrebom za politikom promenom. Vanu ulogu u svemu ovome odigrala je linost Vojislava Kotunice, budui da su Vuk Drakovi, koji je poljubio ruku Madlen Olbrajt, kao i Zoran ini, koji je za vreme bombardovanja bio u inostranstvu, bili medijski iskompromitovani i domaoj javnosti predstavljeni kao nepatriote i izdajnici. Uprkos tome to je Kotunica do tada bio voa srazmerno male Demokratske stranke Srbije, koja je do tada osvajala veoma nizak procenat glasova, on se iznenada pojavo kao poeljan kandidat

broj 6/7, februar 2012

dosadno mi je

ujedinjene opozicije. Razlog lei u tome to je Kotuniina glavna osobina, koja ga je razlikovala od ostalih opozicionih voa, bila njegova besprekorna patriotska reputacija, kao i vrsto i beskompromisno antizapadno dranje. To potvruje politiki program DSSa, koji se tokom cele poslednje decenije XX veka zasnivao na idejama rodoljublja, tradicije i nacionalnog ponosa i koji je bio praen jakim skepticizmom u odnosu na Zapad, kao i injenica da je DSS bila meu malobrojnim autentinim opozicionim organizacijama u Srbiji ija su se saoptenja objavljivala u reimskim medijima devedesetih, ukljuujui Politiku i dravnu televiziju. Uprkos optoj liberalizaciji srpskog drutva i marginalizaciji teorije zavere i onih koji je zastupaju, posle 5. oktobra 2000. godine neki segmenti vojske, poput Slube za moral Vojske Jugoslavije i vojnih izdavaa, nastavili su da promoviu diskurs objanjavanja koji podsea na Miloevievo vreme. Pored toga, u drugim oblastima javnog ivota Srbije teorija zavere usmerena prema Zapadu i dalje predstavlja kulturno dostupan diskurs objanjavanja stvarnosti koji se povremeno koristi da bi se objasnila neka drutvena pitanja koja po pravilu obuhvataju teme koje se pripisuju nepoeljnim zapadnim uticajima u srpskom drutvu. Tako posle Miloevia zaverenika shvatanja u Srbiji ostaju sastvni deo konzervativne, nacionalistike i tradicionalistike politike opcije. Takoe, danas imamo na sceni niz desniarskih organizacija, jedne od najuticajnijih su Obraz, Dveri i SNP 1389, koje promoviu ideju antizapadnjatva. Konkretno je do 2002. godine veb stranica Ob-

raza imala odeljak pod naslovom Proglas srpskim neprijateljima, na ijoj su se listi nali Jevreji, ustae, poturice, iptari, sektai, perverznjaci (homoseksualci), narkomani itd. Naime, svi oni su, po uverenju ove organizacije, u direktnoj ili indirektnoj vezi sa Zapadom i moraju biti odstranjeni iz srbijanskog drutva. Takoe, organizacija Srpskog sabora Dveri organizovala je tribine pod nazivom Istina o nevladinim organizacijama: Nevladine organizacijeudruenje graana ili trojanski konj zapada tokom 2008. godine. A pre samo godinu dana bili smo svedoci scenarija koji se odigrao na beogradskim ulicama za vreme odravanja Parade ponosa, za vreme koje je uhapeno vie lanova Obraza, uglavnom maloletnih lica. Kognitivni okvir za razumevanje stvarnosti kod pripadnika ovih organizacija funkcionie po manihejskom principu. To su teoretiari zavere koji svakodnevicu tumae kao bitku izmeu nepomirljivih snaga Dobra i Zla, u kojoj je Zapad zlo koje nam se silom namee i time potiskuje nae tradicionalne vrednosti. Tako dolazi do uproavanja predstava o drugima, kojima se a priori pripisuju negativna svojstva, kao i do ouvanja ve postojeih i konstruisanja novih predrasuda o tom Drugom, to predstavlja finalni produkt teorije zavere. Na kraju se moe konstatovati da je, u kontekstu srbijanskog protozaverenikog diskursa, jedina stvar u vezi sa zaverenicima o kojoj nije bilo spora ili sumnje, bilo to da su se oni (zaverenici) nalazili na Zapadu. Aluzija na Zapad kao na izvor zavere mogla bi se tumaiti kao geopolitiki izraz i kao ostatak hladnorato-

