Milo Radoji s cc

OPSTA MATEMATIKA
MATEMATIKA EGIPTA, MESOPOTAMIJE I STARE GRCKE

MATEMATICKI FAKULTET BEOGRAD

Sadraj z
1 Matematika pre Grka 1 1.1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 1.2 Egipat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 1.3 Mesopotamija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 2 Matematika stare grke kulture c 2.1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2 Stara Helada . . . . . . . . . . . . . 2.3 Euklidovi elementi . . . . . . . . . . 2.3.1 Uvod . . . . . . . . . . . . . 2.3.2 Prva knjiga . . . . . . . . . . 2.3.3 Druga knjiga . . . . . . . . . 2.3.4 Trea knjiga . . . . . . . . . . c 2.3.5 Cetvrta knjiga . . . . . . . . 2.3.6 Peta knjiga . . . . . . . . . . 2.3.7 Sesta knjiga . . . . . . . . . . 2.3.8 Sedma, osma i deveta knjiga 2.3.9 Deseta knjiga . . . . . . . . . 2.3.10 Jedanaesta knjiga . . . . . . 2.3.11 Dvanaesta knjiga . . . . . . . 2.3.12 Trinaesta knjiga . . . . . . . 2.4 Helenistiko razdoblje . . . . . . . . c . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 18 20 29 29 31 42 44 44 44 46 46 50 52 53 53 57

Glava 1

Matematika pre Grka

1.1 Uvod

1.1

Uvod

Re je o najstarijim epohama istorije, o najstarijim kulturama koje su nam, usled velikih c uspeha istorijskih nauka, vaskrsle iz mnogovekovnog zaborava. To su na prvome mestu kulture Egipta i Mesopotamije. Arheoloka otkopavanja dala su nam mnoge pisane spomenike, s mnoge listove papirusa iz Egipta i glinene ploe na kakvim se pisalo u Mesopotamiji. Med c u tim nalazima ima neto spisa koje moemo nazvati matematikim spisima. Na osnovu njih s z c znamo sada ve neto, ali dosta malo, pa ipak toliko da vidimo glavne obrise matematike c s tih drevnih vremena. Vidimo ta je od matematike najpre dohvatila ljudska misao. Sva s matematika, kroz mnoge vekove trajanja tih starih kultura, sastoji se, takorei, samo iz c elementarnih odlomaka aritmetike i geometrije. Jo nema nikakvih teorija, niti duih nizova zakljuaka, jer na svome izvoru matems z c atika nije deduktivna, ve preteno induktivna nauka. Matematiko, tj. logiko izvod c z c c enje, dokazivanje, je tek u zaecima. Matematika je u najuoj vezi sa svojim primenama. Ona c z jo uopte nije zasebna nauka. Zasebnih nauka u ono doba jo uvek nema. Ueni ljudi s s s c onog vremena, a to behu svetenici, reci raznih boanstava, nose u sebi celokupnu uenost s z z c sjedinjenu. Jo ju je mogao nositi jedan ovek, jo se nauke nisu poele granati. Tako i s c s c matematika nije neto odvojeno, nego u jedinstvu sa grad s evinarstvom, zemljomerstvom, ekonomijom, trgovinom itd. Ona nie iz ivotnih potreba. c z Jasno vidimo kako ivotne potrebe uslovljavaju pojavu matematikih problema i metoda z c njenog reavanja. To nam je napomenuo jo Herodot, grki istoriar iz 5. veka pre Hrista, s s c c rekavi da geometrija potie iz Egipta, od potrebe svetenika da brzo i sigurno mere posle s c s poplave Nila, kad voda odnese med sne znake, granice zemljita. Isto to vidimo i iz arhea s olokog materijala. Matematiki spisi Egipta i Mesopotamije su praktini ,,prirunici, s c c c ,,savetnici, o tome kako se meri zemlja, kako trasira ili gradi kanal, kako postavlja temelj hramu, zida piramida, rauna koliina rada ili veliina zarade, kako utvrd c c c uje poloaj zvezda z na nebu itd. To kazuju egipatski papirusi njih imamo srazmerno malo, jer je to slab materijal, izloen truljenju, a dolina Nila biva vlana od poplava. To kazuju i glinene ploe z z c s klinastim pismom nad ene u Mesopotamiji njih ima vie, itave biblioteke su otkrivene s c i u njima dosta matematikog sadraja. Otuda vavilonsku matematiku poznajemo bolje c z od egipatske. Uporedimo li matematiku ovih zemalja, vidimo da je otprilike na istoj visini. Razumljivo, jer ma koliko da su svetenici uvali svoja znanja kao tajnu vekovima, tajne su se kojim s c bilo putem saznavale i matematiko znanje je postalo opte, svih onih koji su kulturno c s stojali na odgovorajuoj visini. Dakle, to u to emo zagledati moda nije svojstveno ni c s c z samo tim dvema oblastima drevnosti, nego manje vie i drugim zemljama oko njih, pa i s podalje od njih gde je kultura dostigla istu visinu.

1.2 Egipat

1.2

Egipat

Doskora nam je glavni izvor bio tzv. Rajndov papirus (papirus Rhind) koji se uva u c Britanskom muzeju. Na njemu pie neki svetenik Ahmes, vie od hiljadu godina pre s s s Hrista, a prepisuje sa jo starijeg papirusa koji potie iz vremena oko 1750. godine pre s c Hrista. Rukopis pretstavlja, zapravo, zbirku problema iz aritmetike i geometrije. Re je tu, na primer, o svod c enju obinih razlomaka ali ne ma kakvih nego oblika c 2 1 na razlomke oblika m , tj. kojima je brojitelj 1. Kao da su im se razlomci gde brojitelj 2n+1 nije 1 inili neim tako sloenim, da ih treba nekako rastaviti na razlomke gde je brojitelj c c z 1. O tome donosi taj papirus dugu tabelu, brojeve manje od 50. Na primer, 2 1 1 = + , 3 2 6 2 1 1 1 1 = + + + . 29 24 58 174 232

2 Smatrali su, dakle, potrebnim, da razlomke oblika 2n+1 svode na zbir razlomaka ob1 lika m . Zato? Pre svega zato to nisu pronali pogodnu metodu za pisanje razlomaka. s s s 1 Razlomak m beleili su stavljanjem crtice iznad znaka kojim su beleili celi broj m, tj. m z z 1 2 n im je znailo m . Isto tako m je znailo m . Kao da se uopte nisu setili da razlomak m c c s obelee time to e brojeve n i m staviti, na primer, jedan iznad drugoga! Nama je to z s c danas vrlo jasno i prirodno. Ali s tim najprostijim elementima ilo je po pravilu najtee, s z dok su se pronali. Tako je aritmetika ekala vekovima na pogodno pisanje razlomaka da s c bi se moglo pravilno razviti raunanje s razlomcima. c 2 Primetimo da su kod razlomaka 2n+1 imenitelji neparni. Parni imenitelji se i ne pom2 inju. Znai da su Egipani dobro znali da se razlomak oblika 2n , tj. sa parnim imeniteljem, c c 1 moe lako uprostiti delenjem brojitelja i imenitelja sa 2, i dobiti mesto njega n . z Evo, uostalom, kakvim su se znacima sluili Egipani za pisanje brojeva (v. tablicu). z c

1.2 Egipat

1 2 3

50 60 70

4 5 6 7 8 80

90 100 200 400

9 10 15 20 30 40

500 1000 10000 105 106 107 Egipatska numeracija

Otkud ti znaci? Znak

oznaava gomilu, znak c uvijeno ue kojim se mere daljine, valjda rastojanje od Egipta do Meseca? Dugovenost z c abe povod je, svakako, poslednjem znaku. Prema tome, broj 1025 pisao se ovako z

No, u egipatskoj aritmetici ima i neeg to je pribliuje ve algebri reavanje nekih c s z c s jednaina. Tako je, na primer, tipian ovaj problem (izneemo ga prvo reima otprilike c c c c kao u originalu): ,,Gomila njena sedmina, njeno celo, to je 19, zatim se reima, isto c

1.2 Egipat

tako nejasno, skraeno, izlae reavanje i rezultat. U naem primeru to znai: trai se c z s s c z kolika je neka nepoznata gomila, tj. mnoina, kad njena sedmina i ona sama daju zajedno z 19. Dakle, kako bismo danas pisali, postavlja se jednaina c x + x = 19. 7 Mi bismo je reili ovako: s 8 x = 19, 7 x=

19 7 5 = 16 . 8 8 5 I Ahmes ima taan rezultat, samo to umesto 16 8 pie: ,,16 i 1 i 1 . Postoji u samom c s s 2 8 njihovom skraenom izraavanju ve i nekakva matematika simbolika u zaeu. Tako se c z c c c c sabiranje oznaava nogama koje koraaju (,,idu napred), jednakost znakom , nepoznata c c ili kako oni kau ,,gomila ili ,,mnoina zasebnim znakom kojim se oznaava re za gomilu. z z c c Pred imo na geometriju. Po jednom navodu, poznati grki lozof Demokrit (oko c 420. godine pre nove ere) je rekao: ,,U konstruisanju linija pri iznoenju dokaza nije me s niko prestigao, ak ni takozvani harpedonapti Egipta. Prema tim reima Demokrit bi c c samouvereno tvrdio da je u geometriji u kojoj se iznose dokazi i pri tome konstruiu linije s (dakle pre svega prave i krugovi) vetiji od grkih geometara onog vremena, pa ,,ak i s c c od harpedonapta Egipta. Odatle bi trebalo zakljuiti, med ostalim, da je u ono doba c u postajalo miljenje u Grkoj da su izvesni ljudi u Egiptu znali geometriju kao nauku u s c kojoj se izvode konstrukcije i dokazi bolje i od samih Grka koje smatramo tvorcima te nauke. Ti ljudi u Egiptu se zovu harpedonapti, to znai ,,zatezai ueta, tj. ljudi koji s c c z zateu ue, naravno u svrhu merenja. Dakle, to su geometri. z z Ue moemo, uopte, smatrati najstarijim instrumentom za merenje (hijeroglif broja z z s 100). U starim semitskim jezicima ta veza izmed geometrije i ueta je oigledna. Na u z c starim reljema vidi se svean in polaganja temelja hrama koji se sastoji u tome to se c c s po zabijanju prvog koca u zemlju vizira zvezda Severnjaa i, u pravcu te zvezde, zategne c merno ue koje e obeleiti jedan od etiri glavna zida. Po miljenju Kantora, jednog od z c z c s znaajnih matematiara i istoriara matematike s kraja prolog i poetka ovog veka, posao c c c s c zatezaa ueta, a to injae pri polaganju temelja hrama faraona, nije samo zatezanje u c z c s jednom pravcu, nego obeleavanje i pravca ka istoku, upravnog na pravac ka severu. Po z pretpostavci Kantora to se radilo na osnovu tzv. Pitagorina stava o pravouglom trouglu na sledei nain. Na mernom konopcu (uetu) obeleena su vorovima redom rastojanja koja c c z z c se med sobom odnose kao brojevi 3, 4 i 5 (sl. 1). Drei srednju du zategnutu u pravcu u z c z severa i spojivi krajeve konopa, dobijamo pravougli trougao, dakle, i pravac upravan na s pravac ka severu, tj. jo jedan od etiri glavna zida. s c

dakle,

A 3

B 4 N

C 5

C 4 B 5 D 3 A

1.2 Egipat

Slika 1 Ovaj postupak zasniva se na osobitom svojstvu brojeva 3, 4, i 5 da tri dui kojima su z veliine srazmerne tim brojevima mogu sastaviti pravougli trougao. Zaista, po Pitagorinu c pravilu treba da je za tri strane a, b, c pravouglog trougla a2 +b2 = c2 , a to zbilja ispunjavaju brojevi 3, 4, 5, jer je 32 + 42 = 52 . Zaista, starim Egipanima je bilo poznato Pitagorino pravilo, makar samo to se tie c s c izvesnih brojeva kao to su 3, 4, 5. Verovatno da se nisu udaljavali od celih brojeva. s Ovim povodom moemo progovoriti koju re o brojevima kao to su 3, 4, 5. Takve z c s cele, prirodne brojeve, nazivamo pitogorejskim brojevima. Iz elementarne teorije brojeva znamo kako moemo doi do takvih brojeva, koliko ih z c god hoemo. Stavimo c (a2 + b2 )2 = a4 + 2a2 b2 + b4 , Odatle oduzimanjem dobijamo (a2 + b2 )2 (a2 b2 )2 = 4a2 b2 = (2ab)2 , dakle (a2 b2 )2 + (2ab)2 = (a2 + b2 )2 . (a2 b2 )2 = a4 2a2 b2 + b4 .

Ako u taj obrazac stavimo a = 1, b = 2 dobijamo: 32 + 42 = 52 . Ako stavimo a = 3, b = 5 dobijamo: 162 + 302 = 342 , itd. Takvim brojevima, bar onim prvim 3, 4, 5, Egipani su poklanjali naroitu panju. c c z U osobini da ti celi brojevi grade pravougli trougao, gledali su oni neku tajanstvenu harmoniju i stoga su, valjda, voleli da u hramovima i piramidama grade odaje tako da se tri njihove dimenzije: visina, irina i duina odnose kao ti brojevi. s z U Rajndovu papirusu nalazimo i obrazac za povrinu kruga (,,okruglog polja). Kao s to znamo, ako r oznaava poluprenik, povrina kruga je dana obrascem P = r 2 ili, ako s c c s je d prenik, tj. r = d/2, obrascem c P = d2 . 4 Taj obrazac poznat je u papirusu, samo to nisu poznavali tanu vrednost broja koji s c ima beskrajno mnogo decimala (tako da ga ni mi ne poznajemo niti moemo poznavati z do kraja, nego samo na onoliko decimala koliko zaelimo da izraunamo). Egipani jo z c c s nisu imali pojma o takvim, tzv. iracionalnim brojevima. Otuda su za davali netanu, c 4 ali ipak dosta priblinu vrednost koju emo mi oznaiti grkim slovom : z c c c 64 82 = 2 = 0, 79012, P = d2 81 9 (Podseamo: Celi brojevi i razlomci nazivaju se racionalnim brojevima; na primer, c 2 212 256, 3 17 , 1237 . Zasad pominjemo samo pozitivne racionalne i iracionalne brojeve, jer negativni brojevi javljaju se u istoriji mnogo kasnije. Razlomci pisani pomou razlomake c c crte nazivaju se obinim razlomcima. Moemo ih pisati kao tzv. decimalne razlomke koje c z dobijamo deljenjem brojitelja imeniteljem. Opta je osobina racionalnih brojeva da, pisani s u obliku decimalnog broja, imaju ili konaan broj decimala, ili beskrajan broj decimala, c ili se te decimale ponavljaju u jednakim grupama, tzv. periodama. Na primer, = 141 = 2, 563636363 . . . 55 (kracepisano 2, 563).

Takvi decimalni razlomci nazivaju se periodinim razlomcima. c Ako decimalan broj ima beskrajno mnogo decimala, a nije periodian, on nije racionalan c broj. Tako, na primer, 2 = 1, 4142 . . . , = 3, 14159 . . .

1.2 Egipat

nisu periodini decimalni brojevi dakle, nisu racionalni brojevi. Te brojeve nazivamo c iracionalnim brojevima. Svi racionalni i iracionalni brojevi zajedno nazivaju se realnim brojevima, za razliku od imaginarnih o kojima emo govoriti kasnije. c Egipani, koji su jedva prouavali razlomke nisu, naravno, imali ni pojma o iracionalnim c c brojevima i tako su, traei broj koji daje povrinu kruga (ili pak obim kruga) traili z c s z 4 taj broj u oblasti racionalnih brojeva, i nali su vrednost koja zaista nije mnogo daleka s od tanije vrednosti broja . Imamo: c 4 = 0, 79012 . . . dakle
4

= 0, 78539 . . . , 4

= 0, 0047, a to je manje od pet hiljaditih.

A

Slika 2 Iz Rajndova papirusa vidimo da su Egipani tada ve znali za geometrijske proporcije c c ili srazmere, za proporcionalnost strana dvaju slinih pravouglih trouglova. ABC i ADE c su dva slina pravougla trougla. U papirusu se na izvestan nain utvrd c c uje da je (sl. 2) AB AD = . BC DE Na osnovu takvih proporcija mogli su, na primer, pri grad enju piramida izraunavati c dimenzije koje nisu neposredno merljive, pomou onih koje su mogli izmeriti. Stari Grci c su se hvalili da je njihov poznati losof, jedan od ,,sedam mudraca, Tales, boravei u c Egiptu pronaao kako da pomou upravnog tapa izrauna visinu piramide i da je time s c s c zadivio samog faraona. Izmerio je duinu tapa A C i njegove senke B C , zatim duinu z s z BC, senke piramide, i otud, na osnovu pomenute proporcije, visinu AC same piramide (sl. 3). Tanije e biti da je Tales, uei se u Egiptu, to nauio od uenih svetenika koji c c c c c c s su imali i matematike papiruse kao to je ovaj Rajndov. c s

1.2 Egipat

C B

Slika 3 Napredak u naem poznavanju matematike starog Egipta donelo je odgonetanje tzv. Mos skovskog matematikog papirusa, to je izvrio B. B. Struve (objavljeno god. 1930). Starost c s s papirusa je oko 1850. godina pre nove ere dakle, ta vie, stariji je od Rajndova. Po s s zakljucima Struvea taj nam papirus otkriva da je ,,poetak naunog posmatranja matec c c matikih pitanja, ne u Grkoj, nego u Egiptu. Zaista, vidimo da egipatska matematika c c nije bila onoliko, skoro iskljuivo induktivna, empirijska, kao to se u nauci ranije mislilo. c s Postoji dokaz, logika, geometrijska konstrukcija kojom se omoguuje dokaz nekog stava c geometrije. Time je egipatska matematika postala u naim oima slinija i matematici s c c stare vavilonske kulture. Prema moskovskom papirusu Egipani su, na primer, znali obrazac za povrinu pravoc s ugaonika P = a b, (pravougaonik su nazivali ,,ploa); pa obrazac za povrinu trougla c s P = ah , 2

(naravno, ovako mi danas piemo te obrasce, a oni su opisivali reima); pa obrazac za s c povrinu lopte (po njihovom nazivu ,,ljuska jajeta) s P = 4r 2 4d2 , gde znai priblino jednako, i za povrinu polulopte c z s P 2d2 , (tu povrinu oni su nazvali ,,korpa, dakle, vidimo kako nemaju apstraktnih geometrijskih s naziva, nego se slue izrazima iz svakodnevnog ivota; otud, iz konkretnog ivota izrauju z z z sc vremenom nauni pojmovi). c

1.2 Egipat

x b h a

Slika 4 Jo nas vie zaud s s c uje kad vidimo da su imali i taan obrazac za zapreminu zarubljene c piramide! Re je o pravilnoj, etvorostranoj zarubljenoj piramidi. Njenu zapreminu mi c c moemo lako izraunati. Ako je veliina stranice na donjoj osnovici a, na gornjoj osnovici z c c b, a visina zarubljene piramide h (sl. 4) oznaimo visinu cele piramide sa h + x tako da je c x visina one piramide koju treba otsei da bi se dobila zarubljena. Zapremina velike i te c male piramide je: 1 1 V1 = a2 (h + x), V2 = b2 x. 3 3 Ali (z + h) : x = a : b, tj. dakle, zapremina zarubljene piramide je x = hb/(a b), 1 hb b2 , 3 ab

1 1 1 hb V = V1 V2 = a2 (h + x) b2 x = a2 h + 3 3 3 ab tj.

1 V = h(a2 + ab + b2 ). 3 Do tog istog obrasca doli su Egipani. Kako? Da li ovakvim ili slinim izvod s c c enjem? Moe z biti. Tako pomilja Struve. Mogli su i geometrijskim putem razlaui zarubljenu piramidu s z c na delove na piramide i tetraedre (dakle opet piramide), ije su zapremine morali znati c (svakako, pod pretpostavkom da su znali injenicu da sve piramide koje imaju jednake c osnovice i jednake visine imaju i jednake zapremine). Kako god uzeli, Egipani su znali c za izvod enje, dokazivanje matematikih stavova. Znali su, svakako, za jednostavna logika c c izvod enja, verovatno i za metodu geometrijske konstrukcije u svrhu dokaza. Napomenimo da, na primer, za povrinu ,,korpe ne stoji u moskovskom papirusu 2d2 s nego, ako to to tamo stoji izrazimo svojim matematikim znacima, pie s c s P = Razume se, otud je P = 2 2d d 9 1 1 1 d=2 1 9 9
2

2 1 2 2d d 2d d 9 9 9

d.

d2 = 2

82 2 d = 2d2 . 92

Otud moemo zakljuiti i kako je tano glasio njihov obrazac za povrinu kruga, to mi z c c s s napisasmo u obliku d2 . Glasio je svakako

1.2 Egipat

10

P =

1 1 1 d d d d 9 9 9

d.

Moskovski papirus sadri i mnoge aritmetike zadatke. Zadaci se izriu onako kako ve z c c c videsmo u Rajndovu papirusu: reima, kratko, pa se i reavaju reima. Evo, na primer, c s c kako glasi 25. zadatak: ,,Oblik izraunavanja jedne gomile, raunate dvaput zajedno, sa jo jednom gomilom c c s dostiui 9. z c ,,Koje je ime te gomile? Raunaj zbir te jedne gomile zajedno sa te dve. c ,,Nastaje 3. Raunaj sa te tri, da bi dobio 9. Nastaje triput. c ,,Gle! Ime je 3. Tano si naao!. c s To znai, dananjim znacima: treba reiti jednainu 2x + x = 9. Sabirajui na levoj c s s c c strani dobija se x + 2x = 3x, dakle je 9 : 3 = 3 = x. U jednom drugom primeru imamo jednainu 1 1 x + 4 = 10, pa se oduzme 4 obema c 2 1 stranama i dobije 1 2 x = 6, a otud x = 4.
A2 A2

A1 A2

A1 A2

A2 A1

A2 A1

A2

A2

Sukcesivno smanjivanje povrine kvadrata s Zadaci su esto iz oblasti grad c enja lad ili iz ekonomskih problema. Na primer: Neki e, radnik mora da odnese izvestan broj hlebova iz pekare u stovarite. Mesto u veim kors c pama, treba da nosi u manjim: mesto u ,,5-hlebovnim u ,,4-hlebovnim. Koliko vei rad c izvri? s Iz svega toga moemo izvesti ovaj zakljuak. Jo uvek u matematici Egipta nema z c s optih metoda, niti sistematski izloenih oblasti, tj. teorija. Logiko rezonovanje nalazimo s z c ve na izvesnoj visini no, jo ne kao optu metodu koja se sistematski sprovodi, nego tek u c s s odlomcima, u pojedinim zadacima. Rezonovanje je tu tek da bi potpomagalo neposrednoj oiglednosti, tamo gde ona sama nije dovoljna, gde intuicija prestaje. Dakle, deduktivna c metoda stupa na snagu ponegde, da potpomogne. Jer, starim Egipanima nije jo stalo do c s istote koje bilo naune metode. Njima stoje pred oima praktini problemi koji za njih c c c c imaju vrednosti samo ukoliko se primenjuju u zemljomerstvu, grad evinarstvu, ekonomiji ili pak u sklopu religijskih shvatanja. No ipak, moramo govoriti o izrazitim poecima c deduktivne metode. Izvestan uspeh i istorijski znaaj egipatske matematike nad c osmo u aritmetici, u proirenju raunanja od celih brojeva (to pripada, bez sumnje, praistoriji) s c s na razlomljene brojeve, tj. racionalni brojevi ulaze u matematiku.

1.3 Mesopotamija

11

1.3

Mesopotamija

Kao to je reeno, o matematici naroda i kultura Mesopotamije znamo vie no o s c s matematici Egipana zahvaljujui, pre svega, trajnijem materijalu. Od prvih poetaka, c c c akadsko-vavilonaska kultura poseduje ve srazmerno znatna znanja iz matematike. To c se tumai time to su ve stari Sumeri sa svojom kulturom u treem hiljaduleu pre c s c c c Hrista, imali prilino razvijenu matematiku. Na njihovu mestu rairili su se semitski narc s odi Mesopotamije otprilike u 22. stoleu pre Hrista. Njihova ,,vavilonska matematika c pokazuje, kako nam se ini, svoje cvetanje u najstarije svoje doba, otprilike od oko goc dine 2000. do 1800. pre Hrista, mada je i kasnije bila u razviu. Moe se rei da je c z c snaga vavilonske matematike bila, pre svega, u raunanju i aritmetici, mada i u geometriji c znaju mnogo toga otprilike to je ono to smo nali i u Egipana mere trougao, s s c pravougaonik, trapez, zapreminu zarubljene piramide itd. U pogledu aritmetike postoji, pre svega, osnovna metodska razlika prema egipatskoj Vavilonjani su ve od Sumera c nasledili u aritmetici heksagezimalni (ezdesetni) brojevni sistem, gde se rauna sa brojem s c 60 kao osnovom, onako kao to mi u svome dekadnom (desetnom) sistemu raunamo sa s c brojem 10. Dodirnimo, tim povodom, pitanje brojevnih sistema. Na dekadni sistem ima s korena u samim jezicima, jer za brojeve od 1 do 10 nazivi su, kako u slovenskim jezicima tako i u drugim, razliiti, dakle, ima svega deset raznih naziva (jedan, dva, tri, itd.), a c ostali nazivi za prirodne brojeve (jedanaest, dvanaest itd.), osim za 100 i 1000, izvedeni su iz prvih deset. U naem nainu pisanja brojeva imamo, saobrazno tome, deset raznih s c znakova, cifara 0, 1, 2 itd. do 9. I u starih naroda Mesopotamije jezik odaje dekadni sistem. Heksagezimalni sistem je, dakle, jedna vrsta naune zgrade koja se superponira c u izvesnom asu vavilonske kulture, na stariju, dekadnu tradiciju koja je utemeljena i u c samom jeziku naroda. Kad, na primer, napiemo broj 7235 i proitamo ga sedam hils c jada i dve stotine i trideset i pet, time neposredno izraavamo da je re o nekom sabiranju, z c tj. izraavamo (pomou rei ,,i) okolnost koja se aritmetiki moe pretstaviti ovako z c c c z 7235 = 7000 + 200 + 30 + 5. Ako tzv. vie jedinice desetnog sistema izrazimo pomou osnove 10, tj. s c 100 = 102 , moemo pisati i ovako z 1000 = 103 , 10000 = 104 itd.

Tu je najjasnije istaknuto da je deset osnova celog naeg brojevnog sistema. Prema tome, s moemo dati shemu po kojoj se pie ma kakav prirodan broj u desetnom sistemu. Ako z s nam 0 , 1 , 2 , . . . , n pretstavljaju ma koje cifre (0, 1, 2, . . . , 9), izabrane kako bilo, svaki prirodan broj A bie c nam u dekadnom sistemu napisan ovako n n1 n2 . . . 1 0 . Pri tome je A = n n1 n2 . . . 1 0 n 10n + n1 10n1 + n2 10n2 + . . . + 1 10 + 0 . Broj koji nije ceo, na primer 57,348, moe se pretstaviti kao z 5 10 + 7 + 3 4 8 + + . 10 102 103 (1)

7235 = 7 103 + 2 102 + 3 10 + 5.

