PRE I

AVANJE OTPADNIH VODA

SADR AJ

1. Uvod...........................................................................................................................2 2. Pre i avanje otpadnih voda.......................................................................................3 2.1. 2.2. Uop teno pre i avanje otpadnih voda................................................................3-5 Mehani ko pre i avanje otpadnih voda...............................................................5

2.2.1. Grubo i no mehani ko pre i avanje otpadnih voda sa egalizacijom 5 2.2.2. Floatacija (metoda otplavljivanja)............................................................................5 2.2.3. Talo nice za pesak....................................................................................................5 2.2.4. Talo nice za organske primese.................................................................................6 2.3 Biolo ko pre i avanje otpadnih voda.........................................................................6

2.4 Prerada i kori enje mulja............................................................................................8 2.5 Mali ure aji za pre i avanje........................................................................................9 2.5.1. Odvaja i masti i ulja (separatori).............................................................................11 3.Zaklju ak.......................................................................................................................14 4.Literatura......................................................................................................................15

PRE I

AVANJE OTPADNIH VODA

1. Uvod
Razvoj naselja i pove anje standarda stanovni tva uslovljavaju zaga enje ovekove okoline, a me u najte e oblike zaga enje svakako ubrajamo i zaga enje voda. Potro nja vode za razne potrebe postaje sve ve a to uzrokuje i porast koli ina otpadnih voda. Ovakvim trendom porasta zaga enja voda zna ajno se ugro ava ovekova ivotna sredina. Uzmemo li u obzir injenicu da pomenuta naselja danas ne raspola u sa ispravnim sanitarnotehni kim re enjem odvo enja otpadnih voda, neophodno je pristupiti izgradnji jedinstvenog sistema odvodnje i pre i avanja otpadnih i zaga enih voda to je nu an korak prema o uvanju zdrave ovekove okoline i jedan od osnovnih preduslova daljeg razvoja itavog razmatranog podru ja. Danas u nekim delovima razvijenih i u nerazvijenim delovima naselja / gradovima ne postoji izgra ena kanalizacija ve se odvodnjavanje re ava individualno ispus ma u septi ke jame, a deo izvedenih kanalizacionih sistema se uliva direktno u vodotoke. Takvo re enje ne zadovoljava dana nje potrebe i standarde kako na podru ju stanovanja, tako i na podru ju za tite voda. Odvo enje fekalnih voda tako e je delom re ena septi kim jamama ili direktnim ispu tanjem u otvorene atmosferske kanale. atmosfersko odvodnjavanje re eno je pomo u otvorenih atmosferskih i drumskih kanala. Ve ina ovih kanala je zamuljena, tako da je smanjen proticajne profil, pa nakon ki nih perioda dolazi do zadr avanja vode i talo enja estica to uzrokuje irenje smrada u neposrednu okolinu. Odvo enje atmosferskih i otpadnih voda smatra se jednom od najbitnijih komunalnih funkcija gradova. Mnogi gradovi i naselja danas imaju sistem odvodnje koji nije celovit (u smislu pokrivenosti itavog podru ja grada kanalizacionim sistemom kojim bi se otpadne vode transportovale na lokaciju ure aje za pre i avanje), a nije izgra en ni ure aj za pre i avanje otpadnih voda u kojem bi se nakon odogovaraju eg tretmana pos gli parametri koji bi dopus li ispu tanje obra enih otpadnih voda u recipijent (vodotok). Iz gore navedenih razloga razvidno je da je za kvalitetno obavljanje komunalne delatnos odvo enja i pre i avanja otpadnih voda gradova i naselja, kao i postizanje vi eg standarda u pogledu za tite voda, nu no pristupiti izgradnji celovitog sistema odvodnje ,a posebno ure aja za pre i avanje otpadnih voda. Kao prvi korak u realizaciji ovog grupnog projekta potrebno je izradi Koncepcijsko re enje za pojedine delove gradova i / ili naselja zajedno sa odgovaraju im pre i iva em otpadnih voda, na koji se odnosi ovaj rad o uticaju na okolinu i tehnolo ki projekat kojim je obra ena tehnologija pre i avanja .

PRE I

AVANJE OTPADNIH VODA

Pre i avanje otpadnih voda mo emo podeliti na 4 ( etiri) glavne grupe, i to:

- Mehani ko pre i avanje, - Biolo ko pre i avanje, - Prerada i kori enje mulja, - Mali ure aji za pre i avanje.