44

vske retorike. Meutim, kao to se iz prethodnog da videti, kategorija Zapada kao izvora zavere ima dublje korene u srpskoj zaverenikoj kulturi. Dakle, radi se o definisanju nekakvog imaginarnog neprijatelja, nekakvog skupa neprihvatljivih i bolesnih vrednosti, olienih u jednom entitetu pod imenom Zapad protiv koga se treba boriti i ije vrednosti treba uguiti, a time i konkretne ljude koji se sa njim povezuju. Stoga, teorije zavere, a time i sam pojam antizapadnjatva kao jednog vida nacionalnih teorija zavere, moemo smestiti u korpus politikih mitova koji imaju utemeljenje u istorijskoj realnosti i koji nastaju i trae prostora za razvoj upravo u politikoj i ekonomskoj krizi i kolektivnoj drutvenoj nesigurnosti i strepnji. Tako da je ovde svakako re o mitu koji nipoto ne treba shvatati kao neto lano i time ga automatski odbacivati. Umesto toga, mora postojati svest o njegovom direktnom uticaju na drutvo i konkretne ljude koji su etiketirani kao unutranji neprijatelji koje treba ukloniti. Svakodnevnim apelom na posledice ovako radikalnog pojednostavljivanja stvarnosti putem danas ve mnogobrojnih sredstava informisanja i otvaranjem javnih debata povodom ovog gorueg pitanja koje opominje na to kakve emo vrednosti razvijati i odravati u srbijanskom drutvu, moe se u velikoj meri uticati na iru javnost pa time i na vlastodrce da uine neki korak promene ka otvorenijem drutvu bez strahova od nepoznatog, koji su glavni razlog zatvorenosti i nepoverljivosti, koji, potom, i stvaraju razliite oblike nasilja.

