OBRADA LIMA SAVIJANJEM

Savijanje spada u najee operacije OMD. esto se kombinuje sa prosecanjem, izvlaenjem i sl. Savijanje se moe obavljati na vie naina: pomou specijalnog alata na univerzalnim mainama, na specijalnim mainama za savijanje i profilisanje, na mainama za savijanje sa valjcima.

Pri savijanju u alatima najei oblici su tzv. U, V i Z savijanja, prema sl.1. Pri ovakvom savijanju, karakteristinom za serijsku proizvodnju, obrada se vri na jednom ili vie alata, specijalno uraenim za izvoenje ovih operacija. Alati su po konstrukciji slini alatima za prosecanje i probijanje imaju gornju i donju plou (kuite alata), stubno voenje (iskljuivo), ep za vezu sa mainom i sl. Osnovna razlika je u izvrnim elementima alata - ovde su to savijau (pritiskiva, oblika) i matrici (kalup) za savijanje.

Sl.1. Primeri elementarnih savijanja u alatu

Primeri krunih savijanja su dati na sl.2. Ova savijanja se vre na specijanim mainama i bie detaljnije obraena u taki 4 i 5.

Sl.2. Primeri krunog savijanja

1. Analiza jednougaonog savijanja

Proces savijanja karakteriu elastino - plastine deformacije. Ove deformacije, odnosno odgovarajui naponi, imaju razliit karakter sa svake strane lima koji se savija. Sloj materijala sa strane pritiskivaa (unutranja strana) izloen je pritisku, a sa spoljne strane zatezanju. Izmeu ova dva sloja nalazi se neutralni sloj ija se duina u odnosu na prvobitnu ne menja usled savijanja neutralna osa).Opta ema savijanja sa odgovarajuim oznakama pokazana je na sl.3.

Sl.3. Naponsko deformacioni odnosi pri jednougaonom savijanju (vai za iroke trake: b > (3 5)s ) 2

 - ugao savijanja

- ugao savijene zone

+ = 180

Sl.4. Karakteristini uglovi pri savijanju 1.1. Poloaj neutralnog sloja Kako je napomenuto, neutralni sloj predstavljaju ona zamiljena metalna vlakna ija se duina pri savijanju ne menja. Ovo je tzv. neutralna geometrijska osa, koja se ne razlikuje znaajno od neutralne naponske ose, kod koje je napon u tangencijlnom pravcu ( 1 ) jednak 0. Poznavanje poloaja neutralne geometrijske ose je vano zbog odreivanja poetnih dimenzija komada pre savijanja, kao i nekih dopunskih elemenata savijanja. Pre savijanja, neutralna osa se poklapa sa geometrijskom osom; pri obradi se pomera ka centru savijanja, posebno pri savijanju oko malih radijusa ru . Kod savijanja sa velikim poluprenikom savijanja, rn se odreuje kao srednji radijus po debljini r (za u 10 ) s

rn = ru +

s 2

Za limove male debljine zanemaruje se pomeranje neutralne ose:

rn = ru +

s 2

U optem sluaju, poluprenik rn se odreuje preko koeficijenata pomeranja neutralnog sloja: rn ru = xs rn = ru + xs r Vrednosti x su date tabelarno, kao x = f u , najee za ugao savijanja = 90 , ali se te s vrednosti mogu priblino koristiti i za druge uglove . Npr. za
ru = 10; x = 0,5 rn = ru + 0,5s s ru = 0,1; x = 0,3 rn = ru + 0,3s s

1.2. Odreivanje dimenzija poetnog komada - razvijene duine

Poetna duina komada jednaka je zbiru duine neutralne geometrijske ose u zoni savijanja i duina pravih - nesavijenih delova van zone savijanja.

L = l1 + l 2 + l n
ln =

180

(ru + xs ) = 0,017 (ru + xs )

U literaturi su za karakteristine oblike savijanja navedeni izrazi za izraunavanja duine L.

