You are on page 1of 78

Aleksandar Solenjicin

Rusija u provaliji
Beograd, 1999. Prevod sa ruskog Ljubinka Milini Naslov originala Aleksandar Solenicyn ROSSIJA V OBVALE 1998, Librairie Arthme Fayard, Paris
TEKST SA KORICA:

Aleksandar Solenjicin (1915) je dobitnik Nobelove nagrade za knjievnost. Najznaajnija dela: Jedan dan Ivana Denisovia, Odeljenje za rak, Prvi krug, Arhipelag Gulag i romaneskni ciklus Crveni toak. Posle povratka sa Zapada, poetkom devedesetih godina, ivi u Moskvi. Poslednja njegova dela su Rusija u provaliji (1998) i Zrno u rvnju (1999). Rusija u provaliji sadri 36 kratkih ogleda koji su u osnovi posveeni jednoj temi: sudbini Rusije. Solenjicin polazi od injenice da su, raspadom Sovjetskog Saveza, mnogobrojne nacionalne manjine i veliki delovi ruskog naroda bili marginalizovani. ak 18 miliona Rusa van Rusije postali su, u novonastalim nezavisnim dravama, manjine praktino bez ikakvih prava. Odgovornost za ove tragine posledice pripisuje, pre svega, postojeoj vlasti i smatra da su reforme, kojima je obeavano blagostanje, samo uveale socijalnu i ekonomsku bedu milionskih masa. Krucijalni problem koji postavlja ova knjiga jeste: moe li se u budunosti ouvati ruski nacionalni identitet, kome prete i bolest ruskog nacionalizma i nekritiko imitiranje zapadne civilizacije? Ili, drugim reima, to odgovara prvobitnom naslovu ovog dela, Solenjicin otvoreno pita: Da li emo kao Rusi postojati u budunosti?. SADRAJ 1. U razvalinama ruskog prostranstva ZONA VLASTI 2. Prve godine ekane demokratije 3. Reforme na razvalinama 4. Oamuena Rusija i Zapad 5. Fantom ZND 6. Izgubljena Rusija i Istok 7. Na parlamentarizam 8. Zatvorenost vlasti RAZGRANIAVANJE 9. Stranci za 24 sata
1

10. Izbeglice 11. Migranti 12. Slovenska tragedija 13. U eeniji 14. I jo, jo razgraniavanje 15. Armija unitena bez rata 16. Hoemo li moi da diemo ISPREPLETANE NACIJE 17. Sto pedeset naroda 18. Federacija 19. Autonomije 20. Ruski i rusijski NEPOMIRLJIVOST 21. Boljevizam i ruski narod 22. Od Staljina ka Brenjevu 23. Odlazak kulturnog kruga 24. Rasprava osamdesetih godina 25. Bolesti ruskog nacionalizma HOEMO LI OPSTATI, MI RUSI 26. Patriotizam 27. Nacionalna oamuenost 28. Pravo na korene 29. Karakter ruskog naroda u prolosti 30. Evolucija naeg karaktera 31. Pa, hoemo li opstati mi, Rusi? 32. Pravoslavna crkva u ova mrana vremena 33. Lokalna samouprava 34. Zemska vertikala 35. A otpor? 36. Graditeljsko asovnik je otkucao sate komunizma, ali njegovo betonsko postolje jo nije srueno. Hoemo li se umesto osloboeni, nai zatrpani pod njegovim razvalinama tom brigom sam 1990. poeo tekst Kako da preuredimo Rusiju?. Kao i sada, te godine ljudi su bili obuzeti strastvenim gledanjem zasedanja Vrhovnog sovjeta na televiziji oekujui da se tamo pronau putevi ka novom ivotu. Jo vee oduevljenje donela je 1991, nekome 1992. A danas svi priznaju da je Rusija smrskana. Oni koji nalaze opravdanje tvrde da se drugaije nije moglo, da drugog puta nije bilo, da su sve to prolazne tekoe. Oni koji zdravo misle sigurni su da je bilo i zdravijeg puta. On uvek postoji u ivotu naroda. Iako je za mene oigledno da su u pravu ovi drugi taj spor je potpuno beskoristan: svi mi treba da razmiljamo samo kako se iupati iz razvalina.

I pored ve dvanaestogodinje nove duboke dravne i sveopte krize Rusije, putajui u svet dananji tekst moj poslednji na tu temu ja se ne nadam da moja razmiljanja mogu ni izbliza pomoi izlasku iz bolesne kaljuge naeg ivota. Ovu knjigu piem samo kao jedan od svedoka i stradalaca beskonano estokog veka Rusije da se zapamti ono to smo videli, to vidimo i doivljavamo. Naravno, ja nisam ni izdaleka jedini koji to zna i shvata. U naoj zemlji ima mnogo onih koji misle isto ili slino. O naoj bolesti i nakaznosti objavljeno je mnogo raznih detaljnih lanaka. Ali neko mora sve to da prikupi kroz vihor ivota, da sve iskae saeto. U ovom ogledu nastavljam i ranije zapoet (Rusko pitanje na kraju XX veka, 1994) poseban tekst o sadanjem stanju i sudbini naroda ruskog.

1. U razvalinama ruskog prostranstva


Tokom poslednje etiri godine imao sam prilike da obiem 26 ruskih oblasti. Nekada su to bili samo oblasni gradovi, ee putovanja u rejonske centre i dalje u dubinu oblasti. Imao sam vie od sto susreta prisustvovalo im je izmeu 100 i 200, pa do 15001700 ljudi. Bili su to razgovori o razliitim temama i bez ikakvog ustruavanja. Posle svakog susreta nastavljao sam razmenu miljenja, ideja, i tako s hiljadama ljudi. Uz to, imao sam mnogo susreta u etiri oka, pa rasprava u drutvu s nekoliko ljudi (neretko s gubernijskim rukovodiocima). Sve to zajedno stvorilo je u meni ivo i neugasivo oseanje za ivot i raspoloenje naeg naroda u njegovim razliitim slojevima. (Sve to je mnogo puta i mnogostruko uvrivano hiljadama pisama iz svih krajeva zemlje.) I piem ovu malu knjigu kao svoju obavezu prema velikom broju naih ljudi, rasutih po danas razorenom prostranstvu Rusije, koji slino stradaju. Gde god sam bio, nailazio sam na ponavljanje, ponavljanje, ponavljanje pitanja, zabrinutosti, tuge. Rusija je, iako je komadaju, jo uvek jedan organizam! Piem o tome ovenan savetima, eljama za srean put, molbama i reima oprotaja. Nikada vie neu videti toliko prostranstava moje domovine ali sam dovoljno njenog disanja upio za ono ivota to mi je ostalo. (A jo bih nezasito jurio po Rusiji, i svakom mestu ostavljao srce.) I ovu knjigu piem oseajui na sebi sve eljne, izgubljene, gnevne i moleive poglede. Nemam iluziju da u na ovaj nain preneti makar deo onoga to sam sluao za to su potrebni tomovi. Stoga samo crtice. Otimaju sve iz ruku. Ni za koga nita nije obavezno. Vlada nema programa. ekali smo demokratiju, a sada nikome ne verujemo (krasnojarski kombajner). Od potenog rada ne moe se iveti. Radimo samo po navici, niko ne vidi reenje. Od nas nita ne zavisi (bajski hemijski kombinat). Srce razdire tuga i ponienje u oima mladih ljudi koji su ukidanjem radnih mesta kvalifikovanih radnika postali socijalni sluajevi. Danas bolje ive oni koji nita ne rade. im odnese robu na pijacu da je proda, odmah ti uzimaju danak. Manja proizvodnja manji gubitak (seoski stareina iz Usurijskog reona). Zakone o zemlji prave oni koji nikada nisu iveli na selu (drugi starac takoe tamo). Naunici okeanografskog instituta ne ale se toliko na svoje siromatvo koliko to trujemo otpacima nie organizme i tako unitavamo itave bioloke vrste (u osiromaenom institutu oni rade svojim instrumenitima, ak i olovkama). Na krasnojarskom buvljaku, rascvetanom od uvoznih kineskih tkanina, starija ena uni: Ja sam uiteljica, sramota me je, a prinuena sam da tako zaraujem. Odgovorio sam joj: Toga treba da se stidi Rusija. Studenti: Hoemo li doiveti da se nauka ceni vie od trgovine? Deca se u koli onesveuju od gladi (naputena deca, koju su roditelji napustili). Starac: Celog ivota sam tedeo, a novac se pretvorio u nita, opljakali su me. I svuda: Gde da naemo novac za sahranu? Nemamo ta da jedemo. Umro je veteran skupljali smo po svetu novac za sahranu. ta da radimo? Kako da ivimo dalje? i sve to mnogo puta, ak i na stanicama gde smo stajali samo dva minuta. Penzioner-elezniar: Pomozite nam da
3

preivimo nekoliko suvinih godina! U Irkutsku, i u drugim gradovima: Sada smo mi iza reetaka (na svim prozorima, kao za lopove). Ali nikada neu zaboraviti ue ilimske Visotke. To je bilo mesto prvog desanta graditelja kada su poinjali jednu od velikih hidrocentrala. Tada su graditelji sklepali rune krovinjare koje i danas, nakon trideset godina, stoje na svom nekadanjem mestu uporedo sa socijalistikim gradom. Na glavnoj raskrsnici gomila metalnih i staklenih otpadaka (jedanaest godina ne daju da dovezemo kamione), voda samo ona koja se dovozi, plaena samo za pie, ne umivaju se i ne zalivaju povrtnjake; peru daleko, samo iz hidranta, ali ni tamo leti nema pritiska. U selu nema ni telefona; prodavnica na dva kilometra. Koliko li u sadanjoj Rusiji ima takvih Visotki? Jo u leto 1994. kroz ceo Sibir odjekivao je vapaj: Kako da preivimo? Z a t o smo jo ivi? (susret u Ulan-Udi). Na Rusiju se sruila beda od koje se moda i nee oporaviti (tomski susret). Koliko su nas puta ve obmanuli? Zbog ega se sve to radi? (Iskitim, duevni mrak). Ne elimo da govorimo skonavamo, umiremo (Pomen, radnik). Ne elim da moj sin bude rob u ovoj dravi, neka se iseli! (ita, na eleznikoj stanici). I godinu dana kasnije, u Penzenskoj oblasti (Kuznjeck): Jo malo i vie neemo imati ta da spasavamo. Godine 1994. na mnogo mesta odjekivalo je iz mnogo grla: Poinje pljaka obinog naroda. Ja nita ne verujem ovoj vlasti. Sada na ovek ne veruje ni dravi, ni poslanicima, ni predsedniku. Na vrhu vlasti kod nas lopovi su i u zakonu. U jesen 1995. putovao sam u Privoloje i taj gnev zvuao je mnogo ee, stranije. Svaki put kada bi neko od govornika hvalio prolost (komunistiko vreme) u poreenju sa sadanjim njemu je aplaudiralo, inilo se, dve treine sale. Kada sam pokuavao da objasnim da prisutni, prema njihovim godinama, ne pamte uase prolosti iz sale su se uli glasovi protesta. To se deavalo tri meseca pre izbora za Dumu, i ja sam tada bio siguran: komunisti e dobiti veinu... Kuda god se okrene dua crni od toga to se dogaa (i s ljudima i s prirodom). Piju prljavu renu vodu (Tara). uta deca (bolest novoroenih, Altaj). Raste broj hendikepirane dece, gluve omladine, bolesti titaste lezde (Voronje, i dovde je dopro radioaktivni jezik ernobilja). kole popravljaju sami roditelji iz budeta ni kopejke. Toalet pretvoren u uionicu. Nastava se odvija u tri smene, a izmeu smena je samo pet minuta da se okrenu, da izmenjaju uloge. Uiteljica, poetnica, dobija platu 12 dolara meseno (koliko i ameriki nekvalifikovani radnik za jedan sat). Ali i iskusna, s dugim staom i 30 asova nastave nedeljno: Ako se razbolim, nemam razloga da se leim (Nova Korceva). Sramota me je pred uenicima, nemam ta da obuem (novoselski region). U kolskim bibliotekama se udbenici raspadaju u rukama, isporuioci vie nita ne alju. Muimo se bez knjiga (pa ipak uenici jedanaestog razreda rejonske kole odluuju da konkuriu tamo gde su im anse 5:1...). Tuno je gledati grupu regruta pozvanih u vojni odsek (BAM, Padunski Ptag): mravi, nedovoljno izrasli, s tunim oima koje izraavaju beznae. A drugi (Stavropolj) nisu umeli da se pretvaraju pa su se nali u armiji, a jo ni srednju kolu nisu zavrili. Vlada kult zelene hartije (Rostov). Prirodno je danas uzmi sve to ti ivot prua (Rjazanj). Kod nas sada caruje ideologija otimanja i zavisti (Kinelj). Deca vide da onaj ko krade prekrasno ivi, a moj nespretni otac hoe poteno. Devojice od dvanaest godina bave se prostitucijom. Sa svih strana uje se besno: itava drava krade! Nijednog inovnika nije mogue osuditi. Pokazalo se da su upravo demokrate najvei lopovi. Kako su odjednom postali milioneri, ni od ega? (Jaroslav). Stari penzioner (Tver): Koliko se seam, mi stalno neto gradimo, evo sada pravnu dravu; a nemogue je nai pravdu. Da li smo zaista postali slobodni? Kakva sloboda, ako mora da ostavi posao i ide na prinudni odmor? (Novosibirsk). A kako broje glasove? Ustav su progurali obmanom! (Omsk). Kurs koji se diktira iz Moskve razjedinjuje ljude (Kimri). Moskva ne lii na grad ruske drave (starica

iz Uglia). Kako su uspeli da za dve godine rasture ono to se gradilo vekovima? (Kostrom). Vlast pravi nebrojeno mnogo gluposti. Ali hor glasova, sve upornije u najrazliitijim mestima na dugom putu: To ne moe biti bez predumiljaja! To je specijalno spremljeno! Smiljeno se sprovodi politika unitenja Rusije! Dokle e nedostojni ljudi upravljati dravom? (Penza, dug aplauz u sali). Maturant u Novosibirsku kae: Televizija je gadna! Samara: Kod nas u fabrici deca pozivaju na oruani otpor kao sedamnaeste godine. Ako se ne okona vrstom rukom, doi e do kraha. Nije malo samooptuujuih glasova: Sami smo krivi: svi smo mi paraziti, a svako od nas bi morao sam da pronae ta da radi. ta je, umemo da govorimo, a nita ne umemo da radimo. (I zaista: o samoupravljanju, kako ga uvesti skoro nikada nismo matali, i sm sam ukazivao na to.) Svi mi ekamo da nas neko ujedini. Pitaju: Kako da se udruimo? Ah, to, ba to je nama Rusima nemogue! Koliko je onih koji misle, bez ljutnje, ali u potrazi za pravim odgovorom: Zar nije bilo treeg puta? Gde je izlaz iz netalentovane politike? Ima li izlaza iz pljake i propasti? Poruenu fabriku moe obnoviti, ali oveka koji je upoznao ukus nezaraene rublje, nikada nee popraviti. Predstoje nam teka vremena to svuda narod odlino zna, bez obzira na optimistika uveravanja drave. Narod je i neuporedivo trezveniji od ministara i lanova vlade koji lupetaju na televiziji. I jo, tipino: to dublje otputuje, ne u oblasni grad, nego u rejonski, pa ak i u daleki sovhoz Zavoloja, ili penzensko mnogonacionalno selo Poim, ili u selo Ejduanka na Angari koje je preseljeno iz poplavljene doline, otrina politikih osuda se smanjuje. Rei ne zvue strasno, ni uvreeno, ve promiljeno. U Sibiru je naroito mnogo vrstih, zdravih, nenaruenih karaktera. (Proputovavi kroz Sibir, ja sam s olakanjem shvatio da je sva propaganda sibirskog separatizma za otcepljenje od Rusije, koja je nekoliko godina svake nedelje uvrivana preko radio-stanice Sloboda, protekla mimo njih, bez razornih efekata.) Dajte narodu mogunost da izrazi svoje miljenje! Kada bi nas neko sluao. Ali postavlja se nekad i pitanje: Kako danas iveti bez lai? I jo direktnije: Kako spasiti Rusiju? (Ulan-Uda). Pa sad nai odgovor... Tako i nastaju prve iskre. I svuda, svuda kau: Ne, Rusija jo nije mrtva! Ali kako olakati put ka preporodu? (Stavropolj). U privilegovanoj privatnoj gimnaziji u Vladivostoku ustaje gimnazijalac: Treba se zabrinuti za decu siromanih! Gde e oni uiti? U Krasnojarsku se upoznajem s biologom (etvoro dece, majka bolesna od apopleksije), evo ta njega brine: nomenklaturna sredina istiskuje iz sebe sve potene i talentovane; on razrauje sistem prohodnosti za talentovane. (Pa zar su naoj vlasti potrebni talenti!) Eto kakvi se sve pojedinci (piu pisma) i grupe, optereeni nainom ivota, pritisnuti bedom, trude da se vatrice ne ugase. U Stavropoljsko-Volokom postoji kola kulture za decu, poinje od petog razreda. (A u Saratovskom Zavoloju uitelj se pita: Kako mlade uiti dobrom i venom kada su televizija i itavo okruenje protiv?) U Novom Korevu (Tverska) odrava se vankolski centar kulture za etiri stotine dece, u Kaljazinu kola umetnosti (tamo je 60 ljudi). U Kimru kua zanata i folklora, za pet godina nauili su umetnikim zanatima oko 200 dece. Narod je izmuen kolektivnim radom. Treba spasiti duu naroda! (V. I. Beljakova). U Kainu, poslednjom snagom organizuju Festival preporoda Rusije za omladinu. Kainska biblioteka (njoj je ve 100 godina, i nije uvek bila ovakva) emituje ljudima znanje i kulturu, koliko moe ali klasike vie ne kupuje. Stajaemo do poslednjeg! direktor G. B. Bolkova. (A sam Kain kakva lepota! Zanemaren mesni graver kae biser pretvoren u splaine.) Nai mali gradovi koliko je u svakom prolosti! Ali i osnove za budunost. Otkuda u celoj, u celoj Rusiji, snaga pojedincima, samo bibliotekarima, na primer, da se i gladujui odre u provaliji?... Ne, jo je narod iv, nee ga dotui.

Ali tu je jo neto nijansa? Ne, neunitivi glas. Jo od Vladivostoka se uje: Rusi ne cene svoju kulturu. A ako ne spasimo kulturu neemo spasiti ni naciju. Na sastanku habarovske inteligencije ulo se pitanje: Hoe li se sauvati duhovno bogatstvo ruskog naroda? U Blagovetenskoj crkvi starija pravoslavka pita: Mora li naa drava da bude pravoslavna? U Rostovu: Bez Boga nam ne treba Rusija, bez Rusije ne treba sloboda. Ako se ne pokajemo cela Rusija nee vredeti ni groa. Idui dalje, skoro pri svakom susretu sam uo taj glas, uvek priguen, ali nikada do kraja ne uguen: Ne, pravoslavlje je danas nedovoljan oslonac za dravu. Nije dovoljno snaan. U Samari, radnik utovariva: Ruse pritiskaju sa svih strana. A ako Rusi za trenutak zbog sebe zastanu, odmah se uje faizam! Na Saratovskom univerzitetu: Zar za ruski narod nije situacija beznadena?! Mladi u Ugliu, ubacuje se preko reda u razgovor: Kaite, ta danas znai biti Rus? Evo, prijatelji moji, u ovoj knjizi pokuau da odgovorim na ono to mogu. I kako budem mogao.

ZONA VLASTI 2. Prve godine ekane demokratije


Dani od 19. do 21. avgusta 1991. mogli su da postanu zvezdani asovi u istoriji Rusije. Dogaaji su imali karakteristike prave revolucije: masovno oduevljenje, ne samo drutvenih organizacija ve, u znaajnom broju, i naroda iz prestonice (takoe i u oblastima). Namerno izazivanje uline guve. Guimo se od uzbuenja svesni velikog istorijskog preokreta. Bespomoni, bojaljivi aktivisti partije bili su odraz iznurenosti i konane beznadenosti komunistike vlasti u Rusiji. Voe prevrata imale su slavnu mogunost da sa nekoliko energinih mera iz korena izmene prilike unutar Rusije, i spoljanje uslove njenog postojanja, dok je odjekivao hor suvereniteta saveznih republika. Novi funkcioneri, noeni tih dana narodnom voljom, ne bi naili ni na kakvo protivljenje: mogli su u magnovenju da zabrane i raspuste celu komunistiku partiju; da proglase otvorenim put ve 60 godina zabranjenoj maloj i srednjoj proizvodnji, bez ega su se guili sovjetski gradovi, a to bi postao najprirodniji prvi korak u ekonomskoj reformi; da proglase realna prava lokalnog samoupravljanja, kakva sovjeti nikada nisu imali kod komunista. I rastajui se, konano, s boljevizmom da odluno saopte da su netane vetake, izmiljene, lenjinskostaljinistiko-hruovske granice izmeu republika; taj korak nije zahtevao nikakva dalja hitna dejstva spolja, ali je postavljao osnovu i za mnogogodinje politike pregovore. (Tu ne bi trebalo da maemo bogatom istorijom: posle svrgavanja komunistike vlasti logino bi bilo uspostaviti zakonodavstvo iz 1916. godine poto februarska revolucija, u radosnoj jurnjavi, nije donela svoje zakone.) Nita takvo, ni slino, nije uraeno. Voe prevrata su za kratko vreme obmanule, izdale, nadu mase koja je aplaudirala. Tim voama, i aktivistima koji su im bili bliski prvi i odluan korak demokratske pobede bio je da razgrabe prostorije, kabinete u Kremlju i na Starom trgu, automobile, pa onda i pojedinane stanove. Time su se bavili i u onim kljunim danima kada se sudbina Rusije mogla modelirati kao da je od voska. Pobednici, grupa na vrhu koja je vodila u sledei kobni in Istorije Rusije, pokazalo se, mislila je samo o vlasti koja joj je kao sluajni poklon pala u ruke, ni o emu drugom. Da, i o granicama tadanji ruski potpredsednik bio je poslat u Kijev, a potom u Alma Atu da potpie predaju desetak etnikih ruskih oblasti i 18 miliona Rusa. (Tu kapitulaciju kasnije su ne jednom potvrdili, priznavi unutranje administrativne granice u SSSR za dravne, toboe potujui Helsinki sporazum iz 1975.) Raspad SSSR bio je neizbean,1991. godine se nazirao, ali bilo je jo vremena za pripreme, da se umanji teta dubokim ekonomskim, ivotnim i mnogomilionskim linim vezama, i vie nije bilo nikakvog razloga da se oekivani raspad podstie. Takav interes imao
6

je ukrajinski predsednik ali ni na koji nain, nipoto, nije trebalo da u njemu uestvuje i ruski. Tako je u nekoliko prvih dana nova vlast pokazala politiku zbrku u glavama (ako je to bila samo zbrka!), ravnodunost prema ivotu ruskih naroda. Pred dolazak krupnih dogaaja vlast je bila potpuno izgubljena, ali, zauzeta linom raunicom, ni sama nije bila toga svesna. I takvi dogaaji, nepromenjeni, nastavljaju se kroz sledeih, evo ve sedam godina. Ima znakova da e se tako nastaviti i dalje. Dakle, u Rusiji je nastupila era d e m o k r a t i j e? U svakom sluaju, tako je bilo proglaeno. To znai gotovo u magnovenju se rodilo mnotvo, skoro gomile demokrata. To mnotvo je bilo tim udnije to se u vrhu novopojavljenih moglo nai samo 56 ljudi koji su se ranije borili protiv komunistikog reima. A ostali oni su uzleteli prema sada bezopasnom nebu s prestonikih kuhinjskih sedeljki i to jo nije najgora varijanta. Drugi orlovi nove demokratije prhnuli su pravo u vrh iz Pravde, iz asopisa Komunist, iz komunistike akademije, iz oblasnih komiteta, ak i iz CK KPSS. Iz jueranjih politikih komiteta mi smo dobili ne samo demokrate ve one najradikalnije. Da, neko je i objasnio: Mi smo se nalazili u vrhovima komunistike vlasti samo zato da ta mesta umesto nas ne bi zauzeli gori. A sada, da bi spasili i uvrstili Novu Rusiju, oni su ponovo samoportvovano bili spremni da uzmu vlast. Postoji i jai argument: ko ima vie iskustva u vladanju od njih? Oni su profesionalci... (Profesionalizam se ne dokazuje radnom biografijom ve rezultatima rada a taj rezultat prevrtljivaca bio je oigledno bezvredan.) Kao opravdanje nove vlasti za sve nevolje sluali smo: Kakvu je, uopte, originalnu demokratiju mogue stvoriti u uslovima ekonomske i socijalne anarhije, politike nestabilnosti? Ta prokleta politika nestabilnost je i stvorena nepismenim reformama. Neodemokrate su postale stvarno profesionalci u ideolokom obezbeenju i podrci novog ureenja. A ono to nove demokrate birokrate nisu pokazale to je sauesnitvo prema narodu i briga za njegove potrebe. Zato oni koji objavljuju ok terapiju vie nemaju prava da se kunu kako tite prava oveka. Izgleda da je prioritetni politiki problem novog reima postalo: kako mnogo bre uvesti vetaku, burnu mnogopartijnost i on uri da to uradi. Prve godine, i sledee godine, i jo godina rasplinule su se (bez realnih osnova), kidale su se, objedinjavale i prodirale sve nove i nove partije, savezi, blokovi, frontovi, grupe ija imena vie niko ne pamti i ne moe da nabroji: ulanjivali su se, epurili, ali su isto tako brzo propadali i iezavali zajedno s imenima mnogih liberalnih, demokratskih i radikaldemokratskih lidera. Mnogopartijnost to je bila najzavidnija, najeljenija nagrada koju je doneo prevrat 1991. godine, i partije su bujale, blokirale jedna drugu, teile se politikom mada je od svih partija realno to bila samo komunistika. (I nije sluajno 1992. Jeljcin odluio da 7. novembar1 ostane na nacionalni praznik.) Sudbina je htela i to da su siromane ruske patriotske male politike partije traile simpatije i podrku od komunista, a komunistima, potomcima lenjinskih antipatriota, bilo je najzgodnije da se predstave kao ruske patriote. Da li je istorija mogla da bude ironinija? Realna druga sila jaala je u vidu hazbulatovskog Vrhovnog sovjeta. Njen dvoboj s predsednikom vlau 1993. dobio je formu borbe za paragrafe novog ruskog ustava i razvukao se na nekoliko preteih meseci. Izrada ustava ila je loe, ali dvoboj je bio svirep, u Rusiji je nastajalo dvovlae tim opasnije to su se obe suprotstavljene strane obraale nacionalnim autonomijama nudei im politike mitove, kako bi u njima stekle vie saveznika. Privilegije autonomija naglo su se irile; onda su ruske oblasti, da ne bi ostale u zapeku, poele da se proglaavaju republikama buno, jedna za drugom. U toj histerinoj buci, ini se da je malo ko primetio, ali meni je, jer sam gledao izdaleka, bilo oigledno i nesumnjivo: od tog dvovlaa, od tog saterivanja u republike samoj Rusije je pretio r a s p a d, ako ne
1

7. novembar je po starom kalendaru 20. oktobar dan pobede socijalistike revolucije (prim. prev.)

za nedelju dana, ono za nekoliko meseci. Izgledalo je isto kao u doba Kerenskog. Jedini spas za Rusiju u celini moglo bi biti brzo okonanje dvovlaa, bez obzira koja strana da pobedi. Taj sukob koji se nije razumno reio pola godine ranije, zavrio se krvavim danima oktobra 1993. (i pogibijom pet stotina ili vie ljudi, koji uglavnom nisu bili uesnici konflikta, ve potpuno nevini). Sve to je prikriveno skladnim odobravajuim horom nedemokrata: Poubijati gadove! Snagom oruja, veoma nepromiljeno po svoju demokratsku budunost. Kao i komunisti, i oni su usvojili geslo ako se neprijatelj ne preda... A posle tri meseca Gajdar i Kozirjev otvoreno su traili savez s komunistima pozivajui ih u antifaistiku ligu. I uskoro, kao posledica toga, proglaen je dogovor o graanskom (zvaninom) sporazumu sporazumu unutar oligarhije dogovor ne bez posledica, koji se potom granao u mrane hodnike. I tako je bio uniten Vrhovni sovjet, iji je prvi predsedavajui bio ba taj predsednik, i oba puta izabran po istom ustavu. A upravo taj ustav sada se ponitava, zajedno s datom zakletvom, ali predsedniki mandat se, ko zna zato, sauvao. Ve te pravne odredbe nisu ulivale poverenje u novi Ustav uostalom, on nije proao javnu raspravu, a neki njegovi lanovi su bili na brzinu prepravljani. Potom, prema zvaninim podacima, na izborima je uestvovalo 53 odsto biraa (analitiar Demizbora objavio je cifru od samo 47 odsto), a za Ustav je glasalo 58 odsto od njih, to je manje od 31 odsto onih koji su imali pravo glasa manje od treine. (Sve to mogao bi da utvrdi i na mnogolani Ustavni sud, napravljen po ugledu na zemlje s visokom pravnom kulturom, a zbog nae delikatnosti problem bi se lako naao na Vrhovnom sudu. Prema tom republikanskom ustavu ruski predsednik dobio je ogromna prava, vea nego mnogi bivi monarsi i sadanji predsednici. I odluke sudbonosne za zemlju sazrevaju nikome neobjanjene, nikome neobrazloene i proglaavaju se gotovim, s izopaenom odlunou. Bilo je mnogo albi na naruavanje procedure na izborima za Dumu 1993. Samo jedna od njih je davanje polovine mesta partijama vetaka opijenost eljenom mnogopartijnou. Ali svaki put je taj sistem kanjavao one koji su ga uvodili: godine 1993 velikim uspehom partije irinovskog, a 1995 velikim uspehom komunista. Takva opredeljenost oajnih biraa rezultat je negodovanja uvreenog, opljakanog naroda, bespomonog da makar na taj nain popravi svoju sudbinu.

3. Reforme na razvalinama
Ne bi bilo fer ne nabrojati ekonomske reforme novog poretka poev, naravno, od Gorbaova. Tu spada i rast dravnog duga inostranstvu sa 20 milijardi dolara na 80 milijardi za vreme Gorbaova. (Uostalom, kroz samo nekoliko godina pokazae se da je to uetvorostruenje duga jo i sitno.) U prvim reformama zaet je i raspad svih veza unutar dravnog i ekonomskog sistema veze i uzajamna povezanost niim se ne mogu zameniti; to je jednostavno raspad (a ve je reeno ne paraj ako ne zna da ije). Sledi objavljivanje udnog socijalistikog trita; i stvaranje lanih zadruga u sprezi s dravnim preduzeima i za njihov raun. A jedino ispravno, makar i veoma slabo kretanje ka uklanjanju komunistikih prepona ispred sitnih preduzimaa (ukljuujui i selo, to je veoma blagotvorno i ima povratno dejstvo) vrlo brzo je (1987) bilo ugueno partijskom apom kao neradniki prihod. Potom su iz uvek nesigurnih ruku Gorbaova reformatorski poduhvati prebaeni u suvie samouverene ruke. Nikada ne bih Gajdara uporeivao s Lenjinom, prosto nije taj kalibar. Ali u jednom su veoma slini: slini su fanatiku voenom samo svojom sablasnom idejom, koji se, ne poznajui dravnu odgovornost, sigurno hvata za skalpel i viestruko komada telo Rusije. I ak est godina kasnije, danas on sa osmehom vodi oigledno smuenu politiku. Razaranjem

osiguravajuih fondova bacio je u bedu desetine miliona svojih zemljaka (unitivi bazu upravo srednje klase, koju se zaklinjao da e stvoriti). Kako onda sad, sa estogodinjim zakanjenjem, i pominjati dogovor o stvaranju srednje klase... Trebalo je od toga, od sitnog preduzetnitva poinjati, a ne podsticati rast nezasitih monopolista magnata. Lina svojina prirodni je uslov za rad oveka, ona stvara aktivne, zainteresovane radnike, ali se njoj moraju neprekidno suprotstavljati strogi zakoni. Kriminalno je ono sudstvo koje nacionalnu imovinu baca lopovima, a svoje graane u zube grabljivicama bez ikakvog zakona. Sumanuto su krenuli da zatiru i rasturaju ekonomiju Rusije. Taj potres bio je nazvan dugo ekanom Reformom mada ni jasnu koncepciju, tavie ni razraen i usaglaen program, nikada nismo saznali. Ispostavilo se da njega nije ni bilo. (Sve smo reavali u hodu, nismo imali vremena da izaberemo bolju varijantu.) Priznavalo se da e to biti ok terapija (termin s lakoom prihvaen od zapadnih teoretiara-ekonomista), zar nam to nije obeao predsednik uoi reforme (29. 12. '91): Bie nam teko, ali taj period nee biti dug. Re je o 68 meseci. (Gajdarova predskazanja bila su jo ruiastija: cene e poeti da padaju kroz tri meseca na osnovu ega je on uopte oekivao snienje, kada je prepustio cene monopolistima, i kada nije bilo nikakve konkurencije?) Obeali su i da e lei na ine ako reforme ne uspeju. Narod, kroz koji su sproveli elektrini vod za ok terapiju ogluveo je, bespomono se raspao pred tom nevienom pljakom. Samo u tom obliku (ili sa lanim rezultatima referenduma) on je mogao u martu 1993. da izglasa odobrenje za reforme koje su mu donosile siguran raspad i siromatvo (a tanije: time je jo oteana naa smetenost i zbunjenost). Naravno, na donedavno sovjetski narod osetio bi u svakom sluaju ok od naglog sudara s dinaminim trinim oblikom ivota i rada, ali on ne bi bio takvog ubistvenog intenziteta. Uprkos svemu, tek su poinjala iskuenja zapoeta stostrukim i hiljadostrukim skokom cena. Narod je bio usreen obeanom podelom nacionalnog bogatstva ravnomerno svim graanima preko izdavanja obligacija s udnim nazivom vauer, a s tom hartijom mogla bi se obezbediti ak dva strana bolja automobila ili pristojan stalni prihod. Poele su dileme, veliki broj prostodunih ljudi je poverovao, milioni ljudi su lupali glavu, nisu znali kako da upotrebe te vauere. Uostalom, pravog puta nije ni bilo: u bilo koji fond ili preduzee bi jadni ovek uloio te vauere upao bi u propalu proizvodnju koja ne donosi dobit. A novi vlastodrci, eljni pljake bez ikakvog pokuaja proizvodnje, ak i interesa, ne samo da nisu ulagali u preduzea sredstva za njihov razvoj, nego su iz njih isisavali i poslednji sok, iako bi ih na taj nain potpuno unitili. Malobrojni prepredenjaci sa stvarnim, makar i malim kapitalom, kupovali su u bescenje od zbunjenih pojedinaca krupne partije vauera, i preko njih otkidali komade dravne imovine. Ali, sve je to bio samo poetak bede, jer je, kako se lako dosetiti, u poreenju s nacionalnim vlasnitvom bogate drave itav zbir vauera bio minimalan: ono to je podeljeno narodu predstavljalo je jedva manje od jednog procenta imovine. I sredinom 1994. potpredsednik ubajs kome se mnogo verovalo, demonstrirajui donedavnim sovjetskim ljudima njima tako privlanu elinu volju, objavio je drugu etapu privatizacije da bi dravna imovina prela u ruke malog broja biznismena (taj cilj je i javno priznao lanovima svog aparata). Pri tom je istakao parolu lavina privatizacije: to jest skoro trenutna privatizacija, privatizacija odjednom i s gordou je objanjavao kako svet jo nije video takav tempo privatizacije! Da, naravno, takva preispoljna glupost jo se nigde u svetu nije dogodila (brzo kuso). Privatizacija je uvoena u celoj zemlji s onim neverovatnim bezumljem, s onom ruilakom brzinom, kao nacionalizacija (191718), i kolektivizacija (1930) samo s obrnutim predznakom. Da li je visoke privatizatore vodila lana teorija da e, im se imovina rasporedi po asnim rukama, sama od sebe, ni iz ega iznii konkurencija, da e proizvodnja postati

efektivnija samo ako se promeni vlasnik? Gaj-ubajske reforme izvoene su uz razumevanje Marksa: ako se sredstva za proizvodnju predaju u potene ruke, odjednom e nastupiti kapitalizam i poeti da funkcionie? Od leta 1994. poela je ta druga etapa i za samo nekoliko meseci bilo je sprovedeno potpuno i praktino besplatno razdavanje dravne imovine izabranima. Svaki as su se u novinama pojavljivala saoptenja o senzacionalnoj pljaki narodne imovine. Da, narod je, i ne znajui za tajne cene i tajne dogovore, nepogreivim instinktom stvaraoca pogodio sutinu i proces nazvao prihvatizacija. A zbog glomaznosti mnogih socijalistikih sovjetskih kombinata njih nije bilo mogue uruiti nikakvom pojedincu, vlasniku. Nimalo se ne ustruavajui, ubajsova vlada komadala je takve kombinate na 2030 delova (kidajui tako jedinstven tehnoloki proces, i liavajui svaki deo mogunosti da uopte radi) i razdavala u razliite ruke. (Takva sudbina stigla je i neke vojne fabrike, njih su takoe paralizovali drobljenjem i pojedinano ujedinili s nekim inostranim firmama, u zajednika preduzea. Lako je pogoditi kakve e posledice takav proces imati za rusku odbranu.) Jedan neoekivani detalj u toku dogaaja pomae nam da o tome saznamo jo reljefnije. Taj kapriciozni detalj bio je: iznenadno postavljanje amurskog gubernatora Vladimira Poljevanova, starog kolimskog geologa, za naelnika Komiteta za upravljanje dravnom imovinom u novembru 1994. Tako su njemu postali pristupani svi papiri iz kojih se vidi kako je prethodnih meseci nestajala i kopnela imovina. I kao ovek astan i poten, V. P. je predao predsedniku suda pismo o krivcima 18. 1. 1995. (Pismo je sada objavljeno. Ono vrvi od dokaza, cifara, stepena krivice, primera kako je iao sveopti raspad narodne imovine, na primer kako je 51 odsto Uralmaa dobilo jedno lice, dok drugo kupuje 210 miliona akcija Gazproma po deset obezvreenih rubalja za akciju, to jest dobija ih na poklon. Ogromna fabrika automobila Lihaevska bila je prodata 250 puta jevtinije od njene vrednosti: umesto 1 milijarde dolara za 4 miliona. Krasnojarska fabrika aluminijuma prodata je braci orni, 300 puta jevtinije nego to vredi.) I kakav je bio rezultat oamuujueg izvetaja? Posle tri dana, 21. 1. 1995. Poljevanov je bio uklonjen da ne bi ometao ubajsove reforme. Istina, posle godinu i jedan dan, 22. 1. 1996. mi smo uli od predsednika priznanje da se u toj ubajsovoj privatizaciji prodavalo sve to je bilo mogue po proizvoljnoj ceni, a drava od toga nije nita dobila. Uostalom, to je bilo izjavljeno jednom, usput, i vie se nije ponavljalo. Nije bio preduzet ni pokuaj nikakve revizije grabiteljske privatizacije, to podrazumeva da je odobrena grandiozna pljaka nacionalnog dobra. Jo se nikad naa vlast nije pozabavila pitanjem otkud ljudima koji su donedavno bili pod sovjetskom vlau milijarde rubalja, milioni dolara? Valjda od bogatih izvoznih dozvola, dobijenih preko veze i za mito koje su dali vlastima, a neometano prikupljali u zemlji po zastarelim cenama u rubljama. itavi ealoni odlaze u inostranstvo i tamo dobijaju milione u devizama. (U tom procesu su mnogi doskoranji komunistiki funkcioneri spretno postali kriminalni trgovci i privatnici. Ranije su dravnom svojinom raspolagali ogranieno, a sada bezobzirno.) Da, jo nismo mogli da iupamo noge iz komunistikog Vavilona. Ali moglo se razliito koraati. Nama su izabrali najgori, razvratan, i sam po sebi zloslutan put. Ne jednom sam imao priliku da sluam ubedljivu argumentaciju, potkrepljenu i linim svedoenjem ljudi koji su se blie primakli toj kuhinji. Sve je uraeno pod platom trinih reformi i ni u kom sluaju nije bilo rezultat porazne nepromiljenosti, ve dobro promiljen sistem bogaenja odreenih ljudi. Vrtoglavi pad rublje (tako dugo obezvreivanje nije upoznala nijedna zemlja) da bi se ruska imovina mogla kupiti za minimum dolara, i da vlasti ne isplauju tediama novac koji su uloili u banke. Guili su seosko domainstvo u otadbini da bi se obogatili na uvozu prehrambenih proizvoda. Oklevali u donoenju neophodnih zakona da bi lake bila sprovedena pljaka u uslovima bezakonja. Vrtoglavom brzinom sprovodili su privatizaciju da bi se to pre formirao korpus podravalaca nove

10

vlasti. Ukidanje monopola u proizvodnji alkohola bilo je pogubno za narodno zdravlje (sloboda falsifikovanja), razorno za dravnu blagajnu, a stvorilo je masovnu otupelost i ravnodunost prema onome to se dogaa. itav taj raspad proao je u tami dok narod jo nije saznao da se dogaa neto nepopravljivo za sve stanovnike drave. Narod nije imao prilike da direktno vidi grandiozne masovne pljake (stotine miliona dolara preneto je u inostranstvo), nije mogao znati nikakve detalje i cifre, niti se mogao zamisliti nad sledeim: zato je nacionalni dohodak u indiferentnim rukama prepolovljen (za vreme rata s Hitlerom opao je samo za etvrtinu); zato od 1990. godine u Rusiji nije sagraeno nijedno krupno industrijsko preduzee. Bavei se svakodnevno problemima preivljavanja, ljudi nisu primetili da se ine zloini nad njihovom dravom. Ipak, doprli su jedva ujni pojedinani plaljivi glasovi o reviziji novokomponovani bogatai prljavih ruku koji su se obogatili kao u bajci (i ne samo oni, ve i njima pokorni novinari) zajedno i ultimativno izjavili su narodu: preispitivanje privatizacije to bi bio graanski rat! Pljaka neosveenog naroda prola je glatko i bez graanskog rata a uspostavljanje zakona izazvae krvavi graanski rat! Ono ega smo se doepali nikako ne damo!! Tako je nastao mladi ruski kapital. U osnovi on je bio stvoren zapanjujuom i neobjanjivom dravnom operacijom: vetakim stvaranjem komercijalnih banaka, njihovim lanim kreditiranjem u vreme galopirajue inflacije, posle ega je drava poela da od tih banaka pozajmljuje donedavno svoj novac s visokom kamatom, sve vie i vie siromaei. Dobrovoljno dravno samoubistvo. Jo je u korist komercijalnih banaka bilo odreeno da se sve uplate moraju samo preko njih vriti i one su otezale i otezale isplatu naduvavajui svoje procente. Treba li se, onda, uditi to je posle itave te pljake kasa ostala prazna i za mnogo godina nesposobna da isplauje plate i penzije. Strpljivi narod je gladovao, deca su poboljevala u slavu mladog ruskog kapitala. Visoka vlast je ne jednom uputila pohvale ruskom narodu to je opravdao poverenje: nije bilo socijalnog bunta. (Da, da, bunt je besmislen i bespotedan, a mi smo zauvek skinuli sa sebe tu odgovornost. Ne moe se zamisliti nemoniji narod od nas.) I pre nego to bi se loa godina okonala, mi smo neprekidno sluali da e sledee godine poeti stabilizacija i preokret nabolje. Pa ipak, sa svakom novom dravnom merom mi ne samo da nismo izlazili iz bede, ve smo nepopravljivo srljali u propast. U svim oblastima nae proizvodnje i ivota uestale su strane havarije s velikim brojem rtava plod potpune istroenosti dravno-privrednog organizma; poe na posao za svaki sluaj oprosti se od porodice. Za to vreme nas s trona saoseajno tee: ta da se radi, stihija... I niko od onih koji vladaju ne zna kako sve to, tu dravu izvui iz blata. Da, pitam se da li je to njima potrebno? I jo: s kakvom lakomislenou, s kakvom ravnodunou i hladnokrvnou je naa vlast gledala na vrtoglavo padanje rublje, oigledan znak ruske bede i bespomonosti. Gledala je to kao beznaajan proces koji je niim ne ugroava, kao anegdotski proces naravno, niko se nije zamislio kako vratiti dolar do ranijeg odnosa s rubljom, to bi bio pravi znak opteg ozdravljenja. Nedavno su, evo, nali anegdotski izlaz prosto precrtati tri narasle nule i iveti dalje. A ako rublja bude nastavila da klizi napred, da se pretvara u novi novac sledei predsednik e imati mogunost da nas obraduje jo jednim precrtavanjem dve-tri nule.

