Krompir

Autori: FAO tim - Pascal Bernardoni, ivko Bugari, Goran ivkov, Olivera Jordanovi, ore Moravevi, Florian Farka, Miroslav Ivanovi, Zoran Broi Izdava: FOOD AND AGRICULTURE ORGANIZATION OF THE UNITED NATIONS ORGANIZACIJA UJEDINJENIH NACIJA ZA ISHRANU I POLJOPRIVREDU Donor: Governments of the Kingdom of Norway and of the Kingdom of the Nederlands Vlade Kraljevine Norverke i Kraljevine Holandije Zahvaljujemo se poljoprivrednim proizvoaima koji su svojim iskustvom pomogli izradu ove broure tampa: Lavalu Dizajn i priprema za tampu: Milan Novii FAO Coordination Office for Serbia and Montenegro FAO Kancelarija za koordinaciju projektima u Srbiji i Crnoj Gori arka Marinovia 2, 11 000 Beograd Tel. 011/2661-713, 2661-796, 2661-892

Osnovni podaci
Znaaj
- Veoma prilagodljiva kultura sa visokom reproduktivnom sposobnou (5-20 puta) - Krompir je lako svarljiva namirnica i bogat izvor energije, skroba, vitamina, mineralnih materija, organskih kiselina.

Rasprostranjenost
- Gaji se na svim svetskim meridijanima - U Srbiji se gaji na oko 70-80.000 hektara. - Proseni viegodinji prinosi u Srbiji su oko 12 t/ha. - Prosena potronja po stanovniku je oko 65 kg.

01

Proseni prinosi krompira u nekim zemljama Evrope u 2003. (t/ha), FAO

50 45 40 35 30 25 20 15 10 5
Italija Makedonija Slovenija Grka Nemaka V. Britanija Holandija Maarska Rumunija Hrvatska eka SCG BiH

Uslovi uspevanja
Zemljite
- Krompir zahteva plodno i strukturno zemljite. - Izbegavati plitka, skeletoidna i zemljita sklona zabarivanju. - Najpodesnija su zemljita slabo kisele reakcije (pH 5,5-6,5).

Toplota
- Krompir klija pri temperaturi zemljita od 7 do 10 C. - Optimalna temperatura zemljita za obrazovanje krtola je 15-18oC, vazduha 18-22oC, a relativna vlanost zemljita oko 70% MVK. - Povoljna mikroklima postie se navodnjavanjem.
02
o

Plodored
- Najbolji predusevi za krompir su: detelina, lucerka, travno-detelinske smee, prirodne livade, soja, strna ita i dr. - Krompir je pogodan predusev za veinu useva. - Ne gajiti ga u monokulturi duoj od dve godine kao ni posle srodnih biljaka (paprika, paradajz, duvan).

Obrada zemljita
- Orati u jesen uz zaoravanje 25-35 t/ha stajskog ubriva. - Predsetvenu pripremu zemljita obaviti 7-10 dana pre sadnje

Kvalitetna obrada zemljita je preduslov za dobar razvoj i pravilan oblik krtola

Izbor sadnog materijala

- Izbor zdravog semena je od najveeg znaaja za rentabilnu proizvodnju. - Kvalitetno seme krompira je veoma skupo, ali proizvodnja donosi zaradu samo ako je ono "pravo sa deklaracijom. Treba ga nabavljati od pouzdanih proizvoaa.