1.3 Mesopotamija

12

Prema tome, za opti racionalni (a pozitivni) broj B kome je celi deo A imamo da je s B =A+ 2 3 1 + 2 + 3 + ... 10 10 10 (2)

Time je jasno istaknuta uloga osnove 10 i u pogledu razlomaka, u odnosu na razlomljeni deo racionalnog broja. Za A imamo u (1) konaan zbir, a za B moe u (2), naprotiv, taj c z zbir biti beskrajan. U ezdesetnom sistemu brojeva imali bismo pak 60 raznih osnovnih brojeva naime, od s 0 do 59 (kao to u desetnom imamo 10). s Za brojeve vee od 59 sluimo se prvom viom jedinicom 60, za 60 60 i vee brojeve c z s c iduom viom jedinicom 602 = 3600 itd. Vavilonjani su imali za te dve vie jedinice c s s zasebne nazive da bi brojeve u heksagezimalnom sistemu lake itali (za 60 ,,coc, a za 602 s c ,,cap). Tako bi, na primer, u ezdesetnom sistemu imali broj 5cap, 27coc i 53, a to bi bilo s 5 602 + 27 60 + 53 = 19673. A, na primer, na broj 8834 u heksagezimalnom sistemu se pie kao zbir s s 2 602 + 27 60 + 14, kao to je lako izraunati. s c Znaci za brojeve bili su, pri tome, sledei: c tradiciji) i s njima su, na primer, pisali = 3, = 30, = 1, = 10 (dakle po staroj dekadnoj = 23.

Po uvod enju ezdesetnog sistema pisali su, na primer, broj 71 ovako , a to znai da s c znak za jedinicu stavljen ispred znaka za deseticu znai sledeu viu jedinicu, tj. 60. Ovo c c s je upravo naelo naeg, tzv. pozicionog (poloajnog sistema) u pisanju brojeva jer nam iste c s z cifre oznauju jedinice, desetice, stotine itd. prema mestu na kojem stoje. Ali Vavilonjani c se nisu mogli uzdii do istog pozicionog naina pisanja brojeva koji bi zahtevao zaseban c c c znak za svaki broj manji od 60 i jo i za nulu, i zato nisu mogli videti svu korist od njega. s Dakle, na primer, = 2 60 + 34 = 154, = 1 603 + 25 602 + 42 60 + 11 = 308531.

Postavlja se pitanje zato su ti stari narodi preli na heksagezimalni brojevni sistem. s s Pitanje je dosta sloeno, pa i odgovor. Izmed ostalog, postoji prednost brojevnog sistema z u kome je osnova vea, u pogledu kratkoe oblika broja kao to vidimo na prethodnim c c s primerima, etvorocifreni, pa i petocifrni brojevi dekadnog sistema mogu biti izraeni c z pomou samo tri jedinice (kao nai trocifreni). Drugo je, i to vanije, prednost osnove 60 c s z kao broja lako deljivog raznim brojevima 60 je, naime, deljivo sa 2,3,4,5,6,10,12,15,20,30. Trea je prednost stara podela godine na 360 dana (12 meseci po 30 dana, umesto 29 1 c 2 koliko priblino traje perioda meseevih mena). Tome broju dodavalo se jo 5 ,,suvinih z c s s dana svake godine. Kao to je, manje vie, uvek u tim starim narodima, praktini motivi s s c prepliu se sa mistino religijskim. c c Broj 360 nalazimo i u podeli kruga na stepene. Ta podela je vavilonskog porekla. A kad stepen delimo na 60 minuta, minut na 60 sekundi, stojimo u istom heksagezimalnom sisc temu brojeva. Ovakav izbor jedinica za merenje krunih lukova je neka vrsta skamenjenog z ostatka prolosti. On stri kao strano telo u naem dekadnom sistemu i treba priznati da s s s stvara u raunu izvesne, iako ne velike, potekoe kao, na primer, kad treba sabrati lukove c s c 30 45 29 + 5 48 53 = 35 93 82

1.3 Mesopotamija

13

pa treba svesti sekunde na minute, a minute na stepene tako da broj minuta i sekundi bude manji od 60. Imaemo c 36 33 22 . Pokuavalo se ve dosta davno da se ova heksagezimalna, starovavilonska podela kruga s c zameni dekadnom pri emu se krug delio na 400 jednakih delova, gradi, svaki grad na 10 c decigradi, decigrad na 10 centigradi itd. Tada piemo, na primer, 25 38547 . . . Zapete za s minute i sekunde su nepotrebne jer samo pisanje decimalnog razlomka izdvaja decigrade, centigrade, miligrade itd. Praktiniji je predlog da se ostane pri podeli kruga na 360 c stepeni da se stepen deli na desete delove, stote itd. Heksagezimalni sistem je pak imao velikog uspeha preao je jo pre Hrista u grku s s c nauku, ne samo kao metod raunanja s uglovima i lukovima nego i u elemente aritmetike c kao metoda raunanja s razlomcima. c Vavilonjani su, naime, smatrali da je vrednost njihovog heksagezimalnog sistema u tome to im, na neki nain, omoguava raunanje s razlomcima. Svaki razlomak gledali s c c c su da odmah izraze u heksagezimalnom sistemu, u ezdesetinama. s Na primer, ako im je bio dat broj 3 prvo su pretvarali petinu u ezdesetine s 5 1 12 12 1 = = , 5 5 12 60 3

12 36 = . 60 60 Ako se neki razlomak nije mogao izraziti tano u ezdesetinama traili su da ga, makar c s z priblino, izraze tako jer opte metode za raunanje sa razlomcima nije bilo, kao ni u z s c Egiptu. Recimo da treba sabrati dva razlomljena broja, na primer 5 6 i 2 4 . 15

zatom pomnoili sa 3, tj. z

Prvo bi smo oba pretvorili u ezdesetne razlomke, a zatim sabrali s 4 50 16 66 6 1 5 +2 = +2+ =2 =3+ =3 . 6 15 60 60 60 60 10 Prema naem sadanjem poznavanju egipatske aritmetike (a verovatno da se ono nee s s c bitno promeniti u tome pogledu) ovo je ipak neto vie od egipatskog pisanja sa brojevima s s 1 2 c s m i 2n+1 . Raunanje sa racionalnim brojevima pretstavlja u Vaviloniji bar jednu optu, homogenu metodu koju oni dosledno sprovode kako u podeli kruga, tako svud u raunanju. c To je znatan uspeh. Zanimljivo je da se, koliko znamo, Egipani nisu koristili time. Tek c Grci primaju taj vavilonski izum. No, kako ni Vavilonjani jo nemaju pogodnih metoda za vrenje raznih, pa i najprostijih s s aritmetikih operacija (naeg arapskog naina pisanja brojeva jo nema, niti praktinih c s c s c pravila pomou kojih mi sabiramo, mnoimo, delimo, kvadriramo itd. pravila koja ne c z bi bila mogua da nema tog naeg naina pisanja brojeva), to u vavilonskoj matematici c s c caruju razne vrste tabela. Veliko mnotvo ispisanih ploa sa matematikim sadrajem s c c z pokazuje nam kako su daleko doli Vaviljonjani u izrad s ivanju tabela za razne i, naravno, raznim svrhama namenjene, raune. Tako imamo, na primer, c
1 1. Tabele recipronih brojeva m , i njihovih (tanih ili priblinih) vrednosti u heksagezc c z imalnom sistemu ovo je, oigledno, bio praktian prirunik za raunanje sa rac c c c zlomcima.

2. Tablice mnoenja (u tome nai osnovci nastavljaju tradiciju drevnih Vavilonjana). z s 3. Tabele kvadrata i kubova, za broj n kazuju se koliki je n2 i n3 .

1.3 Mesopotamija

14

4. Tabele kvadratnih korena pa, tavie, i kubnih korena izraenih, naravno, priblino s s z z pomoi ezdesetina. c s 5. Tabele eksponencijalnih brojeva, tj. za izvesne vrednosti osnove c, a za razne izloioce z n koji se uzimaju redom, daju se vrednosti stepena cn ; na primer, 2n za n = 1, 2, 3, 4, itd. jednako je 2,4,8,16, itd., a pri tome nalazimo i osnove koje nisu celi brojevi kao, na primer, 4,5. Izrad ivanje tabela moemo, dakle, smatrati jo jednom optom metodom stare vavz s s ilonske matematike. No, vrhunac drevne sumersko-vavilonske aritmetike je, bez sumnje, u reavanju alges barskih jednaina prvog, drugog pa ak i treeg stepena, jednaina sa jednom i sa dve c c c c nepoznate. Evo jednog takvog zadatka koji se svodi na reavanje dveju jednaina sa dve s c nepoznate. Tekst je iz najstarijeg doba Vavilonije. Donosimo uporedo tekst i tumaenje. c Nisaba! Duina, irina. Duinu i irinu z s z s pomnoih i dobih povrinu. z s Opet, to duina prelazi preko s z irine, dodadoh povrini s s i to daje 3;3 Opet, duina i irina sabrano z s daje 27. Duina, irina i povrina ta su? z s s s 27 i 3;3 su zbirovi, 15 duina, z 12 irina, 3;0 povrina. s s Ti pri svome postupku, 27 zbir duine i irine saberi z s ka 3; 3. Daje 3; 30. 2 saberi ka 27. Daje 29. Odbij od 29 polovinu, 14 30. Puta 14 30 jeste 3; 30 15 Od 3; 30 15 oduzee 3; 30. c s Razlika je 0 15. 0 15 ima 0 30 za kvadratni koren. 0 30 ka prvoj [veliini] 14 30 c saberi. Daje 15 za duinu. z Doziva se boginja Nisaba, zatitnica s nauke. Imenuju se nepoznate. One se nazivaju duina, recimo x i irina, recz s imo y. Povrina je x y. s x y + x y = 3; 3 (1) Znakom 3;3 smo oznaili broj c 3 60 + 3 = 183, napisan u heksagezimalnom sistemu. x y + x y = 3; 3 (1) Sad treba reiti sistem dobijenih s jednaina (1) i (2). c Ponavljaju se zadati brojevi i odmah daje rezultat. Mi emo staviti da c je 3; 3 = a i 27=b. Opisuje se postupak reavanja. s a + b = 3; 30, tj. 210, b + 2 = 29, a b+2 = 14 30. 2 Neka nam ovo oznaava c heksagezimalni razlomak 14 + 30 = 14, 5. 60 14 30 14 30 = 3; 30 15, tj. 14, 52 = 210, 25. ( b+2 )2 (a + b) = 0 15, tj. 0,25. 2 ( b+2 )2 (a + b) = 2 x=
b+2 2

0 15 = 0 30.

( b+2 )2 (a + b) = 15. 2

1.3 Mesopotamija

15

0 30 od druge [veliine] 14 30 c oduzmi. Daje 14 za irinu. s 2, koliko si sabrao ka 27, oduzmi od 14, od duine. Daje 12 kao z konanu irinu. c s 15 (duinu) i 12 (irinu) pomnoio z s z sam. 15 puta 12 daje 3; 0 za povrinu. s Duina 15 koliko stri iznad z s irine 12? Za 3 stri. Tri dodaj s s povrini 3; 0. Proizilazi 3; 3. s Dakle, Vavilonjani se slue obrascem z x= b+2 + 2

y = b+2 ( b+2 )2 (a + b) = 14. 2 2 Ovo y jo nije prava ,,irina. s s y = y 2 = 12.

x y = 15 12 = 180 = 3; 0.

Ovo je sad kontrolni raun. Zaista, c xy =3 xy + x y = 3; 3

b+2 2

(a + b),

kojim se i mi sluimo pri raavanju kvadratnih jednaina. Kao to vidimo, pomou z s c s c kvadratne jednaine reavaju sistem dveju jednaina sa dve nepoznate. Ne daju potc s c punu dedukciju nego pravila, put kojim se do rezultata dolazi, postupak. Kako u njih ne postoji pojam opteg broja sav taj raun tee aritmetiki ali ako imamo na umu da su s c c c takvim zadatkom s odred enim brojevima a i b pokazali optu metodu kako se i slini zadaci s c reavaju s ma kojim vrednostima a i b, moemo rei da ih je samo ideja obeleavanja optih s z c z s brojeva zasebnim znacima odvajala od nae algebre. To je ve nekakva algebra na dve do s c tri hiljade godina pre nove ere ne naa simbolika algebra koja raspolae simbolima za s c z poznate i nepoznate opte brojeve i za raunske radnje, nego tzv. retorika algebra gde se s c c sve opisuje reima. c Dokle je dopiralo njihovo raunanje pokaimo jo na sledeoj vrsti zadataka kojima c z s c su se oni bavili. Kao to su im zadaci, jedni iz astronomije, drugi iz geodezije, trei s c iz grad evinarstva (grad enje kanala, nasipa, zgrada itd.), etvrti iz brodogradnje, peti iz c nansija itd, tako imamo sledei problem: Stojei na osnovi da se neka vrsta kapitala c c usled interesa, udvostruuje svakih pet godina, postavlja se pitanje: za koliko puta po pet c godina e neki kapital dostii vrednost Kn , gde je n broj tih petogodita. S dananjim c c s s nainom reavanja imamo c s K1 = 2K0 , a otud je K2 = 2K1 , K3 = 2K2 , . . . , Kn = 2Kn1 ,

Kn = 2n K0 .

Odavde dobijamo da je eksponent n (prema deniciji logaritma) logaritam sa osnovom 2 broja Kn , tj. Kn n = log2 . K0 Dodajmo da dotina glinena ploa potie iz starijeg doba Vavilonije. c c c Nekoliko rei o geometriji. Pitagorino pravilo poznaju Vavilonjani od najstarijeg c doba i to ne samo kad su duine strana pravouglog trougla celi brojevi, nego za ma z kakve strane. Grci nas tu (kao i u drugim otkriima svojih najstarijih matematiara, pa c c i novijih) zavode pripisujui sebi otkria koja su oni doneli od starijih kultura. No, time c c se, naravno, veliki znaaj Grka za nauku i kulturu ne dovodi u pitanje. Da li su pak i c Egipani poznavali Pitagorino pravilo za ma koji prvougli trougao ne moe se odgovoriti c z na osnovu dosadanjih arheolokih nalaza. s s

1.3 Mesopotamija

16

U vavilonskoj matematici nalazimo u jednom primeru kako se na osnovu Pitagorina pravila dobija za kvadrat hipotenuze vrednost 1700. Drugi koren kojim se dobija veliina c hipotenuze izraunava se priblino. U tome se slue oni postupkom koji se naziva imenom c z z jednog od poznijih grkih matematiara Heronovim obrascem. On glasi c c a2 b a Po tom obrascu imamo da je 1700 = 1600 + 100 = Zaista, 402 + 100 40 + 100 20 1 = 41 + = 41 . 80 80 4 b . 2a

1 1 41 1 9 (41 )2 (41 + )2 = 412 + + = 1701 , 4 4 2 16 16 tj. dosta priblino 1700. z Najzad, spomenimo da vavilonski obrazac za zapreminu zarubljene etvorostrane pravilne c piramide ima neto drugi oblik nego u Egiptu jer glasi s V =h a+b 2
2

1 ab 3 2

to ukazuje, moda, na izvesnu nezavisnost matematike u ovim zemljama. s z

Glava 2

Matematika stare grke kulture c

2.1 Uvod

18

2.1

Uvod

Kad je vodea uloga u kulturi prela na Grke, matematika je dobila nove potstreke, c s nov pravac razvia i nov, do tada nevid polet koji ju je doveo, osobito geometriju, do c en visine nesluene pre toga. c U starim kulturama Mesopotamije i Egipta izgubile su se vremenom prilike povoljne za razvoj nauke tako da novih velikih pronalazaka i poleta nije vie bilo. Nova sredina, s sa novim mogunostima, bila je potrebna da bi se otvorili novi izvori kulturnog, pa i c matematikog stvaranja. Takva sredina je postala stara Helada, grki narod u Grkoj i c c c svojim naseobinama van Grke. c Sve to stoji u najtenjoj vezi s dubokom razlikom u psihikom i drutvenom sklopu s c s izmed onih istonih naroda i Grka. Pre Grka matematiku su drali u svojim rukama u c z uglavnom svetenici oni su bili ,,znalci i saoptavali su svoja znanja onima kojima s s su hteli i koliko su hteli. Oni su mahom bili ,,majstori i u grd evinarstvu i u drugim grad enjima i proraunavanjima. Oni su, naravno, dali i svoj peat nauci. c c Naprotiv, Grci, ratrkani po dalekim obalama i ostrvima, razvijaju se kao male drave s z kojima vlada bogati grad anski stale obogaen najvie trgovinom i gde se nadmo svetez c s c s nstva sve manje osea. Dakle, prelaskom u Grku prelazi matematika iz ruku svetenstva c c s u ruke grad anstva, mahom obogaenog trgovinom. c Ti trgovci i njihovi potomci su mogli putovati po dalekim zemljama i poseivati kulturne c znamenitosti Bliskog istoka, upoznati se tako i sa naukom i uneti u svoju postojbinu naune c tekovine tih starih kultura. Prvi ueni Grci, poznati kao prvi lozo, putovali su mahom u c Egipat ili Vavilon. Tako su inili i Tales i Pitagora i neki drugi, docnije i Platon. A posle c takvih putovanja budui naunik se mogao odmarati i sluen robovima, razmiljati. No, c c z s tada je njegovo razmiljanje u izvesnoj meri uslovljeno tim njegovim poloajem. Na jednoj s z strani on je nezavisan od onih koji su mu svoje znanje poklonili, dakle, mogue postaje da c se razvija nauka nezavisna od religije; na drugoj strani on se ne mora rukovoditi potrebama svoje sredine, ve se moe uputati u pitanja i pronalaske koji nemaju, bar za neposrednu c z s okolinu, nikakve praktine vrednosti. Tako se menjaju donekle i sami motivi naunog c c istraivanja, pa i njihov pravac. Mislioca goni, pre svega, tenja za saznanjem. To je z z radoznalost laika. Uz raniju praktinu svrhu sada dolazi smisao za teoriju, a iz mistinog c c posmatranja sad se obrazuje smisao za racionalnu nauku. Svega toga bivali su svesni ve i sami Grci, oseajui opreke koje su u njima bile delatne. c c c Na primer, pitagorejci su se, kau, hvalili da su uzdigli nauku o brojevima iznad potrebe z trgovine i naglaavali su da ne trae bogatstva nego saznanja. s z Prema tome, kod Grka su mogla sazreti i dva velika naela naunog rada: sistematika c c u iznoenju gradiva i istota, doslednost u sprovodenju odredene naune metode. To je u s c c matematici, pre svega, deduktivna metoda kojom se stavovi izvode jedni iz drugih. Takvim ciljevima nije, ini nam se, mogao stremiti ueni svetenik Haldeje ili Egipta. c c s No, rukovod ena takvim, teorijskim ciljevima, nauka se, naravno, u izvesnoj meri udaljavala od praktinog ivota pa, kada je grka kultura zamrla, kada se nalazilo manje ljudi c z c koji e se uzdizati u visinu teorije, nauka sa svim svojim sjajnim rezultatima ostala je c naputena i zaboravljena. Tada su drugi, staroj kulturi suprotni pokreti i narodi, uzimali s maha, sa novim oblicima drutvenog ivota na pomolu. s z Glavni uspon grke matematike trajao je oko tri do etiri stotine godina od VI do II c c stolea pre nove ere. Znatan je to uspon. Grci su mnogo doprineli razviu matematikih c c c nauka. Za aritmetiku su imali manje smisla nego za geometriju. No, ono to su dali u s geometriji, to nisu ni dve hiljade godina posle toga mogle uzdrmati. To je i danas vrst c sastavni deo kolske nastave. Znatni su, zatim, doprinosi grke nauke i astronomiji. I o s c tome moraemo rei koju re. c c c Sva ta matematika grke kulture razvijala se na raznim svojim ognjitima prvo u c s grkim gradovima ue Grke i grkih kolonija od obala Male Azije do june Italije, c z c c z zatim, oko godine 300. pre nove ere, kad se centri kulture pomeraju ka istoku, kada Aleksandrija postaje glavno sredite nauke, postaje taj grad i glavno ognjite matematiih s s c

2.1 Uvod

19

nauka. Prema tome razlikujemo i dva velika razdoblja grke matematike: prvo, grko u c c uem smislu ove rei, drugo, aleksandrijsko, helenistiko doba. U tom drugom razdoblju z c c nisu delatni samo Grci, nego naunici raznih narodnosti, ali je kultura po svom karakteru c grka. c

2.2 Stara Helada

20

2.2

Stara Helada

O prvom dobu grke matematike znamo, u stvari, malo. Nije nam se sauvalo ni c c jedno pisano delo. Sreom, u grkoj nauci javila su se kasnije i prva dela istorijskog c c sadraja pa, tako, i iz istorije matematike. Dodue, delo Eudema koje je govorilo o grkoj z s c matematici od njenih poetaka, nije dospelo do nas. Euklidovih Elemenata. Bilo je jo c s istoriara, a i sauvano je dosta odlomaka o grkoj matematici, razbacanih po raznim c c c delima starih pisaca. Otuda moemo donekle rekonstruisati istoriju grke matematike od z c njenog poetka. c Tales (624540. pre Hrista), poznati lozof i jedan od legendarnih ,,sedam mudraca poznat bee i kao matematiar. U mladim godinama bee trgovac, na vlasti u svome s c s gradu. Kau da je na putovanju kroz Egipat upoznao astronomuju i geometriju. Pod z starost, u svome domu, posveuje se nauci i okuplja uenike. Tako je nastala tzv. jonska c c kola i u matematici. Osim njega, kao pisac nekog dela iz geometrije pominje se u toj s koli samo jo njegov uenik Anaksimandar (610546. pre Hrista). s s c Za Talesa se kae da je pronaao izvestan broj stavova geometrije, koje je on i dokazao. z s No, moda su ti dokazi bili vie empirijski nego logiki. U njega jo nema ni logikog z s c s c nizanja stavova. Pitanje je koliko je te svoje stavove ,,pronaao on, a koliko je za njih s saznao u Egiptu. Med tim stavovima je i poznati ,,drugi stav o podudarnosti trouglova, u zatim stav o jednakosti unakrsnih uglova, pa i o slinosti trouglova itd. Anegdota o Talesu c i faraonu, koju spomenusmo, odnosi se na tu slinost. c Talesa su smatrali znalcem i u astronomiji. Pominje se jedno njegovo predvid anje suneva pomraenja. To je na njegovu neupuenu sredinu uinilo, bez sumnje, jak utisak. c c c c Tales je pak za datum tog pomraenja saznao, verovatno, od egipatskih svetenika ili iz c s njihovih astronomskih kataloga. U matematici se vie zna i pominje Pitagora . Da li zato to je on vie znao i vie uradio s s s s nego Tales? Svakako i zato to je Pitagora ostavio za sobom svoju kolu, tzv. pitagorejce, s s koji su se, uprkos i najeem proganjanju, odravali dugo posle njegove smrti. I za z sc z Pitagoru (579500. pre Hrista) kau da je bio u Egiptu i odande doneo svoje znanje. z Njegovo uenje, protkano mistikom, ima zaista jo sasvim egipatski karakter. Uopte, ono c s s to se zna o pitagorejcima vie je izvesno produenje egipatske nauke, nego to je to nova s s z s grka nauka. c Pitagori pripisuju glavni deo onoga to sadre prve dve knjige Euklidovih Elemenata. s z On je, ako je verovati, osnovao deduktivnu metodu, logiko nizanje bar izvesnih stavova. c On se ve trudi oko denicija i poinje izlaganje s nekim denicijama kao to je ova, njemu c c s pripisana denicija take: c ,,Taka je jedinstvo koje ima poloaj. c z Moda je znatan deo onoga to se pripisuje Pitagori nad z s eno tek docnije, od pojedinih pitagorejaca. Za uveno Pitagorino pravilo ve znamo da je drevna tekovina istonih c c c kultura. Pitagori pripisuju i neka otkria o brojevima, na primer o razmerama i proporcijama, c zatim o celim iniocima pozitivnih celih brojeva (da podsetimo 1,2,3,4,6 su inioci broja c c 12). U Pitagorinoj i pitagorejskoj koli imali su osobiti znaaj i neka razmatranja koja s c pripadaju koliko matematici toliko zici i muzici. To je saznanje da se harmonini muziki c c intervali dobijaju samo pod izvesnim matematikim uslovima ako je razmera med c u duinama zvunih ica jednostavna. Ako se duina jednako zategnute ice koja treperi, z c z z z menja u odnosu 1:2, 2:3, 3:4, itd. javlja se interval oktave, kvinte, kvarte, itd. Harmoniji zvuka odgovara, dakle, harmonija brojeva kao da je harmonija brojeva uzrok harmoniji zvuka. U vezi s takvim injenicama pitagorejci su brojevima pridavali udotvornu mo i c c c verovali da nauka o brojevima sadri osnovne tajne sveta. Zaista, to se u savremenoj zici z u izvesnom smislu ostvarilo. U pitagorejaca, kad jo nije bilo egzaktnih prirodnih nauka, s

2.2 Stara Helada

21

to je morala biti opta, nejasna slutnja koja nije mogla prodreti u konkretnu materijalnu s stvarnost. Isto tako, simbolino i mistino, posmatrali su pitagorejci i geometrijske oblike slike c c u ravni i tela u prostoru i davali svakom obliku naroiti znaaj i znaenje. Pri tome c c c su, na primer, posmatrali pravilne poliedre, tj. rogljasta tela kojima su sve strane, ivice i uglovi jednaki. Moda su oni tako i pronali neka od tih tela. Ima ih svega pet: tetraedar, z s kocka, oktaedar, dodekaedar i ikosaedar. Uporedimo li ono, to u pogledu na matematiku, znamo o pitagorejcima sa onim to s s se van i posle njih javlja u Grka kao matematika, tada moemo videti kako se postepeno, z doavi sa Orijenta u Grku, pod drugim uslovima ivota, matematika izdvaja iz svojih s s c z religijsko-mistinih ovoja i sve jasnije javlja kao racionalna nauka. c Pre nego to pomenemo jo po nekog mislioca-matematiara i po neku matematiku s s c c kolu iz prvih stolea grke nauke, pokuaemo da iznesemo ukratko glavne momente koji s c c s c karakteriu tadanji rad u matematici, i razvie te nauke. s s c Razvie se sastojalo, pre svega, u pronalaenju novih geometrijskih istina, pre svega c z geometrijskih teorema i njihovih dokaza. Time se broj poznatih i dokazanih injenica gec ometrije brzo mnoio i, kao to emo videti, uskoro se pokazalo potrebnim da se pronad z s c eni stavovi prikupe i srede. No, u dokazivanju novih stavova geometri su udarali i o probleme koji se reavaju teko s s ili nikako. Tako su nastali izvesni problemi koji su postali uveni i oko kojih su mnogi, c vekovima pa neki neobaveteni ak i danas okuali sreu, ali uzalud, jer to to se u s c s c s tim problemima trai nije uopte mogue. z s c To su, pre svega, ova tri problema: 1. Udvostruenje kocke, tzv. Delski problem (po ostrvu Delu), koji se sastoji u tome da c treba konstruisati kocku ija je zapremina dvaput vea od zapremine zadate kocke. c c 2. Trisekcija ugla, tj. podela ugla na tri jednaka dela, tj. konstrukcija ugla koji je po veliini treina datog ugla. c c 3. Kvadratura kruga, tj. konstrukcija kvadrata kome je povrina jednaka povrini datog s s kruga, ili konstrukcija dui koja ima duinu obima kruga. z z Nemogunost se sastoji u tome to se podrazumeva da konstrukciju treba obaviti samo c s pomou lenjira i estara. To su, svakako, dve najprostije sprave u geometriji. Pomou c s c njih se, naravno, ne moe konstruisati sve to bi se moglo kad bi se u pomo uzele jo i neke z s c s druge sprave. U prvo doba razvia geometrije javili su se i pronalasci nekih sprava pomou c c kojih bi se i pomenuta tri problema mogla tano reiti ali, pod uticajem Platona i njegove c s matematike kole, utvrdio se konano zahtev da se u geometriji dopuste jedino lenjir i c s c estar. To znai da sve to se u geometriji konstruie treba konstruisati povlaenjem samo s c s s c pravih i krugova (ili krunih lukova). Zaista, to su dve najjednostavnije vrste linija i tim z ogranienjem geometrija se sa svojim stavovima i dokazima dri na odred c z enoj visini svoje jednostavnosti, preglednosti i lepote dok bi usvajanje neke nove linije, odnosno sprave, znatno komplikovalo i dokaze i gradivo. Ogranienjem na pravu i krug kao elemente c geometrijskih konstrukcija je, bez sumnje, doao do izraza i statini karakrer grke misli, a s c c posebno misli Platona, koja je u pravoj i krugu morala videti izvesno savrenstvo kakvog s nemaju ostale linije. Zato je konstrukcija pomou pravih i krugova nemogua u navedena tri zadatka, s c c moemo lako uvideti ako se posluimo metodom analitike geometrije koja reava gez z c s ometrijske zadatke algebarski, pomou jednaina. Svakoj pravoj odgovara jednaina prvog c c c stepena, a svakom krugu jednaina drugog stepena. Ako nam x i y oznauju apscisu i c c ordinatu taaka u ravni, jednainu prave moemo napisati u obliku c c z y = ax + b, a jednainu kruga u obliku c (x p)2 + (y q)2 = r 2 .