2. Pre i avanje otpadnih voda

2.1. Uop teno o pre i avanju otpadnih voda

Mas imaju dobra i lo a svojstva. Na alost naj e e imamo posla sa lo im svojstvima. I to onda, kada masti za epe odvode otpadne vode ili se ote a pre i avanje otpadne vode. ovek bez masti ne mo e iveti. Ta tvrdnja vredi samo tako dugo, dok se masti konzumiraju u odre enoj meri, u protivnom nam preti debljina (gojaznost). No nemaju samo ljudi problema sa mastima. I sistem za odvo enje vode jako osetljivo reaguje, ako u njega dospe previ e mas . Svako, ko je e e bio upoznat s prijatnim obavljanjem i enja cevi, ve je morao ima posla sa zapu enim kuhinjskim odvodom. Pri tome je neretko morao da utvrdi, da je bilo te ko, ako ne i nemogu e od epi cev. Na alost se ne mo e uvek spre iti da masti i ulja dospeju s otpadnom vodom u odvod. Masti se sastoje od vrstih i rastvorljivih substanci. vrste materije se talo e na zidovima cevi i uzrokuju za epljenja. No to nije sve. U sistemu se masti i ulja menjaju usled hemijskih i biolo kih reakcija u masne kiseline neprijatnih mirisa. Te kiseline su izuzetno agresivne i dovode do korozije. Poznati su slu ajevi kod kojih su same masne kiseline o tetile livene cevi ina e otporne na koroziju. Jo su gore posledice u postrojenjima za pre i avanje otpadnih voda. Tamo se mas i ulja talo e na ak virani mulj i spre avaju potrebnu izmenu kiseonika. Biolo ko pre i avanje otpadnih voda je me onemogu eno. Pod tim stanovi tima jedino je logi no da masti i ulja ne smeju u preopse nim koli inama dospevati u kanalizacioni sistem. U komunalnim propisima o odvodnji ve inom se utvr uje, da se po litri otpadne vode ne sme u kanalizacionu mre u dovesti vi e od 250 mg ulja i masti. Preduslov za to je da se ku na sudopera ne zloupotrebljava za bacanje istih ostataka masti iz tiganja i lonaca. Ako su korisnici disciplinovani i ako se toga pridr avaju, u stambenim zgradama nisu potrebne nikakve druge mere za retenciju. Druga ije izgleda u zanatstvu i industriji, gde se ispu taju otpadne vode koje sadr e ulja i mas . Primena DIN EN 12 056, DIN EN 752 i DIN 1986-100 propisana je od strane komunalnih propisa o odvodnji. Prema DIN-u 1986-100 ta su preduze a obavezna sprovodi odvodnjavanje preko ure aja za odvajanje masti prema DIN 4040-1 i DIN V 4040-2. Na taj na in odvodi iz kuhinja restorana, hotela, odmarali ta (na autoputu) i kantina moraju biti opremljeni ure ajima za odvajanje masti, i to nezavisno od broja porcija jela, koja se tu dnevno pripremaju. vrste materije se talo e na zidovima cevi i uzrokuju za epljenja. No to nije sve. U sistemu se masti i ulja menjaju usled hemijskih i biolo kih reakcija u masne kiseline neprijatnih mirisa. 3

PRE I

AVANJE OTPADNIH VODA

Da bi se ne eljena substancija odstranila iz otpadne vode koristi se saznanje, da mast pliva na povr ini. Ima manju gus nu od vode. im se voda koja sadr i mas umiri, mast se skuplja na povr ini. Ve ina se ure aja za odvajanje mas stoga sastoji od tri komore. Prva komora slu i kao septi ka jama. Ovde je va no odr ati niskom brzinu te enja otpadne vode. vrste materije, koje se nalaze u otpadnoj vodi, npr mulj ili ostaci hrane, te i su od vode i tonu na dno. U drugoj se komori ustvari odvija odvajanje masti. Komora je srazmerno velika, usled ega dolazi do umirivanja vode. Izme u dva uvla na (uronjiva) zida, mas i ulja se penju na povr inu i tamo stvaraju stalno rastu i masni sloj. Poslednja komora slu i za uzimanje proba, a istovremeno i za predaju, provetravanje i inspekciju. Dok je kod svih ure aja za odvajanje mas princip funkcionisanja is , postoje znatne razlike u rukovanju. Najjednostavnija je varijanta ure aj za odvajanje, koji se is manualno. Budu i da se ure aj zbog toga mora otvoriti i da je posledica toga izuzetno neugodan miris, treba ga se instalira isklju ivo na otvorenom. Ure aj se na dovoljnoj udaljenos od zgrade sme ta u zemlju za en od smrzavanja. Iako ure aj treba ugradi izvan saobra ajnih zona, treba pazi na to, da vozilo za odvoz otpada mo e do i do ure aja. Nedostatak kod sme taja ure aja za odvajanje mas izvan ku e je da je potreban poprili no dug dovod za otpadne vode, a s me postoji i opasnost da se mast ohladi ve u samoj dovodnoj cevi i da je za epi. Re enje predstavljaju ure aji za odvajanje s napravom za ispiranje. Kod h ure aja se sadr aji usitnjavaju i interno se prepumpavaju. Na kraju se izdvojeni proizvod odvodi preko vrsto instaliranog voda i vlas te pumpe ure aja u vozilo za odvoz otpada. Nije potrebno otvaranje ure aja. Budu i da tako ne mogu nasta optere uju i mirisi kod i enja, ure aj za odvajanje mas mogu e je smestiti ie na primer u podrum zgrade. A to znatno skra uje - kod spretnog rasporeda - put te enja otpadne vode, koja sadr i masti. U manjim preduze ima, u kojima se ne odvaja toliko masti, ta vrsta odvajanja ekonomski ba nije isplativa. Kao re enje u tom se slu aju mogu upotrebiti ure aji za samoodstranjivanje masti. Kod njih se sep ka jama nalazi na povi enom, tako da mulj mo e o ca preko kuglaste (sferi ne) pipe bez mirisa u posudu, koja se nalazi ispod nje. U ure aju za odvajanje mas , mast struji, budu i da pliva na povr ini vode, preko preliva u drugu posudu. Ta se posuda tako e mo e zatvori pomo u kuglaste (sferi ne) pipe. Kada su obe posude pune, sam korisnik ih mo e odves do odlagali ta otpada. Tamo se mas nakon vi estepenih procesa i enja dalje prera uju u tehni ke mas ili slu e kao sirovina za kozme ku industriju. Da bi ure aj za odvajanje mas mogao izvr i svoj zadatak, do njega se sme dovodi otpadna voda koja sadr i samo mas i ulja. Na taj na in ure aj za pre i avanje vode iz kuhinje postaje sistem za sebe. Da bi ure aj za odvajanje mas mogao izvr i svoj zadatak, do njega se sme dovodi otpadna voda koja sadr i samo mas i ulja. Na taj na in ure aj za pre i avanje vode iz kuhinje postaje sistem za sebe. U ure aj ne sme dotjecati ki nica ili voda s fekalijama, jer bi ga to preopteretilo, tj dovelo u pitanje njegovu funkciju. Odlevna mesta za vodu koja sadr i masti i ulja moraju biti opremljena sa ko nicom zadaha (sifonom). Dovodi do ure aja trebaju biti postavljeni sa minimalnim padom od 2%. Da se mast ne bi putem ohladila i stvrdnula, vodovi sa vi e od 5 m du ine moraju biti toplotno izolovani, ili jo bolje opremljeni sa propratnim grejanjem. Za nesmetani otok otpadne vode potrebno je opremiti glavni dovodni vod na kraju dovoda sa ozra nim vodom. Ako je glavna dovodna cev du a od 10 m, potreban je jo jedan odzra ni vod neposredno ispred ure aja za odvajanje masti. Mo e se izostaviti, ako su na (dugi) glavni vod priklju eni ventiliraju i 4

