GLASNIK ISTRAIVAKE RADIONICE V.N.L.S.C.G. - JANUAR 6006.G.I.S. - BROJ 4.

Gde si ti ili nastavak od Quo vadis Domino

Nema niko prava da daje stepen ili da ga nosi, od onoga ko znanje stie u svojoj tami putem spoznaje i samospoznaje. Stepen dodeljujemo sami sebi spoznajui sebe samog. Eih ko`l imre le ha? Koje je ime tvoje, koji je tvoj put? Da li si spoznao ono to ti je imenom dato ili to je tvojim roenjem odreeno? Nisi, zasigurno i kada e, ako svoje vidike oekuje da dobije sa strane a ne iz sebe? Put tvojih misli postaje put tvoga saznanja i nagovetava da se tvoja elja za samospoznajom isaurila i projektovala na svet oko tebe. Neposredni uticaj tvojih interesovanja se preselio, nepobitno, iz jedne manje u jednu iru sferu i to sublimovao sa onim to ti ini u sebi i oko sebe. Lepotu, snagu i mudrost, koje su narasle u tebi, samo poinje da puta kroz svoja dela i misli poinje da emituje i iz intro prelazi u ekstro , van ili ka. ta je tu domen delovanja? Ono to ti vidi, ono to radi ili to dodiruje? Pa kada se stvori unutranji naboj, kada tvoj spiritus movens postane dovoljno jak, sve postaje predmet delovanja. I ljudi oko tebe, tvoja deca, porodica, stvari kojih se dotie i dogaaji. U zavisnosti od tvog emitovanja i od tvoga interesovanja, to postaje sav svet, kako ivi, tako i neivi oko tebe. Da li tvoj put ima veze sa tvojim imenom? I da i ne. Da utoliko koliko je on mantra koja ima neki od tvojih poriva, ima veze sa onim to ti je usaeno kao podsvesno, sa imenom kojim te je majka zvala da uradi ovo ili ono. Nikako ne treba imenom opominjati decu da se isprave ili koriguju, to supresuje njihovu slobodu delovanja u odreenom pravcu i inhibira ih, ve ih treba sokoliti kliui njihova imena. Arena, to je ivot u kome pobednici daju i dobijaju slavu i to deci treba sugerisati, Ave Domino slava tebi i imenu tvome. Da, dobijamo i steeno ali i put, ko zna za njega. Ne Gospodu, ve u slavu tvoju mi kliemo. On zna put kojim koraamo. Mi moemo i ne moramo da dobijemo fragmente kojim se taj put odvija. Da li greimo to to spoznajemo, ima li greha u tome to se naa spoznaja mea u boansko? Ima ako je ne posluamo, jer ta spoznaja ima samo za cilj da nam nametne dobro, da na grekama koje moemo da vidimo nita ne nauimo i ne korigujemo. A ako spoznamo i proemo tim putem koji nam je odreen ne meajui se u svoju sudbinu? To emo znati ako se ponovo na zemlju vratimo da nauimo, a vraaemo se sve dok ne odemo na pravu stranu. A sada glavno pitanje: ta je to to je Boansko dobro ili zlo? Ka kome se treba prikloniti ako si krenuo loim putem putem, putem zla, ta je zapravo zlo i u kome trenutku kreemo loim putem? Pitate li se kadkad Ist das Toifen gekomt in mein Blut? (da li je to avo iao u moju krv) kako se pitao Geteov doktor Faustus? Sigurnih odgovora nema. I dobri, i loi, i oni koji su negde izmeu, svi se vraaju i svi se popravljaju. Na ovom svetu se raamo bez svesti o prethodnom i bez nagovetaja o buduem. Na drugim svetovima to moda nije tako! Vraamo se se u ciklusima, menjajui sebe prema sredini, uvek spremni da se prilagodimo, kako i Ratniku Svetla i nalae misija. Stiemo i gomilamo znanja i vetine, kao atavistiko naslee, kako kroz gene tako i kroz duh koji ne umire. Ali u toj novoj, i uvek drugaijoj sredini, dobijamo i due iz prethodnih ivota u okolini u kojoj ivimo. Neprijatelji, kao i prijatelji se prate i dodiruju, ratuju i mire, ene i raaju. Sve to je bilo i bie i tu se jasno vidi ova pria iz Knjige Svetog Zakona, blago niima duhom njihovo je Carstvo Nebesko. Ovde je niima zapravo i rasvetljeno kao bogopodanima, svesnima Boga ili sudbine, boijim podanicima. A da li je ovde ili gore to Carstvo? I ovde, i gore, a ovo je i raj i pakao, istilite, i sve ono to je Dante Aligijeri u Komediji Divini pobrojao. Na nama je da vidimo vieslojnost i da svoje mesto naemo. Gde ste vi, Brao moja, gde li sam ja. Jesmo li skupa s obzirom da smo zajedno? Da li je svest naa isto to i moja? Jest i budet, je odgovor na Gospod prosvedi nas . To je nae kolektivno koje polazi iz naeg linog. Da se ne zarazimo sluajno loim u skupini Brae? Neemo, jer smo pozitivni i oni koji dolaze na Radove Radionica u kojima smo svi mi, i u koje donosimo ono dobro otrui se od svih zala koje nas okruuju, dobijamo dobro, dajemo dobro i bivamo bolji. Kao molitva, kao Oe na, mi ponavljamo nae molitve za dobro i za sreu, uivamo u radostima koja plene sva srca, u ljubavi, koja nama ljudima daje razliku od zveri,u mudrosti koja gradi na Hram, a on je u nama, kao to je ceo svet u nama . Oko nas je samo no to mi dajemo oku da vidi.