2.2 Stara Helada

22

Svakoj konstrukciji prave ili kruga u toku reavanja geometrijskog zadatka odgovara uvod s enje jedne takve jednaine, a svakom seenju pravih i krugova odgovara traenje zajednikih c c z c reenja takvih jednaina. Dakle, svaka geometrijska konstrukcija ostavlja nas u oblasti s c jednaina prvog i drugog stepena i prema tome, sve to se pomou estara i lenjira moe c s c s z konstruisati, reava se u analitikoj geometriji samo pomou jednaina prvog i drugog s c c c stepena. No, prva dva od navedenih problema reavaju se u analitikoj geometriji tek s c jednainom treeg stepena, a trei problem niti jednainom kojeg bilo vieg stepena, nego c c c c s tek jednom od tzv. transcendentnih jednaina. Dakle, reenje tih problema, kakvo se trai, c s z ne postoji. Evo kako se algebarski mogu reiti ta tri problema. s
Prvi problem

Neka je a duina ivice date kocke, a x duina ivice traene kocke. Treba da bude z z z 3 2a3 = x3 ili x3 2a3 = 0, tj. x = a 2. Kojim god putem ili, moramo dobiti x kao reenje jednaine treeg stepena, a do takve s s c c jednaine i reenja ne moemo dospeti konstrukcijom pravih i krugova. c s z
Drugi problem

Neka je dati ugao. Tada nam je data i du AB (sl. 5) i njena veliina h, tj. h = sin z c (izabrali smo OB = 1).
B

x /3 O A C

Slika 5 Obratno, ako nam je poznata du CD i njena veliina, dobiemo odmah traeni ugao z c c z veliine jer, ako je veliina te dui x, imamo da je c c z 3 x = sin . 3

No, iz trigonometrije znamo da je, za svako a, sin 2a = 2 sin a cos a, a otud cos 2a = cos2 a sin2 a,

Dakle, ako umesto 3a piemo , bie s c

sin 3a = sin(2a + a) = 3 sin a 4 sin3 a. sin = 3 sin 4 sin3 , 3 3

2.2 Stara Helada

23

tj.

Opet valja reavati jednainu treeg stepena da bi se konstruisao traeni ugao. s c c z

h = 3x 4x3

ili

4x3 3x + h = 0.

Trei problem c

Hipija Eleaanin konstruisao je izvesnu krivu liniju pomou koje se moe lako izvriti c c z s deoba nekog ugla na onoliko i onakve delove kako se hoe, pa i kvadratura kruga. To je c tzv. kvadratrisa. Zamislimo da se poluprenik OR jednog kruga (sl. 6) okree ravnomerno, c c od poloaja OB ka poloaju OA jednovremeno kada se du M N kree ravnomerno od z z z c poloaja BC ka poloaju OA, ostajui paralelna sebi samoj. Tada se presek P ovih dui z z c z kree od B do V i opisuje odred c enu liniju kvadratrisu. Prema reenome je c
B R C

M P

Slika 6 AOP OM = , AOB OB a za neku drugu taku P krive linije c AOP OM = . AOB OB Iz ovih odnosa sledi i najposle AOP OM = AOP OM (1)

AOP OM = . P OP MM Prema tome, ako treba ugao AOP podeliti na dva dela u izvesnom datom odnosu (na primer 1:2 u sluaju trisekcije ugla), treba samo podeliti du OM u tom istom odnosu, c z tj. doi do take M (to se lako ini na osnovu slinih trouglova), zatim konstruisati pravu c c s c c M P i tako dobiti taku P koja odred c uje traeni ugao AOP . z Uzmimo prave OA i OB za x i y osu. Neka je OA = OB = 1, a duina luka AR. z Ovim znacima jednaina (1) glasi c : = y : 1, 2 odakle je 2 y= , =y . (2) 2

2.2 Stara Helada

24

Ali, kao to iz trigonometrije znamo, s y = tg , x odakle je y = x tg (y ). 2 Ovo je jednaina kvadratrise. Ona spada u transcendentne jednaine. c c
D

(3)

Slika 7 Iz (2) i (3) sledi da je x= y 2 cos . = tg (y 2 ) sin

2 2 Ako tei ka nuli cos i sin tee ka jedinici, dakle x tei ka , tj. OV = . Iz dui ija z z z z c 2 c s je veliina izvodi se lako kvadratura kruga jer ako je r poluprenik, povrina p kruga je c p = r 2 , a tu veliinu je lako konstruisati u obliku dui. Neka je, naime (sl. 7) c z

OA = Tada je dakle, i

2 ,

OB = OC = r, 2 : r = r : u, u=

OD = u.

r 2 , 2 pa, prema tome, p = 2u, to se neposredno moe konstruisati. Neka je, na posletku, s z P QR pravougli trougao (sl. 8), u kome je visina RS = x, P S = l i QS = p. Kako je P S : RS = RS : QS, imamo da je x2 = p. Dakle, kvadrat kome je strana RS ima jednaku povrinu kao i zadati krug poluprenika r. Time je kvadratura kruga, pomou s c c Hipijine kvadratrise, izvrena. Kao to videsmo, pri tome se javlja transcendentna kriva s s sa transcendentnom jednainom. c
R

2.2 Stara Helada

25

Slika 8 Jedan od velikih problema bee problem iracionalnih veliina. Upored s c ivanjem dveju dui dolazi u geometriji i do racionalnih i do iracionalnih brojeva. Ako, na primer, neka z du sadri pet puta neku drugu du, odnos izmed prve i druge dui izraen je celim z z z u z z brojem 5. Ako tu drugu du smatramo jedinicom, 5 je duina prve dui izmerene drugom z z z dui kao jedinicom. Lako nailazimo i na dui iji je odnos izraen razlomljenim brojem, na z z c z c z z primer 3 . U tom sluaju se duine ovih dui odnose kao 3:2. No, isto tako lako dolazimo 2 i do dveju dui iji odnos nije izraen ni celim ni razlomljenim brojem. Takve dui su, z c z z na primer, strana i dijagonala nekog kvadrata. Danas nam je i takav odnos jasan dijagonala se odnosi prema strani kao 2 : 1. Taj odnos je, dakle, iracionalan. No, Grci nisu poznavali iracionalne brojeve. Do tog pojma nisu nikada doli. A kada s se, mnogo kasnije, obrazovao i pojam iracionalnog broja, ostalo je u samom nazivu seanje c na tekou koju su nekad oseali matematiari u shvatanju takvog broja. Nazvali su ga s c c c iracionalnim, ,,van razuma, i razumevanja. To ime ukazuje na nekadanju naviku da se razumu shvatljivim smatra samo ceo i razlomljen broj. Razlomljen broj izraava se pomou z c dva cela broja, a iracionalni samo pomou beskrajnog niza celih brojeva (decimala, kada c se broj napie kao decimalan broj). Da bi se ovakav beskrajan niz brojeva shvatio kao s jedan ,,iracionalan broj, trebalo je izvriti sintezu do koje se shvatanje starih Grka nije s nikada uzdiglo. Prema tome, dve duine ija je razmera izraena iracionalnim brojem, z c z kao to su dijagonala i strana kvadrata, nazvane su nesamerljivim duima smatrajui da s z c se jedna od njih ne moe izmeriti pomou druge kao jedinice. U stvari, postupak merenja z c zahteva u takvom sluaju beskrajno ponavljanje izvesnog elementarnog postupka. c No, moemo misliti kakvu je krizu u geometriji moralo prouzrokovati otkrie nesamez c rljivih veliina. Miljenje se moralo na neki nain pomiriti sa injenicom da, istina, svakom c s c c broju odgovara du (danas bi smo rekli svakom racionalnom broju) ali da svakoj dui z z ne odgovara broj (upravo racionalan broj). Ali pre otkria da postoje nesamerljive c veliine ije se merenje ne moe izraziti ,,brojem prethodilo je, bez sumnje, dugo uzaludno c c z pokuavanje da se odnos tih veliina nad u ,,merljivom obliku, tj. kao racionalan broj. s c e Morala se dugo odravati nada da e se tani odnos duina dijagonale i strane kvadrata, z c c z ili obima i poluprenika kruga itd. najzad uspeti da izrazi pomou dva cela broja. c c Smatra se da je u koli pitagorejaca uspelo, ne zna se tano kad i od strane koga, s c dokazati logikim putem da postoje i nesamerljive veliine (duine) i to upravo na primeru c c z kvadrata. Evo u emu se sastoji taj dokaz kojim se zapravo utvrdilo da je odnos izmed c u dijagonale i strane iracionalan. Dokaz je indirektan. Neka su u izvesnom kvadratu a i d duine strane i dijagonale (sl. 9). Pretpostavimo, z protivno onome to treba da dokaemo, da je odnos d : a racionalan. Tada bi postojala s z dva cela broja m i n takva da je d m = . a n Pretpostavimo jo da je ovaj razlomak napisan u svom najprostijem obliku, tj. da se m i s n ne mogu dalje skraivati. Primenom Pitagorinog stava dobijamo c d2 = 2a2 ali ili d2 = 2, a2

d2 m2 = 2, a2 n m2 = 2 ili n2 m2 = 2n2 .

dakle

2.2 Stara Helada

26

Slika 9 Na desnoj strani ove jednaine stoji ceo broj koji je deljiv sa 2, dakle i m2 je deljiv sa dva c pa moemo pisati z m = 2, gde je opet ceo broj. Prema tome je 42 = 2n2 ili 22 = n2 .

Na isti nain zakljuujemo ponovo da je n paran broj, tj. c c n = 2. m 2 = = , n 2 a to protivrei pretpostavci da se m i n ne mogu skraivati. Dakle, naa pretpostavka od c c s koje smo poli sadri, implicitno, protivrenost ona je nemogua. Prema tome odnos s z c c dijagonale i strane nije samerljiv. Na elu prethodnog razmatranja spomenuli smo napretke stare helenske matematike u c pogledu nalaenja novih injenica geometrije. Razvie matematike se sastojalo isto tako, z c c a po znaaju prvenstveno, u izobraavanju deduktivne metode u geometriji. Teite nije c z zs vie u samom pronalasku neke nove matematike istine nego u dokazivanju te istine, u s c logikom svod c enju njenom na neke druge, jednostavnije polazne geometrijske istine. Zatim, dedukcija, a ne samo puka tenja za sred z ivanjem, dovodi do sistematisanja steenog c znanja. Potrebno je bilo izloiti kako, polazei od naoko najjednostavnijih injenica prosz c c tora, dolazimo postupno, dokazujui stav po stav, do sve daljih i teih stavova. Taj c z zadatak sistematisanja postavljao se, svakako, rano u grkoj geometriji i on je urodio onc akvim plodom kao to su Elementi Euklida. Dalje posmatranje matematike onog doba s povezaemo opet sa imenima nekih od glavnih starih grkih matematiara i njihovih kola. c c c s Tales i Pitagora pripadaju 6. veku pre nove ere. U 5. veku postojali su i drugde u Grkoj c poznati ,,matematiari, delom poznatiji kao lozo. Takav bee i Zenon iz Eleje, sa c s svojim uvenim paradoksima u kojima je toboe dokazano da ne postoji kretanje. Prvi c z paradoks glasi ovako: ,,Ako postoji kretanje, pokretno mora najpre prei polovinu puta, a pre polovine celog puta c polovinu njegove polovine, i opet polovinu ove polovine. A ako je broj polovina beskrajan, nemogue je da beskrajno bude predeno u konanom vremenu. Kretanje dakle ne postoji. c c Zabuna koju tako unosi Zenon karakteristina je za ono doba koje se muilo oko nec c samerljivih veliina. U svemu se ogleda nemo grke misli prema beskrajnome. Prethodni c c c ,,dokaz sadri neistinu da se beskrajno mnogo sve manjih polovina ne moe prei u z z c konanom vremenu. Slino stoji i sa ostalim Zenonovim dokazima protiv kretanja. c c Jedan od najveih grkih geometara je svakako Hipokrat sa Hiosa koji je iveo oko c c z polovine 5. veka. I on bee trgovac, a kad su mu propali brodovi on je, vodei parnicu u s c Atini, priao blie nauci i odao se njoj. Kau da tek sa Hipokratom poinje u geometriji, s z z c nekad mnogo hvaljena, ,,grka strogost naune metode. On briljivo red pretpostavke na c c z a osnovu kojih treba da dokae neki stav. Zatim izvodi konstrukciju, odgovara na sve mogue z c Vratimo se prvoj razmeri. Bie c

2.2 Stara Helada

27

prigovore, uputa se posebno u svaki pomoni stav koji mu je u dokazu potreban. Tu, u s c Hipokrata dolazi moda prvi put do punog izraaja tzv. metoda redukcije, tj. svod z z enje neke teoreme na izvesne druge teoreme koje se pri tome pretpostavljaju kao poznate. Redukcija izvedena sistematski je, u stvari, dedukcija, izvod enje stava iz stava i odgovarajue nizanje c stavova. Dedukcija pretstavlja ujedno ve izvesno sistematsko izlaganje cele neke oblasti, c recimo u geometriji. Toga u prvi mah nije bilo i Hipokrat je morao pri dokazu svakog novog stava da obavi moda i zamani posao izricanja onih stavova koje pretpostavljaja i, z s tavie, dokazivanja onih stavova koje mora pretpostaviti, a ne sme smatrati poznatim. s s Otuda je brzo sazrela misao da se jednom pone od poetka i u sistematskom izlac c ganju izvedu makar samo svi najelementarniji stavovi geometrije. Tada e ve lake biti c c s pri dokazivanju nekog daljeg stava postojae ona prva zbirka stavova kao osnova na c koju e se geometri moi ukratko pozivati. Takvo sistematsko delo, prvo u matematikoj c c c knjievnosti napisao je, vele, sam Hipokrat. Njegovi Elementi sluili su, bez sumnje, z z kasnijim naunicima, pa i Euklidu, kad su prili slinom poduhvatu i uopte, bavili se c s c s geometrijom. Da li je Hipokrat ili neko drugi u njegovo doba, moda i pre njega, uvideo svu praktinu z c vrednost uvod enja slova u geometriju. To je jedno od najznaajnijih otkria. Da bismo c c tano i kratko iskazali o kojim je elementima neke geometrijske slike ili oblika re, imenuc c jemo take pomou slova azbuke. Danas nam je to vrlo obino. Rei emo, na primer: c c c c c ,,neka je H podnoje normale iz temena C ravnostranog trougla ABC; onda su dui z z AH i BH jednake, a trougli ACH i BCH dva podudarna pravougla trougla. Kad bi umesto slovima trebalo ovo opisati samim reima, tekoa izricanja i, jo vie, itanja i c s c s s c razumevanja, bila bi znatna, a kamo li u mnogim drugim, sloenijim iskazima geometrije. z

Slika 10 No, Hipokrat jo nije doao do potpuno skraenog izraavanja kakvo je i nae danas. On s s c z s jo uvek umesto,,taka A, ,,prava b, u vie rei kae: ,,taka na kojoj je slovo A, ,,prava na s c s c z c kojoj je zabeleeno b i slino. No, tu je naelo ve pronad z c c c eno, a do njega nije bilo lako doi, c jer unapred moralo je ljudima biti vrlo neobino i besmisleno vezivati geometrijske pojmove c kao to su taka i prava sa glasovima govora i njihovim pisanim znacima. Geometrijska s c simbolika pitagorejaca daje nam da zagledamo izblie u proces kojim je do toga dolo. z s Petokraki zvezdasti poligon pentagram, bio je jedan od glavnih simbola njihovih kao to se negde pominje. Oni su neki put stavljali uz svako teme zvezde po jedno slovo (sl. 10), s verovatno kao poetno slovo izvesne rei, tako da je zvezda simbolizovala uzajamni odnos c c izvesnih pet kategorija, recimo kosmosa moda pet ,,elemenata. Kada se pak docnije z iskristalisalo isto geometrijsko posmatranje mogli su geometri zadrati slova i sluiti se c z z dalje njima u svrhe same geometrije. Tada je, naravno, postalo svejedno koja e se slova c kada upotrebiti. Do toga praktinog pronalaska Hindusi, na primer, nisu nikada doli. c s Za istoriju matematike znaajan je i Platon (429348. pre Hrista). I on je putovao c zajedno sa Eudoksom, opet jednim od najveih grkih matematiara, u Egipat, ne bi li c c c dohvatio jo koji zraak drevne egipatske nauke koja se ve gasila, osobito u pored s c c enju

2.2 Stara Helada

28

sa novim procvatom nauke u Grkoj. I pitagorejci, do kojih je takod putovao, imali su c e uticaja na Platona, kako u lozoji, tako i u matematici. On je na svoj nain razradio c pomenutu misao pitagorejaca da je tajna svega u broju. Poznato je i esto pominjano, da c je na ulazu u svoju Akademiju u Atini Platon postavio rei: c ,,Neka niko ne ulazi ovamo ako ne zna geometriju. Matematiko, a to u ono doba znai uglavnom geometrijsko obrazovanje, smatralo se c c temeljom svakog obrazovanja. To nam samo dokazuje koliko se uvid ala vanost sred z enog, logikog miljenja, upotrebe razuma, koji je do prve potpune pobede svoje doao u grkoj c s s c geometriji. Sta je tano dao Platon sam u geometriji nije nam poznato, ali sigurno da i njegov c rad u geometriji nosi peat njegove lozoje. Kau da se on bavio naroito sistematisanc z c jem gradiva zatim ispitivanjem osnova geometrije i da je njegovo postavljanje postulata i aksioma na elo geometrije (to emo mi jo videti). Platon je, navodno, doprineo i c s c s preiavanju geometrijske metode uopte jamano i u stilu svojih Sokratovih dijaloga. c sc s c Poto je svaki stav sveo na prethodni dospeo je, vele, najzad do denicija, postulata i s aksioma. No, moda je tu znatna zasluga prijatelja Platonova, onog iz dijaloga poznatog z Teeteta 1 . S Platonom smo ve uli u 4. stolee. Tada je, moda potstaknut Platonom, Leon (oko c s c z 370. godine pre Hrista) izradio nove Elemente jer su Hipokratovi, usled naglog razvia c geometrije, ve bili zastareli. I ponovo, ve trideset godina posle Leona pie Teudije c c s tree, jo potpunije Elemente. Cetvrto delo je Euklidovo. U to doba kad je Atina bila c s glavno sredite nauka, postala je potrebna i istoriji matematike i nju je prvi napisao (oko s 334. godine pre Hrista) uenik Aristotelov, Eudem koga ve spomenusmo. c c Savremenik Platonov Eudoks (410356. pre Hrista) bee osnovao kolu u Kiziku, u s s severozapadnoj Maloj Aziji. On je radio naroto na izuavanju geometrijskih proporcija, c c njegov je tzv. zlatni presek , njegova je i tzv. metoda ekshaustije ili ispranjivanja, gde z se progresivno, beskrajnim nizovima manjih dui ili taaka pribliujemo i zvesnoj dui z c z z ili kakvom drugom geometrijskom obliku. Ta metoda pribliavanja pokazala se plodna, z na primer, u posmatranju oblih likova, a ona u sutini ve sadri nauku o racionalnim s c z veliinama. No, poblie o tome bie rei kasnije. Zasad recimo samo to da se Eudoksu c z c c pripisuje glavni deo sadraja pete knjige Euklidovih Elemenata. z Iz ovog razdoblja grke matematike spomenuemo jo samo Menehma (375325. pre c c s Hrista), uenika Eudoksova, kao onog geometra koji je, vele, prvi napisao itavo delo izuc c avajui krug, elipsu, hiperbolu i parabolu, krive linije koje se jednim imenom nazivaju c c konusnim presecima jer se dobijaju kada se kupa ili konus preseca ravnom povrinom. Zna s se da je pri tome posmatrao kupe kojima je jedna izvodnica n upravna na jednu ravan . Tada zavisi od veliine ugla to kupa obrazuje na svom vrhu da li e presek njen sa c s c ravni biti elipsa, parabola ili hiperbola ako je ugao otar bie elipsa, ako je prav bie s c c parabola, a ako je tup bie hiperbola (sl. 11). c

Slika 11
1 Teetet

(oko 414 do 369) je bio Sokratov sledbenik i uenik uvenog Teodora iz Kirene. c c

2.3 Euklidovi elementi

29

2.3
2.3.1

Euklidovi elementi
Uvod

Sa Euklidom (365275. pre Hrista) poinje drugo, helenistiko doba grke matematike. c c c On bee pozvan iz Platonove Akademije u Atini da pred u Aleksandriju oko godine s e 300. pre Hrista, gde se tada otvarao prvi univerzitet, tzv. Museion, koji posta glavno sredite nauke antikog sveta. Euklid bee i prvi upravitelj te visoke kole. Smatra se da s c s s je napisao svoje uvene Elemente oko godine 325. dakle jo dok bee u Atini. To delo je c s s bacilo u senku sve dotadanje pokuaje iste vrste. Iz njega se uglavnom uila geometrija s c stoleima, sve do danas. Na grkom naziv glasi c c tj. elementi, naela. Uticaj c toga dela na kulturu je ogroman, jer iz njega su se ljudi, osobito u doba kad je strogi dogmatizam bio potisnuo nauku, uili ne samo geometriji ve preko geometrije logikom c c c rasud ivanju i dokazivanju izvesnih istina. Otuda je geometrija lebdela mnogima kao ideal razumskog saznanja, kristalne jasnosti i savrenstva nauke i, kroz vekove, kada je nauni s c ivot bio potisnut, delo Euklida stajalo je kao putokaz ka nauci nezavisnoj od dogmi i z svega to se moe podvrgnuti sumnji. s z Pa ipak, ni to Euklidovo delo nije savreno. I ono se moe kritikovati i usavravati. s z s Izvesna kritika je, tavie, postojala jo u starom veku da i ne pominjemo nae doba. Ali s s s s o kritici moe biti rei tek na drugom mestu, poto se, pre svega, upozna stroga naunost z c s c i izvesno relativno savrenstvo Elemenata. s Euklid je u svoje delo ugradio svekoliko znanje svoga doba iz geometrije koje je smatrao ili koje se smatralo osnovnim, elementarnim. Otud naziv Elementi. Nije u njima sadrana sva tadanja geometrija. Sam Euklid je napisao jo neka dela iz geometrije. z s Izrad ci pak Elemente on je svakako preradio i dopunio pomenute Elemente ranijih uju pisaca. Uneo je naroito nauku o nesamerljivim veliinama i to vrlo opirno (knjiga X) c c s koju su dotle poznavali samo vodei geometri, jer ta oblast bee jo dosta nova i smatrala c s s se ,,viom geometrijom. Uopte, podela i izbor materijala u Elementima Euklida odaje s s istorijski momenat svoj, stepen do koga se razvila geometrija tada i veliki uticaj najnovijih otkria. c Evo ukratko koji je sadraj tih Elemenata. Delo je obimno, sastoji se iz 13 knjiga. z Njihov sadraj je ukratko sledei: z c KNJIGE IVI KNJIGE VIIX KNJIGE XIXIII Planimetrija Elementarna teorija brojeva Stereometrija

U nau nastavu geometrije ule su knjige IVI i XIXII. Knjige IIV sadre uglavnom s s z najvanije stavove o pravoj, uglu, trouglu, etvorouglu, krugu i povrini ravnih likova. z c s Knjige V i VI sadre geometrijske proporcije i slinost. Veruje se da su knjige IIV i VI z c geometrijski rezultati pitagorejske kole, dok knjiga V donosi novu Eudoksovu nauku o s proporcijama. Knjige VIIIX sadre, aritmetika ispitivanja pitagorejaca, a knjiga X tek z c nauku o nesamerljivim (inkomensurabilnim) veliinama na kojoj je moda najvie radio c z s Teetet, a verovatno i sam Euklid. Knjige IX i XII sadre elementarne stavove stereometrije z o pravoj, ravni, poliedrima i oblim telima (kao to je, na primer, lopta). U poslednjoj, s XIII knjizi obrad eni su zasebno pravilni poligoni i poliedri. Osvrnimo se odmah na razne vrste tvrd enja koje sadri ovo delo. To su, pre svega, z denicije u kojima se odred uju na izvestan nain potrebni geometrijski pojmovi. Zac tim imamo dve vrste stavova koji se ne dokazuju, no izriu izvesne osnovne injenice c c od kojih polazimo u dokazivanju geometrijskih stavova. To su postulati (grki= , c latinski=postulatum, zahtev) i aksiome (grki= = ono to se potuje, ali Euklid c s s s c daje drugo ime aksiomama , =sveopti, zajedniki pojmovi). Zatim imamo stavove koji se dokazuju i koji se u Elementima zovu pretstavke (grki , latinski c propositia=pretstavka, propozicija). Pretstavke se javljaju u obliku tvrd enja uslovljenih odgovarajuim pretpostavkama i tada ih nazivamo teoreme (grki =razmatrano, c c