PRE I

AVANJE OTPADNIH VODA

priklju ni vodovi. Priklju ne vodove treba kod du ina ve ih od 5 m uvek ventilirati. Dalji va an preduslov za besprekorno funkcionisanje ure aja za odvajanje mas je redovno i enje, koje ne sme uslediti tek kad je ure aj sasvim pun, jer ako mast predugo stoji u prostoru za odvajanje, pretvara se u agresivne masne kiseline rastvorljive u vodi. One napu taju ure aj i uzrokuju tete na daljim kanalizacionim vodovima. Stoga ure aj treba prazniti, istiti i ponovo puniti vodom svakih etrnaest dana, najkasnije jednom mese no. Kod ure aja koji rade automatizovano posao se obavlja skoro pa samo na pri sak dugmeta - sasvim bez optere enja neprijatnim mirisima. A korisnik preduze a koje proizvodi mast re ava se mas bez da se njegov kanalizacioni sistem zapu ava ili o te uje. Pre i avanje otpadnih voda mo emo podeli u slede e kategorije:

2.2. Mehani ko pre i avanje otpadnih voda

2.2.1. Grubo i no mehani ko pre i avanje otpadnih voda sa egalizacijom.
Sirova otpadna voda pri e na ure aj za pre i avanje kroz doto ni kanal sa grubim mehani kim re etkama, gde se odstranjuje ve i vrs otpad. Delimi no mehani ki pro i ena otpadna voda ulazi na vrlo nu automatsku rotacionu re etku sa kompak ranje i ispiranjem sitnijeg otpada (oko 8 mm). Pesak i masno e iz otpadne vode izdvajaju se u Mastolov i pjeskolovu. Otpad sa grube i fine automatske re etke, pesak iz peskolove zbrinjavaju se na gradskom odlagali tu otpada. Fino mehani ki pro i ena otpadna vode iz kompaktnog ure aja (sito, peskolov i Mastolov) upu taju se u poseban armirano-betonski bazen, gde se vr i egalizacija tj ujedna enje optere enja i retencioniranje vr nih dotoka. U egalizacijski se bazen upu taju i muljne vode iz zgu iva a mulja i ma inske dehidracije mulja. Bazen je opremljen sistemom pod pritiskom aeracije na dnu, putem koje se vr i me anje otpadne vode u svrhu spre avanja i prekidanja anaerobnih procesa. Iz egalizacionog bazena voda se pomo u pumpi i pripadaju eg po snog cevovoda pumpa u centralni cilindar biolo kog bloka.

2.2.2. Floatacija (metoda otplavljivanja)

Flotacija se primenjuje ispred talo nica i biolo kog procesa pre i avanja da bi se uba enim vazduhom prethodno uklonile mas i ulja sa delom nog lebde eg nanosa koji se te ko talo i. Ovim postupkom spre ava se obrada plivaju e kore koja smeta pri daljoj obradi. Potro nja vazduha je oko 0,2 m3/m2 pri zadr avanju od 3 minuta. Ako se pred talo nice za mulj postavi talo nica za pesak vazduh pod pri skom se uvodi u gornjoj tre ini talo nice za pesak pri brzini te enja 0,3-0,4 m / s. Ostatak ulja sa drugim otpacima se spaljuje ili zakopava. Organske masti mogu se ubacivati u truli te radi dobijanja gasova.