broj 6/7, februar 2012

dosadno mi je

broj 6/7, februar 2012

Antizapadnjatvo Koricenje Zapada: matrice i matice

Pojava izbrijanog Irfana Mensura u filmu Braa po materi, iza ije zategnute i uredne figure Srbe maljem ubijaju i bacaju u jame, uistinu je zastraujua. Iako je pomenuti film snimljen kada je nacionalistiki duh ve puten iz boce; trop ustaa kao pedantnih, zalizanih, ali surovih i bezdunih ubica, uspostavljen je i ranije, uglavnom u partizanskom filmu. Glatkoa brade, urednost odee i urednost kose i kao da je prizivala imaginarni etniki red koji su oni pokuali da uvedu u projekte nacionalnih drava. Sa druge strane, partizanski film je proizveo i jedan drugi trop: Uika republika je bio film koji je na najistiji nain prikazao stereotip o etnicima kao bradatim svinjoderima, zadriglim od rakije i gibanice, a koji su srpski nacionalisti pokuali da reprodukuju devedesetih. Iako se na prvi pogled ini da su ovi domai izdajnici predstavljali neku vrstu nevolje za politiki projekat jugoslovenskog identiteta posle Drugog svetskog rata, partizanski film, ali i jugoslovenska istoriografija su ih veoma veto iskoristili. Svaki nacionalni identitet, pa tako i ovdanja varijanta jugoslovenskog dravnog patriotizma, ima se instalirati na drutvo koje ve ima sopstvenu dinamiku i koje je uvek ve ispresecano raznim kategorijalnim podelama: rasnim, klasnim, etnikim, polnim: i taj spisak se nikad ne moe zavriti; jer potencijalno, broj novih kategorijalnih podela je beskonaan. Da bi se uspostavio neki bazini oseaj zajednitva i time omoguilo politiko, potrebno je uspostaviti i neke referentne take zajednitva, neku matricu identiteta: misaonu strategiju koja e (nekom specifinou) unutranjost diferencirati od spoljanjosti, a koja e iznutra (na simbolikom nivou) ispeglati unutranje kategorijske podele ne bi li se uspostavio bazini oseaj zajednitva. U sluaju Jugoslavije, ideoloki osnovi tog zajednikog identiteta su bili manifestna marksistika ideologija i antifaizam. Ideoloki osnovi identiteta donekle obezbeuju peglanje unutranjih kategorijalnih podela i time omoguuju izgradnju javne sfere, bazirane na setu bazinih vrednosti, bez kojih javna sfera kao politiki mehanizam nije zamisliv. Oni, meutim, ne obezbeuju diferencijaciju u odnosu na spoljanjost iz jednostavnog razloga: ideologije pretenduju na univerzalnost, pa (najee) ne mogu biti specifine. Za ovu drugu funkciju, potrebno je bilo konstruisati neku kulturoloku specifinost. Dakle, trebalo je nai polje u koje je mogue simultano upisivanje ova dva, esto oprena sadraja. Balkanizam kao sistem stereotipa i autostereotipa, kao i proizvodnja domaih izdajnika, pruili su to polje. Jugoslavija, iako joj je falila glavna karekteristika balkanizacije, nije mogla izbei balkanistiki diskurs. A kako je on ambivalentan, kulturoloke politike su iskoristile lice tog diskursa: bransku ilavost, duhovnost, seljaku mudrost; kako bi konstruisale pomenuti osnov identifikacije. Kompromis izmeu privlanog, ali blatnjavog Balkana i racionalnog, ali bezdunog Zapada ponuen je kao identifikaciona matrica. Partizanski film pruio nam je sledeu sliku: sa jedne strane nalaze se etnici, predstavnici pravog blatnjavog i neureenog Balkana, upavi, bradati, prljavi, zadrigli od prasetine i gibanice, monarhisti koji lupaju glavom o astal kad se napiju od ljute prepeenice, surovi u svojoj patrijarhalnosti i tradicionalizmu (Vidi: Uika republika). Sa druge strane se nalaze ustae: zategnuti, izbrijani, previe uredni, ponovo surovi, ali ovog puta mehaniki bezoseajni (Vidi: Braa po materi) u svom pokuaju dostizanja reda. Partizani se nalaze negde na sredini: niti podivljali kao etnici, niti bezdune maine kao ustae. Vragolasti, mada ponekad naivni, pomalo duhovni, racionalni, ali plemeniti, moralno potkovani; mada seljaki priprosti, ipak mudri; iskreni i milosrdni (gotovo svi partizanski filmovi ih ovako prikazuju). Utoliko, za potrebe identifikacije sopstva, partizanski film