Zdravo seme - siguran rod

Rasprostranjenost
Krompir u klijalitu

03

Pravilno naklijavanje krompira

Nepravilno naklijavanje krompira

Pravilno zalamanje klice

Upotreba seenog krompira za sadnju

- Seenje krompira je rizino, jer pogoduje irenju mnogih bolesti pre i posle sadnje. - Seen krompir pretrpi tzv. pozitivan stres, odnosno pone ranije da klija, ranije stvara krtole i ima krai vegetacioni period, to je od velikog znaaja naroito u proizvodnji mladog krompira. - Krtole treba sei po uzdunom preniku, najmanje 5-10 dana pre sadnje kako bi presek bio presvuen slojem plute ("zarastao"), a no dezinfikovati u alkoholu, posle svakog seenja. o - Zarastanje je najbolje pri temperaturi 15-20 C i vlanosti vazduha 70-85%.
Pravilno seenje

04

Veliina semenskih krtola

- Optimalna veliina krtole je 40-55 mm,jer se formira optimalan broj 2 glavnih stabljika 4-5 (20-25 stabljika/m ). - Sitnije krtole daju manji broj stabljika, stvaraju loiju pokrovnost zemljita, daju nii prinos i manji broj, ali krupnijih krtola.

Koliina semena u zavisnosti od krupnoe krtola i gustine sadnje

Prenik krtola (mm) 28-35 35-45 45-55 Masa krtola (g) 25 50 90 Broj stabljika po krtoli 2,5 4 5 Optimalan broj biljaka/ha 60.000 40.000 30.000 Koliina semena (kg/ha) 1.500 2.000 3.000
70cm 75cm

Rastojanje

24 36 43

22 33 40

ubrenje
- Koliina i vrsta ubriva zavise od plodnosti zemljita, planiranog prinosa, preduseva, izbora i namene sorte (za konzum ili preradu) itd. - Za postizanje stabilnog, visokog i kvalitetnog prinosa kombinovati organska i mineralna ubriva. - Od organskih ubriva mogu se koristiti stajsko i zelenino. - Od mineralnih ubriva pogodne su formulacije 8:16:24, 10:20:30,15:15:15, a najbolje rezultate daju ubriva sa magnezijumom i sumporom kao to je 12:10:22 + 2% MgO + 11%S (Krtolin S)

Potrebe biljke za unoenje mineralnih hraniva za prinos od 30 t/ha:

N 120-180 kg P2O5 120-140 kg K2 O 250-300kg

- Prihranjivati srednje kasne i kasne sorte u fazi zatvaranja redova. Koristiti KAN ili specijalna ubriva (Polyfeed, Multi MgO, MultiCAL, i Cropcare itd.) sledei preporuku proizvoaa. - Za unoenje mikroelemenata i popravku vitalnosti biljaka koristiti folijarna ubriva. Njihova primena je veoma laka, a mogu se meati sa mnogim insekticidima i fungicidima (izuzetak je bordovska orba).

05

Pri prinosu krtola od 30 t/ha (nivo ekonominog prinosa) iz zemljita se iznese:

N 120-150 kg P2O5 55-60 kg K2 O 250-300 kg CaO 90 kg Mg 30 kg Mn 250 g B 75 g Cu 50 g

Izbor sorte
- Za proizvodnju ranog krompira koristiti sorte sa to kraim vegetacionim periodom, koje rano zameu i brzo nalivaju krtole. - Stabilne visoke prinose daju sorte koje zameu 10 - 12 krtola po biljci.

Najzastupljenije sorte na njivama Srbije(2004)

SORTE Rane i srednje rane Stasavanje* Br.krtola (dana) po biljci Cena semena** Tro. rada (din.) (EUR/kg)

Riviera Adora Jaerla Cleopatra Carrera Amorosa Liseta

06

Pogodna za ranu proizvodnju u plastenicima i na otvorenom polju. Veoma rana, sa lepim okruglo-ovalnim krtolama. Visokoprinosna sorta sa veoma krupnim krtolama. Najranija crvena sorta. Srednje osetljiva na plamenjau. Veoma prinosna sorta, sa pravilnim okruglo-ovalnim krtolama. Srednje rana, sa krtolama crveno-modre boje. Srednje rana, sa izduenim oblikom krtola.
Srednje kasne i kasne