4. Oamuena Rusija i Zapad


Krajem osamdesetih godina na nau prestoniku inteligenciju razlilo se internacionalno ushienje koje samo to nije prevazilo i same rane boljevike. Ruski liberali i radikaldemokrate bili su svesni: razara se oduvek i zauvek najsrenija era na naoj planeti; sada e

11

svim njenim stanovnicima i svim dravnim funkcionerima ovladati opteljudska vrednost kojoj emo svi zajedno morati da sluimo. Zato je bilo koja vrsta spoljna politika Rusije imperijalizam ili apsurd, vrsta vlast u Rusiji tiranija. Tako se i naa percepcija Sjedinjenih Amerikih Drava i opravdana predstava o amerikom narodu kao veoma dareljivom, neosnovano prenosila i na vaingtonsku vladu egoistiki proraunatu, kao i svako normalno dravno rukovodstvo, a u posebnim uslovima posle kraha sovjetskog rivala sve vie opredeljeno da kao imperija kontrolie celu planetu. Internacionalno ushienje, novo miljenje je ovog puta sasvim sigurno stvoreno i delovanjem Gorbaovljevog rukovodstva. Prinuen da ostavi na miru zemlje Istone Evrope Gorbaov, okruen uraganom zapadnog oduevljenja i pohvala, i s njim evarnadze, jedan od doskoranjih voa pokrajinskog KGB-a, sad svetski diplomata, nisu se setili da zatrae od zapadnih partnera da pismenim ugovorom potvrde njihove dotadanje usmene dogovore. (Prema svedoenjima J. Primakova, 199091. i Miteran, i Mejder, i Bejker nestrpljivo su oekivali povlaenje sovjetske vojske, zajedno su obeali da se NATO nee iriti ni stopu na Istok, i da nijednu zemlju lanicu Varavskog pakta nee primiti u NATO. 2 Ali Gorbaov nije imao hrabrosti da trai da se na to pismeno obaveu.) Na slian nain Americi je 1990. poklonjena i Druga Aljaska besmisleni ustupak Gorbaova i evarnadzea, 40 hiljada kilometara Beringovog mora (podvodni greben bogat ribom, naftom, gasom).3 Ta tendencija kapitulacije zbog irine due nastavila se i sledeih pet godina. Godine 1993. Jeljcin je u Varavi jo irim gestom pustio Poljsku u NATO. Te iste godine Kozirjev je u Maleziji potvrdio spremnost ruskih aviona da prebacuju muslimansku vojsku u Bosnu koja je ratovala. U toj epidemiji sveovetva novonastala Rusija pomagala je Sjedinjenim Dravama da dobiju odobrenje za vojna dejstva, zatim smo i od naih sopstvenih iscrpljenih vojnika, ko zna zato, napravili skupoceni odred i ukljuili ga u meunarodne snage u Bosni, da bi delovao ba protiv slovenskih, ak i sopstvenih, ruskih interesa. Upravo je Nova Rusija i pomogla da se okona taj istorijski prelaz u svetskom nainu miljenja, kada je vojno meanje u dravne poslove daleke zemlje prestalo da se naziva agresijom i postalo mirotvorni napori. Oigledno, upravo takva terminologija vladae u XXI veku i vrlo je moguno da e to vrlo brzo Rusija okusiti i na sopstvenoj koi, na primer u formi meunarodnog mirotvorakog spasa nas samih i planete od naeg atomskog oruja. Ve je bilo slinih amerikih pokuaja. (I desie se to uz svetsko odobrenje kao i Pustinjska oluja; a moe da se nastavi i deljenjem same Rusije uostalom, Antanta ju je bestidno delila i u naem Graanskom ratu.) Sa intenziviranjem slabljenja Rusije do haotinog stanja sve se manje skrivaju namere civilizovanog Zapada koje se odnose na nas, a pobesneli politiki neprijatelji Rusije, kao Kisinder ili Beinski, ve su to, ne jednom, pokazali potpuno otvoreno (suvina zemlja na karti sveta). Jo pre 80 godina, dok je besneo ruski februarizam, Aleksandar Blok je s tugom zapisao u dnevnik: ta ako se Rusija rascepka?... Hoe li Rusija biti 'slukinja' jakih drava? S dananjeg stanovita se u tome ne vidi nita nemogue. Prirodno je da je vlada SAD decenijama elela poraz i raspad Sovjetskog Saveza. Ali u naoj zemlji je malo kome poznat zakon PL 86-90 amerikog Kongresa donet 1959. godine on je dopirao do naih uiju kroz zaglunu buku emisija s radio-stanica, kao to je svakodnevna optimistika Nedelja pokorenih nacija. Nama su toboe obeali izbavljenje ispod komunistike izme. Svima, pa ipak ne svima: meu ugnjetene nacije nisu ubrajali Ruse. Naprotiv, zakon je jasno odredio kao porobljivae (meu njima i Kine i Tibeta) ne svetski komunizam, ve Rusiju, Ruse. I u nizu protivruskih izjava tih istih Beinskog, Kisindera, i slinih ovaj zakon otvoreno upuuje Ameriku ne protiv komunizma ve protiv Rusije! (On je i sada na snazi, nije ga Kongres povukao. Grekom? O, nikako. I 1997.
2 3

Opta gazeta, 19. 9. 1996. Izvestija, 30. 8. 1997.

12

Sjedinjene Amerike Drave su takoe obeleile nedelju porobljenih nacija od strane Rusa. To se ne moe nazvati zaboravnou, ispravnije je rei da je to zadatak za sutra.) U tom antiruskom smeru godinama je radila i radio-stanica Sloboda veoma meko protiv komunizma, ali iz sve snage protiv Rusa, njihove tradicije, i ak religije i kulture. (O tome sam ja ne jednom imao prilike da govorim i piem, ak i predsednicima SAD Reganu i Buu.) Od te radio-stanice, ini se stvorene samo za hladni rat, amerika administracija nikako nije odustajala. U godinama ameriko-ruskih zagrljaja koje su nastupale, nije alila za nju milione i vie oigledno, bila je potrebna. Kao nijedna ruska, radi 24 sata dnevno, prema inostranim instrukcijama, na svim talasima, i sa svim dometima. Poslednjih godina Sloboda novosti ne samo da saoptava, ona ih otro interpretira, ukraava ih svojim ideolokim i politikim stavovima, zapravo ne svojim ve onima koji joj se diktiraju iz Saveta za radio-difuziju pri Kongresu SAD. Posle raspada SSSR Sloboda se meala u nae izborne kampanje, direktno je upuivala za kog deputata treba glasati, davala je savete drugim deputatskim frakcijama tada jo uvek Vrhovnog sovjeta kako da sprovedu svoju taktiku: kada da glasaju, a kada da ne dozvole kvorum. U jednom periodu Slobodi je bilo nareeno da deluje protiv Jeljcina i ona ga je ismevala i rugala mu se; posle su im naredili da podravaju Jeljcina spremno su se upregli i u taj jaram. Istorija njenog delovanja obiluje slinim primerima. U godinama eenskog rata Sloboda se pretvorila u eensku radio-stanicu, otvoreno neprijateljsku prema ruskoj dravi: polovina informacione emisije u potpunosti se sastojala od eenskih argumenata i propagande (i to se ponavljalo nekoliko puta dnevno). Da, ko nije poslednjih godina video i uo otvoreno meanje Sjedinjenih Drava. Kako zaboraviti izjavu predsednika Bua jo pre Ukrajinskog referenduma (1991) podsticaj otcepljenju Ukrajine? Kako ne zapaziti da je jedan od prvih i strasnih glasova Sevastopolj pripada Ukrajini! bio glas amerikog ambasadora u Kijevu, i potom i ne jednom, Stejt departmenta nimalo diplomatski). Amerika svim sredstvima podrava svaki antiruski impuls Ukrajine. I kako ne primetiti da ono to Amerika doputa Ukrajini u ogromnim koliinama ( a jo snishodljivije azijskim republikama: svako guenje drugaijeg miljenja, i svako izvrtanje glasanja) to ni u malim koliinama ne oprata Belorusiji, uporno se obruavajui i na najstidljivije pominjanje ujedinjenja s Rusijom. To je zato to Belorusija naruava opti plan i razbija ideju Crnomorsko-baltikog saveza od Estonije do Krima, sanitarni kordon protiv Rusije. SAD su potpuno jasno demonstrirale svoje opkoljavajue pokrete u odnosu na Rusiju: na vrhuncu pregovora o NATO toplo vojno zbliavanje s Ukrajinom, u avgustu 1997. manevri amerike flote u Crnom moru, pored krimske obale (s ueem turskih mornara: ne toliko praktian korak, koliko istorijski simbolina demonstracija maksimalnog ponienja Rusije zato ne i u Azovskom? I tamo su ukrajinske obale.) Zar nisu jasna i prozirna putovanja generalnog sekretara NATO as u Zakavkazje, as u Srednju Aziju da bi se uspostavila vojna saradnja Severnoatlantskog Saveza sa srednjoazijskim dravama?! Najprijemivija i najspremnija da prihvati novu situaciju bila je Turska: aktivno je prodrla na Kavkaz, delimino i u Srednju Aziju, a brzo je usvojila i neuveno novi ton o Bosforu-Dardanelima, uprkos postignutim meunarodnim dogovorima. irenje NATO na istok (i ne samo u eku, Maarsku, Poljsku, ve i dalje u Pribaltik, Ukrajinu i Belorusiju, Crno i Baltiko more), moglo bi se, mada teko, objasniti samo inercijom zapadnog vojnog miljenja posle toliko godina voenog, i nekako nedovrenog hladnog rata. Teko je dopustiti posledice tako visokog stepena potcenjivanja dugotrajne slabosti Rusije na itavu sagledivu budunost. A onda, nije mogue nai realno objanjenje osim namere da se Rusija ugui. Iako je proirivanje NATO na tri prve drave plaeno ak 3035 milijardi dolara, oni ne mogu privui te istonoevropske saveznike za budue ozbiljne nesuglasice Severa i Juga: ti novi saveznici bie najmanje skloni da ulau u taj konflikt, najmanje su korisni tamo. (Ali jo se moe desiti da Sjedinjene Drave gorko zaale to su tako intenzivno gradile jak muslimanski, bosanski vojni poligon u Evropi.) A mi? U

13

neogranienoj velikodunosti na predsednik je primajui amerikog (14. 1. 1994) podigao zdravicu za zajedniku rusko-ameriku revoluciju. Zajedniku? Znai mi se unapred obavezujemo da se ruski interesi nee razlikovati od amerikih. No, ako i priznamo da su dve zemlje jednako demokratske to ne znai da je potrebno stapati se u svim odnosima. Tako De Gol, voa ne manje demokratske Francuske, nju nikako nije, iako je bio pravi saveznik Amerike, potinjavao diktatu lidera, a njene je interese strogo razgraniavao. Nacionalni interesi svake drave su svoji, i negovati ih, ak i u okviru jednog saveza nije nikakav ovinizam. Rusija je progutala ponienje trostrukog odbijanja da bude primljena u Savet Evrope, i klanjajui se, podnela molbu i etvrti put. Nadoknauju li nam to ponienje tako to je Rusija primljena u Veliku sedmoricu? Ali naivno bi bilo pomisliti da ekonomski oslabljena Rusija moe biti uticajan lan grupe ekonomskih giganata. Mi emo tamo biti samo da bismo njihove odluke potvrivali svojim potpisom, makar i protiv naih interesa. U dananje vreme svaka politika se pokree ekonomijom, ako ne vodi k njoj. Ekonomija nije predmet ovog teksta. Ali ak ni obian ovek, koji nije nikakav strunjak, ne moe da ne zapazi, da se ne zaudi oigledno je da je Zapadu potrebna tehnoloki zaostala Rusija. Mi se ropski potinjavamo programima Meunarodnog monetarnog fonda zbog neodlunosti, ili svesno se predajui tuim namerama. Kako, na primer, objasniti zato smo na uporno insistiranje MMF skinuli carinske takse na izvoz nae nafte i gasa (unitavamo nau utrobu koja se ne obnavlja, liavajui u budunosti sebe i svoje potomke) i u zamenu za taj ogromni budetski deficit ekamo od MMF-a mrvice milostinje, pa ak ne ni milostinje, ve kredita s kamatom. Da li jo bilo koja drava na svetu tako domainski posluje? Za tako ogromne gubitke nae ekonomije, od drave koja se ve godinama potinjava ogranienom, ak ruilakom diktatu mi sluamo s naih vrhova izjave zahvalnosti, kako je MMF toboe pomogao Rusiji da izbegne tekoe. Da ovek ne poveruje: Ni bezona rasprodaja nacionalnog bogatstva nije donela Rusiji rast prihoda, ve rast spoljnog duga. Rusija je u dunikoj jami. Uzajamni odnosi u svetskoj ekonomiji su takvi da su oni koji zaostaju osueni da i dalje zaostaju, i nikako ne mogu da se oporave. Kroz deset godina mi emo pasti na nivo afrikih zemalja. Prema nama se ve tako i ponaaju. Nad naim kljunim firmama, as ovde as tamo, preuzimaju kontrolu strane firme, nekada i pod pseudonimom. Meutim, i u sadanjim, smanjenim granicama, Rusija je ekonomski sama sebi dovoljna. I na nagon da molimo inostrane investitore proistie iz naeg najgoreg duhovnog pada i oajanja. (Inostrane investicije su dopustive i mogu biti korisne samo ako je sigurno zatiena dravna proizvodnja i ako postoji ozbiljan zakon o izvozu kapitala i poluproizvoda.) Ukljuivanje u meunarodni svet finansija uvlai nas slabe i u tue finansijske krize koje bismo inae izbegli. U ekonomskoj sferi mi smo bez probe i opasnom brzinom pohrlili da usvajamo zapadni nain ivota. Ali to je nedostino. Tu nain ivota nemogue je kopirati, boleu se ne moe preporoditi: preporod mora da potekne iz tradicije zemlje. Kao u poslovici: Svoju bolest ne moe leiti tuim lekovima. Na put koji se ne razlikuje od zapadnog, Rusija svejedno nee izai nikada, ne treba se brinuti.

5. Fantom ZND4
Da li su i nai najpesimistiniji preci mogli da predvide tako katastrofalno unitenje Rusije? Za nekoliko kratkih dana 1991. godine obesmiljeno je nekoliko vekova ruske istorije. Tokom dva-tri avgustovska dana prebrisana su i isprana dva veka ruskih rtava i napora (osam rusko-turskih ratova) da izae na Crno more.
4

Zajednica nezavisnih drava

14

Sav dananji svet posmatra nas i razmilja: kako je mogla tako ogromna Rusija tako iznenada da oslabi, da klone duhom i telom i da pone tako silovito da se raspada ne doivevi ni veliki vojni poraz, ni potres revolucije i graanskog rata, ni masovnu glad, ni epidemiju, niti ikakve prirodne stihije. Sve iznenauje upravo brzina pada i nae neprotivljenje do potiranja samog instinkta dravnog opstanka. Istorija sveta, moda, ne zna za drugo tako samoubilako ponaanje etnosa. Ali sve to je gotovo. I to moramo da priznamo. I da gradimo sad ve na tim razvalinama. Uprkos spoljanjoj moi, SSSR (Lenjinov izum pri kraju ivota) iznutra nije bio zdravo ureena drava tu spadaju i meunarodni odnosi. Vena druba naroda i stvaranje jedne svetske nacije bili su mit. Ugraena u ureenje SSSR Lenjinova nacionalna politika nije mogla beskonano da dri tu dravu: upravo je ona izazvala centrifugalne sile. (Teoretski moguno samoopredeljenje u SSSR, do otcepljenja, bilo je formulisano jo u prvim sovjetskim ustavima.) U posleratnim godinama u sovjetskim logorima, potom u kazahstanskom zatvoru, imao sam prilike da dovoljno posmatram realnu otuenost i uzajamno nepoverenje sovjetskih nacija, uprkos njihovom na sva zvona razglaavanom jedinstvu. Ve tada je jasno poeo budui mogui, ili ak neizbeni raskol. Pod uticajem tog logorsko-zatvorskog opita meni se pruila mogunost da iznesem svoje miljenje (Kajanje i samoogranienje 1974), pozvao sam da se dopusti svim perifernim i pograninim narodima da izraze autentinu volju, da sami reavaju svoju sudbinu. U tom ogledu 1990. ja sam predskazao neizbeni raspad SSSR. On se i dogodio 1991 i onaj koji je bio neizbean, ali na nesreu i onaj koji se mogao potpuno izbei. Zbog nerazumevanja i nedalekovidosti vladajuih lica, raspad je bio preputen stihiji od besmislenog (uzgred, inicijativa demorosa) objavljivanja nezavisnosti Rusije (nezavisnost od 25 miliona svojih odseenih saplemenika? I to je ustanovljeno kao nacionalni praznik!) u paradi suvereniteta koje su republike objavljivale skoro automatski, slavei sebe atributima i simbolima (bez izraunavanja svojih ekonomskih mogunosti u budunosti, ali prisvajajui odmah bogato industrijsko nasledstvo koje je stvoreno naporima cele zemlje, a najvie RSFSR). Nekontrolisani raspad nastao je po neprirodnim, etniki neosnovanim administrativnim granicama (lenjinsko-staljinskohruovsko naslee) granicama na koje je, jo neosnovanije, uporni Zapad primenio garanciju Helsinkog ugovora. A rusko rukovodstvo je u avgustu i decembru 1991. brzo i posluno kapituliralo, s ravnodunom lakoom ostavivi van granica nove Rusije skoro isto onoliko ruskog ivlja koliko je celi Sovjetski Savez izgubio u Drugom svetskom ratu. Ono se s isto takvom ravnodunou odnosilo prema pristrasno sprovedenom Ukrajinskom referendumu u jesen 1991. na kome su definisani odnosi izmeu Ukrajine i Rusije, moda i zauvek. Raspad je bio zavren intrigantskom pripremom, a potom i nasrtajem belovekog sporazuma. Raspad SSSR bio je okonan nepromiljeno brzo i na najgori nain. Sam Beloveki ugovor bio je nejasan po sadraju i nije davao nikakve jasne garancije Rusiji. Predsednik Ukrajine je pri tom paljivo gledao napred: koje neugovorene uslove, osim povrnih usmenih obeanja, moe da preokrene u korist Ukrajine. Predsednik Rusije gledao je nazad: od ega se najpre odvojiti (pre svega od vlasti Gorbaova), s im se oprostiti i nigde u tom sporazumu i uz njega ne javlja se briga, ak ni pomisao, da se Ukrajini predaje nekoliko faktiki ruskih oblasti i po sadanjem sastavu stanovnitva, i po istoriji, da joj se daje 12 miliona ruskih ljudi bez ikakvih garancija njihovog kulturnog opstanka i pravne zatite. (Uostalom, taj bezoseajan ustupak bio je s lakoom obavljen jo u avgustu 1991.) Takoe nije bilo nikakvog pogleda napred ta e onda biti uslovi za stvaranje ZND i kako e tei proces? Najgrublja greka osnivaa bila je tajenje sporazuma od Nazarbajeva: Kazahstan je doveden u poloaj ni tamo ni tamo, njegov predsednik omalovaen. Ponovo

15

sasvim neopaena injenica da i u toj republici ostaje naputeno 7 miliona Rusa. Nas ima tako mnogo da lako moemo da rtvujemo takve delie. Proces je tekao tako to su lideri skoro svih republika (izrasli tokom dugih sovjetskih godina kroz korenizaciju aparata partijsko-nacionalne, a u sutini prosto nacionalne vrhuke) izjavili da ele da uu u ZND. (Oni su to objavili nezavisno jedan od drugog, ali su se odjednom osetili nesigurnim bez objedinjavajueg centra.) I eto, s nepromiljenom lakoom oni su tu bili i primljeni: to jest, im je rasturen SSSR, u kome su se jo uvale mnoge obavezne dravne veze, bio je zamenjen poluprozranim atorom ZND, gde niko (osim Rusije), nije imao nikakve obaveze ni prema kome. To je jo vie obesmislilo itavu operaciju. Ne, ustanovljenje SSSR sada nikako ne bi bilo u interesu ni na zdravlje ruskog naroda bilo bi ta utapanje u nabujali azijski svet. Konture SSSR za nau zemlju su nepovrative, i svako matanje o tome treba napustiti kao besmisleno. Ono je ak i tetno: svaki pokuaj ili razgovor o uspostavljanju SSSR, samo produbljuje kod drava koje su od nas otile neprijateljstvo prema onim Rusima koje smo mi odbacili, predali njima poinju da ih progone. A kod nas samih ta parola samo gui sopstvenu nacionalnu svest. Godine 1991. proputena je bila da li je jo postojala? jedina zdrava perspektiva: realno, osnaujue ujedinjenje tri slovenske republike s Kazahstanom u jednu federativnu dravu (konfederacija to je dim). Niko vie nije ni bio potreban u tom etvornom savezu. U takvom savezu ruski narod, kao ni ukrajinski, ne bi bio podeljen. (One koji bi ostali u drugim zemljama bilo bi fiziki mogue preuzeti preseljenjem.) A danas, na amorfnim zasedanjima ZND, rukovodstvo Rusije ne nalazi u sebi mukosti da jasno govori makar o garancijama za ivot ruskog ivlja u tim novodravama, gde su oni, na svojim iskonskim ognjitima, odjednom postali stranci. Meutim, rukovodstvo veine otcepljenih republika odjednom je usvojilo otru nacionalistiku ideologiju (zbog ega su Rusi odbaeni kao graani drugog reda, a negde, kao u Uzbekistanu, i grubo poniavani). Naprotiv, rukovodstvo Rusije se iz sve snage trudi da se ne obruka borei se za bilo kakve ruske interese i, ak, briljivo zaobilazi samu re Rusi uvek kae Rusijani. Ruski etnos demonstrativno ne uzimaju za oslonac Rusije. Moda su 1992/3. sauvavi tada ive veze meu republikama jo i mogli razviti kakvotakvo jedinstvo: na primer, u svim junim republikama jo je bio jak oseaj da su strukturu savremene civilizacije dobili upravo iz Rusije. (I preko finansiranja iz budeta RSFSR, i mnotva kvalifikovanih ruskih snaga uloenih u industrijalizaciju tih republika.) Ali taj oseaj se naglo gubio zbog oiglednog maloumnog samouruavanja Rusije, i sve su se republike okretale od nje ili Zapadu ili bogatom islamskom Istoku. Ve 1994. ZND je otvoreno prestao da polae ma kakve nade u dugovenost, u normalan ivot, Rusija je uporno gubila svoje poetne pozicije, a predsednik je i dalje monotono nastavio da govori te o naem stratekom kursu u savezu ZND, te o povoljnim uslovima za integraciju ZND, te (1996) moda e se i pribaltike zemlje pridruiti... Kojim oskudnim umovima slualaca su bile namenjene takve izjave? ta je u stvari, posle est godina, ZND? Rusija je na sebe preuzela odravanje tog ZND (pa i da izdrava sam aparat ZND) raznim oblicima direktnih dotacija, kredita ili beskonanom prodajom na kredit, ili prodajom nafte i gasa po cenama dvostruko ili trostruko niim od svetskih. Pominju se tu razliite cifre, ali sve u milijardama dolara: jedan od naih prolaznih ministara finansija (Boris Fjodorov) tvrdio je da Rusija izdvaja za ZND 21 odsto naeg nacionalnog dohotka (poreenja radi: itava amerika humanitarna pomo drugim zemljama manja je od 1 odsto amerikog nacionalnog dohotka). Ali i posle est godina, na sastanku vrha u Kiinjevu (oktobra 1997) ula su se prebacivanja da Rusija doputa slabljenje trgovinskih veza u ZND, a predsednik Kuma je ve, ne jednom, odbijanje Rusije da im odobri povlaene cene nazvao

16

trgovinskim ratom (kao u poslovici: Prvo ti mene provozaj, a potom u se ja na tebi povesti). Trebalo je o tome da razmiljaju kada su urili u suverenitete. Uporedo s tim nova Rusija je, ne jednom, uporno proglaavala sebe odgovornom za sve to se dogaa u ZND, za situaciju na celoj teritoriji biveg SSSR (sfera uticaja Rusije). Zato? Zbog ega? I kada je, na primer, Gruzija udovino odbila da dopusti povratak izbeglica na vekovna ognjita odakle ih je Staljin proterao, njih (50 hiljada) su spremno primili u ispoene srednjeruske oblasti. Iz ekonomskih razloga i Ukrajina se drala ZND, mada kao pridrueni lan, i evarnadze je, pokolebavi se, stupio u ZND. (Uprkos tome to je i u Gruziji, kao i u Azerbejdanu, jako antirusko raspoloenje.) I jo se ne vidi gde su granice te optereujue, ako ne i iscrpljujue ruske odgovornosti. Branimo tadikistanske granice od gorueg Avganistana (braa iz ZND obeala su svoje pukove u pomo, a malo ko je i etu poslao, Kazahstan dva posmatraa.) Opet mi pretendujemo da reavamo sve zakavkaske razmirice, opet samo mi, zato tako? Mi, takoe, branimo Jermensku granicu od Turaka. Stalno alimo zbog tuih pei a naa je prazna. Treba li od nae sve slabije armije traiti da bude mirotvoraka sila, ili se aliti na preiroke garancije bezbednosti, pri emu je ZND samo fasada, spektakl, koji stremi prirodnom raspadu. Nikakvim slatkoreivim zasedanjem i predsedavanjem za okruglim stolovima ZND neemo vezati za sebe one drave koje su se psiholoki i istorijski ve izdvojile i oklevaju samo zato to raunaju na ekonomsku dobit od Rusije. Kad prestanu da koriste te pogodnosti nacionalistike voe republika nikad nee ustupiti ni deo svoje vlasti, niti e pristati ni na kakvo stvarno ujedinjenje s Rusijom. I kada nam je Nazarbajev predlagao (29. 3. 1994) Evroazijski savez bilo je to s ogromnim nadnacionalnim birokratskim aparatom koji je trebalo da okuje ne samo dejstva Rusije nego i naih usta (jedinstveni informacioni biro). Neki e rei: u suprotnom (ako ne budemo uvali te daleke granice) Rusiji e biti gore krenue potok narkotika, oruja, razbojnitva. Ali, to se desilo 1991 desilo se: nama je ve najgore to se moe i ne treba na to zatvarati oi, ni potcenjivati svu dubinu opasnosti koju jo ni danas mnogi ne shvataju. Jo 1991. Azerbejdan je postao lan Islamske konferencije. Skoro svi lideri Srednje Azije otvoreno su orijentisani na Tursku. Kakve emo tek teritorijalne pretenzije uti od njih kroz 15 do 30 godina? Vezivanje za ZND samo slabi nau dravnost, smeta joj da se oformi. Uporno otuivanje (jedva skriveno neprijateljstvo) ukrajinskih voa (zbog toga i paktiraju sa Azerbejdanom i Gruzijom), zatvara perspektivu troslovenskog ujedinjenja. Moni uticaji, kojima se mi podajemo, ometaju i ujedinjenje s Belorusijom. Treba muki priznati te nevolje, treba graditi, ne ZND, ve vrstu dravnost Rusije ona sama to jo nije stekla, ona je jo pod znakom pitanja. Za nas ima smisla ouvanje ZND jedino kao poprita naih neizbenih uzajamnih odnosa s azijskim Istokom.

6. Izgubljena Rusija i Istok


Zakavkazje i Srednja Azija to je najprirodniji Istok za Rusiju. Kako mu se onda obratila ruska vlast nakon vrtoglavog raspada SSSR? Isto kao to je postavila i odnose sa Zapadom: gubljenjem sopstvenih dravnih interesa i u magli tobonjih vrednosti, posebno uporno kao i ranije igrajui ulogu brinog starijeg brata, ne uviajui koliko je to neumesno. Proglasivi Rusiju za garanta mirnog postojanja tih novih drava samo je uvrstila prastare optube o ruskom imperijalizmu. Nae portvovane vojnike i oficire koji brane Tadikistan iz godine u godinu ubijaju u nejasnim i za nas tuim svaama (1993. smo tamo dali pet stotina za jednog) i ruska vlast nema razuma i dostojanstva da otuda povue nau vojsku rusku krv i nae osiromaene vojne snage tamo ne ale. (Jo bismo se mogli

17

opravdati ako bismo za to vreme vodili postupak za izbavljenje naih sunarodnika ali upravo to mi ne radimo.) Iz lane inercije ranijih predstava o zajednikoj odbrani (treba ih potpuno preispitati) mi s tim republikama zakljuujemo odbrambene (za nas samo oteavajue) saveze. Na primer s Jermenijom kako taj savez ostvariti preko nedrueljubive Gruzije? U Gruziji drimo radare, svi odbijaju da shvate da se izgubljeno ne moe nadoknaditi i da se nee vratiti u nae prostore a zbog toga se obavezujemo na uzvratne usluge. Treba da objasnimo sebi ve jednom da sve te nove zemlje vie nisu mi i nisu nai, one su namerno objavile suverenitet. I meu svim drugim dravama sveta, oni se za nas razlikuju samo po tome to smo mi bezoseajno i bezumno ostavili tamo nae sunarodnike i ne titimo njihova prava, i ne trudimo se da ih izbavimo a upravo bi to trebalo da bude na najvaniji moralni i realni dug. Meu ruskom inteligencijom jo uvek postoje i ak su nedavno ojaani sledbenici evroazijstva: teorije da Rusija organski pripada Aziji i da svoju budunost treba da gradi u srodstvu i jedinstvu s Azijom. Ta teorija razvila se dvadesetih godina XX veka u ruskoj emigraciji iz otpora zapadnom sistemu vrednosti (posle ruskog graanskog rata mnogi ruski emigranti bili su ljuti na Evropu) i iz elje da se malo oslone na veliku silu, na tua plea (smenovehovci, a delimino i evroazijci su ak traili da se oslone na boljevizam). Bila je to defetistika elja, pojava duhovne slabosti. Takva je ona i danas: slabljenje mukosti, slabljenje vere u snagu ruskog naroda; kod drugih, prikrivena forma elje da se ponovo uspostavi SSSR. Ali to je odustajanje od ruske kulturne posebnosti, od hiljadu godina iza nas to vodi ka utapanju sve reeg ruskog naroda u burno rastuu muslimansku veinu. Ako nam preti nacionalna pogibija to sigurno nije spas. Ako mi istrajemo bie to samo na kamenitom putu nae samostalnosti, koji je protkan naom dugotrajnom dravnou, kulturom i pravoslavnom verom. A ako ne istrajemo znai propadamo. Mi nismo tako mnogobrojni kao nai veliki azijski susedi Kina i Indija, nismo tako kreativno marljivi kao Japan ali sve etvoro smo razliiti svetovi, razliite civilizacije i ne bi trebalo da ispadnemo iz grupe dostojanstvenih. I u toj grupi treba stvarati dostojanstvene odnose. Poznata je i neoprostivo uporna glupost naih vlasti na Junim Kurilima. Lakomisleno dajui desetak velikih ruskih oblasti Ukrajini i Kazahstanu, igrajui osamdesetih godina ulogu amerikih poslunika oni su s neuporedivom lano patriotskom upornou odbijali da vrate Japanu ostrva koja nikada nisu pripadala Rusiji, a do revolucije ona nikada nije ni pretendovala na njih. (Kapetan Golovnin, poetkom XIX veka, i admiral Putjatin 1855, priznali su upravo granice u kojima postoji sadanji Japan. Treba li da pamtimo uvrede od japanskog napada 1904. ili od japanske intervencije u graanskom ratu? Kako onda posmatrati uvredu kada je SSSR napao Japan naruivi petogodinji ugovor o neutralnosti iz 1941. godine?) Uhvatili su se za ta ostrva kao da je to budunost Rusije. Za Japan koji ima malu teritoriju vraanje tih ostrva je bolno pitanje nacionalne asti, prestia, mnogo vie od susedskog bogatstva ribom o kome se moe i dogovoriti. U nastupajuem veku kada ni na zapadu ni na istoku nema prijatelja, i kada e nas sve ee pritiskati zato odbacivati i to mogue dobrosusedstvo? Moda i prijateljstvo? Kina je iznenaujui hiljadugodinji dravni organizam, koji je nadiveo i mone susede i periode unutranjih slabosti i raspada. Kina to je ljudski okean, u njoj se i zakoni razvitka tee mogu predvideti nego kod ostalih etnosa. Na primer iznenadni ekonomski uspeh (ak i kad su u pitanju preduzea vezana za lokalno samoupravljanje u kojima mi ponosno oskudevamo). Najavljuju da e 2020. godine izbiti na prvo mesto u svetu po ukupnom proizvodu, i neuporedivo pretei Rusiju, a po gustini naseljenosti je i sada pretiu 8 puta (a bie i 10 i 12). Kako se mi, onda, nadamo da odrimo polupustinju Sibir koju smo odbacili zbog nemarnosti, nebrige, zastraujue nenaseljenu, i posebno Daleki istok koji smo

18

zloinaki smatrali odvratnim i tuim. Kinezima ak nije ni potreban rat: preplavie, kao to ve plave nau teritoriju. U vreme Gorbaova diplomatski je olakano beskonfliktno, mirno osvajanje, naseljavanje naih pustih teritorija stotinama hiljada, ak milionima Kineza. Samo u Severnoj Kini ivi 300 miliona Kineza, a u celom Sibiru nas je 8 miliona. Naa gustina naseljenosti je 2,5 stanovnika po kvadratnom kilometru, a u Japanu 330 ljudi. Nemogue je i zamisliti da e prenaseljena planeta i dalje mirno trpeti zaputenost i neosvojenost ruskih prostora. Naa vladajua oligarhija, utonula u unutranje intrige, sitne obraune, i eljna bogaenja morala bi kad-tad da se otrgne i podigne oi na te Boje prostore neiskazane lepote, due i bogatstva koji su zbog nesrene sudbine, ali samo na odreeno vreme, dopali njihove tetoinske vlasti. Teko je prognozirati koliko bi bilo postojano i koliko dugo nae sadanje kakvo-takvo prijateljstvo s Kinom. Kako je krenulo mi samo pomaemo ostvarivanje kineskog programa naoruanja. Ali oni uskoro nee morati da kupuju nae oruje. Od 1986, u periodu naglog propadanja nae vojne industrije, vojni izdaci Kine porasli su za 60 odsto. I ona e nas brzo odbaciti kao naduvanu prepreku. Takoe nema sumnje da neemo slomiti duh Kine elien hiljadama godina, I to za nas jo uvek nije sav Istok, ni sva Azija. Tu su jo nae unutarruske autonomije, trebalo bi da se pozabavimo njima. (O tome nie.)

7. Na parlamentarizam
U jesen 1994, zbog iskustva s drugog putovanja Sibirom, severnim ruskim oblastima, potom junim, i zato to su me na tom putovanju esto molili: Kaite, kaite u dravnoj Dumi , I o tome!.. i o tome! ja sam, na poziv da nastupim u Dumi, otiao sa svom ozbiljnou, kao u nekakvu zaista vanu instancu. Predstavio sam im pregled istorije etiri predrevolucionarne dravne Dume o kojima oni nisu znali, a koje nisu bile dorasle svom poslu i ak ih s nadom nazvao petom Dumom. A ta su deputati radili za to vreme? Kao to je to ovekoveila televizija neko je razgovarao sa susedom, neko se igrao na kompjuteru, neko zevao, neko samo to nije zaspao. (Time su hteli da mi se narugaju? A podsmevali su se sami sebi.) I tri etvrti sata sam im uzalud govorio o stranom izumiranju naroda i o njegovom neodlonom spasavanju; o ravnodunosti prema prestonikoj politici koja svuda vlada, i o slaboj vezi centralne sa lokalnim mukama, i o tim mukama uopte. I jo je uzaludnije bilo kad sam poeo da govorim da sadanji izborni sistem ne doputa da se razmahnu aktivne narodne snage, ve da politike partije smatraju narod samo izbornim materijalom koji posle izbora niemu ne slui. O nesreno prihvaenom izbornom sistemu ja sam ne jednom govorio i u mnogim ruskim mestima na velikim skupovima, kao i u mojim grubo prekinutim govorima na centralnoj televiziji. Govorio sam i o dugoj izbornoj groznici koja poinje da trese zemlju i godinu dana, i godinu i po pre izbora, kada svi politiki radnici i lanovi vlade, ako su se i bavili dravnim poslovima, zaboravljaju na njih za to vreme. I da direktni izbori na vrhu, pri nerazvijenosti optih pravnih normi, ne mogu dati istinske narodne predstavnike, ve samo obmanjuju narod. Pa jo i ovo: zbog neizbeno krupnih izbornih jedinica, birai ne znaju svoje kandidate, a u partijskom sistemu (duboko izopaen sistem davanje mesta partijama, ak polovine mesta) ak ne znaju ni po imenu za koga glasaju niti koga e im potom poslati partijski centralni komitet. (Mai uima, provodadika e sve rei.) Tako se izopaavao taj raireni manir samoizbora kandidata, suprotan ruskoj tradiciji, kao i prazna predizborna krasnoreivost, i lakoa, lakoa beskrajnih obeanja (a poverljiva masa jo im je koliko-toliko verovala...)

