DIZAJN ZA SVE POSAO ZA SVE

PRIRUNIK ZA STVARANJE PRISTUPANOG OKRUENJA

I DEO PRIMENA DIZAJNA ZA SVE U STVARANJU PRISTUPANOG OKRUENJA Filozofija Dizajna za sve Sveobuhvatna pristupanost Analiza lanca kretanja 7 Principa Univerzalnog dizajna Potpuna inspekcija pristupanosti Barijere pristupanosti Pristup sveobuhvatnoj pristupanosti Kljuevi za pristup Kljune osobine Dizajna za sve Korisniki menadment Komentari korisnika - Najei komentari korisnika Preporuke za unapreenje Pristupanost za korisnike oteenog vida Pristupanost za starije ljude Pristup objektima Ulazi i izlazi Orijentacija, oznaavanje i usmeravanje Nametaj, oprema i instalacije Potrebe korisnika i upravljanje gradnjom Planiranje dostupnosti istorijskih objekata Plan dostupnosti Plan evakuacije Izmene u nivoima i povrinama Mesta povezivanja Igralita i prostori za rekreaciju Vrata i mehanika oprema Rukohvati Liftovi, pokretne stepenice i platforme za podizanje i sputanje Informacije, pronalaenje puta i signalizacija Asistivni sistemi za sluanje Toaleti, tu i kupatilo Dostupni prozori Prostori sa fiksiranim seditima Druge pogodnosti: javni alteri, govornice i fontane sa pijaom vodom Osvetljenje i osvetljenost Odravanje i revidiranje II DEO POSAO ZA SVE Ko moe da radi analizu posla i rada? Poznavanje trita rada ta je analiza posla i rada? Prednosti analize posla Elementi analize posla Pet osnovnih koraka analize posla Pripremanje liste za analizu posla Integracija invaliditeta u proces planiranja od 10 koraka 48 49 50 54 56 59 62 72 1 2 2 3 3 3 4 5 6 9 9 10 11 12 12 14 14 16 16 17 18 18 19 20 22 25 26 27 28 32 34 39 40 42 44 45

I DEO PRIMENA DIZAJNA ZA SVE U STVARANJU PRISTUPANOG OKRUENJA

Uvod Razvoj pokreta osoba sa invaliditetom tokom proteklih godina u Srbiji doprineli su podizanju svesti drutva u celini, kao i donosiocima odluka, to rezultuje unapreenju optih uslova za poloaj osoba sa invaliditetom u drutvu. Kao primer toga,moe se navesti stupanje na snagu Zakona protiv diskriminacije nad osobama sa invaliditetom, unoenje kaznenih odredbi u Zakon o planiranju i izgradnji, koje sankcioniu nepotovanje standarda i propisa koji reguliu pristupanost, program za zapoljavanje i samozapoljavanje osoba sa invaliditetom Nacionalne Slube zapoljavanja i Konvencija UN o zatiti prava osoba sa invaliditetom. Sledei, novi korak, prema potpunoj inkluziji osoba sa invaliditetom je, pored obrazovanja, zapoljavanje, a taj proces moe biti usporen strahom poslodavaca odnosno nepoznavanjem materije, mogunosti i potreba osoba sa invaliditetom, koje je identifikovano tokom istraivanja o motivaciji o zapoljavanju i samozapoljavanju osoba sa invaliditetom u Beogradu, koji je Centar za razvoj inkluzivnog drutva, u partnerstvu sa Centrom za monitoring i evaluaciju sproveo tokom 2006 god. A ova publikacija, koja predstavlja prirodni nastavak tog istraivanja ima za svrhu publikacije da ponudi efektivna reenja za unapreenje okruenja pogodnim za sve lanove drutva, kao i za stvaranje kvalitetnih radnih uslova za ostvarivanje punog potencijala zaposlenih kao i zaposlenih osoba sa invaliditetom. Sveobuhvatna svrha ove publikacije je da se promovie Dizajn za sve, termin koji je prihvaen u Evropi, za projektante, menadere zaduene za prostore i graevine fokusirajui se na planiranju, stvaranja i odravanja pristupanog okruenja Ljudi sa razliitim sposobnostima su deo nae zajednice. Kao i svi, imaju pravo na aktivnu ulogu u ivotu zajednice. Filozofija Dizajna za sve Dizajneri, projektanti i arhitekte irom sveta se odazivaju izazovu i stvaraju reenja u cilju poboljanja pristupanosti. U cilju da se ree problemi pristupanosti, razliiti koncepti i dizajnerski principi su razvijeni i promovisani u sklopu koncepta Univerzalni dizajn, inkluzivni dizajn i Dizajn za sve. Iako svi koncepti imaju isti cilj, svi oni imaju razliitu ulogu, uslove i nain stvaranja reenja pristupanosti. Kao deo problema, u 21 veku javlja se i problem korisne povrine, limitiranog resurs kojeg ima sve manje i iji svaki deo, pogotovo u urbanim sredinama, mora da se maksimalno iskoristi. Samim tim, napori da se osigura pristupanost bez barijera u prostoru koji je ve izgraen i oblikovan predstavlja veliki izazov. Kao posledica ova dva faktora, rezultiralo je reenjima bazirano na minimumu pravila koji su se pokazali u praksi nedovoljnim i neefektivnim. U cilju stvaranja efektivnog procesa donoenja odluke za koncipiranje i stvaranje kvalitetnog okruenja, Evropski institut za dizajn i invaliditet je razvio koncept Dizajna za sve. Taj koncept nije usmeren samo na osobe sa invaliditetom, ve na sve ljude u drutvu i predstavlja proces stvaranja inteligentnih reenja za kvalitetno kruenje

_________________________________________________________

namenjeno svima: starima, mladima, maloj deci, majkama, osoba sa invaliditetom i drugima. Ciljevi Dizajna za sve: - podizanje svesti o potrebi sveobuhvatne pristupanosti - iniciranje inovativnih reenja putem pristupanijeg i odrivog okruenja - preporuiti/naglasiti primere dobre prakse i projektantska uputstva po pitanju sveobuhvatne pristupanosti u cilju da se omogui najirem moguem spektru korisnika nezavisna i neometana upotreba javnog prostora i usluga. Sveobuhvatna pristupanost Koncept Dizajna za sve ini oslonac stvaranju okruenja za sve. Ono predstavlja pristup u kojem svi proizvodi, okruenje i komunikacije su pristupani najirem moguem spektru korisnika i naoj zajednici bez obzira na sposobnosti, godine i razliitost. Dizajn nepristupanosti > onemoguen pristup > pristup bez barijera > dizajn za sve Dizajn za sve zahteva kvantni skok u razmiljanju od koncepta pristupanosti bez barijera. To je pozitivan pristup dizajnu, da bi se postigao inkluzivni integralni dizajn koji nije samo pristupaan samo najveem broju korisnika, bazirano na njihovim sposobnostima, ve i na reenjima koji treba da budu pogodni svim korisnicima. Za razliku od dizajna pristupanosti bez barijera, dizajn za sve ne ini dizajn posebnih reenja za pristupanost, ve praktini pristup dostizanja dobrih i odrivih reenja za pristupano okruenje. Analiza lanca kretanja Da bi se postigao cilj dizajna za sve, potpuna analiza lanca kretanja mora poeti sa linog aspekta kretanja koji obuhvata javne povrine, javni prevoz, prevozno sredstvo, odredite odredini objekat, unutar odredinog objekta do mesta gde planirate da obavite svoj zadatak i na kraju, sam zadatak/funkcionalnost. Celokupna takva analiza obuhvata razliite aspekte izgraenog okruenja, koji su inae koncipirani kroz razliite tehnike i konceptualne discipline najee projektanti vode rauna o najvanijim delovima dva kraja lanca kretanja polazna taka i odredite. A sutina je i da svaki mini-lanac kretanja unutar svakog objekta bude pristupaan. Takav mini-lanac kretanja najee obuhvata: Silazna taka > pristup > glavni ulaz > informacije u holu, koridoru > lift, stepenite, pokretne stepenice > gornji holovi > koridor > unutranji pristup (vrata i sl.) > odredina prostorija (soba, kancelarija, auditorijum...) > obavljanje planirane funkcije > toalet > povratna ruta > izlaz I posle ostvarenja pristupa do pravog mesta unutar objekta, najvanije je de se omogui da planirana funkcija/zadatak bude efektivno ostvarena. Iako esto se viaju po objektima obavezni elementi kao to su: prostor za kolica u koncertnoj sali, sputeni alter, toalet za korisnike kolica, indukciona petlja, kao i

_________________________________________________________

preporueni elementi poput prekidaa na maloj visini, visoko postavljene utinice i sl. Meutim, neki od tih elemenata nisu razmatrani na primer, nema pravila za element kao to su dimenzije za fontanu za pijau vodu ili pristup za amfiteatar na fakultetu. 7 Principa Univerzalnog dizajna 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Nepristrasna primena. Fleksibilnost u upotrebi. Jednostavan i intuitivan. Primetna informacija Tolerancija greke. Mali fiziki napor. Veliina i prostor za prilaz i upotrebu.

Univerzalni dizajn je pogodan u drutvima gde je postoji niska svest o dizajnu, gde je lake uputiti ljudima koji se bave dizajnom predmeta i zgrada poruku kako da bolje urade svoj posao. Pristup kroz Dizajn za sve je prisutan u onim drutvima gde je napredniji sistem obuke o dizajnu i arhitekturi koncentriui se na proces donoenja odluka koji vode ka korektnim dizajnerskim reenjima, odnosno reenjima koji pogoduje svim korisnicima. Ako se karakteristike sredine bez barijera uzmu kao glavne osobine u koncipiranju, onda se ne dobija samo bezbednija, udobnija i pogodnija za korisnika sredina u najeem broju sluajeva, ve i estetski naprednija sredina. Potpuna inspekcija pristupanosti Evaluacija koliko je bezbedno, ugodno i pogodno/usmereno na korisnika (userfriendly) je neprekidni proces tokom razliitih etapa. Inspekcija treba da se obavlja pre potpunih zavretka radova da bi se testirala pristupanost lanca kretanja. Barijere pristupanosti Barijere pristupanosti mogu da budu definisane kao objekat materijalni ili nematerijalni, koji onemoguava pristup ili obavljanje eljene funkcije. Prilazni put: Inidrektni prilaz Nedostatak prilaznih znakova/neobeleen put Neodvojenost od kolskog prilaza npr pristup kolovozom, ulaz kroz garau Neravna povrina Prepreke (stubii, fasadna oprema/fitinzi, drvee, ivinjaci i ahtovi i odvodi) na prilaznom putu

_________________________________________________________

Rampe i nagibi: Prilaz sa prestrmim i nefunkcionalnim nagibima Preveliki nagibi u stranu Dugaki i strmi nagibi Neadekvatna odmorita izmeu dva niza stepenica ili nedostatak istih Nedostatak odgovarajuih rukohvata Nedostatak odgovarajuih taktilnih/reljefnih povrina na stazi (reljefne staze za slepe) Klizave/suvie glatke podne povrine Parking: Nedostatak horizontalno i vertikalno obeleenog pristupanog parkinga Neodgovarajua veliina prostora za parking Nedostatak sputenog ivinjaka za pogodan prilaz sa parkinga na plonik Stepenice: Postojanje stepenika kao jedinog prilaza na stazi prema ulazu u objekat, prema i sa parkinga Duina i visina stepenika koja nije ujednaena ili po standardima, odnosno preporuenim dimenzijama Neodgovarajue ili neujednaeno osvetljenje Nedostatak bojenih kontrasta ili obeleenih rubova stepenika. Ulaz Uzana vrata Neodgovarajui prostor za prolaz Prevelika snaga potrebna za otvaranje vrata Neadekvatna veliina podesta pred vratima Vrata koja se otvaraju prema onome ko ulazi unutra Pragovi u dovratku nisu u nivou tla/poda Nedovoljan prostor za maksimalno otvaranje vrata (zid, cevi, stub i sl) Znaci Korienje neodgovarajuih ili znakova koji nisu meunarodni standard Nedostatak taktilnih povrina i znakova na Brajevom pismu Nedovoljne dimenzije znakova Nedostatak odgovarajueg kontrasta boja Vizuelni i zvuni ureaji: Nedostatak vizuelnih taktilnih i zvunih znakova Nedostatak podeenog/pojaanog zvuka na razglasu Neodgovarajue osvetljenje Pristup sveobuhvatnoj pristupanosti

_________________________________________________________

Pristupanost je osnovni uslov za zgradu, objekat ili informaciju. Bez ispunjenja tog uslova, sam objekat ili informacija gubi svoju svrhu ili umanjuje funkcionalnost. Pristupanost zgrade ili objekta ne obuhvata samo kretanje unutar istih, ve kretanje sa ulice ili parkinga preko poseda objekta i ulaska u zgradu. Sveobuhvatna pristupanost nije samo planiranje odvojenog pristupa za starije, korisnike kolica ili osobe oteenog vida. Reenje proizilazi iz razumevanja potreba ljudi i primene dizajn za sve u cilju ostvarenja zajednikog pristupa objektu. Ono predstavlja pozitivan pristup dizajnu u cilju da se osigura funkcionalnost za najiru moguu grupu korisnika. Nijedna grupa korisnika ne treba da bude prinuena da ulazi na zadnja ili podrumska vrata, teretnim liftom ili kroz pomoni objekat. Kljuevi za pristup Antropometrija Kontinuitet Povezanost Jednakost Bezbednost Odrivost

Antropometrija Karakteristike tela i dosega ljudi imaju direktan uticaj na pristupanost. Neophodno je uzeti u obzir najira mogua populacija i fizike karakteristike oba pola kao i razlika fizikih mogunosti (veliina i sposobnosti) ljudi u razliitom dobu ivota u realizaciji dizajna za sve. Pored toga to obuhvata i razliita pomagala koje ljudi koriste: kolica, take, tap, beli tap, majke sa deijim kolicima, kolica za supermarket i sl. Kontinuitet: Koncept kontinuiteta je veoma vaan za planiranje sveobuhvatne pristupanosti. Npr. kontinuirana staza pristupanosti mora da bude bez barijera. Kada ima promena nivoa tokom staze kretanja, kontinuitet mora da bude osiguran putem rampi, lifta i sl. istovremeno, informacije treba da budu obezbeene na primetnim mestima i raskrima i prikaz mora da bude kontinuiran da vodi do konanog odredita. Povezanost: Preporuljivo je smanjiti razdaljine izmeu pristupanih elemenata objekta. Pokriveni most koji povezuje gornje nivoe je pogodan za povezivanje vie blokova zgrada na istoj lokaciji (aerodromi, veliki trni centri,fakulteti i sl.) time se eliminie napor kretanja gore i dole izmeu zgrada samim tim se smanjuje potreban kapacitet glavnih liftova i prolaza unutar samih zgrada. Jednakost Sutina dizajna za sve je omoguavanje neometanog pristupa svim ljudima, ne samo ludima sa invaliditetom. Recimo informaciona tabla sa mapom objekta treba da bude pristupana za sve, ukljuujui starije ljude, osobe sa invaliditetom, osobe sa oteenjem sluha i vida. Bezbednost: Bezbednost pristupa kao i izlaza je od primarne vanosti za svakog, posebno za starije, decu ili osobe sa invaliditetom, kao i ljudi sa smanjenom sposobnou da reaguju u vanrednim situacijama. Bezbednost izgraenog okruenja i opreme su imperativ. Prethodno planirane rute bez barijera, vizuelni i audio signali/znaci znaajno mogu da podignu bezbedonosne standarde.

_________________________________________________________

Odrivost: Ako je objekat ili okruenje graeno da bude usmereno prema korisniku, pristupano i da svako moe da neometano da koristi, odrivost tog okruenja je vea. Odravanje elemenata koji ine okruenje pristupanim moraju da se odravaju, da bi bili dalje u upotrebi. Povrh toga, kada se rade neophodni znaajni radovi, potrebno je iskoristiti priliku da se unapredi pristupanost.

Inkluzija: Ima mnogo mogunosti da se obezbedi pristupanost objektu. Sutina je da se omogui pristupanost putem inkluzije, odnosno ukljuenja pojedinca u aktivne tokove drutva. Pristupana staza koja ne ukljuuje stepenice, rotirajua vrata, pokretne stepenice i druge zapreke koje onemoguavaju da stazu mogu da koriste sve osobe je primer dizajna za sve ono mora da bude usmereno na sve korisnike. Dalje Pored kljunih elemenata, dizajnerska reenja moraju da obuhvate i tehnoloki napredak. Npr. Elektromotorna kolica koja znaajno unapreuju mobilnost i mogunosti osobe sa invaliditetom su vea i tea, to zahteva vee kapacitete elemenata pristupanosti (vea nosivost lifta, rampe i sl.) zatim prijemnici za slepe ljude, kojim mogu u prolasku da prime informaciju o objektu gde se nalaze ili trenutnoj boji na semaforu. Problemi i reenja nisu zamrznuti u vremenu, oni se stalno menjaju, unapreuju i prilagoavaju tehnolokim mogunostima. Kljune osobine Dizajna za sve Pristup objektu Povezanost sa ulicom, prilaznom stazom Ulaz Osnovni pristup ulazu/izlazu glavni ulaz Vrata klizna vrata Spoljna signalizacija putokazi se postavljaju od ulice do nivoa koje upuuje posetioce na ulaze, glavne funkcionalne elemente objekta i olakavanje orijentacije. Promene nivoa razlika nivoa izmeu ulice i ulaza Rampa i nagib terena nagnut teren - praktian nain da se olaka pristup svima. Blagi nagib olakava hodanje i kretanje kolica. Rampe imaju meunivoe/odmorita, taktilna obeleja na kraju i poetku i obeleeni poetak i kraj bojom i svetlom. Stepenice imaju ivice u kontrastu u odnosu na ostatak stepenika, kao i taktilna obeleja na poetku i kraju stepenita. Integracija ovih elemenata u pejza takoe poveava broj potencijalnih korisnika. Ove spoljne povrine su stabilne, vrstog materijala, protivklizajuim osobinama i uopteno lee u kontinuiranoj ravni. Rukohvat visina na kojoj se postavlja rukohvat na stepenicama, rampama i parapetima su projektovani da pogoduju ljudima koji hodaju i osobama u kolicima,kao i maloj deci. Brajevi znaci o smeru su postavljeni na poetku i kraju rukohvata pokazujui smer. poeljno je da rukohvat ako je od elika bude presvuen materijalom da sprei provod toplote do ruke ukoliko je izloen suncu. i da ne bude prevelikog prenika, da moe lako da se obuhvati.

_________________________________________________________

Spoljna taktilna staza postavljen du putanje koja vodi prema ulazu, sa postavljeni osvetljenjem u stazi u nivou tla. Informacije alter postavljen odmah na ulazu, sa podignutim i sputenim ploama i isturenom zaobljenom ivicom, da bi korisnici kolica ili hodalica mogli da stanu naspram, a ne naporedo sa alterom. Poeljno je postaviti rukohvat izmeu visokog i niskog dela, da bi osobe koje hodaju i koje korist kolica mogli da se pridre. Orijentacija postavljena mapa objekta, sa dobrim kontrastom (bez ute i crvene boje zajedno) na visini do 1500mm gornje ivice. Na Brajevom pismu uz upotrebu sito-tampe Signalizacija i navoenje obeleavanje brojeva spratova druge oznake se postavljaju na zid u visini od 2000mm. Znakovi koji oznaavaju smer i ukazujui na razne funkcionalne elemente okruenja obino vise sa plafona. Pored slova i brojeva, znakovni simboli se takoe koriste u cilju lakeg razumevanja. Simboli pristupanosti su na istom znaku. Brajevo pismo se stavlja na liftovima, tasterima za lift. (ili veliki reljefni brojevi na tasteru) u samom liftu se koristi zvuni signal i softver koji govori na kom spratu se trenutno lift nalazi.(standardna oprema sa dodatnim zvunikom) Orijentacija pored jasnog obeleavanja elemenata objekta, takoe se koriste i boje; ivice tepiha, podovi i zidovi se koriste u razliitim bojama na razliitim spratovima i ispred liftova i eskalatora zarad bolje identifikacije. Smerovi na spratu du koridora Put do funkcionalnih elemenata Unutranje taktilne povrine koriste se da upozore korisnicima na razliite delove objekta, na opasnosti i promene nivoa na poetku i kraju rampi, stepenita kao i pravcima prema drugim funkcionalnim delovima objekta (lift, WC i sl.). Prostor za okretanje dovoljan prostor za okretanje kolica na meupodestima rampi i stepenita, prilikom otvaranja vrata i krajevima koridora irina staze i implikacije u zavisnosti od oekivanog prometa, projektuje se i irina staze; ne oekuje se da korisnici idu kroz bilo koji hodnik. Integrisani koridori s vie funkcionalnih prostora mogu znatno da unaprede mogunosti slobodnog kretanja i da minimiziraju konflikte usled zakrenosti, kao i da se preduprede eventualne zapreke.

_________________________________________________________

Svetlosni kontrasti za pod, zidove i promene nivoa korienje svetlosti da bi se definisao prostor i njene celine znaajno pomae u orijentaciji i poboljava prevenciju nezgoda. Stakleni paneli koji se koriste za peake mostove, koridore, parapete, koristei na primer dnevnu svetlost olakavaju razaznavanje horizontalnih i vertikalnih povrina. Na svakom nivou, upotreba razliite boje za pod i zid odnosno parapete, svetlosni kontrasti omoguavaju jasne obrise prostora. Svetlo na zidu za osvetljavanje poda su takoe pogodni za rampe za nonu upotrebu Materijal i tekstura povrine materijali za spoljne povrine generalno treba da budu vrsti, stabilni, trajni, ravni i protivklizajui. Reetke treba da budu postavljene popreno u odnosu na preteni smer kretanja. Odvod/drenaa treba da ide kanalima uz ivinjak da bi se minimizirala prepreka za korisnike. Materijali za unutranje povrine su treba da poseduju iste karakteristike, u skladu sa namenom, s tim da jo moraju da imaju osobinu da odravaju akustinost prostora. Ako se stavljaju podne obloge ili tepisi, ne preporuuje se da budu velike debljine, jer oteavaju kretanje takama i kolicima. Otirai treba da budu u nivou poda. Pogodnost upotrebe opreme i sadraja Fiksirani elementi i oprema objekti i oprema za usluge generalno postoje u dve visine u cilju da pogoduje korisnicima u stajaem i sedeem poloaju, korisnicima niskog rasta, deci ili korisnicima kolica. alteri, info-pultovi, govornice, esme sa pijaom vodom, fenomati za ruke, sifoni, urinali i tasteri za lift su postavljeni u dve visine. Sedita i klupe spoljne fiksirane klupe su lako pristupane putem peake staze i imaju dovoljno mesta za personalnog asistenta. Unutranja sedita mogu da se podele u fiksirana sedita za odmor/ekanje du koridora ili pokretna sedita u auditorijumima i web sobama. Takoe mesta u auditorijumima treba da budu obezbeena za korisnike kolica Prostor za noge

_________________________________________________________

Radni stolovi sa podesivom visinom su pogodni za korisnike kolica, omoguavajui prostor za naslone za ruke na kolicima. alteri, info kiosci, javne govornice, fontane sa pijaom vodom i fenomati su dizajnirani sa prostorom za noge. Liftovi i pomona oprema Omoguen pristup sa osobe sa invaliditetom je ukljuen u dizajn lifta i njegovih instalacija: oznake za kolica, sputen panel sa tasterima, oznake na Brajevom pismu na tasterima, kontrastni panel sa indikacijom spratova u dovratniku, audio nagovetavanje sprata i otvaranja/zatvaranja vrata, vizuelni plazma displej sa informacijama unutar lifta pogodnim za ljude sa oteenjem vida i sluha. Parking i pristup objektu: Mesto za parkiranje za osobe sa invaliditetom je ono najblie ulazu sa jasnom horizontalnom i vertikalnom signalizacijom i sputeni ivinjakom ukoliko je to potrebno. Takoe se signalizacija koja obeleava parking poseduje dodatnu oznaku simbol osobe u kolicima. Toaleti, higijenski i nega za bebe objekti: Toaleti, higijenska oprema i fontana s pijaom vodom se nalaze na svakom spratu. Odeljak za negu dece se nalazi pored ili unutar toaleta za korisnike kolica. Oznake za negu beba se nalaze i u blizini delova objekta namenjenoj deci igraonice, prodavnice sa robom namenjenoj deci, auditorijumima ili kulturnim sadrajima. Ovakvi objekti poseduju dodatne pogodnosti za starije, osobe sa invaliditetom i roditeljima sa malom decom: nagnuto ogledalo (ili od lavaboa do visine od 1900mm), kuka za odeu na dve visine, wc olja sa kazanetom unutar zida, da bi se osigurala bezbednost tokom upotrebe, rukohvat na zidu pored wc olje i urinala, kao fenomat za ruke na viem nivou za korisnike koji stoje, kao i nisko postavljeni fenomat za korisnike kolica i malu decu. Korisniki menadment Podrka klijentima Dizajn pristupanosti za sve ljude integrisan u opti dizajn zahteva razumevanje i podrku od strane klijenta zarad pragmatine implementacije. Tokom koncipiranja/rekonstrukcije objekta korisnici i projektanti treba da sarauju u cilju integrisanja mnogih pristupanih elemenata sa funkcionalnim zahtevima. Planiranje nametaja i opreme Nametaj i oprema je najee preporuena i testirana od strane korisnika uz profesionalnu podrku projektanta/dizajnera. Nefiksirani i pokretni nametaj i oprema se podeavaju za planiranu namenu i sa pristupanou za korisnike. Npr. visoko i nisko postavljeni stolovi za ruavanje (za stajanje i sedenje), radni stolovi sa podesivom visinom. Nerotirajue stolice sa naslonima za ruke za starije. Ovakva oprema znaajno doprinosi kvalitetu usluga i radnih uslova omoguavanjem ugodnog i pristupanog okruenja za korisnike. Menadment objekta Da bi se postigao odrivi fizika i senzorna pristupanost objektima, menadment objekta ima znaajnu ulogu u kontroli dnevnih operacija u upravljanju objektom. Pristupanost zahteva dobar menadment ukljuujui sve zone: ulicu, prilaz, otvorene povrine, kao i unutar i oko objekta. Npr. uvek obezbediti prilaz ukoliko jedan nije u upotrebi (odravanje, popravke i sl.)