Sl.5. Izraunavanje razvijene duine Za savijanje sa potpunim dodirivanjem izrazu:

L = l1 + l 2 0,43s

krakova priblino se odreuje L prema

Sl.6. Savijanje previjanjem

1.3. Minimalni doputeni unutranji poluprenik savijanja

U veini sluajeva vri se savijanje delova sa malim poluprenicima krivine, ime se, pored ostalog podie i njihova krutost. Da bi se izbeglo razaranje u spoljanjoj zoni, potrebno je znati najmanje vrednosti radijusa ru , sa kojim se sme raditi. Ova vrednost zavisi od mehanikih svojstava materijala, ugla savijanja, poloaja pravca savijanja u odnosu na pravac valjanja materijala, stanja povrina alata i materijala. Vrednosti ru min se daju u obliku: ru min = cs pri emu se koeficijent c daje u tabelama u zavisnosti od napred nabrojanih faktora (vrednosti za faktor c se navode u tabeli 1, str.prilogu). Npr. za .0360, u arenom stanju i savijanju popreno u odnosu na pravac valjanja: ru min = 0,1s
1.4. Elastino ispravljanje savijenih delova (povratnost)

U ukupnu deformaciju koja se ostvaruje savijanjem ukljuena je, pored plastine, i elastina deformacija (posebno u okolini neutralnog sloja). Po oslobaanju savijenog dela iz alata ove elastine deformacije dobrim delom nestaju, usled ega se poveava ugao savijanja, kao i poluprenik savijanja, sl.7.

To znai da se alat mora uraditi sa uglom manjim, kao i sa manjim r p , da bi posle elastinog vraanja komad imao zahtevane dimenzije.

Sl.7. Ispravljanje pri savijanju Povratnost = moe se odrediti analitikim ili eksperimentalno. Kod savijanja sa kalibrisanjem povratnost je manja. Veliina zavisi od svojstava materijala i odnosa
ru . s

Postoje praktine preporuke za osreivanje . - za .0260: 0,43 - za .0545: 0,79 Za odnos

rp =

ru 0,61 s

ru 1,62 s

ru > 10 potrebno je korigovati r p , npr. po izrazu: s

1

Rp 1 +3 ru Es

R p - granica teenja; E - modul elastinosti

a ugao povratnosti: r = (180 ) u 1 rp

1.5. Najvei poluprenik savijanja

Ukoliko se u gornji izraz za uvrsti

ru >> s nee doi do trajnog, ve samo elastinog savijanja. Zbog toga je neophodno odrediti najvei poluprenik savijanja pri kome se jo moe ostvariti trajna deformacija. Relativna deformacija spoljanjeg vlakna:
rs rn rn

( = 180 = ) . To znai da pri

ru = 2 doi e do potpunog ispravljanja rp

Za veliko ru ; x 0,5 ; rs rn =

1 s ; rn ru 2

=
ru =

s s ; = E 2rn 2ru s sE = 2 2

Za granini sluaj napon u spoljanjim vlaknima mora biti jednak R p :

ru max =

sE ; 2Rp

Konaan uslov za uspeno oblikovanje savijanjem ima oblik:

ru min < ru < ru max

Kod jednougaonog savijanja povratnost se kompenzira izradom alata kod koga su i r p manji za odgovarajui iznos. Kod dvougaonog savijanja postoji vie preporuka za kompenzaciju ugla povratnosti, prema sl.8.

Prema sl.8.a) i c), alatom se obezbeuje ugao manji od 90o, te se posle ispravljanja dobija zahtevana geometrija komada. Ukoliko je dozvoljeno konstruktivno, mogue je i sa unutranje stran utiskivanjem rebra obrazovati leb i rasteretiti zategnuta metalna vlakna, ime se smanjuje povratnost , sl.8.d).

Sl.8. Kompenzacija elastine povratnosti

Tabela 1. Koeficijent pomeranja neutralnog sloja

Tbela.2. Minimalni poluprenici savijanja 8

2. Naponi savijanja i momenti savijanja

Sile savijanja se odreuju izjednaavanjem momenta spoljanjih sila M sa momentom unutranjih sila M .

M = M
Momenti spoljanjih sila zavise od eme savijanja, a M od naponskih odnosa pri savijanju.
2.1. Momenti unutranjih sila

U zavisnosti od veliine tangencijalnih napona, odnosno najveih napona po preseku lima (po debljini) razlikuju se dve oblasti savijanja: a) isto plastino savijanje (najmanji napon u tangencijalnom pravcu je vei ili jednak naponu na granici teenja) postoji pri odnosu:
ru 5 s ru > 5 postoji elasto - plastino savijanje, sa dva podruja napona (u blizini neutralne ose s elastino deformisanje, u zoni 2 y 0 i na periferiji plastino), prema sl.9.

b) Za

Sl.9. Rapored normalnih napona u uzdunom pravcu po preseku lima

3. Momenti spoljnih sila i sile savijanja

3.1. Dvougaono savijanje sa draem lima

Za izbor maine merodavna je najvea sila u pravcu savijanja. ema spoljnih sila je data na sl.10.