80 80 85 90 95-100 95-100 95-100

9 9 8 9 11 8 12

0,40 0,40 0,44 0,44 0,40 0,40 0,40

Kondor Kennebec Aladin Desiree

Crvena visokoprinosna sorta, sa veoma krupnim krtolama. Odlikuje se belom bojom mesa, odlina za kuvanje i pire. Ima atraktivnu crvenu boju pokoice, daje veoma visok prinos. Veoma adaptivna, standardno pouzdana crvena sorta.
* broj dana od nicanja do sazrevanja **kategorija domai Original

110 110 120 125

7 7 12 12

0,44 0,44 0,44 0,36

Sadnja
- Bolje je da krompir klija u kontrolisanim uslovima (naklijavati ga) nego u hladnom zemljitu. o - Sadnju zapoeti pri temperaturi zemljita iznad 7 C - Kanjenje od 10 dana smanjuje prinos 5-15%, a 20 dana 10-25%. - Dubina sadnje je 6-10 cm. Na lakim zemljitima se sadi dublje, a na tekim kao i u proizvodnji ranog krompira plie.

Proizvodnja ranog krompira

Odabrati rane i srednje rane sorte, koje zameu manje od 10 krtola po biljci i obavezno izvriti naklijavanje.
- Sadnja se uz odreeni rizik moe uraditi na otvorenom polju ili u zatienom prostoru (stakleniku i plasteniku). - Zatita od kasnih prolenih mrazeva se ostvaruje u niskim tunelima ili pokrivanjem agrotekstilom (agril, lutrasil). - Najpogodnija su plodna, laka, topla, dobro obraena zemljita. - Sa vaenjem treba poeti kada je najvei broj krtola veliine 25-35 mm (25-30 grama). - Mladi krompir se vadi prema mogunostima dnevne prodaje, jer brzo gubi vodu i menja boju.

Automatska sadilica

Sadnja u etiri roka sa vremenskom distancom od 7 dana

07

Vreme sadnje ima veliki znaaj za prinos i kvalitet krompira.

Mere pre nicanja

- Ogrtanjem krompira pre nicanja obavlja se kvalitetna borba protiv korova i postie optimalna forma i struktura banka.

Meuredna obrada posle nicanja

- Prvu kultivaciju (okopavanje) treba uraditi na 7-10 dana posle nicanja. - Ogrtanje (zagrtanje) je obavezna mera nege jer je krompiru neophodna to vea koliina rastresite zemlje za formiranje i razvoj krtola. Ogrtanje uraditi kada su biljke visoke 15-20 cm, tj. 5-10 dana posle okopavanja, odnosno neposredno pre poetka formiranja krtola.

Suzbijanje korova
- Najbolje dejstvo herbicida je posle zagrtanja, a pre nicanja krompira. - Kombinovana mehaniko-hemijska borba protiv korova daje najbolje rezultate i smanjuje potrebu za preveliku upotrebu preparata.

Ogrtanje krompira
08

Presek banka koji je napravila sadilica i trenutak kada treba obaviti ogrtanje - krompir samo to nije nikao ili je tek poeo da nie

Kod dobro zagrnutog krompira formira se vei broj krtola sa pravilnim oblikom

Ogrtanje pre nicanja

Ogrtanje posle nicanja

Navodnjavanje krompira
- Sa navodnjavanjem poeti najkasnije pri minimalnoj vlanosti zemljita 60% MVK, a to je kada zemlja koja se uzme u aku iz zone razvoja krtola ne moe da zadri oblik pri stiskanju ake ili olako ispada iz ake kroz prste. - Zalivna norma je oko 15- 25 litara vode/m2. - Ukoliko se zakasni sa navodnjavanjem mogu se javiti nepoeljne pojave kao to su: izrasline na krtolama, pucanje krtola po povrini i unutranje pucanje.

