1.

ZATITA VODA
Prema proceni, na zemlji ima oko 1,4 milijardi km
3
vode, od ega 97,2% otpada na
slanu vodu mora i okeana. Dalje, na polovima i planinama nalazi se oko 2% vode
stalno zamrznute u led. Na zemlji nalazimo samo oko 0,8% od ukupne koliine
rezervi slatke vode, kao povrinske i podzemne, koje su u stalnom pokretu - od
isparavanja, do padavina i renih tokova, jezera i mora. Ovo kruenje je ujedno
efikasan nain za preiavanje voda.
Danas se potronja vode kree od 10 do 1500 l/dan po stanovniku dok u sluajevima
visokog standarda potronja dostie i 3000 l/dan po stanovniku. U mnogim
sredinama suoeni smo sa nedostatkom kvalitetne vode. R
Izvori zagaenja voda su raznoliki. To su:
ljudski i ivotinjski otpadni materijali
prodiranje vetakih ubriva u podzemne vode
prodiranje otpadnih voda iz neureenih deponija smea
otpadne vode iz industrije
kanalizacione otpadne vode.
U javnu kanalizaciju ne smeju se putati otpadne vode iz bolnica, klaonica,
veterinarskih stanica, kafilerija i slinih ustanova, ako nisu prethodno dezinficirane,
kao i otpadne vode koje mogu tetno uticati na instalacije, graevine i ureaje javne
kanalizacije.
Ugroenost povrinskih voda toplotnim optereenjem se uglavnom zanemaruje. Pri
povienim temperaturama smanjuje se masa kiseonika u vodi, to se negativno
odraava na bioloke procese samopreiavanja.
Opasne zagaujue komponenete u vodama su: organske materije i lako isparljivi
derivati nafte, pesticidi, hrom ,bakar,cink, nikal, gvoe, olovo, deterdenti i sl. Vea
koncentracija ovih komponenata u vodi uzrokuje tetna dejstva na zdravlje ljudi.
1.1. GRANINE VREDNOSTI IMISIJE (GVI)
Da bi voda (vazduh) bila upotrebljiv za pie (disanje) i uopte za ljudsku upotrebu,
mora imati odreene osobine, tj. odreene sastojke, a ne sme imati neke druge
sastojke preko odreene granice. Granica koja odreuje maksimalno dozvoljenu
koliinu neke tetne materije u jedinici zapremine posmatrane sredine naziva se
Granina vrednost imisije (GVI). Oigledno je da je GVI po svojoj sutini NORMA
KVALITETA, granica tolerisanja. Najee se primenjuje na vodu, vazduh u atmosferi
i radnim prostorijama, na ivotne namirnice, radioaktivno zraenje i drugo.
Utvrivanje granine vrednosti moe da bude vremenski ogranieno. Granine
vrednosti definisane su raznim zakonskim propisima kao to su:
pravilnik o opasnim materijama u vodama, Sl. Glasnik SRS, 31/82
pravilnik o tehnikim i sanitarnim uslovima za uputanje otpadnih voda u
gradsku kanalizaciju, Sl. List Grada Beograda 5-224/98
pravilnik o higijenskoj ispranosti vode za pie, Sl. List SRJ 42/98.
Granine vrednosti tetnih materija za vodu prikazane su u prilogu III.
Pokazatelji tetnog dejstva komponenata u otpadnoj vodi su:
organoleptiki (komponente koje daju vodi boju, neprijatan ukus i miris)
opte sanitarni (komponente koje imaju sposobnost samopreiavanja
kao to su: bakar, cink, hrom, deterdent)
sanitarno toksini (za komponente koje imaju toksino deijstvo kao to su:
iva, olovo, cijanid,arsen).
Industrijaske otpadne vode imaju baznu reakciju (kiselu reakciju zbog fermentacionih
procesa) pH<7, dok komunalne vode imaju baznu reakciju pH>7. Zbog toga je
mogue putanje industrijskih otpadnih voda u kanalizacionu mreu komunalnih
otpadnih voda.
Glavni zagaiva vode otpadnom toplotom jesu termoelektrane, a u manjoj meri
termiki procesi u rafinerijama nafte, u hemijskoj industriji i crnoj metalurgiji.
2
Zagaujue komponente u vodama mogu se podeliti na:
komponente koje se u vodi ne razgrauju i uglavnom ostaju u vodi
komponente koje se razgrauju u vodi i postepeno iezavaju iz vode.
U prvu grupu uglavnom spadaju neorganske komponente. Kako se ove komponente
ne razgrauju u vodi, proraun doputenih koncentracija komponenata u otpadnoj
vodi pre ulivanja u vodotok nije veliki problem.
Proraun doputenih koncentracija komponenata koji spadaju u drugu grupu je
prilino sloen. Koncentracija ovih komponenata u otpadnoj vodi zavisi od intenziteta
i brzine procesa samopreiavanja. Najvaniji inioci samopreiavanja vode jesu
aerobne bakterije koje razgrauju orgnske komponente uz potronju kiseonika.
Stepen aktivnosti ovih bakterija zavisi od:
temperature vode
prisustva toksinih komponenata u vodi koje mogu usporiti ili ak zaustaviti
proces samopreiavanja
od procesa fotosinteze
od turbulencije strujanja vode i drugih faktora.
Manjak kiseonika u vodama reka i jezera je poguban za opstanak riba. Minimalna
zapreminska masena koncentracija kiseonika rastvorenog u vodi je 5 mg/l.
Hlor u vodi je veoma otrovan. Pri koncentraciji 0,1 do 0,2 mg/l unitava riblju mla i
rakove.
Koncentracija amonijaka od 0,2 mg/l deluje toksino na mla pastrmke, 0,8 mg/l na
arana, 2 mg/l na crve u mulju i 9,2 mg/l na larve insekata.
Koncentracija deterdenta od 20 do 25 mg/l dovodi do pomora riba za 6 asova.
Izbor tehnolokog procesa preiavanja otpadnih voda zavisi od mesta njihovog
nastajanja (komunalne i industrijske otpadne vode) i mogunosti recipijenta
(prijemnika). Pre poetka projektovanja postrojenja potrebno je uzeti reprezentativne
uzorke otpadne vode i vode iz raspoloivog recipijenta, pa prema rezultatima fiziko
3
hemijskih analiza uzoraka (boja, miris, suspendovane komponente, pH,
temperatura) pristupi odreivanju stepena preiavanja otpadne vode, a zatim
projektovanju i izgradnji postrojenja.
2.2. KLASIFIKACIJA VODA
Prema literaturnim podacima vode se mogu podeliti na:
vode I klase su najistije prirodne vode, izvorita reka i njihovi gornji tokovi.
Upotrebljavaju se za pie ili u prehrambenoj industriji. Naseljavaju ih plemenite
vrste riba (salmonidi). Nemaju miris, vidljivu boju niti otpadne tvari.
vode II klase su jo uvek relativno iste. Mogu se koristiti za rekreaciju i uz
odreeno preiavanje za snabdevanje gradova vodom. Ne smeju imati miris
ni boju, a ostali pokazatelji su navedeni u tabeli 2.1.
vode III klase su zagaene prolaskom kroz gusto naseljene i industrijske
oblasti. Imaju miris i vidljivu boju, ali se jo uvek mogu koristiti u poljoprivredi i
nekim granama industrije. Pokazatelji za ove vode imaju znatno vie granine
vrednosti.
vode IV klase su sve one vode koje ne spadaju u prethodne tri klase. Vrlo su
zagadjene i moraju se preiavati ako se hoe upotrebljavati u odredjene
svrhe.
Tabela 2.1. Pokazatelj kvaliteta voda
Klasa
I II III IV
Rastvoreni O
2
mg/l >8 >6 >4 >3
Zasienost sa O
2
saturacija 90 -105 75 - 90 50 -75 30 -50
supersaturacija - 105 - 115 115 -125 125 -130
BPK
5
mgO
2
/l <2 >4 <7 <20
HPK iz utroka
KMnO
4
mgO
2
/l <10 <12 <20 <40
Nefiltrirajui
ostatak
mg/l <10 <30 <80 <100
pH vrednost - 6,8 - 8,5 6,8 - 8,5 6,0 9,0 6,0 9,0
Biohemijski potreban kiseonik (BPK) je glavni pokazatelj zagaenosti otpadnih voda.
BPK je masa kiseonika (u mg) potrebna da se u laboratorijskim uslovima (u tami pri
4
20C) u datom vremenskom periodu izvri razgradnja organskih komponenata u litru
otpadne vode.
Za komunalne otpadne vode moe se usvojiti vrednost za BPK
5
od 54 gO
2
/
(stanovnikdan).
Hemijski potreban kiseonik (HPK) je masa kiseonika (u mg/l), potrebna za oksidaciju
organskih jedinjenja i neorganskih soli. HPK je takoe pokazatelj zagaenosti
otpadnih voda.
Odnos HPK/BPK predstavlja parametar biorazloljivosti. Raste sa porastom
zagaivanja i obino se kree od 1,5 do 3. U ekstremnim sluajevima moe biti
preko 5.
pH vrednost predstavlja koncentraciju vodonikovih jona u vodenom rastvoru i
predstavlja meru kiselosti, odnosno bazinosti sredine. Ako je koncentracija
vodonikovih jona u vodi vea od 10
-7
mol/l, voda je bazna (pH>7), a u suprotnom je
kisela (pH<7). Bioloko preiavanje otpadne vode moe se vriti ako pH ima
vrednost izmeu 6,5 i 8,5, jer se u tom intervalu najbolje razvijaju mikroorganizmi u
biolokim populacijama.
Suv ostatak je pokazatelj mineralnih komponenata u otpadnoj vodi. Merenjem mase
suvog ostatka i delenjem sa poetnom zapreminom uzorka dobija se koncentracija
mineralnih komponenata u vodi (obino u mg/l).
Boja, miris i ukus su organoleptika svojstva vode, tj. opaaju se ulima vida, ukusa i
mirisa. Svaka voda ima svoj specifini ukus zbog rastvorenih gasova i soli.
Otklanjanje neprijatnog ukusa se vri adsorpcijom na aktivnom uglju, ozonom ili
hlorisanjem.
Suspendovane komponente su nerastvorljive estice neorganskog porekla. Veliina
im se kree u intervalu od 100 do 1mkm.
2.3. ISPITIVANJE ZAGAENOSTI VODA
5
Za procenu stanja i upotrebljivosti voda postoji niz postupaka: fiziki, hemijski,
bioloki, i ekoloki.
Fiziki pokazatelji obuhvataju temperaturu, miris i ukus, boju, mutnou,
transparentnost i provodljivost vode, zapreminske masene koncentracije vrstih
komponenata i suvog ostatka.
Hemijski pokazatelji obuhvataju kiselost i baznost, tvrdou, redoks-potencijal
(BPK5, HPK), udeo ili koncentraciju vrstih, tenih i gasovitih komponenata u vodi i
specifine hemijske analize. Od rastvorenih gasova najvei znaaj se pridaje
kiseoniku.
Bioloki pokazatelji obuhvataju bakterioloko ispitivanje vode, saprobioloke
metode i kompleksne toksikoloke metode. Bioloku aktivnost karakterie BPK
kiseonika. U bioloke pokazatelje pripada i utvrivanje toksinosti zagaenih voda.
Ekoloka analiza obuhvata procenu stanja vode kao ivotnog prostora biolokih
sistema posle uvoenja otpadnih voda.
2.4. PROCESI, UREAJI I POSTROJENJA ZA PRERADU
OTPADNIH VODA
Smanjenje zagaenosti voda otpadnim vodama moe se postii:
organizacionim ili tehnolokim promenama u industrijskim procesima
nastajanja otpadnih voda
zamenom vode drugim sredstvima, posebno vazduhom i procesima hlaenja
primenom postupaka za preradu otpadnih voda.
Najbolja strategija zatite voda podrazumeva to je manje mogue korienje vode
za industrijske procese. Temperatura otpadne vode iz procesa trebako bi da bude
jednaka temperaturi vode na ulazu u proces.
Pri razvoju novih i racionalizaciji postojeih procesa trebalo bi:
6
prednost davati reenjima sa manjom potronjom vode i manjim zagaivanjem
otpadnih voda
dobijati to vie sekundarnih sirovina iz procesa korienja i prerade voda
kod proizvoda jednake vrednosti prednost dati proizvodnji sa manjom
specifinom potronjom vode.
Postupci prerade otpadnih voda su u tesnoj vezi sa karakteristikama proizvodnog
procesa. Metode se mogu podeliti na: mehanike, hemijske,bioloke, toplotne.
Mehanike metode preiavanja vode sastoje se u uklanjanju mikro i makro
suspendiranih estica iz vode, organskog i anorganskog porekla. U tu svrhu slue
reetke, sita, taloenje, flotacija, filtriranje centrifugiranje. Princip rada ovih uredjaja
zasniva se na razliitim specifinim teinama suspendiranih esticva i vode. Pre
nego to voda doe u te ureaje, iz nje se uklanjaju sve plivajue makromaterije, kao
papir, ostaci drveta, plastike, itd., i to na sistemu grubih i finih usitnjavanja
makromaterija u napravama koje se nazivaju kominutori. Njihova primena je vrlo
iroka. Flotatori uglavnom slue za odvajanje materija lakih od vode, kao to su sve
vrste ulja i masti. Razne vrste flotatora primenjuju se u tehnici proiavanja otpadnih
voda u naseljima, kao i specifinim industrijskim granama.
Hemijski postupci su: flokulacija, neutralizacija, katalitika oksidacija, izmena jona i
dezinfekcija. Flokulacijom se naziva proces stvaranja pahuljica-flokula, dodavanjem
vodi izvesnih hemikalija, oko kojih se hvataju suspendirane estice koje lebde u vodi.
Kako se optimalna vrednost pH vode kree od 6 do 8, prethodno se mora izvriti
neutralizacija, bilo sa alkalnog ili kiselog podruja, na optimalnu vrednost. Ovde se
mogu primeniti i razne druge hemijske reakcije koje imaju zadatak da grade
nerastvorne i rastvorljive spojeve (jedinjenja). Neke od hemijskih reakcija su dobro
poznate, te se primenjuju u standardnim metodama, dok se mnoge specifine
reakcije moraju prethodno laboratorijski ispitati. Postoje razliite hemijske metode i
uglavnom su patentirane.
Bioloki postupci preiavanja U prva dva postupka se radi na selekciji, tj.
odstranjivanju nepoeljne organske, odnsono preteno anorganske materije,
7
suspendirane ili rastvorene u otpadnoj vodi. Time se postie to da se u biolokom
preiavanju, obradi, u principu samo organska materija, odnosno jedinjenja. Kako
je ve ranije istaknuto razlaganje organskih jedinjenja dogadja se pod uticajem
bakterija. U aerobnom postupku se biodekompozicija organske materije dogadja uz
prisustvo kiseonika, u anaerobnom bez prisustva kiseonika u vodi. Sve dok u nekom
vodotoku ima i najmanja koliina kiseonika bioloki procesi su aerobni. Kada se sav
kiseonik utroi, tada su procesi biorazgradnje anaerobni.
U svrhu bioloke razgradnje, otpadnoj vodi se na vetaki nain moe dovesti vea
koliina kiseonika u kraem ili duem periodu. To dovodjenje kiseonika, pomou
vazduha iz atmosfere moe se postii na sledee naine:
doziranjem vazduha pomou kompresora niskog pritiska kroz sistem cevi
poloen uz dno bazena
horizontalni rotori, u stvari valjci, imaju radijalne nastavke poput jeevih igala
vertikalne turbine
prokapnici rade na principu prokapavanja vode preko tela od lomljenog
kamena.
U grupu toplotnih postupaka spadaju: isparavanje, destilacija, ekstrakcija,
membranska filtracija, hlaenje.
Proces preiavanja komunalnih otpadnih voda moe se uslovno podeliti na
sledee celine: predtretman separacija, proces flotacije, primarno preiavanje
(taloenje), bioloka aeracija, sekundarno preiavanje (taloenje), filtriranje,
zavrna aeracija, tretman muljeva.
ema primarnog i sekundarnog preiavanja otpadnih voda prikazana je na slikama
2.1 i 2.2.
8