Fs
f
Fs 2 cos
Fs f 2 cos
cos =

Fs 2R

s
A
rM

R=

Fs
2

M = R f =

B2

R
rP B1
FD 2

l = rM + rP + s

Fs

Sl.10. ema dejstva sila pri dvougaonom savijanju sa draem

l = rM sin + rP sin + s sin + f cos = (rP + rM + s )sin + f cos

f =

1 sin l cos
Fs 1 sin F (1 sin ) F (1 sin )l l= s l= s 2 2 cos cos 2 cos 2 1 sin 2

M =

Zamenom: 1 sin 2 = (1 sin )(1 + sin ) dobija se : M = Fs l 2(1 + sin )

10

Fs = Fs =

2M (1 + sin ) ; l 4M l

za =

U stvarnosti, najvea sila se javlja pre dostizanja ugla = 90 (~ 45 80 ) Prema eksperimentalnim ispitivanjima, mogu se vriti sledea uproenja: Fs max = 2M ; l l = rp + 1,2 s

Umesto M koristi se M , npr. za isto plastinu oblast:

M = nRm bs 2 ; pa se dobija: 4

Fs max = 2bsRm k 2
k 2 - koeficijent; odreuje se eksperimentalno, dat je u tabelama.

Kada se uzima u obzir i sila draa:

Fs max = 2,5bsRm k 2

U sluaju da postoji zavrno poravnjanje-kalibrisanje po ravnoj povrini dna komada, sila je jednaka:
Fk = (3 4)bsRm k 2

Uopte, sila kalibrisnja je jednaka :

Fk = p k Ak

gde su : p k , Ak - specifini pritisak i povrina kalibrisanja

3.2. Jednougaono savijanje u otvorenom alatu

ema savijanja je pokazana na sl.11.

15

R=

Fs 2 cos

U poetku: r p ru Kada je r p = ru bie:

M = Rf = Fs 2 cos

Sl.11. ema jednougaonog savijanja u otvorenom alatu

L = rM sin + r p sin + s sin + f cos 2 2 2 2 2 L a sin 2 f = 2 cos 2

Fs =

Zamena: a = rM + r p + s

2M cos
f

2 =

4M cos 2
L 2a sin

Kod uproenog izraunavanja smatra se da sila deluje koncentrisano na sredini raspona, i da se taj raspon l ne menja:
M = Fs = Fs l bs 2 = M = Rm n 4 4 bs 2 Rm n = bsRm k1 ; l

16

gde je:
k1 = sn - koeficijent, odreuje se eksperimentalno, i daje tabelarno. l

3.3. Jednougaono savijanje u zatvorenom alatu

Postupnost savijanja u zatvorenom alatu data je na sledeim slikama:

Sl.12. Postupnost pri jednougaonom savijanju u zatvorenom alatu U toku procesa savijanja neprekidno se smanjuje prvobitni raspon izmeu taaka oslanjanja, sa l1 na l k . Moment savijanja se odreuje prema duini l k . Promena sile savijanja u zavisnosti od hoda alata pokazana je na sl. 4.16. Uoava se da je zavrna sila kalibrisnja znatno vea od najvee sile savijanja. Zbog toga se i izbor maine za obradu vri prema sili kalibrisanja. Sila savijanje, kao i u prethodnim sluajevima, odreuje se izjednaavanjem momenata spoljanjih, aktivnih sila i momenta unutranjih sila.

17

Sl.13. Promena sile savijanja u zavisnosti od hoda oblikaa

R=

Fs 2 cos Fs f 2 cos

M = R f =

f rn sin

Sl.14. ema jednougaonog savijanja u zatvorenom alatu Moment spoljanjih sila je jednak:
M = Fs 2 cos

rn sin

Fs rn tg 2 2

18

Sila savijanja :
Fs =

2M ctg rn 2 2M rn

Za = 90 ; Fs max =

ru b s2 n 1 2 b s2 n Rm 5 ; Fs max = Rm ; rn 4 ru + s 2 rn ru + s s

Ukoliko se vri kalibrisanje:

Fk = p A p - specifini pritisak kalibrisanja (dat je u tablicama) A - povrina kalibrisanja