Stefan Aleksi

45

dosadno mi je

i njegovi kreatori prvo konstruiu imaginarnog drugog: da bi se partizani, ti prototipovi Jugoslovena konstituisali kao zlatna sredina, konstruisani su podivljali Balkan olien u etnicima i bezduni Zapad olien u ustaama. Jugoslovenska kinematografija i jezik kojim je ona komunicirala delimino je bila uslovljena starijom tradicijom balkanistikog diskursa (i distinkcijom Zapad/Balkan) kada je ovakve slike kreirala. Ne zaustavimo se, meutim, ovde, ve probajmo da uoimo dublju logiku iza ove strategije identifikacije i (re) prezentacije. Ivan olovi u svojoj analizi literarnih bravura sportskih novinara ukazuje na slinu praksu (olovi, 2000.). U ovom novinarskom anru, kae on, upisana je mitska pria. Kada nai fudbaleri (ili bilo koji drugi sportisti) igraju sa nekim stranim, novinari koriste specifian renik da bi opisali igru naih reprezentacija. olovi nalazi istu strukturu o kojoj smo govorili: nai fudbaleri su prikazani kao matoviti, razigrani, virtuozni, njihova igra kao bravura do bravure, majstorska genijalnost ili umetika igra loptom (ili ime ve). U istom mahu, meutim, igra stranaca je prikazana kao mehanizam: oni su uvebani, utrenirani, disciplinovani, snani, igraju kao maine, nematovito i bezduno, (kao to u domaoj kinematografiji ustae sve ine mainski i bezduno). Prvi sloj ove prie, kojom se proizvodi drugi u sportu ili unutranji drugi u svetskom ratu, ukazuje na potrebe konstruisanja drugog koje su inherentne svakom procesu konstruisanja identiteta. Drugi je potreban ba kao takav (bezduan ili zao) da bi se na sopstveni identitet doiveo kao duhovan ili dobar, ta god to znailo. Proizvodnja

Zapada kao bezdune, preracionalne maine koja guta individue, i njegova varijanta, domaom kinematografijom upisana u ustae je posledica mehanizma proizvodnje identiteta. Ne treba, pritom, zaboraviti da se etnici u istim tim filmovima konstruiu kao podivljali Balkanci da bi se mi (partizani; Jugosloveni) prikazali kao, ipak, racionalni; ali ne previe. Utoliko, partizanski film konstruie identitet partizana, tih prototipova Jugoslovenstva, kao idealnu meru duhovnog, misterioznog, ali neureenog Orijenta (koliko je orijentalizam jedan od osnova identifikacione matrice ostaje za dalje istraivanje koje bi moda trebale ukazati na proizvodnju takozvanog turskog jarma kao jo jedne neuralgine take konstrukcije jugoslovenskog identiteta), ivotnog, ali blatnjavog Balkana i racionalnog, ali bezdunog Zapada. Ivan olovi se, naravno, ne zaustavlja na tome: fudbalska pria nije samo lakonska pria o sukobu nas i njih, ve je ona ispletena oko, po njegovom miljenju, dublje, mitske matrice. Sukob razigranih nas i mehanizovanih njih reprodukuje mitski sukob dobra i zla. Mi, nismo samo mi, ve smo prototipovi ljudskosti, nama vlada duhovnost, razigranost i mata, dok su drugi ultimativni predstavnici zla, bezduni mehanizmi bez svesti. Identifikacijska matrica, tako, predstavlja nas kao prototipove ljudskosti i ljudskih oseanja, prave predstavnike ovenosti, tako to druge reprezentuje kao podivljale/mehnizovane predstavnike zla.

identifikacije imaju slinu logiku osnovu. A antizapadnjatvo ima dugu tradiciju u Srbiji i moe se nazvati procesom dugog trajanja (Stojanovi, 2010), pa se njen razvoj moe pratiti od poetaka formiranja Srbije kao nacionalne drave. Devedesetih godina, negativan stav prema Zapadu se ponovo javlja (mada nikad nije potpuno nestajao), modifikovan i nahranjen novom energijom. Miloeviev reim je ve postojeu matricu antizapadnjatva iskoristio, ali iz strukturalno drugaijih razloga. Istorijske okolnosti, koje je sam taj reim kreirao, uslovile su njegovu potrebu za pribavljanjem simbolikog i politikog legitimiteta. Verovatno zato to je ak i on shvatao besmislenost i neracionalnost onoga to je utilitaristiki birao, te svakih par meseci menjao kao politike ciljeve svog delovanja, neophodno je bilo uspostaviti neku alternativnu legitimacijsku matricu. Instalacija Miloevievog reima (kao, uostalom, i politikih elita u ostalim republikama) koristila se transcedentalnim kategorijama ne bi li delegitimisala jugoslovensku politiku elitu i ideologiju (a sa njima i Jugoslaviju): Jugoslavija je kritikovana kao tamnica sprskog naroda (sa implicitnom tvrdnjom da je sloboda neto to pripada narodu a ne graaninu. Pri tome, narod je jedna itekako imaginarna kategorija u koju je mogue uliti sve i svata, te je po potrebi mogue menjati sadraj pojma, to predstavlja otvoren poziv manipulatorima svih vrsta), kao neprirodna tvorevina (ponovo sa implicitnom tvrdnjom da postoje drave koje su prirodne, te da su nacionalne drave nadistorijske kategorije koje ekaju da ih nacije svojom misijom materijalizuju u ovoj stvarnosti), Jugoslovenski primer svaka- kao i da je Jugoslovenska nacija ko nije usamljen: sve strategije neprirodna (sa jo jednim pod-