2.3 Euklidovi elementi

30

razmatranje) ili u obliku zadatka (grki =rt, zapreka, sporno pitanje). Poneki c stav sledi bez dokaza i tada se u Elementima zove posledica ( ) poneki slui samo z tome da se neki drugi stav dokae i tada se zove pomoni stav ( ). Pominju se najzad z c pouke ( ). No, glavno je razlikovati denicije, postulate, aksiome i propozicije. Ovim povodom progovoriemo koju re o tim vrstama stavova koji karakteriu ne c c s samo geometriju, nego matematiku uopte, tj. deduktivnu metodu. U geometriji kao s racionalnoj nauci pojmovi se, uopte uzevi, logiki odred s s c uju denicijama. Pri tome dolaze u obzir, naravno, samo geometrijski pojmovi, a ne oni ostali pojmovi koji se u izricanju stavova javljaju po prirodi samog logikog miljenja (na primer pojam ,,svaki, c s ,,neki,,,tri, itd.). U deniciji se, dakle, neki novi geometrijski pojam odred uje i to pomou c drugih, od ranije ve poznatih geometrijskih pojmova. Ako, na primer, deniemo trougao c s kao ukupnost triju dui koje spajaju tri take to ne lee na jednoj pravoj, oslanjamo se z c s z na geometrijske pojmove ,,du, ,,taka i ,,prava. Prma tome, moemo zakljuiti da ve u z c z c c prvoj deniciji moramo pretpostaviti izvesne geometrijske pojmove kao poznate, i koji nam ostaju nedenisani. Ti pojmovi zovu se polazni ili osnovni pojmovi. Nae nastojanje pri s izgrad ivanju geometrije bie, oigledno, upueno, pre svega, u prvcu traenja tih osnovnih c c c z pojmova. Trudiemo se da pronad c emo sve potrebne pojmove od kojh moemo, preko niza z denicija, dospeti do svih ostalih geometrijskih pojmova. Nastojaemo da nam broj osnovnih pojmova bude to manji. Tako emo doi do c s c c isvesnog malog broja pojmova koje emo ostaviti nedenisanim. Ali ne treba misliti da c se izbor osnovnih pojmova moe izvriti samo na jedan nain. Tako bi se, na primer, z s c taka mogla denisati kao zavretak linije, ali bi se i, obrnuto, linija mogla denisati kao c s izvesna ukupnost taaka. U prvom sluaju bi nam taka bila jedan od osnovnih pojmova, c c c u drugom sluaju linija, ali tada bi se taka mogla denisati. Geometrijske pojmove koje c c deniemo nazivamo izvedenim pojmovima. s Slino razmatranje imamo o geometrijskim stavovima koji iziskuju injenice geometrije, c c tj. u kojima se utvrd uju odnosi, a ne uvode novi pojmovi. Opte uzevi, geometrijske s s injenice se logiki dokazuju. Pri tome se neka nova geometrijska injenica utvrd c c c uje na osnovu ve poznatih geometrijskih injenica koje, dakle, u dokazu pretpostavljamo, o koje c c se oslanjamo. Na primer, lako je dokazati da je zbir uglova svakog trougla jednak zbiru dva ugla, ako znamo da se kroz svaku taku van koje bilo prave moe povui jedna jedina c z c paralelna prava. Otud moemo zakljuiti da se i u dokazu prvih stavova koje u geometriji z c dokazujemo moramo ve oslanjati o neke geometrijske injenice koje pri tome smatramo c c poznatim. To znai da pre svih dokazivanih stavova moramo navesti izvestan broj stavova c koji e nam ostati nedokazanim. To su polazni ili osnovni stavovi . U prethodnom primeru c dokazujemo da je zbir uglova trougla jednak zbiru dva prava ugla pomou stava da u c ravni postoji kroz taku van neke prave samo jedna prava uporedna prvoj pravoj. Ovaj c drugi stav uzima se esto kao jedan od polaznih stavova i ne dokazuje se. No, mogli c smo i obratno, izabrati stav o zbiru uglova trougla za polazni stav, a tada bismo pomou c njega lako dokazali i onaj drugi, o uporednoj pravoj. Polazne, osnovne stavove nazivamo danas bilo aksimama bilo postulatima, ne podrazumevajui vie pod aksiomama ono to su c s s podrazumevali stari grki geometri. Sve stavove koje dokazujemo nazivamo pak izvedenim c stavovima. Naravno, deduktivnu nauku odlikuje nastojanje da to vie stavova dokaemo, tj. da s s z nam broj nedokazivanih stavova bude to manji. No, potrebno je i da im broj ne bude s manji nego to je neophodan. Ako bi se naime polo od manje polaznih stavova nego to s s s je potrebno ne bi se iz njih mogla izvesti cela geometrija, mnogi geometrijski stavovi ostali bi nedokazani. Ova napomena upuuje nas u jedno od glavnih pitanja pri izgrad c ivanju geometrije: Je li broj osnovnih izabranih stavova zaista najmanji? Je li, na drugoj strani, dovoljan? Kaemo da svi osnovni stavovi geometrije obrazuju sistem i da je taj sistem z potpun ako iz njega moemo izvesti sve geometrijske stavove. Ako broj osnovnih stavova z ne bi bio najmanji mogui broj, znailo bi da neke od tih stavova moemo dokazati pomou c c z c ostalih osnovnih stavova, da osnovni stavovi nisu med sobom logiki nezavisni. Oni treba u c da budu nezavisni.

2.3 Euklidovi elementi

31

Osim geometrijskih pojmova i stavova javljaju se u geometriji i drugi, optiji elementi, s neophodni u njenoj logikoj zgradi. To su, na primer, izvesni pojmovi aritmetike kao, c na primer, ,,jedan, ,,dva, itd. (jer valjda je re o ,,jednoj pravoj, o ,,tri take itd.), c c zatim pojmovi opteg logikog znaaja (,,neki, ,,ili, ,,ako itd.). To su i neki aritmetiki s c c c i algebarski stavovi kao, na primer: ako je a = b i b = c tada je i a = c, itd. Poznavanje tih optijih pojmova i stavova se u geometriji pretpostavlja, o njima se ne govori, oni ne s pripadaju predmetu geometrije. Pred imo sad na razmatranje pojedinih ,,knjiga Euklidovih Elemenata.

2.3.2

Prva knjiga

Denicije

1. Taka je ono iji je deo nikakav. c c 2. Linija (crta) je duina bez irine. z s 3. Krajevi linije su take. c 4. Prava linija je ona koja je podjednako (ravnomerno) postavljena izmed svojih u taaka. c 5. Povrina je ono to ima samo duinu i irinu. s s z s 6. Krajevi povrine su linije. s 7. Ravna povrina je ona koja je ravnomerno postavljena izmed svojih pravih. s u 8. Ravan ugao je u jednoj ravni med usobni nagib dveju linija koje se sastaju a nisu postavljene u isti pravac. 9. Kada su linije to sadre reeni ugao prave, ugao se zove pravolinijski. s z c 10. Kad prava, padnuvi na pravu, stvara dva susedna ugla jednaka, svaki od dva ugla s je prav , a prava koja pada zove se upravna (normalna) na onu na koju pada. 11. Tup ugao je onaj koji je vei od pravog. c 12. Otar je onaj koji je manji od pravog. s 13. Rub je ono to je neemu kraj. s c 14. Lik (gura) je ono to je sadrano u jednom ili vie rubova. s z s 15. Krug je ravan lik sadran jednom linijom da sve prave to padaju na krug iz jedne z s take postavljene u tom liku, jesu jednake med sobom. c u 16. Ta taka se zove sredite kruga. c s itd. Skratimo! Sad se denie prenik , polukrug, pravolinijski lik , trostran lik , etvorostran, s c c mnogostran, pa ravnostrani trougao, pa raznostrani , pravougli, tupougli, otrougli, zas tim se denie kvadrat, pravougaonik , romb, romboid, trapez (trapezi su mu svi ostali s nepravilni etvorougli) i najzad: c 23. Paralelne prave su one koje postoje u istoj ravni, a produene u beskraj na obe z strane, nigde se ne sastaju.

2.3 Euklidovi elementi

32

Pogledajmo izblie ove denicije. z Deniciju 1 ne moemo smatrati denicijom u stroijem smislu te rei jer nije ni adekz z c vatna. Sta je i ta bi sve moglo biti ono iji je deo ,,nikakav ili ,,nita ? To ne mora biti s c s taka. I samo ,,nita je neto emu je deo nita. Pravilna denicija nekog pojma treba c s s c s da sadri prvi vii pojam i specinu oznaku to se denie, ali ,,ono je isuvie irok vii z s c s s s s s pojam. Ni denicija 2 ne ispunjava to od denicije traimo. Najvie to se za nju moe rei s z s s z c to je da ovlano daje pretstavu o tome ta je linija ali ko unapred ne zna ta je linija teko s s s s e to saznati iz denicije. Ona, u stvari, sabija niz sloenih pretstava u prividni oblik c z denicije. Nacrtana linija ima svoju duinu i irinu, a geometrijski lik treba zamisliti, z s takorei, da se beskrajno stanjuje tako da, najzad, izgubi potpuno irinu. Zatim ,,duina c s z nije uopte vii pojam pojma ,,linija i, najposle, ta je duina? Sve da smo ispravno sveli s s s z pojam linije na pojam duine, ostaje ovaj pojam nedenisan, a on nije jednostavniji od z pojma linije. Denicija 3 pretpostavlja pojam kraja i pomou njega denie vrstu kraja za linije c s to su take. Euklidu se, valjda, pojam kraja inio toliko poznatim da nije smatrao da ga c c treba denisati. Na kraju, kao opti pojam u geometriji ,,kraj je neto sloeno (na primer, s s z kraj povri je neka linija itd.) i pre bi trebalo denisati kraj nego taku i liniju. s c
A B C D

L M N

Slika 12 Denicija 4 izraava, opet na ovlaan nain, svojstvo prave da je, mogli bi smo takod z s c e rei, svaki komad prave slian svakom drugom komadu prave. Krug ve nema to svojstvo c c c to je luk nekog kruga manji, to je sliniji pravoj dui (sl. 12, du AB je slina dui s c z z c z CD, ali luk KL nije slian luku M N ). c Denicija 5 je slina deniciji 2. Mogla bi biti potpuno analogna: ,,povrina je irina c s s bez debljine, ali time ne bi bila bolja. Iz ovih napomena vidimo da Euklidovim denicijama moemo stavljati razne zamerke. z Moemo im dati vrednost izvesnih uputstava koja upuuju itaoca da precizira svoje gez c c ometrijske pojmove. Danas smo u geometriji naisto s tim ta treba da bude denisano. c s Svi geometrijski pojmovi ne mogu se denisati jer ve u prvoj deniciji, ako je ispravna, c deniemo izvestan geometrijski pojam na osnovu nekog ili nekih geometrijskih pojmova s koje pri tome pretpostavljamo, smatramo ih poznatim. Dakle, u svakom sluaju, moramo c izabrati izvestan minimalan broj geometrijskih pojmova koje neemo denisati, ali na osc novu kojih emo denisati sve ostale geometrijske pojmove. Ti pojmovi nazivaju se obino c c osnovnim pojmovima. Izaberemo li, na primer, taku, pravu i ravan kao osnovne pojmove, c moi emo sve ostale geometrijske pojmove denisati (docnije e se o tome tanije govc c c c oriti). Nastavimo razmatranje Euklidovih denicija.

2.3 Euklidovi elementi

33

Slika 13 U deniciji 8 denie se ugao kao med s usobni nagib dveju linija. Pojam ugla svodi se, dakle, na pojam nagiba koji nije ni malo prostiji od pojma ugla, dakle, tom denicijom se ne postie glavni cilj denicije da se sloeniji pojam izvede iz prostijih. Zanimljivo z z je da Euklid ovde denie pojam ugla optije nego to mi, po obiaju, inimo. Mi se s s s c c zadovoljavamo pojmom pravolinijskog ugla, a ugao izmed dve krive linije (sl. 13) svodimo u na pravolinijski, naime, na ugao izmed tangenata na krive linije u taki njihova uzajamnog u c preseka. Pravolinijski ugao nam je dovoljan za sve svrhe i prema tome, mogao je, izvesno, i Euklid bez ovoga ireg ugla. s Ugao je, svakako, jedan od najelementarnijih i najprostijih geometrijskih oblika. Njega je teko denisati kao i pravu i ravan, ali redovno se smatra potrebnim da se denie i s s valjda ga jo niko nije uzeo za osnovni pojam mada bi se i to moglo. Denicije ugla do s kojih se dolo vrlo su razliite, no moemo ih uglavnom podeliti u etiri vrste: s c z c 1. Denicije kao ova Euklidova, u kojima deniemo ugao kao nagib ili, na primer, kao s razliku izmed dve poluprave sa zajednikom polaznom takom (zadrimo se na pravoliniu c c z jskim uglovima) pripadaju jednoj grupi. Slaba taka tih denicija je to to pretpostavljaju c s pojam nagiba ili pojam razlike u neobinoj primeni na dve poluprave, a time se odstupa c od poznatog pojma razlike. 2. Poznati matematiar Hilbert denie ugao kao skup dveju polupravih sa zajednikim c s c ishoditem. Slaba taka te denicije je to to dve poluprave sa zajednikim ishoditem s c s c s odred uju dva ugla od kojih je, obino, jedan udubljen, a drugi ispupen, te Hilbertova c c denicija vai samo dok pretpostavljamo da je re samo o jednoj od te dve vrste uglova, z c recimo, samo o udubljenim uglovima. 3. Ugao se denisao i pomou obrtanja poluprave oko njenog ishodita kazujui, na c s c primer, da je ugao veliina tog obrtanja. I takva denicija je nejasna kao i prva i sem toga, c osniva se na kretanju, pojmu koji, strogo uzev, ne spada u geometriju ve u mehanihu (u c nauku o kretanju, kinematiku).

Slika 14

2.3 Euklidovi elementi

34

4. Ugao se denie kao deo ravni ogranien dvema polupravama sa zajednikim s c c ishoditem pa, kako ima dva takva dela, dodaje se onaj deo koji (pod pretpostavkom s da poluprave ne padaju u istu pravu) ne sadri produenja tih polupravih. Ovaj se naziva z z udubljen ugao, a onaj koji ih sadri ispupen ugao (sl. 14). Ovakvu deniciju smatramo z c logiki najispravnijom ali ona prua pretstavu ugla koja odstupa od uobiajene pretstave, c z c od psiholoke pretstave pojma ugla koja sadri med raznim elementima i pretstave kres z u tanja, okretanja i nagiba.
B

Slika 15 Denicija 10 (sl. 15) pretpostavlja pojam susednog ugla koji pak nije prethodno denisan. Ta pogreka dolazi jamano otud to je Euklid smatrao da je ugao ve denisao, s c s c a pojam ,,susedni, uzet nezavisno, nije geometrijski pojam nego je opteg znaaja pa se, s c prema tome, ne bi morao denisati. Ali, mada je to tano za pojam susedstva, nije samom c sobom jasno ta emo u odnosu na uglove smatrati susednim i stoga, oba pojma zajedno, s c tj. ,,susedni ugao predstavlja odred geometrijski pojam koji treba denisati. Ni ta en s znai ,,pasti na pravu nije ranije objanjeno mada ovde ,,pasti ima odred c s eno geometrijsko znaenje, upravo znaenje seenja kad jedna prava see drugu pravu. c c c c I denicije 11 i 12 imaju nedostataka. ,,Tup ugao je vei od pravog ali ta znai c s c ,,vei ili ,,manji ugao? Euklid je ostao duan tu deniciju. c z Denicija 15 je u sutini tana samo to nije najodred s c s enije izraena. Ona nam jo z s jedanput pokazuje da pod pravom treba u Euklida zamiljati du, a ne beskrajnu pravu. s z I denicija 23 je ispravna ukoliko ne iziskujemo potpunu strogost jer tada emo zahtec vati da se prethodno denie ta znai ,,produiti neku du, ta je to ,,strana u odnosu s s c z z s na neku du ili pravu i ta je ,,sastajanje ukoliko nam to nisu osnovni pojmovi. z s
Postulati

1. Zahteva se (da je mogue) od svake take ka svakoj drugoj taki povui pravu liniju, c c c c 2. i konanu pravu, sledei njen pravac, neprestano produavati, c c z 3. i sa svakim sreditem i razmakom opisati krug, s 4. i da svi pravi uglovi budu jednaki med sobom, u 5. i ako jedna prava padne preko dve prave i uini da su unutranji uglovi na istoj strani c s manji od dva prava, te dve prave produavane u beskraj da se sastaju na onoj z strani gde su uglovi manji od dva prava, 6. i da dve prave ne sadre prostora. z Moemo rei da postulati sadre one geometrijske istine koje se dokazuju. U Euklidovim z c z Elementima nalazimo est postulata (u nekim rukopisima samo prvih pet). Moemo ih s z podeliti odmah na dve vrste: 1. Postulati 13 treba da u daljem izvod enju geometrije daju svakad kad ustreba, pravo da se izvri izvesna elementarna geometrijska konstrukcija da se dve take spoje s c

2.3 Euklidovi elementi

35

pravom, da se uoena prava (danas bismo rekli du) produi koliko god treba i da se opie c z z s krug koji god zatreba. 2. Ostala tri postulata imaju drugi karakter. U njima se utvrd uju izvesne geometrijske injenice i kad bi se dokazivale, to bi bile teoreme. To su, dakle, geometrijski stavovi koje c stavlja Euklid na elo svoga dela ne dokazujui ih. c c Od nekih stavova mora se u geometriji, naravno, uvek poi, da bi se tek na osnovu tih c polaznih injenica mogle dokazivati ostale. Mi te polazne stavove nazivamo danas obino c c osnovnim stavovima ili aksiomama, odstupajui od naziva kako su ih upotrebljavali stari c Grci.
C B B

a.)

b.)

Slika 16 I prvim postulatima mogli bismo, uostalom, dati oblik slian poslednjim. Umesto c postulata 1 moemo rei: Zahteva se da kroz svake dve take prolazi prava. To znai, z c c c kako je prava Euklidu zapravo du, da se svake dve take A i B mogu spojiti jednom z c dui (sl. 16a). Umesto postulata 2 moemo, na primer, rei: Kakva god bila du AB z z c z postoji taka C takva da du AC sadri prethodnu du AB (sl. 16b). Tim stavom bila c z z z bi zajamena beskrajna produivost svake dui. Umesto postulata 3 moemo pak rei: c z z z c Sa svakim sreditem, u svakoj ravni, sa svakim poluprenikom, postoji krug. Tada bi s c svi postulati imali egzistencijalni oblik, tj. njima bi se utvrdjivalo postojanje (ili pak nepostojanje) neega. c Povodom postulata 1 i 2 napomenimo jo jednom da su stari Grci pod pravom zamiljali, s s u stvari, konaan deo prave, tj. du. Time su bili blii konkretnoj pretstavi prave koja, c z z bilo da se nacrta ili pretstavi u konkretnom prostoru, nije nikad beskrajna. Beskrajna prava je vii stepen apstrakcije kojim se postie izvesno uproavanje, jer tada vie nije s z sc s potrebno produavati datu pravu, postojanje preseka dveju pravih ne zavisi vie od njiz s hova produavanja, on postoji uvek osim kad su prave uporedne ili ako se u prostoru z mimoilaze. Ali beskrajna prava je udaljavanje od neposredne geometrijske stilizacije prostornih iskustava koje stvarno posedujemo. Istina, da li tvrdimo sa Euklidom da se prava moe beskrajno produavati ili odmah tvrdimo da je beskrajna, izlazi na isto. No, ipak je z z izvesna razlika. Moemo rei da je Euklidova prava potencijalno beskrajna, a naa aktualno z c s beskrajna. Grci kao da se nisu usud ivali uvesti u geometriju beskrajno. Postulat 4 ustanovljuje da su svi pravi uglovi jednaki med sobom. Potrebu tog stava u Grci su uvideli i uinilo im se iziskuje neto tako osnovno, da ga treba istai med postulate. c s c u

b a

2.3 Euklidovi elementi

36

Slika 17 Postulat 5 ne izrie tako jednostavnu injenicu prostornih oblika. Re je o tri prave, c c c zapravo o tri dui, a, b, c u jednoj ravni (ovo je trebalo izrei) o kojima se tvrdi da jedna z c c see druge dve, zatim, re je o dva unutranja ugla i iji zbir iznosi manje c c s c od zbira dvaju pravih uglova i, na posletku, o produavanju dveju dui a i b na dotinoj z z c strani (sl. 17). Zbog te sloenosti mnogi su se trudili da taj postulat dokau. Cinilo im se z z da tako sloen stav koji ne iskazuje najoigledniju injenicu ne bi trebalo da bude polazan z c c stav nego teorema. To je uveni peti Euklidov postulat o paralelnim pravama. U njemu c nije neposredno re o uporednim pravama ali na njemu se u Elementima temelji svako c razmatranje uporednih pravih.

c b b

Slika 18 Ako, naime, prava c see dve prave a i b koje pripadaju istoj ravni i ako se, po postulatu c 5, prave a i b seku kad je zbir dva odgovarajua unutranja ugla manji od dva prava ugla, c s one e se sei i kada je taj zbir vei od dva prava ugla, jer tada e na suprotnoj strani prave c c c c c taj zbir biti manji od dva prava ugla. Dakle, prave a i b se ne moraju sei jedino ako c je zbir tih dvaju uglova tano jednak zbiru dvaju pravih uglova, a to biva samo s jednom c pravom b izmed svih koje prolaze kroz istu taku prave c. Drugim reima, kroz neku u c c taku (presek pravih b i c) postoji najvie jedna uporedna prava datoj pravoj a (sl. 18). c s Danas iskazujemo u obliku tog poslednjeg stava postulat o paralelnim pravama. Kao to taj stav sledi iz Euklidova petog postulata tako i obratno, iz tog stava sledi Euklidov s peti postulat. Dakle, oba uoena stava, Euklidov i ovaj drugi, jesu ekvivalentni i mogu c podjednako stojati kao polazni stav u razmatranju paralelnih pravih, pa i paralelnih ravni u prostoru.

Slika 19 Dugi uzaludni pokuaji da se peti postulat dokae urodio je plodom tek u prolom s z s stoleu, otkriem takozvane ne-euklidske geometrije. Nju je prvi izneo Lobaevski, potom c c c Boljaj. Traei da dokau Euklidov peti postulat geometri su, na posletku, uvideli da z c z se i bez njega moe nizati stav za stavom i tako izgraditi itava geometrija koja e se, z c c dodoe, unekoliko razlikovati od geometrije Euklida, geometrije koja odgovara prostoru u s kome ivimo, no koja je logiki isto tako besprekorna kao Euklidova. Ta druga geometrija z c nazvana je neeuklidskom geometrijom. Ona se posebno zove po Lobaevskom, apsolutna c

2.3 Euklidovi elementi

37

geometrija. U njoj se ne tvrdi da se kroz taku van prave moe povui samo jedna paralelna c z c prava datoj pravoj. No, tavie, moe se tvrditi i suprotno iskustvu, da se kroz taku A van s s z c prave a moe povui vie od jedne paralelne prave, a tada ih ima beskrajno mnogo. No, to z c s ne moemo nacrtati, jer ne odgovara prirodi naeg prostora ili, moe se nacrtati, no slika je z s z pogrena (sl. 19). Pa i tada, s tom, iskustvu oprenom pretpostavkom, moe se izgraditi s c z geometrija, neeuklidska, koja je logiki isto tako besprekorna kao o euklidska. Uzgred c reeno, ako neeuklidska geometrija i ne odgovara prostoru naeg neposrednog iskustva na c s zemlji, prema teoriji relativnosti ona odgovara (u sloenijem obliku nego taj to ocrtasmo) z s strukturi vasione.

Slika 20 Postulat 6 smo ve dodirnuli u prethodnim napomenama. Po njemu, ako dve prave c imaju dve zajednike take, podudaraju se u svim svojim takama, ,,ne sadre prostora, c c c z kako stoji ovlano u Elementima. Dakle, postulati 1 i 6 spadaju, u neku ruku, zajedno. s Prema prvome postoji uvek prava koja prolazi kroz dve take, po poslednjem postoji samo c jedna takva prava (dakle ne kao na sl. 20).
Aksiome

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Ono to je jednako neem jednako je med sobom. s c u I ako se jednakom jednako doda, celine su jednake. I ako se jednakom oduzme jednako, ostaci su jednaki. I ako se nejednakim doda jednako, celine su nejednake. I ako se nejednakim oduzme jednako, ostaci su nejednaki. I ono to je neemu dvostruko jednako je med sobom. s c u I ono to je polovina neemu jednako je med sobom. s c u I to se podudara med sobom, jedanako je med sobom. s u u I celina je vea od dela. c

Kao to vidimo, u Elementima aksiome treba da sadre one osnovne istine ija priroda s z c nije samo geometrijska ve ira, ije je vaenje optije, a koje su potrebne radi dokazivanja cs c z s geometrijskih stavova, teorema i problema. Zato su te ,,aksiome i nazvane sveoptim s pojmovima, dakle, onim to treba da se zna unapred, a to ima opte vaenje. Danas se s s s z u izlaganju geometrije ne iznose takve ,,aksiome nego se ukratko kae da su u geometriji z pretpostavljene elementarne istine osnovnih matematikih disciplina koje posmatraju broj c i mnoinu, dakle, pretpostavlja se, pre svega, aritmetika i elementarna algebra, jer, na z primer, sa brojevima imamo neprestano posla i u geometriji as je re o dve prave as c c c o tri ravni itd. Re je, zatim, o merenju dui i uglova ili povrina, a mere su brojevi. Kad c z s bismo hteli da ispred geometrije izloimo sve to iz aritmetike pretpostavljamo trebalo bi z s izneti itav jedan odlomak te grane matematike, a to nije stvar same geometrije. Euklid c je pak verovao da u ovih devet aksioma moe obuhvatiti sve osnovne istine ija je priroda, z c recimo, opte matematika. s c Pogledajmo ih redom. Aksioma 1 je neki opti logiki stav. Euklid ga pominje jer e ga primenjivati na s c c geometrijske veliine (na primer, ako su dve dui jednake treoj, jednake su med sobom). c z c u Ali taj stav ne vai samo za geometrijske veliine nego gde god se u granicama vaenja z c z formalne logike moe govoriti o jednakosti neega s neim. z c c

2.3 Euklidovi elementi

38

Aksioma 2 pokazuje ve jasno da je re o veliinama, jer njima (ili koliinama) moe se c c c c z neto dodati (ili oduzeti). Ako po metodi nae algebre oznaimo veliine slovima (mogu s s c c to biti i geometrijske veliine) aksiome 17 izraavamo ovako: c z 1. Ako je a = b i a = c takod je b = c; e 2. Ako je a = b i c = d takod je a + c = b + d; e 3. Ako je a = b i c = d takod je a c = b d; e 4. Ako je a = b i c = d takod je a + c = b + d; e 5. Ako je a = b i c = d takod je a c = b d; e 6. Ako je a = b takod je 2a = 2b; e 7. Ako je a = b takod je 1 a = 1 b. e 2 2 U aksiomi 8 Euklid izraava da je podudaranje dvaju geometrijskih objekata merilo za z njihovu ,,jednakost. Pod jednakou Euklid podrazumeva tu potpunu jednakost veliine sc c i oblika, a ne jednakost povrina ravnih likova. Mi tu potpunu jednakost veliine i oblika s c nazivamo ,,podudarnost (ili kongruentnost) za razliku od povrinske jednakosti. s U poslednjoj aksiomi Euklid iskazuje optu injenicu da, gde god govorimo o delu i s c celini neega, a gde moemo govoriti i o veliini, celina je vea od dela. To je istina, na c z c c primer, kad imamo neki konaan broj, ili neki geometrijski oblik u konanom prostoru. c c Ali ako je celina beskonana to vie nije istina kao to moe pokazati sledei primer: c s s z c Prirodnih brojeva 1,2,3,. . . itd. ima beskrajno mnogo, neparnih prirodnih brojeva ima takod beskrajno mnogo: prvi, drugi, trei, itd. a to su 1,3,5,. . . itd. Samim tim to e c s rekosmo prvi, drugi, trei utvrdili smo da svakom neparnom broju odgovara zaseban priroc dan broj broju jedan isti taj broj, broju tri broj 2, broju 5 broj 3, broju 7 broj 4 itd. Dakle, u ovom odred enom smislu ima neparnih brojeva isto onoliko koliko je prirodnih brojeva. Pa ipak, mnoina neparnih brojeva je samo deo prirodnih brojeva. No, ta napomena z ne vai u oblasti u kojoj se kreu stavovi Elemenata. z c
Stavovi Knjige I