Kritini periodi i najvee potrebe za vodom

- Nicanje i do sklapanja redova. - Zametanje krtola (3-5 nedelja posle nicanja, traje 10-15 dana). - Intenzivno nalivanje krtola (5-10 nedelja nakon nicanja).
Navodnjavanje tifonom

09

Nain navodnjavanja
- Vetaka kia je najzastupljeniji nain navodnjavanja. - Navodnjavanje ne poinjati u najtoplijem delu dana - Najbolje je krompir preventivno zatititi od plamenjae 3-4 sata pre navodnjavanja, preparatima koji se manje spiraju sa lista.
Navodnjavanje vetakom kiom

Posledica zakasnelog navodnjavanja

Posledica prekomernog navodnjavanja

Vaenje krompira
10

- Krompir se vadi kada su krtole u stanju tzv. tehnoloke zrelosti odnosno kada je pokoica potpuno zasuila. - Nakon prirodnog odumiranja i suenja cime saekati desetak dana da pokoica krtola potpuno zavri svoj razvoj. - Krompir treba vaditi po umereno toplom i suvom vremenu, da bi se smanjilo povreivanje krtola.

Dvoreda vadilica za krompir

Skladitenje i uvanje
- Optimalna temperatura za uvanje merkantilnog krompira je 6- 8 C, o a semenskog 3- 4 C; optimalna vlanost vazduha u skladitu je 92-95% o - Ako je temperatura manja od +3 C merkantilni krompir dobija sladunjav ukus zbog poveanog sadraja eera. - Za spreavanje klijanja mogu se koristiti hemijski inhibitori klice (hlorprofam 1kg/t) ili bioinhibitori (carvin).
o

Zdravo seme proizvedeno u planinskim uslovima

Prinos 60 t/ha

Paletni sistem skladitenja

Vrste trokova Zemljani i betonski radovi Metalna konstrukcija Zidni paneli Limena i panel pokrivka Ventilacija i instalacija Palete 1.200 kom x 50 EUR Ukupno

Cena EUR 35.000 35.000 80.000 20.000 50.000 60.000 280.000

Trokovi izgradnje savremenog skladita kapaciteta 1.400t sa kompjuterski regulisanom ventilacijom sveim vazduhom
11

Gubici u skladitu tokom estomesenog uvanja

Period uvanja I mesec II mesec III mesec IV mesec V mesec VI mesec Ukupno
Gubitak u odnosu na klasino skladite

Prednosti savremenog skladita:

- Mali gubuci tokom skladitenja - Visok kvalitet proizvoda

Savremeno skladite 2% max. 0,5% max 0,5% max. 0,5% 1% 2% 6%

Klasino skladite min 3% 1% 1% 1% min 2% min 3% 11-12%

Improvizovano skladite 4% 1% 1% 1% min 3% min 4% 14%

5% x 1.400t= 70t 8% x 1.400t= 112t 70t x 0,20= 14.000 EUR 112t x 0,20= 22.400 EUR

Bolesti i tetoine krompira

Virusi
Virusi se lako ire unutar useva, naroito ako se u blizini nalazi izvor zaraze (korovi, samonikla zaraena biljka ili zaraeno krompirite) i ako postoji velika migracija lisnih vai - prenosilaca veine virusa.

Mere borbe
Mere borbe protiv svih vrsta virusa su: - Izbor manje osetljivih sorti. - Upotreba kvalitetnog semenskog krompira.

12

Virusi mozaika krompira

Nekrotini soj Y virusa

Zdruena infekcija

- Y virus krompira (PVY) - Najei simptomi zaraze Y virusom su mozaik lia (arenilo), nekroza lisnih nerava u vidu crnih crtica na naliju lista, postepeno uenje i na kraju odumiranje lista. - Virus uvijenosti lista PLRV - Najrasprostranjeniji virus krompira koga prenose lisne vai. Kod zaraenih biljaka list se uvija prema licu, veoma je krt i lako se lomi. - Simptomi A, M, S i X virus krompira su najee u vidu manje ili vie izraenog mozaika. - U usevu sa visokim stepenom zaraenih biljaka esto se sreu tzv. zdruene (meane) infekcije sa vie razliitih virusa, i u tom sluaju dolazi do najveeg gubitka u prinosu i kvalitetu.