2.2.3. Talo nice za pesak

Talo nice za pesak slu e za otklanjanje peska i sli nih neorganskih materija iz otpadnih voda da ne bi ometale rad crpnih postrojenja i ure aja u fazi daljeg pre i avanja. 5

PRE I

AVANJE OTPADNIH VODA

Postoje razne vrste talo nica: - Obi ne podu ne talo nice sa brzinom proticanja v = 0,3 m / s sa stepenastim presekom zbog promena u proticanju, - Vertikalne talo nice za pesak, - Kru ne talo nice sa kori enjem centrifugalnih sila.

2.2.4. Talo nice za organske primese

Ove talo nice se koriste za uklanjanje organskih materija. Vreme zadr avanja otpadnih voda zavisi od na ina talo enja, a obi no je od 1,5 - 2 sata. Za vreme ki a ono je najmanje 30 minuta. Talo enje se mo e ubrzati prethodnom koagulacijom. Postoje nekoliko vrsta talo nica: - Jednospratne horizontalne talo nice - voda oti e celom irinom, brzinom od v = 0,3 m / s sa prose nim zadr avanjem T = 1,5 sati, - Vertikalne talo nice - mogu biti plitke i duboke, okrugle ili kvadratne sa proticanjem od gore prema dole ili obrnuto, - Dvospratne talo nice - sastoje se iz horizontalne talo nice u gornjem delu objekta i truli ta u donjem delu objekta. Ugra ene konstrukcije onemogu avaju uspon gasova i delova mulja iz truli ta u prostor za talo enje.

2.3. Biolo ko pre i avanje otpadnih voda

Predvi en biolo ki deo sastavljaju bazeni za nitrifikaciju i denitrifikaciju. U centralni armiranobetonski cilindar kombi bazena pritisnim se cevovodima dovodi egalizirana i no mehani ki pro i ena otpadna voda i ak vni povratni mulj. U ovom se bazenu vrlo brzo uspostavlja anoksi ni stanje. Bakterije aktivnog mulja odgovorne za denitrifikaciju po inju tro iti kiseonik iz prisutnih nitrata u egaliziranoj sirovoj otpadnoj vodi i mulju, pri emu se izdvaja azot u gasovitom stanju i uz poja ano me anje sadr aja u cilindru otplinjava se u atmosferu tj vr i se denitrifikacija azotnih jedinjenja. U centralnom cilindru odvija se i I. stepen poja ane bolo ke eliminacije fosfornih jedinjenja. Iz anoksi nog dela voda o e u bioaeracijski bazen u kojem se vr i nalno biolo ko pre i avanje, prete no aerobna stabilizacija mulja, nitrifikacija azotnih jedinjenja i finalna poja ana biolo ka eliminacija fosfora (50-75%). Osim toga, u bazenu se vr e i oksidacija organskih jedinjenja sa osloba anjem energije i CO2, te oksidacija aktivnog mulja u mineralni mulj sa osloba anjem energije i CO2. Sve navedeno se vr i putem aerobnih mikroorganizama (aktivnog mulja) uz ve ta ko uno enje potrebne koli ine kiseonika pomo u aeracijskih grana sa savremenim membranskim aeratorima. Potrebna koli ina kiseonika se unosi uduvavanjem komprimovanog vazduha proizvedenog na kompresorima sme tenim u kompresorskoj stanici. Regulacija unosa potrebne koli ine vazduha vr i se automatski putem procesora, a prema merenim podacima koncentracije rastvorenog kiseonika putem O2-sonde. Nakon odre enog vremena zadr avanja u bioaeracijskom bazenu smesa o i ene otpadne vode i bioaktivnog mulja odvodi se iz bioaeracijskog bazena sa dna preko pripadaju eg povr inskog preliva na spoljnom obodu u sabirno oknoi dalje sifonskim cevovodima u centralnu razdelnu gra evinu sekundarne talo nice. U centralnoj razvodnoj gra evini dolazi i do direktnog talo enja dela najte eg aktivnog mulja u levak centralnog muljnog udubljenja i do zavr nog 6