Evo kako glasi prvih pet stavova ili ,,pretstavki: Pretstavka 1: Na datoj konanoj pravoj sagraditi ravnostran trougao. c Pretstavka 2:U datu taku postaviti pravu jednaku datoj pravoj . c Pretstavka 3: Date su dve nejednake prave; otsei od vee pravu jednaku manjoj . c c Pretstavka 4: Ako dva trougla imaju dve strane jednake dvema stranama, svaka svakoj, i ako imaju jednake uglove sadrane izmedu jednakih pravih, oni e imati i osnovicu jednaku z c osnovici, trougao e biti jednak trouglu i ostali uglovi bie jednaki ostalim uglovima, svaki c c svakom, naime oni koji su nalegli na jednake strane. Pretstavka 5: U ravnokrakom trouglu uglovi na osnovici jednaki su medu sobom i ako se produe jednake strane uglovi ispod osnovice bie takode jednaki medu sobom. z c Kako odmah vidimo stavovi 13 su probleme, a stavovi 4 i 5 su teoreme. Stavovima 1 i 2 odred eno je, u stvari, pomou geometrijske konstrukcije, prenoenje dui. To je predmet c s z pretstavke 2, s tim ogranienjem to se data dui taka nalaze u jednoj ravni. No, lako je c s z c otud prei u prostor, dakle, odrediti konstrukciju za prenoenje date dui na ma koju pravu c s z poev od ma koje take na toj pravoj. Pretstavka 1 je je potrebna u dokazu pretstavke 2. c c Napomenimo da bi se, isto tako, mogla odrediti konstrukcija za prenoenje uglova. Tada s bi se podudarnost svih geometrijskih oblika mogla denisati pomou tih konstrukcija to c s pretpostavlja samo pojmove take, prave, ravni i kruga. Ali za uglove nije Euklid doneo c analognu konstrukciju i otud mu je podudarnost ostala ovlano zasnovana. s

2.3 Euklidovi elementi

39

Pretstavka 4 je takozvani prvi stav o podudarnosti trouglova gde se pretpostavlja jednakost dveju strana i zahvaenog ugla u oba trougla. Tu znai ,,trougao e biti jednak c c c trouglu da e oba trougla biti podudarna. c Poto smo upoznali kako pomenutu stavovi glase izneemo, primera radi, celokupni s c tekst koji se odnosi na pretstavke 1 i 4. Pretstavka 1. [1] Na datoj dui sagraditi ravnostran trougao. z [2] Neka bude AB data du. z
D G E

Slika 21 [3] Treba sagraditi ravnostran trougao na dui AB (sl. 21). z [4] Iz sredita A razmakom AB opiimo krug BGD (postulat 3) i, sem toga, iz sredita s s s B razmakom BA opiimo krug AGE i iz take G gde se krugovi uzajamno seku povucimo s c do A i B dui GA i GB (postulat 1). z [5] Kako je, naime, taka A sredite kruga BGD, du AG je jednaka dui AB (denicija c s z z 15), zatim, kako je taka B sredite kruga AGE, du BG je jednaka dui BA. Dokazano c s z z je pak da je du GA jednaka dui AB, dakle, svaka od dui GA i GB jednaka je dui z z z z AB, no ono to je neem jednako, jednako je med sobom (aksioma 1). Dakle, du GA je s c u z jednaka dui GB, dakle, tri dui GA, AB, BG jednake su med sobom. z z u [6] Dakle, trougao ABG je ravnostran (denicija 24) i sagrad na datoj dui AB, to en z s je trebalo uraditi. Brojeve ispred stavova dodali smo mi, isto tako u zagradama postulate, aksiome i denicije na kojima se dotino tvrd c enje osniva. Umesto ,,konana prava ili ,,prava stavili c smo, prema naem nazivu du . s z Kako o toj pretstavci, tako o svakoj, u svih 13 knjiga Elemenata nalazimo sadraj z ralanjen na est delova. Jedino ukoliko e negde neki od tih delova biti nepotreban sc s c moi e se izostaviti, ali prvi, peti i esti nikad. Po Proklusu [1] je sama pretpostavka, c c s iskazivanje stava gde se kae ta je dato, a ta se trai, [2] je izlaganje (ekspozicija), z s s z iznoenje odred s enog lika obeleenog odred z enim slovima, [3] je odredivanje (determinacija) onoga to treba uraditi s likom izloenim u [2], [4] je konstrukcija (gradenje), kojom treba s z dograditi dati lik u svrhu dokaza, [5] je dokaz i [6] je zakljuak . Poslednje rei su, redovno, c c ,,to je trebalo uraditi ili ,,to je trebalo dokazati prema tome da li propozicija ima oblik s s probleme ili teoreme.

2.3 Euklidovi elementi

40

Slika 22 U stavu 2 ,,postavlja se data du u datu taku na sledei nain: Neka je A data taka z c c c c i BC data du (sl. 22). Prvo se na dui AB konstruie ravnostran trougao ABD, zatim se z z s iz take B opie krug s poluprenikom BC i na njemu odredi taka E u preseku s pravom c s c c BD. Tada se iz take D opie krug s poluprenikom DE i na njemu odredi taka F u c s c c preseku s pravom AD. Jednake su dui BC i BE, zatim DE i DF pa, kako su dui DB z z i DA jednake, jednake su i dui BE i AF . Dakle, du BC jednaka je dui AF , tj. AF je z z z traena du. z z Pretstavka 4. [1] Ako dva trougla imaju dve strane jednake dvema stranama, svaka svakoj, i ako imaju jednake uglove sadrane izmed jednakih pravih, oni e imati i osnovicu jednaku z u c osnovici, trougao e biti jednak trouglu i ostali uglovi bie jednaki ostalim uglovima, svaki c c svakom, naime oni koji su nalegli na jednake strane.
A D

Slika 23 [2] Neka budu ABC, DEF dva trougla kojima su dve strane AB i AC jednake dvema stranama DE i DF , naime, AB spram DE i AC spram DF , i ugao BAC jednak uglu EDF (sl. 23). [3] Kaem da je i osnovica BC jednaka osnovici EF , trougao ABC bie jednak (poz c dudaran) trouglu DEF i ostali uglovi bie jednaki ostalim uglovima, naime, oni koji su c nalegli na jednake strane, tj. ugao ABC uglu DEF i ugao ACB uglu DF E. [Taka [4] nedostaje.] c [5] Jer, ako se trougao ABC postavi na trougao DEF i ako se [prema tome] taka A c stavi na taku D i du AB na du DE, tada e se taka B takod poklopiti sa E, jer AB c z z c c e je jednako DE. Opet, ako se AB poklapa sa DE, du AC e se takod poklopiti sa DF , jer je ugao z c e BAC jednak uglu EDF (slaba taka dokaza), otud e se taka C takod poklopiti sa c c c e takom F , jer je AC jednako DF . c Ali B se takod poklapa sa E, otud e se osnovica BC poklopiti sa osnovicom EF , Jer e c ako se B poklapa sa E i C sa F , a osnovica BC se ne bi poklapala sa osnovicom EF dve

2.3 Euklidovi elementi

41

dui bi zatvarale prostora, to je nemogue (postulat 6). Zato e se osnovica BC poklopiti z s c c sa EF i bie joj jednaka. Tako e se celi trougao ABC poklopiti s celim trouglom DEF c c i bi mu jednak. I ostali uglovi poklopie se sa ostalim uglovima i bie im jednaki, ugao c c c ABC uglu DEF , a ugao ACB uglu DF E. [6] Zato, ako dva trougla imaju dve strane jednake dvema stranama, svaka svakoj, i ako imaju jednake uglove sadrane izmed jednakih pravih, oni e imati i osnovicu jednaku z u c osnovici, trougao e biti jednak trouglu i ostali uglovi bie jednaki ostalim uglovima, svaki c c svakom, naime oni koji su nalegli na jednake strane, to je trebalo dokazati. s Bacimo jo koji pogled na stavove prve knjige Elemenata. Stav 6 je obratan stavu 5, s njemu je pretpostavka ono to je zakljuak stavu 5, i obratno. On glasi: s c Ako su u trouglu dva ugla medu sobom jednaka, strane nalegle na jednake uglove su takode jednake medu sobom.
C C

Slika 24 U stavu 7 dokazuje se vrlo elementarna injenica da u jednoj ravni sa iste strane neke c dui AB (sl. 24) ne postoje dve razne take C i C tako da bude AC = AC i BC = BC . z c Stav 8 je takozvani trei stav o podudarnosti trouglova (kad su tri strane jednog trougla c jednake trima stranama drugog trougla). Zatim dolaze etiri probleme. U stavu 9 se raspolovljuje ugao, u stavu 10 raspolovljuje c se du, u stavu 11 podie se upravna iz take na pravoj, u stavu 12 se sputa upravna iz z z c s take na pravu, itd. Tek sa stavom 27 poinje se govoriti o paralelnim pravama, a u stavu c c 29 primenjuje se prvi put peti postulat. U stavu 32 dokazuje se da je u svakom trouglu zbir uglova jednak zbiru dva prava ugla.
C D E F

Slika 25 Stavom 35 dokazuje se da su paralelogrami s istom osnovicom i visinom jednaki, no sad u smislu jednakosti povrina. U svrhu dokazivanja razmatraju se dva paralelograma s ABCD i ABEF (sl. 25). Pri tome, strane CD i EF pripadaju istoj pravoj. Uzima se da one zahvataju jedna drugu. Prvo se dokazuje da su dui CE i DF jednake, a otud da z su trougli ACE i BDF podudarni. Oduzimajui im zajedniki deo DEG dobija se da su c c tvorougli ACDG i BF EG jednaki, a otud, kad im se doda trougao ABG, dobija se da c su paralelogrami ABCD i ABEF jednaki. Stav 47 je takozvani Pitagorin stav . On glasi:

2.3 Euklidovi elementi

42

U pravouglim trouglima je kvadrat na strani naspramnoj pravom uglu jednak kvadratima na stranama koje sadre pravi ugao. z
I G H C F

Slika 26 Evo Euklidova dokaza ukratko: Neka je ABC pravougli trougao (sl. 26), ABDE kvadrat na hipotenuzi, ACF G kvadrat na jednoj kateti, BCHI kvadrat na drugoj kateti. Povucimo du CN upravnu na AB, preko preseka M sa AB, do dui DE, zatim spojimo z z take B i F i take C i D. Dokazaemo da su pravougaonici ACF G i ADM N jednaki. c c c Pre svega uglovi BAF i CAD su jednaki jer se sastoje oba iz jednog pravog ugla i zajednikog ugla BAC. Zatim je AC = EF i AB = AD (jer su to strane kvadrata), c dakle, po pretpostavci 4 trougli AF B i ACD su podudarni. No, trougao AF B i kvadrat ACF G imaju zajedniku osnovicu AF i jednake visine pa, kako je taj trougao jednak c polovini paralelograma kome bi strane bile AF i AB, iz stava 35 sledi da je trougao ABF jednak polovini kvadrata ACF G. Isto tako, trougao ADC i pravougaonik ADM N imaju istu osnovicu i jednake visine, dakle, i trougao ADC jednak je polovini pravougaonika ADM N . Dakle, kako su trougli ABF i ADC podudarni i prema tome, jednaki, jednaki su po aksiomi 6 i pravougaonici ACF G i ADM N . To to smo sada dokazali iskazuje se i kao zaseban stav i naziva se Euklidovim stavom. s Na osnovu toga Pitagorin stav je oigledan. Jer, kao to je s jedne strane dui CN c s z kvadrat ACF G jednak pravougaoniku ADM N , tako je i s druge strane kvadrat BCHI jednak pravougaoniku BEM N , dakle, i zbirovi su jednaki (aksioma 2), tj. zbir imenovanih kvadrata je jednak kvadratu ABDE. Pretstavka 48, kojom se zavrava prva knjiga Euklidovih elemenata je obratna prethods nom stavu. On glasi: Ako je u trouglu kvadrat jedne strane jednak zbiru kvadrata drugih dveju strana, ugao naspram prve strane je prav .

2.3.3

Druga knjiga

Posle dve nove denicije koje ovde ne pominjemo, nie se 14 stavova o povrinama z s ravnih likova. Znaaj im je, delom, algebarski. To e najbolje pokazati sledei primeri. c c c U pretstvaci 1 razmatraju se pravougaonici koji nastaju kad se dve uporedne prave spoje nizom upravnih dui. Recimo da tako imamo jedan do drugog pravougaonike ABKL, z BCLM , CDM N (sl. 27) i da je pravougaonik ADKN njihov zbir, tj.

2.3 Euklidovi elementi

K L M N

43

Slika 27 ADKN = ABKL + BCLM + CDM N. Ako stavimo AK = a, AB = b, BC = c, CD = d i koristimo se obrascem za povrinu s pravougaonika, prethodna jednakost e dobiti oblik c a(b + c + d) = ab + ac + ad. U pretstavci 1 se, prema tome, dokazuje da je, pri ma kakvom nizu upravnih dui, povrina z s pravougaonika koji sadri ostale, jednaka zbiru njihovih povrina u smislu prethodnih z s obrazaca, tj. da je uopte s a(b + c + d + e + . . .) = ab + ac + ad + ae + . . . Slino tome dokazuje se stavom 2 da, kad podelimo kvadrat ABDE (sl. 28) na dva dela c upravnom dui CF , on je jednak zbiru pravougaonika ACDF i BCEF ili, ako oznaimo z c (po naem nainu koji Grci nisu poznavali) AC = a, BC = b, dokazuje se, u stvari, da je s c
D F E

a+b

Slika 28 (a + b)2 = (a + b)a + (a + b)b. Na slian nain dokazuje se stavom 3 da je c c (a + b)b = ab + b2 , stavom 4 da je (a + b)2 = a2 + b2 + 2ab,

itd. To su sve elementarni stavovi algebre. Prema tome, moemo rei da se u knjizi 2 z c Euklidovih Elemenata javlja, u stvari, elementarna algebra, ali ne u svom neposrednom obliku, nego u geometrijskom obliku. Mi to moemo nazvati geometrijskom algebrom z jer se u geometrijskom vidu, na geometrijskim likovima dokazuju stavovi ija je priroda c algebarska. U tim i takvim stavovima Elemenata moemo videti kao tenju da se ustanove alz z gebarski odnosi uprkos nemoi da se misao pri tome oslobodi geometrijskih pretstava i c da neposredno pristupi formalnoj algebri. Algebra je, svakako, vii stupanj apstrakcije s

2.3 Euklidovi elementi

44

od geometrije. U geometriji, dodue, razmiljamo o neem ve apstraktnom ali to ipak s s c c s prostorno zamiljamo i, po potrebi, nacrtamo sliku pa, kako je nacrtana du, trougao, s z itd. jedna pojedina du, pojedini trougao, itd. stav oigledno vai za, recimo, ma koju z c z du, ma kakav trougao, te tako postiemo geometrijske stavove vrlo opteg karaktera. z z s Druke je u algebri. Tu treba da se zamiljaju opti odnosi med brojevima koji vae, s s s u z takorei, bez obzira na to da li je jedan od posmatranih brojeva 3 ili 5 ili 23, itd. a pri c tome se ne moe pred oima imati slika koja sve to obuhvata kao u geometriji. Otuda z c se algebra pojavila kasnije u svom pravom, simbolinom obliku gde slovima oznaavamo c c opte brojeve. Pronalazak da nam slova slue kao simboli za opte brojeve pojavio se, s z s istina, jo pred kraj grke matematike ali je taj pronalazak dobio svoj konani praktini s c c c oblik tek pri kraju 16. stolea i tek onda imamo nau algebru i njeno naglo i daleko razvie. c s c Budui da stari Grci nisu doli do nae praktine simbolike brojeva i raunskih radnji, c s s c c vidimo kako se u Elementima algebra ipak probija, ali u obliku geometrije, geometrijskom metodom. U tom obliku mogu se lako izvoditi opta rasud s ivanja o veliinama, a jo c s nemajui algebarske simbolike. Umesto algebarskih simbola imamo tu razne poznate i c nepoznate dui, pravougaonike itd. z Jo neki primeri: U stavu 6 trai se, u stvari, na geometrijski nain reenje jednaine s z c s c bx + x2 = b2 , a u stavu 11, jednaine c x2 = a(a x).

2.3.4

Trea knjiga c

U ovoj knjizi, posle 11 denicija, dolazi 37 elementarnih stavova o krugu, kao to su s oni koji se redovno iznose u naim srednjokolskim udbenicima geometrije. s s z

2.3.5

Cetvrta knjiga

Ovde je re o upisanim i opisanim krugovima oko trougla, kvadrata i drugih poligona, c zatim o upisivanju poligona u krug i opisivanju poligona oko kruga i o srodnim nekim stavovima. Ima 7 denicija i 16 stavova.

2.3.6

Peta knjiga

Njen predmet je teorija proporcija. U tom svom obliku ona potie, kako se misli, c od Eudoksa . U nas je re o proporcijama (srazmerama) u aritmetici i algebri no, u c doba Euklida bilo je pogodnije, kao to rekosmo, vriti prouavanja iz algebre zamiljajui s s c s c geometrijske oblike. Prema tome, ova opisivanja vre se na duima ali se pri tome govori s z o ,,veliinama (kao da bi se time naznailo da se sve to ne odnosi samo na geometriju c c nego i na druge vrste ,,veliina). Dakle, sadraj i ove knjige moe se uvrstiti u graku, c z z c geometrijsku algebru. Evo nekoliko prvih denicija (u ovoj knjizi ima ih svega 18): 1. Neka veliina je deo neke druge veliine, manja od vee, kada meri veu. c c c c 2. Vea je viestruko od manje kada je merena manjom. c s 3. Razmera je odnos u pogledu na veliinu izmed dve veliine iste vrste. c u c 4. Kae se da veliine imaju razmeru, jedna spram druge, ako mogu, uviestruene, z c s c prekoraiti jedna drugu. c 5. Kae se da su veliine u istoj razmeri, prva prema drugoj i trea prema etvrtoj z c c c kada, uzevi ma koja jednaka uviestruenja prve i tree [veliine] i ma koja jednaka s s c c c uviestruenja druge i etvrte, prva jednaka uviestruenja jednovremeno prekorauju, s c c s c c jesu jednaka ili zaostaju za dugim jednakim uviestruenjima, svako prema svakom, uzeta s c odgovarajuim redom. c 6. Veliine koje imaju istu razmeru neka budu nazvane srazmernim (proporcionalnim). c

2.3 Euklidovi elementi

45

Razmotrimo te denicije. U prvoj se rei ,,deo daje ue znaenje nego to je obino. c z c s c ,,Deo treba da ,,meri veu koliinu, tj. da je u njoj sadran celi broj puta. Tako je, na c c z primer, 3 ,,deo od 12 ili 15, a nije ,,deo od 14. ,,Viestruko je reciproni pojam o istom s c odnosu. Trea denicija je slabo uspela. No, znaajne su idue dve. c c c
A B

E1

E2

E3

E4

D E5

Slika 29 Denicijom 4 se utvrd uje znaenje izraza ,,imati razmeru, gde je opet re o veliinama c c c koje su pretstavljene duima. Po toj deniciji dui AB i CD (sl. 29) imaju razmeru jer z z ako AB prenesemo na CD polazei iz take C u smeru take D tako da se AB prvo c c c podudari sa CE1 , zatim sa E1 E2 , pa sa E2 E3 itd. ,,uviestruenjem dui AB du CE5 s c z z e ,,prekoraiti du CD, tj. taka D e pasti izmed taaka C i E5 . To je tano i kad c c z c c u c c pod emo od dui CD i prenesemo nju na pravu AB polazei od take A u smeru take B z c c c no tada e ve tim prvim prenoenjem taka B biti prekoraena. c c s c c Oigledno, u geometriji dve dui uvek ,,imaju razmeru. Prenoenjem manje dui na c z s z opisani nain moemo uvek ,,prekoraiti drugu du, ma kako velika ona bila. To je tako c z c z oigledno da tu injenicu Euklid i ne pominje kao neku zasebnu geometrijsku injenicu c c c nego samo eli da denie izraz ,,imati razmeru. No, to je zasebna geometrijska injenica z s c koju bi trebalo, bilo dokazati bilo uvrstiti med postulate. u Euklid to nije primetio. Tek Arhimed (287212 pre Hrista) je to uvideo i tu injenicu c postavio med svoje postulate kojima dopunjuje Euklidove Elemente. Zato se u savreu menoj geometriji, gde se ta injenica obino smatra postulatom (aksiomom), ona esto c c c naziva Arhimedovim postulatom ili pak Eudoksovim. Izraz ,,biti u istoj razmeri koji je denisan u deniciji 5 vodi nas neposredno pojmu srazmere, denisanom u deniciji 6. Zato ve deniciju 5 moemo smatrati sutinom c z s denicije srazmere kako ju je, verovatno, izrekao jo Eudoks (Eudoksova denicija pros porcije). Znaaj te denicije je u tome to se moe odnositi kako na samerljive, tako i na c s z nesamerljive veliine i, prema tome, kako na racionalne, tako i na iracionalne brojeve. Evo c u emu je njen sadraj ako ga analizujemo i pribeleimo svojim algebarskim znacima. c z z

a c

b d

Slika 30 Neka budu a, b, c, d etiri veliine, recimo etiri dui (sl. 30). Kaemo da je razmera c c c z z prve prema drugoj (a : b) jednaka razmeri tree prema etvrtoj (c : d), tj. da je c c a:b=c:d ako postoje sledei odnosi: Obrazujmo sa bilo koja dva prirodna broja m i n proizvode c ma, mc i nb, nd; treba da bude jednovremeno ma > nb i mc > nd,

2.3 Euklidovi elementi

46

ili ma = nb ili ma < nb i mc < nd. Tih est odnosa moemo napisati, oigledno, u obliku razlomaka tako da, po deniciji, s z c treba da bude jednovremeno n c n a > i > , b m d m ili a n c n = i = , b m d m ili a n c n < i < . b m d m c Drugim reima, ove razmere a i d zovu se jednakim ako su jednovremeno vee, jednake c c b n ili manje od nekog proizvoljnog racionalnog broja m . Na istu tu deniciju naila je, nezavisno, matematika 19. stolea traei deniciju opteg s c z c s realnog broja. Po toj (Dedekindovoj) deniciji, dva realna broja A i B su istovetna ako je istovremeno n n A i B , m m n s s c c za ma koji racionalni broj m , kao to je, deniui proporciju, uinio Eudoks skoro dve i po hiljade godina ranije. O stavovima ove, pete knjige Elemenata kojih ima 25, rei emo samo da imaju algec c barsku vrednost, kao i u knjizi II. Ako prva etiri stava izrazimo na savremen algebarski c nain, nalazimo da im je sadraj sledei: c z c 1. ma + mb + mc + . . . = m(a + b + c + . . .). To nam je ve kazivao stav 1 u knjizi II c i to optije, jer sada je m prirodan broj. Ali sada je geometrijska interpretacija drukija s c nego pre. 2. ma + na + pa + . . . = (m + n + p . . .)a. Dakle, opet isto, samo drugim redom. Sve je to distributivni zakon mnoenja. z 3. m(na) = (mn)a. To je asocijativni zakon mnoenja. z 4. Ako je a : b = c : d tada je i ma : nb = mc : nd, gde su m i n ma koja dva prirodna broja. i mc = nd,

2.3.7

Sesta knjiga

U ovoj knjizi primenjuju se proporcije na geometrijske likove i prema tome, razvija teorija slinosti. c

2.3.8

Sedma, osma i deveta knjiga

U tim knjigama Euklid razvija zapravo, elementarnu teoriju brojeva. Razjasnimo, pre svega, taj naziv. Pod teorijom brojeva (upotrebljen je i naziv ,,via aritmetika) pos drazumeva se grana matematike koja ispituje osobine ili zakonitosti posebnih, naroito c prirodnih brojeva i pojedinih vrsta tih brojeva. Tako, na primer, ispituje deljivost celih brojeva, zatim osobine prostih brojeva pa kvadrata, kubova i uopte, stepena tih brojeva s itd. Tu ima vrlo elementarnih injenica koje se ue jo u niim razredima naih kola, a c c s z s s ima i injenica vrlo elementarnih za razumevanje no vrlo tekih za dokazivanje. Primera c s radi spomenimo tzv. veliki Fermaov stav , koji je pronaao veliki franciski matematiar s c Ferma u 17. stoleu i tvrdio da ga je dokazao. Ali dokaz nije objavio i nikome posle njega c nije do danas uspelo da taj stav dokae. On glasi ovako: Ako je n ma koji prirodan broj z vei od 2, jednaina c c xn + y n = z n

2.3 Euklidovi elementi

47

nema reenja u kome bi sva tri broja x, y, z bili prirodni brojevi. Za n = 2 ta jednaina je s c mogua sa prirodnim reenjima kao to smo ve videli u glavi 1 tada su to pitagorejski c s s c brojevi ali za n > 2 ona, po Fermau nije mogua. c Elementarnu raunicu koju su Grci nazivali logistikom, izuavala su deca u niim c c z kolama, a sadraj ovih triju Euklidovih knjiga pripadao je, po tadanjem shvatanju, vioj s z s s nastavi i smatran je kao nauno izuavanje brojeva, a nazivan aritmetikom ( znai c c c broj). Prema tome, te tri knjige mogu nas zanimati kao prozor na koji emo, donekle, c upoznati aritmetiku i algebarsku stranu tadanje matematike, kao to smo to uinili iz c s c knjiga II i V. Ova elementarna teorija brojeva ukljuena je u nastavu geometrije zato to je i u njoj c s metoda geometrijska. Sva ta razmatranja o kojima emo ukratko progovoriti, jesu isto c c aritmetike prirode ali se vre razmatrajui dui. c s c z Cini nam se danas da su se ta poglavlja teorije brojeva mogla lako osloboditi toga geometrijskog elementa, da je njihova veza s geometrijom vrlo labava, ali kad je Euklid ipak zadrao tu vezu ona nas moe samo uveriti jo jedanput u tekou koju su stari Grci z z s s c oseali u aritmetikom i algebarskom rasud c c ivanju u kome se ne bi neprestano oslanjali o geometrijske pretstave. Predmet ovih triju knjiga je, dakle, geometrijska teorija brojeva. Knjiga VII poinje sa 22 denicije, a zatim se niu kroz sve tri knjige stavovi teoreme c z i probleme. U knjizi VII ima 39 stavova, u knjizi VIII 27 stavova, a u knjizi IX 36 stavova. Evo nekih od denicija:

1. Jedinica je ono po emu se sve to jeste naziva ,,jedno. c s 2. Broj je mnoina sastavljena iz jedinica. z 3. Broj je deo broja, manji od veega, ako meri vei. c c 4. Delovi su, kada ga ne meri. 5. Vei broj je viestruk od manjega kad je meren manjim. c s 6. Paran broj je onaj koji je deljiv u dva jednaka dela. 7. Neparan je koji nije deljiv u dva jednaka dela, ili koji se razlikuje za jedinicu od parnog broja. itd. 8. Prost broj je onaj koji je meren samo jedinicom. 9. Brojevi uzajamno prosti su oni koji su mereni samo jedinicom kao zajednikom c merom. 10. Sloen broj je onaj koji je meren s nekoliko brojeva. z itd.