Br:.B.. M.K.U. L:."Pobratim"

VELIKA NACIONALNA LOA SRBIJE I CRNE GORE

BELO I CRNO POLJE

Belo i Crno polje jedno nasuprot drugom, okrueni jedno drugim sa sve etiri strane zauzimaju jedno od centralnih mesta u hramu inei simbolino mozaik odnosno tablu ivota po kojoj se neprestano kreemo birajui izmeu dobrog i loeg, pozitivnog i negativnog, dobra i zla, ivota i smrti. Taj mozaik nas svojim prisustvom neprestano podsea na svoje znaenje i stalno podstie na razmiljanje. Belo polje simbolie svest, svetlost, znanje ono predstavlja istotu, nevinost i odsustvo ega. Sve boje se meaju i stapaju u jednu a ona je bela ona je zbir svih boja esencijalna supstanca ivota. Crna sa druge strane predstavlja nesvesno, tamu, neznanje ali moramo primetiti da sve to postoji sve to je ivo nalazi svoj zaetak u tami. Korenje raste u tami, deca rastu u tami materice seme se razvija u tami ispod povrine skriveno a onda od jednom izdanci su tu cvetovi su tu. Na prvi pogled polja se nalaze u meusobnom opozitu oba spremna na borbu do kraja. Postavljena tako jedno naspram drugog daju jasnu sliku dve krajnosti dve suprotnosti to i jesu, postavlja se pitanje da li je u pitanju sukob, rivalitet ili neto drugo? Moda su ona tu da bi uila jedno o drugom? Posmatrajui ih odvojeno i zasebno zakljuujemo da su u stalnom sukobu potpuno suprotstavljeni. Ali jedno i drugo, crno i belo polje ine celinu to su dve strane istog novia. Crna tabla a na njoj bela taka. Na belom se zidu ne vidi bela taka, tek je na crnoj podlozi vidljiva. Kao to struja ne moe potei bez pozitivnog i negativnog pola, kao to dan ne postoji bez noi tako ni belo polje ne moe postojati bez crnog. ivot i smrt postoje jedno kroz drugo oni sarauju jedno sa drugim bez onog drugog ni ivot ni smrt ne bi mogli da postoje. Energija se uvek kree kroz dvostruku polarnost oba pola su bitna i neophodna. Kako bi znali ta je belo da nije crnog i obrnuto. Jedno drugog upotpunjuju, definiu daju sutinu, smisao i dubinu a u isto vreme naglaavaju razliku i postavljaju jasnu granicu. Belo i crno polje su kao dve obale kroz koje protie reka ivota, ali one nisu protivrene one se samo kao takvima ine, jer duboko dole one su isto tlo. Krajnosti u stvari i nisu krajnosti one su delovi celosti, delovi celine. One nam izgledaju kao dvojstvo zato to ne moemo da prodremo oima do dna. Krajnost nam je potrebna da bi oseali neto a to postaje kontrast. Suprotnosti se uvek sreu, ne moramo pokuavati da stvorimo sintezu - ona oduvek postoji, suprotnosti su oduvek u dubokoj harmoniji mi nismo u tome je problem. Kroz suprotnosti postoji sve - tiina, ravnotea, sklad, integritet. ta initi? Opredeliti se za jedno znai odbaciti ono drugo a to znai biti polovian ne celovit. Celovitost neminovno podrazumeva i jedno i drugo ona sadri obe krajnosti i crnu i belu. Nekada nam u ivotu ide dobro a nekada loe, nekada smo u najdubljem ponoru a ve sledeeg trenutka na najviem vrhu. Ako se fiksiramo za jednu krajnost ne moemo se