PRE I

AVANJE OTPADNIH VODA

otplivavanja preostalog azota. Finalno razdvajanje pre i ene otpadne vode i mulja vr i se u preostalom spoljnom prstenu talo nice u kojem se uspostavlja prete no horizontalno strujanje ka prelivnim konzolnim ljebovima na spoljnom obodu talo nice. Pro i ena i Izbistrena otpadna voda preliva se preko prelivnog praga u odvodni ljeb odakle se cevovodom odvodi i upu ta u izlazni kontrolno-merni leb u kojem su ugra eni kontrolno-merni instrumenti kao to su mera protoka, mera pH vrednos i O2-sonda. Iz sekundarne talo nice se mulj vra a u biolo ki stepen u svrhu odr avanja potrebne koncentracije ak vnog mulja u bioaeracijskom bazenu. U procesu biolo kog pre i avanja dolazi i do nastanka vi ka mulja koji se usmeruje ka klasi nom gravitacionom zgu iva u i spremi tu vi ka sekundarnog mulja. Prirodno biolo ko pre i avanje se obavlja: - Natapanje zemlji ta koje treba prethodno dobro prou iti jer je korisno obzirom na vla enje i gnjojenje zemlje (iskoristivi fosfor, kalijum, sumpor ,...) ali i tetni obzirom na razne otrove (industrijski ispusti) masti, ulja, biljni paraziti i dr - Filtracija kroz zemlji te obavlja se na dovoljno propustljivim, eventualno dreniranim zatvorenim prostorima (manjim od 0,5 ha), izme u malih nasipa koji se postepeno di u 50-20 cm. U ove svrhe upotrebljavaju se napu tene ljun are i drugi materijalni rovovi. - Otvoreni vodotoci i ribnjaci pro i avaju otpadnu vodu koriste i rastvoreni kiseonik i razvijenu faunu. Vodu treba to vi e izlo iti ozra ivanju (prelivi, kaskade i sl) - Biolo ki filteri se izvode od kru nog ili etvrtastog oblika sa zidovima visine 3,0 m od kanalske opeke, kamena ili betona sa ispunom od ljake, lomljenog kamena ili sl. Voda po izlasku iz prethodne talo nice rasprskava se preko ispune na kojoj se formira poko ica od mikroorganizama koji uz prisustvo vazduha razgra uju organske materije sadr ane u vodi. Iza biolo kog filtera efluent se uvodi u naknadnu talo nice. - Slabo optere eni biolo ki filteri sa optere enjem od 175 g BPK5 na m3 filter a na dan, odnosno 5 st/m3. Otpadna voda dovodi se na litre povremeno (Milerov sifon) - Visoko optere eni biolo ki filteri sa zapreminskim optere enjem od 875 g BPK5 na m3 fltera na dan, odnosno 25 st/m3. Otpadna voda dovodi se na litre povremeno neprekidno. Efekat ovih ltera pove ava se recirkulacijom. - Potopljeni biolo ki filteri ine naslage od lomljenog kamena, koksa i azbest cementnih plo a potopljenih u otpadnoj void sa posebnim dovodom vazduha pod pritiskom. Dolaze u obzir za otpadne vode od pranja vune, prerade alkohola ili vode koje sadr e fenol. - Bioaeracija predstavlja poja ano samopro i avanje otpadne vode iz primarnih talo nica biolo kim muljem. Potrebe bakterija za kiseonikom obezbje uju se dovodom vazduha pod pritiskom. Bazeni za bioaeraciju su obi no dugi i uski za delovanje po povr ini ili dubini 2-3 m. Trajanje postupka bioaeracije zavisi od optere enos vode organskim materijama. Za prose ne otpadne vode iz naselja sa potro njom od 150 l / stan / dan trajanje postupka je 6 sati. - Biljni ure aj za pre i avanje otpadnih voda Biolo ko pre i avanje komunalnih otpadnih voda pomo u biljnog ure aja za pre i avanje u potpunosti je prirodni proces. Strujanje kroz biljni ure aj mo e bi horizontalno i ver kalno. Pre nego se otpadna voda dovede na biljni ure aj mora se prethodno mehani ki pro is od kru h i plivaju ih materija u primarnoj talo nici Sl 2.3.1.). Pre i avanje otpadnih voda na biljnoj gredici bazira se na zikalnim, hemijskim i biolo kim 7

PRE I

AVANJE OTPADNIH VODA

procesima koji proizlaze iz zajedni kog delovanja zemlje, mikroorganizama i biljaka. Pravilan izbor vrste biljaka je vrlo va an budu i da u tome zavisi, da li ce iste biti pogodne za rast i ubrzavanje aktivnosti mikrorganizama, da li e odr ati ujedna enu temperaturu tla ,i da li ce svojim sistemom korenja delova pro v za epljenja tla. Pro i ena otpadna voda odvodi se sistemom drena nih cevi preko izlaznog kontrolno-mjernog okna u recepijent.