_________________________________________________________

Odravanje objekta esto i odgovarajue odravanje je od sutinskog znaaja za odravanje usluga i opreme u dobrom radnom stanju i stvaranja izvornog dizajna odrivim. Pristupanost ne moe biti ostvarena ako se npr. povrine izoblie, materijali habaju ili ako se oznake izblede. Takoe je neophodno da se prilikom popravki, unapreenja ili preureivanja sve vrati u prethodno ili poboljano stanje. (esto se prilikom radova na javnim povrinama uklone elementi pristupanosti, sputen trotoar...) Uticaj promena i naknadnih radova Kada je objekat u upotrebi, reakcija korisnika je znaajna za planiranje unapreenje izgraenog okruenja. Promene i naknadni radovi moraju uzeti u obzir postojee pristupane elemente i detalje: neki radovi treba da obuhvate i unapreenje postojeih, kao i dodavanje novih elemenata pristupanosti Najei komentari korisnika Kretanje: Vrata koja se otvaraju rukom, treba da se zamene automatskim kliznim vratima Poveanje kapaciteta lifta ili poveanje prostora unutar lifta Dodavanje indikatora spratova u liftu Informacije: Staviti primetne oznake, poveanje dimenzija istih, kao i vei broj oznaka na manje istaknutim mestima Izraeniji kontrast boja na oznakama e omoguiti veu primetnost, kao i jasniji prenos informacija Oznake za pravac prema esto korienim elementima, kao to su toaleti, garderoba, parking, liftovi, fotokopir maina, internet centar, odeljak za negu beba. Neki sadraji, kao to su oprema u odeljku za negu dece ili fontane sa pijaom vodom i sl mogu da budu manje koriene zbog nedostajue/neadekvatne informacije o njihovom postojanju Informacije na oznakama moraju da budu nedvosmislene i jasnije za razumevanje Vie oznaka za izlaz u sluaju opasnosti Jasne oznake spratova vidljivi iz kabine lifta na svakom spratu Sanitarne instalacije: Postojanje odeljaka za negu beba dostupnim za roditelje oba pola na vidljivim mestima sa istaknutim oznakama Vie toaleta Ruka/taster za potezanje vode iz kazaneta zahteva preveliku snagu to moe da pogora higijenske uslove toaleta. Nametaj i oprema: Vie mesta za sedenje alteri, klupe, stolovi i pultovi za pisanje (u banci i poti) da imaju odgovarajuu irinu i dubinu (da se naslone ruke tokom pisanja ), visinu i dovoljno mesta ispod za noge i papuice kolica Postojanje kolica za supermarket u vie veliina vee i manje Razmak izmeu dva radna stola/zone/raunara da bude dovoljan da ne ometaju jedni druge Manja i deja pakovanja proizvoda ne stavljati na vie police.

_________________________________________________________

10

Preporuke za unapreenje Unutranjost Ulazna vrata da budu klizna sa automatskim otvaranje, to korisnicima omoguava da koriste ruke za druge potrebe (noenje, guranje kolica za supermarket, pokretanje kolica) ili ukoliko nemaju mogunost da pomeraju ruke. Senzor za otvaranje vrata moe da detektuje brzinu kretanja svakog korisnika i samim tim da produi vreme odkrinua vrata ukoliko se korisnik sporije kree (deca, stariji, osobe sa invaliditetom). Liftovi koji opsluuju razliite zone poeljno je da budu meusobno blizu i samim tim skrate vreme meukretanja korisnika. Spoljne oznake (tekst, tip slova i oznaka, formulacija) da budu dovoljne veliine i izraenih boja i svetlosti (bez odsjaja, prozirnosti i prelamanja), pogotovo ako su postavljeni na veoj visini. Oznake i mapa lokacije na manjoj visini su korisne. Opta populacija i osoblje nisu u dovoljnoj meri upoznati sa opremom za asistenciju/pristup. Neophodno je obezbediti informacije o nainu upotrebe, funkcijama i mestu unutar objekta. Liflet u holu hotela, odgovarajue uputstvo pored opreme. Spoljanost: Du (dugakih) staza za kretanje, postavljanje klupa za odmor pogotovo ako staza ide uzbrdo Povezanost parkinga, taaka za javni prevoz sa zgradom (npr. ako parking ide oko zgrade, obezbediti vie ulaza) Rukohvat du dugakih rampi, sa vie visina, iroko stepenite sa blagim nagibom Znakovi koju ukazuju na pravac ili poloaj opreme, sadraja objekta, pogotovo na mestima gde se spajaju vie pravaca kretanja Bezbedonosni aspekti povrina pod vodom obeleavanje posebnim bojama u kontrastu Oprema ugraena u tlo da bude u nivou tla i obeleena Bitni elementi za planiranje pristupanog dizajna: Povezanost sa glavnim takam za prevoz oko objekta Postojanje neprekinute rute bez barijera, odgovarajui znaci i oprema za promenu nivoa (rampe, kosine, liftovi...) Pristup za najiru moguu grupu korisnika Oprema u razliitim veliinama, za decu i odrasle Razmatranje o pristupanom dizajnu koji pokriva funkcionalne zahteve, informacione usluge, opremu i okruenje. Pristupanost za korisnike oteenog vida Taktilne povrine Neprekidna taktilna staza ili rukohvat sa smerom na glavnim i prometnim mestima. Taktilno upozorenje pred stepenicama ili drugim preprekama (alter) za prevenciju nezgoda (protivklizna traka paralelno sa preprekom i upravno na pravac kretanja) Taktilna identifikacija za pravac prema ulazu i izlazu

_________________________________________________________

11

Taktilna povrina da bude udaljena od zida da se olaka korisnicima belog tapa koji su levoruki ili desnoruki, i da se spree nezgode (udar na fiksiranu opremu montiranu na zid protivpoarni aparat) Prolazi: Uglovi, ivice, stubovi i sl. zatieni ili oznaeni Ispod opreme fiksirane na visini manjoj od 2000mm, postaviti prepreku (saksiju sa cveem, ukras i sl.) ili je uvui u nivo zida Preterani svetlosni kontrasti, sa jakim odsjajem, previe sjajno i/ili previe tamno, izbegavati. Krajevi rukohvata mogu da idu prema podu ili zidu Rukohvati: U kontrastu (boja i svetlost) sa povrinom zida zarad lakeg raspoznavanja Neprekidan i sa ispupenim slovima/simbolima, ili drugim nainom indikacije prepreke ili promene (vrata, skretanje) Stepenite: Ivica stepenika u kontrastu u odnosu na ostatak stepenika, olakava upotrebu slabovidim osobama Razmak i gaz stepenika da bude ravnomeran Orijentacija i komunikacija: trodimenzionalne mape ili modeli atraktivni i efikasni u prenosu informacija audio i govorni znakovi mape sa oznakama elemenata za pristupanost rampe, signalizacija, liftovi i sl. oznake na rukohvatima u simbolima, pogodni za one koji ne znaju Brajevo pismo. Reljefna mapa ili Brajeva mapa o rasporedu elemenata u toaletu Podni urinali su pogodni za vei opseg korisnika, sa taktilnom preprekom ispred Pristupanost za starije ljude Uzeti u obzir limitiranu snagu i doseg kod starijih i osoba sa invaliditetom. Prolazi i vrata: Prirodno osvetljenje pogodno za orijentaciju danju ili nou Automatska vrata sa odloenim zatvaranjem, bez slepih uglova (dovratak u sredini) oznake za izlaz na niem nivou pogodne za osobe sa i bez invaliditeta u sluaju opasnosti (tokom poara gornje oznake su zamaskirane dimom) du prolaza dovoljno prostora za odmor povrine sa niskim odsjajem, bez ogledala vidljiva povrina vrata pod protivklizan i ravnomernog nivoa vizuelni objekti za olakavanje identifikacije Pristup objektima Strategija pristupa razvoj strategije pristupa u ranoj fazi projektovanja

_________________________________________________________

12

pristupanost za najiri opseg korisnika razmotriti naine i sredstva za ulaz,izlaz i evakuaciju osoba sa razliitim potrebama, sposobnosti i invaliditeta saradnja sa korisnicima i pruaocima usluga priprema Plana pristupa i Plana evakuacije Povezanost sa javnim povrinama identifikovati putanje povezanosti objekta sa putem, ulicom i dr u razliitim pravcima razmotriti povezanost sa javnim prevoznim sistemom (stanice, linije, pristup) razmotriti pristup vozilima za pristup, parking i utovar/istovar svi pristupani putevi povezani sa glavnim ulazom integrisati pristupane puteve za razliite grupe korisnika Spoljne oznake obezbediti dovoljno oznaka smerova i lokacija na kljunim takama (pristup, skretanja i sl.) vidljivost oznaka i danju i nou slikovne oznake sa dodatkom rei, sa jasno razumevanjem oznak u bojenom kontrastu i upadljive tip slova i oznaka u odgovarajuoj veliini, stilu i boji Staze i koridori dovoljna irina staze za mimoilaenje dvoje korisnika u kolicima staza sa to manje krivina ako staza krivuda, to ira krivine sa dovoljno prostora, bez otrih krivina i strmina ivice staze vidljive i zatiene da tokovi kolica ili vrh take i sl ne skliznu uzdignua na stazi to blaa, bez naglih padova reetke slivnika poprene na pravac staze i dovoljno blizu da se izbegne zaglavljivanje adekvatno osvetljenje Promene nivoa rampe, sputeni ivinjaci i kosine za povezivanje promene nivoa oznake na odgovarajuoj razdaljini pre promene nivoa za blagu promenu nivoa, kosina je bolje reenje nego rampa pored stepenica osvetljenje, pogotovo na rampama i drugim izmenama nivoa to blai nagib pravolinijske rampe ili kosine su poeljne rukohvat sa dve visine, na obe strane staze, rame i sl. Stepenite rukohvat na obe strane centralni rukohvat na stazama i stepenitima sa velikom irinom meupodest na dugakim stepenicama oznaka upozorenja na prvom i poslednjem stepeniku traka, oznaka na rukohvatu, boja i sl. stepenici ujednaene irine i gaza osvetljenje za lako opaanje svakog stepenika prirodno svetlo i rasveta da na bude direktno iznad stepenita izbegavanje odsjaja i senki ispod stepenita na visini manjoj od 2000mm, staviti zatitu od prolaza

_________________________________________________________

13

Karakteristike povrine: neklizajua spoljna povrina podne obloge da ne budu previe sirove (previe naborano i oteava skretanje), ili debele (ulegnue tokova ili tapa) pod bez velikog odsjaja, ravan Taktilne povrine: neprekidne taktilne povrine ka bitnim elementima objekta alter, info pultovi, mape objekta, liftovi, itd. Taktilne povrine prenose informacije o smeru, poloaju, poziciji i upozorenju Izbegavati da otvorena vrata idu preko taktilne staze Kontrast u boji za taktilne povrine Svetlosni kontrasti Svetlosni kontrasti da omogue razaznavanje podova i zidova Svetlosni kontrasti treba da budu i na promenama nivoa Prejaki kontrast svetlosti je nepodesan za slabovide osobe Prirodno osvetljenje u prolazima i hodnicima prua oslonac i stimulaciju za orijentaciju dan-no Parking Obeleeni smerovi i pravci, ulaz i mesta za ukrcavanje/utovar Mesta za parking za osobe sa invaliditetom blizu ulaza i liftova Ravan i bezbedan put od parking mesta do ulaza, liftova i sl. Vie prostora sa obe strane vozila zarad olakanog otvaranja, ulaska i izlaska Mesta za ukrcavanje za specijalizovana vozila za osobe sa invaliditetom blizu glavnog ulaza ili lifta, propisno obeleen Spoljne povrine Mobilijar da bude postavljen da ne ometa kretanje po stazama/rutama Rasveta i stubovi da budu obeleeni jasno u visini oiju Stubii i lanana ograda da se obelei ili ne koristi kontrast boja ili svetlosti Korpe za otpatke da ima velike otvore za ubacivanje jednom rukom Zelenilo Drvee obrezano do visine 2000mm Korita za svee sa blagim nagibom, pogodno za decu i korisnike kolica U pravilnim intervalima sa zelenilom i cveem Vodene povrine Jasno obeleene i oiviene da bi se izbegle nezgode uzdignute da bi korisnici kolica i stariji ljudi mogli da dodirnu vodu Ulazi i izlazi Konfiguracija na vidljivim mestima obeleeni na poseban, prepoznatljiv i pristupaan nain efektivno osvetljenje zarad bolje vidljivosti ulaza bez presecanja sa prolazom vozila na nivou tla bez promene nivoa Vrata na vidljivim mestima sa dovoljno prostora za pristup

_________________________________________________________

14

laka za rukovanje dovoljno prostora za korisnika kolica kada se otvaraju vrata Lift nisko postavljen taster za poziv, dovoljno velik i primetan vreme otvaranja vrata dovoljno za korisnike kolica ili one koji hodaju polako taster za dodatno vreme otvaranja vrata poeljan Unutranjost bez ogledala i veoma sjajnih povrina Orijentacija, oznaavanje i usmeravanje Info pultovi blizu ulaza taktilna staza do glavnih elemenata objekta audio oprema za pruanje informacije osobama oteenog sluha dve visine altera mesto za noge ispod ploe pulta urezi i stranice na ploi pulta za dranje taka, tapova i kiobrana Orijentacija Interni raspored elemenata objekta da pode povezan tako da usmeri korisnike u potrebnom smeru u prostoru Glavni funkcionalni elementi izraeno obeleeni dizajnerski da bi istakao svoj poloaj i svrhu Prostorni odnos razliitih elemenata da izrazi njihov znaaj i funkciju Orijentiri na kljunim mestima za nalaenje smera skulptura, mural, ukrasna biljka, fontana i sl. Raspored oznaka Na primetni mestima, na pogodnoj visini i dovoljno veliko, u skladu sa veliinom prostora Oznake pravaca na takama presecanja ruta Efektivno osvetljenje da stalno istie oznake Oznake upozorenja jasni za sve Prenos informacija Oznake pravaca i lokacije da prue informaciju o dostupnim putanjama, liftovima, ulazima info pultovima, higijenskim odeljcima, komunikacijskoj opremi i sl. Pomona oprema za osobe oteenog sluha Mape i direktorijumi Adekvatne mape i direktorijumi, sa grafikim i tekstualnim prikazom, Brajevim pismom i audio fajlovima na ulazu i u unutranjosti gde korisnici mogu da razaznaju svoj trenutni poloaj i olaka dalju orijentaciju. Mape treba da budu u razliitim razmerama da bi prenele razliite informacije Pristupane putanje prema glavnim funkcionalnim elementima objekta da se istaknu, ukljuujui poloaj rampi, liftova i drugih detalja Grafiki detalji Oznake u bojenim kontrastima u odnosu na njihovu pozadinu ne stavljati crvenu i zelenu, crvenu i utu zajedno

_________________________________________________________

15

Slikovne oznake kao dodatak tekstualnim ili slovnim oznakama Tekst adekvatna veliina, visina, zadebljanost i tip slova za itljivost Oznake za obeleavanje providnih panela i vrata Sanitarni i zdravstveni elementi Pristupani toaleti Uniseks toaleti pogodniji za manje objekte i olakanu asistenciju osoba sa invaliditetom Odeljci za negu beba Podovi protivklizni i da ne zadravaju vodu Odvodi u nivou poda Kazane za vodu lako pritiskanje za putanje vode Distributeri sapuna unutar dosega osoba niskog i visokog rasta Pravila za osobe oteenog vida Brajeva/reljefna mapa o raspored u elemenata u toaletu na ulazu Oznake za olakani izlaz iz toaleta taktilna staza, kontrast ulaznih vrata i sl. Bar jedan urinal podne vrste Pravila za osobe sa fizikim invaliditetom Ruka za pridravanje pored urinala, lavaboa, WC olje, kade Lavabo, ogledalo i urinal sputeni Prostor za noge i papuice kolica ispod lavaboa i fenomata za ruke Nagnuto ogledalo nadole Pravila za bebe i decu Lavabo, ogledalo, WC olja i urinal sputeni Polica za prepovijanje sa drkama, zaobljenim kukama i urezima za dranje torbica i korpa za otpatke unutar dosega ruke WC odeljak za porodicu i mesto za dojenje dalje od ostalih toaleta Nametaj, oprema i instalacije Konfiguracija Nametaj, oprema i instalacije ne treba da ometaju kretanje Oprema i instalacije da budu lake za upotrebu Nametaj, oprema i instalacije da budu pristupane bez prepreka ili promene nivoa Dovoljno prostora za pristup i upotrebu Nametaj, oprema i instalacije pogodni za ljude niskog rasta i decu esme sa pijaom vodom, tasteri za rasvetu, lift, kafemati i sl. Pravila za razliite grupe korisnika Dubina i visina nametaja treba da bude usklaena sa dosegom korisnika kolica, starijih osoba, kao i dece, da bi se izbeglo da je neto izvan domaaja Stolice treba da imaju pokretne delove povezane sa stolovima, kako bi olakali korisnicima kolica Treba da postoji dovoljno prostora za kolena i visina za naslon za ruke kolica kako bi korisnici kolica mogli da koriste datu pogodnost. Treba da postoje znakovi na Brajevom pismu ili audio vodi kako bi olakali osobama sa oteenim vidom da koriste ugraeni element

_________________________________________________________

16

Potrebe korisnika i upravljanje gradnjom Podrka klijentima Integracija problema dizajna za sve kao normalnih standarda dizajna treba da se saopti klijentu zarad boljeg razumevanja i upravljanja Dijalog izmeu projektanta, klijenta, korisnika i agenta odravanja od najranijih faza olakao bi implementaciju dizajna za sve. Potrebe korisnika Bliska saradnja s klijentom i koordinacija potreba korisnika treba da se izvede u ranoj fazi projektovanja. Planiranje nametaja i opreme Koordinisati i savetovati korisnike pri kupovini nametaja i opreme, uzimajui u obzir odredbe dizajna za sve. Pozicija nametaja i opreme u skladu sa potrebama, mogunostima i funkcijom korisnika. Evidencija Dokumentovati pogodnosti i odredbe za elemente dizajna za sve. Kao evidencija treba da se uvaju planovi izgradnje koji pokazuju taktilne staze, naznaena parking mesta, ulaze, prostori za upravljanje kolicima, dostupne toalete, znaajnije putokaze Korisniki prirunik za dati projekat treba da bude pripremljen za klijenta i korisnike. Upravljanje gradnjom Utvrditi plan upravljanja gradnjom da bi se odredbe dizajna za sve sauvale i odrale u dobrom stanju. Planiranje gradnje periodino treba da se nadzire i revidira, kako bi se odrali standardi ovih odredbi. Odravanje Utvrditi plan odravanja koji ukljuuje inspekciju, odravanje i evidenciju radova. Naroita panja treba da se posveti blagovremenoj popravci i odravanju esencijalnih elemenata dizajna za sve na primer slomljenih taktilnih povrina, kako bi se spreilo da ova oteenja postanu rizik za korisnike. Izmene i dodatni radovi Ouvanje postojeih odredbi dizajna za sve trebalo bi da se uzme u obzir kada se planiraju izmene i dodatni radovi. Treba se pobrinuti za poboljanje i unapredjenje postojeih dostupnih pogodnosti pri veim renovacijama. Planiranje dostupnosti istorijskih objekata Istorijski objekti predstavljaju jedinstveni izazov i ogranienja, ali se reenja pitanja dostupnosti u ispunjavanju zakonskih i funkcionalnih zahteva moraju uzeti u obzir. Izvesne izmene i dopune su neophodne da bi se neki istorijski objekat doveo u sklad sa savremenim zahtevima, iako bi trebalo paziti na to da se potuje princip minimalne intervencije na istorijskoj strukturi i tkanju objekta.

_________________________________________________________

17

Mogua budunost datog spomenika, upotreba zgrade i oekivanih korisnika su kritini faktori u formulisanju strategije dostupnosti. Na primer, reenja dostupnosti za neki muzej bie sasvim drugaija nego u sluaju suda. Lak pristup bi poveao poseenost muzeja i otvorio trite, dok bi zahtevi bezbednosti mogli da budu preovlaujui faktor koji e dozvoliti samo ogranien pristup sudu. Zajedno sa zahtevima koji proizilaze iz funkcionalnog korienja objekta, zahtevi zakonskog tela za zatitu spomenika kulture su takodje od primarne vanosti. Dodatne stvari koje treba uzeti u obzir kod istorijskih objekata su sledee: Izvesti osmatranje objekta Identifikovati znaajne elemente koje treba konzervirati Identifikovati postojee i potrebne prilaze Uzeti u obzir i evaluirati opcije dostupnosti u kontekstu -

(u smeru kazaljke na satu: dostupna zgrada, autobuski terminal, lift 2, pokretne stepenice, lift 1, izlaz A, metro stanica, autobuska stanica, parking, lift 3) Plan dostupnosti Potreban je svesni napor da se identifikuju razliiti putevi prilaza i da se obezbedi dostupnost za razliite grupe korisnika. To ukljuuje starije osobe, osobe oteenog vida, osobe s tekoama u kretanju i korisnike kolica, osobe oteenog govora i sluha kao i osobe bez invaliditeta. Plan dostupnosti moe da se razvije u dijagramski plan pristupa. To iznosi funkcionalne zahteve za detaljno planiranje i moe da se koristi kao vodi o dostupnosti. Vodi dostupnosti moe da prui informacije za javnost na aerodromu, graninim prelazima, turistikim atrakcijama i internet sajtovima koji upuuju na objekat. Uspena implementacija plana dostupnosti trai panju posveenu detaljima tokom projektovanja, izgradnje i odravanja. Sledi spisak vanih jedinica koje treba uzeti u obzir:

_________________________________________________________

18

Identifikovati dostupne puteve od sredstava javnog prevoza, okolnih ulica i mostova koji ih povezuju. Identifikovati bezbedan prilaz i nivo ulaza sa peakih staza, izdignutih peakih staza i parking prostora. Razmotriti opcije prilaza koje bi olakale nezavisni pristup. Razmotriti dostupnost svih nivoa zgrade i/ili otvorenog prostora kako bi se obezbedila neprekinuta dostupna putanja. Razmotriti zgradu/objekat i opcije rasporeda servisa kako bi se olakao neometani pristup i fleksibilnost upotrebe. Razmotriti informacije, nalaenje puta na stanicama javnog prevoza i ulaz sa ulice za sve vee kapacitete. Razmotriti putokaze, pultovi s informacijama i druge javne objekte, kao to su telefonske govornice Evaluirati opcije pristupa i evakuacije, ukljuujui i konsultacije s korisnicima/operaterima i relevantnim vlastima. Pripremiti plan pristupa koji ukljuuje zahteve dostupnosti i ureenje upravljanja. Plan evakuacije Izlazi u sluaju naruene bezbednosti za osobe s invaliditetom su takodje oblast od posebnog znaaja, poto izvesne grupe korisnika zavise od asistencije u sluaju bekstva. Uz to, potrebne su posebne mere upravljanja koji bi trebalo da omogue asistenciju pri bekstvu odreenim grupama osoba s hendikepom. Naroite mere su takodje potrebne osobama oteanog kretanja i starijim osobama. Opcije asistiranog bekstva ukljuuju: Mere koje izoluju vatru kako bi se spreilo njeno irenje, na pr. aloni protiv vatre. Prostor za bekstvo koji bi omoguio ljudima da saekaju da spasioci dou, na primer soba za sklonite pored lifta za vatrogasce Fazna evakuacija za najugroenije osobe Evakuacija vatrogasnim liftom, pod nadzorom. Evakuacija stepenitem uz pomo naprave za pomo kakva je sanitetska nosiljka za ranjenike. Izmene u nivoima i povrinama Peake staze Povrine peakih staza treba da su stabilne, vrste i uopte uzev treba da lee u istoj ravni, sa minimumom iskrivljenja povrine. Nagib peakih staza ne bi trebalo da prevazilazi 1:50, osim u sluaju trotoara na ulicama gde prirodna topografija prevazilazi 1:20. Peake staze treba da imaju zajedniku neprekinutu povrinu i ne treba da budu prekidane stepenicima ili promenama nivoa koje prevazilaze 6mm. Visina pragova ne treba da premauje 25mm, a pragovi bi trebalo da budu iskoeni/oboreni, kako bi omoguili da tokovi preko njih prelaze glatko. Povrine gde se peake staze seku ili pridruuju ulicama, javnim peakim stazama, kolskim prilazima ili parking prostorima treba da se stope u zajedniki nivo sa kosinom ne veom od 1:20, ili treba da postoji oboreni ivinjak. Odvod

_________________________________________________________

19

Pad i odvod treba da budu projektovani tako da se minimizira sakupljanje vode ili kretanje vode po peakim stazama. Reetke koje pokrivaju kanale koji se nalaze na peakim stazama treba da budu projektovane sa prostorima manjim od 13mm. Otvori u pokrivaima kanala ne treba da budu vei od 20mm. Zatvarai kanala moraju da budu u istom nivou s povrinom peake staze. Rampe Rampe su iskoene peake staze i treba da imaju najmanji mogui nagib. Poeljno je da postoji to blaa kosina, a preporueno je da se kosine smanje do nagiba od 1 u 20, ako je to mogue. Maksimalni nagib rampe mora da bude 1:12 mereno izmeu bilo koje dve take na rampi. Minimalna slobodna irina rampe mora da bude1050mm. Slino kao i kod peakih staza, irina rampe mora da bude najmanje 1200mm da bi kolica mogla da se okrenu ili najmanje 1500mm da bi dvoje kolica moglo da proe. Rukohvati moraju da postoje na obe strane rampe.