19

Takav izborni sistem destimulie skromne, dostojanstvene, moralne, duhovno razvijene ljude taj najbolji nivo naroda, te ljude mi retko vidimo meu deputatima (kao i visokoobrazovane). Uostalom, takav izborni sistem trai od kandidata sasvim druge kvalitete, ne onu dravnu sposobnost, ivotno iskustvo, pamet i odgovornost kakve trae od ve izabranih. Mi nikad, to nam je sudbina, ne izaberemo one koji su nam zaista potrebni. A pristrasnost u sastavljanju izbornih komisija? A mogunost raznoraznih falsifikata zbog odsustva prave drutvene kontrole? I sav taj izborni spektakl jo pokriven tajnim novcem, bankama, koje zamenjuju volju naroda. (A najnoviji projekat izbornog zakona, 1998, jo vie otvara put falsifikatima.) Uostalom, oni i ne trae volju naroda kada cinino priznaju izbore na koje je izalo 25 odsto naroda, a ta misli onih 75 odsto i ne treba da znamo. Da li je to ravnodunost naroda? Ako je tako, onda on i nije spreman za parlamentarizam, i za njega treba traiti neku prikladniju formu zastupanja. lanstvo u naim dravnim Dumama nagrauju pored potpunog imuniteta, ak i od krivinog zakona, jo i mnogim drugim statusnim i materijalnim privilegijama. Nai lanovi vlade su se za njih pobrinuli u svojim prvim zakonskim aktima. (Nekoliko lanova Izbora Rusije pokualo je da protestuje protiv tih velikih privilegija, ali su odustali potinjavajui se optem miljenju.) Razne novine u razno vreme su obavetavale i o tim donetim zakonima i o visini plata delegata. Tu se frakcije nisu sporile. Vatreni sukobi izbijali su oko stanova: Vrhovni sovjet nije hteo da ode (i nije otiao) iz stanova koje je dobio u Moskvi. Slino njemu, ni peta Duma nije htela da ustupi stanove estoj predstavnici naroda iz svih krajeva eleli su da ostanu Moskovljani. Sve je to sramno itati ako se setimo da su u staroj Rusiji lanovi Dume od svojih plata mogli da ive vrlo skromno, od njih su plaali i iznajmljivanje stana u Petrogradu (nemajui pravo na dravni), i nisu imali ni dravni prevoz. Ako tako mnogo dobija iz ruke izvritelja vlasti moe li naa zakonodavna vlast da dopusti postojanje znaajne opozicije. I jo: razumni tok kritike ometa i rui postojanje i delovanje partijskih frakcija mnogi delegati moraju dobro da pamte da su zbog naina na koji su izabrani odgovorni ne stanovnicima nekog ruskog okruga, ve svojim partijama, i nisu duni da glasaju prema saznanjima nastalim iz njihovog stalnog uea u sudbini tih itelja, ve po nareenju svoje partije (zato i postoji imperativni mandat). ak i suprotstavljene parlamentarce, partiju na vlasti i partiju u opoziciji, pored frakcijskih podela, objedinjuje i jedan zajedniki interes: da budu izabrani i sledee godine, i time produe svoj udobni ivot. ivot u jednom zajednikom velikom amcu ini i sve pokrete frakcija umereno opreznim, da ne bi prevrnuli amac. Teko je zamisliti snalaljivije opoziciono drutvo od obe nae neodgovorne Dume, s njihovim prevrtljivim i dvolinim predsednicima. as nas zabavljaju skandalima (s deurnim klovnovima), svaama, ak tuom, vaarskim zasedanjima; as demonstrativnim izlascima itavih frakcija iz sale nekima su to prvi skandali, a nekome je ve dosadilo. A gomila nereenih zakona eka, gnjili, narodni ivot e priekati. Donoenje zakona je lagano, sporo, a zakoni izlaze sirovi, nekvalitetni, esto odmah nakon prvog itanja. (Zato se ne proputa nijedno putovanje na meuparlamentarne susrete s njihovim dodatnim privilegijama. A drugi deputati, i u ne malom broju, prosto proputaju tri etvrtine zasedanja mandat tee, bogatstvo redovno kaplje i ba ih briga.) A koliko ih je samo dolo iz duhovno okamenjenog sloja. I ko od nas nije, gledajui i sluajui delegate Dume u kuloarskim razgovorima, bio zaprepaen nekakvom mehaninou njihovog izgleda i tona njihovog glasa. Da li je to zbog zauzetosti politikim i linim raunima? Zbog unutranje ravnodunosti prema oseanjima i siromatvu tih dalekih, nevidljivih ljudi koji su potrebni samo jednom u etiri godine, kao izborno telo? To su samo ofucane fraze bez duevnog oseanja. Skoro nikad se nee uiniti da su delegati ivo

20

zainteresovani za one sudbine koje dopiru do njih posredstvom zvanine procedure bez pritiska linih interesa. Narodni predstavnici... Promaknu, naravno, i ovde zdravi duhom. Zahvaljujui tome ponekad se otkrije neki oblik nesposobnosti ili kriminaliteta, oglasi se nekakav segment vlasti. ak ni Ustav iz 1993. ne ostavlja Dumi da bude mnogo vie od ukrasnog priveska na periferiji realne politike. Duma je i pod psihikim pritiskom zbog topovskog unitenja svojih prethodnika, Vrhovnog sovjeta. (ak ni u Ustavu nije na pravi nain razraen ni sistem opoziva delegata; nigde ta procedura nije prouena, ni opisana, nikome nije poznata s te strane nikome nita ne preti.) Postavlja se pitanje: moe li se bez Dravne dume? Zna se: koga nema bez njega se moe. Sistem zastupanja treba da izraava samom uhu vlasti miljenje naroda, a ne nekakvih partija i ne nekakvih sluajnih politiara, da izraava miljenje koje vlast ne bi smela da ignorie. Poznat je i takav delegatski sistem koji izrasta stepenastim izborima, gde kandidati uspevaju da ouvaju realnu vezu s narodnim ivotom (ja sam o tome pisao u Preureenju, 1990. god) U principu su poznati i jednodomni parlamenti (kao i trodomni). Mi sada imamo Savet federacije. On sve manje lii na Dumu i izraava stabilnost ivota regiona. O njemu dalje. Nejedinstvo obe Dume se najbolje moglo videti u pokuaju da naprave radnosposobni i odgovoran realan zakon o lokalnom samoupravljanju mada su obe (i drava) to obeale kao jedan od prvih zadataka i sve instance su se izmuile konsultacijama o brzo primenljivim projektima. Za to vreme napravljena su beivotna zakonodavna nedonoad koja onemoguavaju da se slobodno gradi samoupravljanje na ekonomskoj osnovi. Ni taj promaaj duma (i drave) nije sluajan: realno narodno samoupravljanje (prava demokratija) im je opasna konkurencija. Lokalno samoupravljanje bilo je nedovoljno razvijeno pre revolucije, a posle nje su ga uguili boljevici (takoe zato to im je konkurencija). Z e m s t v o, to i jeste vlast naroda. Samo ona moe narodu omoguiti slobodno disanje i postepeno razvijanje demokratskih navika. Tu bi se jo moglo matati o etikoj instanci u dravi? Da li emo mi ikada tome dorasti? Zar mi idemo prema tome?

8. Zatvorenost vlasti
Moe li se navesti bar jedan iole znaajan segment dravnog ivota u kome naa vlast devedesetih godina nije pretrpela estok istorijski poraz za Rusiju? Ali nju to malo brine, i ona ak kao da to i ne primeuje. Sva je okrenuta sebi, opijena sobom i sputana sobom. Koliko je Ukaza, Ukaza, Ukaza, Zakona, Zakona profijukalo nad naim glavama kao avionska armada. (Uili smo se ovih pet godina, na ivom telu Rusije naravno.) Ionako ih najee nismo ak ni proitali, a onaj ko je itao zaboravio je, i naravno, niko se nije prema njima vladao. Dananjih vlasti se ak i pribojavaju jer oseaju njihov pritisak (a po navici se svega boje) ali ko ih potuje? Vlast je naprotiv, uverena u svoju neprikosnovenost; novi aparatiki (dravni aparat je nekoliko puta vei od cekaovskog) nikog vie nee izbaciti, izgurati, samo ih je mogue izmeati kao karte u pilu. Upravo ti neumoljivi Ukazi o borbi protiv korupcije i borbi protiv kriminala beznadeno se zapetljavaju, upravo zato to su na kriminal i korupcija prirodna posledica blesavih reformi i dravnog javaluka. Zar nije 90 odsto dravnog aparata razjedeno podmitljivou i gramzivou? Kriminal je zahvatio ve sve slojeve vlasti do najviih. Kao to u organizmu koji se raspada skoro ne moemo odvojiti trulo od jo zdravog tako i u naem dravnom organizmu nije mogue odvojiti pljakaki banditizam od zaista zdrave ruske vlasti.

21

Apsolutna zatvorenost prema narodu i potpuna neodgovornost za ono to se radi, osnovna karakteristika ranije komunistike vlasti prisutna je i u dananjem reimu u nita manjoj meri, uprkos tolikim spoljanjim promenama zastava, grbova, parola... Ako neto i procuri u tampu vlast to ignorie. Svi demokratski paravani iskorieni su samo za prikrivanje pohlepne oligarhije i za obmanu svetskog javnog mnenja. Izmeu vlasti i naroda produbljuje se provalija a vlast nee da je vidi i ne shvata da nikakvi pukovi i desetine hiljada telohranitelja ne mogu da joj stvore autoritet. Sadanja centralna vlast slepo i ravnoduno ignorie sve ruilake procese koji se dogaaju u zemlji, ona ivi samo sa sobom i za sebe. I uverena je da e tako moi i ubudue. Uz dananji ruski reim potpuno smo onemogueni da utiemo na injenje (ili neinjenje) nae vlasti. A i dravni nivo, uprkos odvajanju od zemlje, ne moe da ne oseti na sebi povratno dejstvo duhovnog stanja naroda. Njegovo lomljenje ruilaki e se obruiti i na gornji sloj. Ukoliko se ova zemlja, kojom je zbog bezgraninog strpljenja naroda tako lako vladati, iz koje je tako jednostavno izvoziti milione i milijarde, ako se ona konano srui hoe li i visoke zverke propasti? Ili e nai sklonite u inostranstvu? Govorei centralna vlast, na koji njen deo zapravo mislimo? Pre svega, naravno, na izvrnu. O zakonodavnoj smo ve neto rekli. Ali zato ne i na sudsku sa sramno neefikasnim tuilatvom i osiromaenim sudskim staleom koji mora da zarauje uzimajui mito. Meu naim vladajuim figurama, ak i boljim, retki su oni kod kojih politiko razumevanje trenutka nije odvojeno od istorijske svesti: kako se ovaj dananji korak uklapa u nau istoriju, hoe li on biti izdaja bivih i buduih pokolenja? i kako e on izgledati s istorijske distance? Malo je takvih. I zar nije malo onih svesnih da vlast nije privilegija, nije poseban avion sa svitom i obezbeenjem, ve mukotrpan podvig, portvovano sluenje do samozaborava. Nae javno mnenje, kulturni krug, nai liberali i radikal-demokrate, najpre su bili tako oduevljeni nastupajuim carstvom demokratije i udesnim reformama, a potom su, razoaravi se u tu reformu i vlast, poeli estoko da ih optuuju? ta hoe njihova etvrta vlast sa svim njenim zanosima, as napadajui tu odvratnu federalnu armiju, as pravdajui eenske ratnike i teroriste, as proklinjui rusko-belorusko ujedinjenje, ta hoe oni? Zar nisu osvojili svoje specifino mesto u zoni vlasti i dravnih interesa? Jo jedan oblik vlasti nismo do sada imenovali vlast novca, a ona je jaa od vlasti svake naredbe i ukaza. Zahvaljujui mudrosti nae privatizacije sprovedene skoro u bescenje, i otvaranju komercijalnih banaka na raun dravne kase, ona je postala najjaa. Na njenom vrhu je grupa vodeih bankara koja se ovako ali: Da bacamo kocku ko e sada ui u vladu. O toj kapitalokratiji ne jednom je pisao Berezovski: Kod nas postoji samo jedna vlast vlast kapitala. I gotovo da je on u pravu. Od danas, bez podrke monog kapitala (a esto i mafijakog, lopovskog) n i k o kod nas, pod dananjim reimom ne moe da se popne do vrha vlasti tako da smo izgubili nadu da e opti izbori imati povoljan ishod za narod. Dobar primer za sve to je poznata predsednika izborna kampanja 1996. godine. Ona je grozno (pogreno) zapretila opasnou da e se komunisti vratiti na vlast u Rusiji. Kampanja je krenula u martu i ve u aprilu javno nam je bilo objavljeno kukaviko istupanje Trinaestorice bankara. Neskriveni strah za steeno bogatstvo uinio je da se rodi blistava ideja: demokratija to je jako dobro, ali nisu potrebni opti izbori! Neka se demokrate i komunisti pomire i nau nekakav kompromis ili emo mi primeniti svoje argumente, i tampu emo usmeriti kako nama treba. Neto kasnije pojavila se Sedmorka bankara, koja se otvoreno dogovorila da kontrolie viu vlast u Rusiji (gotovo 50 odsto ekonomije Rusije ve je u njihovim rukama, a bie i vie; prema najnovijim podacima 15 najkrupnijih kompanija i banaka kontroliu 70 odsto privrede zemlje).

22

U stvari, ta varijanta sa komunistiko-demokratskim pomirenjem bila je za bankare samo rezervna. A iza kulisa, kako smo godinu dana kasnije saznali od brbljivog Berezovskog, ve se stezala gvozdeno zlatna kopa mladog ruskog kapitala, sastavljena od mladih zvezda oligarhijske birokratije s ciljem da po svaku cenu proguraju svog predsednika! I to im je, istina ne bez muke, polo za rukom. Trijumfovali su. Budui da su bili lieni istorijske svesti, omamljeni svojim neoekivanim ogromnim bogatstvom, bili su nadmeno sigurni da e biti gospodari Rusije od sada pa vo vjeki vjekova. I bilo bi uzaludno sada ih prizivati, da, njih takve savesti... Uostalom, niko jo od zemnih ljudi nije uspeo da predskae sve neoekivane korake Istorije. itave 1995. godine kremaljski apartmani su ubrzano doterivani, ukraavani po najviim carskim merilima valjda ne zato da bi uskoro pripali nekom drugom ko bude demokratski izabran. Kada su bezbedno doplivali do te granice, bacili su se na proverene metode amerikih izbora, prikazivanje kandidata ija je svaka crta lica obeavala mudri dravniki smisao. Iako je obelodanjena kraa od pola miliona dolara u gotovini (!) dravni tuilac nije pokrenuo ni najmanji postupak. (A koliko je takvih kraa ostalo neotkriveno.) I, za razliku od SAD, svi televizijski kanali, kao jedan, vieasovno su slavili samo jednog omiljenog kandidata. Rusija je dostigla vrhunac slobode! Za razliku od ostalih zapadnih demokratija, kod nas smo sluali umirivanja otadbinsko-monarhijskim tonom, eto, nazire se ve i naslednik (republikanski?) za 2000. godinu, i ak ne jedan: oni, naslednici, ve brzo rastu (9. 6. '96). Svi predsednici ZND (17. 5. '96) stigli su da podre pogodnog kolegu na kog su navikli, i da se jo s njim tri puta izljube. Kompletna Velika sedmorka zduno je podrala najpogodnijeg za sebe rukovodioca Rusije. ak je i njegovo predsmrtno stanje, pre drugog izbornog kruga, bilo uspeno skriveno od biraa, da bi delovao pouzdano. Izgleda da je svojim raspojasanim i gazdinskim ponaanjem ova vladajua grupa za kratko vreme uradila ba sve da milioni ljudi zaale za izgubljenim komunizmom. (Uzdasi o izgubljenom komunistikom raju niu meu onima koji nisu bili direktno pogoeni viedecenijskim svirepim boljevikim terorom i mnogomilionskim rtvama, ili onima koji nikada nisu spoznali svoj tadanji pokradeni, jadni i pokorni ivot.) Ali kod ne manje miliona ljudi delovao je nataloeni strah pred preteom olujom povratka komunista. Time je bio paralisan svaki eventualni smisao tih izbora. Sav izbor sveo se na jedno: komunisti ili ne komunisti? (Jedini razuman ishod, u ta sam ja bio uveren i tada sam to predlagao da budemo protiv i jednog i drugog, da izbori, prema pravilima, budu odloeni, da se kandidati smene ili prinude da obrazloe svoju politiku, prolu i buduu z a t o je glasalo samo 5 odsto.) Po meni, u toj izbornoj kampanji ve je bila tako oigledna nesigurnost Zjuganova, strah od pobede kod komunistikog vrha: oni nisu mogli da smisle kako da iz blata izvuku kariku Svetske internacionale. Oni ak nisu mogli da se povrate od oka kako su propali sa svojim ukidanjem Belovekog sporazuma uz tresak i u ZND i na planeti. Pa ipak, uz sve ponekad drske izjave komunista pouzdano je nastavljano njihovo sklapanje kompromisa s oligarhijskom vlau, u skrivenim pregovorima, nagodbe su se uz svu buku zavravale niim. Bilo je to: Tresla se gora, rodio se mi. Opozicija je samu sebe unitavala. Unutranja slabost komunista naila je na kakvo-takvo razumevanje i bodrenje. Predsednik je ve ranije s nekoliko ukaza iao ka sporazumevanju i pomirenju. (Jo kako se oekivalo Pomirenje! Ali ne s voama opozicije koji su iveli u blagostanju, ve s masom prosjaka i opljakanih po celoj zemlji.) Vrhunac izmirenja dogodio se na dan osamdesetogodinjice boljevikog prevrata. U predsednikovom sveanom obraanju nije bilo ni pomena o tamnicama eke i logorima GULAG-a ali se nalo mesta za razumevanje i oprotaj onima koji su napravili sudbonosnu istorijsku greku, u ime Velike Doktrine greili

23

po telu Rusije. To znai da su i belima, koji su tri godine hrabro branili Rusiju od crvenog divljanja sada velikoduno oprostili. Tako su se, na jubilej, dve grane sovjettine ona koja je uspela u novoj vlasti i ona koja se zaglibila u opoziciji prirodno, ponovo spojile. vrsta oma oko naeg vrata. Zar nije bilo vreme da se, u pripremama za drugi predsedniki mandat, za svaki sluaj obezbedi, kao oslonac, i Nacionalna Ideja? Odmah je izdat Ukaz (6.7. '96), za sve nas preporuka: mislite, stvarajte Nacionalnu Ideju! I nali su se pregaoci kopai da stvore takvu ideju. Samo uzalud. Ve je bilo jasno da ova vlast nee za nacionalnu ideju prihvatiti ouvanje naroda. * * * Dok se u zemljama Istone Evrope formiraju otvoreno nacionalne vlade (i niko ih zato ne prekoreva); dok su vlasti ZND, pa i u svim autonomijama u Rusiji, bile veoma zauzete ouvanjem svog nacionalnog identiteta (i svuda su to smatrali prirodnim), u celom kompleksu sadanjih centralnih ruskih vlasti usahlo je, otkinulo se, da nikada ne izraste, zanimanje za prirodne potrebe r u s k o g naroda. (Ako prigradsku rezidenciju ili naredno ordenje nazove patriotizmom nita se nee izmeniti.) Daleko od oiju, daleko i od srca. Nai centri moi, naalost ne po prvi put, sasvim su ravnoduni prema sopstvenim ruskim problemima - dobro je da ne liju krv ruske mladosti, kao u eeniji, da ne pomrauju mlade due. A najmanje od svega se brinu o 25 miliona zemljaka koje smo u trci za nezavisnou odvojili od nas.

RAZGRANIAVANJE 9. Stranci za 24 sata


Rusi, idite u svoju Rusiju!, Odlazite, inae emo vas sve poklati!, Napolje iz nae zemlje, prokletnici! U Srednjoj Aziji izmiljena je sledea parola: Ostanite ovde, potrebni su nam robovi! Vreali su na ulicama, u tramvajima, na najprometnijim mestima, dosaivali enama. O tome sam dobijao pisma od Rusa jo u Vermontu, a potom, jo mnogo vie, u Rusiji. ivei tamo gde su navikli, gde su proveli itav svoj ivot, kao i njihovi oevi i dedovi probudivi se u svojim kuama, oni su iznenada saznali da ive u inostranstvu, kao neeljeni, teskobni, i ak nesreni tuinci. Kako se pomiriti s tim? Prepraviti u srcu, u grudima, u glavi? Sovjetska druba naroda, o kojoj smo mi toliko sluali ode i balade u trenu se neprijateljski iskezila, povlaei se ponekad, ali nikada ne nestajui. (I dublje u istoriju: znai da i za sto godina zajednikog ivota mi nismo privukli sebi te istone narode. A da li je to uopte mogue? Vidimo li mi mnogo drugaijih primera na Zemljinoj kugli? Dobro svi primaju kao normalno i ono se lako zaboravlja; loe raspiruje ar nacionalnih uvreda.) Ko su bili ti nai sunarodnici nastanjeni po periferiji? Oni su izgnani, evakuisani, ili otposlati dobri radnici, preduzimljivi, otroumni, profesionalni, s poveim brojem strunjaka meu njima. Upravo su o n i preneli na periferiju nauku i visoku kulturu, upravo su o n i tamo razvijali svu tehniku, industriju. (U Tadikistanu, prema zvaninim sovjetskim podacima, posle revolucije je proizvodnja porasla 210 puta! Bilo kako da je sabirano, mora se zakljuiti: a) Ni iz ega su stvorili sve. Ili je to uinilo mnotvo proteranih, raskulaenih, i njihovih potomaka koje je drava ovde naselila nikako ne gorih radnika, vrednih, marljivih, koji nisu alkoholiari. (Seam se republike onkoloke bolnice u Takentu gde sam leao, ona je opstajala samo zahvaljujui ruskim doseljenicima i prognanima.) I sada je krenuo talas daljeg proterivanja, otimanje stanova, imanja. I smeju im se to ih je Rusija

24

ostavila nezatiene. Neprestano ih prebacuju s dobro na loe plaene poslove. ak u prestonici, Takentu, na ruskom groblju lome ograde spomenika, skrnave ili pljakaju grobove. Otro su odbili rusku omladinu od instituta. Ruske kole ograniavaju ili ih potpuno zatvaraju. U svim dravama ZND ruski jezik kao obavezan se suzbija, istoriju predaju kroz interpretaciju titularne nacije. A godine, evo, prolaze ve je proteklo celih sedam godina, bezmalo itavo kolovanje jedne generacije. I postoje milioni takvih ruskih uenika u ZND. Uz to (znam mnogo takvih primera), strancima prestaju da isplauju penzije koje su zaradili u jedinstvenom SSSR-u, ali u drugoj republici: Zaradili ste je u drugoj republici, neka vam je oni i daju! (Ako je ovde zaradio, a odlazi, ne daju mu dokumenta o penziji.) Nema ni obeteenja rehabilitovanim bivim zarobljenicima, ili prognanicima: Nisi bio osuen u naoj republici? Neka te isplate oni koji su te osudili! Suze odzvanjaju ak i u pismima. Zato im se to deava (i tako neoekivano grubo). Zbog ega ih se odrekla domovina? Oni jo uvek oekuju pokroviteljstvo Rusije... Uzalud. Sami, obeshrabreni, odluili su da trpe do kraja. Naputeni i ponieni mire se s tim da njihova deca ue na tuem jeziku. Kod nekih se razbuktao prirodni nagon otii u Rusiju! Hrlili su prema novootvorenim ruskim ambasadama i konzulatima i nailazili kod njih na neprozirnu ravnodunost. Dobijanje ruskog dravljanstva je toliko duga procedura da je lake rizikovati i krenuti u Rusiju bez dravljanstva. ta uiniti? Prodati stan? (Oni su odjednom pojeftinili.) U drugim republikama su im zabranili prodaju. Zato bi menjali vei za manji, a razliku poklanjali. A onda su zabranili zamene. Vlasti su ometale i naruivanje kontejnera za selidbu line imovine. Potom su zabranili da se izvozi nametaj. To je dostojanstvo republike! Pojam 'lina imovina' ne postoji (odgovor u Turkmeniji). I da dodam: u drugim republikama kao to je Azerbejdan, Kirgizija, Kazahstan, Tadikistan, raspirivali su usijane take meusobna klanja, nasilje, poare. Ti plameni vrtlozi terali su da se odlazi. A gde nije bilo usijano? U republikama Zakavkazja i Srednje Azije za Ruse nije bilo, nema mesta i nee ga biti! Odlazak je najprirodniji izlaz. Da, statistika pokazuje da je odlazak Rusa iz Zakavkazja poeo i trajao jo od ezdesetih godina do kraja osamdesetih otila je ve jedna petina, to je istorijski neumoljiv proces. (Ja sam u Gruziji jo 1937. sluao gorke albe Rusa na pritisak Gruzijaca i na nemogunost da se doe do pravde. I u Kazahstanu sam video slino: dobiti proces na kazahstanskom sudu bilo je iskljueno. U drugoj polovini sedamdesetih poelo je iseljavanje Rusa iz Srednje Azije. Od devedesetih reke oajnika narasle su na stotine hiljada. Iz Tadikistana su beali tako uporno i (besmisleno) zatieni naim graniarima. Samo stari i siromani nisu beali, ali o njima i nemamo podataka. M i t a m o n e e m o d a i v i m o, i kad bi to shvatile ruske vlasti moda bi olakale jo milione sudbina. Zar nisu nai samozadovoljni dravnici, kada su tako lako potpisivali trenutni raspad drave bez ikakvih uslova, zar nisu pomislili ta znai rezati ivo telo. Ni u jednoj izjavi posle Belovea nije se ulo nita pametno, ni briga za te odbaene, pa tim pre nije od strane Rusije bila objavljena otvorena mogunost za sve otcepljene, za bilo koga, da kad poele mogu slobodno da dobiju rusko dravljanstvo (mada su mogli da ocene da je povratak otcepljenih u domovinu, uz naa milionska umiranja najvei ivotni dravni interes. Popunili bi na proreeni narod!) Ruske vlasti zauzete svojim raunicama, intrigama i podvalama, za sedam godina nisu nale u sebi vrstine ni hrabrosti da uine odluan pokret za zatitu sunarodnika baenih u ZND. Ne daj Boe da se poremeti harmonija saveza! Od istonih drava pokorno smo zamolili dvojno dravljanstvo za te potlaene; ali osim Turkmenije, svi su nas odbili. Poznaje li moderna istorija primer da je otadbina tako masovno izdala svoje sinove mi smo u jednom trenutku ostavili izvan granica Rusije jednu estinu ruskog naroda bez ikakve nae zatite i staranja! To se moe uporediti samo s tim kako je SSSR predao vie od 5

25

miliona vojnih zarobljenika u nemakom ratu po tome (da li samo po tome?) je demokratska Rusija verna sovjetskoj tradiciji. Ali o emu je sada re? Koga Rusija treba da spase? Drava je veoma zbunjena sovjetskim dravljanstvom: samo su njega imali svi koji danas ive, ali je u trenutku puklo kod dvesta miliona ljudi. (O tome je trebalo da brinu i misle oni koji su sastavljali Beloveki sporazum.) Kaemo da treba spasavati ruske dravljane ali takvih nije bilo sve do 1991 to znai svakog ko je pripadao jednoj od sadanjih ruskih nacionalnosti, ko nema svoju etniku dravu u ZND a eli da ivi ba u Rusiji. Odvajkada je Rusija izabrala komplikovan put da bude mnogonacionalna drava i ne moe se odrei nikoga svoga. Mada je trebalo, koristei orijentaciju dananjeg svetskog javnog mnenja, glasno i uporno traiti zatitu prava svakog naeg, ko je tamo odvojen. Ali gde tamo? Poto su nepromiljeno dali milione ljudi, ruski dravnici nemaju ni sposobnosti ni hrabrosti da ih zatite. A i meunarodna javnost ima neku svoju logiku koga i gde zatititi, koga ne. Odseene Ruse pomalo su zatitili samo u Pribaltiku, no, da li za dugo? Dana 22. 3. 1997, posle susreta s Klintonom, na predsednik je rekao sledee: Neemo govoriti da u Pribaltiku vre pritisak na Ruse. (U Rigi su 1998. prevrili meru, sasvim otvoreno.) Uostalom, kako se dananja Nemaka brino stara o Nemcima u Rusiji pomae ih inicijativama, organizacijama, novcem, alje im delegacije. Hoemo li i mi tako? Ne, naravno, ne. * * * Ipak, iz Kazahstana, gde Kazaka, uz sva preuveliavanja Nazarbajeva, ima samo 40 odsto, a Rusa do sedam miliona i jo mnogo Ukrajinaca, dve treine miliona Nemaca i Poljaka oni odlaze sramno, to je nemona kapitulacija. Ali veina ne treba da bei od manjine. Celu republiku izgradili su Rusi, raskulaeni, proterani i zarobljenici. (Rusima tamo zovu sve koji nisu Kazaci ili srednjoazijci. Tamo su i ostaci etiri kazake vojske Uralske, Orenburke, Sibirske i Semireenske sa etiristogodinjom tradicijom.) Posle objavljivanja nezavisnosti Kazahstana odnos prema Rusima se veoma pogorao. U ubrzanom formiranju drave objavili su da je mnogonacionalni Kazahstan drava samoopredeljenog kazakog naroda, kazahstanski jezik jedini dravni i slubeni, a zakon kae: sve to deluje protiv realizacije dravnog jezika podlee liavanju dravljanstva: ako ne eli da govori kazaki ili se spremaj za selidbu, ili propada na licu mesta (potom su dopustili upotrebu ruskog jezika za slubenu komunikaciju). Ubrzano je istiskivanje Rusa s visokih poloaja. Uspeno su blokirali kretanje ruskih deputata s ruskih jezikih podruja, a na izabrane potom vre pritiske. Zahteve iz ruskih jezikih podruja da se uvede ruski jezik u kole, da se ruski jezik, knjievnost i istorija ue po kolskom programu iz Rusije, stopiraju, proglaavaju ekstremizmom koji naruava suverenitet Kazahstana. Predavanja na ruskom jeziku u visokim kolama strogo su ograniena, dok su svuda obavezni ispiti na kazakom jeziku. Prekidaju se veze s jednim po jednim ruskim televizijskim kanalom. Jo intenzivnije se ukidaju unutarkazahstanske i lokalne televizije na ruskom jeziku. Ruska tampa se liava materijalne baze, gasi se, otro ograniava. Vetaki se prekida pretplata na ruska izdanja. Po novine, po ruske novine putuje se u Omsk. Oni koji moraju da poalju vano pismo u Rusiju izbegavaju kazahstansku potu (i cenzuru), trude se da pismo poalju po nekome. Na severu Kazahstana, u najruskijim oblastima bilo je nekoliko sluajeva spaljivanja pravoslavnih hramova, napada na episkopa besnele su ete kazakih nacionalista (Azat, Ala). Po celom Kazahstanu gradovi i sela s iskonski ruskim imenima bez izuzetka su preimenovana na kazaki. Nazarbajev je rezimirao: Rusko pitanje n e p o s t o j i, njegova briga je, kae, slina brizi o sudetskim Nemcima tridesetih godina (24. 11. 1993). A ta je njega zabrinulo? Ruski imperijalizam (januar '94. Davos). Bez obzira na grubo naruavanje procedure izbora u Vrhovni i lokalne savete, koje su zabeleili mnogi strani posmatrai, u maju 1993. izvetaj vaingtonske Bele kue je glasio: Ljudska prava u Kazahstanu se

26

potuju. A ubrzo posle rasturanja Vrhovnog sovjeta, jedan ameriki posmatra ak je nazvao Nazarbajeva uiteljem demokratije. (Ne vide?... Ne, vide ono to ele.) Kad bi bili tako mnogobrojni kao ruski narod u Kazahstanu, mnogi narodi bi uspeli da se odbrane. Eto, tu dolazi do izraaja bolesna ruska slabost nesposobnost za samoorganizovanje. Mi tamo, naalost, nismo narod, ve razni ljudi koji nemaju sposobnost etnikog organizovanja i izbora lidera. Samo su Kozaci, tako estoko razbijeni u sovjetsko vreme, nali u sebi snage da se suprotstave ali njihove oajnike pokuaje gui kazaka vlast (birajui najhrabrije) provalama u stanove, prebijanjem, stavljanjem lisica, bacanjem u tamnice, kanjavanjem po lanim prijavama. Svaka samoodbrana potpada pod raspirivanje nacionalne mrnje. (Stariju Ruskinju, advokata, vukli su po zemlji od kue do kola, vodei je u zatvor.) Mrana je budunost tih naih miliona u istonom hanstvu s takvom demokratijom. Hoe li budunost nekoliko miliona Rusa biti u preobraaju, u pretapanju jednog etnosa u drugi, ak rase u rasu? To je oiljak koji e trajati stolee, pa i vie. Reka stotina hiljada izbeglica iz Kazahstana tee i opada (1994 304 hiljade, 1995 191 hiljada, 1996 jo manje). Ljudi prestaju da veruju u otadbinu i da su nekome danas potrebni. I sve to, bez ikakvog uea ruskih vlasti. * * * Ali ima jo gorine. Koliko god da sam putovao po Rusiji i susretao sa mnogo ljudi, n i k o ni u intimnom razgovoru, ni na susretima veih grupa, gde je izjavljivano na stotine albi na na savremeni ivot, niko, niko se, nigde, nije setio i nije zapitao: kako je tim naim odbaenima, ostavljenima, naputenima? (Osim kada bih naleteo na same izbeglice. U svakom trenutku te udaraju zato to govori ruski. Istiskuju ga iz ljudi.) Iza tueg obraza zub ne boli. Gorko, gorko ali koga optuiti? U temelju ivota je nastao takav rascep, tako je izokrenut itav ivot, ljudi su zadovoljni samo ako se odre na nogama. Izgubili smo oseaj za jedinstvo naroda.

10. Izbeglice
Samo pola godine posle raspada SSSR ruske vlasti su se trgle, shvatile su da se treba pozabaviti tim nemirnim sunarodnicima koji zbog neega bee iz novih drava. Lagano je bila stvorena Federalna migraciona sluba (FMS) i, ne naroito brzo, poela da formira mreu svojih ispostava po ruskim oblastima. Oskudni budet SNP popunjavan je sledeih godina sa samo 15 odsto. Jadna je bila pomo izbeglicama i nesrazmerno mali krediti, na to se nije moglo osloniti. Ponekad ak ni roaci nisu dobijali prijave boravka, a u mnogim mestima su za prijave traili mnogomilionske iznose. (Neretko su izbeglice ostavljale svoje stare u tuini, bojali su se da ih povedu, i bili su u pravu...) Doavi nasumice, napregnutih nerava, pokuavali su da grade novi ivot. Oko 40 odsto pridolica imalo je visoko obrazovanje, ali u gorkoj domovini koja se i svojih profesionalaca oslobaala. Drugi su bili spremni da odu na selo, da obrauju zemlju. Doli su u slonim grupama, puni inicijative, hteli su da stvore kompaktna naselja, ili da dograde nedograene kolhoze nisu im dali, govorei: Priguite u sebi elju za parazitskim nainom ivota. Provincijska administracija ih je obmanjivala ili ucenjivala traei mito. Ako vam se ne dopada idite nazad, niste nam potrebni. Grupe izbeglica su oajavale, rasipale se. Izbeglice su pristajale i da ive u podrumima, u stanovima bez grejanja, u vagonima i na poljima; konano su za deo njih napravili centre za privremeni smetaj. Zato je De Gol mogao brzo da prihvati milion Francuza iz izgubljenog Alira? Zato je ratom razruena Nemaka mogla da primi nekoliko miliona Nemaca iz izgubljenih zemalja

27

iz Prusije, Pomeranije, lezije, Sudeta? A nae dravno rukovodstvo smatra masovno vraanje ruskih izbeglica nevoljom za Rusiju: u optoj dravnoj propasti kako im nai posao, stan? Uostalom, istina je: kako vlast kojoj iz ruku klizi itava zemlja, zaputena do odumiranja da izbeglicama neto prui iz profukane dravne kase, i koji deo panje da im posveti? Zato je predsednik i mogao da izjavi (1994): Ruska drava zahvaljuje zemljama ZND to su pruile utoite naim sunarodnicima... Kako je reagovala ruska tampa? A kako demokratsko drutvo? Ono nee ni da zna za te odbaene. tampa ne odlazi na mitinge izbeglica to nije profitabilan materijal. A kada i napiu neto o izbeglicama, to ostaje bez odjeka i kod vlasti i u drutvu. Evo i najstranijeg: izbeglice u svojim mnogobrojnim nevoljama nailaze ne samo na bezoseajnost vlasti, nego i na ravnodunost ili ak i neprijateljstvo, mrnju lokalnog ruskog stanovnitva Jo ih treba proveriti, moda su oni bogati, to su doli, ni mi nemamo ta da jedemo! U uovu su jedne zime iskljuili grejanje izbeglicama. Piu i o sluajevima paljenja izbeglikih kua. To je najgrozniji znak moralnog pada naeg naroda: nemamo vie jedinstveni nacionalni oseaj, nemamo elju da primimo svoju brau, da im pomognemo. Sudbina odbaenih izbeglica je grozno predskazanje nae sopstvene opte ruske sudbine. Razgovor s izbeglicama i itanje njihovih pisama cepa mi srce. Umorili su se od traenja pomoi. Mi u Rusiji nikome nismo potrebni, kau. Tamo, u inostranstvu, kod progonjenih, kod njih je posebno izotrena ruska svest i ruska bol pokuali su da je utole ovde, a ovde je ona izigrana. Za nas vlast nema sredstava, a za veselja ne ali. Od 1993. do 1994. stvoren je i postojao savez ruskih izbeglica, ali od Rusa nije imao podrku. Oslabio je i prestao da postoji. No, no! Kako kae na predsednik (7. 11. '97): Dolazi vreme kada e svakodnevni ivot graana postati glavni zadatak drave. Dolazi, dolazi ali nikako da stigne. Posle dvanaest godina perestrojki i preobuvanja, mi ve to oigledno i fiziki oseamo. Ovde opisani detalji s godinama se menjaju, ali iz nae sramne istorije oni nee nestati. Ta tuna izbeglika epopeja kao tamna senka lee na ruske devedesete godine XX veka: bez nje se ne moe razumeti ni savremena Rusija, ni savremeni ruski narod.

11. Migranti
Zakon o izbeglicama nije pravio razliku izmeu iseljenika koji su zaista prisiljeni da odu i punopravnih graana novostvorenih drava ZND, koji iz ko zna kakvih razloga takoe pretenduju da se presele u Rusiju. To je izazvalo posledice u stotinama hiljada sluajeva. Ve od 1992. vlast je naredila da se zabrani naseljavanje izbeglica u Moskvi, Petrogradu, Rostovskoj oblasti, Stavropoljskom i Krasnodarskom kraju. Ta zabrana nije mogla da opstane pred velikim, to znai i lako steenim novcem pridolica Kavkazaca, Zakavkazaca, Srednjoazijata: oni su lako krili zabranu, kupovali zemlju, kue, uvodili svoju ekonomiju. Za ruske izbeglice nije bilo stanova i posla, za brau s Kavkaza sve je bilo otvoreno. Samo je Azerbejdanaca koji su neprestano migrirali u Rusiju ve 1989. bilo oko 300 hiljada, a 1996. vie od dva i po miliona (iroko rasprostranjenih po Rusiji). (Doseljavanje je imalo sledeu predistoriju prema sravnjenju popisa iz 1979. i 1989, u tom periodu se broj Kirgiza poveao za 178 odsto, Azerbejdanaca za 124, Tadika za 114, Uzbeka za 76, Turkmena za 735.) Stotine hiljada ljudi prelo je na Severni Kavkaz (posebno u Krasnojarski kraj), ukljuujui Jermene iz suverene Jermenije. I jo je karakteristino da se pridolice ne koncentriu na proizvodnju, ve na trgovinu i uslune delatnosti.
5

V. I. Kotov, zbornik Ruski narod: istorijska sudbina u XX veku. M. Anko. 1993, str. 79.

28

Kakvo ovde treba da bude dravno reenje? Stvar nije u etnikoj, ve u dravnoj nadlenosti. Ima Jermena u Nahievaniji na Donu i dalje, ima ih u Armaviru, u Stavropolju, doselili su se tamo jo u vreme Katarine Velike ili u XIX veku oni sebe smatraju dravljanima Rusije. Tu e nas prekinuti, brzajui: A ta ako Jermenin ili Azerbejdanac ipak hoe da se preseli u Rusiju? Ljudska prava! Internacionalizam! Ionako su zemlje ZND proglasile sebe upravo nacionalnim dravama u tom njihovom opredeljenju je odgovor i on se odnosi na svakog pripadnika te suverene nacije: to je tvoja zemlja, a izvan nje si stranac. Ko objavi svoju nezavisnost, treba da snosi i posledice. (A probajte da se tako lako uselite u Sjedinjene Drave odmah e vas zaustaviti, stranci jednostavno ne mogu da se useljavaju.) Ni Rusija, posebno u svom sadanjem traginom i bednom stanju, ne moe da prima bez ogranienja i ustezanja sve koji iz inostranstva blieg ili daljeg ele da se usele. Oni koji dolaze iz novoproglaenih drava ZND mogu se smatrati u Rusiji samo strancima i moraju imati ograniena prava u graanskoj i ekonomskoj delatnosti. Ko svima ugodi, sam propada. Na tipian konflikt naiao sam u Stavropoljskoj oblasti. Iznemogla od te internacionalne poplave (i pritiska koji je rastao protiv nje), Oblasna duma je poetkom 1994. odluila: Prekomerni pritisak neorganizovanog mehanikog prirasta stanovnitva od lica koja dolaze iz bivih sovjetskih republika, esto da bi se bavili kriminalnom ekonomijom, ograniava interese starosedelaca tog kraja. To se odnosi na obezbeenje stanova, komunalnih, transportnih, medicinskih usluga i prirodnih resursa. Ruskim pak zakonodavstvom sve do sada nije regulisan nain dolaska i ivota stranaca (iz ZND), graana bez dravljanstva. Oblasna duma donela je odluku da uvede novi reim, odreivanje kvota useljavanja tih stranaca, a za one koji su primljeni odredila da moraju tu iveti sedam godina pre nego to dobiju pravo na kupovinu zemljita ili na uestvovanje u privatizaciji. Veoma razuman odbrambeni zakon. Ali, Glavni vrhovni sud, pri ruskom predsedniku (koji se u dokumentima neosetljivo i neobino skraeno naziva GPU) stavio je veto na taj lokalni zakon koji naruava prava migranata, naruava nae internacionalno potenje. Ruske izbeglice iz zemalja ZND sada su za nas molioci svi su lepo potpali pod istu odrednicu migranti, i isti zakon. U Tadikistanu graanski rat Tadici bee u Rusiju. Jermenija i Azerbejdan ratuju zbog Karabaha i Jermeni i Azerbejdanci i Jerazi (jerevanski Azerbejdanci) grunuli su u ruska prostranstva. Ko zna koliko je bilo njih s novcem, a svaka je etnika grupa zatvorena u sebe. Ko treba da sprovede ono to je ministar inostranih poslova Kozirjev pourio da potpie 1992. zbog tog internacionalnog potenja meunarodnu konvenciju o pravima izbeglica, posle ega je Rusija ostala bez prava da sa svoje teritorije iseli bilo kog od afrikih ili azijskih migranata, koji su (a ve ih je pola miliona), na putu za Evropu i dajui mito naim ambasadama, odluili da se prizemlje na bilo kom ruskom aerodromu im prekorae nau granicu. Sada je, po enevskoj konvenciji, Rusija za njih postala zemlja prvog utoita, mi smo u obavezi da ih naselimo i izdravamo: drugi, koje bi oni eleli, nee da ih prime. Samo u jednoj, Moskovskoj oblasti, 1997. godine nalo se 400 hiljada migranata iz raznih zemalja. Od masovne strane imigracije strada itav Zapad to je karakteristika veka.

