GLASNIK ISTRAIVAKE RADIONICE V.N.L.S.C.G. - FEBRUAR 6006.G.I.S. - BROJ 6.

NEKA TVOJA VERA BUDE: INITI DOBRO IZ LINOG ZADOVOLJSTVA,

A NE SAMO ZATO TO TO SMATRA SVOJOM OBAVEZOM Ovo su rei koje snano odzvanjaju u masonskim hramovima, irom sveta, gde god i kada god se ita i prouava masonski dekalog. Tih deset snanih, esencijalno mudrih misli koje ocrtavaju sutinsko htenje svakog duboko posveenog masona da radei na samospoznaji postane bolji ovek. Tema koju mi je zadao brat drugi nadzornik kao moj prvi uenicki rad, za mene je bio zaista veliki izazov. S jedne strane moj poziv lekara se poistoveuje sa humanosu a sa druge strane je injenica da svaka od misli iz masonskog dekaloga sama za sebe ve sve kae. Nimalo nije lako tako snane misli razradjivati, a istovremeno ih ne razblaiti i uiniti ih manje pounim nego to jesu. Ipak, duboko verujem da kad se iz due, razmilja i pie, sa snanom eljom da se oplemeni onaj koji slua i uje, ne moe se upasti u zamku unienja velikih misli! Kao lekar i hirurg, bezbroj puta sam se naao u situaciji da drim ljudski ivot u rukama i mogao na razliite naine da odradim sve protokolarne radnje neophodne da se zadovolje principi moderne medicine. Osvrui se na ono to proklamuje i diktira moderna medicina dolazim do zakljuka da se svi zajedno udaljavamo od osnovnih naela ljudskosti i humanizma pretvarajui pacijente u proste brojke i statistike podatke. Najznaajniji kontakt izmedju doktora i pacijenta se izgubio kroz razliite sofisticirane dijagnostike i terapijske procedure. Na taj nain pacijenti postaju samo ispisane dijagnoze na nalazima magnetne rezonance ili kompjuterizovane tomografije a lekari imaginacija u obliku razmrljanog peata na kraju suvoparnog izvetaja. Takvo razmiljanje me je proganjalo i zbog toga nisam nikada dozvolio da se oslonim samo na puko sprovodjenje postupaka, ve sam sve svoje znanje i kapacitete iz dubine svoje due upregnuo u pravcu iznalaenja pravog reenja u datoj situaciji ne gledajui pacijenta samo kao broj ve kao ljudsko bie sa svim svojim manama i vrlinama . Deavalo se da poneki pacijenti nemaju puno poverenje i iz razliitih razloga na grub i uvredljiv nain odbijaju bilo kakvu pomo. Na poetku nisam imao razumevanja za takve sluajeve , ali vremenom, stiui iskustvo, sazrevajui, ak i u tim ekstremnim situacijama, sam insistirao na ljudskom odnosu i time sam ne samo odradio svoj posao ve u njemu nalazio satisfakciju i novu energiju. Nisam siguran zato sam krenuo profesionalnim putem humaniste ali mogu da kaem da sam odgovor na to pitanje naao ve nakon prvih uspenih operacija koje sam samostalno obavio dalekih godina, pre vie od etvrt veka. Tokom svih ovih godina, posle svake uspene hirurke intervencije ispunjava me oseaj linog zadovoljstva i time se moja ljubav ka mom poslu samo uveava. Rekao sam !

Br. D.B. U.K.U. L.'. Harmonija

MA U SLOBODNOM ZIDARSTVU
Kroz istoriju ma je bio instrument pravde, istine, jednakosti i vrstine. Maevi su korieni pri svakom veem dogadjaju i ceremoniji. Iz tih razloga slobodni zidari koriste maeve u svojim ceremonijama. Postoje mnoge varijacije masonskog maa. Ma simbolizuje ast, integritet, ispunjenost istinom koju moemo povezati sa slobodnim zidarima. Na mau se nalaze simboli duha i vanosti dobrog i dobro razvijenog duhovnog ivota- pravog i dobrog pravca u ivotu ( kompas ). Takodje ma je i simbol samokontrole kao i dranja sebe van svih ogranienja duha. Slovo G je simbol za geometriju, nauku za koju su stari narodi verovali da je najblia bogu i njegovom nebeskom radu. Slovo G je takodje znak za boga ( od engl. rei "God" ). Korice maa su takodje posebno ukraene masonskim simbolima i u plavoj su boji. Posebno mesto u ceremonijama zauzima "Dagger" ili "vatreni ma" koji ima vretenasto izuvijano dvostrano seivo.