slobodno kretati, bojimo se pokreta jer smo zavisni, bojimo se da e mo biti izbaeni iz ravnotee. Napor mora biti usmeren ka tome da obe polarnosti spojimo, treba transformisati suprotnosti u meusobno dopunjujue celine. Nema potrebe odluivati se za jednu ili drugu. ovek bi trebao da bude fleksibilan da ide od jednog pola do drugog znajui da jedan drugog podravaju, da nisu jedan protiv drugog, da nisu neprijatelji ve prijatelji. Ne treba odbacivati ni crno ni belo polje i ne treba ih se plaiti naroito crnog polja, naprotiv treba ih prihvatiti, shvatiti i razumeti i tako stei znanje o njima. Treba uiti o njima o njihovim dobrim i loim stranama o njihovim prednostima i manama. Samo potpunom spoznajom moemo shvatiti da su oba polja jedna nedeljiva celina, jedino tako moemo prevazii njihova ogranienja. Od izuzetnog je znaaja biti svestan gde se nalazimo jer jedino tako moemo uiti, biti na crnom polju a uiti o njemu znai shvatiti ta znai mrnja, ljubomora, zavist i kakve one posledice nose sa sobom. To ne moemo nauiti boravei stalno na belom polju. Prihvatiti i voleti crno sa svim njegovim negativnostima moe se samo sa tom svesti da je i ono deo jednoga da je njegov sastavni deo. Dva pola, dve obale a mi smo izmeu njih. Ravnotea mora biti ostvarena a ona moe biti ostvarena samo ako se koriste oba pola. to vie uviamo, to vie ono greno nestaje, a ono se ispravno ukorenjuje. Kroz razumevanje mrnja e nestati a ljubav e se ukoreniti dublje. Sve to se kroz razumevanje jo dublje u nama ukorenjuje predstavlja ono to je ispravno. Kada moemo lako prelaziti sa jednog polja na drugo postajemo gospodari situacije. Tada znamo vetinu, nismo vie upleteni u dualnosti i ako smo budni ne samo da nee biti potivrenosti ve e vam od krajnosti dolaziti pomo. A ivot je takav on pulsira kree se od jednog do drugog. Suprotnost ne sme biti odbijena nego apsorbovana, ona se mora iskoristiti, ako se ostavi po strani ona e nas optereivati uinie nas kolebljivim. Apsorbovanjem suprotnosti neemo nita odbijati od sebe, tada e celokupnost biti u potpunosti prihvaena. Opredeliti se za jedno ili drugo, stati na stranu jednog ili drugog znai promaiti sutinu i izgubiti mogunost za dostizanje onog treeg apsolutne svesti. U svom krajnjem obliku Bog je ivot, ako ivimo intezivno, potpuno, celokupno moramo biti u odnosima, moramo voleti moramo biti multidimenzionalni. Ako se identifikujemo sa jednim nikada neemo spoznati Boga a on je oba, on je

VELIKA NACIONALNA LOA SRBIJE I CRNE GORE

sloboda, ljubav, jedinstvo svesti. To je ono emu svi mi teimo sloboda pred kojom nestaju sve granice sva ogranienja gde vie nema dobrog i loeg, pozitivnog i negativnog, crnog i belog. Ne treba odbijati ni jedan deo treba iveti kao celokupna ujedinjena sveukupnost. Nema slobode i ljubavi bez celovitosti nema celovitosti ako smo podeljeni a izbor jednog donosi podeljenost. Izdii se iznad jednog i drugog znai osloboditi se, postati jedno sa VELIKIM NEIMAROM SVIH SVETOVA.