12. Slovenska tragedija


Ja sam ubeeni protivnik panslavizma, to je za Rusiju uvek bio napor za koji nije imala snage. Nikada nisam odobravao nau brigu za sudbinu Slovena zapadnih (estoka greka Aleksandra I je prisajedinjenje Poljske, a eka daleko joj lepa kuca) ili junih, gde smo za nae starateljstvo dobijali samo nezahvalnost, kao u Bugarskoj, kad smo se meali u za nas neobavezan ali poguban rat, kao i u Srbiji.
29

Isto tako ne mogu bez patnje da mislim o vetakom cepanju istonog slovenstva. U trenutku su prekinuti milioni i milioni porodinih, roakih i prijateljskih veza. Taj rascep je proizveden lakomislenim, bezobzirnim zamahom nae novo-demokratske vlasti. Ali i zbog beznadene pasivnosti dananjeg ruskog naroda; i njegovog dvanaestomilionskog dela koji ivi u Ukrajini i dvostruko veeg broja onih u Ukrajini koji, prema poslednjem popisu, svojim maternjim jezikom smatraju ruski. Nije teko zakljuiti da e posle odvajanja od Rusije oni biti usitnjeni (kobasiica). Jo od prvih koraka stvaranja ukrajinske drave tamo su trubili da bi uvrstili politike pozicije o tobonjoj vojnoj opasnosti od Rusije. Kada je poela da se formira ukrajinska armija od oficira se pri polaganju zakletve trailo da izjave da su spremni da ratuju ba protiv Rusije. Oni su toliko eleli ratnu opasnost (da bi uvrstili jo uvek podeljenu ukrajinsku svest), da je dovoljno bilo da Rusija izjavi da e prodavati naftu ne po jevtinim ve po svetskim cenama pa da iz Ukrajine pretei zaviu: To je rat!! (Kuma, 1993 Nikakva ekonomija nee izdrati ako naftu budemo kupovali po svetskim cenama.) U itavom periodu 19921998. godine nije bilo nijedne runde rusko-ukrajinskih pregovora u kojoj ukrajinska strana ne bi zauzela pozicije daleko iznad kravukovskih, belovekih prozranih granica, nepovredivosti rusko-ukrajinskoig saveza do postojanog i upornog ukrajinskog otpora Rusiji na planu ZND i na svetskom. Ruska strana se, korak po korak, povlaila sve dalje, samo se povlaila. Uporno je (do danas) odstupala, pokuavajui da ekonomski potkupi nepomirljivost ukrajinske strane. rtvovala je, jednog za drugim, komandante Crnomorske flote, nepopustljive admirale Kasotinova, Baltina. Posle sporazuma, oigledno punog ustupaka, uli smo (9. 6. '95): estitam Ukrajini, Rusiji i celom svetu! Ukrajini naravno, i celom svetu ali ne razumem ta je to estitano Rusiji. Ukrajina nas ve javno istiskuje s Crnog mora. I najnoviji oblik neformalnih susreta (oblik diplomatije koji nas vodi u feudalizam) jo poveava ustupke Rusije. Pedesetih godina sam bio u logoru s mnogim ukrajinskim nacionalistima i smatrao sam da smo zajedno u savezu protiv komunizma (re moskalji tada nismo od njih sluali). Sedamdesetih godina u Kanadi i u Sjedinjenim Dravama, gde ivi veliki broj ukrajinskih emigranata, naivno sam pitao zato oni nikako ne nastupaju protiv komunizma, gotovo nita ne rade protiv njega nego se tako otro izjanjavaju protiv Rusije? Naivno, zato to sam, kada je prolo samo nekoliko godina, saznao da je famozni ameriki zakon '8690. o pokoravanju radnika bio izriito napravljen protiv Rusa i predloen amerikom kongresu upravo od ukrajinskih nacionalista (kongresmen L. Dobrinski). Prema nainu kako su ukrajinski nacionalisti razvijali svoju ideologiju, u njoj su uzdizani najekstremniji proglasi i interpretacije. Saznali smo da je ukrajinska nacija supernacija ona toliko zalazi u hiljadugodinju dubinu vekova, da je Ukrajinac bio ne samo Vladimir Sveti, nego ak, oigledno, i Homer. Tako, i u slinom duhu, komino se prepravljaju udbenici u Ukrajini, jer se ukrajinski nacionalizam, iako je tih nacionalista oigledno manjina, uporno uvodi u ideologiju cele Ukrajine. Ukrajina Ukrajincima to je najnesumnjivije (mada u Ukrajini ivi desetine naroda), ali i Kijevska Rusija do Urala! Ruse odvajaju od slovenstva kao mongolo-finski hibrid. Upravo stvoreni institut nacionalne geopolitike u Odesi nosi ime (Jurij Lipa) autora knjige Deoba Rusije koji je jo 1941. predloio program Rusiju je mogue sruiti samo u savezu Ukrajine s Kavkazom i Zakavkazjem. U tom duhu su 1992. ukrajinski nacionalisti otvoreno u Ljvovu slavili jubilej hitlerovske SS divizije Galicija (i to nije izazvalo prekore ni bes Sjedinjenih Drava). Na njihovoj konferenciji 1990. reeno je: Mi ispovedamo kult sile, sila to je sve! Zbog toga Ukrajinski nacionalni ansambl (UNA) ima svoje jurine odrede (UNSO) i parolu: UNA prema vladi (do vlasti) UNSO na juri! Na Kongresu 1994. reeno je: Treba podrati regionalni separatizam u Rusiji, da bi je razbio.

30

Sjedinjenim Dravama je potrebna upravo takva antiruska pozicija Ukrajine. Ukrajinske vlasti, i u vreme Kravuka i u vreme Kume, usluno slue amerikim ciljevima oslabljivanja Rusije. Tako je brzo i dolo do specijalnih odnosa izmeu Ukrajine i NATO i do vebi amerike flote u Crnom moru, 1997. Hteo ne hteo, mora se setiti besmrtnog Parvusovog plana iz 1915. godine: iskoristiti ukrajinski separatizam za uspeno razbijanje Rusije. Komadanje Rusije, koje tako raduje dananji politiki svet, nezdravo i dugo e se odraavati na sva tri slovenska naroda. A dananja taktika toplina prema Ukrajini koja dolazi s dalekog dalekog Zapada, nee se pokazati dugovenom, ve e trajati samo dok im je to potrebno. Naalost, nacionalisti iz zapadne Ukrajine, vekovima trovani od ostale Ukrajine, koristei pometnju 1991. godine i nesigurnost ukrajinskih lidera koji su stidljivo urili da se operu od komunizma pribliavajui se usijanom antimoskaljstvu naumili su da zacrtaju i nametnu itavoj Ukrajini lani istorijski put: ne samo nezavisnost, ne prirodni razvoj drave i kulture u svom stvarnom etnikom obimu nego da zadre to vie teritorija i naselja, kako bi izgledali kao velika drava, gotovo najvea u Evropi. Nova Ukrajina je odbacila itavo sovjetsko zakonodavno naslee, samo je jedan poklon vetaki izmiljene lenjinske granice prihvatila! (Kada je Hmeljnicki prisajedinio Ukrajinu Rusiji, Ukrajina je predstavljala tek jednu petinu dananje teritorije.) Daj Boe Ukrajini svakog uspeha u samostalnom razvoju. Oteavajua okolnost joj je upravo to neprimereno rasprostiranje na zemlje koje nikada pre Lenjina nisu pripadale Ukrajini: dve donecke oblasti, itava juna polovina Novorusije (Melitopolj Herson Odesa) i Krim. (Prihvatanje Hruovljevog poklona manje je nepoteno, ali prisvajanje Sevastopolja uprkos, ne kaem samo ruskim rtvama, nego i sovjetskim pravnim dokumentima to je dravna kraa.) Strateka greka prilikom odreivanja dravnog zadatka bie stalna smetnja zdravom razvitku Ukrajine. Ta poetna psiholoka greka uporno i tetno e se odraziti i u neorganskom sjedinjenju zapadnih oblasti s istonima, i u dupliranju (sada ve i utrostruavanju) religioznih grana, i u elastinosti podreenog ruskog jezika koji je do sada 63 odsto stanovnitva smatralo maternjim. Koliko uzaludnih, nepotrebnih napora treba protraiti na prevazilaenje tih naprslina. Prema poslovici: Oteto prokleto. A koliko jo treba decenija da se ukrajinska kultura podigne na nivo svetske! Da je toliko uzdignu da ukrajinski naunici ne moraju da piu svoje radove na ruskom, ako ele da budu prevoeni na strane jezike. Upravo zato to prema Ukrajini imam samo roaka oseanja, volim je ja joj t a k o e ne elim dravni razvoj, kao to to ne elim ni Rusiji. (Na tu nemogunost kulturnog uspona ali se i dravni Kazahstan.) Ve sada su ukrajinske vlasti izabrale put pojaanog pritiska na ruski jezik. Otkazali su mu ne samo ulogu drugog slubenog jezika u dravi nego ga istiskuju i iz radija, sa televizije, iz tampe. Po deset puta poveavaju cene ruskih izdanja. Istovremeno, otputaju se s posla oni koji ne znaju ukrajinski. Na fakultetima, od prijemnog ispita do diplomskog rada sve je samo na ukrajinskom ako ne razume terminologiju, otpada. Ruski jezik negde potpuno izbacuju iz kolskih programa, negde tretiraju kao strani, do fakultativnog; potpuno su iskljuili istoriju Ruske drave, a iz programa knjievnosti gotovo svu rusku klasiku. uju se sledee optube: ruska lingvistika agresija i rusificirani Ukrajinci peta kolona. Tako se ne poinje od uzdizanja ukrajinske kulture, ve od guenja ruske. Dolo je do pokuaja jezikog samobekstva: prevoenje ukrajinskog jezika na latinsko pismo, podsmevanje itavoj ruskoj istoriji. Uporno gue i Ukrajinsku pravoslavnu crkvu, onu to je ostala verna Moskovskoj patrijariji s njenih 70 odsto ukrajinskih pravoslavaca. U dananjoj Ukrajini nemogue je pisnuti o njenom federativnom ustrojstvu, tako galantno prihvaenom u Rusiji; odjednom se pojavljuje avet autonomnog Krima, autonomnog

31

Donbasa (ve smo i zaboravili da mislimo o Rusinima Zakarpatja, s njihovim vrstim ruskim korenima). Da nije bilo krvavog eenskog rata Moskva bi u godinama tekih krimskih kriza, moda (da li bi?), imala mukosti i snage da podri opravdane zahteve Krimljana, njih 80 odsto glasalo je za nezavisnost poluostrva, ali je zbog eenije onemela i izneverila nade Krima. (UNSO je odgovorila Krimljanima: Krim e biti ukrajinski, ili ga nee biti! Meutim, aktivisti nacionalisti su s entuzijazmom ili da ratuju na eenskoj strani, a sada podiu spomenik Dudajevu i, ak, za ivota, Basajevu.) Koliko je Rusa s negodovanjem i uasom preivelo tu bezvoljnu, nikako neosporenu, bez ikakvog protesta, karakteristinu po mlitavosti nae tadanje diplomatije, predaju Krima za 24 asa i njegovu izdaju pri svakom sledeem krimskom konfliktu. I bez otpora, bez i najmanjih politikih koraka, predaju Sevastopolja, dragog kamena ruske vojnike odvanosti. To je pravi zloin nae izabrane vlasti ali se ni mi, graani, nismo usprotivili na vreme. I sada, za vreme koje ne mogu sagledati blia pokolenja s tim se moramo pomiriti. Ne, neemo podraavati ukrajinske nacionaliste ni kad je re o istorijskim pretnjama ni o mrnji. Ne treba nikako odgovarati na njihovu usijanu antimoskaljnu propagandu. Treba je preiveti kao oblik duevne bolesti. Ne treba s nae strane davati prazne pretnje to je vrua hrana za njih. Otreznie ih samo vreme, sam preobimni, samosvojan istorijski proces. I nikakva njihova prokletstva nee odvratiti naa srca od svetog Kijeva, izvora i samih Velikorusa, Kijeva u kome i sada odjekuje ruska re, i nee uutati. Sauvaemo topli oseaj jedinstvenog troslovenskog naroda: A vi, Ukrajinci, isto kao i Belorusi, ste, ipak, naa braa! Ukrajini treba velikoduno predloiti intenzivnu kulturnu razmenu. (Nacionalisti e to odbaciti? Time e pokazati da su ruski jezik i ruska kultura za njihovu dravu opasniji od svih raketa.) Bolje bi bilo da se takmiimo koja e od raskomadanih slovenskih zemalja pruiti bolji ivot svom narodu. A pred svakom je dug, nezaobilazno teak i nimalo blistav put. Meutim godine prolaze. Za mlade ljude svaka godina je epoha. ta da rade mladi Rusi u Ukrajini? Iz Rusije nikakve podrke, i nee je biti. Normalno da se pokore, da menjaju jezik, da menjaju nacionalnost? Za njima me srce boli (obine ruske porodice u Ukrajini s pravom pitaju: pa nee se valjda naa deca boriti u eeniji). * * * Muno ujedinjenje Belorusije s Rusijom moglo bi biti srean nastavak istorijske istonoslovenske tradicije. Meutim, osetljive meunarodne snage e se tome otro suprotstaviti i dravnim i propagandnim pritiskom, i dotokom novca. I ruska tampa, kao po komandi, gotovo nepristojno se obruila na prvu manifestaciju rusko-beloruskog saveza. Koliko smo sluali o guenju prava u Belorusiji i ni rei o tome istom u Ukrajini, i jo mnogo goroj situaciji u Kazahstanu, a na same sebe se i ne osvru; pa zar milioni ruskih graana imaju realna ljudska prava?! Zato o njima ne piete? Pored toga (iskljuujui svaku linu borbu za pozicije), ujedinjenju e biti prepreka i sada prihvaeno rusko federativno ureenje: ono vrlo komplikuje stvaranje federacije na drugom nivou. Ako elimo zajedno da ivimo ne treba da rasturamo dravu.

13. U eeniji
Mnogi u naoj zemlji se ne seaju, a veina nije nikada ni znala, da su eeni u graanskom ratu, u pokolju Kozaka, podrali boljevike. Kao nagradu njima i kaznu Kozacima, ve poetkom dvadesetih godina, erinski je nasilno iseljavao Kozake iz Sunenskog okruga i iz srednjeg toka reke Terek (desna obala) i ta naselja naseljavao eenima. (Dodue, ubrzo, sa uvrivanjem sovjetskog sistema, i eeni su poeli da diu

32

ustanke.) Godine 1929. predali su eeniji i Grozni, koji je bio naseljen gotovo iskljuivo Rusima, i do tada pripadao severnokavkaskom kraju. Ali 1942. godine, dok se pribliavala Hitlerova vojska, a kao podrka njoj, izbio je ustanak eena i Ingua i zbog toga ih je Staljin kasnije iseljavao. Godine 1957. Hruov je eeniji koja se vratila, poklonio kozaku levu obalu Tereka. A mnogo Rusa nastavilo je da ivi u stepi na desnoj obali (prema popisu 1989. u eeniji je ivelo 0,7 miliona eena i 0,5 miliona neeena). Pogromi, otmice i ubistva neeenskog stanovnitva poeli su u eeniji ve u prolee 1991. (i nisu naili na protivdejstva iz Moskve). Ali zato eenski lideri i aktivni borci nisu propustili da iskoriste raspad drave u jesen 1991. Dudajev je preuzeo vlast i objavio nezavisnost eenije koju su eeni oduvek eljno iekivali. Ni za ta nespremno, lieno istorijskog promiljanja, rusko rukovodstvo je odmah impulsivno objavilo eeniji rat, ali izgubivi ga kroz dva-tri dana zbog svoje nesposobnosti, samo se predstavilo svetu u smenom obliku. I tu poinje prva zagonetka trogodinjeg nedelovanja vojske: ruska vojna komanda ustupila je samoproglaenoj eeniji ogromne koliine naoruanja svih rodova, ukljuujui i avijaciju. Pedesetih godina bio sam s eenima u progonstvu. Tamo sam odlino upoznao njihov nepopustljiv, razdraljiv karakter, njihovo nepristajanje na ugnjetavanje, visoku ratnu spremnost i samostalnost. Od prvih dana eenskog konflikta (1991) bilo je jasno da bi ranjenoj, nestabilnoj Rusiji, s rascepkanim politikim, drutvenim i nacionalnim tokovima, vojni sukob s eenijom doneo ogromne potekoe, ali mi je jo besperspektivnija izgledala zamisao da se eenija moe politiki umiriti. inilo mi se razumno da se odmah prizna nezavisnost eenije, da se otkine od ruskog tela, da joj se prui mogunost da pokua da opstane kao nezavisna drava, ali isto tako i da se odmah odvoji vrstim vojnim pograninim kordonom, pri emu bi razume se, Rusija zadrala levu obalu reke Terek. (Jo je u XIX veku bilo tako, i jo stvarnije se pokazalo danas: za eene su otmiarski upadi i otimanje talaca, robova i stada stoke bili oblik proizvodnje, s obzirom na niske prinose od sopstvenih domainstava.) Treba uloiti napore da se iz eenije prebace svi Rusi koji to ele, a znaajne stotine hiljada eena-migranata, rasejanih po Rusiji u kriminalnoj ekonomiji, da se proglase strancima i da se trae ili dokazi njihove korisnosti za Rusiju, ili njihov momentalni odlazak. (Takav plan sam predloio u junu 1992. predsedniku Jeljcinu u naem telefonskom razgovoru Vaington-Vermont, ali bez efekta. Taj plan sam potom ne jednom predlagao u ruskoj tampi i na televiziji i takoe uzaludno.) Meutim, protegao se trogodinji period potpune pasivnosti Rusije prema otcepljenoj eeniji. Kakvi su to moni tajni interesi nekakvih visokih sfera u Moskvi koji su diktirali stav kao da se nita nije desilo. Pa ipak, obilni potok tjumenske nafte odlazio je u naftopreraivaki zavod u Grozni ne donosei Rusiji ak ni priblinu cenu te nafte, razlika se nekome dostavljala, negde se delila. Tako su nastavljene dravne dotacije eeniji i sve druge ekonomske i transportne veze s njom. A u samoj eeniji razbuktao se neobuzdani teror protiv neeenskog stanovnitva, najee Rusa. eeni su samovoljno vreali, poniavali Ruse, otimali, prisvajali imovinu, stanove, imanja, ubijali, izbacivali s prozora na spratu, silovali, otimali ene i mukarce, decu iz dejih vrtia mnogi su tako nestali bez traga. Rusi, napolje iz eenije! Ruski vapaji su se razlegali iz eenije, Rusi su sa albama kucali na vrata ruskih institucija ali sve tri godine to je ostajalo bez odjeka. Niko nije imao ni administrativnu ni sudsku zatitu. Sva ruska tampa, sada tako slobodna, utala je o sudbini tih pola miliona neeena, utala je sve tri godine. Ni ruska televizija nam tri godine nije prikazala nikakve razdirue scene ni leeve. itave te tri godine najpoznatiji ruski pravobranioci pokazivali su blagonaklonost, izraavajui na taj nain ravnodunost naeg obrazovanog drutva. (Tokom te tri godine meni je poznato samo jedno saoptenje iz eenije u moskovskim novinama: da je za prvih pola

33

godine reima Dudajeva u eeniji podvrgnut nasilju svaki trei stanovnik6, razume se, neeen.) To je i bilo, kako se sada govori, etniko ienje, ali ono u Bosni postalo je poznato celom svetu, a u eeniji nikome. Ni OUN, ni OEBS-u, ni Savetu Evrope. Kao to je nemogue objasniti neuestvovanje viih vlasti ruske drave do 1994 tako niim nije mogue objasniti, obrazloiti iznenadni preokret: zapoetu borbu protiv eenije. Generalska nenadarenost u voenju vojnih operacija i politika nesposobnost ruskog dravnog rukovodstva takmiile su se u krivici za hiljade i hiljade ivota ako samo nesposobnosti moe da se pripie to to su planuli trilionski zapoeti poslovi u eeniji direktno na sceni vojnih dejstava i u toku njih. Bili su inscenirani i svenarodni izbori promoskovske administracije u eeniji, do tog stepena otvoreno falsifikovani, da je ak smrdelo i nosevima koji su sve to pretrpeli u sovjetsko vreme. (Kasnije, kada su izgubili rat svu tu narodnu vlast su tiho svrgnuli, ak i bez primedbe.) Neiscrpan je spisak pogrenih koraka ruskih vlasti u tom ratu (i svi su plaeni nevinim rtvama). Ali oigledan i neobjanjiv korak bio je: posle teroristikog napada Basajeva na Buonovsk u junu 1995 ne samo da su pustili samu bandu, nego su uskoro dobrovoljno predali eenima gotovo svu teritoriju koju su za pola godine osvojili i ponovo je trebalo poinjati iz poetka. U itavoj toj prljavoj kampanji ne samo rusko rukovodstvo, nego i ne malo naroda u Rusiji pravdalo je nastavak rata u eeniji neophodnou da se sauva jedinstvo Rusije, inae e se otcepiti itav Kavkaz, inae e se raspasti itava Rusija. Bilo je to impulsivno razmiljanje, bez uvida u svu specifinost konflikta. Dok je trajao eenski rat, naa vlast je desetinama drugih to injenja, to neinjenja, nepopravljivo razbijala Rusiju. Zar su uopte mogli da zadre eeniju kad su dali Crno more i Krim?! Dozvoliti eeniji da ode bio je in ozdravljenja odsecanjem bolesnog dela tela, i uvrenja Rusije. A deo tih sramnih vojnih neuspeha, koji su pretvorili Rusiju u nita, uz prezir celog sveta to je bio najbolji put za raspad cele Rusije. Postavlja se pitanje da li bismo bez generala Lebeda umeli da se izvuemo iz tog rata. Potpuni utisak je bio da nije bilo ni dravne volje ni dravne pameti pa bismo rat nastavljali jo godinu, ili dve. Lebeda su tamo poslali da propadne na tom zadatku koji je nemogue ispuniti a on je odluio da potpie kapitulaciju u ratu koji nije zapoeo i koji on nije izgubio. (Oni su krivi za sve, a on je kriv to je u elji da to pre sklopi primirje, ili verujui u velikodunost svog eenskog partnera, poverovao, ili se pretvarao da veruje, u garancije da e se eenski borci razoruati kada naa vojska napusti njihovu teritoriju i nije zatraio hiljadu naih zarobljenika iz njihovih jama i s ropskim lancima na nogama navukavi na taj nain na Rusiju jo jednu sramotu koja se ne moe sprati.) I jo dostojanstveniji armijski finale: da bi se udovoljilo gordosti pobednika (koji odlazi od nas), dve nae stalne brigade razmetene po kuama su, po naredbi predsednika, usred zime izbaene iz Groznog jedna u otvorenu ledenu stepu. Nisu alili svoje vojnike (ta brigada se i raspala na prolee). Sada su s potovanjem urili da stisnu ruke onima koji su do jue pretili Moskvi atomskim obraunom, time da e pretvoriti Moskvu u neutralnu zonu, i terorom po svim eleznikim prugama Rusije, koja ne treba da postoji, jer je itav ruski narod kao stoka. Kako su taj rat preiveli Rusi koji su iveli u eeniji? Najvei broj njih iveo je u Groznom i nisu, za razliku od mnogih eena, imali ni naina da se prevezu, ni novca da otuda na vreme pobegnu. Iz obraanja ruskoj zajednici Groznog u prolee 1995: S jedne strane su u Ruse pucali i ubijali ih ratnici Dudajeva, a s druge je pucala i bombardovala ruska vojska. U Groznom nema nijedne ulice, sokaka, parka, skvera ili kvarta, gde nije bilo ruskih grobova. Ali ruske novine su pisale i televizija pokazivala samo eenske gubitke. (O, kako su pravedno zvuali glasovi demokrata: Kako je mogue ubijati ljude da bi se sauvao
6

Ekspres hronika, 28. 7. 1992.

34

Ustav? Utoliko je udnije to te argumente nismo od njih uli ni 4. oktobra 1993, ni prilikom pogibija Rusa u eeniji.) Posle kapitulacije, i ruska vlast i nae drutvo zaboravili su na starosedeoce Ruse i etrdeset hiljada Rusa koji su ostali u eeniji bilo je osueno na odumiranje i genocid. Piu u oajanju: Rusija nas je zaboravila. Pomozite nam da izaemo! Sada ubijaju itave porodice koje nisu unitili u ratu, a ubijene odvoze neznano kuda. Penzije ne isplauju: 'idu na obnavljanje gradova'. I trude se da nam zaepe ui da ne ujemo da u eeniji, s kojom mi potpisujemo blagonakloni mir i dan danas dre ruske robove, prodaju ih i kupuju a eenska vlast toboe nije u to umeana. Ali, ni to jo nije sve. Ona hiljada i dvesta-trista Rusa koji su uspeli da pobegnu iz eenije, opljakani i siromani, i koja je opstajala uz bednu pomo ruskih migracionih slubi sada, po okonanju rata, pokazala se ruskim vlastima kao suvian teret. Od poetka 1997. ukinuli su im novanu pomo, liili ih prava da ive u punktovima za privremeni smetaj izbeglica i predloili su im da se vrate nazad, u svoju eeniju. Time se zavrava ne, tu se ne zavrava itava iroka slika odricanja sadanje Rusije od miliona svojih dravnih pastoraka. I posle okonanja vojnih dejstava itavo ponaanje naih vlasti prema eeniji iznenaivalo je svojom slepoom, neodgovarajuom politikom, i ak trivijalnou. as jednoasovnim boravkom na aerodromu Grozni. as izmiljanjem dogovora o razgranienju s eenijom s nemoguom irinom njihovih prava, pa ak i neka imaju suverenitet. Pa zato ste onda dve godine lili krv? Da bismo sauvali na zajedniki ekonomski prostor to jest da se nastavi komercijalno-kriminalno eensko parazitiranje na ruskom telu. Da, ak smo, posle kremaljskog srdanog susreta, uli: eenija moe da postane na strateki saveznik... Otkrivanje Amerike! Za 24 sata proterano je iz ruske autonomije rusko predstavnitvo (ambasada?) naa vlast je samo izbrisana: u odnosima s eenijom ona je prola sve faze ponienja. A eenija? Ona otvoreno trai savez s Turskom, s muslimanskim svetom, bilo s kim, samo ne s Rusijom i malo usporava, oekujui od nas milijarde dolara priliva. eenija se, sasvim otvoreno, principijelno i dosledno odvaja od Rusije, ali sada i s poklonjenim dodatkom kozakih terekih zemalja. I mi vie ne moemo da postavimo granicu na Tereku, ve se ukopavamo u ravnu stavropoljsku stepu: nae vlasti su darovale i celovitost i mir stavropoljskog kraja. eenske razbojnike grupe, bez muke, svakodnevno presecaju tu uslovnu nebranjenu granicu, otimaju pogranino stanovnitvo, odvode stoku tako da Kozaci kukaju bez oruja, hoe sami, sad ve bez vlasti, da se odbrane, kao i Dagestanci pored njih, od svoje kavkaske eenske brae koja im donose oganj i jauk. Ruskoj vlasti ostaje samo da neto bespomono mrmlja (ubeene demokrate sada razumno ute. Kao i svetske diplomatske slube samo tiho skupljaju svoje taoce). Prezira dostojan kraj zloinakog rata.

14. I jo, jo razgraniavanje


SELO nita manje odbaeno, odvojeno od Nove Rusije. Postojala je staljinska kolektivizacija. Rezultati su poznati: selo su raskopali, naterali 15 boljih miliona ljudi da ga napuste, gurnuli ga u amorfno stanje. Pa ipak, na ilavi narod je opstao ak i posle pogibeljnog sovjetsko-nemakog rata. Tada se na selo sruilo hruovsko ukrupnjavanje kolhoza: spajali po deset kolhoza u jedan i tako konano obezliili rad, procvetao je javaluk (i jo su dodali unitenje medonosnih uma zbog krljavog kukuruza). Potom su, da ne zaboravimo, poslali brenjevsku likvidaciju neperspektivnih sela; zapustili ogromna prostranstva obradivih povrina srednje Rusije (nadoknadiemo u Kazahstanu hruovskim celinama) i razorili ivot jo stotina hiljada starosedelaca seljaka.

35

A onda nisu mogli da nae maloumne reforme ne proire i na seljatvo. Da li je bila pripremljena istorijska analiza tog pitanja? Da li su traili talentovana reenja? Da li je uvaavano miljenje naroda, da li je bilo diskusije na tu temu? Naravno ne, ne, i ne. U strasnom raskidu s postojeim izbacili su nekoliko brzopletih parola nepromiljenih, bez materijalne podrke, a onda, poto su bili zauzeti izgradnjom lanih banaka, otimanjem industrijskih giganata, uvozom izobilja raznobojne hrane izvrioci naih sudbina vie nisu okretali glavu selu. Bila je izbaena jo jedna od brzopletih i imitatorskih parola (jo u epohi Gorbaova): odmah formirati farmerstvo! Naviknuti poltroni odmah su krenuli u kampanju farmerizacije: koliko je potrebno farmera po oblasti, koliko po rejonu, koji je to procenat i poeli su izbezumljeno da jure. Sve te gorke stvaralake muke ve su mnogo puta podrobno opisane u tampi, neu ih ponavljati: i dravno lihvarstvo s kamatom od 213 odsto, administrativne obmane, i mito gradskoj vlasti, i prostitucija i neplaeni rad i masovno unitavanje brzopletih heroja. Silom su nametali ukaz za ukazom, kao to su navikli sedamdeset godina. Prvi je bio jo na poetku, 27. 12. '91 da se odmah zapone prodaja zemlje na licitaciji. Hvala Bogu na naoj inerciji, na tome je ukaz i zapeo. Potom je usledila direktiva nove demokratske vlasti (1992): odmah, za nekoliko nedelja, do jesenje setve, privatizovati kolhoze-sovhoze i predati ih u posed trudbenicima. Reeno uinjeno: na vratima direktora i predsednika promenjene su tablice. Sada je pisalo ef akcionarskog drutva, predsednik udruenja, uklonili su suvine kolhoznike, objavili: od danas ste vi uvaeni vlasnici, svakome pripada toliko i toliko hektara zemlje (neodreene, nepoznate, neznano gde i kakve). I nita se nije promenilo osim za agrarne barone: oni su sebi odredili odline komade zemlje i inventara po nedirnutim cenama od 1985. godine, a uz to su se i oslobodili ranije odgovornosti pred rejonskim komitetima (zapadni svet je aplaudirao brzini ruske privatizacije). Ali nae selo se i dalje kotrljalo u propast. Oma po hiljadu puta poveanih cena obesmislila je proizvodnju mleka (prolivaj na zemlju), mesa, pa i ita bacaj, jer e vie dati za gorivo i u bescenje prodati preraivaima; organizovanog otkupa na veliko nema. I dolo je do prvih krupnih promena: izvren je pokolj krupne rogate stoke. Od 1991. stoni fond je katastrofalno prepolovljen, on se ne moe oporaviti ni u sledeoj deceniji. ak i ako smo u svirepoj kolektivizaciji izgubili 16,2 miliona grla, onda smo od reforme 199296. izgubili 19,6 miliona.7 Neprekidno se smanjuju zasejane povrine, polja zarastaju u korov protiv koga se ne moe boriti jer nema sredstava, od tehnike je ostao kr, u poljima svakodnevno ostaje nepokupljeno ito i povre. Zaputaju se sve nova i nova prostranstva zemlje, hiljade hektara panjaka (setimo se da su oni naubreni i izravnani tekim traktorima): nema semena, nema dovoljno ruku, a i zato sejati? Postalo je besmisleno. tavie, nema nikakve dravne podrke dragocenom ruskom lanu. Zarastaju i ume. A ponovno stvaranje uvek due traje nego ruenje. ta su to akcionari-kolhoznici? Koliko je puta sovjetska drava obmanjivala seljake? Nebrojeno. Koliko je puta odrala obeanja? Nijednom! U selima bez seljaka sve je manje radnih ruku, a jo manje elje da se radi. emu rad? Ako seoski proizvodi nisu nikome potrebni ostaje samo jedan smisao ivota napiti se. Akcionarska drutva treba drati u stanju dremea: ne raditi na silu, ali dobijati ogriske. Ljudi ive od svojih i od ukradenih, kolhoznih parcela, raznose gde ta nau, i kao i ranije zavise od kolhoznih kneia: vode rauna da budu obezbeeni grejanje i stona hrana. Kako objanjava poznavalac savremenog sela B. Jekimov: Prirasli su za kolhoz, ako ih odvoji potei e krv. Nije stvar samo u formi zemljoposednitva, ve u tome koliko se sredstava (i pameti!) ulae u zemlju. Prelazak na sitno sopstvenitvo podrazumeva i promenu profila
7

Opta gazeta 13. 11. 1997, str. 3.

36

poljoprivrednih mainskih parkova i obezbeivanje mogunosti iznajmljivanja tehnike. U Holandiji je i danas mnogo seoskih kooperativa a u predrevolucionarnoj Rusiji je bilo mnogo kooperativa svih oblika (od hipotekarnih, do malih fabrika maslaca) male kooperative za preradu mleka hranile su najboljim buterom itavu Evropu. (Boljevici su izvitoperili kooperative u kolhoze, zemstvo u sovjete; izgubili su i jedno i drugo.) Da, ukrupnjivanje zemljinih parcela, s modernijom tehnologijom, uvek je rentabilnije. (Uopte, u dorevolucionarnoj Rusiji bilo je slobodno takmienje raznih oblika proizvodnje i vlasnitva: dravnog, kooperativnog, zemskog, krupnih i sitnih poseda.) Sada se u selima zatvaraju drutvene zgrade, prodavnice, klubovi, nema vie svako selo ni po jedan telefon. Zatvaraju se i medicinski punktovi i kole. I ne uje vie u selu deje glasove. Tako ivi etvrtina stanovnika nae zemlje. Danas se naem drutvu sugerie da Rusiji nije potrebno seljatvo. Ali kad preporodimo umirue selo nepovratno e se preporoditi i itav ruski narod. SUDBINA ZEMLJE jednako je udno: to manje nam je potreban zemljoradniki stale, to su vladajua oligarhija u zemlji i njeni dravni mediji ravnoduniji prema sudbini sela, prema ostacima seljatva i samoj letini tim su uporniji i ak do besa insistiraju na zakonu o slobodnoj prodaji zemlje! Zagonetka? Nikako. itava prestonina buka o neogranienoj slobodi prodaje zemlje nema uopte u vidu seosku proizvodnju, ve lagodnije ulaganje nakradenog kapitala u zemlju. Ve im drhte ruke da ugrabe latifundije. Kako su samo nestrpljivo i zagrcnuto traili ubrzane licitacije, a za ta e se ta zemlja kasnije koristiti nikoga se ne tie, ne meajte se u pravo vlasnika! (A ta e biti s onima koji na toj zemlji ive? Neka se snalaze kako znaju. Ve su spremni da ih odvoje od zemlje.) Tada su ih svi savetovali da, poto je zemlja raznovrsna, treba prvo sastaviti katastar, a za to je potrebno 1012 godina. ta je zapravo sadrao dovitljivi predsedniki ukaz: da se katastar sastavi u roku od mesec dana! Uostalom i to je zaboravljeno, kao i ostali ukazi. Bog nas uva: do sada nije donet ukleti zakon. (Crno trite zemlje sve je jae, tajna prodaja zemlje se nastavlja, pogotovu u blizini velikih gradova. A u nekim autonomijama sprema se i ovako nakazan zakon: pravo vlasnitva na zemlji ima samo titularna nacija.) Trebalo se ranije, pre nego to tako strasno osudimo prodaju zemlje zapitati otkuda ona dravi? Sva je ona ukradena oteta od seljaka. Pre ove dreke o prodaji trebalo bi potraiti puteve kako vratiti zemlju seljacima: kolhoznicima-sovhoznicima zemlju ugrabljenu prilikom kolektivizacije; i nita manje vano, ak i pre, potomcima raskulaenih. Oni se pojavljuju na mnogim mestima i trae da im vrate zemlju njihovog dede ili pradede. (Dokai dokumentima da im je oduzeta. Kao da su raskulaenima izdavali potvrde! Ali itelji tih mesta pamte.) I to pravedno; sve zajedno to bi bilo rehabilitacija seljatva. Ako to ne uradimo mi smo onda drava razbojnika. Trebalo bi poeti tako to bi bilo sasluano miljenje agronoma, melioratora, samih seljaka. Ja sam na svojim putovanjima po Rusiji, koliko sam mogao, sakupljao takva miljenja i ona su se harmonino uklapala. I ne protivuree formulaciji predrevolucionarne etvrte dravne Dume: Potovanje naslednog prava. Ali nije zemlju trebalo deliti na licitaciji ko da vie, ve konkursom onome ko e je bolje koristiti, za ouvanje zdravlja i bogatstva Rusije zemlja se pri promeni vlasnika mora koristiti po seoskom obiaju, s nita manjom efikasnou i razumnou. Koliko je jo potrebno vremena i rada da bi se stvorio takav mehanizam kroz sistem lokalnih poljoprivrednih banaka. Mogua prodaja u doivotno nasledno posedovanje, mogunost zakupa i forme posedovanja zemlje zavise jo i od predela. Ali u svakom sluaju, potrebna je marljiva lokalna kontrola: da li se domainstvo vodi efektno i da li je ekoloko? Ako naruava prirodu, ili se dve-tri godine domainstvo vodi loe zemlja mu se oduzima, vlasniku se vraa novac kao i

37

novac uloen u posed do tog trenutka. itavu sumu poreza na zemlju (s dodatkom za kvalitet zemljita i poloaj imanja) preko lokalnih vlasti treba koristiti samo za lokalne ciljeve. Njiva takoe nije veno plodna, nije roba koja se moe razmenjivati: nju treba stalno obogaivati. ume, jezera, movare, vlasnitvo su drave i uopte se ne mogu prodavati (ali ume, da, ume se ovih godina ve rasprodaju!). Zar je zemljoradnik samo proizvoa ivotnih namirnica? On ivi u svakodnevnoj uzajamnoj vezi s prirodom i njenim ritmom. Razumna organizacija zemljoradnikog rada samo produbljuje tu vezu. Neko u narodu treba da ivi u sazvuju i harmoniji s prirodom. Jedinstvo zemljoradnika sa zemljom s njenim izvorima, potocima, malim rekama, umarcima i umama osnova su narodne duhovnosti. Zemlja je ist, i veran izvor ljubavi prema domovini. I stabilnosti drave. Iskonska je duevna veza naroda sa zemljom - to nije berzanska roba, ona nam je dragocena kao sama domovina i sama dua. ak i ta najdragocenija, iskonska naa veza pod pretnjom je potpunog unitenja. SUDBINA SREDNJE SKOLE O kolama sam mnogo govorio i pisao, treba li i ovde da ponovim? Veoma su zaputene, posebno seoske. Duboka je beda kola, beda uitelja. Milioni mladih osipaju se bez prava na potpuno srednje obrazovanje. Vrtlog neodgovornih programa, projekata, udbenika i metoda, u sutini rui sistem obrazovanja. Godine 1997. podigao se talas velikih kolskih reformi rodio se pravno-finansijski hibrid: kole moraju preteno da se izdravaju same, a iz dravnog budeta ako neto ostane. Da li su naa deca nepovratno odbaena?

15. Armija unitena bez rata


I o tome je toliko ve reeno, napisano, odtampano. Pa ipak, do nas dopiru uasavajui signali: lete u vazduh loe uvana skladita municije nimalo sluajno. Besprimerna ubistva vojnici u karaulama ubijaju svoje drugove, to je neto nevieno u svetskoj istoriji vojske. Podrivanje armije poelo je, naravno, pre sveopteg truljenja komunistikog reima. Prema tome koliko su oficiri usmeravali panju na prevladavanje oskudnih ivotnih uslova svojih porodica, mnogi od njih su odvraali oi od onoga to se deavalo u njihovim etama. A tamo je ve decenijama nestajalo oseanje ratne solidarnosti koje vie od svega zbliava vojnike opte egoistiko poveanje surovosti proelo je sve u obliku kriminalnoprotekcionistike svesti, koja je stvorila poniavajue obiaje gaenja dostojanstva oveka. Ni onako besmislen rat kao to je bio avganistanski nije mogao da proisti taj opasno zamueni svearmijski duh. A vii krugovi nisu smatrali za shodno da se uzbuuju ili ak zabrinu zbog bolesti koje razjedaju armiju. Njihovi sinovi nisu spadali u tu grupu, vojna snaga zemlje sve je manje zavisila od sastava armije, a sve vie od atomskog oruja. Ali nastupili su meseci i godine internacionalnog oduevljenja naim drutvom: Ura! Nestalo je avola sa zemlje. Vie nas niko nikada nee napasti, pa ak ni vriti pritisak na nas! Uostalom, kako Sjedinjene Drave nikada niko nije ni prstom takao (ak ni zbog nafte)? Odjednom se javlja misao: a ta e nam uopte armija? Ta glupa snaga na koju se moe osloniti reakcija. U tampi se razvila neobuzdana propaganda da je armija, i sve to je u vezi s njom, odvratna. S izuzetnom strau i ubedljivo poeli su da piu o toj tekoj dvomilionskoj (tada) armiji, nepodnoljivom teretu na naem slobodnom ivotu. Tokom perioda od 1985. do 1995. godinji broj onih koji su izbegli sluenje armije porastao je deset puta. Vojni komesarijati poeli su lov na obveznike, presretali su ih na ulicama, izbacivali iz stanova. Poto nije ilo s pozivima, slali su u Armiju ljude s poremeenom psihom, s duevnim bolestima. (Treba li se onda uditi pucanju u svoje?) Imao sam i ja prilike da na svojim putovanjima razgovaram s vojnim obveznicima; bio sam poraen to su bili deaci, deca, regrutovali su ih sa 18 godina, a oni su jo i neniji od

38

svog uzrasta, neuhranjeni, nedorasli. I svi se oni oseaju zaglibljenima: neko od vrnjaka je pronaao izlaz, neko je novcem otkupljen, neko se ve bavi biznisom, neko je zaronio u studije a njih je, eto, zapalo da slue armiju. (Jedan oficir je rekao: Naa armija je i dalje radniko-seljaka inteligencije nema. Drugi se setio starih vremena bila je sramota za mladia ako zbog bolesti nije mogao da slui armiju danas je to srea.) U novinama se pojavljuju fotografije regruta, na njima se vidi da se nacija fiziki izrodila. Kako da ne razumem majke: svaka drava koja poziva mladie u armiju, preuzima na sebe prirodnu obavezu da ih tamo dri kao sinove domovine, a ne kao kriminalce i ne kao robove. Svaka ali ne poslesovjetska, ne naa, dananja. Kroz visoke brige najviih lica drave ne prodiru materinski krici to je mladiima prva opasnost ne na bojnom polju, ve u kasarni; to moda alju svoje sinove da im se podsmevaju, da ih tuku, da tamo doivljavaju strana ponienja sve do silovanja, da ih navode na samoubistveno oajanje. To oajanje ledi krv u ilama milionima samo ne naoj vlasti. S kakvom saveu i s kakvim dravnim smislom se pri takvom stanju armije moglo ne samo zaglibiti u eeniju, nego jo i skupljati, skupljati u Rusiji obveznike i slati kontingente tamo-ovamo, kuda je vodio presti Velike Drave. U razgovorima u vojnikim etama saznao sam: nema obuavanja narednika, nema dovoljno porunika (mladi oficiri u talasima naputaju armiju), od deset oficira devet nema stan. Uz to vie ne isplauju plate, oficiri dodatno zarauju kao utovarivai. A neki oajavaju do samoubistva. U etama nema benzina za vojne akcije; nema para za zakup poligona, nemaju gde da kopaju rovove; rezervne delove ne daju, pa vreme za ratnu obuku prolazi u remontu tehnike. Kakva zastraujua, unitavajua bojeva gotovost! I kakav dremljivi mir viih vlasti. ini se da se armije sete samo kad im je potrebna besplatna radna snaga i kada je potrebno nai bliske i verne ete za guenje nemira. (Ne, za guenje postoji unutranja vojska s pojaanom tehnikom.) Od oficira sam sluao: Danas je vojnik paenik. Vreaju nas i u novinama i u parlamentu. Sluimo onako kako nam savest nalae. To je tako uvredljivo za popljuvanu armiju. Televizija i radio rade protiv armije. Naa televizija! (Seam se prastare poslovice: Iz luka nismo mi gaali, iz puke nismo mi, a da zapevamo i zaigramo boljih od nas neete nai.) Ispitujemo oseanje nacionalnog ponienja. ta nas dri? Poloili smo zakletvu. Ne, prosto po inerciji sluimo. Vojnik: Pa za koga sluimo? Svi hoe da ive! Potrebna je reforma, reforma armije! Naravno, neophodna je, i to korenita, a ta bi drugo. Ali kako je besmisleno da mi, koji godinama zveckamo reju reforma u ekonomiji, takoe raznoglasjem zveckamo i o reformi armije (iako nam predsednik daje nade jer je od danas vojnu reformu, kao i mnoge druge, mnogo toga drugog, uzeo pod svoju linu kontrolu). Nedavno je veoma uporni (a danas, naravno, otputeni) general Andrej Nikolajev napisao tekst8 u kome je ubedljivo prikazao da sve nae vie vlasti, trudei se da to ee ponavljaju rei vojna reforma (koja zapravo nije ni zapoeta, osim kozmetikih inova), trudei se da uestvuju u lanom prikazivanju uspeha, ne razumeju jasno smisao glavnog cilja i konanog rezultata vojne reforme; ne trude se da pre svih detalja jasno shvate opti zadatak: za kakvu je zapravo vojnu situaciju Rusiji sada potrebna armija? Mimo toga se ne moe odluiti iz ega treba da se sastoji vojna reforma? General nastoji da napravi razliku: jedno je opta, odbrambena doktrina (ona ne iskljuuje mogunost napada) a drugo iskljuiva odbrana. I ispravno zakljuuje da, poto smo predali sve pozicije koje smo imali svuda u svetu, kada je Rusija dovedena u poziciju objekta kome se ceo svet smeje, naalost, mi moramo da izaberemo ovaj drugi put kao nae poslednje sredstvo. Naravno, svaka vojna reforma mora biti poeta s finansijskom podrkom a gde je ona kada nama nije ostalo ni toliko sredstava da armiju odrimo u sadanjoj provaliji nedejstvovanja? Dranje jednog vojnika po ugovoru optereuje armijski budet etiri puta
8

Opta gazeta, 27. 2. 1997.