VELIKA NACIONALNA LOA SRBIJE I CRNE GORE

Svojom lepotom se izdvaja Solomonov ma. On sadri na drci Davidovu zvezdu i standardne simbole masonerije. Templarski ma zauzima posebno mesto u istoriji kao ma koji su vitezovi templari proneli u borbi za crkvu, hrianstvo, rame uz rame sa Kraljem Riardom I u borbama sa ostalim krstaima u svetoj zemlji. Postoje dugi i kratki temlarski ma " Dagger". Oni nisu korieni u borbi i vezani su za ceremonije. Jedan od reprezentativnih primeraka masonskog maa je rani rad "Ames Manufacturing Company" iz 1850 godine, To je lep primerak masonskog maa i maa koji se koristi u loi. Jedan od upeatljivih detalja je krst na drci od slonovae. Takodje na drci na kraju rukohvata nalazi se glava viteza. titnik ruke ima tri take u kojima se spajaju trouglovi. esto je na primercima ovog maa ugravirano: "In Hoc Signo Vinces" ( Sa ovim (znakom) krstom Ti e pobediti). Korice maa su obino u plavoj boji. U mnogim oznakama oficira loe nalazi se ma kao simbol, maonoe, dvernika i ispovednika.

Ti simboli su ukrteni ma sa lenjirom, vertikalno postavljeni ma, i terazije istine i pravde na vrhu maa. Ma zauzima posebno mesto u starim civilizacijama istoka, severa i zapada. Na dalekom istoku, nije mogao svako da poseduje ma. Najvii nivo majstorstva u vetini maa je pobediti sebe, imati takvu mo samokontrole, jer ma pravog majstora ne oduzima ivot, naprotiv on ga uva, jer duhovnim stavom maevaoca odvraa od borbe. Put maa je mnogo vie, on je ivotna filozofija koja se ne razlikuje od puta slobodnog zidara. Vetina maevanja esto je podignuta do nivoa umetnosti. Veba se da se nikad ne bi upotrebila. Iz ove reenice izvire drevna mudrost. Strogim vebavanjem maevanja po tradicionalnom pristupu, jaa se telo i duh, ui se pravilnom ophodjenju prema drugima, da bude iskren, ceni istinu, da uvek tei napretku i usavravanju, a to je i put slobodnog zidarstva. Br.G.R. U.K.U. L.. Dositej

DEJMS ANDERSON I NJEGOVO DELO

Preasni Dejms Anderson (James Anderson) roen je, najverovatnije, 1680. godine u Aberdinu (Aberdeen) u kotskoj, gde se i kolovao. Otiao je u London 1708. godine, bio je imenovan za pastora kotske prezbiterijanske crkve, objavio je nekoliko tekstova ostajui veran kalvinistikom uenju, a umro je 28. maja 1739. godine. Sahranjen je uz Masonski ritual o kome je prvi put u istoriji izaao izvetaj u novinama. Nije poznato kada je postao Mason, ali je potpuno jasno da je bio vrlo ugledan meu Braom poto mu je 29. septembra 1721. godine Velika Loa dala zadatak da uredi stari Gotski Ustav na novi i bolji nain, to je on i uradio do 27. decembra iste godine. Tada je Velika Loa odredila Komitet od etrnaest uenih lanova sa zadatkom da pregledaju Andersonov rad. Komitet je sastavio izvetaj 25. marta 1722. godine, pa je, nakon nekoliko amandmana, Andersonov rad i formalno odobren i naloeno je tampanje, koje je i usledilo sledee godine. Drugo izdanje izalo je iz tampe 1738. godine i, zajedno sa prvim, danas predstavlja raritet neprocenjive vrednosti. Andersonova Knjiga Ustava, koja je u prvom izdanju imala 110 strana, sastoji se iz Istorije Slobodnog Zidarstva, ili preciznije Arhitekture, Drevnih Odredbi i Optih Pravila, kao i nekoliko Masonskih himni. Znaaj ovog dela pre svega lei u tome to je to bila prva tampana knjiga sa Drevnim Odredbama i Pravilima rada Masonerije. Pre ove knjige, u opticaju su bili samo rukopisi koji su Masone u pisanoj formi upuivali u sutinu Slobodnog Zidarstva i pravila u radu u Loama. Stoga je Andersonov poduhvat bio ogroman. On je morao ne samo da sakupi mnoge od tih rukopisa, ve i da sistematizuje i na koncizan nain iskae sve bitne elemente Kraljevske Umetnosti. Vanost Andersonove knjige je i u predstavljanju Slobodnog Zidarstva profanom svetu. Naime, treba se setiti da se samo nekoliko godina pre njenog izlaenja, tanije 1717. godine, Masonerija prvi put otvoreno pojavila na javnoj sceni. Od trenutka kada je objavljeno ujedinjenje etiri Loe u Veliku Lou u Londonu, interesovanje za Masoneriju je poelo da raste, pa je bilo nuno da se profanom svetu detaljnije prikau svi bitni aspekti Slobodnog Zidarstva, to je Anderson svojim delom i uradio. Najznaajniji deo Andersonove knjige svakako je onaj o Odredbama jer su one, u skoro neizmenjenom obliku, ule u Ustave ogromne veine Velikih Loa. I danas se neki iskazi iz ovog dela analiziraju, tumae i pojanjavaju, a najveu panju privlai poglavlje O Bogu i Religiji. Br.S.P. U.K.U. L.. Pobratim

VELIKA NACIONALNA LOA SRBIJE I CRNE GORE