Plamenjaa krompira (Phytophthora infestans)

Najvee tete su u bujnim krompiritima i na vlanim zemljitima. Simptomi bolesti se javljaju na svim delovima biljke, ali su najizraeniji na listu, stablu i krtolama. Prvi napad plamenjae moe biti 3-4 nedelje posle nicanja krompira. Prvi simptomi su u obliku pega maslinasto-zelene boje, a na naliju lista formira se beliasti oreol koji jasno ukazuje na plamenjau. Inficirani deo lista postepeno menja boju, sui se i umire.

Uslovi za razvoj
Idealni uslovi za razvoj plamenjae su sledei:: - postojanje inokuluma (izvora zaraze), o o - temperatura vazduha 18-22 C (uspeno se razvija na 15-25 C), - visoka vlanost vazduha, - stabilnost poslednja dva faktora u duem vremenskom periodu.

Mere borbe
- selekcionisanje i izbor manje osetljivih sorti, - upotreba zdravog semenskog krompira, - hemijska dezinfekcija semenskog krompira neposredno pre skladitenja, - efikasna preventivna hemijska zatita useva krompira.

13

Simptomi plamenjae

Crna pegavost lia (Alternaria solani)

Simptomi su najjasniji na liu i javljaju se u obliku malih crnih pega manje-vie okruglog oblika. Pri intenzivnijem razvoju bolesti dolazi do izumiranja napadnutog tkiva.
Crna pegavost lia

Mere borbe
- korienje zdravog semena i otpornijih sorti, - plodored (Alternaria napada i paradajz), - hemijska zatita useva (fungicidi: cineb, maneb, mankozeb, propineb, hlortalonil)

14

Suva trule

(Fusarium sp.)
Suva trule

Prouzrokuje velike tete tokom skladitenja krompira. Infekcije se uglavnom ostvaruju u vreme vaenja krtola i pri transportu. Fusarium se naroito brzo razvija sa porastom temperature u skladitu tokom ranog prolea. Napadnuti deo krtole je tamne boje, smeuran i postepeno se ulee.

Mere borbe
- to manje povreivanje krtola, - dezinfekcija mehanizacije, skladita i krtola (tiabendazol + imazalil, benomil), - ako se koriste seene krtole treba im omoguiti pravilno zarastanje, - zaraene krtole treba odstraniti pre sadnje i baciti na smetlite

Crna noga (Erwinia carotovora)

Napada biljku tokom itavog vegetacionog perioda. Na mestu infekcije dolazi do promene boje tkiva u tamno braon. Tokom razvoja bolesti pege se spajaju, tkivo krtole i prizemnog dela stabla postepeno omekava i truli. Krtole se mogu inficirati u zemljitu, ili u kontaktu sa zaraenim krtolama prilikom vaenja i skladitenja.
Crna noga

Mere borbe
- korienje zdravog semena, - plodored, - odstranjivanje bolesnih biljaka tokom vegetacije, - odstranjivanje zaraenih krtola pri vaenju i pri sadnji.
15

Obina krastavost (Streptomyces scabies)

Ne utie bitnije na smanjenje prinosa, ali umanjuje trinu vrednost krtola. Najee se javlja na lakim zemljitima alkalne ili neutralne reakcije. Krastavost se esto javlja u uslovima male vlanosti zemljita tokom zametanja i poetkom nalivanja krtola kada se upotrebe vee doze stajnjaka i mineralnih ubriva, kao i pri unoenju veih doza krea na kiselim zemljitima.
Obina krastavost

Mere borbe
- stvaranje i izbor otpornih sorti, - korienje zdravog semena, - plodored, - navodnjavanje u vreme zametanja i poetkom nalivanja krtola.