39

vie od jednog regruta. A ako smanjimo armiju, ona e, tim pre, zahtevati obrazovane ljude da bi mogli da opsluuju savremenu tehniku. Oni koji jo uvek misle da zadre ovakvu dravu kakva je Rusija, izgubili su razum ako veruju da e je odrati ne hranei, ne gradei, ne podiui dostojanstvo armije. Poznato je: Narod koji nee da hrani svoju armiju hranie tuu. I to je vea zemlja, i to je mnogobrojniji narod to mu je potrebnija snana armija i samopouzdani generali koji nisu utonuli u prljavtinu svakodnevnog ivota. * * * Jo od prvih oduevljenja perestrojke sluali smo: ta e nam sada taj prokleti Vojnoindustrijski kompleks? Ne damo mu vie ni rublju! I neka ide sa svojim NII 9, konstruktorskim zamislima, nedovrenim i zavrenim proizvodima neka se ispetljavaju iz proizvodnje erpi i konjskih eljeva (fabrika aviona), kako hoe. Vlada je i uradila tako. Pa ak ni za takvu izmenu se nije nalo novca. Tako je poeo brzi raspad naunih grupa, propadanje tehnikih i tehnolokih pravaca, masovno odlaenje umova iz vojne industrije (nekih i u inostranstvo). Dodajmo tu jo i privatizaciju s ueem stranaca. Samo etiri godine kasnije (2. 10. 1995.) saznali smo za iznenadni Ukaz predsednika pokazalo se da je redosled prodaje dravnih akcija stratekog(!) karaktera bio mutan, nejasan (savetnik predsednika je izjavio: prodaja je dobila karakter lavirinta), i tek sada e se uvoditi ogranienja. Pa gde ste bili ranije, gospodo iz vlade? Setila se maeha posinka kada je led proao.

16. Hoemo li moi da diemo


U Rusiji je krajem devedesetih uspostavljeno prividno postojanje. Kobajagi mi smo republika u kojoj su izbori slobodni. Kobajagi slobodna tampa. Kobajagi svi napori vlade usmereni ka poboljanju proizvodnje. Kobajagi vlasti se ve sedam godina uporno bore protiv korupcije dravnog aparata i divljanja kriminala svima poznati korumpirani inovnici ostaju na vlasti, a ubice se skoro nikada ne nau. Zbog zverskog cinizma kriminalnih bandi cena ljudskog ivota pala je na nulu. Kriminalni svet caruje u Rusiji od samog poetka velikih reformi. Oni su se doepali para i potinili sebi drutvenu ideologiju. Nesposobnost ljudi da se zatite postala je toliko oigledna, da se mnoge rtve i ne obraaju za pomo: nema svrhe. Kakva je to drava! Humor ivi. Kobajagi pogranina vojska uva granice, ali njihovi oficiri, podmieni od kontrabandista, putaju da itavi odredi lete u vazduh i razume se, niko od ubica nikada nije uhvaen. Kobajagi u zemlji postoji armija sposobna da brani otadbinu a ona ak nije sposobna ni za normalnu slubu u karauli u mirno vreme. I mnogo tota u zemlji funkcionie tako nevidljivo, jadno a objanjenje priam ti priu. Stanovnitvo ogromne zemlje prevode na prvobitnu naturalnu razmenu proizvoda iz svojih bata. Ogromne ruske oblasti itav Krajnji Sever, Kamatka, Daleki istok i prostori razbacani po Sibiru ostavljeni su bez dravne brige, zimi bez goriva, neka rade ta znaju na volju im, ako hoe nek se razbee, ako hoe neka prelaze u drugo carstvo. Jedva ponegde uspeva naa visoka nauka, ali unitavaju se njene savrene ustanove: nema vie sredstava za njihovo odravanje. Veliki naunici trajkuju glau, direktori NII se ubijaju od oajanja, uostalom samoubistvo je postalo optedravni problem: naa poludela vlast elii za smrt budunost Rusije. Talentovana uena omladina odlazi u inostranstvo, naruavajui tradiciju naunih kola. Svi studenti gladuju. Sva kultura! Biblioteke! Muzeji! Spisak naih provalija samo je naet.
9

Nauno-istraivaki institut.

40

Sva bolnika medicina od vrha do dna je iscrpljena nema ni lekova ni aparata, ona je sve nedostupnija za pacijente bez mnogo novca, a same lekare iznuruje do maksimuma. ernobiljski likvidatori, koji su odgovorno rtvovali zdravlje da bi ispravili dravnu glupost, postavi nepotrebni sada mogu da umiru i bez novane pomoi. Jo nedostupnije za ljude je pravo da budu sahranjeni u sanduku, pa ak i bez njega. A ono to nije privid, to je demografsko opadanje, ak prosto zloslutno odumiranje, i to ne svih ruskih naroda, ve prvenstveno slovenskih. Kako pokazuje statistika poslednjih godina, upravo etniki Rusi umiru i to kakvim tempom? Poevi od 1993. prevaga smrtnosti Rusa nad raanjem dostie m i l i o n e godinje. Godinje smanjenje je isto kao kad bi u Rusiji harao graanski rat. Takav pad nataliteta ne postoji n i g d e u svetu posle Drugog svetskog rata. I prema svim podacima, to e se nastaviti u sagledivim decenijama, ne vidi se nain kako bi se to promenilo (mada priliv ruskih izbeglica koliko-toliko prikriva smanjenje). A zar nae reite politiare to odumiranje uzbuuje? Ko je od njih pokuao da ga zaustavi, da stvori stabilnije uslove za ivot, u kojima bi narod mogao da se sauva? Ni pad nataliteta kod Rusa takoe nema premca u svetu. U itavom XIX veku i poetkom XX raalo se 7,5 dece na jednu rusku enu (bilo je ne malo porodica sa po 12 i 14 dece). U jednom pokolenju broj stanovnitva se poveavao za jedan i po put. A danas ruske porodice najee imaju po jedno dete, a broj dece po jednoj eni spao je na 1,8 do 1,4, pri emu je 2,15 fatalna granica, sve ispod toga je umiranje. Postoje raunice prema kojima e u XXI veku udeo Rusa u federaciji biti ispod polovine.10 Sve ee se raaju fiziki ili umno zaostala deca; najnii nivo prema zvaninoj statistici: kod nas dvadesetoro dece umire na 1000 roenih (u razvijenim zemljama taj broj je 812). U gradu vie opada broj roenih, u selu broj umrlih. Duina ivota mukaraca (istina ona opada jo od sedamdesetih) dostigla je 57 godina (kao u Indiji, Indoneziji, delimino u Africi, a negde je i u Africi ivot dui od naeg). ena ima devet miliona vie nego mukaraca, i ta razlika e rasti. A smrtnost mukaraca od ega se sve ne umire! I od opijanja alkoholom loeg kvaliteta (mudrost vlade); i od estih havarija na dotrajalim mainama u proizvodnji (uspeh reforme, beda drave) proizvodnja sama po sebi postaje opasna po ivot; i od ivotne tuge, nesposobnosti da se ishrani porodica, od izgubljene vere u sebe (desetine hiljada samoubistava godinje). Prema reima lekara, novi bolesnici boluju od teih oblika bolesti i tee boluju. I esto objanjavaju: Sve nas to gui... A ta ostaje stotinama hiljada izgubljenih, obeleenih mladih ljudi (poznati su mi sluajevi mladi naunici u bedi). I ko je uopte odgovoran za sve to se dogaa u zemlji? Moemo li da kaemo da su to oni koji vladaju, zakonodavci, bankari? Ili da se izrazimo jednom reju oligarhija? U svakom sluaju, jasno je da je ta druina koristoljubivih ljudi beskonano ravnoduna prema sudbini naroda koji joj je potinjen, tavie i prema tome da li je on iv ili ne. I u itavoj toj naoj mranoj stvarnosti kao oekivana struja ivota i kulture lije plaviasto svetlucanje televizijskih ekrana, jedina realna veza s raspadnutom zemljom. I ta je u njemu ohrabrujue i perspektivno za nas? Banalnost, i banalnost do beskonanosti. Reklama lepota ivota najpodrugljivija marsovska nerealnost za 98 od 100 stanovnika. Promicanje grevitih figura. Nekvalitetne uvezene serije. Duhovni surogati. Divljina u koju tonu delovi kulture. Kult profita, profita i prostitucije. Ili orgijanje prestonikih srenika, prikazivanje opljakane provincije i sela, hvalisanje milionima. Ili komino buno samo-telenagraivanje... Poznato je: Razbijeno se ne moe popraviti. Nemogue je to progutati, narod mrzi te sanduke, a nema kuda da se dene.

10

V. I. Kozlov u zborniku: Ruski narod... str. 66.

41

Ponekad predlau i ovakvu analizu ne dao Bog, jeza da te uhvati. Evo u novinama s reitim nazivom Stranac11 - daje se opti pogled na ono to Rusija danas predstavlja i to je ugroava. Nacionalovinistika ideologija, na sreu, ne preti ne lepi se ona na rusku osnovu (konano su shvatili). A evo gde je opasnost: Rusija kao model oveanstva postala je previe raznorodna. U njoj su Prvi, Drugi i Trei svet (i istina je, suvie je raznorodna). Na prvi svet to je lokomotiva modernizacije i vesternizacije, politiki, finansijski, informacioni hegemon Moskva. Drugi svet predstavljaju Peterburg, Jekaterinburg, Ninji Novgorod i Samara. A na trei svet sve vie lie ostali delovi Rusije: Jug, Istok (znai i sav Sibir; da, tu spada i Sever bez stanovnitva, gde bi drugo) i jo degradirajua prigradska naselja i mali gradovi. Ba taj trei svet predstavlja opasnost za nas, za Prvi i Drugi, i ne treba prevideti da se tamo moe stvoriti neobina kombinacija od parola maoista i pisaca-seljaka(?). Nikako ne propustiti! Pripremiti se za odbranu od te mrane mase ili je blagovremeno pridaviti? (U velikom lanku se nije ak ni pojavila ova misao: a moda treba pomoi njima, bednicima da se izbave od prejake sile lokomotive.) Zemlja ivi ivotom ugnjetenih (porodica, hrana, bata), nikako da se priblii ivotu slobodnih ljudi. Vlada potpuno beznae, niko ne veruje da bilo kakvi izbori mogu da donesu ita dobro. Potpuna ravnodunost prema dravnim poslovima. Realna prava malog oveka niko ne titi i ne moe da zatiti. U mnogim malim gradovima nerad, koji gui, ne znaju ta e sa sobom. Velikani velikog rata, penzioneri, bive rtve staljinistikog Gulaga, ive bedno i gledaju kako se donedavni balavci epure u stranim automobilima i razbacuju novcem u lumperajkama. Da, u toj nedefinisanoj formi drutvenog ponaanja ima i naslea od dugog umiranja u komunistikoj epohi, ali i nova epoha je ubrizgala svoju iscrpljujuu dozu. Zar sve to zajedno nije razgraniavanje? Nikada od dvadesetih godina nije bilo tako razorne promene psihologije, odnosa prema svetu, duhovnih vrednosti. Upravo tih godina ruio se itav svet pred oima kao i sada. itav taj na ivot, koji je tekao s velikim iskuenjima, svim sredstvima koja su zadirala u moral diktirao je: uzmi sve sto ti ivot prua. Data asna re nita ne vredi, i niko je ne dri. Poten rad dostojan je prezira, od njega se ne moe iveti. T a j kvar ne moe se ispraviti za godinu, a dobro bi bilo kad bi mogao i za deset. U atmosferi sveopteg rastakanja, gde nema zajednikog rada, svakome je ostavljena sopstvena beda i bol, u atmosferi beznaa, ravnodunosti, neobaveznosti, psiholokog umora svako stie utisak da nikome nije potreban, oseaj duevne opustoenosti, izgubljene kontrole nad sopstvenim ivotom. Kao to je i predvieno poslovicom: Shvatio je da nema kud. Kod mene se slivaju pisma iz raznih krajeva, iz treeg i drugog sveta. I sve to ja uvek iznova itam u njima. Radije e zemlju pretvoriti u groblje, nego ustupiti dobit. Ova drava je neprijatelj obinih ljudi. Narod vie nikome ne veruje i ni od koga ne oekuje nita dobro. Nisam jo odluio za koje ubre da glasam. Ili drava otima, ili daje reket poteno se nita ne moe zaraditi. Preli su sa 'otimanja otetog' na 'otimanje zaraenog', teraju da se radi besplatno. Lau svi, poevi od lanova vlade do majstora u fabrici. Lau beskrupulozno, strano, niega se ne boje, kao pred kraj sveta. Vetaki potisnuta bezdunost. Kulturu svesno istiskuju da bi nas pretvorili u stoku. Po ijem nas to nareenju liavaju uma i istorije. Bojim se da smo izgubili sebe: ne vidimo kuda idemo, ne znamo ta emo postati. Strano je to je Rusija neto drugo, a ne ono to smo mi zamiljali. S uzdahom izmuenog, iz dubine due vapaj: To nije ivot ve ivotarenje. ivot bez cilja. Naim ponienjem proet je sav vazduh. Tuga je pala na srce. Kako da dua preivi? Mi idemo nikuda. Nema oslonca. Ne umirem od bede ve od ponienja. Iz razgovora na moskovskoj ulici: ta mislite o ostavci itave vlade? ta se to nas tie, oni ne rade za nas.
11

Stranac 16. 4. 1997; J. Ihlov, deo Ideologija.

42

* * * Ali lini susreti, prilikom obilaska oblasti i malih gradova, premauju oajanje tih albi, kao i pismeno objanjenje svega to se dogaa, koje alju mladi intelektualci i oni srednjih godina. Ne, jo nisu izgubljeni ljudi. Jo ive njihove oi i misao. Jo ima energije za injenje dobra, ali njeno polje je u malom preniku oko oveka, a dalje su zidovi, preseeno je. I ne moe se ni za koga od tih, usamljenih, dobiti iroka drutvena podrka. Pa ipak, ovo nije prvi vek u kome ivimo, nego ve jedanaesti, i nije ovo prva provera izdrljivosti naroda ali ovoga puta protiv predstavnika kriminalne vlasti i tog smrdljivog haosa do koga su oni ponizili ivot u Rusiji. Uprkos svemu, iako nam ne daju da diemo, jo uvek nije zgasla tenja za drutvenom pravdom i tenja za prirodnim ivotom. I njihova je snaga takoe ubedljiva.

ISPREPLETANE NACIJE 17. Sto pedeset naroda


Rusija je pre revolucije imala vie od 150 naroda i narodnosti. Mnogi su joj se od samog poetka dobrovoljno prikljuili kao to su malobrojni narodi u Sibiru (Mansi, Voguli, Hakasi, Jukagiri i drugi; Sibir ne pamti prisilni rad domorodaca), potom Aleuti, aljaski Eskimi, mali i srednji uzi Kazaha, Zirjani (Komi), Marijci, uvai, Mordvini, Kabardinci. Neki narodi su u poetku silom prisajedinjeni kao Tatari Sibira i Volge u XVI, erkezija, eenija, Dagestan, Kokand, Hiva, Buhara u XIX veku, ili su se prikljuivali kasnije, kao Jakuti, jenisejski Kirgizi, uki, Iteljmeni u XVII, Bakiri u XVIII veku. Drugi su sami uporno traili rusku zatitu kao Osetinci, Gruzijci, Jermeni. Iz veka u vek nastavljale su se najezde tatarska s Krima na Moskvu, zatim neprestane eenske po ravnicama, dolazili su napadi iz Kokanda, Hive, Buhare mnoga proirenja Rusije nastajala su ne posle osvajakih ve nakon odbrambenih ratova (mada prisajedinjenje Srednje Azije i Zakavkazja nije bilo obavezan uslov za stabilnost Rusije). Ne moemo da nagaamo kako bi se svi ti narodi i narodnosti razvijali bez prisustva Rusije. Oigledno, jedni bi se uspeno razvijali, ojaali, potinili bi sebi okolne narode, drugi bi potpali pod njihovu vlast; trei bi nestali u meusobnim ratovima. Tako se u Jakutiji predrusko vreme nazivalo epohom krvavih ratova; bile su este meunacionalne borbe u Turkestanu, umirile su se tek poto ga je Rusija osvojila; napetost izmeu Jermena i Tatara u Azerbejdanu kako su ih tada tamo nazivali, potrajala je i do dvadesetog veka. Sve te dogaaje smirila je ruska dravna vlast. Ponekad ukazuju na krvavi (sa estokim pokoljima mirnog ruskog stanovnitva) turkestanski (Kazasi i Kirgizi) ustanak 1916. godine no on je skorijeg datuma i ne svedoi o ugnjetavanju, ve o povlasticama: u vreme Svetskog rata, bila je ve trea godina, tamonje stanovnitvo nije pristajalo ni na kakve vojne obaveze, pa ipak su i meu njima objavili kratkoronu radnu mobilizaciju, ali stanovnitvo se pobunilo i protiv nje, ne uzimajui u obzir potrebe vojske. Istovremeno, u toku tog rata jedna od boljih eta ruske armije bila je Tuzemna (Divlja) divizija sastavljena od est pukova kavkaske narodnosti (ukljuujui i eene). A u Graanskom ratu ratovali su na strani belih ne samo Kalmici, svi odreda, nego i kabardinski, osetinski, inguki pukovi.

43

Zbog ruske pomirljive unutranje politike prisajedinjeni narodi zauzimali su svoje organsko mesto u zajednikoj dravi, sauvali svoje fiziko bie, prirodno okruenje, religiju, kulturu, samobitnost. I jo nijedna od tih narodnosti nije bila unitena kao to se to inilo u kolonijalnim imperijama ili Severnoj Americi. Kako je moglo da opstane i bude vrsto tako neobino ujedinjenje mnogih naroda? U odluujuoj meri zbog naina stvaranja, uspeno isprobanog i ranije u svetskoj istoriji s jednim ciljem: pred monarhom su svi podanici, s istim pravima, bez razliitih religija, plemena, i nisu suzbijani ni u izboru zanimanja, ni mesta ivljenja. Slabo pokretljivi narodi u ovom stoleu, iako nisu trpeli nikakav avolji pritisak, nisu imali sklonosti da migriraju. Kazasi-Koevnici, koji su odstupili od dungarskih vojski i kokandskih najezda, imali su u junom Sibiru lagodne uslove ergarenja i sauesnitvo starosedelakog ruskog stanovnitva (jedina iskljuivost u Rusiji odnosila se na Jevreje, ali ona je i izrodila duboke posledice). Da li su se Rusi, onda, u toj ruskoj imperiji ponaali na vlasti (slino na primer Englezima) kao imperatorska nacija. Ni u kom sluaju. Potlaeni deo ruskog naroda seljatvo, bio je sloj koji je stradao, trpeo. Ono nije imalo dobitaka ili privilegija od imperije, naprotiv, u punoj meri nosilo je teret dravnog kuluka svojim ivotima plaalo je i Petrove izgradnje, i imperatorske ratove (mnoge nacije Rusija nije uzimala u armiju), seljatvo je preguralo i kreposno pravo i obraivanje zemlje. Imperatorsku svest imalo je vie inovnitvo (raznonacionalno), poneko iz dvorskih vrhova, nikako ne svi, poneko iz buroaskih krugova, ojaalih u XX veku. Ali ne i narodne mase, i hvala Bogu to je tako. Imperatorska svest deformie nacionalnu, ne donosei korist narodu, ve nanosei duhovnu tetu njegovom unutranjem razvitku. Ne, ne po imperatorskoj naciji, ve po vekovnom toku dogaaja i po dravotvornoj ulozi, i po tome to su bili ratrkani po zemlji Rusi su u Rusiji postali narod koji proima, kao osnova protkanog mnogonacionalnog ilima retka etnika pojava. To se pretvorilo u teret ili sudbinu kroz itavu rusku istoriju. I zbog toga su Rusi doli pod eoni udar Lenjinove nacionalne politike. I Hitlerovog rata. To je bio izvor neizrecivih muka i svih ruskih problema danas. Oni koji ele zlo ruskom narodu okrivljuju ga za otro neprijateljstvo prema drugim narodima i strancima. Meutim, velika reka ruske istorije ne ostavlja mesta takvim optubama: Rusi su prijateljski primali u svoj ivot strance iz mnogih zemalja, bili su otvoreni za njih, sa zadovoljstvom su uili od njih (kao to su primali strunjake za tehniku jo poetkom XVI veka, kao to su u XIX prihvatali nemake koloniste u upravu); dravni aparat predrevolucionarne Rusije ukljuivao je u sebe mnogo inovnika neruskog porekla i na visokim poloajima. I samo mnogovekovno postojanje ogromne mnogonacionalne imperije bilo bi nemogue s ksenofobijom naroda-kime (zameraju nam pogrome Jevreja u Moldaviji i Ukrajini 188182. i 190305. godine; ali na teritoriji gde je ivela veina Rusa nije bilo pogroma). I danas se u mnogim ruskim oblastima i gradovima na rukovodeim mestima nalaze nerusi meu njima su iz stranih drava Gruzijci, Jermeni, Azerbejdanci. Postoji li neto slino u novostvorenim dravama ZND, pa ak i u autonomijama u samoj Rusiji? Ne, tamo i sada vre pritisak na Ruse; eto gde je ksenofobija. * * * Kako bi se razvijali, da nije bilo revolucije, uzajamni odnosi naroda Rusije u XX veku? Revolucionarni udes otro je preusmerio tok dogaaja i ne moemo da sudimo o neproverenoj perspektivi. Mnogo nam objanjavaju svetski tokovi kroz itav XX vek. Evo, na kraju XX veka nivelirajue klatno sve ee prelazi preko osobenosti, karakteristika, obiaja nacionalnih kultura i nacionalne svesti i, koliko je mogue, usklauje sve te individualne osobine sa svetskim (amerikim, anglosaksonskim) standardima.

44

Delovanje tog klatna preti da pogasi sve boje raznovrsnosti oveanstva, svu njegovu duhovnu sloenost i izrazitost. To je proces duhovne standardizacije i u sutini predstavlja entropiju. Ja sam ve imao prilike da piem, i ne jednom, da je blagoslovena svaka nacionalna kultura. Da su nacije boje oveanstva. Kad bi one iezle oveanstvo bi postalo tako dosadno jednoobrazno kao kad bi svi ljudi imali istu spoljanjost i karakter. Nesumnjivo da je poetno stvaranje plemena deo Tvoreve Zamisli. Za razliku od ostalih ljudskih udruivanja i organizacija etnos, kao i porodicu, kao i linost, nije ovek izmislio. I etnos nema nita manje prava na postojanje nego porodica i linost. Kao i uvek u ljudskom ivotu, to je uporniji pritisak bilo koje sile to se upornije, i iz oajanja, javljaju makar i pojedinana protivdejstva. Tako je u XX veku pojaana nacionalna samoodbrana i mi vidimo, posmatrajui celu planetu, razna protivljenja, razliite snage, toj sili koja sve izravnava. Ima tu mnogo primera, ali ono to svi vide to je zadivljujua postojanost nacionalnog tipa i ureenja kod Japanaca, koji su naumili da se probiju kroz sva iskuenja savremenosti i da ostanu verni sebi; nepokolebljiva postojanost islamske kulture; ili udno vaskrsavanje jevrejske nacionalne drave na zemlji predaka posle dve hiljade, i ak tri hiljade godina rasejanja po celom svetu, a znamo da u nekim vekovima samo to nije umrlo narodno bie. Samo to je dovoljno primera koji nam daju nadu da oveanstvu jo nije sueno da se stopi u jedno. Ne, jo u mnogim nacijama ikljaju razliiti impulsi da se preivi u tim novim uslovima, sauva dubina sopstvene duhovne i kulturne tradicije, svoje lice koje ne lii ni na koga drugog. Taj proces samoopstanka, naravno, proradio je i kod nacija u Rusiji. ivost njihovog nacionalnog oseanja sauvana je kod mnogih i jasno se videla u toku Sedamnaeste godine, kada su pri potresu drave svi slojevi i sve grupe stanovnitva ubrzano traili proirenje svojih prava ili su ih sami objavljivali. Imao sam prilike da se pozabavim originalnim dokumentima od Februarske do Oktobarske revolucije 1917. Prirodno je to su oiveli nacionalni pokreti. Iako su nastojanja pojedinih nacija (ukrajinske posebno), pojedinih veroispovesti (islam), bila tada ispoljena, izuzev Poljske i Finske koja je ve bila sazrela za otcepljenje u ispunjenju nijedne elje nije se stiglo dalje od kulturne autonomije i lokalne samouprave niko (ne izuzimajui ni Ukrajinu) nije tada traio teritorijalno otcepljenje. Potom je Lenjinova revolucija otvorila ruskim nacijama (izuzev jedne: ruske) put prema forsiranoj samospoznaji i administrativnoj i kulturnoj samosvesti. Za sedamdeset godina taj proces je mnogim titularnim nacijama omoguio da uspostave i uvrste svoje autonomije, bogato preobraene domainskim darovima Rusije. I u takvom stanju, nacionalne vrhuke autonomija bile su zateene dogaajima 1991. godine. Dalji proces krenuo je veoma dinamino sa eljama nekih autonomija, ako ne za potpunim otcepljenjem od Rusije, ono bar da postanu meunarodni subjekt (i drugi su to dobili). Taj proces otrog uzleta nacionalnih oseanja kod svih osim kod Rusa odvijao se itavim tokom devedesetih godina. U pasoima pribaltikih drava jasno stoji rubrika nacionalnost. U Kirgiziji su je izbacili zbog progresivnih promena, ali su je na traenje naroda vratili. Ne treba sumnjati da ako bi se o tome pitale malobrojne nacionalnosti u Sibiru one bi se jo oajnije drale za svoj nacionalni identitet. To je jedan od napora nacije kojoj preti ieznue, da zadri sebe na svetskom nivou, to je onaj pravi instinkt samoodranja. (Uostalom, zato bi se nacionalno izjanjavali u vreme popisa stanovnitva. Ako ne treba, onda nikako ne treba.) I u Rusiji se to, karakteristino, pojavljuje 1997; centralne vlasti, ne obraajui panju na na splet naroda, jednostavno su odluile da iz novog ruskog pasoa izbace rubriku nacionalnost. I ve su krenuli sa tampanjem desetina, stotina hiljada takvih pasoa. I iji se glas, da to zaustavi, uo zvonko i trezveno? Ne ruski, razume se, ve upravo drugih nacija: Kabardinaca, Bakiraca, Tatara. Oni hoe, imaju i pravo da se nazivaju svojim nacionalnim imenom, da ga spasu od nestajanja, od zabaurivanja. I centralne vlasti su

45

se pomele, poele da tapkaju u mestu: da li da ponovo prave pasoe, a napravljene da unite? Moramo biti zahvalni tim narodima za bratsko urazumljivanje. Mi smo bili spremni da iz lane stidljivosti odustanemo od prava da se nazivamo Rusima. Ali nikome nije zabranjen instinkt ouvanja nacionalnog identiteta, pravo da se oseaju onakvima kakvi su. Zato mi ne smemo da imamo to pravo, kakvo sigurno imaju, i kakvo, to vidimo ako pogledamo oko sebe samouvereno brane ostali.

18. Federacija
Da, u Rusiji ivi vie od sto nacija, mnogo narodnosti, tako se desilo u istoriji i s tim se moramo boriti i u budunosti: da usaglaavamo dravne interese s interesima etnikih grupa. Jo je I. S. Asakov pitao: Kako razumno objediniti jednim jedinim zakonom toliko mnogo raznih nacionalnosti? U XV veku je fundamentalna tradicija ruske dravnosti bio pomalo unitarizam, centralno upravljanje dravom, u svojim boljim periodima u saglasnosti sa zemstvom. Tokom est vekova nikada se nije ukazala potreba, ak ni pomisao, za federativnim ustrojstvom Rusije. To je, iz svojih teoretiarskih shema, doneo Lenjin i maem uveo boljeviku diktaturu. U itavoj istoriji prave federacije nastajale su samo dobrovoljnim ujedinjavanjem poludravnih tvorevina s ciljem uzajamne podrke i zajednikog stabilnijeg postojanja (kao vajcarski kantoni, nemake zemlje, drave Severne Amerike). Prema Lenjinovoj, pak, revolucionarnoj zamisli, obrnuto federacija naroda bila je stvorena iz same Rusije. Sam Lenjin i njegovi naslednici uopte nisu imali nameru da se odreknu unitarizma drave, oni su imali u vidu diktaturu partije, i estoko su je ostvarivali. Ali njihova osnovna raunica bila je: dobiti za saveznike unutar Rusije sve manje nacije, a izvan Rusije privlanim primerom privui simpatije naroda Istoka. Dolazilo je (izmeu '20. i '30. godine) do nakaznih sluajeva: osnivane su pege na karti i nacionalni rejoni, i ak nacionalni seoski sovjeti s posebnim povlasticama kakvih nije bilo u susednim seoskim sovjetskim i primitivnim, ruskim rejonima. Istovremeno, ni deklarisanje nije prolo uzalud, samo je toj tobonjoj, ali iroko oglaenoj federaciji predstojalo da postepeno sazreva sedamdeset godina, poveavajui znaaj i uticaj nacionalistikih vrhuki. Uostalom, ve 1926. godine nacionalni lanovi CK VKPb (na elu sa T. Riskulovim) savetovali su se o svojim potrebama odvojeno od CK; dogaala su se jo nekoliko puta nacionalna skretanja u VKPb. A ve 1991 odjednom je i svuda sve izbilo i ogolile su se usitnjene mnogobrojne nacionalne elite koje su izrastale punih 70 godina, i svaka od njih je postala autonomni domain nekog delia Rusije. Raspad je 1991. godine krenuo kao mona lavina nepovratnija od raspada 1917. Pri prolazu kroz taj novi revolucionarni potres mnogo se promenilo u naoj zemlji do neprepoznatljivosti, izmeu ostalog, i iz korena dravnost. Autonomne oblasti postajale su autonomne republike, a i jedne i druge su dobijale specifinu teinu ranijih sovjetskih republika koje su se sad odvojile. Nacionalne vrhuke autonomija koje su birane prema nacionalnom kljuu u smanjenoj profesionalnoj konkurenciji sada su brzo i odluno prigrabile vlast, znaajno poveavajui svoj nacionalni procenat, posebno u organima upravljanja i pravosua. (I ta iskra etnikog nacionalizma iz dalekih zemalja je pozdravljana kao razvoj demokratije, mada su izbori na nacionalnoj osnovi upravo suprotni pravoj demokratiji.) Pristrasnost tih etnikih vrhuki pojavila se kao imperativ i u toku lokalnih privatizacija (svoji imaju prednost). Ne zna se kome je to na vrhu vlasti uopte palo na pamet da u XX veku razvitak nacije i drave vodi u raznim pravcima: nacionalna samosvest deluje na usitnjavanje, a dravna (takoe i u formi saveza drava) na ukrupnjavanje. Malim nacijama postaje gotovo nemogue da ive kao samostalne drave. U sauvanom korpusu Rusije (zanemarujem sada eenski
46

sukob ili razbojnitva i nerad) nijedna nacija realno ne moe i ne pretenduje na izdvajanje, jer ne moe da ivi bez jedinstva s ruskim narodom. Ne, s vrhova vlasti stalno smo sluali ponavljanje parola o federativnosti, bez razumevanja sutine federativnost moe da postoji samo uz postojanje centrifugalnih, a ne centripetalnih sila. I tako smo uli poznato (obraanje Tatarskoj): Uzmite onoliko suvereniteta koliko moete da progutate (i uzela je). Po tom principu poele su da deluju i druge autonomije, zatim i po ugledu na njih ruske oblasti i krajevi, sada nazvani regioni. Proces tim opasniji to jedna tako velika zemlja kao to je Rusija ne moe da opstane bez jedne jake centralne vlasti; uz konstantnu kolebljivost i zbrku, to je bio proces direktnog raspadanja ruske drave. Onda se utvrivanje oblasti moe smatrati i osloboenjem, posebno za daleko razbacane i prezrivo zaboravljene krajeve kao to su Daleki istok, Sibir, Krajnji sever ili Severni Kavkaz pretvaranje u regione ne moe se smatrati razbijakim aktom, ve nekakvim nainom spasavanja svojih oblasti, veom realnou kod lokalne vlasti, njenog ivljeg kontakta s narodom, kao to se ve i vidi u nekim oblastima. Ali ta rei za gluposti onih deljenja punomoja odvojenim dogovorima centra s regionima u jednoj dravi mora da deluje jedan dogovor za sve regione. ivotnu vanost ima pitanje hoe li ta decentralizacija vlasti sii do malih gradova i do rejona. To bi bilo originalno oivljavanje. Mali gradovi, dve stotine malih gradova, danas se gase i umiru ubrzano i eto tu e biti kraj jo zdrave Rusije. Kada ruski predsednik izjavi (17. 05. 1996, drugi kanal TV): Ja elim to manje vlasti i elim da je predam to nie, ak ako on to i hoe, iz izgovorenog ne sledi da je predvieno sputanje punomoja do rejona. Moe se oekivati da e ubrzo guverneri koji dobiju znaajnu nezavisnost od centra dalje sami drati tu vlast u svojoj pesnici. Tek, federalno ureenje Rusije poelo je da se ostvaruje vie ne po varljivom Lenjinovom planu, nego u asu Velike Bede i u procesu raspada drave. Mada federacija za Rusiju nije sasvim ograniavajua forma nametnuta silom, ona se ve uvrstila u svesti miliona, u svesti o miru nacionalnih masa. I tim vie zbog opte propasti nae dravnosti i uloge ruskog naroda u njoj mi smo obavezni da to nasledstvo primimo. Samo, federaciju ne treba smatrati protivrenou originalnosti demokratije, niti protivrenou optoj pravdi, i nikako haosom estih dvostrukih dogovora o povlasticama kakvi se sada prave. Tada je ne zbog dalekovidosti Ustava iz 1993 ve samoniklo, radei na uvrivanju drave, poeo da raste po znaaju i uticaju Savet federacije sastavljen ne po partijskoj pripadnosti i ne od deputata osloboenih administrativne odgovornosti, ve od direktnih nosilaca izvrne i zakonodavne vlasti u oblastima. Taj parlament, sainjen od oblasnih praktinih radnika upravo spajanjem snage i volje obeava nam susretanje spojnica koje spajaju ono to smo izgubili u raspadu Rusije. To su ba one spojnice bez kojih se i ne moe sauvati Rusija. Naalost, taj Dravni savet, prema naem Ustavu, ima sasvim ograniena ovlaenja. Ba njih treba poveati zbog dananje Rusije, ali i sutranje.

19. Autonomije
S v e nacije Rusije, nezavisno od njihove brojnosti i naina naseljavanja, moraju imati jednaka kulturna i jednaka graanska prava tako da ne bude zakinut ni najmanji, ni najvei narod. Tako mora biti. Ali koliko nacionalni princip treba da bude ukljuen u sistem dravnog ureenja? Ne, on nikako ne moe biti poloen u temelje mnogonacionalne drave, on je prepun protivurenosti. Neizbeno se mora od njega odustati i ne treba bezrazlono odugovlaiti.

47

Od Lenjina je kod nas ukljuen (bez bilo kakvih ekonomskih priprema) princip nacionalno-teritorijalnih ekonomija, prema kome je razliitim nacijama (ni izbliza ne svima) faktiki davano pravo da kontroliu neki deo zemlje, ponekad i sasvim znaajan. Tako je, prema popisu iz 1989, sedam odsto stanovnitva zemlje (oko 10 miliona ljudi) sainjavalo 21 autonomnu republiku i 10 nacionalnih okruga s posebnim pravima, veim nego za druge narode (takve federativne jedinice esto otro odudaraju od svih drugih i po svojim geografskim veliinama, i po broju stanovnika, i po poljoprivrednom potencijalu, i po kulturnoj specifinoj teini). Tako su ugroeni interesi 93 odsto stanovnika zemlje lienih odreenih privilegija (pa i u samim autonomijama ivi vie od 10 miliona pripadnika nestarosedelakih nacija). Uz to, da ne zaboravimo, u Rusiji ive rasuti jo mnogi narodi bez svoje kompaktne teritorije (bezstatusni narodi) Ukrajinci, Belorusi, u nemalom broju Nemci, Poljaci, Jevreji, Korejci, Grci i jo mnogi. Nije pravo da oni budu nieg ranga nego oni u teritorijalnim autonomijama. Mnogi iz starosedelakih nacija, kao Tatari, iroko su rasprostranjeni izvan predela svoje autonomije (u Tatariji 1,8 miliona, izvan nje 3,8 miliona). Jo da ne propustimo da (prema tom istom popisu iz 1989) meu narodima koji nisu Rusi 15,8 miliona smatraju ruski svojim maternjim jezikom. Lenjinovo ureenje apsurdno je za dravu u kojoj su sve nacionalne teritorije izmeane; ono protivrei svakom zdravom razumu, i moglo je biti uvedeno samo iz politikih razloga. Takvo dravno ureenje onemoguava stvaranje nenacionalne lokalne samouprave, to jest zatvara put prema demokratiji. Ono samo izopaava prirodni sistem kulturnih autonomija koje treba da budu svima dostupne. Iskljuivost boljevike konstrukcije ublaava se time to u autonomijama (sa svojim predsednicima, ustavima, zastavama, himnama) titularni narodi skoro svuda (osim Tuve, uvaije, eenije; sloenije je u Dagestanu) predstavljaju manjinu, nekada jaku manjinu (kao u Jakutiji, Bakiriji, Kareliji), ali uvek predstavljaju aparat i ideologiju upravljanja. Nigde u svetu koji pretenduje na demokratinost ne moe se ni pomisliti da bi manjini bilo zakonom dato da upravlja veinom svuda je priznata vlast veine (uz obaveznu zatitu prava manjine); svuda je priznato da svaka nacija moe da kontrolie samo onu teritoriju na kojoj predstavlja veinu. I naravno, treba uspostaviti ravnopravnost graana nezavisno od njihovih nacionalnosti. Ta ravnopravnost je grubo naruena u naim autonomijama jezikim i slubenim privilegijama titularne nacije. Sve je to uasno nepravedno. I mora se bez odlaganja ispraviti. Nereene meunacionalne napetosti nikako nisu drugostepene u odnosu na ubrzanu ekonomsku reformu, one mogu jo pre da srue dravu. U autonomijama ne treba titularnim nacijama, ak ako one i nisu u manjini, priznavati pravo da faktiki upravljaju itavim narodom na toj teritoriji u svoje ime, a ne u sastavu dravne uprave i po dravnim zakonima. Takvih primera nema u svetu. (Donedavno je Krivinim zakonikom, stav 74, bila zabranjena ne samo svaka diskriminacija nego i privilegije po nacionalnoj, rasnoj ili religioznoj osnovi. O diskriminaciji se govorilo i u tampi i drutvu vie od svega. A privilegije kao da su nestale u tiini. Na savetovanju o lokalnoj samoupravi u Kremlju 17. 2. '95. imao sam prilike da na to skrenem panju prisutnima privilegije po nacionalnoj osnovi na kojima je zasnovana naa federacija, jesu istovremeno i diskriminacija ruskih oblasti a to su krivina dela prema naem Zakonu. Taj gotovo nespretan lan 74 o kome smo tako mnogo sluali, tiho su izbacili iz Zakona. I umesto njega su u novi zakon ubacili lan 282 koji je formulisan na sasvim nezgodan nain: on osuuje samo javno iskazivanje, a potpuno zatvara oi pred stvarnim dogaanjima. Ravnopravnost titularnih i netitularnih nacija mora biti bespogovorno primenjena. Sistem nacionalne neravnopravnosti treba okonati.