Nagib, visina i odmorite Maksimalna preporuena visina bilo koje staze je 800mm. Treba da postoje odmorita za okretanje i predah. Odmorite minimalne povrine od 1500mm sa 1500mm mora da bude locirano na dnu i na vrhu svake rampe. Meupodesti irine i duine koja nije manja od irine rampe treba da postoji kada rampa menja pravac. Maksimalna duina rampe izmeu odmorita ne sme da prevazilazi 10 m duine horizontalne staze ili njenog dela, a odmorite ne treba da bude krae od 1200mm. Krune rampe se ne preporuuju, naroito ne one sa malim prenikom okretanja, to bi dovelo do toga da je kolicima teko upravljati. Kosina rampe ne treba da bude vea od 1:50. Odmorita moraju da budu ravna i neopstruirana bilo kakvim vrhovima ili pokretima vrata. Ako rampa visine vee od 200 mm vodi nanie ka podruju kojim saobraaju motorna vozila, celom irinom njenog donjeg kraja, ne manje od 1500mm od podnoja rampe, mora da postoji ograda ili barijera. Povrine Povrine rampi moraju da budu stabilne, vrste i protivklizne.

_________________________________________________________

20

Omoguiti taktilne trake upozorenja na vrhu i podnoju rampe, kao i na meupodestima izmeu vrha i podnoja. Koristiti kontrastne boje za pod i zidove du rampi. Slino kao i u sluaju peakih staza, na rampama ne treba da postoje bilo kakve prepreke. Ako se to ne moe izbei, ove prepreke moraju da budu sputene nadole ka nivou rampe ili biti oznaene taktilnim podnim materijalima. Peake rampe na otvorenom moraju da imaju adekvatne odvodne kanale sa obe strane rampe, kako bi se omoguio odvod vode koja tee nadole povrinom rampe. Zatita ivica Rampe i odmorita sa odseenim stranama treba da imaju ivinjake, ograde ili izdignute povrine koje bi spreile da ljudi skliznu sa rampe. Ivinjaci treba da imaju visinu od minimum 100mm. Kada je razlika izmeu nivoa vea od 600mm, najnia vrsta zatitna ivica treba da bude visoka 150mm. Mesta povezivanja Dostupnost javnog prevoza, postojanje parking mesta i proirenja na putu uveliko poboljava mobilnost i mogunosti participacije starijih osoba, osoba s invaliditetom i odraslih osoba s malom decom u naoj zajednici. Dostupnost i povezanost treba da budu meu najveim prioritetima pri planiranju izgraenog okruenja. Dostupni parking Dostupni parking znai da je obezbeeno dovoljno prostora pored vozila da bi korisnici kolica i osobe kojima su potrebne pomagala mogu da uu i izau u i iz vozila na ravnom tlu. Sledee napomene zahtevaju panju: Dostupni parking treba da bude na ravnom tlu, a nagib dostupnog parking prostora ne treba da premai 1:40. Locirati oznaene pristupe parking mestima za osobe s hendikepom u blizini glavnog ulaza u zgradu ili u lift koji ih povezuje s glavnim ulazom i gornjim spratovima. Omoguiti bezbedan prostor za izlazak putnika za starije osobe i osobe s hendikepom blizu glavnog ulaza ako parking mesto ne moe da se postavi u blizinu ulaza ili lifta. Omoguiti bezbednu dostupnu stazu do ulaza u zgradu, tj. do glavnog ulaza ili onog ulaza u zgradu koji najvei broj ljudi koristi.

Obezbediti uoljive internacionalne simbole za osobe s hendikepom ispred svakog oznaenog parking mesta, ne nie od 1500mm od tla, tako da mogu da budu vidljivi iznad kola, sa dobrim kontrastom boja u pozadini. Obezbediti rampe na ivinjacima za bezbedan pristup okolnim peakim stazama. Istai znak za ogranienje brzine na uoljivim mestima na parkingu. Obezbediti adekvatni manevarski prostor na raskrsnicama gde se pristup za motorna vozila povezuje sa rampom za motorna vozila koja vodi do viih nivoa parkinga.

_________________________________________________________

21

Razmotriti mogunost blaeg nagiba kao to je 1:8 za rampu za motorna vozila kako bi se omoguilo korienje vozila za prevoz osoba sa invaliditetom (sa platformom za kolica koja se sputa i za utovar motorizovanih kolica), kombija i autobusa. Kontinuirana dostupna putanja Pri planiranju dostupnog parkinga, treba da se uzmu u obzir princip neprekinute dostupne putanje i detalja kakvi su signalizacija, oboreni ivinjaci, ulaz na parking i naplatni sistemi itd. Sledei predmeti zahtevaju panju: Pristupni prolaz za zajedniko korienje od strane dva dostupna parking mesta za automobil ili kombi treba da budu iroki 1500mm u sluaju automobila i 2400mm u sluaju kombija.

Obezbediti rampu sa rukohvatom da bi se uklonila bilo kakva razlika u nivoima izmeu poda parkinga i glavnog ulaza ili ulaza u lift. Obezbediti podnu oblogu i oblogu tla na dostupnoj stazi. Istai jasnu signalizaciju koja pokazuje ulaz u liftove i du staze prilaza objektu. Viespratni parking Pri planiranju viespratnih parkinga, treba se uskladiti sa optim zahtevima za dostupni parking i dostupne puteve. Uz to, sledei predmeti zahtevaju panju: Uzeti u obzir postojanje dostupnih parking mesta na svakom nivou viespratnog parkinga. Istai putokaze na svakom nivou parkinga da ukau na lokaciju oznaenih parking mesta. Obezbediti rampe ili lift dostupan za kolica koji povezuje razliite nivoe parkinga zarad bezbednog pristupa. Obezbediti jednostavan i lak za upotrebu ulaz u parking i naplatnu opremu kojoj vozai mogu lako da pristupe. Sistemi koji su restriktivni i funkcioniu samo po principu interfona treba da se izbegavaju. Istai informacije o parkingu i uslove plaanja na ulazu u parking. Ako naplata ukljuuje plaanje na drugom mestu, treba istai odgovarajuu signalizaciju i uputstva.

_________________________________________________________

22

Obezbediti dovoljnu visinu za prolaz najee korienih vozila za zatvorene parkinge i uzeti u obzir potrebe specijalizovanih vozila i putnikih autobusa. Parking za specijalna vozila Za objekte kakvi su medicinske ustanove, domovi za stare, rehabilitacioni centri i dnevne bolnice koji zahtevaju uestali saobraaj specijalnih vozila ili vozila hitne pomoi, neophodni su posebni obziri i oznaavanje prostora za utovar i parking prolazi za ovakva vozila. Oznaeni prostor treba da bude u prizemlju i blizu ulaza u lift, natkriven, dovoljne visine i sa dovoljno manevarskog prostora. Parking prostor za vozila hitne pomoi treba da ukljuuje prostor za pristup vozilu od nazad, za kolica i krevete.

Igralita i prostori za rekreaciju Podne obloge/obloge tla Podne obloge na prostorima za igru mogu da budu razliitih boja, na primer, koristiti razne boje materijala koje ublaavaju udarce da bi se oznaile razliite funkcije, razliiti prostori i promene nivoa. Razliite teksture takodje mogu da daju indicije za razliite prostore unutar igralita. Obezbediti razliite komponente za igru kako bi se deci razliitih sposobnosti ponudila prilika da se zajedno igraju, da bi se ohrabrila nezavisnost i ponudio irok spektar iskustava i izazova. Odgovarajui natkriven prostor za sedenje sa naslonima za lea i ruke treba da se uzme u obzir za korisnike i njihove pratioce ili staratelje, na lokacijama pogodnim za nadgledanje. Tamo gde postoje tuneli i mostovi, treba da budu dovoljno masivni i dovoljno iroki da odgovaraju korisnicima kolica. Tuneli sa nizovima vrstih zidova, prozorskih otvora i mesta za izlaz i ulaz razliito reflektuju zvuk i mogu da daju informacije o poloaju, tako da bi platforma za odgovarajui transfer trebalo da postoji da bi deci razliitih sposobnosti omoguila da pristupe razliitim nivoima modularne opreme za igru. Treba da se obezbede adekvatni rukohvati, ako je primarni pristup opremi jedini put, odgovarajui prostor za transfer i upravljanje Platformama, mesta za predah i mesta za okretanje. Razliite boje mogle bi da se koriste na podovima platformi i rukohvata na razliitim nivoima, da deci ukau na to koliko daleko su udaljeni funkcionalni elementi.

_________________________________________________________

23

Objekti za vodene sportove Bazeni za plivanje, olimpijski bazeni, bazeni za ronjenje koji se koriste za ronjenje ili plivanje uopte, kao i bazeni za masau i akuzi moraju da budu dostupni. Dostupnost objekata za vodene sportove treba da bude izvedena uz pomo bilo ega od navedenog: Rampa dovoljne irine sa protivkliznom povrinom koja se protee do plitkog dela bazena. Takve rampe moraju da imaju kosinu koja ne premauje 1:6. Najbolja praksa je obezbediti rampu irine 1200mm sa rukohvatima na obe strane i kosinom od 1:8. Naprava za podizanje i sputanje, kakav je lift sa stolicom za osobe s hendikepom.

Mobilijar Mobilijar i oprema kakve su svetiljke, stubovi, klupe za sedenje i znaci koji stoje slobodno u prostoru moraju da budu pozicionirani tako da omogue neometani pristup. Koristiti boje ili obojene trake kako bi se mobilijar razlikovao od pozadine prilazne putanje. Objekti koji stoje slobodni u prostoru izdignuti na stubove ne treba da budu postavljeni na visinu veu od 300 mm ili manju od 200mm od visine tla.

_________________________________________________________

24

Obezbediti zatitu koja e korisnike, naroito malu decu, starije osobe i osobe s oteenim vidom, upozoriti ako je visina prolaza smanjena na nekom mestu du puta. Tamo gde prepreke ili mobilijar ne mogu da se izbegnu du peake zone, koristiti za poploavanje tla oko prepreke koju je nemogue izbei povrinu sa teksturom razliitom od okolne du linije kretanja. Treba da bude postavljen 1000 mm ispred prepreke i da se protee 300mm sa strane. Ograde za drvee do irine od 1000mm mogu da se koriste oko drvea. Treba da se ouva put bez ikakvih prepreka irine od minimum 1800mm. Kao pomona mera, obojena traka dubine od 150mm, sa donjom ivicom 1500mm iznad nivoa tla moe da se inkorporira u bilo koje stubove ili druge prepreke unutar puta. Traka treba da bude kontrastne boje i osvetljenosti u odnosu na ostatak stuba ili bandere. Bandere Postaviti banderu izvan dostupne putanje. Ako je nemogue izbei da se bandere nalaze unutar dostupne putanje, koristiti boju na donjem delu bandere do visine od 1500mm ili obezbediti obojenu traku na visini od oko 1500mm iznad nivoa tla. Stubii Niski stubii i stubovi povezani lancem predstavljaju rizik. Ako se ve koriste stubii, treba da budu najmanje 1000mm visoki i ne treba da budu povezani lancima. Boja i povrina s kontrastnim odbijanjem svetla treba da postoji na stubiima. Klupe za sedenje Obezbediti mesta za sedenje u pravilnim razmacima du dostupnih putanja. Ona treba da budu lako dostupna svim korisnicima, ali da ne predstavljaju prepreke na dostupnim putanjama. Ostaviti minimum 2000mm irine ako klupe nisu izmetene sa dostupne putanje. Treba razmotriti sedita razliitih visina za deje objekte. Visina sedita uglavnom treba da bude 430-485mm iznad nivoa tla. Treba da budu postavljene u bezbednim i dobro osvetljenim podrujima. Ostaviti prostor od 400mm ispred sedita. Taktilna povrina za upozorenje moe da se koristi kada klupe predstavljaju prepreku. Sledee napomene zahtevaju panju: Obezbediti vrsto podruje irine 900mm sa obe strane sedita, za parkiranje kolica Sedita treba da imaju naslon za lea i naslone za ruke sa obe strane sedeeg poloaja. Naslon za lea treba da se protee do visine od minimum 450mm iznad sedita Koristiti materijale koji znaajnije ne upijaju toplotu ili hladnou. Povrina klupa postavljenih u prostorima koji su izloeni vremenskim prilikama treba da budu protivklizajue i ne treba da akumuliraju vodu. Korpe za otpatke: Korpe za otpatke treba da imaju veliki otvor kako bi otpatke bilo lako ubaciti jednom rukom. Najvea visina donje ivice otvora treba da bude 1020mm. Biljke i ukrasno zelenilo Biljke postavljene sa donje strane pokretnih stepenica sa nedovoljnom visinom (manjom od 2000mm) da bi se ispod njih prolazilo, sa ciljem da se sprei sluajan prolaz i povrede.

_________________________________________________________

25

Vrata i mehanika oprema Klizna vrata bi trebalo da budu na struju gde god je to mogue. Automatska klizna vrata bez sigurnosnih ograda su zgodnija za korisnike kolica i osobe oteenog vida. Ako se koriste automatska vrata, onda bi trebalo da se ona otvaraju polako i bez velikog intenziteta. Automatska vrata ne treba da se otvaraju bre od 3 sekunde i treba da zahtevaju manje od 66.6N da bi se pokret vrata zaustavio. Ako se koriste vrata sa pomonim otvaranjem na struju, sila potrebna da bi se ona otvorila treba da je minimalna i da ne premauje 22N. Povrina za gledanje kroz vrata minimalne irine od 150mm treba da postoji na svim vratima kako bi se omoguio prostor za gledanje, osim u sluajevima koji zahtevaju privatnost (na primer, toaleti, presvlaionice ili ordinacije). Donja ivica povrine za gledanje treba da ne bude vie od 500mm iznad poda i trebalo bi da se protee do minimalne visine od 1500mm Ivica oko povrine za gledanje treba da bude obraena da bude u istom tonu ili boji kao vrata. Vrata Potpuno glazirana vrata treba da imaju naglaske od uoljivih permanentnih kontrastnih pruga ili neprekinute crte. Vodea ivica vrata treba da sadri boju i svetlosni kontrast. Kvake, ruke, reze, brave i drugi dodaci za upravljanje dostupnim vratima moraju da imaju oblik koji je lako uhvatiti jednom rukom i koji ne zahteva vrst stisak, jako pritiskanje ili uvijanje zgloba. Mehanizmi kojima se upravlja polugama, mehanizmi na guranje i kvake oblika slova U su prihvatljivi dizajni. Kada su klizna vrata u potpunosti otvorena, oprema za upotrebu vrata mora da bude izloena i da moe da se koristi sa obe strane. Ako vrata imaju mehanizam za zatvaranje, onda period zatvaranja treba da bude prilagoen tako da iz otvorenog poloaja od 70 stepeni vratima treba najmanje 3 sekunde da se pomere do take od 75mm od reze, mereno od spoljnje ivice vrata.

_________________________________________________________

26

(Sleva nadesno: 1. Povrina za gledanje, irine od minimum 150mm; povrina za gledanje; povrina za udarac nogom; 900mm do centra ruke za povlaenje; maksimum 500mm; 850mm do centra kvake-poluge)

Rukohvati Rukohvati treba da postoje na svim rampama, stepenitima i stepenicama. Takodje mogu da se koriste zajedno sa taktilnom stazom, du hodnika, kao zatitne barijere i zatita od rizika, a mogu da budu i vodi ka vratima ili pozicijama za signalizaciju. Tamo gde je neophodan neprekinut rukohvat, na primer u domu za stare osobe, ili kad se rukohvat koristi kao sredstvo za pronalaenje puta od strane osoba sa oteenim vidom, prekidi poput otvora za vrata, servisnih prolaza, namotaja creva za vodu treba da se paljivo uzmu u obzir kako bi se spreilo sudaranje ili prekidanje rukohvata. Sledee zahteva panju: itava komponenta treba da sigurno bude privrena za strukturu zgrade i da bude pogodno postavljena tako da moe da omogui da se osobe za nju uhvate bezbedno i da one izdre celu njihovu teinu, kad je to potrebno. Rukohvati ne treba da se okreu unutar svojih leita. Rukohvati koji bi deci omoguavali da se uz njih penju moraju da se izbegavaju. Visine rukohvata bi najradije trebalo da budu u parovima, za odrasle i za decu, jedan na visini izmeu 850-950mm i donja na visini od 450-

_________________________________________________________

27

500mm, mereno vertikalno od povrine rampe ili nivoa poda do vrha rukohvata. Rukohvati moraju da budu kontinuirani i bez prekida, osim na vratima i otvorima, i sa uvuenim konzolama kako bi aka mogla da se kree od jednog kraja do drugog bez prekida. Povrina za hvatanje mora da bude bez ikakvih otrih ili abrazivnih elemenata. Materijal od kog je rukohvat nainjen treba da bude isti celom duinom, kako bi se izbeglo da promena materijala alje pogrene poruke osobama oteenog vida. Rukohvati mogu da budu postavljeni u uvuenom delu zida ako je taj uvueni deo dubine od maksimum 75mm i protee se najmanje 450mm iznad vrha rukohvata. Rukohvati treba da budu postavljeni tako da mogu da izdre vertikalni ili horizontalni teret od ne manje od 1.3kN. Liftovi, pokretne stepenice i platforme za podizanje i sputanje Putniki lift Putniki liftovi obezbeuju dostupnost izmeu razliitih nivoa i olakavaju svim korisnicima objekta da putuju s jednog sprata na drugi. Kabina lifta: Minimalne dimenzije unutranje kabine lifta treba da su 1100mm irine i 1400mm dubine. Putniki lift unutranjih dimenzija 2000mm sa 1400mm i sa irinom vrata od 900mm preporuuje se gde god je to mogue. Kabina lifta koji putuje izmeu dva nivoa moe da ima dvosmerna vrata, kako bi dozvolila korisnicima kolica da se kreu u samo jednom smeru. Korisniku kolica je potrebno dovoljno prostora i vremena da pristupi liftu i prostor bez prepreka od, na primer, 1800mm sa 1800mm treba da postoji ispred lifta. Koristiti nerefleksivni materijal na zidovima i plafonu kabine, a na podu protivklizajuu podlogu. Kontrolna tabla i signal: Preporuuje se postojanje velikog tastera za pozivanje lifta u nivou stopala u prostoru ispred lifta za osobe s hendikepom. Treba da postoji jasna zvuna i video signalizacija i poruke. Veoma je korisno unutar i izvan lifta obezbediti kontrolni taster za produeno otvaranje vrata, tako da se vreme otvaranja vrata moe produiti jednostavnim pritiskom prilikom ulaska ili izlaska nekoliko korisnika kolica ili starijih osoba. Uopte uzev, osobe sa belim tapom mogu da detektuju prepreku visine do 685mm od nivoa tla.

_________________________________________________________

28

Pokretne stepenice Pokretne stepenice su efikasna sredstva za kretanje, sposobne da neprekidno i efikasno prevoze velike grupe ljudi, meutim pokretne stepenice ne predstavljaju dostupne putanje bez prepreka. Ako se koriste pokretne stepenice, treba uzeti u obzir sledee najbolje prakse. U blizini, vidljiva sa mesta na kome su postavljene pokretne stepenice, treba da postoji alternativna dostupna putanja, na primer lift ili rampa. Ako dostupna putanja ne postoji u vidokrugu, treba da postoji odgovarajua signalizacija da bi korisnike kojima je potrebna dostupna putanja odvela do nje. Preporueni jasni signali za kretanje uz/niz pokretne stepenice treba da postoje ako to dozvoljavaju okruenje i situacija. Taktilne trake za upozoravanje treba da postoje oko kanala za pokretne stepenice, kako na vrhu tako i u podnoju pokretnih stepenica. Dovoljno osvetljenje treba da postoji na vrhu i u podnoju pokretnih stepenica. Treba da postoji dovoljan prazan prostor bez ikakvih prepreka sa bilo koje otvorene strane pokretnih stepenica. Iskljuene pokretne stepenice ne treba koristiti kao zamenu za stepenita, jer stepenike pokretnih stepenica mnogi korisnici ne mogu da savladaju. Ako su pokretne stepenice postavljene na mestu koje je korisnicima dostupno kada stepenice nisu ukljuene, u velikoj blizini pokretnih stepenica treba da postoji lift (nezakljuan) ili stepenite. Donja strana pokretnih stepenica gde je visina 2000mm ili manja od nivoa tla, treba da postoji zatitna ograda ili drugi oblik prepreke (klupe, ardinjere), kako bi se spreilo da ljudi hodaju ispod pokretnih stepenica. Informacije, pronalaenje puta i signalizacija Strategija pronalaenja puta i signalizacije Strategije pronalaenja puta i signalizacije treba da ukljuuju sledee: Informacije o servisima i pogodnostima; Putokaze ka objektima i funkcionalnim prostorima, recepciji, savetima, izlazima i kljunim podrujima;

_________________________________________________________

29

Identifikacija koja ukljuuje znake za prostorije i brojeve prostorija, objekti i oprema, znaci za stepenita i brojevi spratova; i Bezbedonosna obavetenja kakva su upozorenja, zabrane, rizici, poarni izlazi i sklonita. Rei, slikovni znaci i simboli treba da se koriste dosledno unutar istog kompleksa i zgrade. Informacije Pogodnosti za osobe s hendikepom treba da budu jasno i dosledno istaknuti i oznaeni na rampama, parking mestima, toaletima, prostorijama za negu odojadi, liftovima, recepcijama, pultovima, dostupnim putanjama i izlazima spoljnim i unutranjim.

Takva pogodnost treba da se identifikuje internacionalnim simbolima dostupnosti. Nedostupne putanje i dalje imaju putokaznu signalizaciju koja ukazuje na putanju do najblieg dostupnog ulaza. Identifikacija i oznake prostorija Direktorijumi, tamo gde postoje, trebalo bi da budu postavljeni kod glavnog ulaza u zgradu, ili na za to oznaenom mestu na spratu na koji se ulazi, te na drugim stratekim lokacijama na razliitim spratovima i nivoima. Iako bi trebalo da budu postavljeni na lako uoljivoj poziciji, ne bi trebalo da ometaju opti tok kretanja peaka. Donja ivica ovakvog direktorijuma trebalo bi da bude na visini od maksimum 900mm od nivoa tla. Mogu da slobodno stoje u prostoru ili da budu postavljeni na zid, sa naznaenim Vi ste ovde. Ako stoje slobodno u prostoru, idealno bi bilo da budu malo nagnuti ka horizontali, u liniji sa orijentacijom zgrade. Direktorijum i mapa Direktorijum bi trebalo da pokazuje tlocrte u pojednostavljenom obliku, oznaavajui zasebne prostorije, ulaze i podruja za cirkulaciju, toalete i druge prostore. Nivoi spratova treba da budu predstavljeni u grafikom obliku i da se reflektuju u direktorijumu. Za dobru itljivost, informativna povrina direktorijuma bi trebalo da bude prekrivena nereflektivnim materijalom otpornim na odblesak. Karakteri i simboli treba da budu u kontrastu sa pozadinom na kojoj se nalaze. Taktilne mape Taktilne mape treba da se uzmu u obzir na znaajnijim lokacijama koje daju uputstva za kretanje ka zgradi. U zgradama gde je neophodno rutinski pronai neku lokaciju,

_________________________________________________________

30

taktilne mape ili unapred snimljena uputstva koja sadre informacije o lokaciji glavnih ulaza, toaleta i drugih znaajnijih prostorija mogu da budu od velike pomoi osobama sa oteenim vidom.