Slika 2.1. Uproena ema primarnog preiavanja otpadnih voda

Slika 2.2. Uproena ema sekundarnog preiavanja otpadnih voda
Mrea za vrste
plivajue materije
Uklanjanje masti i
pene
Izbistrivanje
(sedimentacija)
IZLAZ
ULAZ
Zgunjavanje
mulja
Pohranjivanje vrstih
materija
Kapajui filtar
(aeracija)
Aktivni mulj
(aeracija)
Izbistravanje
Recikliranje mulja
Tercijarno
preiavanje
Zgunjavanje i
digestija
Uklanjanje vrstih
materija
IZLAZ
ULAZ
9
2.4.1.MEAI I UREAJI ZA OSREDNJAVANJE KARAKTERISTIKA
OTPADNIH VODA
Protok i sastav otpadnih voda je promenljiv, pa se pri naglim promenama protoka
otpadnih voda naruava rad talonika i filtara. Promenom sastava otpadnih voda
naruava se rad ureaja za oksidaciju i neutralizaciju. Usrednjavanje sastava
otpadnih voda se postie meanjem voda razliitog sastava ili uvoenjem reagensa
u vodu. Meai koji se najvie koriste u praksi su sa nepotpunim pregradama i
pregradama sa otvorima (slika 2.3).
Slika 2.3. Meai sa pregradama
1 cev za dovod vode, 2 - cevovod za reagens, 3 cevovod za odvod vode,
4 pregrade sa otvorima, 5 pregrade za usmeravanje struje
Pregrade za usmeravanje struje postavljaju se pod uglom od 45 - 135 u odnosu na
smer kretanja vode. Ugao od 135 kako je prikazan na slici 2.3 daje veoma dobro
meanje vode uz povean pad pritiska. to je vea brzina vode u suenju, bolje je
meanje, ali je vei pad pritiska. Obino se brzina vode u suenom preseku izmeu
pregrada i zida kreu u intervalu od 0,8 - 1 m/s.
10
Pregrade sa otvorima su normalne na strujanje vode. Postavljaju se 2 do 3 pregrade,
sa otvorima prenika 20 40 mm za manje protoke vode. Za vee protoke vode
prenici otvora su do 100 mm.
Brzina strujanja vode u otvorima pregrada je 1 1,2 m/s. Pregrade sa otvorima
obezbeuju bolje meanje od nepotpunih pregrada.
2.4.1.1. Proraun meaa sa nepotpunim pregradama
Proraun se svodi na odreivanje irine proreza izmeu pregrade i zida, i pada
pritiska u prorezima. Brzina strujanja vode u prorezima obino je konstantna.
Pad pritisak u jednom prorezu je:
Pa
v
p ,
2
2

, (2.1)
gde su:
koeficijent lokalnog otpora, - ,
gustina vode, kg/m
3
,
v brzina vode u suenom preseku (prorezu), m/s.
Pri = 45 koeficijent lokalnog otpora iznosi = 2,5. Pri = 90, = 3, a pri
= 135, = 3,5.
Nivo vode u odvodnom kanalu je:

, ,
1
m
v B
q
H

(2.2)
gde su:
q
- protok vode u meau, m
3
/s,
B irina odvodnog kanala, m,
V
1
brzina vode u odvodnom kanalu, m/s.
Obino se v
1
kree od 0,4 0,6 m/s, ali ne manje od kritine brzine pri kojoj dolazi
da taloenja vrstih estica.
11
irina proreza iznosi:

, ,
1
m
g
p
i H v
q
i
b

,
_

(2.3)
gde je i redni broj pregrade posmatrano od kraja meaa.
2.4.1.2. Proraun meaa sa pregradama sa otvorima
Proraun setakoe svodi na odreivanje pada pritiska za svaku pregradu i broja
otvora na svakoj pregradi.
Pad pritiska za svaku pregradu je:

, ,
2
2
2
0
Pa
v
p

(2.4)
gde su:
v
0
= 1-1,2 m/s brzina strujanja vode kroz otvore pregrade,
koeficijent protoka (zavisi od debljine pregrade i kree se od 0,62 do 0,7),
Broj otvora na svakoj pregradi je:

,
2
0 0
4
d v
q
n

(2.5)
gde je d
0
,m, prenik otvora.
Meai sa pregradama su nepogodni za primenu u praksi kada je izraeno
taloenje reagenta (na primer, kreno mleko). U ovom sluaju koriste se vertikalni
meai (slika 2.4).
Brzina strujanja vode na ulazu u konusni deo iznosi 1 m/s. U cilindrinom delu je
manja i iznosi 0,03 m/s. Vrema boravka vode u meau Zavisi od reagenta i
kree se u granicama od 1 2,5 minuta.
Zapremina vertikalnog meaa je:
12
,
3
,
60
m
Q
V

(2.6)
gde su:
Q zapreminski protok vode, m
3
/h,

- vreme boravka vode u meau, min.,

Popreni presek ulaznog dela konusa je:

,
2
,
1
1
m
v
q
A

(2.7)
gde su:
q
- protok vode, m
3
/s,
v
1
brzina strujanja vode na ulazu u konus (obino 1 m/s), m/s.
Popreni presek cilindrinog meaa je:

,
2
,
2
2
m
v
q
A

(2.8)
gde je v
2
brzina strujanja vode u cilindrinom delu (obino manje od 0,03 m/s).
Visina cilindrinog dela iznad povrine vode obino se kree u intervalu od 0,1 do
0,15 m. Pad pritisak kod ovi meaa uglavnom iznosi 2000 3000 Pa.
13
Slika 2.4. Vertikalni mea
a) odvod vode kanalom sa potopljenim otvorima, b) odvod vode
potopljenim levkom 1 dovod vode, 2 odvod vode, 3 vod za isputanje
taloga, 4 osigura protiv vazdunih mehurova
Nedostaci ovih meaa zahtevaju vei prostor za smetaj pogotovo sa velikim
protocima vode. Ovi nedostaci vertikalnih meaa otklonjeni su mehanikim
meaima prikazanih na slici 2.5.
Slika 2.5. Meai sa mealicom
a) sa lopaticama, b) sa propelerima, 1 ulaz otpadne vode, 2 ulaz
reagenta, 3 elektromotor, 4 reduktor, 5 lopatice, 6 propeler, 7
nepokretan plat, 8 odbojnik, 9 odvod otpadne vode
Vreme boravka vode u mehanikim meaima sa lopaticama je od 3 do 5 min,
a u propelernim od 1 do 2 min.
Broj obrtaja lopatica je od 0,3 do 0,5 s
-1
.
Protok vode koja struji u nepokretnom platu je:
, /
3
,
1
s m V z q (2.9)
gde su:
14
V zapremina meaa, m
3
,
z broj prolaza vode kroz nepokretan plat ( obino 0,08 0,25 s
-1
), s
-1
,
Povrina poprenog preseka nepokretnog plata (bitna za proraun
prenika propelera), je:

,
2
,
0
1
m
v
q
A

(2.10)
gde je v
0
brzina vode u nepokretnom platu (obino 1,5 do 2 m/s),
Prenik propelera je:

, ,
94 , 0
4
m
A
D

(2.11)
Broj obrtaja propelera je:

,
1
,
2
cos
0
45 , 0

s
tg D
v
p
n

(2.12)
gde je ugao nagiba lopatice propelera (obino je 22),
Pad pritiska koji treba da savlada propeler je:

, ,
2
2
0
1
Pa
v
pg
H
p

,
_

(2.13)
gde su:

H
hidraulini stepen korisnosti propelera 8obino 0,8 do 0,9),

pg
gubici pritiska usled lokalnih otpora u meau (obino 2000 Pa), Pa,
Snaga na vratilu propelera je:

, ,
0
1000
0
kW
p q
P

(2.14)
gde je
0
stepen korisnosti (obino 0,75),
15
Snaga elektromotora je:

, ,
0
1
kW
p
P
P

(2.15)
gde je
p
stepen korisnosti prenosa (zavisi od tipa prenosa i iznosi 0,6 do 0,95).
Za osrednjavanje koncentracije zagaujuih kompnenata u otpadnim vodama koriste
se vetaka jezera i specijalni rezervoari.
Jezera usrednjivai imaju velike kapacitete. Rezervoari osrednjivai imaju relativno
malu zapreminu. Osrednjavanje se postie prinudnim meanjem otpadnih voda.
Primenjuju se mehanike mealice, barbotiranje vazduhom ili sistem pregrada koje
razdvajaju vodu na niz struja. ema pravougaonih osrednjivaa prikazana je na slici
2.6.
Slika 2.6. Pravougaoni osrednjivai[
1 ulazni kanal, 2 razdelni kanal, 3 dijagonalna pregrada,
4 uzdune vertikalne pregrade, 5 zbirni kanal, 6 izlazni kanal
Zapremina osrednjivaa je:

,
3
,
2 2
m
Q Q
V

(2.16)
16
gde su:
vremenski period (ujednom ciklusu) osrednjavanja karakteristika voda, h,
Q

- srednja vrednost zapreminskog protoka voda u jednom ciklusu, m

3
,
= 0,7 konstanta,
Q ukupna zapremina vode u jednom ciklusu, m
3
.
2.4.2. PRIMENA PROCESA TALOENJA I KRISTALIZACIJE PRI
TRETMANU OTPADNIH VODA
2.4.2.1. TALONICI
Taloenje je osnovni postupak izdvajanja iz otpadnih voda nerastvorenih talonih ili
plivajuih mehanikih primesa. Taloenje moe biti prethodna i zavrna etapa
preiavanja voda. Dele se na:
horizontalne (primenjuju se za protoke otpadne vode do 20000m
3
/dan)
vertikalne talonike (primenjuju se za protoke otpadne vode do 10000m
3
/dan)
radijalne talonike (rade na istom principu kao horizontalni i koriste se za
kapacitete preko 20000m
3
/dan).
Za proraun (dimenzionisanje) svih tipova talonika potrebni su podaci o: protoku
otpadne vode, koncentraciji nerastvorenih komponenata, gustini i meavini vode i
taloga, kinetici taloenja.
2.4.2.1. 1. PRORAUN HORIZONTALNIH TALONIKA
Vreme taloenja mehanikih estica je:

, , h
t
w
H


(2.17)
gde su:
H dubina talonika,m,
w
t
brzina taloenja vrstih estica, m/h.
Potrebna duina talonika je:
17

, , m
t
w
H
sr
v
sr
v l
(2.18)
gde je:
v
sr
srednja brzina vode du talonika,m/h,
Srednja brzina vode du talonika moe odrediti pomou izraza:
, / , h m
A
Q
sr
v

(2.19)
gde su:
Q

- zapreminski protok otpadne vode,m

3
/h,
A aktivna povrina poprenog preseka talonika,m
2
,
Povrina talonika u osnovi moe se odrediti na osnovu iskustvenog izraza:
,
2
, ) 9 , 0 5 , 0 (
0
m Q A

(2.20)
ili pomou izraza:

,
2
,
0
m
t
w
Q
A

(2.21)
irina talonika je:

. , m
H
sr
v
Q
B

(2.22)
ema horizontalnog talonika prikazana je na slici 2.7.
Slika 2.7. ema horizontalnog talonika
18
2.4.2.1.2. PRORAUN RADIJALNIH TALONIKA
Povrina poprenog preseka talonika je:

,
2
, m
q
Q
A

(2.23)
gde su:
q
- zapreminski protok otpadne vode po m
2
poprenog preseka,m
3
/(hm
2
),
Prenik talonika je:

, ,
4
m
q
Q
D

(2.24)
ili pomou izraza:

. ,
4
m
t
w
Q
D

(2.25)
Dubina talonika se pri dimenzionisanju usvaja.
Nedostatak horizontalnih i radijalnih talonika je jako izraeno strujanje otpadnih
voda, to izaziva dopunske otpore (padove pritisaka) koje spreavaju taloenje
vrstih estica a samim time i smanjuju i efikasnost rada talonika.
2.4.2.1.3. PRORAUN VERTIKALNIH TALONIKA
Veliki nedostatak horizontalnih talonika jeste problem odvoenja taloga (mulja) iz
njih. U tu svrhu koriste se vertikalni talonici (slika 2.8 i 2.9). Pri obradi industrijskih
voda, pored taloenja, treba izvriti degazaciju pomou degazatora (slika 2.10).
Vreme boravka vode u degazatoru ne sme da bude manje od 45s, a brzina
isputanja vode ne sme biti vea od 0,05m/s. Visina cilindrinog dela u degazatoru
19
ne sme biti manja od 1m. Brzina vode na ulazu u talonik je v
u
=1,2-4cm/s. Ugao
nagiba konusnog dela talonika iznosi =45-60. Vanije karakteristike vertikalnih
talonika su:
Brzina strujanja vode kroz vertikalni talonik je:

, / , ) 75 , 0 5 , 0 ( h m
t
w
sr
v
(2.26)
Vreme taloenja estica odreuje se eksperimentalno, ili ako je poznata visina
talonika H pomou izarza:

, , h
t
w
H


(2.27)
Povrina poprenog preseka vertikalnog talonika je:

,
2
, m
sr
v
Q
A

(2.28)
Visina radnog dela talonika je:

. , m v h
sr


(2.29)
Ugao nagiba konusnog dela talonika inosi 45 do 60,
Za odvoenje vode iz talonika obino se koristi periferni ljeb, a pri preniku
talonika veem od 6m koristi se dopunski zbirni ljeb.
20
Slika 2.8. ema vertikalnog talonika

Slika 2.9. Vertikalni talonik sa Slika 2.10. Degazator
spoljanjim uguivaem
1 dovod vode, 2 radna zona, 3 zatitna zona, 4 odvod vode,
5 cev za odvod taloga, 6 uguiva, 7 cev za odvod vode iz uguivaa,
8 - cev za odvod taloga
2.4.2. 2. KRISTALIZACIJA
Kristalizacija je proces formiranja vrste faze unutar homogene tene meavine.
Promenom temperature rastvora moe se dobiti prezasien rastvor, a zatim i kristali
rastvorene komponente. Izdvajanje vrste faze iz tenog rasrvora koji ine rastvorak
A i rastvara B je mogue samo u sluaju ako je koncentracija rastvorka vea od
koncentracije u zasienom rastvoru za datu temperaturu.
Stepen prezasienja rastvora moe se odrediti pomou izraza:
45
D/2
h
2
h
1
= 45 - 60
H
h
d
1
D
d
21

, 1 1 s
zas
x
zas
x x
zas
x
x
S +

+
(2.30)
gde su:
x masa rastvora,kg,kmol,
x
zas
masa zasienog rastvora,kg,kmol,
zas
x
zas
x x
s

- relativno prezasienje rastvora,kg/kg,kmol/kmol.

U praksi je obino s 0,02.
Da bi se kristalizacija mogla obavljati potrebno je:
da rastvor bude prezasien
stvaranje nukleusa kristala
rast kristala.
Do prezasienja uglavnom dolazi na tri osnovna naina (slika 2.11):
kristalizacija hlaenjem
kristalizacija isparavanjem
vakuum kristalizacija.
Slika 2.11. Prezasienje rastvora u zavisnosti od temperature rastvora
Nukleacija predstavlja poetak fazne transformacije i manifestuje se stvaranjem
centara kristalizacije. Nukleacija moe biti primarna (homogena i heterogena) i
sekundarna.
22
Kod homogene nukleacije:
kristali se moraju oduprijeti ponovnom otapanju
postojanje kritine veliine kristala (r<r
c
otapanje kristala, r>r
c
rast kristala).
Ako je nukleacija homogena, brzina nukleacije se moe izraunati korienjem
jednaine:

1
1
]
1

+

) 1 (
3
2
exp
1
s T
c
c W
, (2.31)
gde su:
c
1
,c
2
konstante koje zavise od vrste supstance.
Heterogena nukleacija se javlja na stranim povrinama koje su u kontaktu sa
rastvorom kao to su zidovi posude, strana tela i estice u rastvoru.
Intenzitet sekundarne nukleacije B
0
utvruje se eksperimentalno, i zavisi od naina
ostvarivanja procesa kristalizacije kao i od vrste supstance koja kristalizuje:

,
3
, ) 1 (
0
s m
nukleusa broj
a
s B

+
(2.32)
gde je:
a=3 6, kinetiki stepen nukleacije.
Rast kristala je posledica transporta rastvorka (komponenta A) iz mase tenosti ka
povrini kristala. Brzina rasta kristala w
r
za konstantnu temperaturu u sistemu raste
sa stepenom prezasienja rastvora s:
za kristale neorganskog porekla
w
r
= cs,mm/s, (2.33)
za kristale organskog porekla
),
2
exp(
1
s
c
c
r
w (2.34)
gde su:
c,c
1
,c
2
konstante koje zavise od vrste supstance.
23
2.4.2.2.1. PRORAUN PROCESA KRISTALIZACIJE
Proraun procesa kristalizacije zasniva se na reavanju osnovne jednaine
materijalnog bilansa:

, , kg
G
m
g
m
q
m
Q
m + +
(2.35)
gde su:
m
Q
masa otpadne vode koja se obrauje u kristalizatoru,kg,
m
q
masa rastvora posle kristalizacije,kg,
m
g
masa izdvojenih kristala za vreme kristalizacije,kg,
m
G
masa isparene vode,kg.
Masa izdvojenih kristala odreuje se pomou izraza:

, ,
~ ~
~
)
~ ~
(
kg
q
X
kr
X
q
X
G
m
q
X
Q
X
Q
m
g
m

(2.36)
gde su:
Q
X
~
- maseni udeo bezvodne soli u vodi na ulazu u kristalizator,kg/kg,
q
X
~
- maseni udeo bezvodne soli u rastvoru posle kristalitacije (matini
rastvor),kg/kg,
2
1
~
M
M
kr
X
- maseni udeo bezvodne soli u jedinjenju hidratisane soli,kg/kg,
M
1
molarna masa bezvodne soli,kg/kmol,
M
2
molarna masa hidratisane soli (meavina soli i vode),kg/kmol.
Ako iz rastvora kristalizuje bezvodna so, tada je
. / 1
~
kg kg
kr
X
Masa isparene (prirodno isparavanje) vode po m
2
povrine kristalizatora (ogledala)
odreuje se iz jednaine:

h m
kg p
p k
G
m

2
),
100
2
1
(
1

, (2.37)
gde su:
k koeficijent isparavanja,kg/(m
2
Pah),
p
1
pritisak zasiene pare pri srednjoj temperaturi isparavanja (srednja temperatura
isparavanja jednaka je srednjoj temperaturi vode),Pa,
p
2
pritisak zasiene pare pri temperaturi vazduha,Pa,
relativna vlanost vazduha,%.
24
Ukupna masa vode koja ispari za period isparavanja iz kristalizatora je:

,
1
A
G
m
G
m
(2.38)
gde su:
A povrina isparavanja,m
2
,

- vreme isparavanja,h.
Za kristalizaciju bez isparavanja vode, masa izdvojenih kristala je:

.
~ ~
)
~ ~
(
q
X
kr
X
q
X
Q
X
Q
m
g
m

(2.39)
Masa izdvojenih kristala koja se odvija isparavanjem vode pri temperaturi isparavanja
T
s
(
)
~ ~ ~
s
X
q
X
Q
X
je:

.
~ ~
~
s
X
kr
X
s
X
G
m
g
m

(2.40)
Uinak procesa kristalizacije proporcionalan je brzini stvaranja kristala:

,%. 100
~
~

Q
X
Q
m
kr
X
g
m

(2.41)
Koliina dovedene ili odvedene toplote tokom kristalizacije izvodi se iz bilansa
kristalizatora (slika 2.12):
25

Slika 2.12. ema kristalizatora
{ulaz} = {toplota ulazne otpadne vode} + {dovedena toplota}
{izlaz} = {toplota odvedena parom} + {toplota izlazne vode}+{toplota kristalizacije}+
{toplotni gubici}
ili u matematikom obliku:

, Qgub
g
h
g
m
q
h
q
m
G
h
G
m
dov
Q
Q
h
Q
m + + + +
(2.42)
gde su:
h
Q
specifina entalpija otpadne vode na ulazu u kristalizator, kJ/kg,
h
G
specifina entalpija isparene vode (vodene pare), kJ/kg,
h
q
specifina entalpija rastvora posle kristalizacije (matini rastvor), kJ/kg,
h
g
specifina entalpija izdvojenih kristala, kJ/kg,
Q
dov
dovedene toplota u kristalizator, kJ,
Q
k
toplota kristalizacije, kJ,
Q
gub
toplotni gubici, kJ.
Entalpija kristalizacije h
k
mora se odrediti eksperimentalno. Ukoliko je poznata kriva
topljenja kristala, mogue je entalpiju kristalizacije proceniti pomou izraza:

,
)
~
ln
~
(ln
Q
T
q
T
Q
X
q
X
q
T
Q
T
u
R
k
h

(2.43)
26
gde je:
R
u
univerzalna gasna konstanta.
U jednainu toplotnog bilansa potrebno je uvrstiti odgovarajui predznak toplote
kristalizacije, zavisno od toga da le se toplota dovodi (+) ili odvodi (-) iz sistema.
Toplota u kristalizatoru se izmenjuje pomou izmenjivaa toplote (unutranjeg ili
vanjskog) preko povrine izmenjivaa:

,
2
, m
m
T
ef
k
Q
A

(2.44)
gde su:
k
ef
koeficijent prolaza toplote, W/(m
2
K)
T
m
srednja logaritamska razlika temperatura,K.
2.4.2.2.2. KRISTALIZATORI
Kristalizatori su ureaji u kojima se vri proces kristalizacije, tj. proces stvaranja
kristala iz otpadnih voda. Postoji veliki broj ureaja (kristalizatora) koji se koriste u
praksi. Nude razliite uinke u kvalitetu kristala (istoa, veliina zrna, raspodela
veliina) zavisno o dizajnu i procesnim uslovima. Zavisno o nainu rada postoje:
arni kristalizatori
za male koliine proizvoda, opremljeni mealicama i pumpama
oprema za meanje mora raditi kontrolisano (kontrola brzine hlaenja i
isparavanja)
kontinuirani kristalizatori
konstantan kvalitet proizvoda (kristala).
27
Prema nainu uklanjanja produkta pri procesu kristalizacije, kristalizatori se mogu
podeliti na:
kristalizator bez uklanjanja matinog taloga (luga)
kristalizatori sa uklanjanjem matinog taloga (luga)
kristalizator sa frakcioniranjem produkta (suspenzija nastaje u
fluidizovanom
sloju:kristali se razdvajaju sedimentacijom).
Pri odabiru kristalizatora treba voditi rauna o nizu faktora a posebno o kvalitetu
dobijenih kristala (kvalitetu proizvoda) i cijene na tritu (slika 2.13).
Slika 2.13. Kriterijum za odabir kristalizatora
ema nekih osnovih kristalizatora koji se koriste u praksi prikazani su na slikama
2.14 do 2.16.
Svojstva ulazne
otpadne vode
Kapacitet
proizvodnje
eljeni kvalitet
proizvoda
Cijena proizvoda
na tritu
Nain rada i vrsta
pomone opreme
Fiziko hemijske
osobine ulazne
otpadne vode
Fiziko hemijske
osobine matinog
rastvora
Fiziko hemijske
osobine kristala
Definisanje procesa kristalizacije
Odabir naina rada
Odabir vrste ureaja
Bilansiranje procesa
Dimenzionisanje ureaja
28
Slika 2.14. Frakcijska kristalizacija
Slika 2.15. Kristalizator sa meanjem
Slika 2.16. Kristalizator sa prisilnom cirkulacijom
uz kontrolu prezasiene odpadne vode
29
2.4.3. PRIMENA PROCESA UPARAVANJA, ISPARAVANJA,
EKSTRAKCIJE I AERACIJE PRI TRETMANU OTPADNIH VODA
2.4.3.1. UPARAVANJE
Uparavanje otpadnih voda se primenjuje radi poveanja koncentracije soli u njima,
ime se ubrzava proces kristalizacije. Uparavanje se primenjuje za obradu
visokokoncentriranih voda malih protoka.
Uparavnje otpadnih voda moe se izvesti kao:
jednostepeno (prosto)
izvodi se u otvorenim sudovima
za zagrevanje se koristi para niskog pritiska
viestepeno
koristi se vodena para od uparavanja tenosti u prethodnom stepenu za
uparavanje rastvora u sledeem stepenu
time se smanjuje potronja pare u odnosu na jednostepeno
pod vakumom
izvodi se pri niim temperaturama kljuanja rastvora
sloeniji su u pogledu konstrukcije i eksploatacije u odnosu na proste
uparivae
U praksi se najvie koriste viestepeni istosmerni uparivai (slika 2.17). Rad svih
uparivaa je istovetan radu prvog, samo to se kod njih umesto svee pare koristi
sekundarna para iz prethodnog uparivaa.
30
Slika 2.17. Viestepeni upariva
1-rezervoar sirovog rastvora, 2-rezervoar za stvaranje hidrostatikog pritiska,
3-protokomer, 4-centrifugalna pumpa, 5-greja rastvora, 6,7,8-aparati za uparavanje,
9-kondenzator, 10-izdvaja, 11-rezervoar uparenog rastvora, 12-komora za
zagrevanje, 13-parni prostor, 14-izdvaja kapi, 15-prikljuak za ulaz rastvora, 16-
prikljuak za paru, 17-kondenzacioni lonac, 18-prikljuak za izlaz uparenog rastvora,
19-prikljuak za izlaz sekundarne pare, 20-preliv
Masa vode koja ispari uparavanjem je:

, ,
~
~
1 kg
k
x
p
x
Q
m
G
m

,
_

(2.45)
gde su:
m
Q
masa vode koja ulazi u upariva,kg,
p
x
~
- maseni udeo komponente (soli), kg/kg,
k
x
~
- krajnji (zadani) maseni udeo komponente u uguenom rastvoru,kg/kg.
Masa vodene pare potrebna za uguivanje rastvora je:

, ,
'
) ' ' ( ) (
kg
D
h
D
h
gub
Q
k
h
G
h
G
m
p
h
k
h
Q
m
D

+ +

(2.46)
gde su:
h
k
specifina entalpija uguenog rastvora, kJ/kg,
h
p
specifina entalpija vode na ulazu u upariva, kJ/kg,
31
h''
G
specifina entalpija pare izdvojene iz rastvora, kJ/kg,
h
D
specifina entalpija grejne pare na ulazu u upariva, kJ/kg,
h'
D
specifina entalpija pare (kondenzata) na izlazu iz uparivaa, kJ/kg,
Q
gub
gubici toplote u okolinu, kJ.
Proraun viestepenih uparivaa se satoji u odreivanju kapaciteta, potronje pare
za grejanje i popvrine zagrevanja.
Kako se svea para za grejanje dovodi samo u prvi upariva, ostali se zagrevaju
sekundarnom parom, to se potronja pare odreuje prema potronji pare u prvom
uparivau:

, ,
1
kg d
G
m D

(2.47)
gde je:
d potronja pare po kilogramu uparene vode, kg/kg.
Ukupna potrebna povrina za zagrevanje je:

,
2
,
2 1
1
m
n
A A A
n
i
i
A A + + +

(2.48)
gde je:
A
1
,A
2
,...,A
n
grejna povrina svakog uparivaa,m
2
.
U viestepenim uparivaima se obino nalaze uparivai jednakih grejnih povrina, pa
izraz (2.48) prelazi u oblik:
,
2
,
1
m A n A
(2.49)
gde je :
n broj uparivaa,-.
Grejna povrina jednog uparivaa odreuje se pomou izraza:

,
2
,
1 1
1
1
m
T k
P
A

(2.50)
32
gde su:
P
1
toplotna snaga uparivaa, kW,
k
1
koeficijent prolaza toplote, kW/(m
2
K),
T
1
razlika temperature pare i kljualog rastvora,K.
Toplotna snaga prvog uparivaa je:

, ), ' (
1 1
kW
D
h
D
h D P


(2.51)
gde je:
1
D

- maseni protok grejne pare, kg/s.

Maseni udeo rastvorene komponente u uguenom rastvoru na kraju prvog stepena
uparavanja je:

. ,
~
1
~
kg
kg
p
x
G
m
Q
m
Q
m
k
x

(2.52)
2.4.3.2. ISPARAVANJE
Za razliku od uparavanja koje se obavlja na temperaturi kljuanja, isparavanje sa
slobodnih povrina tenosti se praktino odvija pri bilo kojoj temperaturi.
Osnovni zadatak pri projektovanju povrina jeste odreivanje povrine. Ona se moe
odrediti pomou izaraza:

,
2
, m
t
h
f
h
D
E
i
E
gs
Q
g
Q
A
+ +
+

(2.53)
gde su:
g
Q

- godinji protok otpadne vode koja isparava, m

3
/god,
gs
Q

- godinji protok vode sakupljene na povrini isparavanja,m

3
/god,
E
i
proraunski godinji sloj isparene vode, m/god,
E
D
godinji sloj isparene vode usled dopunskog isparavanja (poviena temperatura
otpadne vode), m/god,
33
h
f
godinji gubici vode zbog filtracije kroz dno i bone stranice, m/god,
h
t
srednji godinji sloj taloga, m/god.
Godinji sloj isparene vode odreuje se iz izraza:

,
12
1

i
mi
E
s
K
i
E

(2.54)
gde su:
K
s
koeficijent sigurnosti,-,
E
mi
sloj isparene vode u toku meseca, m/mes.
Sloj isparene vode u toku meseca odreuje se pomou izraza:

),
200
72 , 0 1 ( )
200 max
( 15 , 0 W p p n
mi
E +

(2.55)
gde su:
n broj dana u mesecu,-,
p
max
pritisak zasienja vodene pare pri temperaturi prijemnika vode, mbar,
p
200
srednji meseni parcijalni pritisak vodene pare u vlanom vazduhu na visini
200cm iznad povrine vode, mbar,
W
200
srednja brzina vetra na visini 200cm iznad povrine vode, m/s.
Vrednost p
200
moe se odrediti pomou izraza:
p
200
=p
1
+M(p
2
-p
1
), (2.56)
gde su:
p
1
parcijalni pritisak vodene pare u vlanom vazduhu iznad kopna, u blizini lokacije
povrine za isparavanje, mbar,
p
2
granina vrednost parcijalnog pritiska vodene pare pri neprekidnom strujanju
nad povrinom vode, mbar,
M empirijski koeficijent koji zavisi od duine vremena strujanja vazduha nad
vodenom povrinom,-.
34
Vrednost veliine p
1
dobija se iz meteoroloke stanice, a veliina p
2
zavisi od
temperature vode (slika 2.18).
Slika 2.18. Zavisnost p
2
od temperature vode
Vreme strujanja vazduha nad povrinom za isparavanje je:

, ,
200
s
W
sr
L


(2.57)
gde je:
L
sr
srednja duina povrine nad kojom struji vazduh,m.
Brzina vetra se dobija na osnovu podataka iz meteoroloke stanice na osnovu izraza:
W
200
=0,8KW
x
, (2.58)
gde su:
K popravni koeficijent koji zavisi od mesta meteoroloke stanice,
W
x
izmerena srednja mesena brzina vetra na visini x, m/s.
35
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a

v
a
z
d
u
h
a
,

C
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a

v
a
z
d
u
h
a
,

C
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a

v
o
d
e
,

C
p
2
,mbar
Pojava masnih mrlja i pena na povrini vode znatno smanjuje intenzitet isparavanja i
moe ga potpuno prekinuti. Zbog toga je pre potrebno odstraniti masnoe i pene sa
povrine vode.
2.4.3.3. IZDVAJANJE ISPARLJIVIH KOMPONENATA POMOU
VODENE PARE
Pri isparavanju rastvora lako isparljive komponente prelaze u parnu fazu i naputaju
prostor sa vodenom parom. Na tome je zasnovan proces destilacije primenjen za
preiavanje otpadnih voda. Proces se obavlja u destilacionim kolonama:
sa periodinim
sa kontinualnim tipom.
Najjednostavniji ureaja za destilaciju prikazana je na slici 2.19.
Slika 2.19. ema ureaja za destilaciju
1-kolona za isparavnjem sa ispunom, 2-vlani izdvaja,
3-ventilator, 4-zagreja vode
Pri strujanju otpadne vode kroz kolonu u suprotnom smeru od smera strujanja pare,
voda se zagreva do 100C. Lako isparljive komponente delimino prelaze u parnu
fazu. Koefeicijent raspodele komponente u dve faze (para i voda) je:

,
~
~
v
c
p
c
K

(2.59)
gde su:
36
3
1
5
2
p
c
~
- zapreminska masena koncentracija komponente u parnoj fazi (po litru
kondenzata), g/l,
v
c
~
- zapreminska masena koncentracija komponente u tenoj fazi, g/l.
Za razblaene rastvore u koje spadaju i otpadne vode, koeficijent raspodele se moe
smatrati nezavisnim od koncentracije i ima konstantnu vrednost za svaku
komopnentu.
Osnovne veliine koje definiu proces destilacije opisane su jednainama (2.60) do
(2.63):
koncentracija komponente na izlazu iz kolone

,
1
~
0
~
) 1
~
(
~

x
e K Y
c K Y
c

(2.60)
gde su:
, )
~
1
1 ( H
v
S
K Y
b
x

(2.61)
0
~
c
- poetna koncentracija komponente u vodi, g/l,
Y
~
- masena koncentracija pare u odnosu na vodu, kg/kg,
b gustina oroavanja kolone, m
3
/(m
2
h),
S
v
specifina povrina ispune, m
2
/m
3
,
H visina sloja ispune, m,
empirijska konstanta, m/h.
za praktinu primenu moe se koristiti jednostavniji izraz:

,
~
~ 0
b H S
c b
c
v
+

(2.62)
pa je visina sloja ispune:

.
~
)
~ ~
(
0
v
S c
c c b
H

(2.63)
37
Osnovne karakteristike procesa destilacije, na osnovu eksploatacionih podataka su:
prenik kolone 0,8 3m
visina ispune 6 12m
gustina oroavanja 1 2m
3
/(m
2
h),
specifina potronja pare 0,5 1,5kg/kg,
kapacitet kolone 20 200m
3
otpadne vode na dan.
Za preiavanje fenolnih otpadnih voda u laboratorijskim uslovima, karakteristike
destilacije su:
specifina potronja pare 0,2 0,5kg/kg,
gustina oroavanja 35 250m
3
/(m
2
h)
specifina povrina ispune 80m
2
/m
3
vrednost empirijske konstante = 0,03 - 0,18m/h.
Odnos visine i prenika kolone ne bi trebalo da prelazi vrednost 5 10.
2.4.3.4. EKSTRAKCIJA
Preiavanje otpadnih voda ekstracionom metodom zasniva se na tome da se u
smei dve uzajamno nerastvorljive tenosti svaka komponenta koja se nalazi u
rastvoru rasporeuje u tenosti saglasno njihovoj rastvorljivosti.
Za proces ekstrakcije najee se koriste organski rastvarai koji se ne meaju sa
vodom kao to su: benzol, mineralna ulja, tetrahlorugljenik, itd).
Koeficijent raspodele zavisi od temperature pri kojoj se vri ekstrakcija, i od
koncentracije rastvorene komopnente.
Preiavanje otpadnih voda ekstrakcijom moe se vriti na tri naina:
jednostepena ili viestepena obrada sveim ekstragentom (rastvaraem)
38
meanje vode i ekstragenta u suprotnosmernom aparatu sa naknadnim
razdvajanjem tenosti
meanje vode i ekstragenta u vie suprotnosmernih aparata.
Eksrakcija moe da bude kontinualna (slika 2.20) i periodina. Periodina se
primenjuje za manje kapacitete (manje protoke otpadne vode).
Ekstraktor je kolona sa ispunom u koju se dovode voda i ekstragent. Ukoliko je
gustina ekstragenta manja od gustine vode, ekstragent se dovodi odozdo. U
suprotnom sluaju ekstragent se dovodi odozgo.
Slika 2.20. ema kontinualne ekstrakcije
Osnovne veliine koje definiu proces ekstrakcije opisane su jednainama (2.64) do
(2.68):
koeficijent rapodele je:

,
~
~
v
R
c
c
K

(2.64)
gde su:
R
c
~
- zapreminska koncentracija rastvorene komponente u rsatvarau, g/l,
v
c
~
- zapreminska koncentracija komponente u vodi, g/l,
krajnja koncentracija komponente u vodi:

,
) 1 (
~
~ 0
n
b K
c
c
+

(2.65)
gde su:
39
0
~
c
- poetna zapreminska masena koncentracija komponente u vodi ,g/l,
n broj ekstrakcija,-,
K koeficijent raspodele,-,
b specifina potronja ekstragenta po m
3
vode za jednokratnu ekstrakciju,m
3
/m
2
,
specifina potronja ekstragenta (veliina b) je:

,
1
Q n
V
b

(2.66)
gde su:
V
1
ukupna zapremina ekstragenta,m
3
,
Q zapremina vode koja se preiava postupkom ekstrakcije,m
3
,
materijalni bilans kontinualne ekstrakcije moe se prikazati jednainom:

,
~ ~ ~
0 E
c Q c Q c +
(2.67)
gde je:
E
c
~
- zapreminska masena koncentracija komponente u ekstragentu na izlazu iz
ekstraktora,g/l,
kod viestepene ekstrakcije (slika 2.21) broj ekstrakcija neophodnih za
sniavanje koncentracije 0
~
c
do c
~
je:

[ ]
. 1
) log(
~
log
~
) 1 (
~
log
0

K b
c c K b c
n

(2.68)
Izraz (2.65) ukazuje da je viekratna ekstrakcija sa malim dozama ekstragenta
efikasnija od jednokratne.
40
Slika 2.21. ema viestepene ekstrakcije
I,II,III ekstraktori, 1,2,3 talonici, 4 rezervoar ekstragenta,
5 rezervoar vode
2.4.3.5. AERACIJA
Preiavanje otpadnih voda aeracijom zasniva se na oksidaciji primesa otpadne
vode kiseonikom iz vazduha, i prelazkom rastvorenih isparljivih komponenata u
gasnu fazu po uticajem vazduha.
Brzina oksidacije kiseonikom rastvorenih komponenata zavisi od:
koncentracije komponente
pH vrednosti rastvora
nainu strujanja vazduha kroz vodu.
Pri strujanju vazduha nad vodom bez njihovog meanja, izdvajanje gasova odreeno
je izrazom:
, 207 , 0 )
2
(
~
~
log 43 , 0
2 0

h
D
c
c
(2.69)
gde su:
0
~
c
- poetna zapreminska masena koncentracija gasa u vodi, g/l,
c
~
- zapreminska masena koncentracija gasa u vodi posle vremena

, g/l,

- vreme strujanja vazduha nad vodom, min,

D koeficijent difuzije, cm
2
/min,
41
h visina sloja vode, cm.
U praksi se dosta koristi empirijski izraz za odreivanje koeficijenta difuzije u gasnoj
smei:
, )
1 1
(
) (
7 , 435
2
2
3
1
3
1
2
3
B A
B A
M M
V V p
T
D +
+
(2.70)
gde su:
T temperatura smee, K,
p=p
A
+p
B
- pritisak u smei, Pa,
p
A
,p
B
parcijalni pritisak komponenata A i B u smei, Pa,
V
A
,V
B
molarna zapremina komponente A i komponente B, m
3
/kmol,
M
A
,M
B
molarna masa komponente A i komponente B, kg/kmol,
D koeficijent difuzije, cm
2
/s.
Izraz (2.70) moe se uspeno koristiti i za odreivanje difuzije kod blagih rastvora.
Koeficijent difuzije zavisi od vrste gasa. Koeficijent difuzije za neke gasove je
prikazan je u prilogu IV.
Izdvajanje gasova iz vode, pri intenzivnom meanju sa vazduhom (barbotiranju,
rasprivanju) moe se odrediti pomou izraza:

, 43 , 0
~
log
~
log
0
V
S
c c

(2.71)
gde su:
S povrina rastvora, cm
2
,
V zapremina rastvora, ml,
koeficijent desorpcije,-.
Koeficijent desorpcije zavisi od vrste gasa i temperature. Pri 25C je za sumpor
vodonik 0,07, za amonijak 0,015 i za ugljen dioksid 0,17.
42
2.4.4. PROCESI ADSORPCIJE, NEUTRALIZACIJE, MUTACIONOG
FILTRIRANJA, FLOTACIJE I BIOLOKOG PREIAVANJA
PRI TRETMANU OTPADNIH VODA
2.4.4.1. ADSORPCIJA
Adsorpcija je proces akumulacije supstance iz fluida na povrini vrste faze.
Supstanca koja se koncentrie ili adsorbuje naziva se adsorbat, faza na kojoj se vri
adsorpcija naziva se adsorbent. Karakteristike sorbenta su porozna struktura i
specifina povrina. Aktivnost sorbenta definisana je masom adsorbovane
komponente po jedinici mase sorbenta.
Najei adsorbenti koji se koriste u praksi su: aktivni ugljenik, posebno umur i
koriste se za adsorpciju mirisa, aktivna zemlja (aluminijium - oksid) pogodan za
hemisorpciju SO
2
i odsorpciju vode, silika gel (silicijum dioksid) veoma porozne
strukture i koristi se za uklanjanje vlage H
2
S.
Pri procesu adsorpcije prenos mase je definisan u tri koraka: transport mase iz
rastvora do granice faza, transport mase kroz granini sloj film, transport kroz
unutranje kanale estice adsorbenta (slika 2.22).
Slika 2.22. ematski prikaz prenosa mase u adsorpciji
43
Mehanizmi adsorpcije
S obzirom na dominantne sile koje definiu proces i na prirodu veza koja se
uspostavlja izmeu adsorbenta i adsorbata, mogu se razlikovati sledei oblici
adsorpcije:fizika, hemijska, selektivno popunjavanje upljina u kristalnoj reetci,
molekulska sita, jonska izmena.
Fizika adsorpcija je rezultat delovanja van der Valsovih sila. U ovom sluaju
molekul je fiksiran na jednom mestu, te je mogue njegovo premetanje na povrini.
Fizika adsorpcija dominira na niskim temperaturama, a karakteriu je niske
adsorpcione energije.
U hemijskoj adsorpciji adsorbat stupa u hemijsku vezu sa adsorbentom. U tom
sluaju molekul nije slobodan za kretanje po povrini.
Adsorpcija supstance iz fluida na povrinu vrstog predstavlja specifini
termodinamiki proces, pri kojem se dostie ravnotea, uz definisanu distribuciju
supstance, posle ega vie nema adsorpcije. Adsorpciona izoterma definie
distribuciju adsorbata pri ravnotei, tj., koliinu adsorbata adsorbovanu po jedinici
teine adsorbenta pri ravnotenoj koncentraciji adsorbata u rastvoru.
Parametri koji utiu na adsorpciju
Kada se govori o adsorpciji kao metodi treba odgovoriti na sva osnovna pitanja:
koliko se adsorbata moe ukloniti po jedinici teine adsorbenta za postojee radne
uslove, i koliko dugo traje proces adsorpcije te koliine.
Na adsorpciju utiu: osobine adsorbenta, osobine adsorbata, osobine rastvora.
Osobine adsorbenta od znaaja za adsorpciju su:
fizike osobine (veliina granula, oblik, gustina, poroznost, povrinu, itd.)
hemijske osobine (energetski potencijal, polarnost itd.)
adsorpcioni kapacitet (definisan je modelom adsorpcione izotermne
ravnotee)
sadraj rastvorljivih primesa
44
sposobnost regeneracije.
Osobine adsorbata koje znaajno utiu na adsorpiju su: rastvorljivost, struktura
molekula, polarnost.
Najvanije osobine rastvora koje su najbitnije za adsopciju jesu: pH, temperatura i
selektivnost adsorbenta prema polutantu koji se eli ukloniti iz rastvaraa. Vrednost
pH moe razliito da utie uslovljeno prirodom i adsorbenta i adsorbata. Vrednost pH
moe da ima vei uticaj u laboratorijskim testovima nego u industrijskom postrojenju,
gde je koliina rastvora vea. Temperatura ima viestruki uticaj. Povienje
temperature obino ubrzava proces adsorpcije zbog intenzivnije difuzije. Pored toga
temperatura utie i na rastvorljivost adsorbata u rastvoru to je od znaaja za prenos
mase.
Adsorbent moe da bude u obliku praha, granula, vlakana ili monolitnog
adsorpcionog filtra. Ta injenica uslovljava opremu za proces. Kada je u pitanju
granulisani adsorbent koriste se kolonski ureaji. Kada je adsorbent prah tada se
koristi suspenziona tehnika. Za njenu realizaciju potreban je reaktor sa meanjem i
filter.
Najire rasprostranjena adsorpcija u praksi, te i tretmanu odpadnih voda, jesta ona
kroz nepokretni sloj granula koje su smetene u koloni (adsorpcija u sloju).
Prenos mase u sloju obavlja se tako da se prvo iskoristi adsorbcioni kapacitet prvog
mikro sloja adsorbenta, pa se zatim prenosi na sledei sloj. Tako se front prenosa
mase kree od ulaza prema izlazu iz ureaja. Ako se formira dijagram zavisnosti
izlazne koncentracije adsorbata od vremena (zapremine obraene tenosti) tada se
moe pratiti kretanje fronta prenosa mase i odreivati vreme regeneracije
(slika 2.23). Ta kriva naziva se probojna kriva i na njoj se uoava prevoj posle koga
drastino raste izlazna koncentracija. To je znak da se front prenosa mase pribliava
izlazu tenosti. Povrina ispod probojne krive predstavlja masu adsorbovanu u
okolini, i moe se matematiki izraunati jednainom dole. Znajui koliinu
adsorbenta u koloni, rauna se adsorpcioni kapacitet:
45

V
dV C C M
0
0
) (
.
(2.72)

Slika 2.23. Kretanje fronta prenosa mase kroz sloj adsorbenta
Proraun adsorpcije
Kao sorbent praktino se mogu koristiti svi materijali koji imaju veliku aktivnu
specifinu povrinu: aktivni ugalj, koksni prah, treset, kaolin, strugotina, pepeo,
silikagel, itd. Najveu primenu imaju razliiti tipovi aktivnog uglja i silikagel. Ulogu
sorbenta imaju i hidroksidi metala (kod koagulacije), aktivni ugalj, u sudovima za
aeraciju, planktoni, sloj biolokog materijala, u biofiltrima.
Preiavanje adsorpcijom se uglavnom koristi za otpadne vode sa malim
koncentracijama zagaujuih komponenata. Stanje adsorpcione ravnotee moe se
predstaviti izrazom:

,
~
~
B
A
X
X
K

(2.73)
gde su:
K- konstanta ravnotee, -,
A
X
~
- ravnotena masena koncentracija komponente A u sorbentu,g/kg,
C
X
~
- ravnotena masena koncentracija komponente C u rastvoru,g/kg.
Masa sorbenta moe se odrediti iz jednaine materijalnog bilansa:
46

c A
c Q c Q X m
~ ~
~
+
(2.74)
odakle je:

A
X
c
o
c Q
m
~
)
~ ~
(

(2.75)
gde su:
m masa sorbenta,kg,
Q zapremina otpadne vode,l,
o
c
~
- poetna zapreminska masena koncentracija komponente u rastvoru, g/l,
c
~
ravnotena zapreminska masena koncentracija komponente u rastvoru,g/l.
Jednaina (2.75) uz korienje jednaine (2.73) moe se napisati u obliku:

c K
c
o
c Q
m
~
)
~ ~
(

. (2.76)
Iz jednaine (2.76) moe se odrediti ravnotena koncentracija komponente u rastvoru
pri datoj potronji adsorbenta:

m K Q
o
c Q
c
+

~
~
(2.77)
Ako se otpadnoj vodi, po uspostavljanju ravnotee, dodaju jednake doze adsorbenta,
koncentracija zagaujue komponente posle n tog dodavanaj sorbenta je:

.
~
) (
~
o
n
n
c
m K Q
Q
c
+

(2.78)
Analiza poslednje jednaina ukazuje da viestepena obrada otpadne vode
omoguava potpunije iskorienje adsorpcionih sposobnosti sorbenta, i time
znaajno smanjuje njegovu potronju.
Za manje zapremine vode viestepena adsorpcija se moe ostvariti u jednom
reaktoru sa meaem za sorbent i vodu. Svaka nova masa sorbenta se uvodi posle
vremena neophodnog za postizanje ravnotee i taloenja sorbenta (slika 2.24).
47
Slika 2.24. ema trostepenog sorpcionog ureaja sa rednim uvoenjem adsorbenta;
1. ulaz vode, 2. voda posle prve obrade, 3. Voda posle druge obrade, 4. voda posle
tree obrade-preiena voda-izlaz, 5. mealica, 6. talonik za sorbent, 7. ulaz
sveeg sorbenta, 8. odvod zasienog sorbenta
Suprotnosmerna adsorpcija najvie koristi sorpcioni kapacitet sorbenta i daje
najmanju njegovu potronju, ali su investicioni i eksploatacioni trokovi poveani u
odnosu na rednu adsorpciju.
U poetku ciklusa koncentracija zagaujue komponente u preienoj vodi (filtratu)
je bliska nuli, vremenom ona raste i dostie maksimalnu vrednost, posle ega se
sorbent mora regenerisati ili zameniti novim.
Period vremena rada adsorbera od poetka do momenta pojave nedozvoljene
koncentracije zagaujue komponente u filtratu (preienoj vodi), odnosno rok
zatitnog dejstva adsorbera je:

, , h T H K

(2.79)
gde su:
H visina sloja sorbenta,m,
K,T empirijske konstante.
Obino se asorberi izrauju kao cilindrini razervoari, u kojima je obezbeena
ravnomerna raspodela otpadne vode, sa filtracijom od dna ka vrhu. Proraunska
brzina vode je 2 do 4 m/h.
Karakteristine veliine adsorbera su:
masa komponente koja se adsorbuje

( ) a A h H m
s

, (2.80)
48
visina sloja sorbenta

, h
s
A a
m
H +

(2.81)
dinamika aktivnost adsorbenta

,
1
a a
(2.82)
gde su:
H - visina sloja sorbenta,m,
m - masa komponente koja se asorbuje,kg,
A S - povrina poprenog preseka adsorbera,m
2
,
a - dinamika aktivnost sorbenta,kg/m
3
,
h - empirijska konstanta,m,
a
1
- dinamika aktivnost adsorbenta po jedinici mase,kg/kg,
gustina adsorbenta, kg/m
3
.
Primena aktivnog uglja kao adsorbenta
Adsorpcija je proces pomou koga se aktivnim ugljem uklanjaju estice iz vode.
Tanije, adsorpcija predstavlja "sakupljanje estica po celokupnoj povrini
adsorbenta. " To je proces odstranjivanja gde su izvesne estice ograniene na
jednom delu povrine adsorbenta bilo hemijskim ili fizikim dejstvom. esto se pojam
adsorpcije brka sa pojmom apsorpcije, u kome je supstanca sakupljena ili
odstranjena prodiranjem po celoj zapremini.
Razlog zbog koga je aktivni ugalj tako dobar adsorbent jeste veliki broj upljina koje
poseduje (slika 2.25).

Slika 2.25. Povrine i pore ugljenika se poveavaju sa leva na desno
49
Aktivni ugalj koristi proces fizike adsorpcije putem privlanih van der Walsovih sila
izvlaei rastvorak iz rastvora po povrini adsorbenta. Jednom kada je rastvorak
ogranien aktivnim ugljem podrazumeva se da je uklonjen iz vode.
Adsorpcija pomou aktivnog uglja odvija se u tri osnovna koraka:
supstance adsorbuju po spoljanjosti aktivnog uglja
supstance se kreu ka unutranjosti pora
supstance adsorbuju po unutranjim zidovima aktivnog uglja.
Sposobnost adsorpcije se smanjuje tokom vremena i eventualni aktivni ugalj e biti
zamenjen ili reaktiviran. Izoterme su empirijske relacije koje se koriste da predvide
koliko se rastvorka moe adsorbovati pomou aktivnog uglja. Tri najpoznatije
izoterme su Freundlich-ova, Langmuir-ova i Linear. U inenjerstvu zatite ivotne
sredine i pri detaljnom tretmanu vode za pie najee koriena izoterma je
Freundlich-ova:
,
1
n
C k
m
x

(2.83)
gde su:
x - masa adsorbovanog rastvorka,g,
m - masa adsorbenta,g,
C zapreminska masena koncentracija rastvorka,g/l,
k, n - konstante,-.
Upotreba aktivnog uglja u industriji vode
Aktivni ugalj se u industriji vode koristi u nekoliko oblika, najee u obliku praha ili
zrna, susreui se sa mnotvom neeljenih aspekata u sirovoj vodi. Na slici 2.26
prikazano je postrojenje za tretman vode i pilot skala kolona aktivnog uglja.
50
Slika 2.26. Upotreba aktivnog uglja u industriji vode
Sezonska primena prakastog aktivnog uglja (PAC) u uzorkovanoj sirovoj vodi ili u
brzim meaima se koriste u nekim postrojenjima za reavanje problema
kratkotrajnog kvaliteta sirove vode kao to je "cvetanje" vode. PAC se najee
koristi za otklanjanje problema ukusa i mirisa koji su estetsko merilo kvaliteta vode.
Postoje i druge primene kao to su destrukcija rezidualnog ozona i prevencija od
hemijske kontaminacije, ali jo uvek nisu dokumentovani (Mallevialle, 1992).
Potrebno je kontakt vreme kako bi se odigrala adsorpcija. PAC je uklonjen iz vode
procesima koagulacije, flokulacije i sedimentacije. Kada je PAC jednom izdvojen iz
vode on se rasprostire uzdu talonog mulja. Neki od netradicionalnih sistema kao
to su povrinski skupljai pri tretmanu mulja takoe koriste PAC (Hoehn, 1996).
Slika 2.27 daje prikaz poreenje prakastog i granularnog aktivnog uglja.