Denicija 1 nije sreno izabrana. Denicija 2 kazuje vie da je broj mnoina jedinica, c s z dakle, da se pojam broja svodi na pojam mnoine i pojam jedinice. Denicijama 3 i 5 z vraaju nam se denicije ,,dela i ,,viestrukoga, koje smo ve sreli u knjizi V pod 1 i 2. c s c ,,Deo nam se javlja opet u onom uem znaenju (samo to je sad re o brojevima, a pre z c s c bee o veliinama) kad je manji broj sadran kao inilac u veem broju. Ako pak manji s c z c c broj nije sadran u veem celi broj puta kao, na primer 2 u 5, Grci smatraju da izraz z c ,,deo nije doputen i upotrebljavaju udnovat nain izraavanja govorei da je manji broj s c c z c

2.3 Euklidovi elementi

48

,,delovi veeg, tj. upotrebljavajui mnoinu rei ,,deo. To kazuje denicija 4 ovo dolazi c c z c otud to se, na primer, 2 sastoji iz dva ,,dela 1 , tj. iz vie od jednog dela. s s 5 5 U svim tim denicijama ogleda se geometrijski nain miljenja o brojevima. To kazuje, c s pre svega, re ,,meriti jer sami brojevi se ne,,mere, tim pre to pod brojem treba zamiljati c s s iskljuivo prirodan broj. Merenje je, prvobitno, postupak za odred c ivanje veliine nekog c zida, polja, tj. geometrijskih oblika. Otud se uskoro poelo govoriti o merenju i drugih c vrsta veliina kao to su teine. Grci su pak pretstavu merenja uneli i u samu aritmetiku, c s z mislei na geometrijski nain, a otud se i danas jo govori o ,,najveoj zajednikoj meri c c s c c iako se naa aritmetika odavno oslobodila pokroviteljstva geometrije. Geometrijski krug s pretstava se nazire i u deniciji 6 gde se opti parni broj pretstavlja jednom dui, a ta du s z z deli na dva jednaka dela. ,,Deljivo tu znai da sredite te dui pada u taku koja odred c s z c uje neki celi broj jedinica. Denicija 11 kazuje, oigledno, da je prost broj (2, 3, 5, 7, 11, 13, 17 itd. ) onaj koji je c deljiv samo jedinicom; denicija 12 da su uzjamno prosti brojevi oni kojima je jedina zajednika mera 1, a denicija 13 da je sloen broj onaj koji je deljiv ne samo jedinicom c z nego bar jo jednim prirodnim brojem. s Spomenimo jo neki stav koji e nas upoznati s karakterom gradiva. s c Stav 1. Neka budu dana dva nejednaka broja i neka se manji uvek ponovo oduzima od veega. Ako broj koji ostaje, nikad ne meri onaj pre njega sve dok ne preostane c jedinica, tada su prvobitini brojevi uzajamno prosti. Tim stavom se kazuje sledee: Neka su a i b dva prirodna broja, recimo a = 39, c b = 11; podelimo vei broj manjim, ostatak je 6; podelimo sad 11 sa 6, ostatak je 5. Ako c tako nastavimo da delimo prethodni delitelj s ostatkom najzad emo dobiti ostatak 1 pod c pretpostavkom da su a i b brojevi prosti jedan spram drugoga pa ma koliki oni bili veliki inae. Zaista, u razmatranom primeru treba jo podeliti 6 sa 5 i dobie se ostatak 1. c s c Taj postupak uzastopnih delenja zove se u matematici Euklidov algoritam (,,algoritam znai raunski postupak). On se moe upotrebiti ne samo zato da bi se utvrdilo jesu li dva c c z broja uzajamno prosta nego i da bi se dobila najvea zajednika mera (najvei zajedniki c c c c delitelj). Ako, na primer, treba odrediti najvei zajedniki delitelj brojeva 270 i 57 moe c c z se izvriti sledei niz delenja: s c Kako u poslednjem delenju nema ostatka, 3 je sadrano u 12, a otud se zakljuuje z c da je sadrano i u 15 (jer je 15 = 1 12 + 3), a otud pak da je sadrano u 42 (jer je z z 42 = 2 15 + 12), otuda da je sadrano u 57, dakle i u 270. Dakle data dva broja su deljiva z sa 3. Ona su jedino deljiva sa 3 jer ako je s ma koji broj sa kojim su ta dva broja deljiva, slinim putem uvid c amo da se taj broj mora provlati kroz sva delenja kao to se provlai c s c 3. To je Euklid izveo u sledeem stavu kome je dao oblik probleme: c Stav 2. Data su dva broja koji nisu uzajamno prosti. Nai njihovu najveu zajedniku c c c meru. Pod imo dalje. Stavovi 4 do 22 razvijaju teoriju razlomaka zasnovanu na proporcijama. Prvi od tih stavova (stav 4) glasi: Svaki broj je deo ili delovi od ma kog broja, manji od veeg. Taj stav znai, naprosto, da je od dva cela broja uvek manji sadran kao inilac u c c z c veem ili pak nije sadran. Zanimljiv je stav 16 jer njime se dokazuje zakon komutativnosti c z mnoenja, tj. da je za dva prirodna broja a i b uvek a b = b a. z Stavovi 23 do 34 su elenemtarni stavovi o prostim brojevima. Evo ta kazuju neki od s njih, izraeni na savremen nain: z c Stav 25. Ako su a i b uzajamno prosti, tada su a2 i b uzajamno prosti. Stav 26. Ako su a i b prosti spram c i d, tada je i broj ab prost spram cd. Stav 28. Ako su a i b uzajamno prosti, tada je i broj a + b prost spram a i spram b.

2.3 Euklidovi elementi

49

U stavovima 35 do 41 re je pak o najmanjem zajednikom sadratelju i jo o nekim c c z s problemima. Zatim u knjizi VIII i IX niu se najvie stavovi o brojevima koji su u z s geometrijskoj progresiji, tj. opte uzevi, kao a, ap, ap2 , ap3 , . . . , apn . Uz to dolaze razni s s elementarni stavovi koji se danas daju d acima kao zadaci iz elementarne algebre i gde je re o proporciji, o kvadratima i kubovima prirodnih brojeva i slino. Od svih tih stavova c c nalazimo samo dva koja emo, zbog znaaja njihova, spomenuti. To su stav 20 i stav 35 c c knjige IX. U prvome se dokazuje da prostih brojeva ima beskrajno mnogo, u drugom se utvrd uje rezultat koji, preveden na savremeni jezik matematike, pretstavlja obrazac za sabiranje geometrijske progresije. Stav 20. Prostih brojeva je vie od ma koje naznaene mnoine brojeva. s c z Evo na ta se svodi Euklidov dokaz tog stava, izraen na savremen nain. s z c Neka su a, b, c, . . . , k ma koji prosti brojevi. Broj s = (a b c k) + 1 je takod prost broj ili nije prost broj. Ako jeste, imamo jo jedan prost broj vie nego e s s to smo naznaili i na stav je dokazan. s c s Pretpostavimo zato da taj broj nije prost. Dokazaemo da je tada deljiv sa izvesnim c prostim brojem p koji je razliit i od 1 i od datih prostih brojeva, tj. od a, b, c, . . . , k. c Ako bi, naprotiv, prost broj p bio jednak jednom od datih prostih brojeva, proizvod tih brojeva a b c k bi bio deljiv sa p i bilo bi a b ck + 1 1 s = =t+ , p p p gde smo sa t oznaili nekakav ceo broj. No, broj na desnoj strani oba znaka jednakosti c svakako nije ceo broj jer je p = 1, tj. s nije deljiv sa p. To se protivi pretpostavci da je deljiv sa p. Dakle, pretpostavka da je broj p jednak jednom od datih prostih brojeva vodi do protivreja, ona je nemogua. Dakle, opet imamo u broju p jedan prost broj vie nego c c s to smo prvobitno uzeli. Prema tome, uvek ima vie prostih brojeva nego to je ma koja s s s zadata konana mnoina prostih brojeva c z Pogledajmo kako to dokazuje Euklid. On pie: ,,Neka su A, B, C naznaeni prosti s c brojevi. (Obeleavanje brojeva slovima kao i u naoj algebri, ali uzaman, jer time on misli z s samo da oznauje geometrijske dui. Primetimo, osim toga, da dokaz nema opti oblik c z s jer do kraja dokaza posmatra se posebni sluaj kad je zadato svega tri prosta broja). Ja c kaem da ima vie prostih brojeva nego A, B, C. z s
A B C E D F G

Slika 31 Uzmimo, naime, najmanji zajedniki sadratelj od A, B, C i neka to bude DE. Doc z dajmo jedinicu DF ka DE. Tada je EF prosto ili nije prosto. Uzmimo prvo da je prosto. Tada su nad eni prosti brojevi A, B, C, EF kojih je vie s nego A, B, C. Sad neka EF ne bude prosto. Tada je mereno nekim prostim brojem. Uzmimo da je mereno prostim brojem G. Ja kaem da G nije isto to koji bilo od brojeva A, B, C. Jer, z s kad bi to bilo mogue, uzmimo da je tako. c No, A, B, C mere DE. Stoga e i G meriti DE. Ali G meri takod EF . Stoga G, c e poto je broj (tj. ceo broj), merie ostatak jedinicu DF , a to je besmisleno. s c

2.3 Euklidovi elementi

50

Stoga G nije isto to i bilo koji od brojeva A, B, C, a po pretpostavci je prosto. s Stoga su nad eni prosti brojevi A, B, C, G kojih je vie od naznaene mnoine A, B, C, s c z to je trebalo dokazati. s U stavu 35 se razmatra zbir geometrijskog niza a, ap, ap2 , . . . , apn i nalazi njegova vrednost a(pn+1 1) . S= p1 Ta dva i moda jo koji zanimljivi stav su izgubljeni u mnoini beznaajnih stavova z s z c koji nama lie na d cke zadatke. Tome se nije uditi, jer jo nije postojala pogodna metoda c a c s za opta aritmetika razmatranja, nije postojala algebra i zato nije ta grana matematike s c mogla ni da mnogo napreduje niti da dobije preglednost koja omoguuje razlikovati bitnoga c od sporednoga.

2.3.9

Deseta knjiga

Ova knjiga sadri dosta opirnu teoriju nesamerljivih veliina: 115 teorema i problema z s c i 16 denicija. No, kao da ta glava jo nije dobila svoj konani oblik, te se denicije sve ne s c javljaju na elu knjige kao do sada, nego u tri grupe kad se javi potreba za njima u toku c izlaganja. Stavie, jo neke denicije se dodaju samim stavovima, u njihovu izricanju. s s Spomenimo samo deniciju 1 i pretstavku 2. Denicija 1. One veliine nazivaju se samerljivim koje su merene istom merom, a c one nesamerljive koje ne mogu imati nijedne zajednike mere. c To znai: Ako su A i B dve veliine, recimo duine koje su samerljive, postoji trea c c z c du C takva da je A = mC i B = nC. Tada je, dakle, A : B = mC : nC = m : n i prema z tome, moemo pisati z n m ili B = A. A= B n m Ako umesto m piemo p moemo rei: Samerljive su one dve veliine A i B za koje postoji s z c c n neki racionalni (celi ili razlomljeni) broj p takav da je A = pB. Ako pak ne postoji du C, ako, prema tome, ne postoji racionalan broj p, veliine z c A i B se zovu nesamerljivim. Budui da smo proirili pojam broja tako da govorimo i o c s iracionalnim brojevima, znamo pak da u sluaju nesamerljivosti postoji iracionalan broj c p takav da je A = pB. No, iracionalan broj je po deniciji svojoj nedostini cilj beskrajnog raunskog procesa z c kojim se njemu neprestano pribliujemo. Taj smisao iracionalnog broja je oigledan i ako z c je neki iracionalan broj napisan u obliku decimalnog broja. Moemo ga napisati samo z priblino. Tako, na primer, 2 = 1, 4142 . . . Kada tako napiemo 2, napisali smo samo z s racionalni broj 1,4142, a takice treba da nagoveste da je to samo priblina vrednost c z drugog korena iz 2 i da decimala ima beskrajno mnogo kojih je mogue izraunati koliko c c se god hoe, ali nikad se nee dospeti saznati ih sve jer ih je beskrajno mnogo. ,,Broj 2 c c je tada cilj beskrajnog niza racionalnih brojeva 1, 1, 4, 1, 41, 1, 414, 1, 4142, . . .

Prema tome, mogli bismo, govorei o dve nesamerljive veliine A i B, rei: tada postoji c c c iracionalan broj p, tj. beskrajan niz racionalnih brojeva, recimo c1 , c2 , c3 , c4 , . . . koji se sve vie, beskrajno, pribliavaju broju p. Pomou tih racionalnih brojeva odred s z c ene su izvesne veliine A1 , A2 , A3 , . . . koje su, naprotiv, samerljive sa B. Naime, c A1 = c1 B, A2 = c2 B, A3 = c3 B, . . .

Te dui nisu nikad jednake nesamerljivoj dui A ali se sve manje od nje razlikuju. Ovo z z nas upozorava da u sluaju dveju nesamerljivih dui postoji uvek beskrajan niz dui koje c z z

2.3 Euklidovi elementi

51

su sve samerljive datoj dui B i koje sve tanije mogu zameniti nesamerljivu du A to z c z s dalje odmaknemo u tom nizu, ali nikad potpuno tano, uvek samo priblino. c z Stav 2. Ako se manja od dve nejednake veliine uvek ponovo oduzima od vee pa ako c c preostala veliina nikad ne meri prethodnu, veliine e biti nesamerljive. c c c
A C H K B E F G L D

Slika 32 To znai: Ako je, na primer, AB du manja od dui CD (sl. 32) pa ako prenosimo c z z prvu na drugu tako da na CD dobijemo, na primer, tri dui CE, EF , F G i ostane nam du z z DG manja od AB pa, ako na slian nain prenosimo du DG na AB dok ne dobijemo du c c z z BK manju od prethodne, tj. od DG, ako i dalje nastavimo slino, prenosei du BK na c c z veoj dui DG itd. i ako tome nikad kraja nema, date dve dui AB i CD su nesamerljive. c z z
D E2 E1 F1 C F2

Slika 33 Neemo doneti Euklidov dokaz tog stava ali moemo navesti primer toga u razmatranju c z strane i dijagonale kvadrata o kojima znamo da su nesamerljive. Neka je AC dijagonala kvadrata ABCD (sl. 33). Sestarom je lako odrediti na dijagonali AC du AE1 jednaku z strani AB. Kako je strana trougla uvek manja od zbira ostale dve strane, dijagonala AC je manja od AB + BC, tj. od 2AB. Dakle, posle prenoenja dui AB na du AC preostaje s z z ve posle prvog opisanog prenoenja du CE1 koja je manja od AB. c s z Podignimo u E1 upravnu na AC do take F1 na strani BC kvadrata. Trougao CE1 F1 c je slian trouglu ABC. Dakle, ako kao u trouglu ABC prenesemo du E1 F1 koja je jednaka c z dui CE1 na stranu CF1 , dobiemo du CF2 manju od E1 F1 . z c z Podignimo u F2 upravnu do preseka E2 sa AC. Trougao CF2 E2 je jo manji od s prethodnoga i ako u njemu izvrimo slinu konstrukciju, dobiemo jo manju du CE3 itd. s c c s z Kao to neposredno primeujemo, na taj nain se neprestano pribliujemo taki C, ali je s c c z c nikad ne moemo dostii. z c Mi, koji za svaku du imamo broj, racionalan ili iracionalan, moemo lako prevesti z z sadraj stava 2 u algebru. Neka su a i b dva broja i recimo da je a > b. Ako delimo vei z c manjim i u dobijanju kolinika ne idemo dalje od jedinica, tj. zadrimo se kod celog broja c z q1 kao kolinika, imaemo, u sluaju da broj b nije sadran u broju a, izvestan ostatak r1 c c c z manji od b. To znai da je c a r1 = q1 + , (b > r1 ). b b Ako sad vei broj b podelimo manjim r1 , i opet ostanemo pri celom broju q2 kao c koliniku, imaemo, slino, da je c c c b r2 = q2 + , r1 r1 (r1 > r2 ).

2.3 Euklidovi elementi

52

Ako nastavimo tako, dobiemo niz delenja i prema tome, c r3 r1 = q3 + , r2 r2 r2 r4 = q4 + . . . r3 r3

Ako posle izvesnog broja tih deoba dod emo do deobe u kojoj nema ostatka, tj. ako je, za nezavisan broj n rn2 = qn , rn1 imaemo, stavivi drugi obrazac u prvi, zatim trei u drugi, pa etvrti itd. do poslednjeg, c s c c da je 1 a = q1 + b q2 + q3 + 1 1 .. 1 .

qn

To je takozvani verini razlomak . Njime je razmera a : b izraena pomou samih celih z z c brojeva q1 , q2 , q3 , . . . , qn . Ovakvo neprekidno delenje smo ve sreli u knjizi VII, no, tada c su a i b bila dva prirodna broja, a sad nema tog ogranienja jer su to duine bilo kakvih c z dveju dui. Ovo je dakle, i sada, Euklidov algoritam. On vodi do verinih razlomaka. z z Pretpostavimo sada da se takvim neprekidnim delenjem ne dod nikada do kraja, da e uvek postoji ostatak. Tada, po stavu 2, ove posmatrane veliine nisu samerljive, oba broja c a i b nemaju racionalan odnos, p je iracionalan broj. Tada se taj broj izraava beskrajnim z razlomkom a = q1 + b q2 + 1
1 q3 + q
4+ 1 1 q5 +

..

2.3.10

Jedanaesta knjiga

Predmet poslednje tri knjige je geometrija prostora, stereometrija. Napomenimo da je ova grka re dola od ,,stereon, ime se u geometriji nazivalo telo. Mada u grkom c c s c c jeziku postoje i druge rei za ,,telo, kao to je ,,soma to oznaava ivo telo, u geometriji c s s c z se odomaila re ,,stereon koja znai vrsto, kruto, jer u geometriji je zaista re o telima ili c c c c c oblicima prostora ukoliko su ti oblici vrsti, ukoliko ta tela ne menjaju oblik. Cvrsta tela c pretstavljaju one osobine koje izuava geometrija, nauka koja apstrahuje od svih promena c to se dogad s aju u prostoru tokom vremena zadravajui sam, nepromenjeni, ,,vrsti oblik. z c c Tako nam ta grka re, kao i druge u geometriji, ukazuje na blisku vezu geometrije sa c c njenim poreklom u iskustvu. Knjiga XI poinje sa 28 denicija. Na primer: c 1. Telo (stereon) je ono to ima duinu, irinu i debljinu. s z s 2. Kraj tela je povr (povrina). s s 3. Prava linija je pod pravim uglovima prema ravni kada ini prave uglove sa svim c pravama koje se sa njom seku, a jesu u toj ravni. 4. Ravan je pod pravim uglovima prema ravni kada prave nacrtane u jednoj od tih ravni pod pravim uglovima prema zajednikom preseku tih ravni, jesu pod pravim c uglovima prema drugoj od tih ravni, itd. Med ostalim denie se piramida, prizma, lopta, kupa, valjak. U prvoj spomenuu s toj deniciji poznaemo analogon deniciji linije i povri na elu prve knjige. Slino o c s c c

2.3 Euklidovi elementi

53

,,deniciji 2. U deniciji 3 se ispravno denie prava upravna na nekoj ravni, a u denis ciji 4 upravnost dveju ravni med sobom. u Iza denicija dolazi 39 stavova, elementarnih stavova stereometrije koji se, delom, nalaze i danas po udbenicima, ili su njima slini. To su stavovi o pravoj i ravni u raznim z c med usobnim poloajima, o paralelnim ravnima, o rogljevima (,,vrstim uglovima) itd. z c Naveemo, primera radi, prva tri stava. sc Stav 1. Ne moe prava biti delom u nekoj ravni, delom van nje. z Stav 2. Dve prave koje se seku jesu u jednoj ravni. Stav 3. Ako se dve ravni seku njihov presek je prava. Dokaze tih stavova neemo donositi ovde. Lako je zapaziti nedovoljnost dokaza prva c dva stava. No, sva tri stava su vrlo elementarne prirode i danas u njima obino gledamo, c ako ne same aksiome ono neposredne posledice izvesnih aksioma. Kao to ve rekosmo, s c aksioma ili postulata (po dananjem poimanju) ima vie nego to ih je Euklid istakao i s s s zato, sa ono malo postulata i aksioma svojih, on i nije mogao ispravno dokazati stavove.

2.3.11

Dvanaesta knjiga

Nastavljajui geometriju prostora, Euklid u ovoj knjizi donosi uglavnom stavove o c odnosima med zapreminama pojedinih tela (na primer o jednakosti zapremine dveju u prizama ili dveju piramida s jednakim osnovicama i jednakim visinama, o tome da se zapremine lopti odnose kao trei stepeni njihovih prenika). c c

2.3.12

Trinaesta knjiga

Ona sadri 18 stavova, prvo dvanaest o pravilnim poligonima: o ravnostranom trouglu, z kvadratu i pravilnom petouglu, zatim 6 stavova o pravilnim poliedrima. Prvih 12 stavova je potrebno u dokazivanju ovih 6 i zato se, bez sumnje, ovde i iznose.

2.3 Euklidovi elementi

54

sl.34 sl.36

sl.38

sl.35

sl.37

Slike 34-38 Poznato je da postoji pet vrsta pravilnih poliedara: pravilni tetraedar koji je ogranien c pomou etiri ravnostrana trougla (sl. 34), pravilni heksaedar ili kocka koja je ograniena c c c pomou est kvadrata (sl. 35), pravilni oktaedar koji je ogranien pomou osam ravnosc s c c tranih trouglova (sl. 36), pravilni dodekaedar koji je ogranien pomou dvanaest pravilnih c c petouglova (sl. 37) i pravilni ikosaedar koji je ogranien pomou dvadeset ravnostranih c c trouglova (sl. 38). Podsetimo da se pravilnim nazivaju oni poliedri (rogljasta tela) koji su ogranieni pravilnim poligonima podudarnim med sobom i kojima su, takod rogljevi c u e, med sobom podudarni. u Iza stava 18 u kome se utvrd uje odnos izmed veliina ivica pravilnih poliedara, iznosi u c se, u stvari, jo jedan, poslednji stav Elemenata i dokazuje se. Taj stav nije numerisan, s kao da je naknadno dodat. On glasi ovako: ,,Kaem zatim da se nikakav drugi oblik osim reenih pet oblika ne moe konz c z struisati, koji bi bio sadran izmed ravnostranih i ravnougaonih oblika, jednakih z u med sobom. u To znai: Pomenutih pet pravilnih poliedara su jedine vrste pravilnih poliedara i nema c ih vie. Zanimljiv je dokaz tog stava i mi emo ga izneti svojim reima. s c c U svakom roglju ili svakom temenu poliedra sastaje se izvestan broj trouglova, etvoc rouglova, uopte izvesnih poligona. Kod pravilnog poliedra svi ti poligoni su med sobom s u podudarni. Broj tih poligona koji se sastaju u jednom temenu mora biti vei od dva, jer c sa dva se, oigledno, ne moe obrazovati rogalj. Posmatrajmo redom sluajeve kad su c z c poligoni ravnostrani trougli, zatim kad su kvadrat, zatim petougli itd. U jednom temenu mogu se satati tri ravnostrana trougla i tada imamo, oigledno, c pravilni tetraedar. Mogu se sastati etiri ravnostrana trougla i tada imamo pravilni okc taedar. Mogu se sastati pet ravnostranih trouglova i tada imamo pravilni ikosaedar. Sest ravnostranih trouglova ne mogu se sastati u jednom roglju jer pored ani tako oko jedne

2.3 Euklidovi elementi

55

take est ravnostranih trouglova postavie se u jednu ravan, dakle nema roglja (sl. 39). c s c Jo manje je mogue sagraditi rogalj sa vie od est ravnostranih trouglova. s c s s

Slika 39 Zatim, u jednom temenu pravilnog poliedra mogu se sastati tri kvadrata i tada imamo kocku. Cetiri kvadrata ne mogu se sastati jer, kao ono est ravnostranih trouglova, tako i s etiri kvadrata pored c ana oko jedne take postavie se u jednu ravan (sl. 40). c c

Slika 40 Zatim, u jednom temenu pravilnog poliedra mogu se sastati tri pravilna petougla i tada imamo pravilni dodekaedar. Cetiri pravilna petougla ne mogu obrazovati rogalj jer svaki ugao tih petouglova iznosi vie od jednog pravog ugla, dakle, njih etiri zajedno s c iznose vie od etiri prava ugla (a trebalo bi da iznose manje od etiri prava ugla da bi s c c rogalj bio mogu). Jo pre je nemogue sagraditi rogalj sa vie od etiri pravilna petougla. c s c s c

Slika 41

2.3 Euklidovi elementi

56

Tri pravilna estougla postavljena na slian nain lee ve u jednoj ravni (sl. 41), s c c z c dakle, s pravilnim estouglima nije uopte mogue sagraditi rogalj i prema tome, niti neki s s c pravilni poliedar. Jo manje bi mogue bilo konstruisati pravilan poliedar s pravilnim s c poligonima koji imaju vie od est strana. s s Prema tome uoenih pet vrsta pravilnih poliedara su jedine. c Napomenimo, najzad, da se u nekim starijim izdanjima donosi vie od trinaest knjiga s Elemenata (do petnaest) ali dokazano je da te knjige ne potiu od Euklida ve su kasnije c c dodate.