Taktilni graninici Uzdignuti graninici oko znakova koje sadre uzdignute karaktere mogu da ih uine teim za itanje, osim ako graninik nije postavljen daleko od karaktera. Uzdignuti graninici i dekorativni elementi koji nisu neophodni treba da budu odvojeni minimum 9.5mm od taktilnih karaktera. Identifikacija i oznake prostorija Mnoge osobe s hendikepom imaju ogranienja u kretanju glave i smanjeni periferni vid. Najlake im je da primete signalizaciju postavljenu vertikalno u odnosu na putanju kojom se kreu. Ljudi generalno mogu da razlikuju signalizaciju unutar ugla od 30 stepeni u odnosu na bilo koju strana sredita svog lica, ne pomerajui pri tom glavu. Oznake prostorija Signalizacija koja oznaava nazive prostorija i njihove brojeve treba da bude postavljena na zid pored vrata, sa strane na kojoj se nalazi kvaka, na najbliem zidu pored vrata. Karakteri moraju da budu locirani na minimum 1220mm i maksimum 1525mm od nivoa poda, mereno od donje ivice karaktera. Mala ugravirana strelica treba da se koristi da pokae smer. Napisi Brajevim pismom treba da budu locirani na minimum 1015mm i maksimum 1525mm iznad nivoa poda, mereno od donje ivice Brajevih elija. Taktilne oznake prostorija: Tamo gde postoje taktilni znaci na dvokrilnim vratima, znak treba da bude postavljen desno od desnog krila vrata. Tamo gde nema slobodnog zidnog prostora sa one strane jednokrilnih vrata na kojima je reza ili na desnoj strani dvokrilnih vrata, znaci treba da budu postavljeni na najbliem zidu do vrata. Lokacija za postavljanje znakova koji sadre taktilne karaktere treba da doputa osobi da prie na 75mm od znaka a da se ne naie na bilo koje objekte koji tre ili unutar domaaja vrata u pokretu.

_________________________________________________________

31

Boja: Signalizacija, i simboli unutar znakova, treba da imaju boju i osvetljenost u kontrastu sa pozadinom na kojoj se nalaze. Najvea itljivost se obino postie korienjem karaktera svetlih boja na tamnoj pozadini. Bezbednost Znaci za izlaz u sluaju poara, planovi za izlaz u sluaju poara, znak za alarm u sluaju uzbune i znaci upozorenja na rizike treba da postoje na raspolaganju korisnicima. Osvetljenost i kontrast boja Osvetljenost na znakovima: Signalizacija treba da bude dobro osvetljena. Nivoi osvetljenosti na povrini znaka treba da budu u rasponu od 100 do 300 lux i da budu uniformni na povrini znaka. Znakovi treba da budu locirani tako da se nivo osvetljenosti na povrini znaka ne premauje znaajno svetlom iz okruenja ili vidljivim jakim osvetljenjem.... Taktilne na povrinama za kretanje Taktilne povrine se koriste da oznae staze za navodjenje, informacije i upozorenja na otvore i ivice za osobe oteenog vida.

Postoje tri tipa taktilnih povrina koje se obino koriste da vode i upozoravaju ljude: 1.Direkcione ploe: Sastoje se od uzdignutih paralelnih pruga koje ljude vode du pravca taktilne staze. 2.Ploe upozorenja: Sastoje se od uzdignutih zarubljenih kupa rasporeenih u kvadratnoj mrei paralelno u odnosu na ivice ploe, kako bi ljude upozorili na potencijalne rizike kakvi su vrh ili podnoje stepenita, otvori za vrata i na peakim prelazima. 3.Pozicione ploe: Sastoje se od uzdignutih malih taaka rasporeenih u stepenasti, cik cak poloaj, kako bi ukazale na promenu smera kretanja.

_________________________________________________________

32

Upotreba taktilnih povrina Pri dizajniranju pristupa nekom objektu ili zgradi, izbor podnih materijala moe se razlikovati u sluaju eksterijerskog i enterijerskog okruenja. U svim sluajevima, vano je imati na umu da taktilne povrine treba da budu vrste i protivklizne. Polomljene ploe ili neispravno poloene ploe daju korisnicima pogrenu informaciju i postaju prepreka. Taktilne povrine treba da u boji i osvetljenosti budu u kontrastu sa povrinama do njih, ili svetlo-na-tamnom ili tamno-na-svetlom. Materijal koji se koristi da omogui kontrast treba da bude integralni deo povrine po kojoj se kree. Asistivni sistemi za sluanje Problem sa sluhom Osoba sa oteenjem sluha mora da, sa ili bez slunih pomagala, uje signal da bi ga razumela, a glasnost tog signala je samo jedan deo jednaine sluanja. Za veinu ljudi sa gubitkom sluha, za razumevanje verbalnih poruka potrebno je vie od ujnosti. Za njih, razumevanje takodje zavisi od prirode njihovog gubitka sluha. Najei problem pri sluanju koji naroito pogaa starije osobe je da je otrina sluha slabija pri viim frekvencijama nego pri niim. Akustine karakteristike govora koje sluaocima doputaju da prave razliku izmeu govornih zvukova dogaaju se uglavnom u viim frekvencijama. Uestali prigovor ljudi sa gubitkom sluha je da mogu da uju nie frekventne komponente govornih signala i da znaju da neko pria, ali da ne mogu da razumeju zato to su mnoge od vanih viih frekvencija filtrirane njihovim gubitkom sluha. Zvuni signali koji prelaze akustini prostor pre nego to stignu do sluaoca oslabljeni su proporcijom preene distance i iskrivljeni pozadinskom reverberacijom buke i drugim akustinim uslovima pre nego to dopru do sluatelja. Situacija se nee poboljati prostim pojaavanjem glasnosti. Pristup je da se preduzmu odgovarajui koraci tako da komunikacija sa osobama sa hendikepom bude isto onoliko efikasna koliko i komunikacijom sa irom javnou. Asistivni sistemi sluanja su korisni za efikasnu komunikaciju sa osobama oteenog sluha. Sa takvim pomonim sredstvima, osoba oteenog sluha moe da ima jednake prilike za dobrobiti od neke aktivnosti, servisa ili programa. Potrebe korisnika su ono to se primarno uzima u obzir pri odreivanju toga koji tip asistivnog sistema za sluanje e biti odgovarajui za neki prostor. Tipovi asistivnih sistema za sluanje Postoje dva tipa sistema za sluanje: sistem javnog obraanja i asistivni sistem za sluanje. Sistem za javno obraanje (JO sistem) JO Sistem upotrebljava zvunik(e) da prenese zvune signale sluaocu. U zgradama za javnu namenu, table za vizuelno obavetavanje takodje treba da sadre i relevantne informacije koje objavljuje JO sistem. Primer za ovo su informacije o redu vonje, prikaz broja sledeeg klijenta koji treba da doe do altera i sl. Asistivni sistemi za sluanje (ASS) ASS su naprave koje se koriste na mestima kakva su pozorita, gledalita, centri za konvencije, sudnice, muzeji, kako bi pomogli da se pobolja auditivna dostupnost za osobe sa gubitkom sluha u tekim i prostranim podrujima. Slobodnostojei ASS moe da se koristi kao podrka postojeem JO Sistemu, ali nije zamena za JO

_________________________________________________________

33

sistem. Takodje moe da se koristi da pobolja funkcionalne sposobnosti sluha sa ili bez osobe koja nosi sluna pomagala. ASS imaju namenu da poveaju standardna javna obraanja i audio sisteme tako to stvaraju signale koje osobe sa specijalnim primercima na njihovim slunim pomagalima moe direktno da primi, a koji eliminiu ili filtriraju pozadinsku buku. Tipovi asistivnih sistema za sluanje prikladnih za pojedinanu primenu zavisi od karakteristika podeavanja, prirode programa i publike kojoj je obraanje namenjeno. Tri tipa ASS su navedena: 1. Petlja za magnetnu indukciju (Magnetic induction loop, IL). Ovi sistemi koriste kabl oko prostorije da emituju elektromagnetni signal koji prima mali tele-kalem u slunom aparatu. Korisnici jednostavno ukljue tele-kalem (T podeenje) i prilagode jainu slunog aparata. Medjutim, tele-kalemi (koji se uglavnom koriste za poboljani pristup telefonima) postoje u oko trideset procenata savremenih slunih aparata. Za one ljude iji sluni aparati sadre tele-kalem, IL sistem je veoma pogodan poto je specijalni prijemnik sam njihov sluni aparat. FM (Radio Frekvencija) sistemi su varijacije komercijalnog FM radija. Radijski signali se emituju sa FM transmitera koji podrava zvuni sistem koji je u upotrebi u datom objektu. Ove signale primaju individualni radio aparati mali depni prijemnici podeeni na specifinu frekvenciju koja se koristi u prenosu. Infracrveni (IR) sistemi funkcioniu na principu infracrvenog svetla koje se projektuje sa jednog ili nekoliko IR odailjaa ka malim, specijalizovanim prijemnicima. Postoji nekoliko tipova IR prijemnika, kakvi su oni nalik na stetoskop, koji se klate sa uiju, slualice koji se stavljaju na ui i mali depni prijemnici nalik na FM prijemnik. Veza prijemnik-uho u sluaju prva dva tipa je direktna, poto se stavljaju direktno u ili na uho. Veza prijemnikuho u sluaju depnog tipa ista je kao kod FM prijemnika.

2.

3.

Instalacija ASS Svaki ASS ima svoje prednosti i mane. Sistem koji dobro funkcionie u sudnici moda nije prikladan za pozorite. Neki objekat na otvorenom zahteva sistem razliit od koncertne dvorane. Razlike u potrebama kakve su privatnost, interferencija, cena, zahtevi instalacije mogu da rezultiraju u instalaciji odreenog tipa ASS u nekom prostoru. Analiza prostora i procena operacije je neophodna pre nego to se donese odluka o tome koji bi sistem bio najprikladniji ASS za dati prostor. Neki od aspekata koje treba uzeti u obzir su sledei: Ako je privatnost od velikog znaaja i ako dogaaji koji se na tom mestu odvijaju ne treba da budu dostupni osobama izvan prostorije, onda bi se koristio IR sistem. Ako se u prostorijama koje se nalaze jedna pored druge istovremeno odvija vei broj dogaaja i postoji dovoljan broj potencijalnih frekvencija nosaa FM frekvencija pitanja na koja treba obratiti panju ukljuuju i postojanje FM prijemnika koji se mogu podesiti na sve mogue frekvencije. Ako je neophodno koristiti sistem naizmenino u veem broju prostorija za razliite aktivnosti, kao na primer u mesnoj zajednici, onda su FM sistemi fleksibilniji i mogu da se koriste i unutra i napolju. Meutim, neki IR sistemi su takodje relativno laki za montiranje, a prenosive jedinice dobro funkcioniu u manjim prostorijama za aktivnosti, iako su manje efikasne napolju.

_________________________________________________________

34

Ako je objekat vrlo prostran, kao u sluaju neke velike sale sa balkonima i galerijama, lake je omoguiti odgovarajui signal na svim seditima uz pomo FM sistema, iako se na takvim lokacijama moe razmotriti i korienje IR sistema. Ako je verovatno da e u objektu dolaziti do stalne interferencije, onda je IR sistem moda najbolji izbor. Mogue je koristiti skener frekvencije kako bi se odredila mogunost interferencije. Preporuuje se da se potrai profesionalni savet, po mogustvu od nekoga sa iskustvom u instaliranju ASS, naroito u sluaju velikih prostorija. Upravljanje ASS Neki od estih problema koji se susreu sa ovim sistemom: Zaposleni nisu upoznati sa korienjem sistema ili ne znaju kako da demonstriraju pravilnu upotrebu. Baterije u prijemniku su ili potpuno istroene ili slabe. Veza prijemnik/uho nije prikladna ili je nekompatibilna s korisnikom. Oprema je loeg kvaliteta i ne moe da omogui prihvatljivi standard. ASS nije pravilno instaliran ili mu je potrebno odravanje. Ispravno odravanje sistema i trening zaposlenih su od vanosti. Informacije o tome da su na raspolaganju sistem i prijemnici treba da su istaknute na lako uoljivom mestu ili da ih je mogue dobiti na pultu za informacije ili na blagajni. Neophodno je uzeti u obzir prostor za njihovo odlaganje. Toaleti, tu i kupatilo Veliina prostorije toaleta bi trebalo da bude 2000mm x 2000mm. To e omoguiti pozicioniranje toaletne ploe. Treba da postoji ist prilaz toaletu, bez prepreka, kao i prilaz umivaoniku i suilici za ruke. Vrata toaleta treba da se otvaraju ka spolja, kako bi se omoguio otvor od najmanje 900mm i treba da imaju horizontalnu kvaku. U cilju privatnosti i bezbednosti, izbegavati da se vrata toaleta otvaraju direktno ka javnom prostoru i/ili prostoru kojim se cirkulie. Kontrole za povlaenje vode: Poeljni su sistemi za povlaenje vode kojima se upravlja senzorima. Druge opcije, kao to je ruica s one strane toaleta kojoj se prilazi, su prihvatljive. Umivaonik Mali umivaonik treba da bude postavljen na visinu od ne vie od 750mm i treba da omogui prostor za kolena od najmanje 550mm visine ispod basena. Slavina za upravljanje jednom rukom ili senzorima su preporuene. Ogledalo postavljeni tako da donja ivica je na 1020mm a gornja 1880mm sa blagim nagibom prema podu, tako da pogoduje korisnicima kolica, maloj deci

_________________________________________________________

35

Tipina prostorija za toalet

(Sleva nadesno) Korpa za otpatke, Ogledalo iznad umivaonika nagnuto ka podu, Automatska suilica za ruke, Polica postavljena na 750mm iznad nivoa poda, Rukohvat na vratima, 1. vertikalni rukohvat, 2. toalet papir, 3. sapun, 4. automatska suilica za ruke, 5. kvaka poluga, veliko ogledalo, kuke za odeu, zvono za poziv u sluaju uzbune, ruica za povlaenje vode na strani sa koje se prilazi toaletu. Ispod umivaonika treba da postoji prostor za kolena visine 550mm. Treba da postoji slavina sa ruicom, i to tako da se nalazi na strani umivaonika koja je najblia toaletnoj dasci. Ogledalo iznad umivaonika je preporuljivo, a njegova donja ivica treba da bude na visini od najvie 1020mm iznad poda, a gornja na visini od minimum 1880mm. Trebalo bi da bude neznatno nagnuto ka podu kako bi mogli da ga koriste korisnici kolica. Materijali Podna obloga treba da bude protivklizajua. Sva leita i vrata treba da budu u kontrastu boje i svetlosti u odnosu na zidove i pod. Leita u kontrastnoj boji su korisna za starije osobe.

_________________________________________________________

36

Pomoni dodaci Treba da postoji protivteni rukohvat sa arkom. Svi dodaci treba da budu dizajnirani tako da mogu da podnesu teret od 15kN. Mehanizam za zatvaranje vrata treba da bude sa ruicom i integralnom bravom, koju je mogue otvoriti spolja, u sluaju uzbune. Treba da sadri i pokazatelj da je toalet zauzet. Posuda za sapun treba da je iznad umivaonika i treba da ju je mogue koristiti uz minimalni pritisak. Suilica za ruke ili kutija sa ubrusima treba da budu postavljeni pored umivaonika, na visini od 800mm iznad visine poda. Poeljni su mali drai za toalet papir i oni treba da su postavljeni najmanje 600mm iznad poda. Vei drai treba da su postavljeni na 150mm iznad rukohvata. Niske i visoke kuke za kapute treba da su postavljene na 1200mm i 1800mm iznad nivoa poda. Veliko, bezbedno ogledalo treba da je ugraeno, postavljeno na najvie 300mm iznad poda. Treba da bude ugraena i mala polica, postavljena na 750mm iznad tla. Toaletne olje Generalno bi visina WC olje trebalo da bude 455mm, a njen prednji deo treba da bude 750mm udaljen od zadnjeg zida. Poeljna visina toaletnog sedita znatno varira meu osobama s hendikepom. Sedita vee visine mogu da budu prednost za neke osobe sa oteanim kretanjem, ali su esto mana za korisnike kolica i druge. Toaletna sedita visine 455mm mogu da predstavljaju kompromis. U nizovima toaleta, mogu se razmotriti razliite visine toaletnih sedita, ukljuujui i jedno nie visine. Rukohvati: Vertikalni i horizontalni rukohvati i rukohvat koji moe da se koristi i kao naslon za ruku treba da budu bezbedno privreni kako bi mogle da izdre celu teinu odrasle osobe. Savijeni rukohvat moe da prui dodatnu pomo pri ustajanju i premetanju nakon korienja WC-a. Rukohvati ne smeju da budu pokretni u svojim leitima. Naslon za lea: Na WC-u treba da postoji naslon za lea. On moe da bude u vidu poklopca ili nezavisnog privrenog jastuka. Prazan podni prostor: Prazan podni prostor moe da postoji da bi se omoguio pristup ili s leva ili s desna. Za prilaz toaletu spreda, minimum slobodnog podnog prostora je 1220mm irine i 1680mm duine. Minimum slobodnog podnog prostora je 1220mm (irine) sa 142mm (duine) za dijagonalni transfer ka WC-u. Za prilaz toaletu sa strane, minimum slobodnog podnog prostora je 1530mm (irine) sa 1420mm (duine). Kontrole za putanje vode: Poklopac toaletnog sedita moe da postoji ako je ventil za povlaenje vode direktno iza toaletnog sedita. Takav dizajn smanjuje mogunost povrede i gubitka ravnotee koji moe da nastupi usled naslanjanja na dodatke. WC kabina Nizovi mukih/enskih toaleta treba da ukljuuju najmanje jednu kabinu vee veliine gde god je to izvodljivo, najmanje 1200mm iroku, sa rukohvatima. Korisno je da u kabini postoje rukohvati za decu i za odrasle. Toaletne kabine dubine od najmanje 1420mm i irine 1525mm moraju da imaju toalete postavljene na zid. Ako je dubina standardne kabine poveana na 1500mm, onda moe da se koristi WC olja postavljena na pod. Lokacija vrata treba da bude ispred slobodnog prostora sa

_________________________________________________________

37

maksimalnom irinom prelaza od 100mm. Centralna linija WC olje mora da bude 450mm udaljena od zida sa strane. U kabinama dubine 1420mm, treba da postoji prostor za none prste od najmanje 230mm iznad poda u prednjem delu, kao i najmanje jedan deo sa strane. Prostor za none prste nije neophodan ako je dubina kabine vea od 1525mm. Urinali Urinali treba da budu postavljeni na pod ili na zid, sa produenim rubom na maksimum 380mm od visine poda. Urinali postavljeni na pod omoguuju da postoji putokaz za osobe oteenog vida, poto one mogu da belim tapom dodirnu urinal da bi stigli u odgovarajui poloaj. Slobodan podni prostor od 760mm sa 1220mm mora da postoji ispred urinala, kako bi se omoguio pristup spreda. Ovaj slobodni prostor treba da bude uz dostupnu putanju ili da se s njom preklapa. Kontrole povlaenja vode moraju da su automatske. Kontrole za runo korienje treba da su postavljene na 1120 mm iznad nivoa poda. Osobe sa hendikepom koje koriste pomagala za kretanje kakvi su tapovi za hodanje ili take vie vole da koriste dva paralelna rukohvata kako bi postigli stojei poloaj. Najmanje jedan urinal u toaletu treba da bude opremljen grudnim rukohvatom za koji bi mogle da se uhvate osobe s hendikepom.

Umivaonik Umivaonici treba da budu postavljeni tako da im pult ili rub ne bude na visini veoj od 750mm od poda, te male dubine koju mogu da koriste svi, ukljuujui i korisnike kolica i starije osobe. Slavine treba da budu postavljene sa strane umivaonika, blie ivici pulta, kako bi deca mogla lako da ih dohvate. Tamo gde postoje visoki i niski umivaonici za odrasle i decu, vii umivaonik ne treba da bude na visini veoj od 865mm iznad nivoa poda. Sam umivaonik treba da bude maksimalne dubine od 165mm. Slobodan podni prostor od najmanje 750mm sa 1200mm mora da postoji ispred umivaonika kako bi omoguio prilaz spreda. Prostor za kolena ispod umivaonika je neophodan. Cevi za odvod i vrelu vodu koje su izloene ispod umivaonika treba da budu izolovane ili zatiene od kontakta. Ne sme da postoji nikakva otra ili abrazivna povrina ispod. Slavine treba da bude mogue koristiti jednom rukom i ne smeju da zahtevaju jak stisak ili uvrtanje zgloba. Sila neophodna da se aktiviraju komande ne sme da bude vea od 22N. Prihvatljivi dizajni su slavine nalik na polugu, one kojima se upravlja dodirom ili elektronskim putem kontrolisani mehanizmi. Tu i kupatilo

_________________________________________________________

38

Raspored i ugraeni elementi koji se koriste u tuevima i kupatilima treba da za cilj imaju da omogue nezavisno kupanje i pranje. Tamo gde nije mogue projektovati u skladu sa individualnim specifinim zahtevima, tuevi i kupatila treba da se projektuju tako da omogue najirem spektru korisnika da ih koriste. Dostupni tu: Prostorija za tuiranje treba da ima dimenzije poda od najmanje 2500mm sa 2500mm i treba da ukljuuje WC i umivaonik. Treba da sadri: Mokru povrinu sa ravnom promoivom povrinom. Tu zavesu koja okruuje sedite i rukohvate, kojom je mogue upravljati sa tu-sedita Lako podesivo tu-sedite u mokrom podruju visine od maksimum 480mm iznad nivoa poda Treba da bude dubine od minimum 430mm i da bude samosuee Lako prilagodljiv portabl tu sa fleksibilnim crevom dugim 1525mm i sa ugraenim elementom koji omoguava razliite pozicije mlaza vode iz tua ili da se koristi iz ruke. Termostatiki kontrolisan mlaz tua kojim se upravlja komandama sa ruicom postavljenim na 900mm iznad nivoa poda. Uvueni drai za sapun postavljeni na 650mm i 900mm iznad nivoa poda Horizontalni i vertikalni rukohvati postavljeni na 750mm iznad nivoa poda

Tipini raspored prostorije za tuiranje (u smeru kazaljke na satu): koljka, vertikalni rukohvat, korpa za otpatke, etka za WC, vertikalni rukohvat, kuke za odeu, naslon za lea, sedite koje se sputa i podie, pokretni rukohvat, sedite koje se sputa i

_________________________________________________________

39

podie, tu zavesa, kabl za povlaenje u sluaju uzbune, rukohvat, ogledalo. Prikazani raspored je za transfer zdesna. Dostupno kupatilo: Kupatilo treba da ima dimenzije poda od najmanje 2500mm x 2700mm i treba da sadri WC i umivaonik. Treba da ima: Plou za kupanje na raspolaganju Termostatiki kontrolisanu slavinu sa polugom Sedite u kadi ili sedite na ivici kade. Sedita treba da budu sigurno privrena. Ogradu za kadu koja ne ometa pristup komandama niti premetanje iz kolica na sedite u kadi ili u kadu. Ograde na kadama ne smeju da imaju nita na svojim rubovima Slavine i drugi komandni mehanizmi postavljeni na prikladna mesta treba da mogu da se koriste jednom rukom i da ne zahtevaju vrst stisak ili uvrtanje zgloba. Sila potrebna da se aktiviraju komande ne sme da bude vea od 22N. Podni prostor u kupatilu: Kada je sedite u kadi, slobodni podni prostor od najmanje 1500mm sa 800 mm je neophodan pored kade. Ako se kadi prilazi pod pravim uglom, potreban je slobodan prostor od najmanje 1220 mm irine sa 1525 mm duine. Kada je sedite na elu kade, slobodan prostor od minimum 760mm irine sa 1919mm duine je neophodan ako se prilazi paralelno sa kadom. irina sedita mora da bude 380mm i ono mora da se protee celom irinom kade. Sedite za premetanje, dra pekira, veliko bezbedno ogledalo, polica, vertikalni rukohvati, rukohvat, vertikalni rukohvati, kuke za odeu, slobodan podni prostor 1500 x 1800mm (minimum). Pomoni ugradni elementi Ogledala: Ako ogledala treba da koriste i osobe sa oteanim kretanjem, najpogodnije je iskoeno ogledalo je korisno za korisnike kolica, 1800mm visine na najvioj ivici. Jedno veliko ogledalo mogu da koriste svi ljudi, ukljuujui i deca. Ogledala moraju da budu postavljena tako da im donja ivica ne bude via od 1020mm od poda. Slobodni podni prostor za prilaz spreda, od 760mm sa 1220mm, mora da postoji ispred velikih ogledala. Vrata u pokretu ne treba da zalaze u ovaj slobodni podni prostor. Ogledala za decu treba da budu postavljena tako da im donja ivica ne bude na visini veoj od 865mm iznad poda ili na najniu visinu koju dozvoljavaju ugradni elementi i slino. Dostupni prozori Prozori u zgradama su od sutinskog znaaja za ventilaciju i zatitu od vremenskih prilika. Kao takvi, treba da budu dostupni korisnicima kako bi obavljali svoju funkciju. Najei tipovi prozora ukljuuju prozore sa krilima, prozore koji se iskose i klizne prozore i oni zahtevaju silinu guranja ili povlaenja da bi se otvarali ili zatvarali. Sila potrebna da pokree prozore ne treba da bude vea od 22N. Preporuljivo je da sve brave na prozorima i komande mogu da se izvedu jednom rukom i da ne zahtevaju vrst stisak ili uvrtanje zgloba.