PAC PAC GAC GAC
Slika 2.27. Poreenje prakastog i granularnog aktivnog uglja
51
2.4.4.2. NEUTRALIZACIJA
Neutralizacija otpadnih voda se zasniva na uzajamnom dejstvu vode, i kiselih , ili
baznih komponenata dodatih vodi, tako da se dobija neutralna reakcija vode
(pH = 7).
Neutralizacija se ostvaruje:
dodavanjem reagensa vodi
filtriranjem vode kroz materijale za neutralizaciju.
Za neutralizaciju kiselih voda primenjuju se kre (gaeni i negaeni), krenjak,
mermer, dolomit. Bazne vode se uvek neutralizuju tehnikom sumpornom kiselinom.
Najjeftiniji reagens je kre, i obino se primenjuje u obliku krenog mleka, a moe se
primeniti kao gusta pasta ili praak. Prednosti suvog doziranja u odnosu na mokro
(vlano) su: jednostavnija priprema reagensa, krae vreme taloenja, manja masa
taloga. Pri neutralizaciji vode sa sadrajem sumporne kiseline krenim mlekom,
masa aktivnog kalcijum oksida je 105% - 110% u odnosu na stehiometrijsku. Pri
suvom doziranju reakcije izmeu vrste i tene faze ne idu do kraja, i sporije su u
odnosu na vlano doziranje. Zbog toga pri neutralizaciji pastom ili prahom masa
aktivnog kalcijum oksida je 140% - 150% u odnosu na stehiometrijsku.
Pri neutralizaciji hlorovodonine i azotne kiseline, masa aktivnog kalcijum oksida je
95% od stehiometrijske.
Neutralizatori mogu biti sa vertikalnim i horizontalnim kretanjem otpadne vode.
Pri neutralizaciji vode u vertikalnim ureajima, minimalna visina sloja materijala je
odreena izrazom:
, , ) lg 3 ( m v b D K H
n
+ (2.84)
gde su:
D prenik zrna materijala za neutralizaciju,mm,
b masena zapremniska koncentracija kiseline (masa kiseline je u gram
ekvivalentima),g/l,
v - brzina filtracije,m/h,
K ,n empirijske konstante.
52
Veliina n je uglavnom konstanta i iznosi 1,47. Vrednost K zavisi od vrste materijala
za neutralizaciju. Brzina filtracije obino iznosi 4-8 m/h. Zavisi od koncentracije
kiseline i visine filtrirajueg sloja. Pri veoj visini i manjim koncentracijama usvaja se
vea brzina.
Duina horizontalnih ureaja za neutralizaciju odreuje se na osnovu izraza:

, , m v l

(2.85)
gde su:
v brzina vode kroz filtar,m/s,

- vreme kontakta vode i materijala za neutralizaciju,s.

Brzina strujanja vode je obino 0,01 0,03 m/s. Povrina poprenog preseka
ureaja je:

,
2
, m
v
q
A

(2.86)
gde su:

q
- zapreminski protok otpadne vode,m/s,
v brzina flotacije,m/s.
Dnevna potronja reagensa je:

, ,
~
1
dan
kg
c m Q m

(2.87)
gde su:

Q

- dnevni protok otpadne vode, m

3
/dan,
m koeficijent stehiometrijska masa reagensa za neutralizaciju,g/g,
c
~
- zapreminska masena koncentracija kiseline ilibaze,g/l.
Postrojenje za neutralizaciju ine: talonice, rezervoari kiselih i baznih voda, skladite
negaenog krea, sud za gaenje krea, rezervoar rastvaraa, dozatori, meai,
reaktor za neutralizaciju, talonik neutralizovanih voda, deponija mulja.
Maseni udeo aktivnogkalcijuma u rastvoru krenog mleka treba da bude 5% - 10%
[**]. Pri neutralizaciji vode do protoka 50 m/h moe se primenjivati periodini reaktor,
a pri veim protocima iskljuivo se koriste reaktori sa kontinualnim radom.
53
U zavisnosti od sastava vode, vreme kontakta sa reagensima u reaktoru za
neutralizaciju iznosi od 5 do 15 godina.
Ureaji, cevovodi i armatura moraju biti izraeni od hemijski otpornog otpornog
materijala ili zatieni specijalnim slojem.
2.4.4.3. FLOTACIJA
Pri preiavanju otpadnih voda flotacijom koristi se princip isplivavanja estica na
povrinu tenosti zajedno sa mehurovima vazduha. Proces flotacije je uspeniji ako
je vea ukupna povrina vazdunih mehurova i vea povrina kontakta vazduha sa
flotirajuim esticama. Najbolji efekat flotacije postie se pri aeraciji mehurova malog
prenika.
U praksi se primenjuju sledei postupci stvaranja vazdunih mehurova:
dodavanjem vazduha na usisnom cevovodu pumpe
izdvajanjem mehurova vazduha iz rastvora pri promeni pritiska
dispergovanjem vazduha pomou poroznih elemenata
dispergovanjem vazduha pomou turbinskih ureaja
pneumatskim dispergovanjem vazduha.
ema flotacionih ureaja prikazane su na slikama 2.28 i 2.29.
Slika 2.28. ema flotacionih
ureaja
a) bezpritisni, b) pritisni, 1-ulaz
otpadne vode,
2-prijemni rezervoar, 3-usisna cev,
4-vod za vazduh,
5-pumpa, 6-rezervoar, 7-cev za penu,
8-izlaz preiene vode,
9-pritisni rezervoar
54
Dispergovanje vazduha pomou turbinskih ureaja omoguava dobijanje veoma
malih mehurova vazduha (slika 2.29).
Slika 2.29. ema flotacionog ureaja sa turbinom
1-ulaz otpadne vode, 2-kolo turbine, 3-cev za usisavanje vazduha,
4-vratilo, 5-pogon, 6-stvoreni mehurovi vazduha, 7-odvod vode
Ugaona brzina turbine je od 30 do 50l/s, a prenik do 600mm. Eksploataciona
iskustva ukazuju da se pri proraunima ureaja za flotaciju usvaja vreme flotacije od
15 do 20 min.
Pri dimenzionisanju ureaja za flotaciju bitne karakteristike su:
flotacioni rezervoar je kvadratnog poprenog preseka

, 6 d a
m, (2.88)
gde su:
a duina stranice poprenog preseka,m,
d prenik kola terbine,m,
radna zapremina rezervoara je:

,
2
a h V
m
3
, (2.89)
gde je:
h radna visina sloja smee vode i vazduha,m,
55
radna visina h odreuje se pomou izraza:

,
g
at
st
H
h

m, (2.90)
gde su:
H
st
statiki napor,Pa,

at
gustina meavine vazduha i tenosti u stanju aeracije
a t
= 0,67
t
,kg/m
3
,

t
gustina otpadne vode,kg/m3,
g ubrzanje zemljine tee,m/s
2
.
statiki napor odreuje se pomou izraza:
,
2
2
u
H
at
st



(2.91)
gde su:
u obimna brzina,m/s,
koeficijent napora (za flotatore je 0,2 0,3),
broj obrtaja turbine je:

,
d
u
n

(2.92)
broj flotatora se odreuje iz izraza:

,
) 1 ( 60 a V
t
Q
N

(2.93)
gde su:
t
Q

- zapreminski protok otpadne vode,m

3
,
vreme flotacije,min.,
a koeficijent aeracije (obino iznosi 0,35),
zapremina flotatora:
56
,
1 a
t
Q
V

(2.94)
potronja vazduha:

, A I
v
V

(2.95)
gde su:
I intenzitet aeracije,m
3
/(m
2
h),
A povrina poprenog preseka flotatora,m
2
,
broj mlaznica:

,
3600 v
M
A
v
V
M
n

(2.96)
gde su:
A
M
povrina poprenog preseka jedne mlaznice,m
2
,
v brzina vazduha na izlazu iz mlaznice,m/s,
snaga motora jedene turbine:
,
) 1 ( 6 , 3
6
10

a N
st
H
t
Q
P

(2.97)
gde je:
stepen korisnosti (obino iznosi 0,2 0,3).

2.4.4.4. BIOLOKO PREIAVANJE
Ovi procesi kao i prirodni procesi mogu biti aerobni i anaerobni. Osnovni princip i
uslov za to bolje bioloko preiavanje je stvaranje velike dodirne povrine. Velika
dodirna povrina se postie stvaranje bioloke opne na zrnastom materijalu u
biofilterima ili stvaranjem pahuljiastih tvorevina u bioaeracionom bazenu.
Osnovni faktori koji odreuju mogunost biolokog preiavanja otpadnih voda su:
57
sklonost organskih komponenata ka hemijskoj oksidaciji
koncentracija zagaujuih komponenata
prisustvo neophodnih hranjivih komponenata (azot, fosfor, kalijum)
koncentracija toksinih komponenata koje deluju na mikroorganizme
reakcija otpadnih voda, i niz drugih faktora.
Opti uslovi za preiavanje vode pre biolokog preiavanja su:
zapreminska masena koncentracija mehanikih primesa trebalo bi da je manja
od 150 mg/l
pH vrednost bi trebala da bude u granicama 6,5-8,5
biohemijski potreban kiseonik (BPK) trebalo bi da je manji od 1000 mg/l
koncentracija toksinih komponenti mora biti manja od one koja ugroava
normalan rad mikroorganizama,
ukupna zapreminska masena koncentracija rastvorenih soli trebalo bi da je
manja od 10 g/l.
Masa potrebnog kiseonika se kree u irokim granicama. Ako je koncentracija
aktivnog mulja 3 g/l, masa potrebnog kiseonika iznosi za :
kanalizacione vode 70 g/(m
3
h)
vode iz koksno-hemijske industrije 55 g/(m
3
h)
vode gasogeneratorskih stanica 35 g/(m
3
h).
Optimalna koncentracija aktivnog mulja za veinu industrijskih voda je 2,5-3 g/l. Za
otpadne vode iz mnogih industrija BPK ne pokazuje stvarnu koncentraciju organskih
komponenata, pa se koristi hemijski potreban kiseonik HPK. Pri prethodnim
proraunima moe se usvojiti da je:

. ) 7 , 0 6 , 0 ( HPK BPK

(2.98)
to je vea razlika izmeu HPK i BPK to je i vei prirast biomase. Veliina prirasta
biomase se ne moe tano izraunati, ve se odreuje eksperimentalno. Za
orijentacioni proraun moe se koristiti izraz:

), (
~
20
BPK HPK k c
A


(2.99)
58
gde su:
A
c
~

- prirast mulja pri potpunom preiavanju,mg/l

k koeficijent proporcionalnosti masa mulja u mg stvorenog iz razlike HPK i BPK,
mg/mg. Za otpadne vode je k=0,1-0,9 mg/mg.
Veliki protoci otpadne vode i visoka koncentracija zagaujuih komponenata
zahtevaju razgraivanje sa ve bioloki preienim vodama (slika 2.30).
Slika 2.30. ema postrojenja sa recirkulacijom
1-dovod otpadne vode, 2-talonik, 3-mea, 4-sud za oksidaciju, 5-sekundarni
talonik, 6-pumpna stanica, 7-vod preiene vode, 8-vod za recirkulaciju
Izbor tipa suda za oksidaciju zavisi od vrednosti BPK. Do 500 mg/l mogu se primeniti
obine posude za aeraciju, a pri veim vrednostima BPK, i nepoznavanju sastava
otpadnih voda, primenjuju se posude-meai i cirkulacioni bazeni za aeraciju
(slika 2.31). Cirkulacioni bazeni se koriste za industrijske vode. Bioloko
preiavanje daje dobar efekat kada se dodaju vodi soli azota, fosfora i kalijuma.
Masa soli se odreuje tako da u otpadnoj vodi bude 15-25 mg/l azota i 3-8 mg/l
fosfora. Vreme boravka otpadne vode u bazenima zavisi od poetne koncentracije i
potrebnog stepena preiavanja, i u odreenim sluajevima moe biti 3 ili vie dana.
Potronja vazduha je 8 do 12 m
3
otpadne vode. Horizontalna brzina vode u bazenu
ne prelazi 0,5-0,6 m/s. Radna dubina bazena je od 1,5-2 m. Cirkulacioni bazeni
doputaju visoku poetnu koncentraciju zagaujuih komponenata u otpadnoj vodi, i
omoguavaju visoki stepen preiavanja. Za poetnu koncentraciju fenola u
otpadnoj vodi 4-5 g/l stepen izdvajanja je 97-98%.
59
Slika 2.31.ema cirkulacionog aeracionog bazena
1-pumpna stanica, 2-propelerna pumpa, 3-cirkulacioni kanal
Visokooptereeni biofiltri se mogu koristiti za pripremno i zavrno preiavanje
otpadnih voda u ovim ureajima se primenjuje recirkulacija otpadne vode. Potrebna
koliina kiseonika u smei otpadne i recirkulisane vode je:

, / , l mg BPK k BPK
ru sm


(2.100)
gde su:
k koeficijent proporcionalnosti koji zavisi od visine biofiltra i proporcionalan je
temperaturi tenosti,-,
BPK
ru
potrebna koliina kiseonika u preienoj otpadnoj vodi (recirkulisana
tenost),mg/l.
Potreban koeficijent recirkulacije (odnos ukupnog protoka vode na ulazu u filtar i
protoka nepreierne otpadne vode) izraunava se iz jednaine:

ru
BPK
sm
BPK
sm
BPK
nv
BPK
n

, (2.101)
gde je:
BPK
nv
potrebna koliina kiseonika za nepreienu otpadnu vodu.
Potrebna povrina biofiltra je:

( )
,
2
,
1
m
N
n
sm
BPK Q
A

(2.102)
gde su:
60
Q

proraunski dnevni protok otpadne vode,m

3
/dan,
N doputeno optereenje potrebnom koliinom kiseonika (BRK) po m
2
filtera na
dan,g/(m
2
dan).
Hidraulino optereenje povrine biofiltera je:

sm
BPK
N
q
,m
3
/(m
2
dan). (2.103)
Doputeno optereenje biofiltera zavisi od srednje temperature vazduha i iznosi:
N=1700g/(m
2
dan) za t=8-10C,
N=2300g/(m
2
dan) za t=10-14C,
N=3000g/(m
2
dan) za t>14C.
Visina biofiltra je od 8 do 20m. U zavisnosti od mesnih uslova mogu se primenjivati
jednostepeni i viestepeni filteri. Viestepeni imaju prednost jer se zagaujue
komponente izdvajaju u talonicima izmeu filtera. To smanjuje optereenje filtera i
time se poveava njegov kapacitet.
Bioloko preiavanje meavine kanalizacionih i industrijskih otpadnih voda je po
pravilu efikasnije od preiavanja samo industrijskih otpadnih voda. Za sjedinjavanje
industrijskih i kanalizacionih otpadnih voda radi biolokog preiavanja najbolje je
primeniti osrednjivae u koje se uduvava vazduh pod pritiskom. U tom sluaju se
dobija potpuno osrednjavanje voda, a oksidanti lako oksidiu organske komponente i
odvode gasovite produkte. Snienje BPK (efekat oksidacije) pri vremenu
osrednjavanja 10-15 min ne prelazi 10%.
Intenzitet aeracije je odnos zapreminskog protoka vazduha i jednaine povrine
osnove suda za aeraciju. Kree se u granicama od 5-10 m
3
/(m
2
h). Potronja vazduha
zavisi od intenziteta aeracije i dubine osrednjivaa i iznosi od 0.5 do 3m
3
po m
3
otpadne vode.
2.4.5. PRERADA PRODUKATA IZ PROCESA PREIAVANJA
VODA
61
Otpadni materijali izprocesa prerade voda trebalo bi da imaju visok udeo izdvojenih
komponenata, i mali udeo preostale vlage. Kod veine postrojenja za preiavanja
produkti iz procesa preiavanja su u vidu mulja sa masenim udelom vode
96 98%.
Izbor postupaka obrade i odlaganje muljeva najvie zavisi od njihovih karakteristika.
Muljevi su, u optem sluaju, veoma razliiti, naroito muljevi od preiavanja
industrijskih otpadnih voda.
Od koliine mulja i koncentracije suspendovanih estica (tipine vrednosti za
komunalnu otpadnu vodu navedene su u tabeli 2.2) najvie i zavisi nain obrade
mulja. Treba naglasiti da uobiajeno izraavanje koncentracije suspendovanih
estica u mulju, preko procenata mase suve materije, ne daje punu informaciju o
ponaanju muljeva, jer je zapremina suspendovanih estica, zbog njihove
hidratisanosti, zapravo mnogo vea. Naroito je to sluaj sa aktivnim muljem. Na
primer, aktivni muljevi sa 0,2 - 2% suve mase mogu imati zapreminske koncentracije
suspendovanih estica 25 - 50%. Sem toga, samo izraavanje koncentracije (meri se
u mg/l) u procentima je pogreno, ali uobiajeno u praksi pri emu je ta greka mala i
zanemarljiva za male koncentracije, i za muljeve sa suspendovanim esticama malih
gustina (aktivni mulj, na primer).
Tabela 2.2. Koliina i koncentracija muljeva od preiavanja komunalnih otpadnih
voda
Preiavanje
Zapremina Masa Koncentracija
m
3
mulja/m
3
vode
kg suve materije
mulja/m
3
vode
% suve materije
suspendovanih
estica
Primarno 3,0 1,144 2,5-6
Kapajui filter 0,7 0,054 4-8
Aktivni mulj 19 0,216 0,5-1,5
Koncentracija suspendovanih estica ima najvie uticaja na reoloke karakteristike
muljeva. U optem sluaju, muljevi se ne ponaaju kao njutnovski fluidi ve imaju
osobine plastinih i pseudoplastinih materijala, i vano je poznavati njihove reoloke
62
karakteristike (viskozitet u prvom redu) da bi se na odgovarajui nain izvela oprema
za transport i obradu muljeva: pumpe, mealice, ventili, cevovodi.
Ostale karakteristike muljeva (sposobnost obezbeivanja, toplotna vrednost,
hemijske i bioloke karakteristike) razmatrae se vezano za pojedine postupke
obrade i odlaganja muljeva.
Muljevi se, najee, moraju obraditi pre odlaganja. U tabeli 2.3 navedeni su
najvaniji postupci obrade muljeva. Meutim, koji e se od postupaka primeniti, i
kojim redosledom, zavisi od itavog niza faktora: fizikih, hemijskih i biolokih
karakteristika mulja, raspoloivosti i karakteristikama mesta za odlaganje mulja,
mogunosti recirkulacije pojedinih konstituenata mulja, cene i prihvatljivosti pojedinih
postupaka obrade mulja itd.
Tabela 2.3. Postupci obrade muljeva
Postupak Svrha postupka
Uguivanje
Gravitaciono
Flotaciono
Poveanje koncentracije suspendovanih
estica i smanjenje zapremine mulja.
Stabilizacija
Anaerobna
Aerobna
Razgradnja mulja (smanjenje koncentracije
suve materije)
Kondicioniranje
Dodatak hemikalija
Termika obrada
Promene u konzistenciji mulja usmerene ka
poboljanju obezvodnjavanja i poveanju
koncentracije mulja.
Obezvodnjavanje
Vakuum filtracija
Centrifugisanje
Spori peani filtri
Smanjenje zapremine mulja i formiranje
vlane muljne "pogae".
Suenje i oksidacija
Spaljivanje
Suenje
Oksidacija vlanim vazduhom
Suenje ili oksidacija muljne pogae.
Odlaganje
Deponija
Razbacivanje po obradivom zemljitu
Lagune
More
Odlaganje ili korienje stabilizovanog mulja.
63
Biotehnoloka prerada mulja zasniva se na korienju mikroorganizama za
proizvodnju korisnih proizvoda iz organskih komponenti mulja a naroito proizvodnju
biogasa.
Proizvodnja biogasa se odvija anaerobnom (bez prisustva vazduha) stabilizacijom
mulja koji predstavlja vrlo interesantan izvor energije (slika 2.32). Efikasnost
produkcije biogasa obezbeuje se odravanjem temperature izmeu 30 - 35
o
C, pH
vrednosti, meanjem i odstranjivanjem kiseonika i toksinih materija. U anaerobnim
reaktorima (digestor) nastaje biogas kao meavina gorivih i negorivih gasova
prosenog sastava (zapreminski udeli): metan 55 - 75%, ugljen - dioksid 25-45%, i
ostalih gasova, kao to su vodonik, kiseonik, ugljen-monoksid, azot, vodonik-sulfid,
amonijak i vodena para.
Slika 2.32. Proizvodnja biogasa
Blok ema tehnolokog procesa proizvodnje biogasa, zajedno sa nekim od osnovnih
mogunosti korienja dobijenog gasa i anaerobno prevrele tenosti prikazana je na
slici 2.33. Sa slike se vidi da je tehnoloki proces proizvodnje biogasa relativno je
jednostavan, i obuhvata tri osnovne faze:
pripremu sirovina
anaerobno vrenje (koje se jo naziva i truljenje, digestija, metansko vrenje)
64
prihvat i obrada proizvedenog gasa i anaerobno prevrele tenosti.
Biogas koji se dobija metanskim vrenjem moe se koristiti na vie naina. On je pre
svega znaajan kao energetski izvor, ali se moe koristiti i kao sirovina za
proizvodnju razliitih hemijskih proizvoda.
65
Slika 2.33. Blok ema tehnolokog procesa proizvodnje i korienja biogasa
VODA ZA
RAZBLAIVANJE
PRIPREMA
SIROVINA
SIROVINE ZA
PROIZVODNJU
BIOGASA
DODACI ZA
KORIGOVANJE
SASTAVA SIROVINE
ANAEROBNO
VRENJE
PRIHVAT PREVRELE
TENOSTI
PRIHVAT GASA
OBRADA PREVRELE
TENOSTI
KORIENJE/ODLA-
GANJE PREVRELE
TENOSTI
SAGOREVANJE
GASA

U
B
R
I
V
O
KORIENJE
GASA
PREIAVANJE
GASA
H
E
M
I
J
S
K
A

S
I
R
O
V
I
N
A

i
t
d
.
P
O
G
O
N
S
K
O

G
O
R
I
V
O
A
E
R
O
B
N
A

O
B
R
A
D
A

i
t
d
.
O
D
L
A
G
A
N
J
E

U

O
K
O
L
I
N
U
S
T
O

N
A

H
R
A
N
A
E
L
E
K
T
R
O
-
E
N
E
R
G
I
J
A
T
O
P
L
O
T
N
A

E
N
E
R
G
I
J
A
TOPLOTNA ENERGIJA
BIOGAS
R
E
C
I
R
K
U
L
A
C
I
J
A

M
U
L
J
A
RECIRKULACIJA

IZBISTRENE TENOSTI
ANAEROBNO
PREVRELA
TENOST
66