2.4. Prerada i kori enje mulja

U zgu iva u se vi ak ak vnog mulja gravitacioni ugu uje. Ugu eni mulj se sa dna zgu iva a povremeno crpi direktno u centrifugu. U svrhu pospe ivanja efekata dehidracije u po sni cevovod za dovod zgu enog mulja u centrifugu injek ra se odgovaraju a rastvor okulanta putem dozirnih pumpi iz posebnog rezervoara sa pripremljenom rastvorom okulanta. Dehidrirani mulj se ispu ta iz centrifuge na opremu za nalnu obradu mulja pomo u nega enog kre a i na taj se na in dodatno stabilizuje i ukru uje te se kao takav odvozi. Izdvojena muljna voda, sa centrifuge i zgu iva a vra a se preko egalizacijskog bazena na ponovno biolo ko pre i avanje. Obrada mulja se vr i slede im redosledom: Prethodni zgu njiva i mulja Primarni mulj iz prethodnih talo nika podi e se pomo u pumpe za primarni mulj u dva prethodna zgu njiva a mulja. Ovde se odvija zgu njavanje primarnog mulja na na in da se koli ina suve materije od ulaznih cca. 4% pove a na cca. 6.5%. Svaki prethodni zgu njiva opremljen je jednim gaterom. Zgusnu primarni mulj se pomo u pu nih pumpi odvodi u rezervoar za sirovi mulj. Rezervoari za truljenje (digestiju) mulja. Primarni mulj i vi ak mulja stabilizuju se u rezervoarima za truljenje mulja (digest) anaerobnim mezofilnim postupkom truljenja (diges je) pri temperaturi od cca. 35 C. Pri tome nastaje biogas koji se u blok elektrani koris za proizvodnju termi ke i elektri ne energije. Ta energija se ponovo koris u procesu pre i avanja. Za kapacitet ure aja od 1.200.000 ES izgra ena su etiri digestora. Naknadni zgu njiva i mulja: Dva naknadna zgu njiva a slu e u prvom redu za naknadno zgu njavanje digestiranog mulja. Digestirani mulj, naknadno zgusnut u ovim objektima, odvodi se u objekat za odvodnjavanje mulja gde se odvodnjavanje ili dehidracija mulja vr i centrifugiranjem. Objekti za odvodnjavanje mulja Zgrada objekata za odvodnjavanje mulja izvedena je na tr i eta e. Zgusnuti digestirani mulj se postupkom centrifugiranja dehidrira s po etnih cca. 4,5% sadr aja suve materije na cca. 27% sadr aja suve materije. Pri ovom postupku dodaju se sredstava za flokulaciju, tzv. polimeri. 8

PRE I

AVANJE OTPADNIH VODA

U zgradi za odvodnjavanje mulja nalaze se jo slede i objek : - e ri ure aja za centrifugiranje nalaze se na gornjoj eta i kao i ure aj za doziranje kre a pomo u kojeg se sadr aj suve materije u dehidriranom mulju sa gore navedenih 27% podi e na min. 30%. - Osim ovih ure aja, na gornjoj eta i se nalazi i centralna kotlarnica za sistem grejanja. - U prizemlju se nalaze tra ni zgu njiva za ma insko zgu njavanje vi ka mulja, ure aj za kondicioniranje biogasa, blok elektrana za energetsko iskori avanje biogasa i kontejneri za prihvat dehidriranog i ga eni kre kondicioniranog mulja. - U podrumu se nalazi ure aj za doziranje sredstva za flokulaciju i za doziranje FeCl3 u cilju smanjenja sadr aja H2S u bioplinu, zatim pumpe za sirovi mulj te izmenjiva toplote sa pumpama za zagrejani mulj. - Osim prethodno navedenih objekata, u podru ju obrade mulja nalaze se slede i objek neophodni za redovan rad ure aja: dva rezervoara za biogas, ure aj sa gasnom bakljom, biofilter za obradu izlaznog vazduha, gasna redukciona stanica, rezervoari za kre , toranj izme u digestora, putevi, cevovodi za procedne, oborinsku i tehnolo ku vodu, crpna stanica za tehnolo ku vodu, instalacioni kanali za kablove, spoljna rasveta i dr.

2.5. Mali ure aji za pre i avanje

Mali ure aji za pre i avanje sanitarno-fekalnih otpadnih voda do 500 ES (ekvivalentnih stanovnika) koriste se za decentralizovano pre i avanje otpadnih voda. Prednost malih ure aja za pre i avanje dolazi do izra aja: kada je priklju ak otpadnih voda korisnika na javnu kanalizaciju tehni ki neizvodljiv ili su tro kovi priklju ka izuzetno visoki (neizgra ena kanalizaciona mre a, prevelika udaljenost od javne kanalizacije, lokalni propisi i sl), kada treba zadovolji odgovaraju i zahtev prilikom ispu tanja otpadnih voda u recepijent: reku, potok, upojni bunar i sl. Mali ure aji za pre i avanje se izvode : kao kompaktni kontejnerski ure aji koji se brzo mogu premestiti na drugu lokaciju, ili kao monolitno-betonski rezervoari za ugradnju u zemlju, Tehnika pre i avanja :Pre i avanje sanitarno-fekalnih otpadnih voda zasniva se na mehani kobiolo kim principima pre i avanja. U I-stepenu pre i avanja (mehani ko pre i avanje) vr i se odvajanje vrs h i plivaju ih materija koje se nalaze u otpadnoj vodi. U Il-stepenu vr i se biolo ko pre i avanje prethodno mehani ki pre i ene otpadne vode. Bakterije i mikroorganizmi u otpadnoj vodi pomo u hranljivih materija prave smesu "aktivnog mulja". Smesa bakterija i mikroorganizama se u kru nom procesu odvodi na po etak biolo kog stepena pre i avanja gde dolazi u dodir sa sve om, mehani ki pro i enom otpadnom vodom. U poslednjem stepenu (sekundarna talo nica) talo enjem se vr i odvajanje pre i ene vode od smese bakterija i mikroorganizama. Pre i ena i Izbistrena otpadna voda odvodi se u recepijent.