_________________________________________________________

40

Prostori sa fiksiranim seditima Dostupnost prostorima sa fiksiranim seditima Prostori sa fiksiranim seditima su ona mesta gde postoji stalni raspored sedenja za publiku, kao to su pozorita, sale, sale za predavanja, sale za konferencije, arene i stadioni. Treba da bude omoguena univerzalna dostupnost prostora sa seditima, kao i prostorija iza scene. Korienje pokretnih sedita ili sedita koja se sputaju i podiu olakae fleksibilno ureenje dostupnih prostora unutar mesta sa fiksiranim seditima. Pristup pomonim prostorijama kakve su toaleti, presvlaionice i sobe za probe, informacije i signalizacija, nisko postavljene svetiljke, asistivni sistemi za sluanje su od presudne vanosti. Dostupna putanja Svi vei nivoi unutar prostora sa fiksiranim seditima treba da budu dostupni i povezani rampama. Dostupna putanja takodje slui i kao put za izlaz u sluaju opasnosti, a raspored dostupnih prostora unutar meta sa fiksiranim seditima ne treba da postavlja prepreke na dostupnoj putanji. Omoguiti dostupnu putanju od poloaja za sedenje korisnika u kolicima do pozornice i prostora za izvoenje gde postoji pristup pozornici sa strane prostora sa fiksiranim seditima. Uz to, dostupna putanja koja se podudara sa putanjom za izvoae treba da postoji ka prostoru iza pozornice. Pristup sceni treba da postoji uz pomo rampe ili pokretne platforme. Dostupna putanja treba da bude neprekinuta na svim veim nivoima i da vodi do vanih prostorija kakve su toaleti ili restorani. Omoguiti dva do tri para ulaznih vrata na svakoj veoj ulaznoj taki za vei broj gledalaca. irina otvorenih vrata treba da omogui korisnicima kolica da slobodno prou kroz njih. Vrata opremljena napravom koja omoguuje da se lako otvaraju i sa zadrkom pri zatvaranju... Dostupni prostor je onaj koji mogu da koriste korisnici kolica i povezan je dostupnom putanjom. Minimalni broj dostupnih prostora za korisnike kolica mora da bude obezbeen i mora da bude izraunat u skladu propisima za dostupnost bez prepreka. Prostori za kolica moraju da budu integralni deo svakog plana fiksiranih sedita. Svaki prostor za kolica mora da bude irine 500mm i dubine 900mm na ravnom tlu. Linija vidljivosti za korisnike kolica mora da bude slina liniji drugih korisnika. Bezbedonosne prepreke treba da postoje na prostoru za kolica koji su na viim nivoima, kako bi se minimizovao rizik da kolica padnu preko ivice. Najbolja praksa je da se koriste lako pomerljiva ili pomina sedita tako da ti prostori mogu da budu i za korisnike kolica.

_________________________________________________________

41

Obezbediti dostupni prostor sa seditem za pratioca. Obezbediti prostor za korisnika kolica u prostoru na otvorenom. Koristiti pokretna sedita kako bi mogla da se koriste na razliite naine. Treba da postoji najmanje jedno sedite za pratioca ili pokretno sedite pored svakog sedita za korisnike kolica, koje treba da koristi pratilac. Sedita za pratioce mogu da budu slina seditima za iru javnost. Na ovo sedite treba postaviti obavetenje da je to sedite za pratioca korisnika kolica. Tamo gde postoji vie od 150 sedita, mesto za kolica treba da postoji na vie od jedne lokacije. Mesta za korisnike kolica rasporeena irom celog prostora sa seditima poeljna su zato to mogu da ponude izbor cena karata i pogleda na pozornicu slino kao i u sluaju ire javnosti. Treba da postoje dva ili vie sedita pored prolaza, bez naslona za ruke sa strane prolaza, ili sa pokretnim naslonima za ruke ili onima koji se savijaju, za osobu sa oteanom pokretljivou. Identifikovati takva sedita oznakom na seditu. Fleksibilni raspored sedenja je izvodljiv putem pokretnih sedita i stepenika koji mogu da se spuste u prostor u niem nivou, kako bi prostor postao dostupan korisnicima kolica. Dostupni toaleti: Dostupni toaleti i pratea oprema moraju da postoje na istom spratu/nivou na kome se nalaze i dostupna sedita. Informacije i znakovi: Vizuelni znaci kao i Brajevi znaci treba da postoje na lako uoljivim mestima. Obezbediti plan prostora sa seditima koji pokazuje raspored sedita s jasnim naznakama za mesta za kolica, putanju za izlaz ka drugim prostorijama. Plan prostora sa seditima treba da postoji pored glavnih ulaza. Treba takodje da postoji i plan za izlaz u sluaju poara, na Brajevom pismu. Brajevi/reljefni brojevi sedita treba da se nalaze na vrhu naslona svakog sedita.

_________________________________________________________

42

Nisko postavljeno osvetljenje: Du prilaznih putanja i ispod sedita treba da postoji dovoljno nisko postavljenih svetiljki. Asistivni sistemi za sluanje: Obezbediti stalno postavljene asistivne sisteme za sluanje, ili drugu dodatnu opremu neophodnu da podri prenosive asistivne sisteme za sluanje.

Druge pogodnosti: javni alteri, javne govornice i fontane sa pijaom vodom Javni alteri Servisni/informativni alteri: alteri treba da imaju gornju povrinu za pisanje za korisnike koji stoje, u visini od 900mm, kao i donju povrinu za pisanje, maksimalne visine od 750mm i sa prostorom za kolena korisnika kolica. Ako je izvodivo, duina donjeg pulta treba da bude 900mm, iako je minimalni zahtev 750mm. Ispred altera za informacije treba da postoji prostor za ekanje u redu. Projektovati povrinu pulta sa usekom ili nekim drugim detaljem koji bi mogao da pridri tap za hodanje ili kiobrane. Signalizacija: Obezbediti jasnu signalizaciju na lako uoljivim poloajima koja ukazuje na poloaj altera za informacije, kao i drugu signalizaciju vezanu za servise koji su na raspolaganju na tim alterima (6.15.1d), kao to je asistivni sistem za sluanje. Servisni alter sa bezbednosnom ploom: Tamo gde postoji bezbedonosna ploa koja razdvaja zaposlene od javnosti, treba da postoji oprema koja olakava glasovnu komunikaciju. Primeri metoda komunikacije ukljuuju: Reetke gredice titove kroz koje se govori interfone telefonske slualice, od kojih makar jedna treba da bude sa podesivom jainom zvuka Metoda komunikacije mora da bude dostupna i korisnicima kolica i onima koji imaju tekoa da se sagnu. Telefonske govornice Javne govornice treba da su dostupne svim korisnicima. Telefonska oprema treba da odgovara potrebama korisnika kolica, kao i osobama oteenog sluha i oteenog vida. Najbolje prakse jesu obezbediti slobodni podni prostor od najmanje 750mm sa 1200mm za korisnike kolica. Ako je telefon postavljen u kabini, za ljude sa invaliditetom ili pomagalima pri kretanju treba da postoji slobodni prostor od 900mm irine. Telefon treba da ima tastere sa takom na broju 5 kao indikatorom za osobe oteenog vida. Druge korisne osobine telefona ukljuuju induktivno pomagalo i amplifikator za osobe oteenog sluha; ekran-na-dodir i tekstualne poruke za osobe oteenog govora. Ugraeni elementi kao to su rukohvati, pokretna ili rasklopiva sedita takodje treba da se razmotre.

_________________________________________________________

43

Preporuke za Telefone kojima se pristupa spreda i telefone kojima se pristupa sa strane su sledee: Visina postavljanja: Najvii deo telefona koji se koristi treba da bude na maksimum 1200mm u sluaju telefona kojima se prilazi spreda i 1350mm za telefone kojima se pristupa sa strane. Zidovi kabine: Baza, zidovi i fiksna sedita ne smeju da ometaju niti prilaz telefonu spreda niti sa strane. Preporuuje se da zidovi budu maksimum 600mm iza lica telefona za telefone kojima se prilazi spreda i 250mm za telefone kojima se prilazi sa strane. Zidna polica u kabini: Polica unutar zidova kabine treba da bude maksimum 500mm iza lica telefona za telefone kojima se pristupa spreda ili 250mm za telefone kojima se pristupa sa strane. Fontane s pijaom vodom Obezbediti niske fontane postavljene na zid za korisnike u kolicima. Najbolja praksa je da postoje dve fontane postavljene jedna pored druge na viem i niem nivou, da bi mogle da udovolje potrebama svih korisnika ukljuujui i osobe s invaliditetom, te decu i ljude kojima je teko da se sagnu. Poloaj slavine i komande: Fontane s pijaom vodom treba da imaju slavine poloene na prednji deo jedinice. Slavina mora da tok vode usmerava putanjom koja je skoro paralelna sa prednjim delom jedinice. Mlaz vode mora da bude visok najmanje 100mm kako bi omoguio da se ispod mlaza vode postavi aa ili olja. Za fontane s pijaom vodom koje su okruglog ili ovalnog oblika, slavina mora da bude postavljena tako da tok vode bude na 75 mm od prednjeg ruba fontane. Obezbediti fontane s pijaom vodom za korisnike razliitih potreba, za korisnike kolica preporuuju se slavine ne vie od 800 mm iznad nivoa poda.

_________________________________________________________

44

Komande moraju da budu postavljene spreda ili postavljene sa strane blizu prednjeg ruba, a njima treba da bude mogue upravljati jednom rukom. Najbolje prakse su obezbediti slobodan podni prostor od najmanje 750mm sa 1200mm za korisnike kolica. Prostor za kolena i prostor za none prste treba da postoji ispod fontane. Treba da postoji prostor za none prste od minimum 230mm i prostor za kolena od 700mm od poda do donje ivice fontane. Treba da postoji signalizacija koja ukazuje na poloaj fontana s pijaom vodom. Postaviti i slavinu i komande blizu prednjeg ruba. Obezbediti slobodan prostor ispred fontana s pijaom vodom. Osvetljenje i osvetljenost Upotreba osvetljenja Osvetljenje je kljuni element u definisanju prostora i pomae pri orijentaciji. Ulazni prostori, foajei i hodnici treba da se koriste kao tranziciona podruja koja ljudima omoguuju da se prilagode na promene u osvetljenju iz eksterijera u enterijer i obrnuto i na nivoe osvetljenja drugih delova zgrade. U javnim zgradama, treba da se razmotri elektronsko nadziranje nivoa osvetljenosti unutar i izvan objekta. Ugraene svetiljke treba da budu postavljene na visini veoj od 2000mm od tla ili nivoa poda na dostupnim putanjama. Podne svetiljke ne treba da se koriste na nivou ulice ili poda gde e predstavljati prepreku. Svetiljke treba da budu postavljene ako da ne izazivaju odblesak, odsjaj, senke ili podruja svetlosti i senke. Na nivo osvetljenosti znatno utie poloaj svetlosnih tela. Na primer, ako su svetiljke postavljene u blizini jedne strane zida hodnika, nivo osvetljenosti na suprotnom zidu moe da bude neodgovarajui. Situacija moe da se dodatno pogora kad postoje drugi servisi du hodnika, a koji blokiraju izvor svetla. Svetle boje na zidovima i tavanicama bolje e reflektovati i rasprivati svetlost. Velike glazirane povrine nisu preporuljive na zidovima ili tavanicama. Kontrast u boji i svetlosti je od sutinske vanosti pri razlikovanju objekta od njegove pozadine i za detektovanje razlike u nivoima. Upotreba osvetljenja moe da popravi kontrast boja izmeu poloenih i uspravnih delova stepenika. Poeljna je osvetljenost stepenita odozgo, ime se horizontalni deo stepenika ini bolje osvetljenim od vertikalnog. Osvetljenje takodje treba da se koristi da omogui bolji kontrast izmeu povrina na pultovima i njihovih prednjih delova ili delova koji se otvaraju. Koristiti lampe pri ijoj svetlosti je mogue dobro razlikovati boje, na prime koristiti svetiljke koje imitiraju dnevno svetlo. Fluorescentne svetiljke treba da budu zaklonjene, dobro odravane kako bi se izbeglo treptanje, i postavljene tako da se izbegne interferencija sa sistemima za pojaavanje sluha. Svi svetlosni sistemi treba da budu kompatibilni sa slunim pomagalima i sistemima radio frekvencija. Prekidai, utikai i komande

_________________________________________________________

45

Kako bi se olakala prekidaa i utikaa upotreba najirem broju korisnika, ukljuujui i starije osobe i korisnike kolica, postavljanje prekidaa i komandi mora da im bude na dohvat ruke. Najbolje prakse su sledee: Svetlosni prekidai na 1100mm do 1200mm visine, a termostati na 1200mm visine maksimum. Elektrini utikai na 450mm do 500mm visine od nivoa poda. Tabla sa elektrinim komandama iji vrh ne premauje visinu od 1400mm iznad nivoa poda, sa minimum 760mm x 1200mm slobodnim podnim prostorom ispred sebe. Treba da postoje prekidai ili utikai sa svetlosnim kontrastom i kontrastom boje u odnosu na povrinu oko njih. Treba uzeti u obzir velike prekidae sa tasterom, ljuljajue prekidae lake na dodir ili prekidae koji reaguju na pokret, a ne iziskuju dodir rukom. Poeljni su daljinski upravljai za odreene svetiljke, za grejanje i hlaenje. Poeljni su interfoni na ulaznim vratima povezani sa prenosivim telefonima. Treba razmotriti audio i vizuelne alarme za zvono na vratima, baby-monitore i detektore dima.

Odravanje i revidiranje Upravljanje dostupnou Koncepti dizajna za sve se ne zavravaju kada je izgradnja zavrena. Operater e nabaviti specijalni nametaj i opremu ili izvesti specijalistike ugradnje po zavretku glavnih graevinskih radova. Dijalog izmeu projektanta, operatora i agenta odravanja izveden u ranoj fazi u cilju implementacije i odravanja dizajna za sve olakao bi holistiki pristup, izbegao nepravilan rad i konfliktne prostorne zahteve. Proces dizajna za sve je trajni proces koji se odvija tokom itavog ivota nekog objekta. Upravljanje i odravanje kapaciteta i servisa zahtevaju planiranje, monitoring i revidiranje. Planovi izgradnje, zajedno sa informacijama o kapacitetima za razliite grupe korisnika, planovi dostupnosti i evakuacije su vani dokumenti za referisanje i revidiranje. Dobra je praksa ukljuiti informacije kakve su dostupna parking mesta, taktilne staze, toaleti za osobe s invaliditetom, prostor za otpad, uoljiva upozorenja i zvona za poziv itd. u plan odravanja i prirunik za korisnike. U planiranju relokacije radnih stanica, nametaja i opreme, panela za izlaganje i rada na odravanju, uprava bi trebalo da ima na umu da dostupne putanje i dostupni kapaciteti ne bi trebalo da se obstruiraju. U sluaju da dostupni kapaciteti moraju privremeno da se zatvore zbog opravki, treba da se obezbede alternativni kapaciteti i da ovi budu jasno naznaeni. Operator i agencija za odravanje treba da razrade mere za nepredviene okolnosti, kao to su: Urediti da se oprema potrebna osobama s invaliditetom ili starijim osobama postavi u druge dostupne delove zgrade; Urediti privremene dostupne toalete pogodne za korienje od strane osoba s invaliditetom ili starijih osoba; Urediti da postoji asistencija u sluaju uzbune i pomagai koji e izai u susret potrebama svake osobe, ukljuujui i pruanje pomoi pri pristupanju kapacitetima. Uz redovne take u planu odravanja, i sledee napomene zahtevaju panju: Odrati parking mesto/mesta za osobe s invaliditetom, kao i dostupne putanje, bez prepreka u svako doba Dostupne putanje, rampe i stepenita treba da budu iste i bez prepreka

_________________________________________________________

46

Odravati i dopunjavati znake u direktorijumu koji upuuju na kapacitete i uvati signalizaciju od prepreka. Odravati prostore potrebne za upravljanje kolicima, kao i taktilne staze, bez prepreka Koristiti dostupne toalete/toalete za osobe s invaliditetom samo za njihovu originalnu namenu i ne koristiti ih u druge svrhe. Odrati dostupne putanje i prostore za kolica u svim prostorima sa seditima. Odravati kablove za poziv u sluaju uzbune funkcionalnim i ne vezivati ih posle ienja. Vriti inspekciju i popravke na taktilnim povrinama i podnim oblogama. Odravati raspored boja, tekstura i povrina materijala (6.17.1d) u stanju koje je u skladu sa statutarnim zahtevima i najboljim praksama. Takoe je vano odravati i testirati sledee: Odravati i testirati sisteme za sluanje, na primer sisteme sa indukcionom petljom i sisteme daljinske signalizacije. Odravati i testirati pogodnosti za osobe sa invaliditetom, kao to su liftovi i pokretne platforme. Takoe je potreban trening i osavremenjivanje: Revidirati i obezbediti procedure za sluaj uzbune, tako da usluge mogu da se omogue u sluaju da se kapaciteti pokvare i/ili se popravljaju, na primer liftovi, pozivna zvona u toaletima za osobe s invaliditetom. Revidirati planove za evakuaciju u sluaju uzbune za sve posetioce i zaposlene i proveriti da su podruja za sakupljanje u sluaju uzbune bez prepreka. Omoguiti treninge za zaposlene i dopunjavati aspekte vezane za invaliditet i jednakost kod svih zaposlenih. Uestalost revizija i primena procedura zavisi od uestalosti korienja ovih kapaciteta. Revidirati i poboljati Revizija postojeih mera i kapaciteta treba da se izvede pre planiranja dodatnih radova i radova na izmenama. Ovo je naroito vano u sluaju istorijskih objekata. Veliki dodaci i izmene daju prostor za poboljavanje i unapredjivanje dostupnih kapaciteta u postojeim prostorijama. Meutim, planiranje dodatnih kapaciteta unutar postojeih prostora ne bi trebalo da ukloni dostupne kapacitete koji ve postoje, osim ako se u radovima na poboljavanju ne omogue isti takvi ili bolji kapaciteti. Aspekti odravanja i lakoa korienja ugraenih delova, opreme i osobina su faktori koje treba uzimati u obzir pri planiranju radova na poboljavanju. Na primer, kada se razmatra postavljanje rampe ili pokretne platforme, osim lakoe pristupa i postavljanja, mogli bi da se uzmu u obzir prostorna ogranienja, stalni predstojei trokovi, a kako nove tehnologije i materijali postaju raspoloivi na tritu, treba razmotriti i dodatne opcije za dostupnost.

_________________________________________________________

47

II DEO

ZAPOLJAVANJE
Kako osobe s invaliditetom u sve veem broju ulaze u kompetitivne poslove, postalo je jasno da mogu da budu izvanredni zaposleni, od velike vrednosti za svoje poslodavce, ako rade u poslovima koji odgovaraju njihovim vetinama, sposobnostima i interesovanjima. Mnogi poslodavci koji meu zaposlenima imaju osobe s hendikepom su irom sveta svedoci ovih injenica. Drugi poslodavci su voljni da zapoljavaju osobe s invaliditetom, ali im je u tome potrebna podrka, poto mogu da budu nesigurni u vezi s tim koje poslove da ponude. Analiza posla i rada moe da bude korisna pri identifikaciji odgovarajuih poslova unutar preduzea, te prilagoavanja i adaptiranja koja moraju da se izvre, kao i pri olakavanju usklaivanja vetina i sposobnosti osoba s invaliditetom koje trae posao sa zahtevima odreenog posla. Uvod I opis posla i specifikacija posla zasnivaju se na analizi radnog mesta. Bez kvalitetne analize radnog mesta, opis prilika koje se pruaju na radnom mestu bie maglovite, umesto precizne, opte, umesto specifine, iroke, umesto detaljne. Kao rezultat, osobe s invaliditetom suoie se sa dodatnim tekoama pri pronalaenju odgovarajueg zaposlenja. Kada je opis radnog mesta maglovit ili kada uopte ne postoji osobama s invaliditetom je vrlo teko da pronau smisleni, produktivni i pristojni posao. Ovo ne ukazuje na to da analiza radnog mesta treba da bude motivisana iskljuivo potrebama osoba s invaliditetom. U analizi radnog mesta se radi o zadacima, a ne o pojedinanim osobama koje trae zaposlenje. Ona... Ko moe da radi analizu posla i rada? Nisu potrebne nikakve formalne kvalifikacije da biste koristili analizu rada i posla da biste pomogli ljudima sa invaliditetom da pronau odgovarajue poslove.