I konano sve je Jedan i ne postoji nita izvan toga. Dva je broj nauke koji predstavlja suprotnosti koje treba uskladiti. Treba dovesti dualnosti na jedinicu uz pomo broja Tri. Broj tri je broj Boga, tri je sinteza onoga to izgleda suprotno i on predstavlja za nas smisao jedinstva!

Br:.A.K. U.K.U. L:."Dositej"

SLUAJ MNOGO, PRIAJ MALO, INI DOBRO

ZABORAVI NANETO TI ZLO! NA ZLO UZVRATI DOBRIM NE ZLOUPOTREBI NI SNAGU NI NADMO!!! asni stareino, uvaeni oficiri, draga brao. Kada sasluamo ta nam poruuje drevna mudrost naeg Masonskog Dekaloga ako se i malo zamislimo nad ovim porukama a i nad ostalim koje nam nalae na red, dolazimo do zakljuka da bismo pridravajui se tih aksioma postali bezgreni i idealni. Naravno nema bezgrenih i idealnih ali mi moramo teiti i istrajati na tom putu kojim nas usmerava Dekalog. Prva stanica na tom naem putu je spoznaja sebe u okruenju, a da bi ovek sebe spoznao mora upoznati druge i uporediti svoje misli sa mislima drugih ljudi. Kako upoznati druge? Jednostavno sluajui ih ta govore ili delaju. Svu mudrost ovoga sveta karakterie upravo krtost na reima. Drevni mudraci i filosofi su malo govorili a vie sluali. Danas je mali broj onih koji malo govore a vie sluaju. Daj im re pa e videti ko su i ta su. Ima onih koji ga, kada im se to pravo ukae, koriste kao da im je poslednje Nije dobro rei sve i to odjedanput. O emu e sutra govoriti ako danas istroi sve rei? Na poznati i priznati pesnik Milan Raki objavio je samo jednu jedinu zbirku poezije u kojoj je sadrano 49 pesama ali je za sobom ostavio neizbrisiv trag i kao pesnik i kao ovek. Ako pogledamo izreke poznatih mudraca dolazimo do zakljuka da su sroene najee u samo jednoj reenici. Misao je kao kamen, mora se klesati dugo i strpljivo. Mudre misli najee dolaze u osami ili u nekom iskuenju, a kada je ovek u osami moe da se posveti sebi i spoznaji svog okruenja. Na neki nain ova naa okupljanja sam od samog poetka, a to nije bilo tako davno, shvatio kao osamu nas ovde prisutne brae. Ovde se malo govori, rei su birane, a veina od nas uti i moda razmilja. ta li misli brat do mene u ovom trenutku? Tokom svog profesionalnog posla novinara, upoznao sam razne ljude i njihove udi. Bilo je hvalisavaca koji su sve o sebi izrekli u jednom dahu, a bilo je i onih do kojih sam godinama pokuavao da dodjem, pa ipak nisam siguran da sam ih upoznao jer su u sebi nosili dar utanja. A sada predjimo na sledeu temu ini dobro, zaboravi naneto ti zlo! Najtee je sebe uiniti dobrim jer u svakom biu vladaju sile dobra i zla. Na cilj je da zlo uinimo dobrim a da pri tome ne upotrebimo ni silu ni mo, ve znanje i strpljenje. Jedna narodna izreka kae:Strpljen spaen! Ako se malo bolje zagledamo u ono to nam poruuju nae narodne izreke poslovice, videemo da je na narod odvajkada, bio on prost ili obrazovan, teio upravo ovome to nam poruuje Masonski Dekalog. Pomenimo samo neke od poslovica: ini dobo i dobru se nadaj Ni u gori zla ne govori utanje je zlato.. Um caruje, snaga klade valja Sve su ovo izvedene mudrosti o ljudskim poimanjima ivota i ponaanja. Psihoanalitiari kau da u svakom biu ui i po jedna mala zver koja vreba iz prikrajka da tamo gde je volja slaba a karakter neizgradjen moe da se probudi u svoj svojoj opakosti i ispolji se tako surovo da se za to bie sa pravom moe rei ovek zver! Ako samo malo bacimo pogled na dananja zbivanja u naem drutvu videemo koliko je ljudi zverinja oko nas. Svirepa ubistva, napastvovanja male dece, podizanje ruke na roditelje i lanove ue familije dovoljno govori o svetu koji nas okruuje. Na cilj je, ne samo da sebe izgradimo boljim i strpljivijim, nego da svojim delanjem uinimo i ljude oko nas takvim, boljim i strpljivijim! Kako zaboraviti naneto ti zlo? Ljudski je pratati ali je ljudski i nezaboraviti. Ako bismo sve zaboravili to nas je u zlu dotaklo pitali bi smo se da li nam je naneto zlo bilo uinjeno? Da li bi onda postojala istorija ratova, genocida, ljudskog i svakog drugog stradanja uopte? Kau da vreme lei svako zlo, da, ali samo prividno. Onaj kome je uinjena velika nepravda nee, ma koliki altruista bio, prepustiti sve zaboravuIma onih monika koji su se ponadali da ih u trenutku injenja zla nee stii Boija kazna, ali Bog je svemoan. On gleda i nevidljivom rukom sudbine svakoga smesti na zaslueno mesto. Nema tog monika, ili ma kakvog