2.4 Helenistiko razdoblje c

57

2.4

Helenistiko razdoblje c

Sa Euklidom stupili smo ve u drugu od dveju velikih epoha grke matematike i kulture c c uopte, u epohu helenizma, tj. grke (helenske) kulture, kad se ona razlila preko dalekih s c kulturnih zemalja onog vremena i dobila med unarodni znaaj i karakter. Glavno sredite c s nauke pa i matematike postala je tada, i uglavnom ostala, Aleksandrija, grad na uu Nila. sc Onde je med prvima bio delatan Euklid kao jedan od najveih naunika onog doba. Nisu u c c (Stoiheia) njegovo jedino delo. U tom delu on je, kako videsmo, izloio sistematski z onaj deo geometrijske nauke koji je smatrao osnovnim, potrebnim za nauno obrazovanje c uopte, a za one koji e se jo dublje baviti matematikom to je imalo da bude osnovno s c s delo preko koga se tek moglo ii dalje. Sam Euklid je napisao i druga matematika dela, c c uglavnom geometrijska, iji sadraj nije obuhvaen Stoiheiama. Napisao je tako nauno c z c c delo o konusnim presecima, zatim jedno o oblim povrima (povrinama) kao to su valjak s s s i kupa. Napisao je spis o geometrijskim sozmima, gde su se problemi sastojali u tome da se pronad skrivena greka u rasud e s ivanju. Med njegovim delima jedno bee iz optike, u s jedno iz astronomije, jedno iz muzike. Sadraj svih tih dela bio je, svakako, preteno z z matematiki. c Pogledajmo letimice razvie matematike helenistikog perioda. U Aleksandriji behu c c nastali osobito povoljni uslovi za razvie nauke ne samo zato to su se onde nali c s s na okupu mnogi od najveih umova, nego i zato to se sistematskim prikupljanjem i c s prepisivanjem svih naunih i kulturnih spisa i spomenika do kojih se moglo doi, stvorila c c uskoro u Aleksandriji ogromna biblioteka, oko pola miliona svitaka (tuba) od papirusa ili pergamenta. Tada su se plodovi grkog duha nali opet u onoj geografskoj sredini odakle im bee c s s poreklo. Kao to je, uopte, sutina aleksandrijske, helenistike uenosti u proimanju s s s c c z grke kulture sa starijim, istonijim kulturama, tako je i s matematikom. U prvi mah ona c c ima jo sasvim onaj karakter kakav je stekla u Atini i drugim sreditima grke uenosti no s s c c vremenom se sve jae ta grka uenost proima odlikama egipatske i vavilonske matemc c c z atike, a naravno, i njenim rezultatima koji su Grcima bili ostali nepoznati. To se moe z zapaziti moda i po tome to se u Grkoj matematika osobito razvila u pravcu teorijske z s c nauke kao to pokazuju Euklidovi Elementi, a to se sad uskoro javljaju znatni napreci u s s praktinim naukama kao to su zika i astronomija. I kad mi budemo poli da razmotrimo c s s aleksandrijsku matematiku imaemo vie potrebe nego prethodno, da zahvatimo i u asc s tronomiju i u pojedine grane zike. Takav hod razvia nai emo i kad bacimo pogled na c c c kulturu uopte i njene drutvene uslove jer helenizam pretstavlja proimanje grkih oblika s s z c s istonijim. c Vremenom, u okviru rimskog svetskog carstva, u meanju svih njegovih naroda i kuls tura, menjaju se oblici dotadanjeg ivota i dubok preobraaj drutva obavlja se kroz z z s hrianstvo koje je obeavalo da e izjednaiti robove s njihovim vlasnicima. U tom sc c c c tekom i zamanom previranju iezavaju i dotadanji uslovi razvia nauke te se i razvie s s sc c c matematikih nauka postepeno usporava i uskoro potpuno gasi na kraju ove epohe. c Najsjajnijim dobom antike nauke moe se smatrati prvo stolee po osnivanju alekc z c sandrijskog Museiona, tj. tree stolee pre nove ere. Sva kasnija stolea pokazuju ve c c c c znake venenja iako se sve do etvrtog stolea nove ere javlja, s vremena na vreme, poneki c c znatni matematiar i napreci s njime. c Iz III veka pre nove ere spomenuemo Aristarha sa Samosa (otprilike od godine c 310. do 250. pre Hrista) koji bi se mogao nazvati i najveim astronomom Starog veka, jer c je on prvi izveo raun kojim je dokuio daljinu Sunca i Meseca i njihove veliine s tanou c c c c sc koja se tada mogla postii. Na osnovu toga on je prvi izgradio heliocentrini sistem sveta. c c Spomenuemo zatim Arhimeda (287212. pre Hrista), velikog ziara i matematiara c c c koji je iveo na Siciliji ali je stojao u vezi sa aleksandrijskim naunicima, zatim Apolonija z c (265170. pre Hrista), jednog od najveig geometara Starog veka i Eratostena (276 c 194. pre Hrista), savremenika dvojice prethodno navedenih.

2.4 Helenistiko razdoblje c

58

Iz drugog veka pre Hrista spominjemo Hiparha (otprilike 170120. pre Hrista), drugog velikog astronoma Starog veka, velikog u praktinoj astronomiji, u odred c ivanju poloaja nebeskih tela, zatim Herona (oko godine 100. pre Hrista), velikog tehnikog z c pronalazaa i geometra. No, veliki matematiari postaju sve red i prema onome to c c i s znamo, o prvom stoleu pre Hrista nemamo ta govoriti. Godine 47. pre Hrista u ratu c s s Rimljanima izgorela je bogata Aleksandrijska biblioteka. To je bio jedan od najteih z gubitaka to ga je nauka ikad pretrpela. s Iz vremena posle Hrista spomenuemo astronoma Ptolemaja (87168) iji je geoc c centrini sistem sveta kroz vekove potisnuo heliocentrini sistem, zatim velikog geometra c c Paposa i aritmetiara Nikomaha iz III veka nove ere i najzad, Diofanta koji se moe c z smatrati prethodnikom nae algebre. Poslednji matematiari nestaju iz Aleksandrije u V s c veku. Godine 342. unitila je rulja, fanatizovana od hrianskog arhiepiskopa, i drugu s sc veliku biblioteku u Aleksandriji. Posle prve propasti postojala je, naime, velika biblioteka u gradu Pergamonu u Maloj Aziji i ona je preneta u Aleksandriju, a kad je i ta druga velika biblioteka propala gubitak je bio jo dublji. s Time se zavrilo cvetanje nauke u Aleksandriji. Posle toga jo je neko vreme izvesno s s sredite naunog ivota bila stara Platonova Akademija u Atini. No, ve oko 100 gos c z c dina kasnije, 529. godine, zabranio je car Justinijan ,,pagansku nastavu i dao zatvoriti Akademiju. Ponimo s Aristarhom. U kratkom spisu O odstojanju Sunca i Meseca koje nam c se izuzetno sauvalo zato to je bilo ulo u udbenike aleksandrijske kole, Aristarhas c s s z s dolazi matematikim rasud c ivanjem do saznanja o veliini i udaljenosti ovih nebeskih tela. c Izloiemo tok njegovih zakljuaka sluei se, pri tome, savremenim matematikim ozzc c z c c nakama. Iz tri nebeske pojave izveo je Aristarh svoje zakljuke: c 1. iz pojave da Mesec, rastui ili opadajui biva u jednom trenutku tano do polovine c c c obasjan, a polovina mu je u tami, 2. iz pomraenja Sunca i c 3. iz pomraenja Meseca. c

R S

Slika 42 Kada je Mesecu tano polovina svetla, pravac u kome vidimo Mesec je upravan na c pravu koju bi smo zamislili da spaja Mesec sa Suncem. Neka je (sl. 42) S Sunce, M Mesec, Z Zemlja (slike su, naravno, netane to se tie relativnih dimenzija pojedinih rastojanja i c s c nebeskih tela). Aristarh je izmerio ugao izmed pravca u kome se tog trenutka vidi Mesec u i pravca u kome se vidi Sunce. Oznaimo ga slovom . Taj ugao je jedva neto manji od c s 90 jer je odstojanje Sunca od Zemlje mnogo puta vee od odstojanja Meseca. c

2.4 Helenistiko razdoblje c

S M r R d D

59

Slika 43 Neka nam je R odstojanje Sunca, r odstojanje Meseca od nas. Po trigonometriji je razmera r : R jedaka cos . Ta razmera zavisi samo od ugla i nju je Aristarh mogao izraunati. Ona je izvestan vrlo mali broj k. Dakle, c r = k. R (1)

Budui da prilikom totalnog pomraenja Sunca konus senke to je Mesec baca na Zemlju c c s dodiruje zemljinu povrinu (sl. 43) Sunce i Mesec imaju isti prividni prenik. Oznaimo s c c li sa d prenik Meseca, a sa D prenik Sunca zakljuujemo da je d : D = r : R, pa iz (1) c c c sledi obrazac d = k. (2) D
M Z S

Slika 44 Naznaimo u slici 44 krugovima Sunce S, Zemlju Z, Mesec M i, priblino, njegovu c z krunu putanju oko Zemlje. Po toj putanji Mesec dospeva, kad su za to podesni uslovi, z u kupu koju u svemirskom prostoru obrazuje senka Zemlje (oseneni deo). Aristarh je c iz opaanja znao koliko vremena Mesec provede u senci Zemlje, a otud je odmah mogao z zakljuiti koliki deo meseeve putanje provede Mesec u senci. To je mogao saznati i c c neposredno, merei na nebu poloaj Meseca kad ud u senku, i poloaj kada izad iz c z e z e senke. Tako je saznao da je irina Zemljine senke u onoj daljini gde krui Mesec, jednaka s z dva prenika Meseeva (to smo na slici naznaili ucrtavanjem dva kruia jednaka krugu c c c zc M ). Sirina senke je tu, dakle, 2d. Povucimo, na slici 44 , kroz najviu taku tih dvaju kruia du uporednu s dons c zc z jom zajednikom dirkom krugova S i Z, sve do naznaenog prenika Zemlje. Isto tako c c c povucimo kroz gornju taku Zemljinog kruga du uporednu s donjom zajednikom dirkom, c z c sve do naznaenog prenika Sunca. Na taj nain dobili smo dva slina trougla. To su dva c c c c ravnokraka trougla. Manjem trouglu je duina kraka r, a veem R. Osnovica manjem je, z c oigledno 2d, a veem D , ako nam ozmaava prenik Zemlje. Kako su oba c c c c trougla slina imamo opet srazmeru, i to c r : R = ( 2d) : (D ) ili 2d r = , D R

2.4 Helenistiko razdoblje c

60

dakle, ako opet upotrebimo obrazac (1), 2d d = = k. D D (3)

Najzad, vratimo se slici 43. Kako je Aristarhu bio poznat ugao , a razmera D : R zavisi jedino od tog ugla, on je tu razmeru mogao lako izraunati. Mi emo je oznaiti slovom , dakle, napisaemo c c c c D = . R (4)

Iz prethodna etiri obrasca Aristarh je raunom izveo ono to je hteo, na sledei nain. c c s c c Iz (3) sledi 2d = k(D ), a otud + k = kD + 2d. No, iz (2) imamo da je d = kD, dakle (1 + k) = kD + 2kD = 3kD, a otud je D= 1+k . 3k

(5)

Ovo je prvi rezultat prenik Sunca se dobija u odnosu na prenik Zemlje. Kako je c c k vrlo mali broj, razlomak ispred je vrlo veliki broj. Ako Aristarh i nije imao pouzdanih podataka o veliini Zemlje (po jednoj oceni na koji nailazimo u Aristotela, Zemlja bi bila c vea nego to uistinu jeste, njen meridijan bi bio oko 74000 km umesto 40000 km koliko c s ima), ako mu je broj k netaan (0,523 umesto 0,0029), on je, svakako, dobio vano saznanje c z da je Sunce mnogo vee od Zemlje, a ne onako kako je naivno ovek zamiljao. c c s Iz (2) imamo da je d = kD, a kad se za D vrednost uzme iz (5) dobija se drugi vaan z obrazac 1+k , (6) d= 3 kojim je data veliina Meseca u odnosu na Zemlju. Razlomak je sada jedva vei od 1 , c c 3 dakle, Aristarh je saznao tada da je prenik Meseca treina prenika Zemlje, da je Mesec c c c manji od Zemlje, no ipak mnogo vei nego to se ranije zamiljalo. c s s D Iz (4) imamo da je R = , a otud, iz obrasca (5), da je R= 1+k . 3k (7)

Tako je Aristarh dobio udaljenost Sunca od Zemlje. Kako je i vrlo mali broj, dobio je za tu udaljenost jo kudikamo vei broj no za prenik Sunca. Moemo zamisliti da s c c z njegovu divljenju u ud c enju nije bilo kraja. Prvi put od postanka oveanstva otkrila se c c umu ovekovu neizreciva ogromnost svemirskog prostora. c Na posletku, iz (1) imamo da je r = kR, a kada to stavimo u (7) dobijamo i udaljenost Meseca: 1+k r= , (8) 3 koja je manja od prethodne, ali jo uvek vea od prenika Zemlje. s c c Na osnovu takvog svog rauna izgradio je Aristarh prvi heliocentrini sistem sveta, c c no njegov spis o tome nije nam se ouvao. Napomenimo uzgred da je u tome Aristarh c

2.4 Helenistiko razdoblje c

61

imao u pitagorejcima izvesne prethodnike. Pitagorejsko shvatanje sveta, a tako i drugih, bilo je, u poetku, geocentrino no, kako se u koli pitagorejaca negovala nauka, dolo se u c c s s njoj, moda prvi put, do heliocentrinih pretstava. Tako je Filolaj koji je krajem petog z c veka pre Hrista iveo u Tebi, uio da je sredite vasione ,,sredinja vatra koju nije jasno z c s s odredio, a mislio je, moda, na Sunce, no to nije smeo rei s obzirom na uticaj svetenstva. z c s Druga dva pitagorejca uila su, saobrazno tome, da se Zemlja obre oko svoje ose i da c c time izaziva smenu dana i noi, a da je sfera zvezda nekretnica nepomina (suprotno c c geocentrinom shvatanju). To pitagorejsko shvatanje prihvatio je, verovatno, i poznati c atinski lozof Anaksagora (5. stolee pre Hrista) kad je uio da Mesec prima svetlost c c od Sunca i da zato pokazuje svoje mene. Optuen zbog ovakvog uenja za krivobotvo, z c s spasao se, jedva, smrtne kazne. Nije nam poznato kako je proao Aristarh zbog revolucionarnosti svog uenja. Po s c jednom Plutarhovom spisu, stoiar Kleantes ,,pozivao je celu Grku da optui Aristarha c c z zato to je ,,hteo da pomeri sveti centar vasione i, da bi objasnio nebeske pojave, zaustavio s je nebo zvezda nekretnica, a nau Zemlju uputio da se kree po krugu nagnutu prema s c nebeskom ekvatoru i da se u isti mah obre oko svoje ose. Time je ve jasno naznaen c c c Aristarhov heliocentrini sistem. Prema jednoj napomeni Arhimeda, Aristarh je izveo da c je ,,svet mnogo vei nego to se misli i da je ,,sfera zvezda nekretnica ije sredite je takod c s c s e u Suncu, toliko ogromna da krug to ga Zemlja opisuje, stoji prema njoj u istoj razmeri s kao sredite jedne lopte prema njenoj povrini (tj. beskrajno je velika). s s Spomenuemo ovom prilikom zanimljiv podatak prema kome je Seleuk, sledbenik Arisc tarhov, Haldejac iz drugog stolea pre Hrista uio da ,,Mesec obilazi oko Zemlje i stvara c c plimu to je zaista tano i tvrdio da je ,,dokazao Aristarhov sistem. Ovo nas navodi na s c misao da je Seleuk doao do ideje o kosmikoj gravitaciji po kojoj Mesec kao teko telo s c s privlai mora na Zemlji i tako stvara plimu i oseku. c Arhimed je svakako jedan od najveih matematiara Starog veka, svojim pronalascima c c u geometriji, aritmetici, algebri i zici. O njegovoj nauci svedoe i neke zgode iz njegova c ivota koje se prepriavaju sve do danas, na primer, kako je pomou parabolikih ogledala z c c c spalio rimske brodove pri opsdi S irakuze, kako je pomou poluge podigao veliki brod iz c brodogradilita i tada rekao da bi isto tako mogao podi celu Zemlju kad bi naao taku s c s c oslonca za polugu. Od Arhimedovih geometrijskih radova znaajan je spis o merenju obima kruga, spis c o spirali, spis u kome nalazi povrinu parabolina otseka, dva spisa iz stereometrije. U s c c prvom spisu se pribliava tanoj vrednosti obima kruga posmatranjem opisanih i upisanih z c pravilnih poligona sa sve veim brojem strana. Izraunavajui obime tih poligona on dobija c c c brojeve vee od obima kruga (obimi opisanih poligona) i manje od obima kruga (obimi c upisanih poligona), a ti brojevi se sve manje razlikuju od obima kruga ukoliko je broj strana poligona vei. No, tom metodom koja je najznaajnija po tome to bi se po njoj c c s mogao izraunati obim kruga s onolikom tanou s kojom bi se htelo, dakle, mogao bi se c c sc po njoj izraunati s proizvoljnom tanou, na onoliko decimala koliko se hoe. Arhimed c c sc c tom metodom nije iao daleko ali ipak toliko da je za broj , kako to danas kaemo, naao s z s da se nalazi izmed 3 1 i 3 10 , tj. da je u 7 71 1 10 3 >>3 . 7 71 Kako je 3 1 = 3, 1428 . . ., a 3 10 = 3, 1408 . . . Arhimed je, dakle, dobio tane dve decimale c 7 71 broja , tj. = 3, 14 . . . Metodu beskrajnog uzastopnog pribliavanja nalazimo, jo jasnije, u Arhimedovu z s nalaenju povrine otseka parabole (kvadratura parabole). z s c Ta metoda je dobila svu svoju vrednost tek pronalaskom innitezimalnog (diferencijalnog i integralnog) rauna. Beskrajnim pribliavanjem dolazimo do tzv. graninih c z c vrednosti , a pojam granine vrednosti ili granice je osnovni stub innitezimalnog rauna c c

2.4 Helenistiko razdoblje c

62

i svekolike ,,vie matematike. U tim stvarima Arhimed je, dakle, jedan od prethodnika s innitezimalnog rauna. c
P

V1

M1

V2

M2

Slika 45 Evo ukratko kako dolazi Arhimed do povrine (do takozvane kvadrature) otseka s c parabole. Da bi dobio povrinu otseka omed s c enog tetivom (sl. 45) Arhimed povue prvo c du M V kroz sredite M tetive P Q, paralelno osi parabole. Oznaimo povrinu trougla z s c s P QV slovom . Ona se lako izraunava im su date take P i Q na paraboli. Ako na c c c tetivama P V i QV sagradimo analogno, trouglove P V V1 i QV V2 , polazei od sredita M1 c s i M2 tih tetiva, imamo dva nova trougla, oba manja od prvoga. Jednostavnim geometrijskim posmatranjem doznaje se da je povrina svakog od ta dva trougla , dakle, da je s 8 povrina oba zajedno 4 . s Da bi dobio povrinu otseka parabole Arhimed nastavlja zapoeto raspolovljavanje s c c tetiva beskrajno i dobija tako, izmed lukova parabole i dvaju trouglova P V V1 i QV V2 , u prvo etiri jo manja trougla kojima je ukupna povrina, kao to se odmah uvid opet c s s s a, etvrtina povrine prethodana dva trougla, tj. c s 1 = . 44 16 Zatim dobija osam jo manjih trouglova s ukupnom povrinom s s 1 = , 4 16 64 itd. Prema tome, povrina S uoenog otseka parabole ima vrednost beskrajnog zbira s c c S = + + + + ... 4 16 64 1 1 1 = (1 + + 2 + 3 + . . .) 4 4 4

To je geometrijski red (beskrajne zbirove nazivamo redovima, a lanovi tog reda c sainjavaju geometrijsku progresiju) i, kao to se u Euklidovim Elementima moglo nai, c s c imamo da je

2.4 Helenistiko razdoblje c

63

1+

1 1 1 1 + + + ... = 4 42 43 1

1 4

4 = , 3

dakle, S = 4 , a time je problem reen. s 3

p P

Slika 46 S velikom vetinom primenjuje Arhimed geometrijska razmatranja da bi izvrio kons s strukciju tangente na spirali (punoj liniji) koju je on naroito ispitivao i koju nazivamo z c njegovim imenom, da bi izvrio kvadraturu iseka spirale s vrhom u njenom sreditu. Tu s c s svoju spiralu denie Arhimed na sledei nain: Neka se poluprava p obre u ravni oko s c c c svoga kraja O stalnom brzinom, i neka se istovremeno na polupravoj p taka P udaljuje c od O stalnom brzinom. Tada taka P opisuje u ravni izvesnu liniju Arhimedovu spiralu c (sl. 46). Sam Arhimed je, kau, najvie cenio dva svoja rada iz stereometrije. Tu je dokazao da z s je povrina lopte jednaka etvorostrukoj povrini najveeg kruga te lopte (tj. kruga koji s c s c se dobija kad se lopta presee ravni koja prolazi kroz njeno sredite). To je ono to mi c s s izraavamo obracsem za povrinu lopte z s P = 4r 2 . Zatim, dokazao je da je povrina kalote (otseka lopte) onolika koliku daje poznati s c obrazac P = 2hr, gde je r poluprenik lopte, a h visina kalote. c

Slika 47

2.4 Helenistiko razdoblje c

64

Zatim je dokazao da je zapremina lopte jednaka dve treine zapremine valjka opisanog c oko lopte (sl. 47). Ako je r poluprenik lopte, visina valjka je 2r, dakle, zapremina valjka c je r 2 2r = 2r 3 , a prema tome, zapremina lopte je 2 4 2r 3 = r 3 , 3 3 tano prema poznatom obrascu. c Poznajemo i jedan njegov nauni spis nazvan,,peani, jer u njemu je re o mogunosti c sc c c zamiljanja i odred s ivanja neogranieno velikih brojeva kao to bi bio broj zrnaca peska. c s Arhimed pokazuje da se tano moe navesti broj koji je ne samo vei od broja zrnaca peska c z c oko Sicilije nego, tavie, vei od broja zrnaca peska koji bi ispunio sav svemirski prostor do s s c svoda zvezda stajaica (po tadanjem zamiljanju svemira). U tom radu njegova je tenja c s z da, jasnom matematikom milju ukae na mogunost imenovanja brojeva tako velikih da c s z c se naivno miljenje osea potpuno nemonim i nalazi jo rei kao,,beskrajno, ,,neizrecivo i s c c s c slino. Naelo pak pomou koga Arhimed pokazuje ma koliko velike brojeve je ono isto koje c c c je u osnovi samog dekadnog sistema brojeva denisanje sve vie jedinica. Tako Arhimed, s brojei prvo na tada poznati nain, dolazi do broja sto miliona, tj, 100000000 = 108 i taj c c broj smatra jedinicom vie vrste s kojom poinje ponovo brojati kao to je prethodno s s c s obinom jedinicom. Brojeve do te prve vie jedinice naziva prvom oktadom. c s S viom jedinicom moe imenovati neposredno sve brojeve od 1 108 do 108 108 . Oni s z obrazuju drugu oktadu. Broj 108 108 = 1028 = 1016 mu je nova, jo via jedinica s s s kojom opet poinje brojati. Tako se Arhimed penje sve vie, ka sve veim brojevima koji c s c se izraavaju pomou sve viih jedinica 1038 , 1048 itd. z c s Pri tome je izraunao da bi broj zrna peska, kad bi ovaj ispunjavao sav ,,svemir c svakako bio manji od broja koji emo mi ukratko napisati u obliku 1063 . Zanimljivosti c radi, spomenimo da je u teoriji relativnosti jednom izraunat priblini broj elektrona u c z svemiru i dobio se broj 1077 . 8 Arhimed ide i dalje i broj koji bismo mi napisali 10810 on smatra osnovnom jedinicom jo vie kategorije i sve brojeve do nje naziva prvom periodom da bi s njom gradio jo vee s s s c brojeve. Ovaj rad svedoi, svakako. i o tome da je problem beskrajnosti pred kojim c se misao antike bojaljivo povlai, ozbiljno zanimao Arhimeda. Tako je i moralo biti z c matematiaru koji se ve pribliavao innitezimalnoj metodi. c c z Ovim povodom progovorimo koju re o grkom pisanju brojeva. Kako ni oni u pisanju c c nisu imali pozicioni sistem, pisanje, pa otud i zamiljanje brojeva i raunanje s njima, bilo s c je znatno tee nego nama. U starije doba znaci su, na primer, bili sledei z c 1 bio

10

11

17

20

i slino dalje. Znak dolazi od rei (pet), od (deset). Znak za 100 je c c , za 1000 , a za 10000 . Prema tome bilo bi XXHHH = 2328. H Znak se obino skraivao i dobijao oblike ili te bi se pisalo =50, =500, c c

M X H MMXXXHHHH =78967. Kasnije se uvelo naelo (ve oko petog stolea pre Hrista) da se brojevi oznaavaju c c c c slovima. Taj, u istinu manje praktini jer je nejasniji, nain pisanja, mada neto krai, c c s c zadrao se do kraja grke i helenistike kulture. Po tom nainu je, na primer z c c c

10

20

100

500

2.4 Helenistiko razdoblje c

65

i = 523. Znak nad slovom kazuje da slovo treba smatrati znakom broja. Ali na taj nain se, c uzimajui u pomo i neka inae neupotrebljavana slova, moglo pisati samo do 999. Hiljade c c c su se pisale istim znacima stavljajui crticu ispred njih, na primer c = 1000, = 2000, itd.