PRE I

AVANJE OTPADNIH VODA

U nastavku je prikazano nekoliko pova malih ure aja za pre i avanje otpadnih voda:

URE AJ S BIOLO KIM PROKAPNIKOM Biolo ki prokapnik je jedna od varijan aerobnog pre i avanja sanitarno-fekalnih otpadnih voda (Sl. 2.5.1.). Pretpostavka za biolo ku razgradnju na prokapniku je ispravno funkcionisanje prethodnog mehani kog pre i avanja (uklanjanje kru h i plivaju ih materija koje bi mogle za epi prokapnik) i sekundarnog talo enja (na prokapnik se vra a Izbistrena voda). Su tina prokapnika je biolo ka ispuna na ijoj se povr ini prijanjaju kolonije bakterija i mikroorganizama. Bakterije i mikroorganizmi prolazom vode kroz ispunu vr e proces hranjenja odnosno biolo ko pre i avanje otpadnih voda. Nakon biolo kog prokapnika otpadna voda se odvodi u sekundarnu talo nice gde se vr i talo enje i bistrenje. Bistra voda se u kru nom procesu ponovo vra a pumpom na biolo ki prokapnik.

[Type a quote from the document or the

URE AJ S BIOAERACIJSKIM BAZENOM Pre i avanje otpadnih voda u ure aju sa bioaeracijskim bazenom i FBR (Festbett-biofilm-Reaktor) ispunom vrlo je sli no sa procesom pre i avanja u ure aju sa bioaeracijskim bazenom bez FBR ispune. Bitna razlika je u tome to se u bioaeracijski bazen sme ta FBR ispuna na kojoj se prijanjaju (fiksiraju) bakterije i mikroorganizmi. Unos kiseonika vr i se u donoj zoni bioaeracijskog bazena, ispod FBR ispune (Sl. 2.5.2.). Veoma je va no da sadr aj kiseonika u bioaeracijskom bazenu bude dovoljan za odvijanje procesa. Ukoliko to nije slu aj dolazi do smanjenja izgradnje organskih jedinjenja. Organske materije iz otpadne vode, koje bakterije pomo u kiseonika pretvaraju u elijsku supstancu, uzrokuju stalan rast bio lma na ispuni. Vi ak bio lma se otkida usled ver kalnog strujanja vazduha kroz FBR ispunu. Kon nuirani dotok prethodno pre i ene otpadne vode u bioaeracijski bazen vr i stalno potiskivanje sme e vode, "aktivnog mulja" i vi ka biofilma u sekundarnu talo nicu. 10

PRE I

AVANJE OTPADNIH VODA

U sekundarnoj talo nici se vr i razdvajanje smese "ak vnog mulja" i vi ka bio lma od pre i ene otpadne vode. Istalo ena smesa bakterija i mikroorganizama vra a se pumpom na ulaz u bioaeracijski bazen kao povratni mulj.

SBR-URE AJ Kod SBR-ure aja (Sekuencing Batch Reactor) bioaeracijski bazen i sekundarna talo nica nisu prostorno odvojeni. Proces biolo kog pre i avanja i naknadnog talo enja odvija se u istom bazenu (SBR-reaktor) (Sl. 2.5.3.). SBR-reaktor se odre eno vreme koristi kao bioaeracijski bazen, a nakon prestanka rada duvaljke kao sekundarna talo nica. Odgovaraju i vremenski i funkcionalni sled pre i avanja naziva se SBR-ciklus. Upravljanje SBRciklusom vr i se putem PLC-a na upravlja kom elektroormaru. Upravlja ki program ujedno upravlja procesom nitri kacije i denitri kacije. Na taj se na in mo e izvr i na regulacija procesa pre i avanja, a u cilju pos zanja boljih rezultata kvaliteta pre i ene otpadne vode.

2.5.1. Odvaja i masti i ulja (separatori)

tetne materije se i te nos u skladu sa va e im normama i propisima ne smeju ispu ta direktno u kanalizacione sisteme i otvorene vodotoke. U slu aju kada je potrebno odvajati iz otpadne vode: masti i ulja organskog porekla, ostatke od prerade vo a i povr a i sl. ulja i lake te nosti anorganskog (mineralnog) porekla kao to su benzin, dizel gorivo, benzol, ulje za lo enje, ulje za podmazivanje i sl. Skladu sa Pravilnikom o grani nim vrednos ma pokazatelja, opasnih i drugih materija u otpadnim vodama (NN br. 94/08) grani ne vrednos sadr aja masno a i ulja organskog porekla u otpadnim vodama ne smeju prelaziti kod ispu tanja u sistem javne odvodnje <100 mg / l 11