broj 6/7, februar 2012

Metamorfoze

46

dosadno mi je

tekstom: da su nacije prirodne, prediskurzivne tvorevine, iji su pripadnici povezani nekom transcedentnom, nadistorijskom i vanvremenskom vezom, te da su vlasnici neke dravnosti. Tako je tumaeno da je Srbija 1918. godine ulila, takorei posudila svoju dravnost Jugoslaviji, ali da je nikada nije izgubila, kao da je dravnost neka vrsta misteriozne energije, pa se ona moe imati ili nemati, te pozajmljivati i vraati). Kao nuni odogovor na ovakvu izmiljenu problematiku, javila se i imaginarna alternativa: alternativa ovako delegitimisanoj Jugoslaviji i njenoj politikoj eliti, bila je neka narodskija vlast, vlast koja je tom narodu bliskija i sa kojim je u nekoj intimnijoj vezi. Praznina ovakvog naina miljenja legitimnosti, meutim, nalazila se u politikom, kao takvom. Drava svoju legitimnost izgrauje na svojoj sposobnosti da zadovolji bazine potrebe svojih graana i da obezbedi potovanje njihovih ljudskih prava. Kako Miloeviev reim niti je uspevao, niti je, uopte, pokuavao neto od ovoga, posluio se jeftinijim mehanizmom. Namesto da izgradi institucije, on je pokuavao da institucije kao takve delegitimizuje. Namesto da izgradi racionalni odnos drave i graana, on je pokuao da sve drave prikae kao otuene. Odatle potreba Miloevievih boraca na terenu (fukoovski reeno: dispozitivima, onim neposrednim delatnicima, institucijama ili pojedincima, koji leei sopstvenu misaonu nelagodu upravljaju drutvenim znanjem ), prvenstveno medijskih, da zapadne drave i njihove institucije prikau kao odnaroene i otuene. Potencijalni dobitak je dvostruk: na jednoj strani se opravdava autoritarni karakter samog reima jer se sve drave prikazuju kao autoritarne, a

sa druge strane se amortizuje nedostatak sopstvenog politikog legitimiteta, tako to se legitimitet predstavlja kao transcedentna veza vlasti i naroda (pritom veoma zgodna za manipulaciju, jer se u transcedentno i imaginarno moe upisati svakakav simboliki materijal), a ne kao birokratski i merljiv odnos drave i graana. Duhovna (transcedentna) veza Srba i novostvorene Srbije (+Crne Gore) trebalo je da zameni neku neduhovnu vezu jugoslovenske elite i graana (revolucije sa kraja osamdesetih godina koje je Miloevi izvodio zvale su se antibirokratske revolucije: neke birokratske strukture i njihova birokratska veza sa graanima su imale biti zamenjene nekim narodskijim strukturama koje su znale da sluaju narodnu volju). Za izgradnju ovakvog transcedentnog zajednitva od kljune vanosti je bilo prikazati druge kao jedinke otuene od sopstvene drave, osakaene za ovu intimnu vezu sa njom. Odatle se, prema mom miljenju, devedesetih javlja drugaija potreba za ponovnom komoditizacijom Zapada kao bezdune i otuene mainerije. Ovo takoe ukazuje i da je neprijateljstvo prema Zapadu, koje se ponovo razvilo devedesetih godina, samo nusproizvod jednog ireg mehanizma. Potrebno je napraviti i jednu ogradu. Nije ovaj diskurs izgraen planski ili namerno, ve je on bio nuna posledica izgradnje jednog autoritarnog reima. Taktiki manevriui u borbi za mrvice legitimiteta, Miloevieva elita se ponaa kao slon u staklaraskoj radnji. U pokuaju da se legitimie na svim moguim nivoima, za svakakve mogue partikularizme: Bele Orlove, etnike, Zvezdae, Arkanovce i ostale budalatine koje su se tih godina podigle iz septike jame, morao je biti i