_________________________________________________________

48

Razumevanje studije rada, studije vremena i pokreta, vokacione tehnike procene i upravljanje personalom bile bi korisne, ali nisu presudne. Svaka osoba koja se bavi pronalaenjem zaposlenja za osobe koje posao trae, bilo da radi u javnom, privatnom ili NVO sektoru, moe da razvije potrebne vetine i znanje. Da bi ste bili uspeni pri izradi analize posla i rada, treba da razvijete: dobro poznavanje funkcionisanja trita rada poznavanje procesa pronalaenja odgovarajueg posla. Ovo ukljuuje posedovanje vetina i tehnika procenjivanja potrebe i zahtevi preduzea, kao i potrebe i kapacitete osoba koje posao trae. poznavanje pitanja vezanih za invaliditet i visoka svest o potrebama osoba s hendikepom, i kao ljudi i kao osoba koje trae zaposlenje. poznavanje toga kakve adaptacije i pomagala su na raspolaganju ili koja su mogua da prue podrku osobama s invaliditetom da obavljaju svoj posao sposobnost interakcije s ljudima u irokom rasponu razliitih situacija sposobnost logikog miljenja i kritikog zapaanja verovanje da je vano biti od pomoi drugima. Koraci koji su naznaeni u ovim smernicama omoguie vam da zaponete i analizu posla i analizu rada. Verovatno neke od ovih koraka ve primenjujete. Ne morate da budete ekonomista, knjigovoa, psiholog, lekar, advokat ili medicinski tehniar da biste radili analizu rada i posla. Bilo koji slubenik za kadrovska pitanja koji poseduje inteligenciju i motivaciju to moe da radi. Potrebna vam je samo sposobnost da: obavljate strukturisane intervjue postavljate relevantna pitanja paljivo posmatrate sistematino beleite informacije. Pokuajte da radite analizu rada i posla. Nije toliko kompleksno koliko biste moda pomislili. Poznavanje trita i rada Kao slubenik za kadrovska pitanja, treba da imate svest o situaciji na tritu rada u podruju na kome radite. Da biste osobama s hendikepom pomogli da pronau odgovarajua zaposlenja ili da pomognete poslodavcima da pronau odgovarajue radnike, moraete da sprovedete neka jednostavna istraivanja. Odgovori na sledea pitanja e vam pruiti znaajne informacije o potrebama poslodavaca i njihovim potrebama za radnicima, te o ponudi radnika koji su na raspolaganju za ove poslove: Koje su glavne delatnosti u ovom podruju? Unutar ovih delatnosti, koja su glavna preduzea? Koliki deo radne snage u ovom podruju je stalno zaposleno? Koliki deo radne snage je samozaposleno ili je u aktivnostima neformalnog sektora? Koje su glavne aktivnost (npr. poljoprivreda, ribarstvo, prehrambene usluge, obrada i saobraaj)? Koliko ve dugo glavna preduzea rade u ovom podruju? Da li se oekuje da u duem predstojeem periodu ostanu u tom podruju? Koja preduzea su u porastu? Koja se smanjuju? Koja nova preduzea se oekuje da u ovo podruje dou u budunosti? Koje proizvode ili usluge e proizvoditi? Koja vrsta zaposlenih e im biti potrebna? POZNAVANJE TRITA RADA

_________________________________________________________

49

Koji je opti profil vetina radnika u ovom podruju? Da li su visoko kvalifikovani, kvalifikovani ili nekvalifikovani? Koje institucije u ovom podruju pruaju obuku, bilo da su privatne ili javne, opte ili specijalizovane? Kakvu obuku pruaju? Koliko osoba, sa ili bez hendikepa, proe kroz njihovu obuku godinje i u kojim oblastima? Da li osobe koje su pohaale ove institucije za obuku nalaze zaposlenje? Kakvo? U kojim delatnostima i preduzeima? Koliko ljudi sa invaliditetom u ovom podruju je voljno i sposobno da radi? Koliko njih trenutno radi? Koje je profil vetina osoba s invaliditetom u ovom podruju koje trae zaposlenje? Koja preduzea su do sad zapoljavala osobe s invaliditetom? Za koja radna mesta? Koji tip invaliditeta ovi zaposleni imaju? Koliko ih je do sad zaposleno? Vei deo ovih informacija bie mogue dobiti iz ve postojeih izvora. Treba da ih sve skupite na jednom mestu i da ih zatim analizirate, kako biste utvrdili: koja preduzea pruaju najbolje izglede za zaposlenje osoba s invaliditetom koje osobe s invaliditetom bi mogle da dobiju stalni posao kojim osobama s invaliditetom bi moglo da se olaka da postanu samozaposlene. Aktuelne, relevantne, tane informacije o lokalnom tritu rada e vam pruiti osnovu za fokusirane intervencije kako bi se obezbedilo da vie osoba s invaliditetom bude zaposleno na smislenim radnim mestima. Ove informacije takoe mogu da identifikuju preduzea koja bi bila voljna da prilagode svoje radno okruenje za osobe sa invaliditetom koje ele da rade.... ta je analiza posla i rada? Analiza posla se odnosi na detaljni i sistematini proces razlaganja posla koji se obavlja na vei broj odvojenih zadataka i dunosti. To je detaljan proces zbog toga to uzima u obzir sve zadatke koje treba izvriti, delei ih nekad na glavne i sekundarne zadatke. Sistematian je proces zbog toga to sledi korak-po-korak pristup kako bi sakupio, evidentirao, analizirao i interpretirao sakupljene informacije. Analiza rada je povezana sa analizom posla, ali je ireg opsega. Analiza posla ukljuuje posmatranje pojedinanog posla kako bi se identifikovali individualni zadaci koje on obuhvata. Analiza rada podrazumeva posmatranje nekoliko ili ak mnogo poslova u isto vreme. Kao i analiza posla, analiza rada je i detaljna i sistematina. Ishod joj je, meutim, razliit. Analiza posla identifikuje zadatke i dunosti, dok analiza rada identifikuje potencijalne nove poslove i potrebu da se oni reorganizuju i restruktuiraju. Da bi se razumelo ta je analiza posla, neophodno je napraviti jasnu distinkciju izmeu: zanimanja pozicije posla Zanimanje

_________________________________________________________

50

Zanimanje je grupa posla koje su u odreenoj meri meusobno slini, s obzirom na zadatke koji se unutar njih obavljaju, kao i znanja, vetine i sposobnosti neophodne da bi se uspeno radili. Primeri su, izmeu ostalih, uitelji u osnovnoj koli, kompjuterski programer, graevinski inenjer, knjigovoa, medicinska sestra, prodavac, pilot, sekretar, radnik obezbeenja. Pozicija Pozicija (ili radno mesto) se odnosi na nivo nekog posla unutar organizacije ili preduzea. Ovo je obino naznaeno naslovom pozicije. Na primer: Asistent slubenika druge klase Profesionalni slubenik, trei nivo Asistent menadera prodaje Stariji tehniki slubenik, nivo 1 slubenik za kadrovska pitanja Ove titule ne govore mnogo o poslu ili radu koji se obavlja. Svaki posao ima poziciju ili titulu, ali unutar jedne pozicije moe da postoji mnogo poslova. Na primer, neko preduzee moe da zaposli po 20 Asistenata slubenika druge klase. Svi imaju istu poziciju i titulu, ali je posao ili rad koji obavljaju moda razliit u sluaju svakog od njih. Posao Posao se odnosi na specifine zadatke i dunosti koji se obavljaju na odreenoj poziciji. Na primer, asistent slubenika moe da ima specifian zadatak da pie koncepte korespondencije, da pravi nacrte mesenih izvetaja ili da arhivira izvetaje i dokumente. Neki drugi asistent, sa..... One se odnose na zanimanja, a ne na poslove. Nastojei da osobe s invaliditetom uspeno zaposlite na odgovarajuim poslovima, vas ne zanima analiza zanimanja ili analiza pozicije. Vas zanima analiza posla. Opis posla Opis posla je pisana izjava o svim vanim elementima nekog posla. Ona je rezultat procesa analize posla. Opis posla obino podrazumeva sledee: poziciju ili titulu posla specifine zadatke koji se obavljaju odnos izmeu posla koji je u pitanju i drugih poslova u istom preduzeu odgovornosti posla radni uslovi, ukljuujui platu i radne sate standardi izvedbe koji su za posao neophodni. Evaluacija posla Evaluacija posla je proces kojim se procenjuje relativna vrednost posla, obino u svrhu odreivanja visine plate. To je proces rangiranja poslova po redu njihove vanosti i vrednost, ne uzimajui u obzir linosti koje rad obavljaju. ta su analiza posla i analiza rada? Analiza posla je jedan od alata koji se koriste u evaluaciji posla. Analiza posla se radi pre svega, a onda moe da se koristi pri rangiranju poslova i procenjivanju njihove relativne vrednosti. Specifikacija posla

_________________________________________________________

51

Specifikacija posla je pisana izjava o kvalifikacijama i sposobnostima koje su neophodne da bi posao mogao da se obavlja na zadovoljavajui nain. Ona se nekad naziva i profil posla, personalne specifikacije ili kvalifikacijski zahtevi. Ponekad je specifikacija posla ukljuena u opis posla. U drugim sluajevima, ona je zaseban dokument. Glavni sadraj jedne specifikacije posla obuhvata zahteve koji se tiu: nivoa obrazovanja iskustva specifinih sposobnosti linih karakteristika. Finalni uslov koji se nekad koristi u vezi sa zapoljavanjem osoba s invaliditetom je trening za posao. Ovo se odnosi na nain asistiranja osobama s invaliditetom u odreenim situacijama na datom poslu. To obuhvata obuku osoba s invaliditetom da obavljaju specifine zadatke vezane za posao u nekoj otvorenoj situaciji zaposlenja. Vaa uloga kao slubenika za kadrovska pitanja je na sebe preuzmete analizu posla i rada iz posebne i specifine perspektive iz perspektive osoba s invaliditetom. To zahteva: poznavanje koncepata analiza rada i posla i kako se one koriste primena ovog znanja kako bi se pomoglo ljudima s invaliditetom da pronau zaposlenje. Kako raditi analizu rada Analiza rada obuhvata sistematsko ispitivanje i procenu poslova u: celom preduzeu odreenom odeljenju sekciji ili jedinici unutar nekog odeljenja. Opta svrha analize posla je savetovati menadere preduzea o tome kako mogu da unaprede ukupnu izvedbu aktivnosti. Ovo obuhvata: identifikaciju rada koji se uopte ne obavlja identifikaciju rada koji se obavlja presporo, ime se stvaraju zaguenja. Analiza rada: koraci Analiza rada podrazumeva kombinaciju sistematske procedure i kreativnosti. Sistematska procedura obuhvata nekoliko kljunih koraka: Ponite optim pregledom preduzea tako to ete opservirati ta se u njemu dogaa. Radei ovo, ne funkcioniete kao konsultant uprave koji ima obavezu da pobolja izvedbu i profit preduzea. Vi radite kao slubenica za kadrovska pitanja, nastojei da pronaete prikladne poslove za osobe s hendikepom. Da biste to postigli, potrebno je da otkrijete kako funkcionie preduzee u celini, ukljuujui i sledee: Koje se sirovine koriste? Kakva je njihova priroda i kakvo je rukovanje potrebno? Koje sirovine se transportuju i skladite? Koji su procesi ukljueni? Koji proizvodi i servisi se proizvode? Kakvo je generalno radno okruenje? Da li izgleda da se preduzee iri? ta je kultura tog preduzea? Da li je iko od zaposlenih osoba s invaliditetom?

_________________________________________________________

52

Zatim, identifikujte specifina odeljenja, sekcije ili jedinice gde postoje prilike za zapoljavanje osoba s invaliditetom. Potrebno je da dobro poznajete razliite vrste invaliditeta, profil sposobnosti osoba s invaliditetom u vaem podruju i poslove koje su osobe s invaliditetom uspeno obavljali. Ne morate da imate na umu pojedinane osobe s invaliditetom. Opservirajte posao koji se odvija u identifikovanom odeljenju ili sekciji uopte. Na primer, upitajte se: da li rad tee glatko? da li postoje ikakvi znaci zakrenja ili nagomilavanja posla? Postoje li ikakvi znaci toga da su zaposleni u urbi i pod pritiskom? Da li je radno mesto isto i uredno? Opservirajte zaposlene kako obavljaju individualne poslove. Ako postoji opis poslova, uporedite svoje opservacije sa zadacima i dunostima navedenim u opisu posla. Analiza rada i posla - identifikacija Identifikujte jaz izmeu prihvatljivih i stvarnih nivoa izvedbe. Pokuajte da identifikujete razloge iz koga je ovaj jaz nastao. Razgovarajte sa zaposlenima o njihovim poslovima i ikakvim tekoama koje moda imaju pri ispunjavanju standarda izvedbe. Diskutujte o svojim opservacijama i paljivim zakljucima sa upravom, naglaavajui mogunost otvaranja nekih dodatnih radnih mesta kako bi se identifikovani problemi u obavljanju rada prevazili. Pripremite predlog za stvaranje dodatnih radnih mesta. Trebalo bi da priloite i nacrt opisa poslova za poslove koje treba stvoriti. Ukaite na iroki profil osoba s invaliditetom za koje verujete da bi mogli da obavljaju ove poslove. Preduzee moe da pristane da otvori jedno ili dva nova radna mesta, ali moe da tvrdi da ova radna mesta ne treba da se ponude osobama s invaliditetom. Vi morate energino da se opirete tome i da snano zastupate stanovite da priliku treba pruiti osobama s invaliditetom. Pozovite se na: uspehe drugih preduzea koja zapoljavaju osobe s hendikepom pouzdanost i posveenost radnika s hendikepom finansijske olakice dostupne preduzeima koja zapoljavaju osobe s hendikepom zakonske obaveze dodatnu asistenciju koju ete moi da omoguite putem slube za zapoljavanje. Ako vai napori urode odlukom da se poslovi ponude osobama s invaliditetom, uloite znatan trud u to da preporuite ljude koji odgovaraju ovim poslovima. Ovo e izgraditi poverenje preduzea u vau sposobnost da obezbedite usluge dobrog kvaliteta. Takodje e izgraditi i vae poverenje u korienje analize rada kao alata koji pomae osobama s invaliditetom. Kreativni aspekti analize rada su isto toliko vani koliko i proces sistematske opservacije. Oni obuhvataju: videti stvari koje drugi ne vide

_________________________________________________________

53

vizualizovati kako neka osoba s invaliditetom moe da se uklopi u odreeno odeljenje, sekciju ili jedinicu predlagati inovativne pristupe problemima. Primer koji sledi pokazuje jednu situaciju u kojoj analiza rada identifikuje da se odreeni deo rada uopte ne obavlja, usled pritiska da se ispuni dnevni cilj u proizvodnji. Slubenik za kadrovska pitanja predlae preduzeu da otvori jedno dodatno radno mesto gde e zaposleni obavljati sve slanje faksova, fotokopiranje i sreivanje fotokopiranog materijala, te da taj posao treba ponuditi osobi s invaliditetom. U analizi posla treba da zapamtite da: je cilj pomoi osobama s invaliditetom da pronau odgovarajue poslove osobe s invaliditetom znaajno mogu da doprinesu poboljanju izvedbe preduzee stvara poslove preduzeu su potrebni saveti i uputstva u ovom procesu stvaranja radnih mesta preduzea koji funkcioniu po pravilima ispunjavanja kvote e rado prihvatiti intervencije nastale putem analize rada kao jedan od naina koji e pomoi da se ispune zakonske obaveze analiza rada moe da dovede do probnog rada i radnog iskustva te do prilika za praktinu obuku na poslu poslovi za osobe s invaliditetom ne treba da budu poslovi koji se nude iz milosra ili grie savesti. Prednosti analize posla Kako je opisano u prethodnom poglavlju, analiza posla je sistematski i detaljan proces razlaganja rada koji se obavlja na vei broj detaljnih zadataka. Obuhvata ispitivanje potranje na tritu rada, kako bi se otkrilo koje vrste radnika su preduzeima potrebne, ako kompanije ele da uspeno posluju. Za preduzea, analiza posla ima mnogo optih primena, meu kojima su podrka procesu zapoljavanja i selekcije kandidata podrka procesu zapoljavanja odgovarajuih osoba na odgovarajuim radnim mestima procena poslovanja zaposlenih pomo pri izvoenju unapreivanja zaposlenih identifikovanje potreba za obukom Analiza posla je alat koji preduzeima prua sredstva da se bave: individualnim pitanjima i problemima koji se javljaju unutar preduzea organizacione potrebe, naroito u izvoenju restrukturisanja zakonski zahtevi reavanje pitanja rada na radnom mestu Sva ova podruja se tiu osoba s invaliditetom. Analiza posla i individualni radnik Analiza posla olakava preduzeima da uspeju da njihovi ljudski resursi (personalom) funkcioniu na sistematian i strukturisan nain. Kao takva, ona takodje olakava angaovanje zaposlenih osoba s invaliditetom na osnovu njihovog potencijalnog doprinosa poslovanju, a ne na osnovu zakonske obaveze ili milosra i grie savesti.

_________________________________________________________

54

Analiza posla pomae pojedinanim osobama s invaliditetom tako to: poboljava njihove izglede da budu zaposleni na smislenim, umesto na simbolinim, poslovima, kroz proces traenja odgovarajuih radnih mesta kojima se izlazi u susret i osobi s invaliditetom koja trai posao i preduzeu s upranjenim radnim mestima prua sredstva da se modifikuje opis posla tako da ne iskljuuje osobe s invaliditetom prua osnovu za irenje poslovnih horizonata osoba s invaliditetom istovremeno moderirajui nerealna oekivanja od strane kako osoba koje trae posao, tako i preduzea naglaava uvoenje i praktini trening na poslu koji moe da bude potreban osobama s invaliditetom kako bi se njihov doprinos preduzeu poveao. Analiza posla i preduzee kao celina analiza posla daje vaan doprinos preduzeu kao celini, naroito u vreme restukturisanja, organizacione promene i tehnolokih inovacija. obezbeujui da se otputanje i smanjivanje broja zaposlenih obavlja objektivno i bez diskriminacije identifikovanje novih poslova koji pruaju izazov i prilike za napredovanje osobama s invaliditetom, kao to je, na primer, poslovi sa kompjuterima i njihovom primenom pruanje prilika zaposlenima sa invaliditetom da imaju koristi od posedovanja veeg broja vetina i irenja posla. Ovo obuhvata omoguavanje zaposlenim osobama s hendikepom da prihvataju nove zadatke i odgovornosti koji su izvan onih specifikovanih u prvobitnom opisu njihovog posla, pa tako doprinosi oseanju toga da se ima karijera, a ne samo posao. Analiza posla i zakon Analiza posla moe da se koristi da pomogne da odredi da li preduzea rade u skladu sa zakonom i propisima. Ovo je naroito vano za osobe s invaliditetom koji se esto suoavaju s diskriminacijom i nejednakim tretmanom u smislu dostupnosti prilika za zaposlenje i na samom poslu. Analiza posla moe da pomogne osobama s invaliditetom u njihovoj potrazi za fer tretmanom u skladu sa zakonom i to tako to: pomae pri implementaciji kvota. Na primer, tamo gde zakon obavezuje da odreeni deo poslova u nekom preduzeu mora da bude dodeljen osobama s invaliditetom, analiza posla moe da pomogne poslodavcu da identifikuje odgovarajue poslove doprinosi primeni nediskriminativne legislative Na primer, analiza posla moe da osigura da je plata zasnovana na poslu samom, a ne na osobi koja taj posao obavlja pomae pri utvrivanju toga da li se preduzee kvalifikovalo za finansijske olakice kakve su subvencije i poreske olakice. Na primer, ako preduzee zapoljava osobe s invaliditetom koje imaju niu produktivnost nego osobe bez invaliditeta koje obavljaju iste poslove, analiza posla moe da pomogne da se utvrdi stepen produktivnosti. Analiza posla i radni odnosi

_________________________________________________________

55

Analiza posla moe da prui znaajni doprinos odnosima na radu na nivou celog preduzea tako to prua korisnu alatku za prevenciju i reavanje sporova. Analiza posla moe da pomogne osobama s invaliditetom u njihovim odnosima sa upravom tako to: prua informacije koje e spreiti da pojedinane nesuglasice prerastu u vee sukobe. Na primer, ako zaposlena osoba s invaliditetom preti da e se obratiti sudu za radne odnose zato to tvrdi da je plaen manje nego osoba bez invaliditeta koji obavlja isti posao, analiza posla moe da se upotrebi da pokae da li su ta dva posla zaista ista. smanjivanje konflikata. Na primer, u sluajevima kad se zaposlene osobe s invaliditetom plae da e biti otputene kada se uvede nova oprema zato to e tu biti uvedeni i novi zadaci, analiza posla moe da pomogne da se identifikuju novi zadaci koji e se obavljati i da pokae kako zaposlene osobe s invaliditetom mogu da budu dodatno obuene da obavljaju ove zadatke. Analiza posla nije pretnja osobama s invaliditetom niti naruavanje njihovih prava. Kada se ispravno radi, i uz konsultacije sa pojedinanim radnicima i njihovim nadzornicima ona moe da bude mono orue za podrku zapoljavanju osoba s invaliditetom. Elementi analize posla Analiza posla je sistematski proces u koji je ukljueno pet glavnih elemenata: 1. 2. 3. 4. 5. Svrha: ta je opta priroda odreenog posla? Zato je on vaan? Zadaci: Koji su glavni zadaci na tom poslu? Koliko su kompleksni? U kakvom su odnosu sa drugim poslovima u tom odeljku ili odeljenju? Okruenje: Kakvo je radno okruenje u kome se obavljaju zadaci? Uslovi u kojima se radi: Koji uslovi rada se primenjuju na ovom poslu? Kvalifikacije: Koje obrazovanje, znanje, vetine i atributi su neophodni za obavljanje ovog posla?

Ovih pet elemenata se primenjuju na analize svih poslova za sve ljude. Na primer: znati da neki posao zahteva da se zaposleni kree nije dovoljno. Stepen mobilnosti koji je neophodan za obavljanje datog posla je kljuni inilac pri odreivanju prikladnosti neke osobe sa fizikim invaliditetom. nivo slune sposobnosti neophodan za neki posao, kao i do koje mere se potreba za sluhom moe zameniti vidom na odreenom poslu, mogao bi da odredi da li je taj posao odgovarajui za osobu sa znaajnim oteenjem sluha. Da bi se ovo efikasno uradilo, morate da znate dosta o datom radu. Svrha odreenog posla Analiza posla zahteva da se svaki pojedinani posao razume u ukupnom kontekstu preduzea ili organizacije. Ne morate da uradite detaljnu analizu stvarnih zadataka u ovom stadijumu. Naglasak je na tome zato posao postoji i kako on doprinosi ukupnom poslovanju preduzea. Na primer: Kako se posao uklapa u celokupni radni napor preduzea?

_________________________________________________________

56

Da li je nain na koji je posao trenutno organizovan jedini nain na koji moe da bude organizovan? Je li to svojstveno tom poslu ili se moe promeniti kako bi se omoguilo da posao obavlja osoba s invaliditetom? Da li je to posao servisne orijentacije? Da li je direktni proizvodni posao na kome zaposleni proizvodi jedan deo finalnog proizvoda? Da li je to timski posao? Zadaci Sledea faza je identifikovanje specifinih zadataka koje posao obuhvata. Ovo je znaajni deo analize posla. Pitanja koja treba da postavite ukljuuju: Koje zadatke zaposleni zapravo obavlja na tom poslu? Koji se zadaci najee ponavljaju? Koliko razliitih zadataka zaposleni mora da obavlja? Koji je sled ovih zadataka? Koji alati i oprema se koriste? Da li se koriste kompjuteri? Koji zadaci ukljuuju blisku saradnju sa drugim zaposlenima? (u metrima) Pri identifikovanju zadataka neophodno je koristiti rei koje opisuju potrebno ponaanje. na primer, suvie je nejasno da se koriste rei kakve su rukuje kutijama, prenosi poruke, ureuje korespondenciju. Umesto toga, koristite rei koje ukazuju na konkretno ponaanje koje je potrebno, kao to su podie, nosi, saginje se, protee se, hoda, stoji, pie, govori, slua, rauna, broji, sortira, penje se.... Nadalje, treba da precizno opiete zadatak, precizirajui dimenzije i kontekst. Na primer: Stoji i do 40 minuta, bez sedenja, za pultom gde mnogi klijenti trae brzu uslugu. Sedi i prima telefonske pozive, do 20 poziva na sat, i za svaki poziv zapisuje kratke poruke. Preciznost je kljuna. Bez preciznosti u procesu identifikacije zadataka, bie mnogo tee: odrediti da li osoba s invaliditetom moe da obavlja dati posao identifikovati zadatke koji mogu da se eliminiu iz odreenog posla kako bi posao postao prikladniji za osobu s invaliditetom postii tanu prikladnost posla. Netano odreivanje prikladnosti posla moe da dovede do toga da neki zaposleni s invaliditetom ne moe da odri posao poto je na njega primljen identifikovati koje adaptacije u radnom okruenju, koji alati i oprema bi posao uinili prikladnijim za neku osobu s invaliditetom. Analitiar posla zatim moe da predloi neke minorne reorganizacije radnog mesta, kao to je postavljanje centralne kase blie mestu sa kog se podie gotovina. Okruenje Gornji primer pokazuje da, pored identifikovanja specifinih zadataka, analiza posla ukljuuje specifikovanje radnog okruenja u kome se posao obavlja. Na primer: Da li se posao obavlja na malom prostoru? U jednoj sobi? U nekoliko soba? U celoj zgradi? I napolju i unutra? Kakvo je fiziko okruenje u pogledu buke, praine, osvetljenja, temperature? Koji je tempo rada? Koja interakcija je potrebna s drugim radnicima? Da li su kolege na raspolaganju da ako je to potrebno prue pomo? Koliko je dostupno to radno mesto i odreena radna pozicija?