Jednougaono savijanje sa draem

Sila je u ovom sluaju jednaka polovini sile savijanja dvostranog ugaonika:
Fs = b s Rm k 2 + FD 1,25 b s Rm k 2

Sl.15.ema jednougaonog savijanja sa draem

19

3.4.Kruno savijanje krajeva

Moment spoljne sile:

M = Fs rn = Fs (ru + 0,5 s )

Sila savijanja:
Fs = M b s 2 n Rm = ru + 0,5 s 4 ru + 0,5 s

Sl.16.Kruno savijanje krajeva

4. Savijanje pomou valjaka

Ovakvo savijanje se uglavnom primenjuje za izradu cilindrinih delova veeg prenika (doboi, rezervoari). Mogue su razliite eme savijanja, prema sl.17.

Sl.17.Razliita izvoenja savijanja sa tri valjka Analizirae se prvi sluaj, tzv. savijanje na sa 3 valjka, od kojih je gornji pogonski i on prenosi silu, sl.18.

20

R=

Fs 2 cos

f rn sin

Sl.18 Savijanje na valjcima. S obzirom na veliki odnos ( y 0 0 ):

ru ne mogu se zanemariti naponi u podruju elastinosti s

2 R p rn 2 s 2 y0 2 R p b Rp b 2 2 2 = 3 s 3 s 4 y0 = M = R p (W + W p ) = R p b E 4 3 12 12

0 =

Rp r rn y 0 = ; y 0 = rn 0 = rn E rn rn

= E ; Rp = E 0
Moment spoljnih sila:

21

M = R f =

Fs 2 cos

rn sin

Fs rn tg 2 2

Sila savijanja:
Fs =

2M ctg rn 2

M M

2

R p b 2 2 R p rn 3 s Fs = E 6 rn

D s ctg ; rn = s 2 2

2 2 R p b 2 R p (Ds s ) Fs = s ctg Ds s 2 3 E2

Odreivanje ugla :

sin

L 2 Ds d v + 2 2

; = 2 arcsin

L Ds + d v

Provera da li dolazi do trajnog deformisanja:

rn = y0 E Rp

Potreban uslov:
Ds s y E sE = rn < 0 = 2 Rp 2 Rp Ds E < +1 s Rp

5. Profilno savijanje
Obrada profilisanjem podrazumeva takvo savijanje delova od lima, pri kojem se dobijaju proizvodi relativno velike duine i razliitih profila. Najee se radi o vieugaonom savijanju, koje se moe izvoditi na specijalnim mainama, ali i u alatima na univerzalnim presama. Karakteristini sluajevi profilisanja pokazani su na sl. 19. Pojedinana izrada profila velike duine, i do 6 metara, izvodi se na tzv. abkant presama, koje mogu biti mehanike ili hidrauline. Alati (matrica i oblika) su najee univerzalni, vrlo razliitih profila; postupnost oblikovanja je pokazana na sl.20.

22

Sl.19.Razliite mogunosti profilnog savijanja

23

Sl.20.Postupnost profilnog savijanja Masovna proizvodnja pojedinanih profila i talasastih limova izvodi se na mainama za profilisanje pomou valjaka, sl.24. Proizvodnost ovih maina kree se i do 200 m/min. Pri ovakvoj obradi traka od lima prolazi krozseriju profilisanjih valjaka, a savijanje se postupno obavlja na svakoj pojedinanoj poziciji. Postupnost oblikovanja je slina kao i u prethodnom sluaju (prema sl.23), ali je obrada neprekidna. Odsecanje na potrebnu duinu profila se vri pokretnim (leteim) makazama.

Sl.21. Profilisanje na valjcima

24

LITERATURA
1. Musafija B., Obrada metala plastinom deformacijom, Svjetlost, Sarajevo, 1988. 2. Devedi B., Plastinost i obrada metala deformisanjem, Nauna knjiga, Beograd, 1992. 3.Waller J., Press Tools and Presswork, Portcullis Press, Bristol, 1978. 4. Romanovski V. P., Spravonik po holodnoj tampovke, Mainostrojenije, Leningrad, 1979. 5. S.Kalpakjian, Manufacturing Process for Engineering Materials, Adison-Wesley P.C., 1997. 6. K.Lange, Handbook of Metal forming, Mcgrow-Hill Book Company, New York, 1995.
7. www.interlaken.com 8. www.lvdgroup.com 9. www.efunda.com 10. www.thefabricator.com

25