47

Ovo je samo deo odgovora. Moda ne ni vei, ali u svakom sluaju, ovako postavljena problematika u mogunosti je da zahvati vei broj problema i da prui jedinstven odgovor. Takoe, on ukazuje na kompleksnost problematike izgradnje identiteta kao i na kompleksnost uzroka koji su Miloevievu politiku elitu dovele na vlast. Upravo je ovo potrebno jer je javni diskurs potpuno lien ovakvog pristupa, to za posledicu ima nedostatak odgovora na nekim vornim takama. Danas se hranimo plodovima devedesetih, pa je i dananje, daleko suptilnije, antizapadnjatvo i cinini odnos prema Zapadu (i najopasnije: odbacivanje nekih humanistikih vrednosti koje se doivljavaju kao Zapadne) postalo gotovo kulturoloka matrica, ako ne na manifestnom nivou, ono na latentnom, ili, preciznije reeno, u obliku kulturne intimnosti (Hercfeld, 2004.) opstaje kao neka vrsta gotovo univerzalno prihvaenog stava. Domai mediji, izgleda, jedva ekaju, a zatim prenaglaavaju sve informacije koje dolaze sa Zapada, a koje ga prikazuju u loem svetlu. Svetska ekonomska kriza, po svemu sudei, jedino odgovara medijiskim i politikim elitama u Srbiji i njihovom intelektualnom poltronizmu. Trajne posledice su tu i teko ih je izbei. Od njih, verovatno je najvea potpuna banalizacija javne sfere i politikog u Srbiji, koju je zapoela (i u velikoj meri zavrila) Miloevieva elita.

Umesto zakljuka

nekonzistentan i vrhunski tetan. Konano, v neizbeno rezultovalo banalizacijom kljunih humanistikih vrednosti koje su gradile dve Jugoslavije.

broj 6/7, februar 2012

dosadno mi je

Impresum: Izdava: Omladinski odbor za obrazovanje, Vojvode Hrvoja 17, 11000 Beograd Za izdavaa: Naim Leo Beiri Glavni i odgovorni urednik: Milan kobi milan.skobic@ooo.org.rs Izvrni urednik: Ognjen Kojani Redakcija: Stefan Aleksi, Petar ekerevac, Ana Jakimska, Nata Kovaevi, Vasilije Markovi, Dejan Matlak, Ivana Vuji, Jelena api Saradnice/i: Stefan Beria, Milica Drakuli, Hamza Hodi Korektor: Nikola ivkovi Design & dtp: Dane Popovi tampa: Online izdanje Kontakt: skrip@ooo.org.rs

asopis krip je neprofitno izdanje koje se distribuira besplatno. Tekstovi i stavovi objavljeni u ovoj publikaciji vlasnitvo su autora i ni na koji nain ne mogu odraavati zvanine stavove Omladinskog odbora za obrazovnje i Kluba OPA Omladina pokree akciju. Citat Valtera Benjamina na nasslovnoj strani preuzet je iz: Istorijsko-filozofske teze (IX), 1940. Preveo: Branimir ivojinovi; Beograd, Nolit, Saszvea, 1974