_________________________________________________________

57

Kakva interakcija je potrebna s klijentima? Koja je priroda i koliina supervizije? Radni uslovi Zaposleni s invaliditetom, kao i drugi zaposleni, zainteresovani su za uslove zaposlenja koji se tiu plate, radnih sati, prekovremenih zahteva, dozvoljenog odsustva, pogodnosti socijalnog osiguranja, bolovanje i druge beneficije. Takodje, zaposleni sa invaliditetom moraju da znaju i neke dodatne stvari, kao to su aranmani vezani za klizno radno vreme, prevoz, medicinske povlastice i pauze na radu. Ova pitanja mogu da utiu na odluku osobe... Kvalifikacije Kada ste analizirali ostala etiri elementa, treba da ispitate kvalifikacije koje su neophodne za dati posao. Ovo ne treba da se prepusti samom preduzeu. esto se deava da preduzea malo poveaju potrebne kvalifikacije to dovodi do toga da su mnoge osobe s invaliditetom iskljuene. Na primer: Neki hotel moe da trai da batovan ima univerzitetsku diplomu iz hortikulture. Ova kvalifikacija je znatno via od neophodne kvalifikacije za efikasno obavljanje ovog posla Neko preduzee moe da tvrdi da kandidati za posao istaa moraju da imaju zavrenu srednju kolu. Obrazovanje Ovo se odnosi na nivo kolovanja i dodatnog kolovanja koje neka osoba ima. To se obino identifikuje na osnovu broja godina i specifinim predmetima studiranja. Mnoga preduzea insistiraju na zavrenom srednjokolskom obrazovanju ili na univerzitetskoj diplomi kao na esencijalnima za obavljanje skoro svakog posla. Mnoge osobe s invaliditetom, naroito u zemljama u razvoju, nemaju pristup obrazovanju, esto zbog naina na koji se obrazovanje odvija. ak i ako su im intelektualni kapaciteti visoki, mnogi ljudi sa invaliditetom zaostaju u drutvu. Znanje Ovo se odnosi na stvari koje neka osoba mora da zna da bi mogla da obavlja neki posao. To nije isto to i obrazovanje. kako je gore naznaeno, nivo obrazovanja je esto indikator generalnih intelektualnih sposobnosti. Znanje se odnosi na specifine informacije koje su potrebne da bi se odreeni posao obavljao, na primer znanje o finansijskim procedurama odreenim kompjuterskim programima procedurama pruanja prve pomoi pravilima saobraaja disciplinskim procedurama Vetine Vetina je sposobnost da se radi neto to zahteva koordinaciju izmeu uma i tela. Na primer: Voziti motocikl ili elektromotorni viljukar Koristiti tastaturu Koristiti mainu za ivenje Kuvanje

_________________________________________________________

58

Kljuni element analize posla je identifikovati specifine i esencijalne vetine koje su neophodne da bi se obavljao neki posao na prihvatljivom nivou. Ovo ukljuuje najpre identifikovanja zadataka, a onda i vetina neophodnih za obavljanje svakog od njih. Kao i svi drugi, osobe s invaliditetom imaju dokazanu sposobnost da stiu vetine. Vetine svih vrsta mogu da se naue kroz niz koji se sastoji od instrukcija, demonstracija, supervizirane prakse, ponavljanja i na kraju superviziranog i, konano, nesuperviziranog vebanja na poslu. Fiziki atributi Neki poslovi zahtevaju specifine fizike atribute, kao to je sposobnost da se hoda, stoji, penje ili uspinje. Drugi poslovi (na primer oni u policiji ili posao stjuarda u avionima) imaju zahteve koji se tiu visine i teine. Va je zadatak da utvrdite, koliko je to mogue, da zahtevi za odreenim fizikim atributima ne iskljuuju osobe s invaliditetom koje u drugom pogledu zadovoljavaju specifikaciju posla. Intelektualni atributi Neki poslovi zahtevaju specifine intelektualne atribute, ako to su sposobnosti da se rauna, planira, procenjuje, koncentrie, razume, analizira, odluuje i sudi. Neke osobe s invaliditetom, naroito one s tekoama u uenju, mogu da se suoe s tekoama pri ispunjavanju takvih zahteva. Va zadatak kao slubenika za kadrovska pitanja je da smanjite i suzbijete iskljuivanje. Ljudi s tekoama u uenju mogu da obavljaju zadatke koji zahtevaju itav spektar intelektualnih sposobnosti. U nekim sluajevima, to e zahtevati strukturisani i repetitivni trening, ali postoje mnogobrojni dokazi da takav trening moe da bude veoma efikasan. Senzorni atributi Neki poslovi zahtevaju specifine senzorne atribute, ukljuujui sposobnost da se vidi i uje. Primeri takvih poslova obuhvataju saobraajnu policiju i vozae taksija. Meutim, vano je biti irokogrud kako bi se osiguralo da ljudi sa invaliditetom ne budu nepravedno iskljueni iz nekih poslova, na osnovu njihovih senzornih oteenja. Na primer, osobe oteenog sluha su se esto dokazali kao odlini konobari, a mnoge slepe osobe su visoko kompetentni prevodioci, kompjuterski programeri i operateri. Kako se radi analiza posla Analiza posla ukljuuje pet osnovnih koraka: Korak 1: Razmotriti preduzee kao celinu Korak2: Odluiti koje poslove analizirati Korak 3: Sakupiti informacije Korak 4: Zabeleiti informacije Korak 5: Analizirati i interpretirati sakupljene informacije Korak 1: Razmotriti preduzee kao celinu Informacija o preduzeu kao celini je kljuna za otkrivanje ta je sve mogue. Va je cilj da identifikujete koji delovi preduzea nude najbolje izglede i prilike za osobe s invaliditetom. Treba da proces analize posla zaponete time to ete otkriti: Koja je svrha i ciljevi ta se tamo deava u ovom preduzea? trenutku? ta su njegovi proizvodi i Da li raste ili se smanjuje? procesi? DA li razvija nove proizvode? Koliko je veliko? Da li uvodi novu tehnologiju? Koja je kultura preduzea?

_________________________________________________________

59

Da li njime dominiraju ekonomski obziri? DA li su socijalni ciljevi vani? Da li su neki ljud s invaliditetom u ovom trenutku zaposleni u tom preduzeu?

Koliko njih? Da li su osobe s invaliditetom ranije bile zaposlene u tom preduzeu? Na kojim poslovima? Zato vie tu ne rade?

Korak 2: Odluite koje ete poslove analizirati Kad steknete opte znanje o preduzeu, njegovim proizvodima, procesima i prilikama za zapoljavanje, moete da odluite da li ete analizirati sve poslove ili ete biti selektivni. Oigledno, analiziranje svih poslova zahteva ogromnu koliinu vremena. Treba da se fokusirate na poslove koje pruaju najbolje prilike za osobe s invaliditetom. Tamo gde postoji vie poslova na istom poloaju (na pr. prodavac, slubenik), nee biti potrebno da se analizira svako posao ponaosob da bi se odredila njegova prikladnost za osobu s invaliditetom. Obino e ti poslovi meusobno biti prilino slini, tako da e analiza malog uzorka esto biti dovoljna za procenjivanje prilika za osobe s invaliditetom. Korak 3: Sakupiti informacije Pri sakupljanju informacija o nekom poslu, treba da otkrijete: konkretne zadatke na tom poslu koji zadaci su kljuni a koji periferni za taj posao kako se zadaci zapravo obavljaju koliko vremena se provodi na svakom zadatku zato su ti zadaci vani koja oprema i materijal se koristi koje procedure moraju da se prate radni uslovi radno okruenje kritine vetine neophodne za svaki zadatak Dok sakupljate gore navedene informacije, takodje bi trebalo da mislite o tome kakve pogodnosti bi mogle da bude neophodne da bi osoba s invaliditetom mogla da obavlja dati posao. Na primer: Da li e biti potrebna neka modifikacija radnih sati, kao to je vreme poetka, vreme zavravanja, duina pauza? Da li postoji opseg nekih zadataka koje mogu da obavljaju drugi a da posao pritom ne postane besmislen? Da li postoji raspon u kome je mogua razmena zadataka sa nekim drugim poslom? Da li e materijali i maine koje se koriste morati da se adaptiraju? Da li e alat i oprema morati da se adaptira? Da li e odreeno radno mesto zahtevati neke modifikacije? Intervjuiite poslodavca Poslodavac e imati neku uoptenu ideju o zadacima na svakom poslu i sposobnostima koje su potrebne da bi se oni obavljali. Ovo moe da se zasniva na pismenoj specifikaciji posla ili, alternativno, na poslodavevom iskustvu na datom poslu. Ako posao ranije nije obavljala osoba s invaliditetom, moraete detaljno da razgovarate s poslodavcem kako biste utvrdili da li je taj posao, sa ili bez modifikacija, prikladan. Kako je ranije naznaeno, u mnogim sluajevima se

_________________________________________________________

60

poslodavci oslanjaju na zastarele opise poslova koji iskljuuju osobe s invaliditetom. Intervjuisanje poslodavaca i uveravanje njih da uzmu u razmatranje kako da zaposle osobe s invaliditetom, umesto razmatranja kako da ih ne zaposle, jeste deo procesa analize posla. Intervjuisanje supervizora i kolega Supervizori i kolege obino imaju vie praktinog znanja o nekom poslu nego menader ljudskih resursa (personala) ili drugi stariji menaderi. supervizori i kolege e biti u boljoj poziciji da objasne sve zadatke na poslu u svim situacijama. Na primer, bilo bi teko otkriti tane pritiske vezane za vreme i odreeni posao iz samog opisa posla ili intervjuisanjem menadera za ljudske resurse. Posao u odeljenju za pakovanje e se razlikovati kad nema hitne porudbine i kada je tempo rada normalan. Supervizori i kolege imaju detaljno poznavanje vremenskih pritisaka, potrebama za prekovremenim radom, timskim radom, periodima odmora i standardima kvaliteta, izmeu ostalog. Sve ovo su vitalni faktori pri odluivanju koje osobe s invaliditetom su najpogodnije za odreene poslove. Intervjuisanje ljudi koji su ranije obavljali isti posao Ljudi koji su ranije obavljali isti posao ili koji su obavljali sline poslove, mogu da vam kau kakav je taj posao u stvari. Mogu da vam daju vane informacije, ne samo o specifinim zadacima nego i o njihovim oseanjima i zabrinutosti vezanim za taj posao. To bi moglo da ukljuuje koristi koje imaju od toga to su deo tima, zadovoljstvo poslom, rad sa kolegama koji pruaju podrku ili nagradjivanje za dobro obavljanje posla. Takodje mogu da vam kau koji su negativni aspekti posla, na primer izolacija, monotonija, stres, nedostatak podrke i implikacije posla obavljenog ispod standardnog nivoa. Sve ove informacije pomoi e vam da odredite koji je posao pogodan za osobu s invaliditetom. Ako moete da naete osobu s invaliditetom koja je imala iskustva na tom poslu (ili nekom slinom), oni e moi da vam daju veoma korisne informacije. Posmatrajte obavljanje posla Kad je to mogue, treba da posmatrate osobu koja zapravo obavlja zadatke vezane za neki posao. Ovo e vam dati dobru ideju o fizikim, senzornim i intelektualnim atributima potrebnim da bi se posao efikasno obavljao. Za uzvrat, ovo e vam pomoi da razvijete profil osoba s invaliditetom koje bi bile sposobne da taj posao obavljaju u skladu s prihvatljivim standardom Posmatranje takoe moe da se koristi da se verifikuju informacije sakupljene od supervizora, kolega i menadera. Opservacija, meutim, vam ne govori kako se neka osoba osea na poslu i kako taj posao utie na osobu koja ga obavlja. Sama opservacija nije dovoljna i treba da se koristi uz druge pristupe prikupljanju informacija. Probajte da sami radite taj posao Ako je to mogue, obavljajte vi taj posao. ak i kratko vreme tokom koga ete zapravo obavljati zadatke podizanje, brojanje, hodanje, sluanje itd pomoi e vam da potvrdite svoja zapaanja. Takoe e vam pruiti novu perspektivu na vae intervjue sa drugima i dati vam bolje razumevanje tog posla. Na te naine e vam pomoi da svoju analizu poveete sa potrebama koje osobe sa invaliditetom imaju u vezi sa zaposlenjem. Korak 4: Zabeleite informacije

_________________________________________________________

61

Kada identifikujete zadatke na odreenom poslu, kada ih opservirate i analizirate, morate da ove informacije sistematski zabeleite. Ovo se obino radi u formi opisa posla i specifikacije posla. to je informacija detaljnije sakupljena i zabeleena, vee su anse da se identifikuje osoba s invaliditetom kojoj taj posao odgovara. Dok pripremate opis posla i specifikaciju posla, treba: izbegavati prenaglaavanje zahteva jer e ovo verovatno iskljuiti osobe s invaliditetom napravite razliku izmeu zahteva koji su esencijalni i onih koji su poeljni ili preferirani omoguite raspon unutar koga e osobe s invaliditetom moi da razviju svoj potencijal. Nemojte ih iskljuivati zato to tano ne ispunjavaju zahteve. Korak 5: Analizirajte i interpretirajte prikupljene informacije kada ste finalizirali opis posla i specifikaciju posla na nain koji ne iskljuuje osobe s invaliditetom, moete ove informacije da upotrebite da biste odluili koje osobe s invaliditetom treba da se razmotre kao kandidati za dati posao. Moda neete uvek pronai savrenu osobu za dati posao, ali ako ste napisali opis posla i specifikaciju posla da biste izbegli iskljuivanje osoba s hendikepom, verovatno ete nai nekog ko je prihvatljiv. Ako je to mogue, preporuite dvoje ili troje ljudi za svako upranjeno radno mesto. To bi moglo da stimulie poslodavca da ponudi i drugi posao ili probni rad da bi odredio koji je kandidat odgovarajui. Oni kandidati koji ne budu uspeni stei e vredno iskustvo vezano za proces intervjua za posao. Ne zaboravite da ako odreeno preduzee ranije nije zapoljavalo osobe s invaliditetom, vano je da uradite sve to je mogue kako bi prvo takvo zaposlenje bilo uspeno. Pripremanje liste za analizu posla Va rad na analizi posla bie uspeniji ako sledite spisak. Treba da dizajnirate listu koja e sakupiti sve elemente posla i atribute koje bi osoba koja posao trai trebalo da ima kako bi mogla da obavlja neophodne zadatke. Va spisak moe da se podeli u sedam glavnih delova: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Informacije o preduzeu Naslov posla i uslovi Zadaci i specijalne karakteristike posla Karakteristike okruenja Zahtevi posla Informacije o poslodavcu Opti komentari.

Moete da koristite sledee primere da pripremite svoju listu. Obroci Pomo pri transportu Popusti Drugo Broj zaposlenih na istoj poziciji Broj zaposlenih tokom istih radnih sati Prilike za napredovanje u poslu: nikakve niske

_________________________________________________________

62

Mogue je Zadaci i karakteristike posla Podizanje i noenje vrlo lako lako proseno Koncentracija pauze posle manje od dva sata Svaka dva do tri sata Svaka tri do etiri sata Tempo rada Spor Ujednaen Nekad brz Informacije o preduzeu preduzee Ime Adresa Broj telefona Faks E-mail Titula posla i uslovi Titula plata na sat Radni sati Dnevno Nedeljno Meseno Beneficije Nikakve Bolovanje Zdravstvene beneficije Plaeno odsustvo Vidljivost klijenata/javnosti Klijenti nisu vidljivi Ponekad su vidljivi esto su vidljivi Tipovi alata i opreme Jednostavni Kompleksni Mehaniki Korienje alata i opreme Retko Vrlo esto Karakteristike okruenja Dostupnost Potpuno dostupno Prilino dostupno Orijentacija Ogranieno na mali prostor

Nema nikakvih procedura

teko komentari Posle pet ili vie sati Komentari Stalno brz Komentari

Kontakt osoba (ime, titula) Broj zaposlenih ukupno mukarci/ene Broj zaposlenih osoba s invaliditetom Glavni proizvodi/usluge

nedeljno meseno Puno radno vreme ili skraeno Rad danju ili uvee Rad radnim danima ili vikendom Zubarske beneficije Uestane Trajne Komentari Stalno su vidljivi Komentari Elektrini Elektronski Pod nadzorom Bez nadzora Ogranieno dostupno (potrebne modifikacije) Komentari Jedna prostorija

_________________________________________________________

63

Nekoliko prostorija Komentari Cela zgrada Broj i sled zadataka Samo jedan zadatak Sedam ili vie zadataka u nizu Dva ili tri zadatka u nizu Komentari etiri do est zadataka u nizu Promene u dnevnoj rutini Nema promena u zadacima Sedam ili vie promena zadataka Dve ili tri promene zadataka Komentari etiri ili est promena zadataka Dostupnost naknade za obavljanje zadataka esto (svakog sata) Minimalno (priznanica o uplati) Povremeno (jednom dnevno) Komentari Retko (nedeljno) Podrka kolega Nikakva Stalna Povremena Komentari esta Asistencija pri obavljanju zadataka: uputstva Ne postoje Stalno Povremeno Komentari esto Asistencija pri obavljanju zadataka: supervizija Vrlo ograniena Povremena Odravanje prostora Loe Odlino Prihvatljivo Komentari Dobro Zatitna odea i oprema Nije neophodna Obezbeena i koristi se Neophodna ali nije obezbeena Komentari Obezbeena ali se ne koristi Zahtevi posla Izgled (doterivanje, urednost) Nije od vanosti Od umerene vanosti Od velike vanosti Verbalna komunikacija Nije neophodna Nerazgovetni govor je prihvatljiv Potrebne su kljune rei Funkcionalno pisanje Nije neophodno Pisanje kljunih rei, cifara i simbola Pisanje reenica Temperatura Normalna Ponekad vrue (ili hladno) esto vrue (ili hladno) Buka Normalna Nekad prekomerna

Apsolutno esencijalno Komentari Jasan govor u reenicama je esencijalan Komentari Teno pisanje Komentari Skoro uvek je vrue (ili hladno) Komentari esto prekomerna Skoro uvek prekomerna

_________________________________________________________

64

Komentari Osvetljenje Normalno Skoro uvek loe Nekad loe Komentari esto loe Praina Normalna Skoro uvek prekomerna Nekad prekomerna Komentari esto prekomerna Mehaniki rizici Nema ih Mnogo ih je Ima ih malo Komentari Ima ih nekoliko Hemijski rizici Ne postoje Mnogobrojni Malobrojni Komentari Nekoliko Raunanje Nije potrebno Kompleksna izraunavanja Jednostavno brojanje Komentari Jednostavno sabiranje/oduzimanje Razlikovanje predmeta (na pr. veliina, oblik, tekstura) Nije od vanosti Veoma vano Potrebno na niskom nivou Komentari Prilino potrebno Sposobnost da se gleda na sat Nije potrebna Tanost u minutima Treba identifikovati pauze u radu Komentari Tanost u satima Sposobnost da se prelazi ulica Nije potrebna Velike ulice bez semafora Male ulice bez semafora Komentari Velike ulice sa semaforima Informacije od poslodavca Potrebna finansijska podrka Nije potrebna Poeljna Funkcionalno itanje Nije potrebno itanje kljunih rei, cifara i/ili simbola itanje reenica Potrebno gledanje Nije potrebno Ograniena vizuelna panja esta vizuelna panja Zahtevi u vezi sa sluanjem Nije potrebno Potrebna ograniena sposobnost Potrebna je prilina sposobnost Potrebna inicijativnost Retko je potrebno preuzeti inicijativu Ponekad esto

Apsolutno esencijalna Komentari Teno itanje Komentari Stalna vizuelna panja Komentari Visok nivo sposobnosti Komentari Skoro uvek komentari

_________________________________________________________

65

Socijalna interakcija (sa drugim zaposlenima/klijentima) Ne postoji esta Ogranieni kontakt (na pr, ista) Stalna (na pr, prodavac) Umerena Komentari Opti komentari Opta spremnost da se zaposle osobe s invaliditetom. Posebna pitanja ili problemi vezani za zapoljavanje osoba s invaliditetom u ovom preduzeu Posebne pogodnosti vezane za zapoljavanje osoba s invaliditetom u ovom preduzeu Pogodnosti na poslu Negativan pristup Velika podrka Ravnodunost Komentari Podrka uz rezervacije Posebni zahtevi (stvari koje pojedinani poslodavac smatra kljunim) Tanost Sluanje i vizuelna sposobnost Izgled Drugo Utivost Komentari Lojalnost Opis posla i specifikacije posla Na raspolaganju su Radi se na njima Nisu na raspolaganju Komentari Obrt rada Vrlo nizak Vrlo visok Prosean za tu delatnost Komentari Visok Zastupanje razliitosti u biznisu DOBRE PRAKSE NA RADNOM MESTU - angaovani u promovisanju razliitosti na radnom mestu i anti-diskriminacije. Vana korist od razliitosti na radnom mestu je prilika koju ona daje da se pobolja inovativnost, to vodi do novih proizvoda i servisa i potencijalnih novih trita. Druga najvea korist od razliitosti, koja je dobila rezultat od 38% u istraivanjima EBTP (European Business Test Panel) jeste njena sposobnost da pobolja reputaciju i imid neke kompanije i njen ugled u lokalnoj zajednici. Indikatori koji se koriste su: porast zastupljenosti ena, osoba s invaliditetom i etnikih manjina, naroito na viim nivoima, to je u nekim sluajevima povezano sa specifinim ciljevima. Etiki razlozi za zastupanje razliitosti Sve vei broj kompanija naglaava da su etiki razlozi primarni pokreta za usvajanje praksi jednakosti i razliitosti. Jednostavno reeno, oni preduzimaju odreene akcije zato to je to prava stvar. Ove kompanije su svesne promena koje se odvijaju u drutvu i drutvenim vrednostima i njihovog uticaja na to kako biznis funkcionie.

_________________________________________________________

66

Oni znaju da javnost ima via oekivanja u vezi s time kako bi kompanije trebalo da posluju sa aspekta jednakih prilika, pravedne trgovine, etikih investicija, uticaja na ivotnu okolinu, uticaja na lokalne zajednice, individualna ljudska prava i druga pitanja socijalne pravde. Kao odgovor na ove promene, mnoge kompanije prave jake veze izmeu strategija razliitosti i inkluzije s jedne strane i korporativne drutvene odgovornosti (KDO) s druge strane. Implementacija praksi jednakosti i razliitosti Uspena implementacija politika razliitosti i praksi zavisi od veeg broja kljunih organizacionih inilaca. Kompanije kojima ovo dobro polazi za rukom razliitosti i jednakosti pristupaju kao procesu kulturne promene, koristei ono to su nauili o upravljanju promenama da obezbede uspenost. Ove lekcije koje su nauili obuhvataju definisanje jasnog procesa akcije, izgradnja posveenosti liderstvu, utvrivanje infrastrukture koja e podrati implementaciju i saoptavanje principa razliitosti i inkluzije zaposlenima, klijentima i drugim interesnim stranama. Razliitost u ovim kompanijama tie se celog biznisa, a ne samo ljudskih resursa bez uea drugih poslovnih funkcija. Na koje od sledeih podruja odnosi inicijativa za razliitost? Na politike i procedure Implementaciju strategije Razvoj liderstva i upravljanje talentima Razvoj i unapredjivanje zaposlenih Zadravanje selekcije osoba koje se zapoljavaju Organizacioni faktori Da bi se postigao odrivi rast, biznis mora da postane vet u upravljanju i ubiranju plodova punog potencijala koji razliitost moe da ponudi. Slino tome, praksama razliitosti i inkluzije pripisuje se zasluga za blagotvorni uticaj na poboljanje stilova upravljanja, vetina i poslovanja u oblastima kakve su komunikacija, upravljanje ljudima, postavljanje ciljeva i planiranje. Na osnovu vaeg iskustva i/ili oekivanja, koje od ovih dobrobit raznorodna radna snaga moe da donese poslovanju? (broj ispitanika) Pristup novim radnicima Koristi u vezi s reputacijom kompanije Posveenost jednakosti i razliitosti kao kompanijskim vrednostima Inovacija i kreativnost Poboljanje motivacije i efikasnosti Potovanje zakonskih odredbi Merenje uticaja pristupa razliitosti Jedan od kljunih izazova koje su kompanije identifikovale u vezi sa tretiranjem razliitosti na radnom mestu je tekoa pri merenju rezultata politika razliitosti. neopipljivi inioci ve postoje.