VELIKA NACIONALNA LOA SRBIJE I CRNE GORE

malog bia, koje je inilo zlo, a da mu se ZLO vratilo DOBRIM. Ne gradi se lina srea na suzama nesrenika i onih koji pate.

inimo dobra dela i teimo ka znanju, jer ivot potresaju stalne patnje, kao to vetar stalno povija plamen svetiljke! Rekao sam!

Br:.V.. U.K.U. L:."Harmonija"

JO DALJE
Draga Brao, u ovom momentu potsetimo se osnovnih principa Slobodnaog Zidarstva, a oni su dati u naim ponukama za sva tri stepena vrlo jasno. Mi kroz simbole uimo o sebi i svom okruenju u kojem ivimo. Ti simboli nas vode na svakom koraku i kroz njih mi uvek moemo da se potsetimo kako da budemo bolji, moralniji, pametniji i kroz to da na uticaj bude kvalitetan u odnosu na porodicu, prijatelje i iru zajednicu. Rituali prijema, unapreenja i uzdizanja su fantastine riznice simbola i daju pouke o njihovom znaenju. Jo tokom naih prvih koraka u Loi reeno nam je da je na osnovni zadatak da spoznamo sebe i predoeno nam je da kroz te simbole mi zaista idemo putem samospoznaje. Svakom od nas jasno je da to jeste tako. To je istina. Draga Brao, tri stepena Slobodnog Zidarstva znana su kao Jovanovska Masonerija ili Plava Loa - to je kola simbola kroz koje upoznajemo sebe i kojima od grubog kamena stvaramo savrenu kocku. Da, mnotvo je simbola. elim Vam sada skrenuti panju na neke. Brao, Tri zida slobodnozidarske Loe je plavo, ali je zid na Istoku crven. Plamena zvezda ima pet kraka, etiri su od elemenata drevnih, a peti je Duh Mudrosti koji slavi Rad. Majstorsko znanje se odralo meu Braom kroz veru u Re koja povezuje Slobodne Zidare u asu uzdizanja u znaku istinskog zajednitva. Akacija na grobu Majstora Hirama je omoguila da ubijeni Veliki Majstor bude pronaen. Ono na ta Vam skreem panju je to da je crvena boja Istoka Loe ujedno i crvena boja viih stepenova Andrejevske Masonerije, to da Plamena Zvezda ima tajni sjaj za Majstore koji slave rad u tiini postignua, to da istinsko zajednitvo postoji izmeu materijalnog i duhovnog i to da nakon roenja, ivota i smrti uzdizanje u vie sfere simbolie Akacija, plemeniti Bagrem - simbol Viih Stepena Slobodnog Zidarstva. Za Majstore Masone to su simboli, ali sa druge strane to je Mo koja se nadkriljuje nad simbolima, to je ivotna sila koju simboli prikazuju. Sve je to u nama. To je istina. Draga Brao, Masonerija u