48

Tim pre teritorijalne autonomije ne mogu koristiti nikakve ekonomske privilegije iznad dravnog poretka, nikako ne mogu da koriste ni posebna prava na svoja rudna bogatstva i strateke resurse, kao to su sada pomalo poeli. I u svim nacionalnim kulturama treba sauvati razumnu ravnoteu s jedinstvom drave: u svojim obrazovnim sistemima autonomije ne mogu da prenebregavaju optedravne potrebe. Na primer, ne mogu kolski programi da se prave kao da stanovnici autonomije ive sasvim izvan Rusije. (A danas je u nekoliko autonomija ve uraeno upravo tako: ruski jezik preveden u red stranog, ruska istorija se ui vrlo malo, i to opta. To ve vodi ka raspadu opteobrazovnog, kulturnog prostora jedinstvene drave.) U vremenu bezvlaa i neodlunosti tokom 199293, autonomije su preuzele odluujui uticaj na nae takozvano zakonodavstvo, kada su se suprotstavljene sile u Centru svojski trudile da ih odobrovolje i privuku na svoju stranu. (Dolazilo je do funkcionisanja saveta republika, gde su Rusi imali jedan glas iz tri dela.) Kao rezultat nastao je sistem neravnopravnih subjekata Federacije: ti autonomni subjekti dobili su beneficirane uslove u poreenju s ruskim oblastima ili izdravanje od dotacija Centra (kao znatan deo budeta Dagestana), to jest na raun Rusije, ili ako su slabije, onda su osloboene uplata Centru (kao Bakirija, Tatarija, Jakutija i druge, eeniju da i ne pominjemo), a nekada su dobijale i pomo meunarodnog prava. Nakon svih politikih ustupaka 199293, koji su uinjeni teritorijalnim autonomijama i prilikom usvajanja udne formule suverena u sastavu federacije otvorili su se putevi za potrebe separatistikih egoizama. Ali, ako se Ustav iz 1993. jo smatra vaeim, onda su, po njegovom lanu 5, svi subjekti Ruske Federacije meusobno ravnopravni. Znai li to da su im i obaveze jednake? Federativno ureenje Rusije treba da bude pravino i da garantuje potpunu ravnopravnost svih subjekata federacije (to se ne odnosi na nacionalne okruge koji rue konstrukcije i svojih regiona). A ako je lan Ustava zaboravljen, a lan Krivinog zakona neko dalekovido izbrisao, treba li doneti jasan Zakon o jednakosti nacija u Rusiji? On bi mogao biti formulisan, na primer, ovako: 1. Na teritoriji Rusije sve nacije, odnosi se na njen istorijski sastav, jednake su u svim pravima i u svim obavezama (To se ne odnosi na graane zemalja ZND koji su se preselili u Rusiju posle 1991.12) Sve nacije imaju pravo da bez prepreka razvijaju svoje nacionalne kulture, obrazovanje, jezik. Njihove kulturne potrebe treba da finansira drava proporcionalno brojnosti naroda i narodnosti. 2. To pravo podrazumeva i pravo svakog stalnog stanovnika Rusije na obavljanje bilo koje dunosti prema izboru ili ako ih neko postavlja samo prema profesionalnim kriterijumima. (Nepoznavanje lokalnog jezika ne moe biti ograniavajui faktor, dovoljno je dobro znanje dravnog jezika.) Svako zapoljavanje ili spreavanje zapoljavanja na teritoriji Rusije po etnikim kriterijumima, potpada pod udar krivinog zakona Ruske Federacije, kao ponienje nacionalnog dostojanstva.

20. Ruski i rusijski


Iako Rusi, prema poslednjem popisu u RSFSR, u Rusiji predstavljaju 82 odsto stanovnitva (nije u svakoj jednonacionalnoj dravi tako jasno preimustvo) oni su rasejani po autonomijama i danas se ak nalaze u poloaju manjine i tamo gde predstavljaju veinu, a realno imaju manje prava: lieni su onih koja se daju titularnim nacijama. Moe se oekivati
12

Moe se dopuniti posebnim ugovorom sa Ukrajinom, da su Rusi u Ukrajini, kao i Ukrajinci u Rusiji punopravni i ne podleu nikakvim ogranienjima. A s Belorusijom emo izgleda imati jedan savez.

49

da se zbog dananje velike neravnopravnosti u autonomijama u predstojeem popisu 1999. mnogi Rusi upiu kao titularna nacija, i izmene tako demografsku strukturu stanovnitva. Tim pre to Rusi nemaju, kao druge ruske nacije, svoj poseban, republiki glas u dravnoj upravi i u zakonodavstvu. Pa ipak, ako pogledamo dublje, to je sudbinsko istorijsko naslee velike nacije. Kada bismo mi sada dobili sva ta dravna prava uporedo s autonomijama Rusije ne bi bilo, raspala bi se. Ovde je prevladalo miljenje prema kome je re ruski ve itav vek srasla s rusijski. I da bi se to poistoveivanje razumelo potrebno je mnogo paljivog razmiljanja. Malo je poznato da je paljivo razmatranje tog problema isplivalo u Rusiji 1909. godine. I nije ba pametno to je isplivalo. Posle trijumfa ruskih intelektualaca zbog ruskih poraza pod Mukdenom i Cusimom (peterburki studenti su slali japanskom imperatoru telegrame estitke), posle revolucionarnih (opasno opominjuih) potresa 190506, nakon to je ak i carski manifest 17. oktobra 1905. o uspostavljanju delegatskog zakonodavstva bio primljen s prezrivim osmehom obrazovane klase i na raun ruske istorijske vlasti i samog pojma ruski, 1909. godine dogodio se jo i delikatan poraz ruske diplomatije na Balkanu (aneksija Bosne i Hercegovine od strane Austrije uz poniavajuu saglasnost Rusije). Bio je to udarac po tada jo neugaslim, jo ivim panslavistikim pretenzijama. Vodee mesto u tadanjim diskusijama zauzele su petrogradske novine Re. Diskusiju je otvorio Petar Struve i udno je to uopte nije zastarelo da bude citiran i posle 90 godina. Bio je to lanak Inteligencija i nacionalni lik 13 ve u naslovu se vidi da ta dva pojma autor smatra protivrenim. Struve je pisao: Ruska inteligencija ini sebe bezbojnom pretvarajui se u 'rusijsku'... nepotrebno i beskorisno prikriva svoj nacionalni lik, a njega je nemogue prikriti. Nacionalnost je neto najnesumnjivije (osim rase, boje koe) u ova osetljiva vremena. Nemamo potrebe da mudrujemo (s ruskim nacionalnim oseanjem) i da skrivamo svoj lik ... I ja i svaki drugi Rus, imamo pravo na te oseaje... to to bude jasnije shvaeno... to e u budunosti biti manje nesporazuma. Da li je to proitano? Nije? U svakom sluaju, sve te nesporazume, tanije ruilake konflikte mi smo proli na naem devedesetogodinjem putu nita nismo propustili. U daljoj diskusiji pominje se: Takva imperija nije se mogla stvoriti iskljuivo fizikom silom nego i prirodnom snagom, i priziva bez stida graditeljski, dravni nacionalizam. Meutim, stideli su se. Decenijama. Upravo pod senkom imperije ruski intelektualci su se ustruavali, stideli ak i da se oseaju isto kao Rusi. Ali, ini se da su sada ruske nacije stekle pravo da eliminiu povode za takvu stidljivost. U toj diskusiji 1909. godine na udan nain je blesnuo odluujui zakljuak, onakav kakav mi i danas moemo samo poeleti i u traganju za njim predlaemo itaocu redove: Dravna pravda ne trai od nas nacionalno nerazlikovanje. Kao to ne treba baviti se 'rusificiranjem' onih koji ne ele da postanu Rusi, tako ni mi sebe ne smemo da 'derusificiramo', da tonemo i obezliujemo se u rusijskim mnogonacionalnostima. Pokuaj da se 'povelikorusi' sva Rusija pokazao se pogibeljnim za sve ive nacionalne crte ne samo nedravotvornih, imperijskih narodnosti, nego ak i pre svega za velikoruski narod. itava dananja (narasla zbog zaputenosti) sloenost ruskog pitanja i sastoji se u tome kako ga reiti ne protivreno i ne na tetu rusijskog. * * * Odjekuju glasovi: Rusija Rusima! Ali to je pogrena, destruktivna parola (kao i Tatarstan Tatarima, ili Jakutija Jakutima). Isto tako i Ruska republika u sastavu RF: to je podstrek za raskol i raspad, Rusi imaju dravotvornu obaveza da poveu sve narode. Bez Rusa nee biti ni Rusije.
13

Re, 10. 3. 1909.


50

Besmisleni su i razgovori o samoopredeljenju za Ruse. Pravo nacija na samoopredeljenje uporno se provlailo kroz celu Evropu od Prvog svetskog rata. Najvie su njime mahali boljevici, potom je (16. 2. 1966) ono utvreno i u OUN (u zbrkanoj protivurenosti s tim to princip samoopredeljenja u potpunosti ponitava princip nepromenljivosti granica). Meutim, u dananjoj Rusiji samoopredeljenje Rusa znailo bi i njihovo samootcepljenje od svih ostalih naroda Rusije, to jest raspad njihove drave. I na toj paroli ne treba dalje insistirati. Kako da traimo da Rusi imaju sopstvenu dravu kad smo sami stvorili ovu mnogonacionalnu? ak i proporcionalna zastupljenost nacije u svim organima vlasti Rusije, takoe je neostvariva. Pa ipak, Rusi su danas postali i z d e l j e n a n a c i j a kako u novonastalim granicama ZND, tako i unutar same Rusije: podeljena po autonomijama, nacija koja ivi pod razliitim zakonima. Da li je drava u kojoj Rusi predstavljaju dravotvornu veinu duna da titi interese ruskog naroda, ili da ih priguuje? Briga o jednakim pravima za Ruse nije ruski nacionalni egoizam. Breme obrnute nacionalne neravnopravnosti ruilaki pritiska kompletnu rusku dravnu konstrukciju. A ruski narod u Rusiji je dravotvorno jezgro i bez njega nikome ne moe biti nametnuta odgovornost za ouvanje drave. Sudbina ruskog naroda odredie i sudbinu Rusije.

NEPOMIRLJIVOST 21. Boljevizam i ruski narod


Stid ruske inteligencije od svega to je rusko, zabeleen u diskusiji 1909. godine, bio je posle Oktobarskog prevrata ubrzano razvijan ruilakom Lenjinovom strategijom potpunog unitenja ruske nacionalne svesti (kao politikog konkurenta boljevizmu). Ve na X kongresu VKPb (1921), jo ne odahnuvi od Graanskog rata (nastavljajui ga), objavili su da je glavni zadatak partije u nacionalnom pitanju borba protiv velikodravnog ovinizma, koji je, po Lenjinu, hiljadu puta opasniji od svakog buroaskog nacionalizma. U Lenjinovom pismu partiji s kraja 1922, pred njegovu smrt (koje je itano na XIII kongresu zajedno s njegovim politikim zavetanjem) nalazilo se: More ovinistike velikoruske bagre.14 Ne samo da ne treba sauvati formalnu ravnopravnost nacija, nego treba stvoriti takvu neravnopravnost koja bi pogaala naciju ugnjetaa, takozvanu 'veliku' naciju, (mada veliku samo po svom nasilju, veliku koliko njeni panduri) to bi se nadoknadilo jedino ako je mogue od nje uzeti neto u korist malih nacija. U odreivanju administrativnih granica posle 1923. nacionalnim autonomijama su prikljuivali itave ruske optine i oblasti. U saveznim republikama poeli su da sprovode (uprkos deklarisanom, eljenom i toboe bliskom odumiranju, stapanju nacija, i to svih) udaljavanje Rusa iz dravnog i partijskog aparata. Uprkos tome, na Zapadu su i danas mnogi sigurni da je Lenjin teio rusificiranju graninih oblasti. U ideolokom prostranstvu urlao je i Lunaarski: Ideja patriotizma je skroz laljiva ideja;15 mora biti odbaeno predavanje istorije koja pokuava da u prolosti pronae obrasce za podraavanje.16 I tokom dvadesetih godina, desetine partijskih govornika i stotine uslunih poltrona u jedan glas su se utrkivale u kletvama, ubili smo debelguzu babu Rusiju, a moda je bolje bilo ne spasavati Rusiju za Minjina i Poarskog? itd. I nebrojeno mnogo takvih gadosti. U tu boljeviku strategiju rasprave spada i katastrofalan udar na pravoslavnu crkvu buna hajka pri otimanju crkvenih dragocenosti (tajno ju je vodio Trocki, ali pod firmom
14 15

V. I. Lenjin: Sabrana dela A. V. Lunaarski: O predavanju istorije u komunistikoj koli, 1918, str. 6. 16 A. V. Lunaarski: Problemi narodnog obrazovanja, Moskva, 1923, str. 103.

51

Kalinjina), zatim hapenja i suenja patrijarsima, mitropolitima, javna i desetine hiljada tajnih streljanja pravoslavnih svetenika i njihovo unitavanje u logorima. Istovremeno, poev od graanskog rata i tokom dvadesetih godina, unitavano je ili proterivano plemstvo i ruski intelektualci. Ruska nacionalna svest bila je vrsto potisnuta, pogaena sve do prelaska u ilegalu, po povrini potpuno uglaana i zabranjena kao raanje kontrarevolucije. I takva atmosfera zgunjavala se sve do sredine tridesetih godina, kada se Staljin prenuo (posle unitavanja mnogih miliona elitnog seljatva i nakon to su unitili petrogradsko plemstvo i inteligenciju 1935, posle ruenja Hristovog Hrama 1931. i nedalekovidog unitavanja i zaputanja spomenika Otadbinskog rata 1935. godine, pred nastupajuom pretnjom velikim ratom, jer na slabanoj ideologiji Kominterne, bez ruskog nacionalnog uspinjanja, on u tom ratu nije mogao da opstane. I u sovjetskoj agitaciji iznenada su se setili, zauli su se pozivi na zaboravljeni, ve triput prokleti i pogaeni patriotizam (od 1936. pojavio se termin stariji brat, a od 1938 veliki ruski narod). Samo taj patriotizam zaista ne sovjetski patriotizam, patriotizam je potpuno ruski poziv na rusku ratniku prolost, ak do Dimitrija Donskog (sada bez bojazni da e se uvrediti Tatari), ba on, spasavajui i itav svet i Rusiju, istovremeno je spasao i sovjetsku komunistiku vlast sa Staljinom na elu (posle rata Staljin je udostojio ruski narod zdravice zahvalnosti. Ali postepeno, da se vlasi ne sete, skladitio je u rezervi i sva shvatanja internacionalnog komunizma, valjae ona njima.) Istorijski i svetski podvig ruskog naroda u Drugom svetskom ratu (i, strano je rei, da li i poslednji u itavoj njegovoj istoriji) predstavlja i jednu od zagonetki ruskog karaktera. Zar nisu milioni ljudi bili zahvaeni represijom, iveli pod stalnim pritiskom, u strahu da kau svoje miljenje; zar skoro polovina tadanjeg stanovnitva nije dobro pamtila bolji ivot pre revolucije, i oigledno oseala da je u zamenu dobila socijalistike otpatke. I ta je iskreno povelo narodne mase da svojim ivotima plate tako avolski ruan opstanak (ne malo zatvorenika iz logora je trailo da ide na front). Tu je delovala, naravno, i mo gvozdene prinude (nevoljno se moramo zamisliti nad ocenom Konstantina Leontjeva da na narod crpe dostojanstvo iz stepena ugnjetenosti). Tu se u ogromnoj meri pojavio prirodni, niim negueni ruski patriotizam, ali pokazala se i psiholoka potreba ovekova da se uspravi makar nakratko i oseti se kao linost, ak moda i kao heroj -u borbi na smrt, uivajui u kratkotrajnoj iluziji slobode. Danas je taj podvig ruskog, ne, trislovenskog naroda (ponienog u Crvenoj armiji i u fabrikama u pozadini i na kolhoznim poljima), koji je sruio hitlerizam, koji je zapadne demokratije spasio uz, za njih, najmanje ljudske gubitke danas u ivim seanjima i svetskom pamenju zatrt, zaboravljen, bez zahvalnosti, potonuo pod tokove savremenog ivota, dok mu je kostur jo sauvan u Rusiji neko reliktno, svima smeno, a za mnoge prezreno udovite.

22. Od Staljina ka Brenjevu


Poslednjih godina carevanja Staljin je primorao sovjetsku ideoloku propagandu da na ruan nain napadne bezgraninu nacionalnu prepotentnost Rusa, koji su u svemu bili pioniri. Nemogue je pretpostaviti da je on to uradio da bi naneo novu tetu ruskoj svesti, ne, on se tako poneo samo zbog odsustva mere i ukusa, i oigledno, pretpostavljajui da tako uvruje pod sobom ruskog konjia-grbonjia za sledei svetski agresivni skok. Smrt ga je omela da iz tog postupka izvede neki rezultat ali je sasvim uspeo da nanese jo jednu primetnu tetu ruskoj svesti i uini je smenom u svetu. Hruov je iznenada najavio ouvanje boljeviko-internacionalnog ushienja kod komsomolske omladine. Pokazalo se da je on bio mnogo blii Lenjinovoj liniji nego trezveni dravni strateg Staljin. Od vremena Lenjina niko nije tako bezono poklanjao rusku zemlju

52

eeniji, Dagestanu, a pre svega Ukrajini. Upravo je on smislio aavo poklanjanje Krima tu sablazan, koju je avo podmetnuo da bi povratio duu, u ovom sluaju dravnu svest Ukrajine. Hruov je, bez ikakvog vidljivog povoda, od 1961. godine nedostojanstveno poeo da mui pokornu, lojalnu, i za sliku o reimu sasvim korisnu pravoslavnu crkvu, da zatvara hramove. Tu kampanju je nemogue objasniti niim drugim osim boljevikom idejnom pomamom a po intenzivnosti je podseala na Lenjinovu, dvadesetih godina, samo bez masovnog hapenja svetenika. Ruski patriotizam Hruov jo nije eleo da proglasi za neprijatelja, ali nije oseao simpatije prema njemu i obavezno ga je preinaavao u svesovjetski! Upravo tu liniju nasledio je i Brenjevljev politbiro: da se u SSSR dogodilo nevieno slivanje svih nacija u jednu sovjetsku naciju. Kao to su najee ti starci videli samo ono to su eleli, oni su nekako i poverovali u mit o jednom sovjetskom narodu (i ak im je uspelo da utiu na masovnu svest toliko da su mnogi takoe poeli da veruju). Iako su u tom usmeravanju ruskih nacionalista koji su sve vie hrlili prema komunistikom stoeru, raunajui na njegovu vrstinu, i stvorili svoj mit o nacionalnom preporodu Brenjevljevog reima taj isti reim nije proputao da udari po opasnom neprijatelju, da pokae kande marksistiko-lenjinistike ideologije, i 1972. je ef propagandnog sektora CK odtampao upozoravajue-prljavi lanak protiv buenja ruskog nacionalizma i simpatija prema religiji. Taj lanak ostao je zadugo ideoloki spomenik epohe Brenjeva.17 (Ali skoro je nepoznat tajni dopis Politbirou, pismo Andropova 28. 3. 1981, o delatnosti antisovjetskih elemenata, prikrivenoj idejama rusizma; oni su krijui se iza demagokih rasuivanja o zatiti ruske istorije i kulture, pripremali podrivanje komunistike vlasti.) Dananji uzdasi zabludelih patriota da nije trebalo ruiti komunizam, koji takoe uvruju Rusiju to je sramni pad duha pred ubicama. Moramo da primetimo i da se Brenjevljev reim u svom nasilnom i energinom likvidiranju hiljada neperspektivnih sela rukovodio toboe ekonomskim (u stvari pogreno shvaenim) razlozima ali provodei bez buke i tajno tu akciju, najruilakiju posle Staljinove kolektivizacije, preputajui divljini jo neporuena, dragocena seoska imanja, naputajui upravo zemlju Srednje Rusije, Brenjevljev Politbiro je unitio mnogo onih mesta u kojima se uvala sr naroda, obiaji, psihologija, pripremio je dalje potkopavanje ruske narodne samosvesti. Ako tome dodamo i bezumni i ruilaki projekat vraanja severnih reka, jedva, jedva ostvaren Bojom voljom, na samom kraju vladanja Brenjevljeve klike, mora se prihvatiti sa velikom zahvalnou pria o tome kako su ti starci lagano gurali u stranu razvoj Rusije.

23. Odlazak kulturnog kruga


Ali ako se neko stvarno preporodio u bilo kojoj meri za vreme onemoalog Brenjevljevog reima, onda je to mnogonacionalna ruska inteligencija, ve unutranja, budui da vie nije bila sovjetska, i s bogatim intelektualnim ivotom, po nevolji usmerena samo na usmene besede, samizdate i publikacije u inostranstvu. Panju te uzavrele sredine privukla su mnoga savremena pitanja, potom i istorijske procene, i nije se moglo dogoditi da bilo koji od tih centara panje proe bez razmatranja ruskog nacionalnog pitanja i ne da mu svoje, novo tumaenje. Koliko je hiljada novih sovjetskih intelektualaca dvadesetih i tridesetih godina bilo iskreno privreno komunizmu, vatreno uestvujui i u njegovom aparatu, i posebno, u njegovoj propagandi, i jo specifinije u pisanju knjiga, budalastih masovnih pesama, filmova za narod i kuda se to odjednom delo? Odjednom je nestalo privrenosti komunizmu, kao da je nikada nije ni bilo (kod nekih je smekala, pritajila se). Da li je to
17

A. N. Jakovljev: Literaturna gazeta, 15. 11. 1972.

53

promena miljenja? Zaboravnost? Od kraja ezdesetih godina odluno su pisali u samizdatu: Ne, mi nismo birali tu vlast! I neodluno: a od tada je nahrupilo nekakvo revolucionarno poltronstvo 'treba uestvovati'. Odjednom smo saznali da je jedini krivac za revoluciju itav ruski narod i niko vie: Ruska ideja je glavni sastojak boljevizma. Ruski narod je ugnjeta i zato nema pravo na nacionalizam, koji je u stvari 'rasistiki rusijanizam'. Takvo raspoloenje, kako se ubrzo zatim pokazalo, nije vladalo samo u uskoj grupi, ono je sedamdesetih godina iroko zahvatilo prestoniku inteligenciju dolazei do izraaja u samizdatu, a i preko emigranata koji su otili na Zapad pre svega u radio-emisijama na ruskom jeziku koje su se sluale po celom Savezu preko miliona radio-prijemnika. Sada je rado prihvaena ta verzija o beznadenoj pokvarenosti ruskog naroda i same ruske istorije, verzija menjevika i trockista, dvadesetih godina razoaranih zaokretom revolucije: kao njene ideje su bile svetle, ali kako sa takvim narodom uraditi ita pristojnije? I da je tokom vekova Rusija stradala od manijakalno-depresivne psihoze. I ak bezbrojne turobne pesme tog naroda, otegnute ruske pesme odraavaju poetak duevnog oboljenja nacije. I u nastavku: u toj zemlji sav narod se sliva u reakcionarnu masu; centar narodne pravde je samoobmana; u toj zemlji se, ak, hrianske dubine praktino uvek prepliu sa bezdnom prirodne podlosti. Rusija je doprinela svetu Zla vie nego bilo koja druga zemlja. Uporedo s bolesno tanim zapaanjima (dananja Rusija se ogleda u staklu pivske ae), mi smo itali i sluali: Ta Rusija ispunjena je gadostima od vrha do dna, ljudski svinjac, jama za pomije, to je v a a zemlja, v a narod!... ili leprave usputne duhovitosti, kao zemlja Ivana i Jemelja, iskonsko konopljano 18 i jo mnogo tako otroumnih dosetki. Bilo je i otrijih sudova (naroito u publikacijama koje su u inostranstvu tampali iseljeni sovjetski autori: Rusija je, to je istina, majka poroka, pravoslavlje je hotentotska religija, ugavi stanovnici (Rusije), suvino je ovde navoditi bezbrojne takve primere.

24. Rasprava osamdesetih godina


Glasnost koju je proklamovao Gorbaov otkrila je opojnu mo govora, iako je ta mogunost otvorena i za glasove koji nisu pripadali priznatom kulturnom krugu. Ali glasnom govorenju uvek (tako je ne samo u Rusiji) tee samo male, socijalno aktivne grupe, ili profesionalni glasovi i pera. O stepenu bolesti (ili zdravlja) drutva moe se suditi i po tome koliko je taj aktivni tanak sloj zatrovan (ili nije zatro-van) brigom, bolestima, orijentacijom narodnih masa. Ne treba ni govoriti da je bolesti naeg dananjeg drutva teko zamisliti. I tako, od momenta kad je sovjetskoj obrazovanoj klasi bila iznenada darovana sloboda da govori sve to eli, od tog trenutka su se nale takve demokrate i takve patriote koji su izgubili ravnoteu, izgubili samopouzdanje, koji su verovali da su samo oni sauvali razumnu slobodu rei. Brzo narastajui usmeni ekstremizam obeju strana odvratio je i odvojio mase slualaca od onih koji su tako glasno govorili. Patriote (mnogi od njih su ve odavno svojim poloajem pripojeni upravo nametnutoj komunistikoj vlasti) odjednom nisu eleli da se napregnu i dovre pad totalitarnog reima koji je 70 godina guio Rusiju. I nisu svoje vatrene snage i rei potroili za analizu naih fizikih i moralnih gubitaka, dubine naeg duhovnog pada tokom tih decenija, ni za traenje sigurne osnove za izraavanje ruskog bia i duha. Oni su krenuli u slepu krajnost: za poraz Rusije u XX veku nisu traili krivce u nama samima koji smo tako jeftino zagrizli na Lenjinov poziv na otimainu i koplje u zemlju umesto odbrane domovine, niti u naoj nipoto masonskoj dinastiji i vladajuem sloju nego se trude da okrive cionizam, a neko i direktno Jevreje, i ak i s karikaturalnim dodacima. I talasi s patriotske strane gotovo da su
18

Igra rei: iskonnoe poskonnoe (prim. prev.)


54

se samo na to i svodili. A povrh toga i novonastala Pamjat (nepoznatog i provokativnog porekla), slaba po snazi, ali vatrena po strasti, palila je izazivajui ogromno uznemirenje bez preuveliavanja, u celom svetu oko dve godine, sve do surove rezolucije evropskog parlamenta. I demokratska strana je na svoj nain udarila u drugu paninu krajnost: svakoj ruskoj patriotskoj grupi u SSSR-u lepili su etiketu reakcionarna, ovinistika, crnostotinaka, nacistika. Sada su uz rusofile izmislili i rusite, a ponovo su isplivali i rusopati, nisu zaboravili tu lepu re ni 60 godina nakon procvata boljevizma. (Pri tome su izgubili sutinu d e m o k r a t i j e, i sloeni put od totalitarnog reima do nje. I pogreno su procenili svoj ve toboe postignut autoritet i uticaj na novu vlast i tok reformi.) Upravo ta Glasnost stvorila je mogunost slobodnog dozivanja i slivanja glasova metropole i nedavne emigracije. I otuda su se uli odluni glasovi: Rusija je i sada tamo gde je bila pre sto godina u lai. 19 Zar smo jednom imali prilike da sluamo ... da ruski narod ima pravo na svoj sopstveni, samostalni razvoj? Rusofili su danas ... sila u zemlji, neprocenjiva opasnost. U borbi protiv te opasnosti najoptimalnija bi izgledala konsolidacija (progresista, demokrata) s partijskim aparatom, KGB-om i domaim aparatom.20 Ali i bez te neostvarene konsolidacije, raspad rusofila se nastavljao i irio: Takozvano rusko vaskrsnue to je faizam. ak su i pisce seljake direktno i ne jednom proglasili za razarae, faiste (i po Slobodi i po tampi); o insistiranju Valentina Raspuina na istoti starih ruskih istoriara reeno je da to opasno mirie. O pozivu patriota na uvrenje porodice, prirodnosti, poveanje nataliteta i zatitu prirode pisalo je u moskovskom asopisu: ta buna meavina; ak i alost to je Rusija strano nastradala od komunizma, to je mazohistika ekstaza, kada ... cepaju koulju do pupka. 21 (Takva lavina napada detaljno je podravana i lancima u amerikoj tampi). Radio-stanica Sloboda postala je tih godina ve legalna kao da je sovjetski radio. Ona je uvela seriju emisija Ruska ideja, gde je podrugljivo banalizovala i rusku istoriju i rusku misao, direktno traila mutaciju ruskog duha, unitavala rusku misao do beznadenosti, a kod drugih slualaca poveavala neprijateljstvo prema Rusima. Zar Rusi nisu narod prolosti, koga vie n e m a? Poniena i oajna Rusija mogla je da uje: privid totalitarizma rusko rodovsko iskuenje (11. 12. 1989). Kod Rusa je sve u krvi i kostima, a ruski narod ne ume nita dobro da uradi (27. 10. 1989); Govoriti o ruskom patriotizmu u takvoj zemlji prosto je nesavesno, neprirodno (12. 1. 1988). (Sve te radio-emisije ponavljale su se nasrtljivo i s jasnim ciljem, ak su, i mimo slubenog zadatka od izvora finansiranja, izraavale sopstvena strasna oseanja izvetaa.) Upravo tih godina dogaala su se masovna ubistva u Azerbejdanu, Zakaspiji, Kirgiziji, Tadikistanu, Karabahu, Junoj Osetiji sve izvan Rusije i bez bilo kakvog uea Rusa. Ali sovjetska tampa i amerika radio-stanica grmele su samo i jedino protiv ruskog rasizma, protiv ruskog patriotizma, koji runo mirie. Tako je nekoliko godina uzastopno voena estoka rasprava meu raznim drutvenim granama u SSSR. Demokrate i patriote su se meusobno psovale, umesto da se ujedine protiv ivog, izopaenog komunizma i komsomolstva. Ni jedni ni drugi nisu bili organski sposobni za to. Jadna je zemlja u kojoj se rei demokrata ili patriota smatraju psovkom. A za to vreme, komunistika nomenklatura uspeno se prestrojila u demokratsku nomenklaturu, komercijalnu, i zajedno s dovitljivim, do jue potpuno nepoznatim lopovima zauzela poloaje, zavladala kapitalom. I posle sreno izgubljenog vremena samo je mogla zahvalno da klimne protivnicima na dve suprotstavljene strane: Hvala za vau raspravu!
19 20

A. Janov: Ruska ideja i 2000 godina, Njujork, Liberty Publishing House, 1988, str. 216. A. Kacenelibojgen: Vreme i mi, 1987, br. 99, str. 108, 118, 124. 21 Znamja, 1990, br. 1, str. 212-215.

55

Ta rasprava nije dala ak ni da se uju skromni, dostojanstveni glasovi s obe strane, zabrinuti za nau budunost u itavoj njenoj sloenosti. Potkresani su bili pravi problemi. Meu vatreno raspaljenim polovima stvoreno je mrtvo polje, na kome je nemogue, ak i odvratno, nastupiti i s najrazumnijim i plodonosnim predlogom.

25. Bolesti ruskog nacionalizma


Meu naim misliocima XX veka kao to su S. Bulgakov, V. Vernadski, A. Losev, N. Loski, S. Franka, skoro niko nije posebno razraivao rusku nacionalnu temu, osim I. Iljina, P. Struvea, N. Berajeva. (Ali ne moe se nazvati uspehom povrni, pomodarski hir poslednjeg s Treim Rimom Treom Internacionalom: od tada smo upoznali i Trei Rajh, i Trei svet, i Treu emigraciju, i Trei put. Kakva se suvisla misao moe napipati u takvim poreenjima?) U drugom redu treba pomenuti V. Rozanova, G. Fedotova. Da, mi smo se dugo liavali ruskih mislilaca: ili nasilnim proterivanjem, ili su bili prinueni da ute. Tako je razrada ruskog nacionalnog problema jo pre revolucije ostala, u najboljem sluaju, dravnim slubenicima (i esto je dobijala prizvuk kazne), ali i politikim novinarima. Oni su bili sasvim razliitog kalibra i njihove publikacije svojom otrinom, grubou, pa ak i psovkama, izazivale su odbojnost i ak odvratnost obrazovanog drutva. Sticao se utisak (povoljan za kritiare) da je ruska nacionalna publicistika na organski niskom nivou. Decenije komunistikog unitavanja, ugnjetavanja i guenja ruske nacionalne svesti, samo su doprinele da taj nivo toliko padne. Kada je ezdesetih-sedamdesetih godina ve sasvim novo pokolenje poelo da se budi iz poluvekovnog zaborava pod boljevicima to je bilo muno, tako su se silno izmenili ivotni uslovi, tako je dubok bio prekid tradicije da su mladi ruski intelektualci, budui do skoro nisu mogli doi do ranije zabranjenih knjiga, morali iznova da tragaju za reenjima i tumaenjima. Jedna grupa (I. Ogurcova: Sveruski socijalhrianski savez osloboenja naroda) tano je odredila komunizam kao glavni izvor nae bede, stvorila ilegalnu organizaciju za njegovo svrgavanje, meutim bili su brzo razbijeni, ne samo zbog ravnodunosti, ve jo pre zato to nisu imali podrku drutva. Drugi (grupa V. Osipova, oko samizdatskog asopisa Vee), svesni svoje drutvene nemoi, pokuali su da nau oslonac i zatitu u neemu jakom, ve realno postojeem. Potpali su pod uticaj mita o tobonjem poetku nacionalnog preporoda komunizma i prihvatili ga ne kao glavnog delata ruskog naroda, ve kao njegovog spasitelja. Ipak je on stvorio veliku dravu, moda on predstavlja veliko mesijansko predskazanje? Poto su zaboravili, ili mu oprostili desetine miliona rtava i sve lenjinistiko protivrusko besnilo, oni su se pitali: Zar ruski patriotizam nije usklaen s marksistiko-lenjinistikom doktrinom?, i ak: patriotizam i komunizam ne mogu jedan bez drugog, ruski komunizam to je poseban put Rusije, Lenjinova nacionalna politika pravo je rusko reenje nacionalnog pitanja... u takvim udovinim formulama oni su izrodili nacional-boljevizam smenovehovaca, zaboravivi da u ranoboljevikom reimu petnaest godina ak ni re Rus nije smela biti izgovorena. Osim toga, ve su i kolektivizaciju proglasili poklonom koji je rusko seljatvo prieljkivalo (to smo uli i od A. Zinovjeva). Sistematski potiskivano nacionalno oseanje neizbeno se manifestovalo bolesnim i ekstremnim reakcijama, na poniavanje se uvek moe oekivati agresivna reakcija, sve do ovinizma. On je izbio ve sedamdesetih godina, kada je sve to se zbiva u SSSR-u tumaeno delovanjem masona i Jevreja u svetskoj i ruskoj istoriji. U godinama perestrojke, kada je vie nego oigledno bilo razorno delovanje jednovekovnog ruskog nacionalnog poraza sve oajnije su poeli da trae krivca svuda, samo ne u sebi. I ba u tom periodu, kada je narod shvatio da je obmanut, u ponoru, opljakan, u bedi i potpuno prezren dolo je do eskalacije psovanja i vreanja preko osloboenih mas-medija. Kao odgovor, nastupila je najbolesnija

56

reakcija, nacionalna nadmenost, oholost, koja nikako nije odgovarala dananjem stvarnom, jadnom stanju naeg naroda. Nevieni istorijski pad, na i bez toga oajan poloaj, oteali smo neobuzdanim, praznoglavim, preteim reakcijama. Tada je unitena ruska svest pokuala da nae izgubljeni oslonac, sablanjivo spajajui nacionalizam i boljevizam. Stvorena je najudovinija zbrka meavina belih i crvenih, njihovo pomirenje na Bog zna kakvoj osnovi, stvaranje patriotskog bloka s komunistima, a patriote koji nisu pristali na takav oblik pretrpeli su na izborima 1990. godine katastrofalan poraz. (Gde bismo, ako ne ovde, podsetili na nevienu bestidnost s kojom je dananja KPRF, ak se ni imenom ne odvajajui od ranijeg komunizma, proglasila sebe narodnopatriotskim pokretom, i pristalicom pravoslavlja? I nijedan od njihovih sadanjih voa se nije pokajao, ak i ne pamti, kako su oni te patriote i te pravoslavce gazili, streljali, spaljivali. Bestidno danas stavljaju pod znake navoda uase boljevizma, pa to je bilo pre pola veka i zaraslo je u korov22 (ne, ti kosmiki zloini ne mogu se sprati s komunizma). Istovremeno, novi nadriteoretiari pokuavaju da trae spas za Ruse preko evroazijstva, a od hrianstva kroz novopaganstvo: moda je to otkrovenje za Rusiju? U toj zbrci su potonuli, i nisu mogli imati uticaja, malobrojni razumni patriotski glasovi. A upravo ti glasovi predstavljaju zdrav narodni duh. * * * I u toj bespomonoj propasti ruske nacionalne svesti jo i tokom devedesetih, i bez toga ruilakih godina, nalegla je, provlaila se ista ta mrlja mazuta. Jo u vreme Staljina uoeno je da termini nacional-socijalizam i hitlerizam nisu pogodni za psovke i ve tada je od Italijana prihvaena vajna re faizam. Nju je brzo prihvatio i polusvet i u logorima su nas, politike zatvorenike, pa ak i donedavne ratne, zvali faisti. Tako su u vreme perestrojke brzo i poeli da kae taj faizam i na celu Rusiju, glavnu silu koja je spasila svet od Hitlera. Zar su oekivali nekakvu opasnu milionsku snagu iza lea slabe, mada glasne gomile ruskih nacionalista? ule su se optube od radikaldemokratskih intelektualaca, zatim od stranih radio-stanica o nastupajuem sveobuhvatnom ruskom faizmu, i zamahala su strana krila sa stranica ruskih novina. Odazvao se mudri ruski predsednik. Sredinom januara 1995. upravo posle naeg sramnog vojnog poraza u Groznom, kroz krv i jecanje tamonjeg namuenog naroda i samih ratnika sazvan je u Moskvi Meunarodni antifaistiki forum protiv eskalacije najstranije opasnosti. I u februarskoj poslanici Federalnoj skuptini predsednik nije traio prekid krvoprolia u eeniji, ve da dravna tuilatva i sudovi odluno zatite Rusiju od faistike ideologije. Kakve nikada nije bilo u Rusiji i koja apsolutno ne preti Rusiji. Nalepnica faizam, kao i u svoje vreme klasni neprijatelj, neprijatelj naroda deluje kao uspean nain da se obori, uutka oponent, da se izloi represiji. A posle dodaj prema potrebi. ak i na obian pokuaj da zatitimo svoj nacionalni opstanak od najezde neradnikih opora iz azijskih zemalja ZND (koja evropska zemlja nije zabrinuta zbog slinih problema?) jeste f a i z a m! Prema mnogim naim novinama, to je tako. A trebalo bi rei: ako je re o podivljaloj, fanatinoj surovosti, spremnoj na nasilje (definicija u potpunosti primenljiva i na rani boljevizam), tada je imenujte tano ili izmislite neku drugu re ali ne igoite peatom faizam ovaj narod koji je unitio Hitlera. Ako, poreenja radi, za sve ove godine, uz bujanje najsurovijih, najnepomirljivijih nacionalizama u Srednjoj Aziji, u Zakavkazju, u Ukrajini (s jurinim odredima UNSO i ak legalnim skupom veterana hitlerovske SS divizije Galicija u Ljvovu), njima nije bila nalepljena nalepnica faizam onda je jasno da je ova kampanja bezobzirni refleks: intenzivnim lupetanjem o ruskom faizmu spreiti, ne dati da ni najmanje vaskrsne ruska svest.
22

Sovjetska Rusija, 10. 1. 1998, str. 2.

57

Da, ekstremni oblici s v a k o g nacionalizma na zemlji jesu bolest. I bolestan nacionalizam je opasan, tetan pre svega po sopstveni narod. Razumnim osveivanjem, umesto besnih psovki, moe se i mora pretvarati u kreativni i stvaralaki. Bez koga nijedan narod u istoriji nije izgradio svoje bie.

HOEMO LI OPSTATI, MI RUSI 26. Patriotizam


Postoji verovatno mnogo shvatanja patriotizma. Ja ovde predlaem svoje, ne jednom potvreno posle mog povratka u Rusiju, tokom susreta s ljudima u mnogim oblastima, koje je svuda primano s razumevanjem: Patriotizam, to je potpuno oseanje ljubavi prema svojoj domovini, uz spremnost da se rtvuje za nju, da se dele neprijatnosti, ali ne i da se servilno slui, ne da se podravaju nepravedni postupci, spremnost da se otvoreno ocenjuju njeni poroci, grehovi, i kajanje zbog njih. Patriotizam to je prirodan organski oseaj, za njega nisu potrebna nikakva opravdanja, ni temelji, a sve to se uz njega dodaje (socijal-patriotizam leva i lenjinska psovka; nacional-patriotizam dananja psovka) u sutini je ili nerazumevanje, ili namerno izvrtanje. Nekada je P. Vjazemski izmislio epitet kvasni patriotizam, koji se veoma dopao ruskim liberalnim krugovima. A zapravo ga je stvorila njegova aristokratska nadmenost prema prostodunoj ljubavi puka, izmuenog nainom ivota, prema svojoj domovini. To je kod nas moderno. Unitavati patriotizam gotovo ravnopravno s faizmom. A evo, u Sjedinjenim Dravama se patriotizam visoko kotira. Ne samo da ga se niko ne stidi, nego Amerika die svojim patriotizmom, ponosi se njime i razne grupe naroda slivaju se u njemu u jedno. U svakom amerikom razredu visi nacionalna zastava; i u mnogim kolama govore se rei vernosti njoj. Patriotizam je dostojanstvo mnogih zemalja, meu njima svih evropskih, patriotizam je princip koji ujedinjuje narode i nikako ih ne odvaja od ljudskosti. Druga je stvar to, kao i svako ovekovo oseanje, moe biti podloan odstupanju, iskrivljavanju. Slino tome je dananje poimanje slobode u svetu a posebno u Rusiji uzdrmanoj svim moguim okovima uzdignuto do potpunog zaborava ovekovih obaveza i do oslobaanja od svake odgovornosti. Mi, u stvari, postojimo kao ljudi samo dok stalno oseamo na sebi, nad sobom svoj dug. I kao to se ne moe sauvati drutvo u kome ne postoji graanska odgovornost, tako ne moe da opstane zemlja posebno mnogonacionalna u kojoj je izgubljena optedravna odgovornost. Mnogonacionalna zemlja u tekim momentima svoje istorije mora imati oslonac u podrci i zanosu s v i h svojih graana. Svaka nacija mora biti uverena da je zatita optih interesa drave ivotno vana i za nju. Od t a k v o g dravnog patriotizma u dananjoj Rusiji nema ni pomena. Pored pojaanog zaotravanja patriotizama odvojenih autonomija tu je opti haos, i savreno nedostojno ponaanje dravne vlasti, koja je moralno nisko pala u oima svih stanovnika zemlje. Jedan oficir mi je pri susretu u Jaroslavu rekao: Nova Rusija nije se postavila kao domovina.