_________________________________________________________

67

Oni obuhvataju Harvard Balanced Scorecard1, European Quality Model2 i Measurement Framework for Diversity koji su razvijeni kao deo studije EC Metoda i indikatora. Vie o tome na: 1. www.hbs.edu 2. www.efqm.org Modeli kombinuju kvalitativne i kvantitativne pristupe, i uzimaju u obzir veze izmeu procesa koji pokreu izvedbu i rezultata strategije. Neki esti indikatori izvedbe koje kompanije koriste da vode svoj progres obuhvataju: Poveanu zastupljenost ena, osoba s invaliditetom i pripadnika etnikih manjina, naroito na viim nivoima, u nekim sluajevima povezano sa specifinim ciljevima Zadravanje menadera velikog kalibra naroito ena i pripadnika etnikih manjina Poboljanje percepcije manjinskih i veinskih grupa u kompaniju u vezi sa pitanjima razliitosti to se meri u poreenju sa stopom ciljane satisfakcije u procentima u istraivanjima stavova zaposlenih ukljuenost u standarde i procese biznisa i druge modele kvaliteta Ustanovljavanje baza podataka vetina zaposlenih i talenata da bi se izmerila mobilnost i progresija osoblja ukljuivanje perspektiva jednakosti i razliitosti u sve normalne revizije biznisa, kao i u specifine obzire vezane za jednakost kakvi su pregledi jednakosti plata Monitorisanje broja pritubi na maltretiranje ili zlostavljanje i brzina kojom se ovakve pritube razreavaju Izraunavanje trokova koje biznis ima zbog bolovanja i sudskih procesa Monitorisanje rezultata izlaznih intervjua po rodu, etnikoj pripadnosti etc. Izazovi bavljenja razliitou na radnom mestu Tekoe u merenju rezultata Polovina kompanija obuhvaenih istraivanjem tek treba da razviju politike razliitosti i prakse i da ukau na nedostatak informacija i svesti o pitanjima razliitosti kao svog najveeg izazova. Skoro 70% EBTP kompanija koje imaju ili implementiraju politike razliitosti nemaju sistematske mehanizme merenja ili pregleda njihovih inicijativa za razliitost. Primer 1: Adecco, kompanija za zapoljavanje sa seditem u Francuskoj ima programe Invaliditet i vetine kojima treba da se podigne nivo svesti o vanosti fokusiranja na vetine i prua praktine pristupe postizanju bolje integracije osoba s invaliditetom na poslu. To ukljuuje postojanje radionica pod naslovom Demistifikacija invaliditeta za kolege. Kroz igranje razliitih uloga korienjem kolica, noenja poveza preko oiju ili iskljuivanjem sluha kolege se senzitiviu na uticaj invaliditeta. Ove radionice omoguuju ljudima da steknu uvid u tekoe s kojima se osobe s invaliditetom susreu na poslu, tako da mogu da im pomognu da pronau odgovarajue prilike. Takoe, klijentima se daju uputstva o tome kako da prihvate nekoga sa nekim specifinim invaliditetom kao delove svoga tima i da pripreme radno okruenje. Mi takodje delimo stvarne primere toga kako osobe sa invaliditetom uspeno koriste

_________________________________________________________

68

svoje vetine na poslu. irimo znanje: ne-diskriminacija nije samo bolja s moralnog aspekta; ona ima veoma mnogo smisla s aspekta biznisa. Dostignua - Implementacija u est drava lanica EU - Ne-diskriminacija i ukljuivanje obuke o invaliditetu za sve zaposlene - Obuka koja premouje nedostatke vetina a koja se nudi kandidatima sa invaliditetom kako bi im se obezbedilo dugotrajno zaposlenje - Dostupnost posla za 9578 osoba s invaliditetom na evropskom nivou, 2004. Invaliditet nije nikakva prepreka kompetentnosti. Jerome Caille, predsednik Adecco Liderski timovi u oblasti razliitosti u svakom veem biznisu u regionu pokreu na promenu ka jednoj sredini u kojoj svaki zaposleni moe da da svoj doprinos i osea se u potpunosti vrednovan i ukljuen. Povieni nivo svesti je transformisao organizaciju i stvorio okruenje koje ohrabruje znaajni broj lokalnih inicijativa, tipino povezanih za poboljanje komunikacije, inkluziju, izgraivanje poverenja, poboljavanje timskog rada i kulturne svesti. Bartelsman AG, nemaka multinacionalna kompanija za medije, ima jednostavnu poetnu premisu: kada postoje odgovarajui alati i inkluzivno radno okruenje, osobe s invaliditetom su jednako kao njihove kolege bez invaliditeta sposobne da poboljaju poslovanje kompanije, motivaciju zaposlenih i lojalnost. Proizvedene su televizijske reklame koje su za cilj imale razbijanje pogrenih predstava o osobama s invaliditetom, koje su posredstvom Bartelsmanovih emitovane irom EU dostiui procenjenih 52 miliona gledalaca. Generisane su ideje za inovativna pomagala za zaposlene osobe s invaliditetom. Automobil koji korisniku kolica daje mogunost da se kree ne morajui da naputa kolica. Dostignua 4,3% zaposlenih su osobe s invaliditetom, skoro dvostruko vei broj od onog iz 2002. Oekuje se da e ovaj broj rasti kako reputacija kompanije kao poslodavca koji prua jednake mogunosti bude rasla i kako se jo vie osoba s invaliditetom bude prijavljivalo za oglaena radna mesta. Filozofija nazvana Inkluzija bez napora, koja predstavlja razmiljanje o jednakosti i razliitosti razvila se u proteklih 20 godina. Inkluzija bez napora zasniva se na istraivanju, pod uticajem je gledanja u budunost i podrana sofisticiranom demografskom analizom, to EBTP-u omoguava da prikupi podatke o sastavu radne snage i potroake baze. Ova informacija je pomogla razvoj koncepata kakve su govorne sms poruke za osobe oteenog vida. Komponenta politike ljudskih resursa; vodi za razliitost u uzrastima; komunikacija u menadmentu, smernice i osnaivanje; konsultacije o razvoju zaposlenih; orijentacioni sastanci za zaposlene i njihove brane partnere; individualna obuka i razvoj.

_________________________________________________________

69

Jedinica Invaliditet u Akciji u Goldman Sachs funkcionie na tri podruja: dostupnost, komunikacija i nivo svesti, kao i regrutovanje i zadravanje. ta su bili poslovni izazovi koji su posluili kao motivacija za inicijativu o razliitosti? - Nabavka - Razvoj proizvoda i/ili servisa - odnos sa klijentima i/ili servisima - Ekonomska efektivnost, konkurentnost, profitabilnost, i/ili prednosti u odnosu na konkurenciju - 77% ukupnih odgovora - Posveenost jednakosti i razliitosti kao vrednostima kompanije 100% ukupnih odgovora Ljudi na prvom mestu Osobe s invaliditetom nisu poremeaji ili bolesti. Oni su individualna ljudska bia. Na primer, osoba nije epileptiar ili rtva AIDS-a, nego osoba koja ima epilepsiju ili osoba koja ima AIDS. Prvo i najvanije, to su ljudi koji uz to mogu da imaju jo jedan ili vie invaliditeta. Kada postoje prilike i odgovarajua prilagoenja, osobe s invaliditetom mogu da svakom radnom mestu daju doprinos u vidu svojih vetina i sposobnosti, i da tako doprinesu ekonomiji naeg drutva. Ispitivanje ova tri kriterijuma u praksi Na primer, ako se uzme u obzir slika levka, ona ukljuuje svakoga ko isprva veruje da je osoba s invaliditetom, a kako se levak suava ka svom kraju, on eliminie one koji ne ispunjavaju tri kriterijuma u nizu, kako su navedeni u definiciji. Praktian nain da se ovo utvrdi je pitati i traiti odgovore na ciljana pitanja, kako bi se izmeu poslodavca i zaposlenog/kandidata donela odluka da li neko odgovara definiciji. Pratei listu sa dva primera koji slue kao praktini alat pr odreivanju postojanje invaliditeta. Zadatak bi trebalo da se obavi ako je oigledno da osoba ima invaliditet ili je ta osoba u formularu za prijavu navela da ima invaliditet. Takodje moe da se radi i ako neka osoba kojoj ste poslodavac naznai da ima invaliditet u cilju traenja odgovarajueg prilagoenja. Vrlo je vano zapamtiti, meutim, da nije dozvoljeno ove informacije davati bilo kojoj treoj stranki, kao na primer planovima za medicinsku pomo ili osiguravajuim kompanijama, bez saglasnosti osobe koja je po sredi Prilagoavanje, koje podrazumeva modifikacije ili izmene u nainu na koji se taj posao uobiajeno obavlja, bi trebalo da omogue osobi odgovarajuih kvalifikacija, a koja ima invaliditet, da obavlja taj posao kao i bilo ko drugi. Tip razumnog prilagoavanja (reasonable accomodation) koje je potrebno zavisie od posla i njegovih esencijalnih funkcija, radnog okruenja i specifinim invaliditetom osobe koja je po sredi. Razlone mere prilagoenja mogu da obuhvate: Asistenciju pri tome da se radno mesto uini dostupnijim uzimajui u obzir vrstu ogranienja i potreba te osobe na primer, izmeu ostalog, uklanjanje fizikih prepreka i pristup informacijama i tehnologiji (opremi i softveru)

_________________________________________________________

70

Modifikacije radnog mesta Prilagoavanje radnog rasporeda Prilagoavanje prirodi i trajanju dunosti tog zaposlenog na poslu, ili stalno ili privremeno Prerasporeivanje ne-esencijalnih poslovnih zadataka i sve druge modifikacije naina na koji se posao uobiajeno obavlja ili na koji se obaljao u prolosti. Kriterijumi za razlono prilagoavanje ukljuuje tri meusobno povezana inioca: Prvo, prilagoavanje mora da ukloni prepreke obavljanju posla od strane osobe koja je u svakom drugom pogledu kvalifikovana. Poslodavac mora da preduzme mere, gde god su one izvodljive, da ublai efekat invaliditeta neke osobe ime e im omoguiti da igraju svoju ulogu na radnom mestu u potpunosti i da tako ostvare svoj pun potencijal Drugo, prilagoavanje osobi s invaliditetom mora da omogui da uiva pogodnosti potpune dostupnosti koristima i prilikama zaposlenja. Svi zaposleni moraju da imaju jednaka prava na unapredjenje. Poslodavac mora da preduzme sve razlone mere da osigura da radno okruenje ne spreava ljude sa invaliditetom da pristupe ili zadre pozicijama za koje imaju odgovarajue kvalifikacije Tree, poslodavac moe da usvoji najekonominija sredstva u skladu sa prethodna dva kriterijuma.

Pozicija Menader odeljenja

Zadaci Upravljanje Programom Upravljanje Budetom Upravljanje Resursima Upravljanje Zaposlenima/klije ntima

Esencijalne funkcije Dizajn Programa/planova/ Akcije Sastavljanje budeta Reavanje sukoba Upravljanje odnosima sa klijentima Pisanje izvetaja. Izvetavanje. Upravljanje sastancima.

Vetine i sposobnosti Dobra komunikacija Efikasne vetine pisanja Interpersonalne vetine Sposobnost ispunjavanja rokova Rad u timu Nezavisni rad. Liderske vetine. Kompjuterska pismenost. Sposobnost za rad pod pritiskom.

Pozicija Glavni kuvar.

Zadaci Kuvanje

Esencijalne funkcije Planiranje jelovnika I funkcija

Vetine i sposobnosti Dobro planiranje I organizacija

_________________________________________________________

71

Prezentacija i sluenje hrane Razvijanje jelovnika Upravljanje Zaposlenima Trokovi i potovanje budeta. Kupovina. Upravljanje inventarom

Proraun trokova jelovnika i Funkcija. Razvijanje budeta Pripremanje obroka Razvijanje recepata Supervizija drugih kuvara. Sastavljati budete

Dobra Komunikacija. Interpersonalne vetine Sposobnost da ispuni rokove i da radi pod pritiskom Rad u timu Nezavisni rad. Liderske vetine. Kompjuterska pismenost.

Tipovi invaliditeta

Mogua razumna prilagoavanja U zgradama sa vie od jednog sprata treba da postoji lift. Zgrade u kojima postoje stepenita treba da imaju rampe koje bi zadovoljile potrebe osoba s oteanim kretanjem. Dostupni toaleti treba da budu u blizini mesta na kome se odvija intervju. U sluaju starijih zgrada u kojima ne postoje liftovi, intervjui treba da se odigravaju u prizemlju. lanovi ispitivakog tima bi trebalo da se obraaju osobi koju intervjuiu, a ne prevodiocu, ukljuujui I kontakt oima. Osobe koje vode intervju ne treba da koriste neverbalnu komunikaciju ili apat Poslodavac treba da pita koliki je nivo osvetljenja kandidatu potreban tokom intervjua Intervju treba da se sprovodi jedna osoba, a ne grupa ljudi. Pitanja treba da budu jednostavna I kratka. Osoba koja intervjuie treba da pokae strpljenje.

Fizika

Gluva osoba

Potpuno slepa osoba

Osoba delimino ouvanog vida

Intelektualni invaliditet

Integracija invaliditeta u proces planiranja od 10 koraka Kod dobrih praksi u pripremi, implementaciji i monitoringu planova sindikata za zapoljavanje osmiljen je plan u deset koraka za implementaciju plana jednakosti pri zapoljavanju. Ovaj odeljak e se fokusirati na pomaganje poslodavcu da koristi vaee propise i principe dobre prakse kako bi obezbedio da zaposleni sa invaliditetom budu jednako zastupani meu radnom snagom i da se o njima tano izvetava u njihovim radnim knjiicama. Procesi razvijanja plana bi trebalo da imaju tri faze u nizu.To su: Faza 1. Priprema Faza 2. Implementacija Faza 3. Monitorisanje

_________________________________________________________

72

Faza 1. Priprema Korak 1. Dodeliti odgovornost U skladu sa dobrom praksom pripreme implementacije i monitoring planova za jednakost u zapoljavanju, osoba koju ovu ulogu dodeljuje, bez obzira na to da li je osoba s invaliditetom ili ne, treba da stekne dodatno znanje o upravljanju osobama s invaliditetom u smislu jednakosti pri zapoljavanju. Ovo e toj osobi pomoi da razvije razumevanje invaliditeta u kontekstu meunarodnih i nacionalnih standarda koji su istaknuti u relevantnom zakonodavstvu i politikama. Korak 2 Komunikacija, svest i obuka Da bi se koraci jednako primenjivali, poslodavci bi trebalo da revidiraju svoju postojeu metodologiju obuke, programe, alate i mehanizme, da bi se obezbedilo da su oni dostupni zaposlenim osobama s invaliditetom. Korak 3 Konsultacija U skladu sa dobrom praksom preparacije, implementacije i monitoringa planova jednakosti i sa zakonom, kad se poslodavci konsultuju, treba da iskoriste priliku da povise nivo svesti svojih zaposlenih o vrednosti i vanosti zapoljavanja i zadravanja osoba s invaliditetom. Korak 4 Analiza Kada poslodavac zapone ovaj korak, mora da evaluira i revidira svoje politike i prakse zapoljavanja, kao i nain na koji vode profil svoje radne snage, kako bi se uverili da ne postoji diskriminacija na osnovu invaliditeta. Poslodavci treba da stvore okruenje koje ohrabruje zaposlene bez lako uoljivog invaliditeta da invaliditet otkriju. Faza 2 Implementacija Korak 5 Korektivne mere i ciljevi Poslodavci moraju da razviju plan implementacije kako bi se bavili svakim od inilaca identifikovanih u koraku 4 koji negativno utiu na zaposlene s invaliditetom. U ovom sluaju, kamen temeljac implementacije plana bie razlono prilagoavanje. Na primer, ako je poslodavac otkrio da je proces intervjua nedostupan ljudima koji su gluvi, treba da se konsultuje sa organizacijama gluvih osoba kako bi mogao da omogui politike razlonog prilagoavanja i smernice. Ako su osobe s invaliditetom nedovoljno zastupljene na svim nivoima zanimanja i u svim kategorijama na radnom mestu, poslodavac bi mogao da potrai uputstva od organizacija koje zastupaju osobe s invaliditetom ili relevantne eksperte. Korak 6 Utvreni vremenski rokovi Poslodavci treba da iskoriste priliku da u ovom koraku postave odrednice i ciljeve koji bi obezbedili zastupljenost zaposlenih sa invaliditetom na svim nivoima u kompaniji. Korak 7 Alokacija resursa Zaposleni mogu da zaele da stvore centralizovani budet za stvaranje razlonog prilagoenja za zaposlene sa invaliditetom kako bi im omoguili da postignu svoje ciljeve u vezi sa planiranjem jednakosti u zapoljavanju osoba s invaliditetom. Ovaj budet ne bi trebalo da zavisi ili bude povezan sa drugim funkcionalnim odgovornostima

_________________________________________________________

73

Korak 8 Saoptavanje plana Poslodavci treba da osiguraju da su svi metodi komunikacije koji se koriste da bi se sadraj plana saoptio potpuno dostupni svim zaposlenim osobama s invaliditetom. Korak 9 Integracija plana Poslodavci treba da nastoje da integriu invaliditet u sve planove organizacije Faza 3 Monitoring Korak 10 Monitorisati, evaluirati i revidirati Zaposleni treba da obezbede da je zaposlenim osobama s invaliditetom omogueno da uestvuju u ovom procesu pruanjem razlonog prilagoavanja. Poslodavci takodje treba da se postaraju da je upravljanje osobama s invaliditetom integrisano u kljuna podruja poslovanja i odgovornosti menadera. Korak 11 Izvetaj Poslodavci treba da se postaraju da je izvetaj dostupan svim zaposlenim osobama s invaliditetom, tako to e izvetaj postojati u razliitim formatima. Socijalna odgovornost u mnogim preduzeima moe da se definie kao akcije koje: promoviu jednakost prilikom zapoljavanja izbegavaju iskljuivanje unutar preduzea promoviu stvaranje novih poslova doprinose socijalnoj integraciji u siromanim podrujima naroito meu marginalizovanim grupama implementiraju agresivne politike vezane za radnu snagu koje se fokusiraju na interne i eksterne faktore stresa obukom poboljavaju kvalifikacije svake osobe za rad poboljavaju vetine zaposlenih koji vre obuku tako to im daju informacije o naprednim pomagalima i novim tehnologijama postiu stalno zaposlenje kroz poveanu vidljivost vetina koje osobe s invaliditetom poseduju, i vokacione trening kvote su smiljene tako da poveaju prilike za zaposlenje osoba s invaliditetom.

Tabela 1. Poveanje trokova nastalo obezbeivanjem dostupnosti u javnim objektima. Renovacije i originalni projekat bez barijera u poreenju sa konvencionalnim (nedostupnim) strukturama. Kolona 1 Kolona 2 Kolona 1 Poveanje trokova Originalni projekat /kolona 2 usled renovacije u bez barijera smislu dostupnosti Sala za 0.12% 0.02 % 6 konvencije Gradska 0.2% 0.05% 4 skuptina Uionica na 0.51% 0.13% 4 koledu Trni centar 0.22% 0.006% 35

_________________________________________________________

74

Tabela 2. Poveanje trokova usled dostupnosti u stambenim zgradama. Renovacija i originalni projekat bez barijera u poreenju sa konvencionalnim (nedostupnim) strukturama. Kolona 1 Poveanje trokova usled renovacije u smislu dostupnosti Soliter, struktura za vie porodica Porodina kua, jednospratna Studentski dom 1.0% 21% 0.40% Kolona 2 Originalni projekat bez prepreka 0.25% 3.0% 0.10% Kolona 1/kolona 2

4 7 4

Izvor: Schroeder i Steinfeld (1979). Procenjeni trokovi dostupnih objekata. Odeljenje za stanovanje i urbanizam SAD.

Dostupnost Informacija najei komentari 1. 2. 3. 4. 5. 6. Zato treba da uinim da su informacije dostupne? Kako da uinim da informacije budu dostupne? ta je to politika dostupnosti informacija? Zadovoljite potrebe SVIH svojih klijenata. Kako da slepe i slabovide osobe obavestim da su im dostupne informacije na raspolaganju? Dodatne informacije.

- Saoptite svoje informacije na nain na koji SVI vai klijenti mogu da ih proitaju zato to je to... ....fer - Slepe i slabovide osobe treba da dobijaju informacije koje su im dostupne. Informacije omoguavaju svima nama da donosimo odluke i vodimo nezavisne ivote. ... zakon - Sada postoji zakonska obaveza da se zadovolje potrebe vaih slepih i slabovidih, kao i gluvih i nagluvih klijenata za informacijama, na osnovu implementacije Zakona protiv diskriminacije nad osobama s invaliditetom donetog aprila 2006. ... ima poslovnog smisla

_________________________________________________________

75

- U Srbiji postoji skoro milion ljudi sa invaliditetom. Ovo je veliko potroako telo koje se ne moe ignorisati. Zadovoljavati potrebe svih potroaa ima smisla s aspekta biznisa. - Kako slepe i slabovide osobe itaju? Slepe i slabovide osobe itaju informacije na razliite naine. - Za mnoge slabovide osobe, dovoljno je koristiti dobro dizajnirane tampane informacije koristei tekst od minimum 12 pt, iako mi u RNIB preporuujemo 14 pt, kako bi mogao da ih proita to vei broj ljudi s problemima vida. Drugima e ove informacije biti potrebne u formatima koji se razlikuju od standardne tampe. To bi mogla da bude krupnija tampa, govor snimljen na audio kaseti, brajevo pismo, elektronski dokumenti na CDu ili na internetu. Jedan format ne moe da odgovara svima: Treba da pruite informacije u raznim formatima. - Nije li skupo davati informacije u razliitim formatima? Uiniti informacije dostupnima je esto jeftinije i jednostavnije nego to mnogi ljudi misle. U poreenju s time koliko vaa kompanija ili organizacija troi na standardno tampanje informacija, trokovi su verovatno vrlo mali. Usvajanje naih smernica o jasnom tampanju informacija moe da se uini odmah i to praktino bez ikakvih trokova. - Kako da ponem? Jedan nain da se uverite da vaa organizacija zadovoljava potrebe svih vaih potroaa je da razvijete politike i smernice za dostupne informacije. Proverite informacije koje proizvodite i meu njima otkrijte prioritete. Neke informacije bi od samog poetka trebalo da postoje u formatima koji se razlikuju od standardne tampe, na primer informacije za masovnu distribuciju, namenjene starijim ljudima, ili informacije o pitanjima kakvo je zdravlje. Druge informacije bi trebalo da budu dostupne u razliitim formatima, kada ih neki korisnik zatrai. Kada proizvodite informacije u rasponu alternativnih formata, treba da budu: jednakog kvaliteta kao standardna tampa iste cene kao i standardna tampa dostupne u isto vreme kad i standardna tampa Od velike je vanost planirati produkciju alternativnih formata u isto vreme kada planirate standardnu tampanu verziju. Smernice o dostupnim informacijama e vam pomoi u ovome tako to e uiniti proizvodnju alternativnih formata delom procesa planiranja. Takodje e podii nivo svesti meu zaposlenima o potrebama slepih i slabovidih osoba. Kakva je razlika izmeu dostupnih informacija i dostupnog okruenja?

_________________________________________________________

76

esto se zaboravlja ili se nae u senci pitanja fizike dostupnosti. Oba pitanja su od presudne vanosti za socijalnu inkluziju. Pruanje informacija je podruje za koje smo svi na neki nain odgovorni. Kad ljudi ponu da razmiljaju o dostupnosti, obino pomisle na postavljanje rampi, na dostupna kupatila, pomagala za sluanje i Brajevo pismo. Oigledno je da je fizika dostupnost kljuna za efikasnu inkluziju osoba s invaliditetom. Meutim, fizika dostupnost nije jedina stvar koju servisi treba da razmotre. Servis nije istinski bez prepreka ako informacija koju prua iskljuuje osobe s invaliditetom. Moete ljude iskljuiti time to neete pruiti alternativne formate, usluge prevoenja ili, na vrlo bazinom nivou, jasne i dobro napravljene informacije koje su savremene i tane. Istraivanja su pokazala da je veliki broj osoba s hendikepom iskljuen iz zapoljavanja zbog svog neadekvatnog obrazovanja i treninga, u kombinaciji sa nedostupnou radnog mesta (nedostatak odgovarajuih pogodnosti) i dugotrajnih stereotipa koje gaje edukatori i poslodavci. Vodei princip koji stoji iza ovog pokreta je da osobe sa invaliditetom ne zahtevaju samo poboljane specijalizovane servise ili beneficije, nego da moraju da budu prepoznati kao potpuni graani. U skladu sa UN Standardnim pravilima ujednaavanja prilika za osobe s invaliditetom, invaliditet i hendikep su na sledei nain definisani: Termin invaliditet sumira veliki broj razliitih funkcionalnih ogranienja koja se dogaaju u bilo kojoj populaciji u bilo kojoj zemlji na svetu. Ljudi mogu da imaju individualitet vezan za fiziko, intelektualno ili senzorno oteenje, medicinsko stanje ili mentalnu bolest. Takva oteenja, stanja ili bolesti mogu da po svojoj prirodi budu stalna ili prolazna. Termin hendikep znai gubitak ili ogranienje prilika da se uestvuje u ivotu zajednice na jednakom nivou sa svima drugima. Opisuje susret izmeu osobe sa invaliditetom i nedostatnosti okruenja i mnogih organizovanih aktivnosti u drutvu, na primer informacijama, komunikaciji i obrazovanju, to osobe s invaliditetom spreava da jednako uestvuju. Mladi ljudi sa invaliditetom moraju da se posmatraju kao graani kao bilo koji drugi koji imaju pravo na pristup zaposlenju, obuci, informacijama i statusu potpunih odraslih osoba. Kompanije sa manje od 100 zaposlenih iskusile su porast zaposlenja, dok su one sa vie od 100 zaposlenih iskusile pad; a poslodavci znaju vrlo malo toga o politikama vezanim za osobe s hendikepom ili sposobnosti osoba s hendikepom da obavljaju posao na radnom mestu. Postoji sveukupni nedostatak tanih informacija o osobama s invaliditetom, to dovodi do toga da predrasude i stigmatizacija istrajavaju. Danas, sa promenama tehnologije i prelaskom u doba kompjutera, trite rada zahteva razne nove profesionalne vetine od radne snage. Sve vie, visoko obrazovanje je jedina garancija koju neka osoba moe da ima da e biti zaposlena. U isto vreme, sa rasprostranjenom upotrebom kompjutera i druge tehnike opreme, manji naglasak se stavlja na fiziku snagu. Ljudi sa fizikim invaliditetom stoga mogu da imaju manje prepreka da bi uli u dananju radnu snagu koja se neprekidno menja.

_________________________________________________________

77

_________________________________________________________

78