svoj svojoj lepoti, snazi i mudrosti nije obdarena samo simbolinim poukama i simbolinim znanjem kroz koje treba da spoznamo sebe. Ni stepeni Uenika, Pomonika i Majstora Masona nisu sve to se moe ostvariti i postii u Masoneriji. Iznad simbola se uzdiu filozofija, istorija, tradicija, nauke, vitetvo, koji kroz alegoriju i dramu prenose dublja znanja koja su iskustvo steeno ivljenjem simbola. Oni Majstori koji svojim radom i pregalatvom manifestuju u svetu Masonske principe jesu ispunili ono to ih je Plava Loa nauila. Nije dovoljno znati simbole, oni se moraju iveti, ali iveti ih znai biti udubljen u dinamiku energija koje dre svet, koje ga pokreu od vajkada, koje su spletovima ideja i dogaaja formirale oveanstvo. To su vie sfere kojima moemo teiti. To su sfere kojima stupamo naim razvojem kada sa rei zaista preemo na dela. Draga Brao, Jovan je svoje znanje razotkrio i preneo kroz vizije prepune simbola, a Andrija je otvorenog srca prihvatio Duhovno i iveo ga punim biem dajui sebe u potpunosti za dobrobit svih ljudi. Moe se desiti da neko od Majstora Masona bude pozvan i tajno, neznano spoljnjem svetu, skriveno i posveeno stupi na stazu viih sfera - Viih stepenova Masonerije. To nije lak put, nije laka staza za ii. Jer ta je tamo? moemo se zapitati. ta Uenik, Pomonik i Majstor Mason mogu znati o tome? Draga Brao, svi koji ive Masonsku duhovnost, Masonsko znanje, ve su u sprezi sa Viim, jer rituali Plave Loe jesu znamenja Crvene Loe. Nema jednog bez drugoga. No, da ne bi bilo zabune, dinamika delovanja i uenja na viim stepenima jeste drugaija - svaki deo rituala prva tri stepena je proiren i produbljen saivljajem sa idejama, situacijama i filozofijom koji daju nove impresije dui Masona. Ono to svako moe da da, da bi stupio u Vie Stepene, je upravo ispoljavanje Masonskog ivota u svoj punini iznutra i spolja. Takvi su zaista bili Hiram Abif, ak de Molej i Fridrih II - veliki Masonski uzori. A pouke viih stepena? One idu jo dalje od uenja o alatima i materijalima kojima se gradi Hram, idu jo dalje od znanja kojima se radi da bi se Hram uzdigao u svojoj slavi, idu jo dalje i od smrti Majstora Hirama. Ko zna, moda Tajno ime Boga i nije izgubljeno? No, to je Tajna - Tajna koja se razotkriva onima koji hoe, znaju, usuuju se i ute - da idu jo dalje.

Br:.S.. M.K.U. L:."Q.C."