Poznati su Arhimedovi radovi iz statike vrstih tela (poluga) i statike tenosti (Arhimec c dov zakon). Jedan spis se odnosi na odred ivanje teita ravnih ploa raznih oblika, jedan zs c je o telima to plivaju. Time je Arhimed jedan od osnivaa mehanike, ali jo ne mehanike s c s tela u pokretu nego samo u mirovanju. Ljudskoj misli je trebalo dugo da se zadri na z pitanjima statike kojima je, svakako, lake prilaziti pre no to se osmelila da istrauje s s z kretanja, tj. da se posveti pitanjima kimematike i dinamike. Poetak dinamike pada tek c u doba Preporoda i vezan je za ime Galileja, a Stari vek je ostao uglavnom u granicama statike kao to je, u neku ruku, statiko i svekoliko miljenje grkog racionalizma. s c s c Eratosten, savremenik Arhimeda, izazvao je divljenje svoji savremenika svestranou. sc On je, kau, sebe smatrao, pre svega, knjievnikom ali je napisao dela i iz lozoje i iz z z geodezije i geograje i hronologije i matematike. Moda je ideja da se egipatskoj godini z koja je imala uvek 365 dana i zato zakanjavala svake etiri godine za jedan dan, doda svake s c etvrte godine (prestupna godina) jedan dan, tj. ideja takozvanog julijanskog kalendara c (no koji su pre Rimljana uveli Egipani), Eratostenova ideja. c

A l O S

Slika 48 Eratosten je, na primer, izmerio nagib ekliptike i naao da je taj ugao 23 51 20 . s Njegov je prvi pokuaj da se tano izmeri veliina Zemlje. Sastoji se u sledeem: U s c c c junom Egiptu, u gradu Sijeni taka S na krugu koji pretstavlja Zemlju na slici 48 z c bio je poznat bunar u ijem dnu se Sunce ogledalo u podne samo jedanput u godini. Tog c dana je, dakle, Sunce bilo u podne u Sijeni na zenitu, dakle u pravcu poluprenika OS. c Da bi doao do cilja Eratostenu su bila potrebna jo samo dva podatka: ugao to u s s s Aleksandriji (taka A) u isto podne zaklapa pravac zenita s pravcem u kome stoji Sunce c i, zatim, daljina Sijene od Aleksandrije, tj. duina luka AS. Ovaj drugi podatak je bio z poznat iz radova geodeta. Znalo se da je l = 5000 stadija. Prvi podatak je merenjem dobio sam Eratosten i naao da ugao iznosi tano pedeseti deo punog ugla. Kako se pravci s c sunevih zraka u takama A i B mogu smatrati paralelnim zbog velike daljine Sunca, ima c c i ugao AOS vrednost , dakle luk l je pedeseti deo celog Zemljinog meridijana ili ekvatora (Zemlja se tada jo smatrala loptom). Prema tome duina meridijana je 50l = 50 5000 s z stadija = 250000 stadija. Kako grki stadion iznosi 164 metra, znai da je duina ekvatora c c z 41000 km, to se, zaista, malo razlikuje od tane vrednosti 40003 km. s c

2.4 Helenistiko razdoblje c

66

1 11 21 / // 31 41 51 / // 61 71 81 / // 91 / // 101 111 ///

2 12 / // 22 / // 32 / // 42 / // 52 / // 62 / // 72 / // 82 / // 92 / // 102 /// 112 ///

3 13 23 33 / // 43 53 63 / // 73 83 93 / // 103 113

/4 // / 14 // / 24 // / 34 // / 44 // / 54 // / 64 // / 74 // / 84 // / 94 // 104 /// 114 ///

5 /6 // 7 / 15 // / 16 // 17 / 25 // / 26 // / 27 // / 35 // / 36 // 37 / 45 // / 46 // 47 / 55 // / 56 // / 57 // / 65 // / 66 // 67 / 75 // / 76 // / 77 // / 85 // / 86 // / 87 // / 95 // / 96 // 97 105 106 107 /// /// 115 116 117 /// /// ///

/8 // / 18 // / 28 // / 38 // / 48 // / 58 // / 68 // / 78 // / 88 // / 98 // 108 /// 118 ///

/9 // 19 29 / 39 // 49 59 / 69 // 79 89 / 99 // 109 119 ///

/ 10 // / 20 // / 30 // / 40 // / 50 // / 60 // / 70 // / 80 // / 90 // 100 /// 110 /// 120 ///

Eratostenovo sito Spomenuemo jo tzv. Eratostenovo sito. To je elementaran nain dobijanja prostih c s c brojeva. Ispiemo niz prirodnih brojeva dokle hoemo, tako da brojevi do 10 stoje u prvom s c redu, zatim do 20 u drugom redu itd. Brojevi 1 i 2 su prosti. Brojevi iji je oblik 2n, c gde je n ma koji prirodni broj vei od 1, nisu prosti i njih emo precrtati (vidi shemu), a c c to znai od 2 precrtavamo svaki drugi broj u ispisanoj shemi, dakle, 2, 4, 6, itd. Posle 2 c sledei neprecrtani broj je 3. To je prost broj. Naprotiv, brojevi oblika 3n, gde je n ma c koji prirodni broj vei od 1, nisu prosti, te sad i njih treba precrtati, a to znai, poavi c c s s od 3, treba precrtati svaki trei broj. Zatim prelazimo na sledei neprecrtani broj iza 3, a c c to je 5 i precrtamo, po istom pravilu, sve brojeve oblika 5n, gde je n ma koji prirodni broj vei od 1, a to znai sve brojeve u stupcu ispod 5 i sve u desetom stupcu (ovo je ve ranije c c c uinjeno. Idui neprecrtani broj je 7 i sad treba precrtati sve brojeve 7n itd. Primetimo c c da je dovoljno ako se osvrnemo na brojeve 7n kad je n 7 jer, na primer, broj 7 5 je ve c ranije precrtan kao jedan od brojeva 5n. Dakle kada dospemo do nekog prostog broja p treba precrtati sve brojeve pn, gde je n p. Prema tome, ako, na primer, traimo samo z proste brojeve manje od 120 ne treba ni otpoinjati sa 11, jer je 11 11 ve vee od 120. c c c Brojevi koji pri svakom postupku ostanu neprecrtani jesu prosti brojevi. Apolonije iz Perga je trei veliki matematiar treeg stolea pre nove ere, savrec c c c menik Arhimeda i Eratostena. On je, kao i Eratosten, iveo u Aleksandriji. Njegovo delo z o konusnim presecima ,,Konika, u koje je uneo dotadanje znanje o tom predmetu kao s i svoja otkria izazvalo je divljenje savremenika i kasnijih naunika. Govorilo se da se c c nema vie ta dodati teoriji konusnih preseka. To delo obuhvata u osam knjiga oko 400 s s stavova. Govoriti o sadraju tog dela, jednog od najsjajnijih matematikih dela drevnosti, z c odvelo bi nas predaleko. Recimo jo samo da se geometrijsko ispitivanje tu izdie do takvih s z visina da se Apolonije moe smatrati i prethodnikom savremene projektivne geometrije. z Naravno, nije to jedino delo Apolonijevo. Napisao je i razna druga dela iz geometrije i astronomije. Jedan rad O dodirima sadri i tzv. Apolonijev problem koji se sastoji u z sledeem: treba konstruisati u ravni krug koji dodiruje tri data kruga te ravni. Pri tome c se moe pretpostaviti i da je neki od datih krugova beskrajno mali, tj. da se sveo na z jednu taku ili pak da je postao beskrajno veliki i pretvorio se u pravu liniju. Prema tome c Apolonijev provlem obuhvata vie uih problema kao to je konstrukcija kruga koji prolazi s z s kroz jednu taku i dodiruje dva kruga ili koji prolazi kroz dve take i dodiruje jedan krug c c ili koji dodiruje jednu pravu i dva kruga itd. Napomenimo da je Apolonije proraunavao obim kruga i pribliio se vrednosti broja c z jo vie nego Arhimed. Misli se da je, kako bi smo danas rekli, dobio broj priblino s s z na prve etiri decimale, tj. dobio je da je 3, 1416 ( je znak za priblinu jedakost). c z

2.4 Helenistiko razdoblje c

67

P k S

Slika 49 Vano je i Apolonijevo prouavanje epicikala, tj. krivih koje opisuju take vrsto z c c c spojene s krugom koji se kotrlja u ravni po nepominom krugu. Ako se krug k kotrlja po c krugu k, taka P na krugu k koji je vrsto spojen s krugom k opisuje epicikl (epiciklinu c c c krivu, sl. 49). U prouavanju tih linija Apolonije je, po miljenju profesora M. Milankovia c s c poao od Aristarhova heliocentrinog sistema jer, ako se sa saznanjem koji taj sistem prua, s c z stavimo na stanovite koje zauzima posmatra koji smatra da Zemlja miruje, tada bi se s c planete kretale po epiciklima. Pri tome je k krug po kome se sunce prividno kree oko c zemlje u jednoj godini. Apolonijevu teoriju epicikala, izniklu iz heliocentrinog sistema c Aristarhova, iskoristio je kasnije Ptolemaj i na njoj izgradio svoj geocentrini sistem. c No, Kopernik je jo jasnije prozreo heliocentrino jezgro teorije epicikala i tako probratio s c Ptolemajev sistem sveta u heliocentrini. c Tree stolee pre nove ere je prvo i najstarije doba aleksandrijske matematike c c doba Euklida, Arhimeda, Aristarha i Apolonija. U iduim stoleima vie se dopunjavalo i c c s komentarisalo nego to se nadmaivalo ono to se tada bilo dostiglo. s s s

t 1 r

Slika 50 Hiparh koji je iveo uglavnom na Rodosu (otprilike 170120. godine pre nove ere)jedan z je od najveih grkih astronoma to se tie astronomske prakse. Znaajni su mu i radovi c c s c c u geograji gde je vrio tanije izmeravanje poloaja pojedinih mesta na Zemlji. Tom s c z prilikom uvodi geografske duine i irine mesta, a to je ve jedna vrsta koordinatnog sisz s c tema, i javlja mu se potreba za trigonometrijom te se Hiparh moe smatrati tvorcem z trigonometrije. Napisao je dvanaest knjiga o tetivama krugova i njihovim centralnim uglovima. Tu razmera tetive t, zahvaene centralnim uglom , spram poluprenika r c c kruga (sl. 50) ima ulogu osnovne trigonometrijske funkcije. Ekvivalentna je sinusu. Ako, naime, ugao raspolovimo, dolazimo lako do obrasca t = 2 sin r 2

2.4 Helenistiko razdoblje c

68

ili, ako ugao merimo duinom zahvaenog luka l na koncentrinom krugu kome je poluz c c prenik 1 c t l = 2 sin . r 2 S duinom luka l menja se i duina tetive t koja je, prema tome, odred z z ena trigonometrijska funkcija luka l, data prethodnim obrascem. Hiparh je radi svojih praktinih rauna c c izradio bio tablice te veze izmed l i t. To su, verovatno, prve trigonometrijske tablice u u istoriji. Pomou njih on je praktino izvodio triangulaciju (o kojoj emo govoriti kasc c c nije) i, na primer, izraunavao daljinu nekog predmeta koju bi neposrednim nainom bilo c c nemogue izmeriti. Slini trigonometrijski problemi javili su mu se, svakako, i u astronomiji c c te je isto toliko i radi nje postavio svoju trigonometrijsku metodu. Jedan od najveih matematiara to se tie praktinih primena njenih je Heron koji c c s c c je iveo, verovatno, u prvom stoleu pre nove ere. On je, kau, postavio grad z c z evinarstvo i geodeziju na naune osnove. Njega ne interesuje teorijska strana matematikih problema c c nego sve radi prakse. U tome je, bez sumnje, blii egipatskoj matematici nego grkoj. z c Praktini su mu ciljevi i u delu Metrika koje je geometrijskog sadraja i obuhvata tri c z knjige. U prvoj knjizi bavi se izraunavanjem ravnih i oblih povri, u drugoj zapreminom c s tela, u treoj deobom tela i povri. U prvoj knjizi nalazimo i poznati Heronov obrazac c s za povrinu trougla kome poznajemo samo njegove tri strane, a, b i c. Povrina P ima s s vrednost a+b+c P = s(s a)(s b)(s c), s = . 2 Da bi taj obrazac bio zaista praktian treba znati kako vaditi drugi koren na lak nain. c c Zato Heron daje i obrazac pomou koga se lako izraunava drugi koren priblino. Recimo c c z da treba dobiti drugi koren broja N . Potraiemo broj koji je potpun kvadrat, na primer zc A, a koji se to manje razlikuje od N . Imaemo s c N = A2 B, gde je B srazmerno mali broj. Tada vai sledei obrazac pribline jednakosti koji se, z c z takod naziva Heronovim e, N= A2 B A B . 2A

Taj obrazac moe posluiti da se tanoj vrednosti drugog korena jo vie pribliimo i, z z c s s z tavie, da joj se neprestano pribliujemo. To je i sam Heron znao. Ako naime stavimo s s z A imamo N= B = A1 , 2A A2 B1 , 1

gde je B1 broj manji od B jer je A2 blii broju N od A2 . Ako opet primenimo Heronovu z 1 priblinu jednakost imamo da je z N A1 B1 . 2A1 720. Kako je 272 = 729,

Evo primera koji se nalazi u Herona. Treba nai priblino c z imamo da je 720 = 272 9. Dakle, 720 27 9 1 5 = 27 = 26 . 54 6 6

2.4 Helenistiko razdoblje c

2

69

1 Zaista, 26 5 = 720 36 to se od 720 vrlo malo razlikuje. Ako hoemo da razlika bude manja s c 6 5 stavimo 26 6 umesto 27. Imaemo c

5 1 29 720 26 = 26 . 6 36 36

Heron je napisao i jedno delo u tri knjige o mehanici i razna druga dela iz matematike i zike. U njegovim spisima nalazimo, na primer, ideju hidrauline maine i teodolita, c s kojim se vre meranja u geodeziji. U spisima Pneumatika i Automata iznosi opis oko sto s maina koje odaju genijalnog pronalazaa i prednjae za mnoge vekove u razviu mainske s c c c s tehnike. Tu nalazimo, na primer, opis dvocilindrine vatrogasne pumpe pa, ak, i parne c c maine kakva se pojavila ponovo tek u prolom stoleu, pre Vatova ured s s c aja. Moe nas z uditi to se ti tehniki izumi nisu jo tada razvili dalje i poeli preobraavati nain rada i c s c s c z c ivota. Uzrok je u celokupnom drutvenom ustrojstvu antikog doba. Osim toga, kao to z z c s ve rekosmo, godine 47. pre nove ere zadesila je nauku katastrofa poara Aleksandrijske c z biblioteke, a to je samo doprinelo da se razvie nauke zaustavi za mnoga stolea. c c Ptolemaj (87168. nove ere) je pisac uvenog astronomskog dela u kome je razrad c en geocentrini sistem sveta i koje je kroz dugi niz vekova smatrano isto tako neprigovorivim c kao to bee Euklidovo u geometriji. To je Veliki matematiki zbornik, poznat pod imenom s s c Almagest. U tom delu Ptolemaj nastavlja Hiparha, dopunjujui ga i usavravajui njegova c s c izlaganja. Delo se sastoji iz 13 knjiga. Evo ukratko sadraja. z U prvoj knjizi re je o prethodnim geometrijskim pojmovima. Med ostalim razvija se c u tu trigonometrija, ravna i sferna. Izlaganje trigonometrije, mada u starom obliku kakav upoznasmo kod Hiparha, tako je dobro izvedeno da se sve do doba Preporoda nije nadmailo. s U toj knjizi Ptolemaj tumai i kosost ravni ekliptike. U drugoj knjizi prouava posledice c c sfernog oblika Zemlje. Tu na jednom mestu primeuje da bi bilo jednostavnije uzeti da c se Zemlja okree ali to se, kae, protivi injenicama posmatranja. Kao to znamo, tog c z c s protivljenja nema kao to su Aristarh i njegovi uenici ve bili utvrdili ali, na jednoj s c c strani, moda su o tim pitanjima spisi bili iezli jer Ptolemaj je iveo oko dva stolea iza z sc z c poara Aleksandrijske biblioteke, a na drugoj, doba Ptolemaja je ve doba neopitagorejaca z c i drugih srodnih shvatanja sveta koja su se protivila izbacivanju nae planete iz sredita s s vasione. U treoj knjizi Ptolemaj tumai kretanje Sunca oko Zemlje, a u etvrtoj i petoj krec c c tanje Meseca. U estoj knjizi izlae teoriju eklipsa (pomraenja Sunca i Meseca). U oss z c talim knjigama izlae teoriju planeta, gde se koristi Apolonijevom teorijim epicikala. Kao z to rekosmo, to delo je ostalo merodavno i osnovno delo astronomije sve do Kopernika i s Keplera, tj. do 16. i 17. stolea. c Kao i drugi,,matematiari, Ptolemaj se u svojim istraivanjima nije ograniavao samo c z c na jednu oblast, mada je astronomija sama bila ve tada vrlo iroka oblast naunog rada. c s c Znamo za njegove radove i iz optike, i akustike, i mehanike, pa i geometrije. On je prvi za koga znamo da je nastojao da dokae Euklidov postulat o paralelama. O tome je i spis z napisao ali je njegov ,,dokaz nepotpun. Otprilike u isto doba iveo je Nikomah . Njegovo delo Aritmetika smatrano je skoro z hiljadu godina onim u aritmetici to su Euklidovi Elementi u geometriji. Donekle slino s c Elementima, Nikomahova Aritmetika izlae sistematski ono to se u aritmetici smatralo u z s njegovo doba osnovnim, a moda i glavnim znanjem. Dok je i u Elementima bilo rei o broz c jevima, ali su se onde posmatrali geometrijski, Nikomah se aritmetikom bavi aritmetiki. c Njegova Aritmetika razmatra pojedine vrste prirodnih brojeva kao to su parni i neparni, s prosti brojevi, zatim tzv. savreni brojevi, gurativni brojevi itd. Prouavanju proporcija s c posveuje se zasebna panja i razlikuje se geometrijska, aritmetika i harmonijska sredina. c z c Podsetimo se, aritmetika sredina dva broja a i b je broj c a+b , 2

2.4 Helenistiko razdoblje c

70

geometrijska sredina je a harmonijska je

1 a

2 +

a b, = 2ab . a+b

1 b

Ako hoemo da karakteriemo sadraj Aritmetike, moemo rei da se u njoj izlau c s z z c z ona uenja iz elementarne teorije brojeva koja su grkoj nauci bila poznata, a razvila su c c se naroito kod pitagorejaca i u njima srodnim kasnijim kolama. c s Sve do kraja treeg stolea nove ere nemamo nieg to bi iz matematike vredelo c c c s pomenuti. U sklopu celokupnog hoda istorije, gube se sve vie one povoljne prilike koje su s i matematikim naukama omoguile procvat kakav je bio osobito u doba Euklida. Grka c c c nauka koja se bila uzdigla u borbi sa starijim religioznim i mitolokim pogledima i koja s je dostigla bila veliku samostalnost prema njima, sad se ponovo slivala s njima, stvarajui c sinteze u kojima se egzaktna nauka sve vie gubila. Posle neopitagorejaca dolazi doba neos platoniara. Jedan od njih, Jamblih , poznat i kao matematiar, tipian je pretstavnik c c c tog doba. Ziveo je poetkom IV stolea. Njegova Zbirka pitagorejskih uenja sastojala c c c se iz nekih deset knjiga (sauvale su se prve etiri) iji sadraj je ukratko ovaj: prva knc c c z jiga ivot Pitagore, druga uvod u lozoju, trea uvod u matematiku, etvrta z c c razjanjenje k Nikomahu, peta razmatranja iz zike, esta iz etike, sedma s s mistino-aritmetika razmatranja, osma muzika, deveta geometrija, deseta sferna c c geometrija. Ve iz ovih rei nazire se eklektini i mistini karakter ovog dela kojim se c c c c matematika u njemu proima. Ipak, jo su se u matematici obavljali i neki znatniji napreci, z s kao to emo videti posmatrajui dela dva velika pozna pretstavnika grke matematike s c c c Paposa Aleksandrijskog i Diofanta. Papos, s kraja III stolea, najpoznatiji nam je svojom Zbirkom matematikih razc c matranja gde u osam knjiga daje pregled izvesnih problema i spisa ranijih matematiara, c a dodaje i svoja otkria koja se odlikuju znatnim znanjem i otroumnou pisca. Tako, c s sc na primer, moemo njemu pripisati tzv. Guldinovo pravilo koje je ponovo pronad z eno tek u 17. veku i koje nam daje zapreminu obrtnih (rotacionih) tela. Nalazimo i stav o stalnosti dvorazmere, jedan od osnovih u projektivnoj geometriji i koji se sastoji u sledeem: c Neka su A, B, C, D ma kakve etiri take na nekoj pravoj p. Razmera AC : BC podeljena c c razmerom AD : BD je izvestan broj i zove se dvorazmera. Ako take A, B, C, D projic ciramo iz koje god take O na koju bilo pravu p , dobiemo opet tiri take A , B , C , D c c c c (sl. 51). Naravno, razmete AC : BC i A C : B C nisu jednake, osim ako prava p ima nartoti poloaj (ako je uporedna sa p ili se, na primer, take A i A poklapaju). c z c

O p B C D

A A B

p D

Slika 51 Opte reeno, razmere se pri projiciranju ne odravaju, one se menjaju. Ali, u svoj toj s c z promenljivosti, odravaju se dvorazmere. To kazuje dotini stav. Po njemu je dvorazmera z c

2.4 Helenistiko razdoblje c

71

taaka A, B, C, D uvek jednaka dvorazmeri A , B , C , D , tj. c A C A D AC AD : = : . BC BD BC BD U Paposovim aritmetikim razmatranjima nalazimo sledeu novinu. On oznaava c c c posebne brojeve kao svi, tadanjim obinim grkim slovima. Ali on upotrebljava ta slova i c c u drugom smislu: da bi oznaio koji bilo broj, dakle, upotrebljava ta slova da bi oznaio c c opte brojeve. Tada pie vea slova da bi se po veliini razlikovala od onih koja oznauju s s c c c posebne brojeve. Tako mu, na primer, veliko A moe znaiti 20, veliko B moe znaiti 3 itd. z c z c To je ve ono naelo koje odlikuje nau algebru. Neto slino nali smo i ranije, u Euklida, c c s s c s ali obeleavajui opte brojeve slovima Euklid misli na dui koje mu pretstavljaju brojeve. z c s z Odatle je trebalo poi korak dalje da bi se i bez geometrijske interpretacije postavilo c naelo oznaavanja optih brojeva slovima. No, ini nam se da Papos jo nije uvideo svu c c s c s dalekosenost tog otkria. z c Ipak su najznaajnija Paposova otkria ona iz geometrije koja danas ubrajamo u c c projektivnu geometriju i ine da ga moemo smatrati, uz Apolonija, prethodnikom te c z grane matematike. Diofant je uio u Aleksandriji u III ili IV stoleu. Njegovo glavno delo Aritmetika c c sastojalo se iz 13 knjiga od kojih nam nisu sve poznate. U tom delu Diofant se znatno pribliio naoj algebri. Reava algebarske jednaine prvog, drugog pa i treeg stepena z s s c c pomou izvesne simbolike koja potsea na nau. Tako, na primer, Diofant obeleava c c s z nepoznatu znakom ije poreklo nije dovoljno utvrd c eno. Prema tome, kad mu se u jednaini javlja nepoznata koju bismo obeleili, na primer, slovom x, kao sabirak, Diofant c z pie , gde znai, kao to videsmo 1. Ali ako se kao sabirak javlja x vie puta, na s c s s primer, 11x, Diofant pie gde znai 11, tj. znak se javlja dvaput uzastopce. s c Kad bi smo mi pak pisali x2 ili x3 , Diofant pie , odnosno K kao skraenice za rei s c c (dinamis=kvadrat) i (kibos=kub). Sline skraenice ima i za vie stepene, c c s sve do x6 . Nezavisni lan jednaine obeleava pomou znaka M koji dolazi od rei c c z c c = 12. Zatim za oduzimanje postoji znak (slovo (monas=jedinica), na primer, M od rei , leipsis=oduzimanje), a gde treba sabrati Diofant stavlja znake jedan c do drugog bez zasebnog znaka za sabiranje. Znak jednakosti je , prvo slovo rei c (isos=jednak). Tako, na primer, K M znai c x3 + 8x (5x2 + 1) = x. Na taj nain Diofant rauna s jednainama. To je ve neka simbolika algebra koja jo c c c c c s nije nala najpogodnije simbole ali se s njom ve mogu reavati uspeno jednaine. Kako s c s s c su Diofantovi simboli mahom skraenice, sinkope, algebra obrad c ivana njegovim nainom c naziva sa sinkopnom algebrom i smatra se stepenicom razvia algebre koji prethodi naoj, c s simbolinoj algebri. Ali, kao to vidimo, izmed Diofantove sinkopne algebre i nae simc s u s boline, razlika je naelno skoro nikakva. Izvesna krupnija razlika je u tome to su koec c s cijenti Diofantovih jednaina uvek samo posebni brojevi. On, dakle, ne reava formalno c s neku optu jednainu, nego uvek posebnu, s odred s c enim brojevima, kao to su jo i drevni s s Vavilonjani inili. Ali na takvoj posebnoj jednaini izlae se opta metoda reavanja kao c c z s s i na optoj jednaini. s c Glavni nedostaci Diofantove algebre su oni koji proistiu iz jo nedovoljno proirenog c s s pojma broja. Kao to smo videli, broj je u grkoj matematici samo celi pozitivan broj. s c Tek Diofant rauna i sa pozitivnim razlomljenim brojevima kao i sa celim brojevima i, c mada razlomke ne naziva izriito brojevima, on sa njima postupa kao sa brojevima. Na c taj nain on je doao sasvim blizu savremenom shvatanju, po kome su i razlomci brojevi c s

2.4 Helenistiko razdoblje c

72

u izvesnom irem smislu. Razlika je jo samo u rei, odnosno u proirenom pojmu kome s s c s slui re broj . z c Slian napredak nalazimo i u pravcu negativnih brojeva. U Diofanta, tavie, nalazimo c s s formalno pravilo o mnoenju pozitivnih i negativnih brojeva koje se ui u naim srednjim z c s kolama. Nalazimo rei: ,,broj za oduzimanje pomnoen brojem za oduzimanje daje broj s c z za sabiranje; broj za oduzimanje pomnoen brojem za sabiranje daje broj za oduzimanje. z Doifant je, naime, otkrio da je u nekom algebarskom zbiru gde se nekoliko brojeva delom sabiraju, a delom oduzimaju, na primer, 2 + 3 4 + 7, ako taj zbir treba pomnoiti s z drugim takvim zbirom, na primer, sa 7 5, moemo prvo sabrati, tj. raunati ovako z c (2 + 3 4 + 7) (7 5) = 8 2 = 16, a moemo i prvo mnoiti, mada su neki od tih brojeva ,,za oduzimanje, prema reenom z z c pravilu, pa emo opet dobiti taan rezultat: c c (2 + 3 4 + 7) (7 5) = 2 7 + 3 7 4 7 + 7 7 2 5 3 5 + 4 5 7 5 = 16. Otkrivi to formalno pravilo po kome moemo mnoiti i sa ,,brojevima za oduzimanje, s z z Diofant je uistinu doao do pojma negativnog broja, ali on eksplicitno jo nije (koliko nam s s je poznato danas) obrazovao pojam negativnog broja. On samo postupa tako kao da taj pojam ve ima, po navedenom pravilu. Govorei o ,,brojevima za sabiranje i ,,brojevima c c za oduzimanje on, u stvari, govori o pozitivnim i negativnim brojevima ali se nigde ne usud uje da negativan broj napie sam za sebe kao to mi, na primer, piemo 5, nego s s s samo u razlikama i algebarskim zbirovima ija vrednost mora biti pozitivna, to moemo c s z shvatiti kao dokaz da do pojma negativnog broja nije doao. s Naravno, Diofant je ostao daleko od iracionalnih brojeva. Drei se iste algebre koja z c c ima u vidu samo brojeve, a ne geometrijske interpretacije (kao to smo, na primer, nali s s u Euklida), Diofantu se ne ini moguim da u oblasti brojeva obrazuje pojam koji bi c c odgovarao razmeri dveju nesamerljivih dui. Njemu je drugi koren iz nekog broja izvestan z pozitivan broj ili on uopte ne postoji. Tako je Diofant u svojoj algebri dalje od iracionalnih s brojeva nego to bee Euklid. s s Napominjemo da u reenjima kvadratnih jednaina Diofant uzima u obzir uvek samo s c ono reenje koje ispred korena ima znak +. Zato ne pominje nikad ono drugo reenje pa s s s ni onda kad bi oba reenja bila pozitivna, nije nam poznato i dovodi do sumnje da je za s nj uopte znao. s
y

x O

Slika 52 Opte uzevi, Diofant je u svojoj Aritmetici usavrio reavanje odred s s s s enih algebarskih jednaina doavi, u vie no u jednom pogledu, sasvim blizu naoj simbolinoj algebri. Ali, c s s s s c osim toga, on je tu izloio i kako se reavaju tzv. neodredene jednaine koje se nazivaju i z s c njegovim imenom, i nije nemogue da se on njima prvi bavio u istoriji matematike. Re c c je uvek o jednoj jednaini prvog stepena s dve nepoznate, na primer, c 3x + 4y = 10. (1)

2.4 Helenistiko razdoblje c

73

Oigledno, takva jednaina ima beskrajno mnogo reenja, jer za svako x postoji izvesno c c s reenje u odnosu na y. Ali ako s Diofantom pretpostavimo da reenja treba da budu celi s s pozitivni brojevi, postoji odred eni niz reenja. To se moe najlake uvideti ako se setimo s z s da jednaina (1) pretstavlja, u analitikoj geometriji, pravu; x i y su tada koordinate c c taaka te prave. Traimo li da te vrednosti budu celi brojevi pitamo, znai, da li ta prava c z c prolazi kroz take s celim koordinatama i, ako prolazi, kroz koje prolazi (sl. 52). To su c za jednainu (1) take (2, 1), (2, 4), (6, 2) itd. Diofant bi samo par pozitivnih brojeva c c x = 2, y = 1 smatrao reenjem. s