tetoine krompira
Krompirova zlatica (Leptinotarsa decemlineata)
- Najvee tete nanose larve, a prinosi mogu biti umanjeni za vie od 50%. - Najefikasnija zatita je kada se ispili preko 60% larvi, odnosno u prvoj i drugoj fazi razvoja larvi. - Najbolje je prskati pre najveih vruina u toku dana, jer mlade larve idu na nalije lista i ka srednjem liu kada je sunce najjae.
Idealan period za zatitu

16

Zemljine tetoine
- Polifagne tetoine velikog broja useva. - tetu ine larve koje se hrane podzemnim delovima biljaka. Larve skoibuba su injaci, larve gundelja nazivaju se grice, dok znaajne tete prave gusenice podgrizajuih sovica.
Larva gundelja

Simptomi oteenja
- Larve gundelja i skoibuba pri ishrani oteuju klice, korenie i krtole. - Gusenice podgrizajuih sovica oteuju ili potpuno pregrizu prizemni deo stabla i krtole. Najvee tete nastaju u periodu avgust-septembar. - Mesta oteena ishranom ovih tetoina su pogodna za ulaz nekih parazita.

Larva i lutka ozime sovice

Larve injaka

Mere suzbijanja
- Plodored - Suzbijanje korova - Primena granuliranih insekticida u redove ili po celoj povrini pre, ili u toku sadnje. - Tretiranje krtola sisteminim insekticidima.

Program zatite krompira

Aktivna materija HERBICIDI Metribuzin S-metalohlor Pendimentalin Prometrin Bentazon Haloksifop -P-metil Fluazifop - P - butil Kletodin FUNGICIDI Mankozeb Mankozeb Propineb Metalaksil + Mankozeb Dimetomorf + Mankozeb Bakar oksihlorid Difenokonazol
Propam mocarb hidrohlorid + mankozeb DANCOR 70-WG SENCOR 70-WG DUAL GOLD 960 EC STOMP PROMETRIN-SC GALBENON SL GALLANT SUPER FUSILADE FORTE SELECT

Preparat

Korovi, bolesti i tetoine

Uskolisni i irokolisni korovi

Posle setve, pre nicanja

Porast biljke do 10 cm

Porast u stablo

Cvetanje

Precvetavanje

0,5-0,75 kg/ha 0,75-1,5 kg/ha 1,2-1,5 l/ha 3-4 l/ha 2-3 kg/ha 2-3 l/ha 1-1,5 l/ha 1,5-2,5 l/ha

Uskolisni korovi Uskolisni korovi irokolisni korovi irokolisni korovi (poponac)

Uskolisni (divlji sirak, pirevina) Uskolisni (divlji sirak, pirevina) Uskolisni (divlji sirak, pirevina)

Jednog. i vieg. travni

DITHANE DG MANKOGAL-80 ANTRACOL WP 70 RIDOMIL GOLD MZ 68WG ACROBAT MZ WP BAKARNI OKSIHLORID 50 SCORE 250-EC TATOO EQUATION PRO

Plamenjaa krompira Plamenjaa krompira Plamenjaa, Alternaria Plamenjaa krompira Plamenjaa krompira Plamenjaa krompira Crna pegavost krompira Plamenjaa Plamenjaa, Alternaria

2-2,5 kg/ha 2-2,5 kg/ha 2-2,5 kg/ha 2,5 kg/ha 2-2,5 kg/ha 5-6 kg/ha 0,5 l/ha 4 kg/ha 0,4 kg/ha

17

Cimoxanil + famoxadon INSEKTICIDI Fenitrotion + Malation Foxim Tiametoksam Fipronil Imidacloprid Tiametoksam Tiakloprid

GALITION G 5 FOXIM G5 ACTARA 25 WG REGENT 80 WG CONFIDOR 70 WG ACTARA 25 WG CALIPSO

Zemljine tetoine Zemljine tetoine Krompirova zlatica Krompirova zlatica Krompirova zlatica Biljne vai Krompirova zlatica

20-40 kg/ha pre setve 20-30 kg/ha pre setve 70-80 gr/ha 25 gr/ha 100 g/ha 150-200 gr/ha 50-100 g/ha 70-80 gr/ha

DESIKACIJA CIME KROMPIRA Dikvat - ibromid

REGLONE FORTE

Vreme tehnoloke zrelosti

4-5 l/ha

Za pravilnu i efikasnu upotrebu preparata koristiti savete strunjaka i pridravati se uputstva proizvoaa.