VELIKA NACIONALNA LOA SRBIJE I CRNE GORE

Beograd 29.oktobar 6005 tri godine posle

Ovaj tekst je izgovorio Veliki Majstor VNLSCG Br. Dragan Martinovi na prvom radu Loe D.M.Tapi u Hramu D.M.Tapi negde u Beogradskim oblacima na tri godine posle njegove smrti.
Draga Brao i sveprisutni uvaru Kapije Venog Istoka, Brate na, oe i uitelju Dragane Maleeviu Tapi ili jo bolje Drake. Obraam ti se u ime svoje i mnogih, onih koje si znao i koji su te znali i onih koji e za tebe tek znati. U ime Brae, svih nas koji smo na putu ka istom uprtih oiju u nebo i Veni Istok na ijem plavetnilu tvoja zvezda ve suvereno sija. Hou da se setimo i izgovorimo hvala za nauk o besmrtnosti. udio sam da te sretnem a i ti ree isto. Pri prvom susretu znali smo da smo stari znanci koji se u lavirintu vremena ponovo sreu. Povezivala nas je tajna, tajna traganja za besmrtnou. Slagali smo zaboravljeni mozaik i napipavajui u mraku ruke su nam se dotakle. Sklapali smo najlepu sliku koju smo umeli poeleti. Radovali se srei oevidaca i sauesnika. Zagledavali u zbunjena lica sluajnih poznanika, seali prethodnika, starih Majstora, besmrtnika. Govorio si o Van Ajku, divili smo se Leonardu, Rembrantu. Divno smo se igrali, zapravo, znao si to bolje od svih nas. Tvoje igrarije ishodovale su lepotom koja nas i danas ozaruje. S tobom je sve bilo lako. Svetlost tvojih oiju nas je zapljuskivala talasima ljubavi. Tvoja uzreica : kako smo se nadali dobro smo se udali, je uvek otvarala novu nadu, lepota igre koju si zapoeo ovrsla nam je veru. ivei s tobom postali smo Braa. Prava Braa. Spremni, kako govorimo, i u vatru i u vodu. Nauli smo da koraamo nepokolebljivo na putu slobode jednakosti i bratstva uz ljubav veru i nadu. Nauio si nas da stojimo uspravno svesni sveprisutnosti tvoga pogleda i silnih predaka kojih se s ponosom seamo. Nauio nas da verujemo da ste svi tu i uvek kad naim ilama tee ljubav. Nauio si nas da uimo i nauili smo Da se breg iz daljine bolje sagledava Da razlikujemo planinu od oblaka Da prepoznamo prave i samozvane Da dok se volimo Boga za saveznika imamo Da duu ni za ta ne prodamo Da e borba veno trajati Da su Majstora izdali najblii Da emo se sigurno ponovo sresti Da je i loa misao oma oko vrata Da treba neprekidno graditi i na vikove se ne obazirati Da smo poznavali Hirama Abifa, lino ga znali Da samo ako nastavimo njegovo delo da samo tako i jedino tako moemo ista obaza i uopte stii pred dveri na kojima nas eka.

I to ne sam. Stao si ramu uz rame sa Nemanjom, Vukom, Dositejem, Njegoem, Vajfertom, Stratimiroviem...S tobom je Momilo, ivojin Mii, Karaorevii i mnogi ija e imena jednom nositi nae Loe. Stao si tamo gde ti je uvek bilo mesto. Odavno si to zasluio. Mnogo pre nego to smo se sreli pre nego to smo nauili da potujemo velikane. Pre nego to emo priznati da se to ne kupuje da se to ne postaje stavljanjem lente, proglaenjem i imenovanjem. To se ne dobija, to se daje. Samo se davanjem u tu kolonu stie. Davanjem od poetka do kraja vremena. Davao si ne pitajui ko je ko niti zbog ega. Davao si zarad svoje unitranje, boanske prirode optoene radou davanja. Davao si svakom i ko je znao i ko nije da primi blago. Davao si i kao venik, besmrtnik, Hiram i sada daje. Daje nam Svetlost koju sijamo seajui te se, daje toplinu u grudima koja se izliva na oltar u kui koju si nam sagradio. Daje nam nadu da te neemo obrukati na putu ka Istoku. Da neemo posustati gledajui u riznicu nebeskog svoda na kome ti sija. Da nikada neemo posumljati da si i dalje meu nama, Tapi. Ugriu se za usnu, onako kako si umeo kada si srean i zadovoljan i s neopisivim oseanjem izgovoriti neka veno ivi Loa D.M. Tapi. Do ponovnog susreta za koji tren u tvom duhu, hvala to si sredio da ovo danas ba ja izgovorim kako smo se nadali super smo se udali Ljubim te Drake

VELIKA NACIONALNA LOA SRBIJE I CRNE GORE