27. Nacionalna oamuenost


Bez obzira, ako se i prihvati shvatanje graanskog patriotizma, ne treba ispustiti patriotizam nacionalnog. U jednonacionalnim zemljama i jedno i drugo su u sutini isto. U mnogonacionalnim zemljama, kao to je naa, nacionalni patriotizam je sastavni i osnaujui

58

deo optegraanskog, i teko toj dravi u kojoj su se ti patriotizmi razili. Na nacionalni patriotizam mogu se primeniti karakteristike koje su gore navedene: spremnost da se dele nevolje, rtvovanje, neprijatni poslovi. I ono to je prirodno i neosporno svest o jedinstvu sa svojim narodom. Ljubav prema svom narodu isto je tako prirodna kao ljubav prema svojoj porodici. U toj ljubavi niko ne moe biti potcenjen, ni jedini potovan. Ma kako savremeni svet bio haotian i nepovezan, trudimo se da svoju porodicu sauvamo i merimo posebnim arinom, proetim unutranjim razumevanjem. I nacija je takoe porodica, samo drugog nivoa i obima; i nju, takoe, povezuju neponovljive unutranje veze zajedniki jezik, zajednika kulturna tradicija, seanje na zajedniku istoriju i njeni zadaci u budunosti. I zato je onda ouvanje nacije greh? Danas mnoge manje i male nacije u naoj zemlji svojim patriotizmom, nesumnjivo, otvoreno prevazilaze Ruse. Njihovo nacionalno oseanje je vrsto. A nae? Nae je pogaeno, iskidano u froncle. U kratkom periodu rata s Nemakom ruski patriotizam bio je odobren, uzvien, proslavljen a onda, poto je iskorien, odgurnut i ponovo pretvoren u strailo. Ja ovde govorim o ruskom patriotizmu istom, punom ljubavi, graditeljskom; ne o krajnje nacionalistikoj orijentaciji (samo naa rasa! samo naa vera!), ne o uznesenosti svojom nacijom, iznad shvatljivih duhovnih dometa, iznad nae skruenosti pred Nebom. I razume se, neemo nazvati ruskim patriotizmom onaj koji zakljuuje maloduni savez sa svojim unititeljima, komunistima. Istini za volju, ruski patriotizam nije zabranjen Ustavom ali je blizu tome, skoro. Ne male snage i unutar zemlje, i izvan nje usmerene su da nas, Ruse, lie individualnosti. A mi? Mi mi smo se predali. Pred lavinom naeg poraza u XX veku opala je naa volja da zatitimo svoj lik, svoju osobenost, duhovnost. Mi smo mnogo-mnogo sami krivi za svoju propast. Setimo se Gogolja: Veliko nepoznavanje Rusije usred Rusije. I setimo se Ivana Aksakova (re o Pukinu): Zar nije itava naa beda i zlo u tome to je kod nas svih, i kod aristokrata i demokrata, ruska istorijska svest tako slabo, tako mrtvo istorijsko oseanje! Tee od svega je to su dananji Rusi od roenja lieni makar slabanog oseanja svog jedinstva. Danas, kada je veina naroda Rusije u bedi, mnogi od njih se osnauju svojim jedinstvom i naporima lokalnih organizacija. Ruski narod je u najgorem poloaju, poto smo u lancu naih gubitaka izgubili povezujuu spasilaku kopu jednog s drugim, a s njom i svest o svom mestu u zemlji. Naa nacionalna svest pala je u letargiju. Mi smo jedva ivi: izmeu gluvog zaborava iza, i opasno nadolazeeg ieznua ispred nas. Mi smo u nacionalnoj nesvestici. Kada u celom svetu uporno rastu nacionalizmi nesvestica nae nacionalne svesti oduzima nam ivotnu snagu, i ak instinkt samoodranja. S tekom tugom strahujem da, posle svega preivljenog, ruskom narodu sve vie preti ubrzano nazadovanje, propadanje, slabljenje... Uzrok ili polja sile koja su nas usmerila na tu nizbrdicu spliu se u omu pred naim oima, jue i danas, ali se i provlae iz nae daleke prolosti.

28. Pravo na korene


Rusi imaju svoju stradalaku kulturu. Neemo reci da je tako hiljadu godina ali ima sigurnih est stotina, od procvata pravoslavne kulture u Moskovskoj Rusiji. Potom je ona pretrpela estok lom od Petra I, nasilno su je utiskivali u tue forme i zaustavljali njen razvoj u njima (to je ono to se u geologiji naziva pseudomorfoza kristalizacija u tuoj formi). Ali

59

u folklornom sloju, a od vremena Pukina i u viim slojevima mi smo napredovali u mnogo emu svome. I pravoslavlje je kroz vekove hranilo nau duhovnu razliitost. U sovjetsko vreme nije samo komunistika tampa delovala ruilaki, ve i vetako stvaranje sovjetske kulture kao zamene i surogata za rusku. (Vie je od svega nastradao, prostaki je uproen na jezik. Danas je u ruskom narodu, ak i u preostalom tankom intelektualnom sloju, do iznenaujuih granica izgubljeno oseanje i shvatanje sopstvenog jezika. Zbog upotrebe sonih i punih ruskih rei iz ivog renikog fonda XIX veka, dobijao sam prekore zbog novatorstva i eksperimentisanja, ne od obinih italaca, nego od ruskih kritiara, ak i onih seljakog porekla: oni ve ne razumeju narodne rei! Nedavno sam tampao u tiranim novinama sto retkih poslovica bio sam zatrpan pismima sa albama da ne razumeju te poslovice, na primer: Ne dii glavu iznad vetra, k a k o to razumeti? Pa na najpouniji nain za nas: nemoj biti uobraen, ne ponosi se po svaku cenu, to je lekcija i naim besnim nacionalistima.) U poslednjoj deceniji ruska kultura je jo na nov nain izopaena otrovnim zraenjem preko drutvenih obrazaca, preko informativnih kanala i obrazovanjem koje ju je zateklo ba u trenutku oienja od komunizma, u momentu obnavljanja. Degeneracija kolskog sistema posebno je pogubna za rusku decu, pa i za stariju omladinu oni prestaju da oseaju Rusiju kao duhovnu sutinu i kao istorijsku stvarnost. Ali bez objedinjavajueg nacionalnog oseanja mi Rusi emo, posebno zbog razbacanosti naih prostora biti rasejani kao bezoblini etniki materijal, kao amorfna masa. Odgovorie nam da je to opasno preuveliavati znaaj nacije, nacionalne pripadnosti. Mi uopte nemamo nameru da preuveliavamo, jer vrsto oseamo da je iznad nje Nebo. Stavie: mi smatramo da je i preuveliavanje znaaja linosti do stvaranja kulta prava oveka ne manje pogubno za istorijski razvoj; i nad linou postoje vie instance duhovne. Pa ipak, taj kult koji se ve pretvara u nasrtljivost, ne izaziva nikakve zabrane. Moemo li da kaemo ovako: Biemo kao i svi narodi... i, shodno tome, da se mi, slino njima, ne stidimo svog porekla i da se, kao i oni, ponosimo svojim jezikom i svojim dostojanstvom? Frknue: Kakvim to jo 'svojim dostojanstvom'? Uzalud, to su najrazumnije rei pretee ruskog cionizma Perca Smolenskina, 23 mi smo solidarni s njima, ili, kao to je neto kasnije rekao drugi pretea, Ahad Haam: pre svega se treba pobrinuti za 'preporod srca', za umno i moralno usavravanje naroda.24 Zaista je tako. Danas je Rusija slomljena ne samo duhovno, ona je i telesno potkopana. Jo poetkom XX veka mi smo bili druga drava po broju stanovnika u svetu. Ali tokom itavog veka trajalo je strano unitavanje Rusa u Japanskom i Prvom svetskom ratu; i od komunistikog genocida; i od prekomernih rtava u sovjetsko-nemakom ratu; i od dananjeg umiranja od gladi po milion ljudi godinje. Dok traje to umiranje, ruski narod postaje sve razreeniji, duh mu slabi, i mi sve manje imamo anse da se preporodimo. Stresli smo sa sebe komunizam, ali to kasno osloboenje donelo nam je nove gubitke, tako da se zaljuljala naa budunost. Nemojmo zatvarati oi pred dubinom naeg nacionalnog udesa koji se nije zaustavio ni danas. Mi smo pred poslednjim gubitkom duhovne tradicije, korena i sutine naeg bia. Nae duhovne snage potkopane su ispod svih oekivanja. Ali ne moemo se pomiriti sa samrtnim pesmama, to znai da je proao period naeg oduevljenja i od nas se vie nita ne oekuje. Ne treba ni da se nadamo da e se desiti neko udo i samo od sebe nas spasiti. Svi smo mi Rusija. Mi smo je takvom stvorili, mi je moramo i spasavati. Da XXI vek ne bi postao poslednji za Ruse mi moramo da naemo u sebi snage i sposobnosti da se suprotstavimo raspadu ve danas, i to su vei pritisci koji unitavaju na ivot to i na otpor mora biti jai.
23

Jevrejska enciklopedija, izdanje Drutva za nauna jevrejska izdanja i izdavake kue Brokhaus-Jefrona, str. 404. 24 Ista enciklopedija.

60

Pa ipak, dozvoljava li nam to na nacionalni karakter?

29. Karakter ruskog naroda u prolosti


Da li su dopustive bilo kakve ocene cele nacije? Pa ak i mi s lakoom izriemo presude o celom oveanstvu, o enama uopte, o omladini uopte, o seljacima, o graanima i mada nam se uvek ispravno kae da ima razliitih mi ne shvatamo da je svuda razliitost, i da je svaki uopteni sud manjkav, njega treba iskazivati oprezno on ipak ima teinu i smisao. Mada to ne znai da su svi ljudi isti, narodni karakteri nesumnjivo postoje. Oni nastaju taloenjem iskustva narodne istorije, tradicije, obiaja i svetskih uticaja. U savremenom etnolokom reniku proitaemo da je nacionalni karakter sveukupnost specifinih psiholokih crta koje se pojavljuju u nainu ponaanja, u nainu miljenja, u sklopu uma (razume se, meu njima ima optih karakternih crta, a druge karakterne crte nalaze se i kod drugih nacija). Kao to je ovekova sudbina umnogome odreena njegovim karakterom, njegovom linou isto to vai i za sudbinu naroda. Otvorena razlika celokupne atmosfere ivota u Rusiji i ruskog karaktera u odnosu na zapadni, ne jednom je zabeleena u zapaanjima stranaca koji su esto poseivali Rusiju od XVII do XIX veka. Rusija se pokazala i Zapad dugo to nije mogao da dopusti - kao ceo jedan svet, jedinstven po svojim pravilima, koji ivi svoj organski samostalni ivot (F. Tjutev). Otkud je nastala tako otra razlika? Da li samo zbog istonijih meridijana? Zbog susedstva s agresivnim nomadskim narodima? Zbog irine naih prostora, zbog naih uma i stepa? U objanjenju osobenosti ruskog karaktera istaknuto je i sledee: da je, za razliku od mnogih etnosa, koji ive zatvoreni u zajednici i sa mnogo krvnih srodnika kod naih slovenskih predaka (osim nomada) zajednica bila teritorijalna. (Slovenska plemena su i dobijala imena prema teritoriji na kojoj su ivela, a ne prema imenu pretka kao, na primer, kod Nemaca.) Na ma kom od tih prostora doseljenik, ak i bivi rob, nije se smatrao strancem, mogao je da se ukljui u drutvo i da se oeni. Nije bilo zatvorenosti plemena i roda, osim jedinstva rodne zemlje. Iz toga proizilazi otvorenost ruskog karaktera, laka asimilacija drugih naroda. (Zbog onoga to sledi moramo da kaemo jo jednu vanu karakteristiku: glavno obeleje slovenskog sistema bilo je uspostavljanje vlasti odozdo na gore, slovenski plemenski savezi IX veka ... bili su drave, organizovane odozdo prema gore.)25 Mnogo kasnije, veliki broj crta ruskog karaktera odreen je pravoslavljem. Svi narodni obiaji kojima se mi divimo, skoro sasvim su nastali iz pravoslavlja (Dostojevski). Nisu meridijani, ne: upravo nas je pravoslavlje odvojilo od muslimanskog i budistikog Istoka. (Bilo je, naravno, i obrnutih uticaja: istonoslovenskih osobina na forme usvojenog pravoslavlja; po tome se razlikujemo od Grka.) Govorei o prolim vekovima, mi, razume se, imamo u vidu pre svega karakter seljaka, to jest ugnjetenog dela naroda. Pa evo, oigledno je: Poverljivo mirenje sa sudbinom: omiljeni ruski sveci ponizni, blagi podanici (ne meamo u to pokorne po ubeenju i bezvoljne). Rusi su uvek hvalili mirne, ponizne, jurodive; Saaljivost; ivotnom dunou su smatrali spremnost da pomognu drugima; Sposobnost za samoportvovanje i samopregor Tjutev takoe objanjava pravoslavnim izvorima; Spremnost na samoosudu, kajanje i javno; ak preuveliavanje svojih slabosti i greaka;
25

A. G. Kuzmin: zbornik Ruski narod, str. 28-30, 35.

61

Uopte, vera kao glavni stub karaktera; uloga molitve; Ruski ovek ne ume da ivi bez srdanog odnosa s Bogom(L. Tihomirov). Otuda i poslovice (ivotna pravila! zakoni ponaanja) sline ovima: Siromatvo nije porok. Pokori se bedi i beda e se pokoriti. Vie tuge blie Bogu. Trpljenje je bolje od spasenja. I mnogo je slinih, mogle bi se stranice ispisati. (Zapadnom umu je teko da prihvati takav obrazac ponaanja.) A u nastavku tog oseanja sveta sledi: Lakoa umiranja; epski mir u prihvatanju smrti (Lav Tolstoj, i mnogi drugi ruski autori); Na kraju, ne jure za spoljnim ivotnim uspehom; ne jure za bogatstvom, zadovoljni su umerenim imanjem. Sledee poslovice govore o tome: Ko malim nije zadovoljan taj velikog nije dostojan. Ko ivi iznad svojih mogunosti ne moe se dobra nauivati. Ako ivotni cilj nije materijalni uspeh, ta je onda? U sadanjem zabludelom oveanstvu ne moemo nai razuman odgovor, cilj je da se sve zamagli, ljudi sve bolje ive samo da bi bolje iveli, a negde i samo da bi postojali. Nije se sluajno kod nas rodila, pored istine, jo posebno (i skoro neprevodiva) re pravda. U njoj je sadrana i istina, i lini moral, i opta pravednost. Ne, daleko je to iznad puke pravednosti ivota, to je iroko razlivena e za pravednou. Same od sebe, i nevezano za hriansku religiju, ne jednom su se u ruskom karakteru izrazito pojavljivale i uroene crte: Otvorenost, prostodunost; Prirodna neizvetaenost, jednostavnost u ponaanju (sve do priline ogranienosti); Nesujetnost; Humor, u velikoj meri; on viestruko iskri u ruskim poslovicama; Velikodunost; Rusi su ljudi koji ne umeju dugo da mrze (Dostojevski); Prilagodljivost; lakoa u meuljudskim odnosima; tuinac vam, im ga sretnete, moe postati vrlo blizak (G. Fedotov); Predusretljivost, sposobnost da sve shvate; Raspon sposobnosti u veoma irokom dijapazonu; irok sasvim otvoreni um (Dostojevski); irina karaktera, raspon ideja. Ako se s plaem ivi, onda se s pesmama umire. Ne slaem se s mnogim tvrenjima da je ruskom karakteru svojstven maksimalizam i ekstremizam. Naprotiv: ugnjetenoj veini potrebno je samo malo, skromno. Pa ipak svaki je karakter na zemlji protivrean, ak moe u sebi sadrati potpune suprotnosti, tim pre to su u pitanju razliiti ljudi; zato se i ne udimo nastavku spiska osobina koji bi bio protivrean navedenom. Poznati na pedagog S. A. Raanski ukazivao je da je jedini prirodni ideal koji treba nositi u dui u jakim prirodama izraen beskrajnom jednostavnou i skromnou izvravanja svakog podviga, a u slabim prirodama vue za sobom preuvelianu svest o sopstvenoj nemoi. A. ehov je ovako napisao (Na putu): Priroda je uloila u ruskog oveka neobinu sposobnost da veruje, istraivaki um i sposobnost da misli, ali sve to se raspada u prah pred bezbrinou, lenou i matovitom lakomislenou. Kako su nam

62

poznate, koliko puta viene te osobine... Neodreene, slabe karakterne crte da, toga ima kod nas. Poslednji francuski ambasador u Rusiji pre revolucije, koji je dugo u njoj iveo, Moris Paleolog ostavio nam je takoe dosta svojih zapaanja. Imaginacija Rusa zamagljuje jasne karakteristike, umesto razumevanja realnosti, oni mataju. Rusi mnogo razmiljaju ali ne umeju da predvide, odjednom bivaju iznenaeni posledicama svojih postupaka. Uteha nije vano crta je nacionalnog karaktera, sposobni su da umanje cilj, da priznaju uzaludnost svakog poduhvata skloni su samoopravdanju, opratanju za svako odustajanje od postojanog izvravanja svojih obaveza. Brzo se pokoravaju sudbini, spremni da se sklone pred neprilikama. V. Kljuevski: Mi ne radimo kontinuirano, ve kampanjski kao da to tako moe. Rad ruskog oveka lien je elastinosti ravnomernog naprezanja: nema metodinosti i odmerenosti (S. S. Maslov, drutveni radnik, XX vek). Ravnomernost, metodinost, upornost, unutranja disciplina to su bolesti kojih nema u ruskom karakteru, to je moda glavni na porok (zar se ovde na oputamo skoro do raoveenja nevienog razuzdanog pijanstva). Mi esto ne koncentriemo svu nau volju na rad. Pa i same volje esto nema. Iz navedenih osobina proisteklo je, uostalom, i ve uveno (po zlu) rusko trpljenje, podrano telesnom i duhovnom izdrljivou. (Da primetimo: to trpljenje se vekovima odravalo ak vie na mirnoi nego na strahu od vlasti.) Vekovima Rusi nisu razvijali svest o postojeim pravnim normama, toliko svojstvenu zapadnom oveku. Odnos prema zakonu uvek je bio nepoverljiv, ironian: zar je mogue unapred doneti zakone koji mogu da predvide svaki pojedinani sluaj? Zar oni svi ne lie jedan na drugi. Tu je i otvorena potkupljivost mnogih koji sprovode zakon. Ali umesto poznavanja zakona u naem narodu je uvek ivela, i danas nije umrla udnja prema ivoj pravinosti, izraena na primer poslovicom: Kad bi svi zakoni propali, ljudi bi onda iveli po pravdi. Ovde se namee i vekovno otuenje naeg naroda od politike i od drutvenih delatnosti. Kako je zapazio aadajev, u ruskim letopisima moemo pratiti duboko delovanje vlasti ... i skoro nikada nee sresti suprotstavljanje volji veine. Kao to se trava povija od jakog vetra, a potom se rasplie bez tete po sebe tako je narod, ako je imao sree, preivljavao, ekao ta duboka delovanja vlasti, ne menjajui veru i ubeenja. Ruski duh se vie napajao idejom pravde Boje na zemlji, nego li da dobije slobodu (S. Levicki, filozof, XX vek). tavie nije ni teio vlasti: ruski ovek se sklanjao od vlasti i prezirao je kao izvor neizbene prljavtine, sablazni i greha. Nasuprot tome eleo je snano i pravedno delovanje vladara, ekao uda. (U naem feudalnom periodu mnogostruko je vidljivo kako masa zavisi od kneza, kako ga prati, ako on krene u rat onda u rat.) Otuda je proistekla i naa pogubno mala sposobnost za ujedinjenje snaga, za samoorganizaciju, to nam sada najvie teti. Rusi nisu sposobni da organizovano rade. Mi smo od onih naroda kojima je uvek potreban voa. Sa sposobnim voom Rusi mogu biti veoma jaki... Teko je sluiti Rusiji pojedinano, a zajedno ne umemo. (V. V. uljgin). I za to postoji poslovica: Snop bez veza je obina slama. Tako se stvara bespomonost i pokornost sudbini koja prevazilazi sve granice, koja izaziva uenje i prezrenje celog sveta. Ne snalazei se u sloenoj duhovnoj strukturi iz ega je to proisteklo, kako je ivelo i emu nas jo vodi napadaju nas kao veite robove, to je danas moderno, svetski.

30. Evolucija naeg karaktera


Razume se, nacionalni karakter ne ostaje veito isti. Prolaskom vekova, a nekada i decenija, on se menja u zavisnosti od sredine koja ga okruuje, pejzaa koji hrani duu, od

63

onoga to se dogaa narodu, od duha epohe, posebno u godinama otrih preloma. Menjao se i ruski karakter. Na razdor u XVII veku, iako je oslobodio nekakav dinamian sloj naroda za razbojniko i estoko delovanje, posebno Kozake, nije rasklimao prirodne, narodne temelje, oni su ostali zdravi. Mnogo dublji i neminovniji pokazao se religiozni raskol u XVII veku. Raskolom je bila prouzrokovana ona sudbinska pukotina u koju je potom pala Petrova toljaga iscrpljujui nae karaktere i propise bez otpora. Od tada se dugo i postojano iskonski ruski karakter uvao u izolovanoj sredini starobrana i vi ih ne moete prekoriti ni za rasputenost, ni za razvrat, ni za lenost, ni da ne umeju da vode industrijski, zemljoradniki ili trgovaki posao, ni za nepismenost, tavie, ni za ravnodunost prema duhovnim pitanjima. A to da mi ve trei vek tragamo za ruskim karakterom to je ve rezultat njegovog izopaavanja zbog bezumnog Raskola od vremena Nikona i Alekseja Mihajlovia, zatim nemilosrdno preduzimljivog Petra i njegovih krutih naslednika. Da su ti naslednici, peterburka dinastija, u mnogome besmisleno iscrpljivali narodne snage shvatio sam iz drugog lanka (Rusko pitanje na kraju XX veka, 1994). I gorko je i optepoznato kako su dinastija, i neto manje dvorjanstvo, stoleima egoistino odugovlaili kmetsko stanje veeg dela ruskog seljatva, koristei se njihovom pokornou. A kada je, posle tog vekovnog odugovlaenja, proglaena oslobaajua reforma ona je bila stidljiva, nije seljacima dala dovoljno zemlje, pa ni zaradu, makar bila i razvuena; bila je nedalekovida i nije brinula o tome kako da olaka seljatvu, i ekonomski i drutveno i prirodno, da preivi taj ogroman prelazni potres. To se odmah odrazilo na raanje narodnog karaktera koji nije mogao lako da se uklopi u novi sistem odnosa, u onaj zapanjujui udar, udar rubljom (Gljeb Uspenski). Neki slojevi naroda o, jo ni iz daleka ne svi bili su pogoeni raspadom jednog naina ivota, moralnim padom, iskricama bezobrazluka, i rastuim razmahom pijanstva. Taj raspad odraen je i u delima mnogih naih pisaca, pored Uspenskog. Godine 1891. K. Leontjev je pisao: Na narod je pijan, laljiv, nepoten, i ve je, tokom trideset godina, uspeo da se privikne na nepotrebnu tvrdoglavost i tetne pretenzije. I predskazivao je: ako tako bude i dalje ruski narod kroz nekih pola veka ... od 'naroda bogonosca', postae, malo-pomalo, 'narod bogoborac'. Njegovo predskazanje se ispunilo jo bre... Sliku narodnog pijanstva poetkom XX veka nalazimo u Naim zloinima Ivana Rodionova. Dok ita, ini se da pad morala ne moe biti straniji i mraniji a glavno tek dolazi... Tamo nalazimo (1910) i: Gospod bi sve trebalo da ugui, a zemlju i bogatstvo da razdeli, da bude Gospod svih! (Tu je i oslabljenost suda, posledica jo jedne od Aleksandrovih reformi.) General Denjikin koji je imao dugogodinje iskustvo s ruskim vojnicima, svedoio je: Religioznost se spotakla na poetku XX veka. Narod je gubio hrianski lik, pao je pod uticaj materijalnih dobara, u tome video smisao ivota (to zapaaju mnogi). I kae dalje: mrani narod nije razumeo zadatak nacionalne, dravne samozatite prilikom odstupanja 1915. godine ulo se: Do nas u Saratovu, Nemac nee ni doi. Godine 1905. novonarasla ozlojeenost iskazala se u paljenju i unitavanju spahijskih imanja, ali sam pokuaj revolucije 1905. i njen revolucionarno-kriminalni tok 1906. otro je prekinuo Stolipin, spreivi da se podignu narodne mase u unutranjosti i da tako doe do sloma narodnog karaktera. ak i 1917. u amerikom Senatu (Overmenska komisija) uje se od protestantskog pastora Sajmonsa koji je nekoliko prethodnih godina iveo meu Rusima: Ja nigde nisam sretao bolji tip ena ili mukaraca od ruskog seljaka, ak ni meu radnicima. I uvek sam se meu njima oseao potpuno bezbedan sve do dolaska na vlast tih boljevika.26
26

Oktobarska revolucija pred sudom amerikih senatora, M. L. GIZ, 1927, str. 18.
64

Iznenadne opasne promene ruskog karaktera primetili su mnogi. Jo je A. P. BestuevRjumin, kancelar u Jelisavetino doba, pisao: Ruski narod je u stanju da u prvom trenutku tota preduzme, ali potom, kad taj trenutak proe, postaje savreno posluan. Isti onaj Paleolog zakljuio je pred samu revoluciju: Kod njih vrlo lako instinkt zaiskri i ima prednost nad jednolinim svetom razuma, oni se lako preputaju stihiji. Ti trenuci kad iznenada zavladaju razuzdani instinkti menjaju ruski karakter do neprepoznatljivosti. Potpuno se odomaila i u ruskoj pismenosti, to je tupava i otrcana fraza iz Pukina predstava o ogromnoj i nevienoj jarosti ruskih buntovnikih ispada. Moda je to i otar kontrast poznatom neodreenom ruskom trpljenju. Meutim, delovanje uopte svih revolucionarnih gomila, koje je tako tanano i kompleksno analizirao poznati psiholog Gistav Le Bon, daje opte karakteristike koje nimalo ne zavise od nacionalnosti gomile, od rase, od temperamenta. I ruilatvo i manifestacije besa u ruskoj revoluciji nisu nita ee ni benje nego u francuskoj revoluciji ili u panskom graanskom ratu (193639). Ivan Solonevi potpuno ispravno kae da rusko buntovniko ponaanje u Smutu i u vreme Pugaova nije bilo nimalo anarhino, ni besmisleno ono se dogaalo pod zastavom legitimne monarhije, jer su ljudi verovali ili obmanjivali sebe da idu da uspostave vlast dobrog monarha. Neprikladno razlivanje nae stihije, neobuzdanost narodne samovolje iskazali su se vie u februaru 1917. Naprotiv, oktobarski prevrat i u Petrogradu, i u moskovskim bitkama, proao je bez uea naroda, s obe strane su dejstvovale samo male grupe. Ta apatija nije mnogo bolja od neobuzdane eksplozije. Boljevici su vrlo brzo gvozdenom rukom stegli ruski karakter i usmerili ga da radi za njih. U sovjetsko vreme ironino je ostvarena elja Leontjeva da ruski narod ne treba liavati tih spoljanjih ogranienja koja su tako dugo utvrivala i vaspitavala u njemu mir i pokornost. On treba da bude iznova i mudro stenjen u svojoj slobodi; zadran jae na klizavom putu egalitarne samovolje. Dogodilo se, i mnogostruko premaeno. Negativnom selekcijom, selektivnim unitavanjem svega svetlog, pozitivnog, svega to je na viem nivou boljevici su planski menjali ruski karakter, rastrzali ga, izlomili. O kopnjenju narodnog morala pod boljevikom izmom dovoljno sam napisao u Arhipelagu (deo 4. glava 3), i u mnogim lancima. Ponoviu ovde kratko, preieno. Pod paraliuim strahom koji je preplavio zemlju (i ne toliko od hapenja koliko od bilo kog drugog delovanja drave u sveoptoj obespravljenosti i nitavnosti, od nemogunosti da se od samovolje umakne menjanjem mesta ivljenja), uz gustu proetost naselja mreom pijuna u narod se uvlaila, uivljavala zatvorenost, nepoverenje do tog stepena da je svako otvoreno ponaanje izgledalo kao provokacija. Koliko je bilo odricanja od najbliih roaka! Drugova palih pod sekiru! Gluva uzajamna ravnodunost prema ljudskim stradanjima sve su to polja izdaje ugnjetenih. Bilo je neizbeno laganje, laganje i pretvaranje, ako hoe da opstane. A u zamenu za sve dobro to je umiralo uvrivala se nezahvalnost, surovost, drskost do bezobrazluka. Kako je rekao Boris Lavrenjov (jo dvadesetih godina, posle graanskog rata): Boljevici su prokuvali rusku krv na vatri. Tako je bilo zar to nije promena, potpuno prekuvavanje narodnog karaktera?! Sovjetski reim podravao je uzdizanje i uspeh loih linosti. Iznenauje drugo: kako se dobra osnova jo sauvala kod toliko ljudi. Dobro je da na narod jo nije nepovratno upropaen, kako bi se inae bile nale titanske snage za sovjetsko-nemaki rat? A sovjetsko-nemaki rat i naa nebranjenost u njemu, nebrojeni gubici oni su, posle unutranjih unitavanja, zadugo upropastili junatvo ruskog naroda moda i za stolee unapred. Odbijam od sebe misao moda i zauvek. ivotarenje naroda pod Hruovom i Brenjevim nije obeleeno velikim lomovima koji bi menjali narodni karakter. Nastupila je ona dremljiva i nekako skoro prijatna pokornost koju je prorekao Leontjev. Sokovima ruskog giganta koji su sahnuli pojaano se prihranjivala

65

periferija pripremajui se za trzaj otcepljenja a mi smo ve bili sreni to nas ne unitavaju u gomilama. A onda su nas potresli dvema nerazumnim, nikad nerazjanjenim Velikim Trkama Gorbaovljevom i Jeljcinovom. Nismo uspeli ni da se osvrnemo, da se prestrojimo u pauzi, da spremimo sebe i decu, ni da sauvamo poslednju tronu imovinu, a skoili smo nas su bacili, ne na Trite, ne! ve u Trinu Ideologiju (bez trita): ovek je oveku vuk i Umri ti danas a ja u sutra. Taj rubaljsko-dolarski udar i po samom ivotu, a jo vie po psihologiji, imao je mnogo tee posledice od rubaljskog udara iz Aleksandrovog vremena. (I uz svu nau uzavrelu krv, postigli smo novi svetski rekord u trpljenju: iveti najpokornije i bez plate. Evo, u stanju smo da preseemo podzemni vojni kabl da bismo trgovali komadiem obojenog metala.) Stranije od masovne bede od gaj-ubajsovske reforme, na narod su stigle nove duhovne deobe. A najmirniji, vredni, poverljivi pokazali su se nespremnima za taj moni dah raspada. ime e se preostali, ne sasvim izgubljeni narodni karakter ograditi od tog Raspada. Nekim ostacima velikodunosti? ivim saueem sa tuom bedom? Spremnou da se nekome pomogne (budui i sam na ivici bede). A glavno, najvanije kako od te raslojavajue, nagle, pobednike zaraze zatititi decu? Navedene crte ruskog karaktera neke dobre izgubljene su, a neke pogrdne su se razvile uinile su nas nezatienima u iskuenjima XX veka Zar se naa nekadanja otvorenost nije pretvorila, lakim pristajanjem na tui uticaj, u duhovno beskimenjatvo? Nije li se ono pokazalo i u unutranjoj neslozi, otuenju meu nama samima? To se tako gorko videlo nedavno, prilikom odbacivanja naih izbeglica iz republika. Uvredljiva je ta neosetljivost Rusa prema Rusima! U retko kog naroda su toliko odsutne nacionalne veze i uzajamna podrka kao kod nas. Moda je to samo zbog dananjeg raspada? Ili je to osobina urezana u nas tokom sovjetskih decenija? Zar nismo vekovima imali udruene bratske radne zadruge, bio je iv drutveni ivot. Moda da to ponovo uspostavimo? Meutim, za nas je malo da samo uspostavimo narodno zdravlje. Prema velikim potrebama nastupajueg elektronsko-informativnog veka nama je, da bismo ita predstavljali meu drugim narodima, potrebno da nauimo da preusmerimo svoj karakter prema velikim, intenzivnim oekivanjima XXI stolea. A mi se tokom itave svoje istorije, avaj, nismo navikli na intenzivnost. Ruski karakter danas je sav posrnuo, na prekretnici. I ta e prevagnuti?

31. Pa, hoemo li opstati, mi, Rusi?


ini se da je ovo izlaganje ve odavno trebalo da precizira: koga podrazumevamo pod reju Rusi? Ta re je do revolucije upotrebljavana kao zajedniki naziv tri istonoslovenska naroda (Velikorusa, Malorusa i Belorusa). Posle revolucije u zamenu za likvidirano ime Velikorusa. (Otupelost u sopstvenom jeziku ve odavno nas je odvela od izraajnih rei Rusi, Rusii, a re Velikorusi nam danas nije po volji.) Pod sadrajem te rei ne podrazumevamo iskljuivo etnike Ruse, nego one koji su iskreno i potpuno privreni, po duhu, smeru svoje privrenosti, predanosti ruskom narodu, njegovoj istoriji, kulturi, tradiciji. Krajem 1919. u predsmrtnom odstupanju Dobrovoljake armije, general Petar Vrangel pozvao je u nju sve koji su s nama, koji su srcem Rusi. Preciznije se ne moe rei. Nacionalnost nije obavezno u krvi, ve u srdanoj povezanosti i duhovnom usmerenju linosti. To je posebno uticalo na sastav ruskog naroda: vekovima su bili najvei narod u dravi, on je, takoe, postao i konstitutivna nacija: mnogi od drugih naroda bili su ili u dravnoj slubi ili su iveli tu, dugo su se utapali u rusku kulturu i ivot i postajali autentini Rusi po dui.
66

Ipak, hoe li nam dozvoliti da se nazivamo Rusima? U dananjim medijima nikada neemo sresti interpretaciju dogaaja, shvatanje budunosti s nae, ruske take gledita. Doiveli smo da je upotreba rei Rus nekako pod moralnom zabranom, ona ak izgleda kao drzak izazov. ta smo mi hteli time da kaemo? Od koga smo se odrodili? ta je, molim vas, sa ostalim nacijama? Naravno, ostale nacije se dre svojih imena vre nego mi. Danas posebno slubeno pokuavaju da uvedu termin Rusijani. Smisaona zamka za takvu re je da je njoj odgovarajui, ili obavezni pridev rusijski. Uostalom tu re nee uti ni u kom normalnom, prirodnom razgovoru, ona se pokazala beivotnom. Nijedan neruski graanin Rusije na pitanje ta si ti? nee sebe nazvati Rusijaninom, ve e odgovoriti odreeno: Tatarin, Kalmik, uvaili, Rus ako se u dui osea tako. I na kraju, zar nam rasplinuto Rusijani odgovara za slubena hladna obraanja u zamenu za jasno imenovanje graanstva? Ali nikada se neemo opredeliti i neemo razumeti sami sebe ako prihvatimo preutnu zabranu da sebe nazivamo Rusima. Pored opteljudskih vrednosti postoje, kao njihov sastavni deo, nacionalne, kulturne vrednosti, i njih ne sme da se odrekne nijedna nacija. Ovaj odeljak zapoet je pitanjem: Hoemo li opstati, mi, Rusi? To pitanje bilo je potisnuto punih 80 godina: as je smetalo internacionalnom vaspitanju, as je smetnja sprovoenju demokratskih reformi. A pitanje opasno visi: hoe li Rusi i dalje opstati na Zemlji? Bliski novi popis 1999. pokazae nesumnjivo veliki pad broja naeg stanovnitva. Najvie od umiranja i pada nataliteta. Zar ruska drava nee podrati rusku demografiju? Za to je potrebno brino srce i velika sredstva od sada pa za itave decenije. (Statistiki pad broja stanovnika nastao je i tako to se nerusko stanovnitvo koje se ranije izjanjavalo kao Rusi sada vratilo svojoj nacionalnosti; ne malo Rusa koji vladaju lokalnim jezicima napustilo je ruski.) Pa ipak, surovo upozoravajue pitanje vraa nam se kao strela: Hoemo li opstati, mi, Rusi? Ako i preivimo fiziki, hoemo li sauvati nau ruskost, sveukupnost nae vere, due, karaktera na kontingent u svetskoj kulturnoj strukturi. Hoemo li sauvati u duhu, jeziku, svest o svojoj istorijskoj tradiciji? Danas je iskrslo mnogo prepreka ouvanju Rusa kao jedinstvenog naroda. I prva meu njima je sudbina nae omladine. Hoe li naa kola biti centar ruske kulture? Hoe li ona obezbediti kontinuitet, ivost istorijske svesti, samopotovanje naroda? Tek to su se republike ZND odvojile, odmah su svoje kole pretimovale na sopstvene nacionalne dirke. Sada i ruske autonomije aktivno stvaraju svoje nacionalne kole. Takoe i neke nacije u Rusiji koje nemaju svoje autonomne teritorije. (Samo u Moskvi je ve mnogo takvih kola: postoje jevrejske, jermenske, gruzijske, tataraske, litvanske i dr.) Samo se Rusima jo unapred upuuju upozoravajue opomene: zar nisu ovinizmom diktirani zadaci deci da detaljno upoznaju ruski jezik, rusku istoriju i rusku humanitarno-filozofsku kulturu?27 Meutim, jo je Uinski davne 1857. detaljno razradio koncepciju nacionalnog obrazovanja (narodnog, govorio je on posle Pukinu): nije ni teoretski ni praktino mogu jedinstven sistem vaspitanja za sve narode; svaki narod ima svoj sistem. Kultura se ne moe plodotvorno razvijati izvan nacionalnih formi razume se, ne ograena zidovima, nego u sadejstvu s ostalim svetskim kulturama; pri tom, organska veza s korenima i tradicijom nikako ne treba da odvaja uesnike od intenzivne orijentacije ka savremenom (ne treba ih previe usmeravati prema narodnim kolima i guslama). Savremenost (za kojom mi sve vie zaostajemo) od nas zahteva ne samo preporod izgubljenih vrednosti, nego, i jo vie, sloeni zadatak stvaranja nove Rusije, kakva jo nikada nije postojala. A to znai, pre svega, kolskim vaspitanjem bez koga nee izrasti ni nova inteligencija.
27

Opta gazeta, 31. 12. 1997.

67

Takvu novinu predstavlja, na primer, zadatak predavanja istorije domovine u kolama. Predrevolucionarni gimnazijski udbenici su jako lakirali prethodne vekove, a na prilazu savremenosti su zatajili, ne doavi do dva poslednja cara. ta tek moemo rei o grubom iskrivljavanju istorije u sovjetskim udbenicima! Hoemo li sada umeti i uspeti, kroz novi vihor novih neodgovornih projekata i s izopaenim modifikacijama da omladini otkrijemo nau otadbinsku istoriju, potpunu i nepristrasnu istinu. Mogune su hrestomatije, ne samo u ruskoj literaturi nego i s delovima istorijskih dokumenata, ali za starije razrede i s obilnim citatima ruskih mislilaca, i XX veka, takoe. Naravno, u programu takve kole mora se nai i dosledan odraz uloge pravoslavlja u naoj istoriji i kulturi. (Boravio sam ja i u kolama gde se ulau slini napori koji nemaju nikakvu dravnu podrku, ve su samo inicijativa nastavnikog kadra. Tamo iznenauje opta svetla atmosfera, iskljuiva dobronamernost izmeu uenika i nastavnika ini se kao da ta ostrvca nisu bila deo nae rasrene epohe.) U naem dananjem raspadu niko ne moe dati sigurnu prognozu da e se nai snage za toliko neophodnu kolu. Ali ako je ne stvorimo, ako ne izvedemo nau decu iz opasnosti nepovezane, nejasne svesti proete vrelim iskrama paganske bezdunosti i strasti koja mami po svaku cenu to e biti kraj ruskog naroda i ruske istorije. Prema povelji UN roditelji imaju pravo da svojoj deci prue i religiozno vaspitanje. I ak u dananjim zamecima u Rusiji mi ve prepoznajemo, tu i tamo iznikle kroz velike tekoe, veoma retke, pravoslavne gimnazije koje pokuavaju da uspostave pravoslavni unutarkolski ivot. Prema uslovima sadanjeg veka, moda, ne deluje samo direktno predavanje predmeta veronauke, koliko opta, sveobuhvatna atmosfera predavanja s v i h predmeta humanitarnih, umetnikih i ak prirodnih nauka (pa kroz skoro svaki predmet koji uimo u koli moe da provejava ako ne religiozni, onda prirodni smisao onoga to se izuava). Obrazovni proces koji je trenutno na snazi u Rusiji usmeren je suprotno od naeg spasenja. Tu je i prelomni, prelazni period iskorenjivanja komunistikih udbenika: oni izlaze toboe lieni prole ideologije, a u stvari u najveoj meri s istim balastom. Uz katastrofalnu materijalnu propast itavog ruskog prosvetnog sistema, uz unitenu mreu distribucije i zbog skupoe nedostupna izdanja tu je i bespomona zavisnost kole, nastavnika, od donatora bilo koje vrste, od svakakvih besplatnih udbenika. Pri tom sumnjivi bogati strani fondovi i meunarodne pseudoreligiozne organizacije alju u Rusiju svoje inovacije i na taj nain utiu na nae obrazovanje koje je iznenada zateeno ba u najteem trenutku prelaza sa starog u novo. Mnogi ruski (ponekad i inostrani) autori, esto i nepedagozi, koji nikada nisu predavali u koli, na brzinu i ak nepromiljeno ukljuili su se u te kulturne inicijative i ve je napisano mnogo novih udbenika i prirunika koji s uvredljivom lakoom dobijaju odobrenja od ministarstva obrazovanja i tampaju se. U takvim prirunicima sugerie se uenicima, na primer, da literatura ne mora da se prima u vaspitnom smislu, nego samo za razonodu duha direktno suprotno ruskoj tradiciji. Ili se u mladim umovima unitava svako potovanje prema otadbinskoj istoriji i vrednostima. Taj pogrean uticaj odraava se i na metodici samog predavanja i prilikom ocenjivanja steenih saznanja. Umesto strogog sistema znanja u tradiciji ruskog obrazovanja predlae se povrnost, arenilo podataka, ponekad kalambur odlomaka i informacija pod parolom razvitka samostalnog miljenja uenika, gde se on poziva da bude arbitar predloenog materijala. Takvom metodikom mladi nerazvijeni umovi se podstiu na neznanje, samouvereno ocenjivanje, kapricioznu subjektivnost jo pre nego to saznaju sistematske osnove predmeta. Shodno tome, i pri proveri znanja ne trai se povezano, celovito izlaganje, jasan tok misli, ve samo rezultat: podvucite da? ne?, ili obeleite kvaicom jednu od predloenih varijanti odgovora. ta se raa u novoj ruskoj koli u tako rasturenoj i zagaenoj situaciji?