Plasman krompira
Faktori koji utiu na plasman krompira
- Cena kotanja, prodajna cena i kupovna mo - Stepen razvijenosti proizvodnje krompira - Preraivaka industrija - Navike potroaa - Pakovanje - Sortiment - Kvalitet proizvoda - Skladitenje - Mogunost izvoza - Marketing

Trite i marketing
18

- Trite krompira je veoma nestabilno. - Rana proizvodnja donosi veu zaradu. - Visoki prinosi i dobar kvalitet donose sigurnu zaradu. - Kvalitetna ambalaa i nain pakovanja doprinose uspenosti na tritu. - Planirajte prodaju pre poetka proizvodnje. - Budite prepoznatljivi i stabilni u kvalitetu. - Udruite se sa drugim proizvoaima u nabavci linije za proizvodnju i nie nivoe prerade (linija za ljutenje, vakuum pakovanje, blaniranje itd.)
Viegodinji prosek VP cene mladog krompira na kvantakoj pijaci u Beogradu [EU]
1,3 1,2 1,1 1,0 0,9 0,8 0,7 0,6 0,5 0,4 0,3 0,2 0,1 0

II maj

III

II jun

III

II jul

III

II avgust

III

Viegodinji prosek VP cene krompira na kvantakoj pijaci u Beogradu [EU]

0,30 0,25 0,20 0,15 0,10 0,05 0

sep

oct

nov

dec

jan

feb

mar

apr

maj

jun

jul

avg

Linija za doradu krompira

Maina za ljutenje i vakuum pakovanje

19

Tradicionalni nain pakovanja

Savremeno pakovanje

Proizvodi prerade

TROKOVI PROIZVODNJE MERKENTILNOG KROMPIRA

Struktura trokova 1. Semenski krompir 2. Mineralno ubrivo NPK 15:15:15 (1.200 kg/ha) + 250kg KAN 3. Hemijska sredstva 4. PVC vree 5. Oranje 6. Priprema zemljita 7. Sadnja
20

Cena/ha (EUR) bez navodnjavanja

Cena/haTro. rada (din.) (EUR) sa navodnjavanjem

800* 200 250 50 60 50 70 100 70 300 100 2.050

Oekivani prinos 20 tona/ha ( 15 t merkantilni + 5 t za ishranu stoke u vrednosti 250 EUR). Proizvoaka cena: (2.050-250)/15= 120 EUR/t = 0,12 EUR/Kg

1.150** 200 35 340 100 60 50 70 125 500 70 500 100 3.300

Oekivani prinos 40 tona/ha ( 34 t merkantilni + 6 t za ishranu stoke u vrednosti 300 EUR). Proizvoaka cena: (3.190 - 300)/34 =88EUR/t =0,088 EUR/Kg

8. Hemijska zatita i kultiviranje 9. Navodnjavanje 4 puta 10. Vaenje 11. Trokovi radne snage (ukupno) 12. Zakup zemljita UKUPNO

* - Kategorija I sortna reprodukcija ** - Kategorija domai original

Veleprodajna cena je 0,10 - 0,15 EUR/kg, sa trendom rasta tokom skladitenja. Zarada je neizvesna

Veleprodajna cena je 0,10 - 0,15 EUR/kg, Pri prosenoj ceni od 0,12 EUR/kg zarada je 1.100 EUR/ha

Beleke

21