PRE I

AVANJE OTPADNIH VODA

kod ispu tanja u povr inske vode <20 mg / l Odvajanje mas i ulja biljnog i ivo njskog porekla vr i se pomo u separatora (separatora) masti i ulja tip OMU. Podru je primene su: prerada i konzervisanje vo a i povr a prerada ribe klanice i mesare prerada mesa hotelski i ugostiteljski objekti (hoteli, moteli, restorani i sl) kuhinje na svim mestima gde je potrebno mehani ko odvajanje vrstih estica i organskih masno a i ulja iz otpadne vode Odvodnja zauljenih voda obavezno se izvodi preko separatora (separatora) odvojeno od odvodnje sanitarno-fekalnih otpadnih voda. Odvaja i (separatori) ulja lakih te nosti mineralnog (anorganskog) porekla Skladu sa Pravilnikom o grani nim vrednostima pokazatelja, opasnih i drugih materija u otpadnim vodama grani ne vrednosti sadr aja ulja mineralnog porekla u otpadnim vodama ne smeju prelaziti kod ispu tanja u kanalizacioni sistem <30 mg / l kod ispu tanja u povr inske vode <10 mg / l Odvajanje ulja i lakih te nosti mineralnog porekla vr i se pomo u separatora (separatora) ulja i lakih te nosti tip OLT. Podru je primene su: parkirali ta i javne gara e auto-servisi i servisne radionice auto-perionice vozni parkovi i fabri ki krugovi benzinske pumpe nadzemna skladi ta lo ulja aerodromi i kasarne i na svim mestima gde je potrebno mehani ko odvajanje ulja iz otpadne vode Odvodnja zauljenih voda obavezno se izvodi preko separatora (separatora) odvojeno od odvodnje sanitarno-fekalnih otpadnih voda.

12

PRE I

AVANJE OTPADNIH VODA

13

PRE I

AVANJE OTPADNIH VODA

3. Zaklju ak

Li ni stav prema problemu pre i avanja otpadnih voda svih vrsta je veoma respektuju i i ambiciozan. Mogu re i da op ne / gradovi imaju podosta stare koncepcijske planove odvodnje pojedinih podru ja, i da se premalo ula e u samo odvodnjavanje. Izme u ostalog dok se poku ava pridr avati navedenog koncepcijskog re enja, izvode se kanalizacioni sistemi (pod okriljem me ovite kanalizacije), a o samom pro i iva niko ni ne eli razmi lja jer je inves cija velika. I dalje se otpadne vode ispu taju u daljnje otvorene melioracijske kanale (van naselja) i upu taju u vodotoke. Zna i samim tim, nije re eno zaga ivanje okoline otpadnim vodama, ve su samo "zamazane o i" gra anima na neko vreme. Investicije kanalizacionih sistema bi se morale mnogo vi e bavi problema kom samim pro i iva a, to se uveliko izbegava u svim gradovima / op tinama irom Republike Srbije.

Otpadne vode zaga uju reke, mora, jezera i podzemlje - podzemne vode. Samim tim ugro en je opstanak ivota na Zemlji. Otpadne vode pospe uju razvoj mikroorganizama. Mikroorganizmi tro e kiseonik to dovodi do uginu a riba, a i do razvoja patogenih mikroba. Industrija stvara otpadne vode u procesnoj proizvodnji, a doma instva stvaraju otpadne vode u svakodnevnom kori enju. Takve zaga ene otpadne vode treba pro istiti pre ispu tanja u vodotokove. Na in predtretmana - pre i avanja otpadnih voda u teks lnoj industriji mo e biti neutralizaciju, oksidacijski ili redukcioni postupak (hemijska razgradnja). Uz to postoje fizikalna razgradnja (talo enje, ltracija, adsorpcija, itd), zi ko-hemijska razgradnja (koagulacija / okulacija, aeracija, ekstrakcija, spaljivanje, osmoza, elektroliza, itd) i biolo ka razgradnja (aerobna, anaerobna). Izbor vrste pre i avanja zavisi o sastavu i vrs otpadnih voda. Tek nakon pre i avanja otpadne vode mogu se ispu ta u kanalizacioni sistem. Zakon propisuje kvalitet otpadnih voda. Time se doprinosi kvalitetu za tite ljudi i okoline. Zavr na obrada fokusira na uklanjanje organizama koji izazivaju boles iz otpadnih voda. Pro i ene otpadne vode mogu se dezin kova dodavanjem hlora ili pomo u ultraljubi aste svetlosti. Visok nivo hlora mo e biti tetna za biljni i ivotinjski svet.

14

PRE I

AVANJE OTPADNIH VODA

5. Literatura
Priru nici: - Gra evinsko kori enje: Materijali, konstrukcije i radovi, Novinsko izdava ko preduze e Tehni ka knjiga, Beograd, 1974 g. Knjige : - Instalacije vodovoda i kanalizacije (knjiga i ve be): prof. Ivan Ce ni , dipl. Ing.gra . Gra evinski fakultet, Zagreb, 2005. g. Web : - http://ohioline.osu.edu/aex-fact/0768.html - http://www.zov-zagreb.hr/hrv/default.asp?cID=projekti&eID=projekti 12 - http://www.mzopu.hr/doc/Otpadne vode otpadni plinovi.pdf - http://www.gradimo.hr/Prociscavanje-otpadnih-voda/hr-HR/11067.aspx - http://www.proton.hr/mali-uredaji-za-prociscavanje/ - http ://www. proton. h r/wpcontent/uploads/2009/02/vegepro.pdf?PHPSESSID=30f502c5732f782c48f4c a65c40e3a59 - http://www.proning-dhi.hr/dokumenti/doc01 .pdf http://www.usluga-pazin.hr/kanalizacija/obrada-otpadnih-voda/

15