68

I rusko ministarstvo obrazovanja na svoj nain primenjuje prenagljene, neodmerene, brzoplete izmene kolskih udbenika i programa. Ve je ranije bio smanjen fond asova ruskog jezika, a danas je na delu projekat potpune likvidacije odvojenog kursa ruskog jezika, i njegovo ukljuivanje u kurs literature. Nije li to konano potpuno unitenje jezikog kursa. ta moe da uradi gomila zbunjenih ugnjetenih nastavnika u toj reci reformi i inovacija? Evo nekoliko pounih fraza koje sam zabeleio od njih, koje zamenjuju prirodne ciljeve ili istu e za znanjem. U rejonskoj koli na asu istorija domovine: Moram dobro da uim da bih postao bogat. U zaputenoj seoskoj koli, ta nesrena deca, osuena na bedni nivo znanja i na bedan ivot, na asu istorije piu: Moda e neko od nas postati upravnik fabrike. A ti Vanja, eli li da bude predsednik?

32. Pravoslavna crkva u ova mrana vremena


Crkva je bila u tako tekom ropstvu za vreme boljevika, da je osloboenje moglo da donese, inilo se, samo radost. Prvi koraci tako je izgledalo, bili su nepomueno svetli. Ali ni za osloboenu crkvu prelaz nije mogao da izgleda jednostavan, kao ni za celu Rusiju. Pre sedmodecenijskih nevolja s bezbonicima Ruskoj crkvi je prethodilo itavo jedno nita bolje stolee. U toku celog XIX veka, s malim izuzecima, trajao je proces okamenjavanja formi njenog ivota i rada. On je sprovoen otpadanjem veeg dela obrazovane klase (kao posledice sopstvenog razvoja) od vere i Crkve. A od XIX prema XX veku poeo je da otpada ve i nezanemarljiv deo prostog naroda to je i bio jedan od odluujuih faktora revolucionarnog rascepa 1917. godine. Uporedo s podsticajima svetosti u nedrima Crkve u parohijskoj svakidanjici nastajala je zaguljivost, to su jasno videli mnogi jerarsi i svetovnjaci predani crkvi (Saborjani Ljeskova). Trebalo je neizostavno reformisati crkveni ivot i Sabor se za to spremao na poetku XX veka ali sve te pripreme bile su zaustavljene voljom monarha. Kako je ruska Crkva doekala veliku rusku Katastrofu februara 1917 bezumni dravni prevrat i to u vreme velikog rata? Sinod se obratio narodu s pozivom da prizna tu haotinu revolucionarnu vlast kao vlast od Boga, crkva se odnosila prema njoj ak ne otuenoformalno, ve servilno-odobravajui, prizivala je na nju blagoslov Boji, i potpisali su i Sergej Stargorodski, ali i budui patrijarh Tihon, ak i episkop Antonij Hrapovicki sve tri budue crkvene grane dale su svoj doprinos tom grenom izvoru naih kasnijih nevolja. (Ali i pravoslavna crkva u inostranstvu, koja se ponosila svojom istotom od boljevizma, poslavi i dalje aljui Crkvi u domovini gnevne optube zbog neoprostivog sergijanstva, a jo je neoprostivije to je ila na direktno podrivanje Crkve u sadanjim parohijama treba pamtiti te teke trenutke.) Potom je nastupio ini se najsolidniji razvoj, mnogomisleni crkveni Sabor 1917, ali on je bio prekinut pucanjem u Kremlj iz boljevikih puaka. Onda je nau crkvu stigao ljuti progon koji je trajao pola veka, tokom koga je uniteno na desetine hiljada svetenika (davljenje celih porodica u rupama u ledu, seenje na delove, to je sve sada zaboravljeno), kome je slino bilo samo antiko gonjenje hriana. I hiljade izginulih su izjavili bezrezervnu podrku veri, svesno su izabrali smrt za Hrista ali naalost, njihove rtve, njihov lini heroizam nisu mogli da zatite ostali pravoslavni narod, ni tu Crkvu koja je poela jedva dozvoljeno, pokorno opstajanje u smanjenoj i nesigurnoj legalnosti od 1943. godine, da bi jo jednom pala pod sulude progone u vreme Hruova. Sada treba sa saueem pamtiti i razumeti iz kakvog kraha, iz kakvog ponienja, iz kakvog masovnog razaranja i pljake ustaje naa Crkva, do sada bez materijalne pomoi. Da, naravno, mnogi bi hteli, i oekuju ispravno, da se Pravoslavna crkva uvrsti kao potpuno samostalna, kao snaan autoritet u zemlji zato to svi ostali dravni oslonci samo slabe duh crkve. Da ne uestvuje u demonstraciono-televizijskom pocrkovljenju vlasti kao

69

nedostojna i izgubljena, nego da samouverenim, samosvesnim glasom razobliava slepou ili pomo ljudi na vlasti razbojnikim snagama. Da glas Crkve vrsto odjekne u pomo nama i u zatitu pri naoj svakodnevnoj borbi z a opstanak. Ali treba podseati i podseati na ogromnu fiziku slabost nae Crkve, izranjavljenost, nestabilnost sastava njenih sluitelja (da bi se to popravilo potrebne su godine i godine), treba da ne ometamo sadanju Crkvu, a da se uasnemo nad naom sopstvenom slabou i nitavnou, kako smo dopustili sve to se dogodilo, mi sami, vernici? Oni koji su ravnoduni prema sudbini otadbine, oni su i beskorisni u njenom izbavljenju. Dananji problemi nae Crkve ni iz daleka nisu samo materijalni. Jedan nivo sloenosti to je uloga Crkve u svakodnevnom ivotu ljudi trebalo bi da se legalno odvoji od dravne vlasti. Ali crkva ne moe dopustiti sebi da se odvoji od drave kad ona grca u nevoljama. Upravo je ta mnogovekovna tradicija da pravoslavlje bude izvan drutva tako gorka u sadanjem pogibeljnom stanju ruskog naroda i drave. Upravo u takvom razornom vremenu kao to je nae, ljudima je potrebna neija snana duhovna podrka (i ija sad?) u svim tekoama njihovog postojanja. Ovde i dalje postoje odvojeni svetenici, odvojeni misionari koji mnogo rade izvan zidina svog hrama ali treba li to preneti na Crkvu kao njeno opredeljenje? Katolianstvo, protestantizam, islam svi su oni drutveno aktivni i tako se prirodno stvara veza naroda sa svojom religijom. Pravoslavna crkva mora da zauzme dostojanstveno mesto u drutvenom ivotu Rusije (da nae mesto i u armiji) pazei da se ne spusti do profanisanja obreda (kao to je osvetavanje tatih zadovoljstava). I da ne ulazi u konflikte s drugim tradicionalnim religijama u Rusiji: da svojim znaajem i snagom uticaja ne prelazi onu granicu koja bi mogla da izazove podele u velikoj mnogonacionalnoj i mnogoverskoj dravi. Drugi nivo sloenosti su unutranji problemi Crkve neuvrenost ustanovljenih duhovnih kola, nesposobnost da se one snabdeju obrazovanim svetenicima u celoj zemlji. Posle decenija boljevikog pustoenja, i pri dananjem bujanju paganske svesti teko je nai pravi jezik za propovedi i ubeivanja. Kako zapravo organizovati obuavanje dece? Kako prosveivati odrasle koji prilaze Crkvi? Tu su i sporovi unutar Crkve o mogunosti deliminog prelaska sa crkvenoslovenskog jezika bogosluenja na ruski. Potom, protivurenosti frakcija: uporna (ponekad i otra) reformatorska, i okamenjena ortodoksna ne samo da se nita ne menja u Crkvi, ve i da se uspostavi, ako je mogue, predrevolucionarni duh i ustrojstvo Crkve. (Meutim kao to se nita u Rusiji ne moe vratiti u predrevolucionarni ivot tako se ne moe vratiti ni Crkva. Traganje i kretanje su neizbeni i uz duboku vernost tradiciji.) Svakodnevni arhijerejski sabori revnosno rade na reavanju tih problema; ali potrebno je mnogo mukosti da se oni spoznaju kompletno, sa svim varijacijama. (Pitanje je kada e doi do pravog pomirenja s naom iskonskom granom, sa potovaocima starih obreda. Ne da oni oproste, ve da im se izrazi kajanje zbog estokih progona u prolosti. Zar i danas, kada itava razorena Rusija ne zna da li e crkva opstati ili ne, u toj velikoj ruskoj Nesrei mi jo uvek, zbog gordosti, ne moemo da priznamo da je taj drevni spor izmiljen.) U naem paganskom vremenu uju se i razdraeni glasovi protiv iscrpljenog hrianstva, koje toboe unitava nau nacionalnu istoriju, i glasovi koji uzdiu patriotizam na utrb pravoslavlja i iznad njega. Razume se, mi stupamo u veru kako s naim linim, tako i nacionalnim osobinama i oseajem prema svetu. Ali kasnije, u toku religioznog razvitka, ako uspemo, mi se uzvisimo do velikih visina, do obuhvata mnogo ireg nego to je nacionalni. Naa nacionalna rascepkanost nastala u XX veku, kao da je nastala iz utrobe nae pravoslavne vere, iz samouguenja u novom svirepom paganstvu. Odvajajui se od pravoslavlja, i na patriotizam dobija paganske crte. Danas se na teritoriji Rusije vodi aktivna misionarska, ili ak propagandna delatnost inoslavnih, inovernih i sektakih propovednika, koji imaju ogroman novac u poreenju s

70

bedom nae Crkve. Svi ti propovednici (i ak organizatori vaspitanja i obrazovanja nae omladine) insistiraju na svom zakonskom pravu na to. Neka bude. Ali zakonski stupanj suenja je vrlo nizak stupanj. Pravo je izmiljeno kao onaj minimalni prag prirodnih obaveza bez koga se oveanstvo moe pretvoriti u ivotinjsko carstvo. Te propovedne varijante ne mogu nikako, ni istorijski, ni prema oseanju sveta, ni kulturno, ni u duhovnom ustrojstvu, ni ivotno da nam zamene pravoslavlje. Ve se dogodilo da je 1000 godina na narod rastao i razvijao se upravo u pravoslavlju. I ne moemo mi sada da ga se odriemo, ve da ga privedemo blagorazumlju i istoti jer nam dolaze nove sablazni jo i u XXI veku. Danas su, mada nesavrene, ali ipak veoma skromne dravne mere za zatitu tradicionalnih religija u Rusiji izazvale talas gneva u novinama (razume se, radosno podran radio-stanicom Sloboda) ali ne protiv svih tih religija, ne, ne, nije re o ateizmu. Ve upravo o borbi protiv pravoslavlja: nama preti pravoslavizacija cele zemlje, kasarnsko pravoslavlje. Patrijarh sistematski spaja patrijariju i MUP. ak i ovo: ta Crkva je posisala totalitarizam s majinim mlekom, ona je jedna od poluga nestajanja drutvene svesti, predskazuju joj skandalozna razobliavanja, ne iskljuuje se saradnja Crkve s kriminalnim strukturama. Pa ta je to! U duhu te predodreene raskalanosti, koja se vidi u stilu dananje ruske tampe dato je Patrijariji pravo prve brane noi, danas nama ne upravlja Jeljcin, ve Aleksej II.28 Oni koje je u vreme totalitarizma zaobilo crveno kopito, danas se u Rusiji glasnosti prenemau zbog pravoslavlja, zbog svakog nesavrenog pojavljivanja vere, i kod njih neete naii na potovanje prema desetinama hiljada muenika pogaenih tim kopitima. Mraan je taj prekid hiljadugodinjeg hrianstva u Rusiji. Tim je sloeniji poloaj misleih, zahtevnih episkopa, svetenika: crkvene forme ne mogu da se okamene u drugoj hiljadi godina, one same tee razvitku, prefinjenosti u dinaminoj, burnoj epohi. A krugovi koji prebivaju u zaostaloj nepokretnosti stalno ih smiruju, zaustavljaju. I ta da se radi? Otvoren je spor, oni koji ele promene dobijaju ocenu duhovnog bunta, najvanije je da li unositi u Crkvu duh raskola? Taj spor je deset puta neeljeniji dok traju ovi napadi na nas spolja. Ali tako je tuno i tako me mui opasna mogunost da e odgovor postati samozatvorenost, obamiranje crkve. U dananjoj, raspadnutoj, uguenoj, oamuenoj i pokvarenoj Rusiji jo je oiglednije: bez duhovne potpore od pravoslavlja ne moemo stati na noge. Ako nismo bezumno stado potrebna nam je dostojna osnova naeg jedinstva. Predano i uporno se moramo, mi Rusi, drati za duhovni dar pravoslavlja oigledno jedan od poslednjih darova koji moemo izgubiti. Upravo pravoslavlje, a ne imperatorska dravnost, stvorila je ruski kulturni tip. Pravoslavlje, sauvano u naim srcima, obiajima i postupcima, uvrstie taj duhovni smisao koji e objediniti vie ruskih slinih plemena. Ako u predstojeim decenijama nastavimo da gubimo i naselja i teritorije, ak i dravnost ostae nam jedino to se ne moe raspasti pravoslavna vera i mirotvorstvo koje iz nje istie.

33. Lokalna samouprava


Svakodnevni realni ivot ljudi njih etiri petine ili vie ne zavisi od dogaaja u dravi, ve od dogaaja u njihovom kraju, i zato od lokalnog samoupravljanja. Upravo tako se i regulie ivot u zemljama Zapada: kroz efektnu lokalnu samoupravu, gde svako moe da uestvuje u reenjima od kojih zavisi njegov opstanak. I samo takav poredak je demokratija. A ta su kod nas predstavljali saveti deputata? Od poetka, 1917, sovjeti (unakaena kopija predrevolucionarnog zemstva) su bili stvoreni ne kao predstavnitva celog naselja, ve
28

Opta gazeta, 31. 12. 1997, str. 10.


71

za ostvarenje politikih ciljeva: kao organ diktature jednih slojeva (radnici, vojnici) nad drugim slojevima. U daljem toku revolucije sovjeti su izgubili i tu ulogu i postali samo dekoracija vlasti i komunistike partije. Potinili su se ne samo lokalnim partijskim organima, ve i centralnim sovjetskim, odozgo, pa nanie po svojoj sovjetskoj vertikali, to ih je liilo i poslednjeg oblika lokalne samouprave. Pri prevratu, avgusta 1991. stvorena je najvea mogunost da se u Rusiji organizuje demokratsko narodno samoupravljanje demokratija malih prostranstava. Ona jo nije bila izgubljena ni 1993. godine, u vreme rasputanja sovjeta. Ali nae centralne vlasti nisu napravile nijedan pokret prema tome, njihove glave bile su zauzete drugim raunicama. Prve pokuaje lokalne samouprave, zbog rivalstva, guile su njihove politike partije, njihovi zajedniki frontovi (kao to je to bilo u Krasnojarsku od 1991, komunisti i demokrate iz Izbora Rusije zajedno; da, ne samo u Krasnojarsku). I obe nae dravne Dume, jedna za drugom, ravnoduno su koile izradu delotvornog zakona o lokalnoj samoupravi, koji bi im otkrio zakonske puteve i finansijske mogunosti. Zakoni nedonoad koje su oni doneli nisu otkrivali takve mogunosti. A ba po Ustavu 1993, lan 12, priznaje se i garantuje lokalno samoupravljanje, njegova samostalnost, i da ono ne ulazi u sistem dravne vlasti pa uradite tako, konano! Ne: tamo gde je napravljena kopija samoupravljanja, ona je potinjeni dodatak dravne uprave. (S druge strane, neoprezno imitirajui nestvoreno samoupravljanje dravna vlast krenula je na riskantno ruenje sopstvene vertikale, dopustivi izbornost gubernatora, zatim mesnih i rejonskih administratora. Uz dananju paralizu centralne vlasti, to moe da oivi i olaka ivot u oblastima, ali privremeno. A u koliko-toliko doglednoj budunosti, to vodi gubitku jedinstvene uprave dravom, otvara mogunosti separatizmu i ak raspadu. Takva cena se nerazumno plaa samo iz straha da se ne stvori autentino narodno samoupravljanje, iz straha da se ne ujedine narodni pokreti mimo vlasti.) Eh, kad bi! Vrlo je vano zakonodavno otkrivanje puta prema narodnom samoupravljanju. Ali ako ga nismo doekali pet godina od rasturanja sovjeta, koliko jo da ekamo? Oigledno, nee nam ga skoro dati, a ako daju, bie to skraeno i bez lokalnih finansija. U pojedinim oblastima e razumniji i odgovorniji gubernatori koji uju i vide narodni jad, moda vie pomoi. ak ako nam i ne otkriju puteve lokalnog samoupravljanja u ivotnom je interesu naroda da oni koji jo nisu izgubili mo delovanja, moraju da deluju sami! Ne treba da ekaju odobravajue zakone od umrtvljenog Centra: on se moe ko zna kad prenuti. U sadanjoj Rusiji mnogi tavore u stavu odustajanja, nije mogue da su to svi. Treba poeti od strpljivog deliminog reavanja lokalnih problema. U tom cilju treba se ujediniti na svim poljima ivotnom, profesionalnom, kulturnom, u krugu svakodnevnih interesa. Treba se ujedinjavati u aktivne drutvene, profesionalne i kulturne grupe. U svakom mestu i u svakoj maloj grupi raditi na svakom kratkoronom ili dugoronom poslu. Svako takvo ujedinjenje to je forma i nain da se prekorai dananje kobno bezoseajno i bezvremeno stanje. Postati glavna pokretaka i radna sila lokalnog samoupravljanja, to je za nau provincijalnu inteligenciju, danas je malo rei neiskorienu, ve baenu u nitavilo i pometenu metlom svih okova reformi, veliki izazov. Ba je ta inteligencija potena, veoma obrazovana, radna, samoodgovorno idealistika, veoma predusretljiva, prava naslednica svojih predrevolucionarnih prethodnika unikatno bogatstvo Rusije. Svako ognjite ili zvono koje iznikne u naselju, svaka samoinicijativa kulturna, obrazovna, vaspitna, profesionalna, etnografska, ekoloka, dravotvorna, ili ak saenje vonjaka sve to su radni zaeci lokalnog samoupravljanja. ak i budui sastavni delovi njegove strukture. Oni treba da se ujedine u optim naporima i da ponu da usmeravaju ivot u svom mestu, razumno, spasilaki, a ne u orsokak kuda nas gone mnoga rukovodstva i

72

toliko ukaza. Moda se za poetak treba povezivati i ranije, pre nego to postanu mogui zakonski punovani izbori za lokalnu samoupravu. Kau: ali mi to ne znamo! Zar je na narod tako slabo pravno obrazovan? Meutim, beda u koju je narod sada dopao ubrzano e ga naterati da se pravno obrazuje. U samom procesu borbe za narodno samoupravljanje to e i biti postignuto. Pa ne mora se sve odmah stvoriti u svom konanom obliku! Ne, postepeno se treba pribliavati, probati. I tu odgovaraju: pa gde da naemo sposobne ljude? A ta zar na vrhu vidimo sposobnije? Postoji jo porazniji odgovor: kako da stvaramo bez novane osnove? Kako novoroenom samoupravljanju obezbediti finansijsku podlogu? Svuda sam sluao: Plaamo poreze a od njih nam nita ne ostaje za nau lokalnu samoupravu. Da, porezi koji se plaaju na lokalna imanja, lokalna preduzea, industriju, lokalnu trgovinu, zabavne ustanove, turizam svi moraju da ostanu da bi se koristili lokalno (ali ne prema lokalnoj samovolji, ve onako kako zakon odredi). To vai i za poreze sa nalazita lokalnog znaaja kamenja, gline, za vodene izvore meutim ne za rudna bogatstva! Rudna bogatstva i ume su optedravnog znaaja, ne pripadaju ni selu-sreniku, ni sreniku-rejonu, oblasti, autonomnoj republici, ne! Oni pripadaju s a m o celoj dravi! Kad bismo jo uspeli nekim posebnim zakonom da ustanovimo privatizaciono darovanje lokalne svojine. I na kraju, nisu svi novi bogatai s izbezumljenim vujim srcem. Postoji meu njima i sklonost ka dobrotvorstvu, kao to je uvek bilo u Rusiji. Meu novostvorenim preduzeima koja su se novano stabilizovala ima i ljudi od reda i oni svojim dobrotvornim akcijama ve pomau na dobar nain. A drugi e pomoi sutra. Oni meu njima koji shvate odgovornost prema Rusiji imaju velike mogunosti da utiu na kvalitet naeg obrazovanja, kulture a ak i vie od toga. Da, c e o narod nikad ne deluje kao celina, ne moe se odmah od celog naroda oekivati osmiljenost pokreta. Reka nastaje od potoia. Razni pojedinani problemi se ukrtaju, povezuju i tako se slivaju u jedan opti pokret. U dananjim tekim godinama, kada je jasno da je centralna dravna vlast u Rusiji izgubila dobar smer upravljanja zemljom, Rusiju je nemogue spasti bez energinog, delotvornog narodnog uea. Ako mi sami nismo spremni da se samoorganizujemo nemamo pravo ni na koga da se alimo. Sami moramo da proverimo koliko vredimo i kakve sudbine smo dostojni.

34. Zemska vertikala


Neodlono stvaranje lokalne samouprave u budunosti moe postati osovina za postepeno stvaranje zemske vertikale. U ogromnoj i raznovrsnoj Rusiji samo centralna dravna vlast, koja se sliva odozgo nadole, ne moe da obezbedi blagostanje naroda. Neophodan je i suprotni uticaj odozgo nagore. Jo u Moskovskoj Rusiji, pre etiri veka, postojao je sistem dogovornih pisama izmeu mesta (sela, predela) i vie vlasti: ta selo mora da ispuni i d dravi, a na ta se obavezuje vlast. Ta pisma su tampana, mogue ih je itati, diviti im se i uiti: koliko smo pre 400 godina bili predostroniji, pouzdaniji, puni uzajamnog poverenja (ak i kad bi sadanja vlast i potpisala da li bi ispunila?) Tako je ve u XVI veku u Rusiji delovalo lokalno samoupravljanje - z e m s t v o. Ono je prekinuto u vreme peterburke dinastije, ponovo se rodilo u vreme Aleksandra II i ivo delovalo do same revolucije. Boljevicima je ta narodna samouprava bila kost u grlu, i oni su odmah svuda rasturili zemstvo. (Ali istorijsko pamenje naeg naroda je tako zamagljeno, a

73

strah od proivljenih decenija tako veliki, da sam sluao: ta je to zemstvo? Nee nas valjda u njega terati kao u kolhoze?) Zemstvo, to je ujedinjenje svih ljudi koji ive u odreenom kraju i koji imaju posao u njemu. Ujedinjenje je vanpolitiko, vanpartijsko i vannacionalno, ono ne moe zavisiti ni od partijske pripadnosti, ni od nacionalne, inae bi izgubilo svoj smisao i namenu. Zemski sistem je forma narodnog samoupravljanja u svim svojim segmentima direktno vezana za narodne interese i potrebe. Ono se sutinski razlikuje od standardnog parlamentarizma i od danas deluje kod nas kao politiziran izborni sistem tako to otkriva put istinskim, dostojnim predstavnicima naroda, koji su stalno odgovorni pred stanovnitvom onog kraja koji ih je izabrao. Principijelna odlika zemstva je i to to se njegove odluke ne zasnivaju na mehanikom sabiranju glasova, ve na kvalitetnom sueljavanju miljenja i popisu interesa svih predstavnika socijalnih grupa, shodno njihovom ueu u ivotu i postojanju datog kraja. To se razlikuje od savremene prakse, ali odgovara davnoj ruskoj tradiciji prosuivanja i odluivanja: od seoskih optina do sveruskog predstavnitva, morala se meriti ispravnost dokaza, a ne broj glasova; pojedinana miljenja nisu mogla biti prosto uguena glasanjem, trebalo je traiti forme, a ne samo veinu. Naravno, prvi uslov za to je dobronamernost u uzajamnim odnosima, sposobnost da se saslua i razume drugi. A bez toga ne treba ni poinjati, bez toga nikada nita dobro neemo stvoriti. Zemska vlast ima pravo da raspolae zemskim sredstvima i grana se na lokalni obrazovni sistem, medicinu, ouvanje prirode, protivpoarnu slubu, slubu protiv havarija, agroekonomsku, meliorativnu, slubu za izgradnju puteva i stanova, pomo siromanima, lokalnu istoriju, statistiko izuavanje prolosti i jo desetine plodonosnih usmerenja koji postaju zapravo ne vlast, kao to je administrator iz dravne uprave, ve celovit organ, stvaralaki, vaspitni, koji razgovara, otvara prostore za razumne stvaralake snage naselja. Ukoliko u dananjim uslovima zemstvo odgovara svim vidovima naselja, ostaje pitanje: kako se moe izgraditi narodno samoupravljanje u velikim gradovima? Mi se ne usuujemo da predloimo, svesni da je to nerazraeno, da je za to potrebna odvojena temeljna razrada (poevi od izbora glave stambene uprave, kunih, kvartnih, ulinih komiteta). Ali u optem pogledu, za zemlju, granina bi bila etiri stupa ja samoupravljanja: lokalno-okruno-oblasno-sverusko (okrug to je stara ruska, veoma poznata re. Danas je umesno pod njim podrazumevati obini administrativni rejon za razliku od unutargradskih rejona i mikrorejona). Pri izboru u lokalno zemstvo (to je selsovjetska grupa sela ili zaselaka) zbog jednorodnosti naselja, oigledno se bez naruavanja pravednosti moe primeniti obino koliinsko glasanje. Meutim, ve u okrugu su naselja raznovrsna po zanimanjima i socijalnim interesima i treba predstavnike svih njih imati u okrunom zemstvu. To se moe postii odvajkada poznatim sistemom kurija stalekog grupnog ustrojenja: jednorodna grupa biraa alje u izborni organ svog predstavnika. U niem zemstvu je, oigledno, dovoljan stareina (sa platom) i jo dva lana uprave (bez plate) uz njega. U okrugu samo mesto, prema svojim osobenostima, utvruje broj lanova okrune zemske skuptine (oni ne dobijaju plate za svoje uee, oni nisu inovnici ve brinu o mesnom blagu, rade na tome, i osim izvrne uprave, zemna uprava se sastoji od minimalnog broja plaenih slubenika). Shodno tome, i u oblasnoj zemskoj skuptini (ne toliko kao u dananjim oblasnim zakonodavstvima: deputati su sadrani u izvrnoj vlasti, to znai da i zavise od nje) i u oblasnoj zemskoj upravi. Sam zemski aparat ne bi smeo da znatno optereti zemski budet. Odgovor na to bie: moemo li nai toliko nezaposlenih ljudi, sposobnih da posvete svoje vreme i snagu svom mestu? Pa, ako ne moemo, onda mi nita ne vredimo kao narod, onda neka propadnemo i prepustimo sve zaboravu.

74

Takoe, svako mesto, prema svojim tradicijama i shvatanju, uspostavlja svoj starosni cenzus i cenzus starosedelatva za uee u zemstvu: kako za pravo glasa, tako i za pravo da se bude izabran onaj minimalni uzrast koji obezbeuje odgovornost izabranih i minimalni rok ivljenja koji obezbeuje sauestvovanje u lokalnim problemima (pri dananjoj ubrzanoj migraciji rok stanovanja u tom kraju, ivljenja u njemu vrlo je vaan uslov. A meni danas predlau usmeno pri susretima, i u pismima: neka za sluaj da se javi neto nepredvieno, bude maksimalno uproena procedura opoziva deputata. I taj red je sam po sebi najefikasnija narodna kontrola.) Takav zemski sistem korenito reava i nacionalne probleme: njegova realna nenacionalna struktura eliminie izbor onih koji upravljaju po nacionalnom kljuu kao to se sada radi u mnogim autonomijama, ak i kada je titularna nacija u manjini; i nasuprot tome, u mestima gde je bilo koja nacija u veini lokalna samouprava prirodno se u najveem broju formira od nje. Tako prava, a ne deklarativna demokratija, sama po sebi uklanja meunacionalne napetosti. Bilo koje privilegije ili pritisci po nacionalnoj osnovi rae osnovne principe zemstva. Nacionalno stvaralatvo, meutim, svuda uva svoje osobenosti u odnosima prema religiji, kulturi, obrazovanju, koli. (Moda samo poseban nain ivota prostorno rasejanih malih severnih naroda Sibira diktira za njih posebnu formu samoupravljanja.) Poslednjih godina pokret zemstva poeo je autonomno da se razvija u raznim krajevima Rusije, pa je propao, to bez podrke, to od ometanja vlasti ili beznaa. Po meri toga kako i da li e zemstvo poeti realno da se stvara u nekim krajevima ili svuda (kao ve postojei Ruski zemski pokret, nekoliko lokalnih zemskih saveza) vrebaju nove opasnosti i one koje se ne mogu predvideti, i sasvim predvidljive, javne. Prva opasnost je mogunost da politike partije iskoriste zemske pokrete i odvojene politike kao monu izbornu rezervu (takvih znakova ve ima). Druga stvaranje pseudozemskih pokreta, korienje parola zemstva za bilo kakve ciljeve. Tree: lokalno delovanje na zemski proces pretnjama i nasiljem (kada sam putujui kroz Sibir pozivao sluaoce da ne izbegavaju izlazak na lokalne izbore poto e lake pogreiti na centralnim, gde ne poznaju kandidate odgovorili su mi: ba se na lokalnim teko izraziti, mi se svi ovde poznajemo, tu e na nas vriti pritisak). Postoji jo jedna opasnost; uz dananju eroziju morala samoupravljanje u nekim mestima moe postati samo upravljanje. Uvoenje zemskog sistema ne moe biti drugaije nego lagano i postepeno, kao to drvo raste, ne treba mu nametati nikakve rokove. Samo posle uspeha u stvaranju lokalnog zemstva, dopustimo da se ire i razvijaju oprobane metode za stvaranje okrunog zemstva, kasnije i oblasnog. (Stepenasti sistem uvoenja zemstva u Rusiji predloio sam i u Preorganizaciji). Razvitak stepenastog sistema zahteva ne malo godina: da bi svaki stepen mogao da ovlada zadacima i da delegira predstavnike na vii stupanj. (Naravno, i o tome, kao i o svakom drugom predloenom sistemu, kau: Svejedno e se okoristiti kradljivci i karijeristi!, ali to je filozofija oajanja. Onda ne treba nita ni traiti ni preduzimati, treba odmah opustiti ruke niz telo mrtvi smo.) Meutim, gledajui unapred u dogledno vreme, ako i kada Rusija postigne uspehe i navike u zemskom samoupravljanju, moemo se nadati i uspostavljanju vrhovnog sistema zemstva sveruske zemske skuptine (u naoj istoriji Zemski sabori). Izrastajui iz mnogomesnog saznajnog, beskorisnog i rtvenog opita samoupravljanja, ona e u veoj meri predstavljati stvarnu volju naroda, a ne onu verbalnu koju iskazuju dananji politizirani parlamenti. Ona bi ovenala sobom svu zemsku vertikalu vlasti po realnim punomojima i rodovima delatnosti najiru nanie, a prema vrhu s ogranienjem kompetencija, ali sa visokim moralnim kreditom. (Po staroruskoj formuli caru vlast narodu miljenje. I ako je to miljenje ubedljivo iskazano ne moe biti prenebregnuto. Kljuevski primeuje da u Moskovskoj Rusiji Zemski sabori nisu bili suprotstavljeni caru, ve su s njim saraivali.)

75

Takva zemska vertikala koja bi izrasla nezavisno i uporedo s dravnom (u kojoj su najvee kompetencije na vrhu, ali se veoma smanjuju nanie) stvorila bi u Rusiji spojenu vlast dravno-zemsko ustrojstvo, pri emu bi se istovremeno sauvala centralizovana dravna uprava i narod bi stvarno upravljao sam sobom. Na svakom nivou lokalnom, okrunom, oblasnom i viem dravna vertikala kontrolie zemsku da li strogo potuje zakone, a zemska dravnu da li poteno i otvoreno vodi poslove. I predsednika vlast bi se takoe nala pod savesnim nadzorom zemskog vrha (to nama danas veoma nedostaje). Dravu treba graditi istovremeno i s vrha i s dna.

35. A otpor?
Dananja vlast je opijena svojim sopstvenim bogatim ivotom i interesi naroda su za nju potpuno nebitni; ona ih ne osea, i malo je nade da e ih uti u budunosti. Prirodne potrebe su iznad onoga to se moe staviti u bilo koji Ustav, a ustavna odgovornost vladara ne uzdie se do javnog priznanja sopstvenih greaka i padova. Oligarhija povezana hunta, koja je preuzela i novac, i nacionalna bogatstva, sada ve i vlast, nee dobrovoljno dopustiti da bude smenjena, a ako zatreba za svoj rast i uvrivanje bez kolebanja e primeniti mnogobrojnu unutranju vojsku. Uzaludne su nade da e se dananja vlast ili oni koji e je smeniti posle izbora, preplavljeni milijardama novca zabrinuti za sudbinu umirueg naroda. To se nee desiti. Nita opasnije nego hvatati se za iluzije, one nas odvajaju od jo uvek moguih ispravnih koraka. Kako da se iupamo iz tog zaaranog kruga? Koliko puta sam sluao to uporno pitanje u mnogim krajevima Rusije. Kako stresti sa sebe tu beznadenu pokornost. Kako da prevladamo s t r a h u sebi? U itavoj svetskoj istoriji se ne jednom uo pokli odvanih: Sloboda ili smrt! Zar je na deo samo vapaj pokornost, ili smrt? No, neto se ne sme. Ne sme se problem reavati orujem. To bi znailo do kraja razbiti na ivot i izgubiti narod. Ratnike pesme ne znaju za dobar kraj. Meutim, ko ne vidi kakvi su nam dronjci slobode ipak baeni i doputeni i kako je mogue ne iskoristiti ih. Napolju su rudari nekako pokuali da stvore komitete spasa, nezavisno od vlasti. Moda moe i tako. Moda je to i bolja forma kada je narod ve doveden do krajnosti. Na spas je samo u naem samodejstvovanju koje bi se raalo odozdo prema gore. Ah, kad bismo samo bili sposobni za istinsko ujedinjenje, da mirnim sredstvima, ali zaista sav narod, izrazi na gnev, onda bi vlast u svom mermernom koritu zadrhtala i trgla se. U drugim zemljama takvim masovnim marevima i skreu tok svoje istorije. Poto nismo sposobni, onda evo pravila: Dejstvuj tamo gde ivi, gde radi! Strpljivo, vredno, u predelima u kojima se jo kreu tvoje ruke.

36. Graditeljsko
Velika veina ruskog naroda danas je pritenjena svojom bespomonou, opljakanou, bedom. Ali ne izbegavajmo da saznamo i najstranije: ruski narod je u celini pretrpeo tokom XX veka i istorijski, i duhovni, i materijalni poraz. Decenijama smo platili nacionalnu katastrofu 1917. godine, danas plaamo da izaemo iz nje i takoe katastrofalno. Mi smo lomili ne samo komunistiki sistem, ve emo dokrajiti i ostatak naeg ivotnog fundamenta. Shvatiti ne znai prihvatiti i pokoriti se. Ali znai opametiti se dok jo nisu istekli svi rokovi. Uspeti nai izlaz i napregnuti sile da se do njega doe. Nai izlaz pre svega prema naem unutranjem ozdravljenju. Naa duhovna kriza je bolnija i opasnija od naeg dravnog
76

haosa. Ako dopustimo da se potkopa dua naroda to je ve njegovo unitenje. Nema se zato boriti za uspostavljanje Rusije bez savesti i bez vere (Iv. A. Iljin). Ako smo mi stvarno sposobni da se oslobodimo tog primitivno materijalistikog shvatanja sveta u kome su nas vaspitavali decenijama, da bie, bie, bie odreuje saznanje, onda je neizbeno da shvatimo i prihvatimo da budunost naa i nae dece, i naeg naroda zavisi pre svega, i najvie, od nae svesti, naeg duha, a ne od ekonomije. Stranije od toga kako su uspeli da razgrabe i rasprodaju Rusiju, je to kako je iz nas izniklo tako otro zversko pleme, ti pohlepni i gnusni, koji su dobili ime Novi Rusi, a s takvom su se slau i kicotvom rairili na narodnoj bedi? Jo pogubnije od nae nude je to masovno beae, ta sveana razvratna vulgarnost, koja je proela nove vrhove drutva i koja bljuje na nas iz svih televizijskih fioka. Pa onda ti kileri, koje je tako lako kupiti (hvala Bogu, za njih ne postoji ruska re)! I gde je krajnja granica tog srozavanja? I na koga naa omladina da se ugleda, kim da se ponosi? Pa zar smo to m i kakvi smo bili u vekovnom lancu? Zar je deviza to je mogue bogatije! naa otadbinska tradicija? Zar je ta suluda trka, koja je tako zahvatila due lini uspeh, moram uspeti, makar i preko leeva! zar je to naa iskonska crta? Pa nas su vekovima ismevali upravo zato to nemamo tu crtu! Zar da tom novom tetoini koji sve unitava, damo due nae dece? Evo uzimaju ih ve, odlaze! Mi ve gubimo generaciju za generacijom. Ono to smo izgubili u zemljama, Rusija jo ne smatra gubitkom. Posle svega to je otkinuto o d nas stanovnitvo Rusije je toliko proreeno da je to nedopustivo u XXI veku. Velikim komunistikim ureenjem mi smo razruili ono to demografi nazivaju ivo tkivo naselja. Pre nego to su od nas otile drave s milionima ruskog stanovnitva mi smo unutar Rusije izgubili samu Rusiju, besperspektivnu nau kolevku. Ne, nije naa najvea teta u gubitku zemaljskog prostora. Duhovni ivot naroda vaniji je od irine njegove teritorije, ak i nivoa ekonomskog procvata. Veliina naroda je u visini unutranjeg, a ne spoljanjeg razvitka. I poslednje to je jo kod nas ostalo da se oduzme, i uzimaju, i lau, i lome svakodnevno, to je sam Duh naroda. A sa svih strana upravo njega obavijaju razbojnikom, prljavom atmosferom. Za ove etiri godine, putujui Rusijom, video sam i uo i shvatio mogu da izjavim pod zakletvom: na Duh je jo iv! I u svojoj osnovi jo je ist! Tamo, na tim susretima nisam ja rekao, meni su govorili, mene su ubeivali: Samo da spasimo duu naroda i spasili smo sve! Da. D u h sposoban da izmeni smer svakog pogibeljnog procesa. Da odvue i od same ivice bezdna. Prosto neverovatno. Ali ko se za ivota uverio u ispravnost i mo vie sile nad nama, on e poverovati da i posle izgubljenog stolea Rusima ostaje nada. Nije im uzeta. Svako moe da oseti da nije klada, da moe da utie na budunost: nekada kroz nepristrasnost, nekad kroz podrku. Uostalom, kome to prepustiti deci, unucima? Zar e njima biti lake? Nikada nita dobro neemo doekati od vlasti dok ne shvatimo da sami ispunjavamo svoju sudbinu. Samo m i s a m i, ako elimo da ne nestanemo sasvim sa planete (a to nam preti), moramo svojom snagom da se izdignemo iz dananjeg pogibeljnog tavorenja. Treba samo promeniti nae ponaanje: umornu nezainteresovanost za sopstvenu sudbinu. Kako da prevaziemo na stalni porok umalost, malaksalost u drutvenom ivotu? Uostalom, svaki je porok nalije dobrog. Strogi sudija ruske sudbine aadajev, pisao je (u pismu Tjutevu): Zato mi do sada nismo saznali svoje mesto u svetu? Zar nije razlog u samom duhu samoporicanja koji vi ispravno zapaate kao odliku naeg nacionalnog

77

karaktera? Moda na to, uz nae samoporicanje, utie i jo poneka dilema due kome se u svetu prikloniti. Moj duh, moja porodica, moj rad savestan, paljiv, bez obzira na lopovsku halapljivost oko mene kako se drugaije izvui? ak i kad bi se sekira spustila na lopove (ali nee se spustiti), opet se bez rada nita ne moe postii. Bez rada nema imanja. Bez rada, nema nezavisne linosti. Dug je put. Dug. Ali ako smo se preputali itav jedan vek, koliko nam je tek potrebno da ustanemo. Potrebne su nam godine i godine samo da shvatimo sve gubitke i sve bolesti. Ne znam da li emo fiziki sauvati dravu ili ne, ali u sistemu velikog broja svetskih kultura ruska kultura je samosvojna, licem i duom neponovljiva. I nije nam sueno da prihvatimo gubljenje svog lica, da ispustimo duh svoje duge istorije: mi vie moemo da izgubimo naputajui svoj put, nego to moemo dobiti menjajui ga za tui. Ne treba sluiti dananjoj dravi, ve Otadbini. Otadbina to je ono to je stvorilo sve nas. Ona je via, via od svih prolaznih Ustava. I bez obzira u kakvoj se pukotini danas nalazi raznoliki ivot Rusije mi jo imamo vremena da budemo dostojni nae neizbrisive prolosti duge 1100 godina. Ona je dostojanstvo desetina pokolenja pre i posle nas. I mi ne smemo postati ono pokolenje koje sve njih izdaje.

78