Teodor Kainski

(FC/ Freedom Club)

INDUSTRIJSKO DRUTVO I NJEGOVA BUDUNOST

Verujem u Unabombera. Takvih ima svuda. Njegove ideje su, kako su to govorili situacionisti, u svaijoj glavi. Stvar je samo u tome da oslune sopstveni gnev. Anonimni sagovornik, navedeno u John Zerzan, Whose Unabomber?, 1995. RADNA VERZIJA Ova verzija prevoda je u celini itana na III Programu Radio Beograda, tokom juna i jula 2007. tampano izdanje jo nije uraeno, tako da prevod do tada moe pretrpeti jo neke izmene. U ovoj verziji nedostaju i svi dodatni tekstovi planirani za tampano izdanje. Ali, sve glavno je tu: kompletan materijal objavljen u posebnom izdanju The Washington Post (1995), kratka biografija, napisana za potrebe radijskog emitovanja i spisak raznih relevantnih tekstova i arhiva. Tekst koji je pratio ovo elektronsko izdanje i koji moe posluiti kao uvod, moete preuzeti iz arhive liste-blok45 (poruka od 21. decembra 2008). Ovaj prevod se moe slobodno reprodukovati, na ma koji nain. to se nas tie, poeljno je ta eventualna izdanja, tampana ili elektronska, budu besplatna i lako dostupna, dok je autor, za originalni tekst, insistirao da bude javno dobro. Naslov originala: Industrial Society and Its Future, by Theodore Kaczynski, 1995. Priredili: Aleksa Golijanin (prevod) i bata Nea (opta korektura), 2006-07. http://www.modukit.com/anarhija-blok45 http://groups.google.com/group/blok45 aleksa.golijanin@gmail.com anarhija/ blok 45, decembar 2008.

2
Sadraj Napomena The Washington Post Uvod Psihologija moderne levice Oseanje inferiornosti Prekomerna socijalizacija Proces sticanja moi Zamenske aktivnosti Autonomija Izvori drutvenih problema Naruavanje procesa sticanja moi u modernom drutvu Kako se neki ljudi prilagoavaju Motivi naunika Priroda slobode Neki istorijski principi Industrijsko-tehnoloko drutvo se ne moe reformisati Ograniavanje slobode u industrijsko-tehnolokom drutvu je neminovno Loi aspekti tehnologije ne mogu se razdvojiti od dobrih Tehnologija je mnogo jaa drutvena sila od tenje ka slobodi Laki drutveni problemi pokazali su se nereivim Revolucija je laka od reforme Kontrola ljudskog ponaanja Ljudska vrsta na raskru Ljudska patnja Budunost Strategija Dve vrste tehnologije Opasnost od levice Zavrna napomena Napomene Pismo upueno New York Times Zajednika izjava New York Times i Washington Post Biografija Bibliografija i drugi izvori

3
(The Washington Post, 19. septembar 1995, poseban dodatak. Napomena: Tekst u zagradama je deo Postovog dokumenta.) Ovaj tekst je prolog juna na adrese The New York Times i The Washington Post poslala osoba koja sebe naziva FC, a koju je FBI identifikovao kao Unabombera, koga vlasti terete za tri ubistva i 16 bombakih napada. Autor je zapretio da e poslati bombu na nenaznaenu destinaciju, s namerom da ubije, ako neki od tih listova ne objavi ovaj rukopis. Vrhovni Tuilac i Direktor FBI su preporuili objavljivanje. lanak o odluci da se ovaj dokument objavi, nalazi se na naslovnoj strani dananjeg izdanja.

4 Uvod
1. Industrijska revolucija i njene posledice bile su katastrofalne po ljudsku vrstu. Nama koji ivimo u razvijenim zemljama to je znaajno uvealo ivotne anse, ali je destabilizovalo drutvo i ljude izloilo degradaciji, to je dovelo do iroko rasprostranjene psihike patnje (u Treem svetu i do fizike) i nanelo veliku tetu prirodi. Dalji razvoj tehnologije samo e pogorati situaciju. To e sigurno izloiti ljude jo veoj degradaciji, jo vie ugroziti prirodu, verovatno dovesti do jo veih drutvenih poremeaja i psihike patnje i imati za posledicu poveanu fiziku patnju ak i u razvijenim zemljama. 2. Industrijsko-tehnoloki sistem moe da preivi ili da propadne. Ako preivi, on e MODA, vremenom, postii nizak stepen psihike i fizike patnje, ali tek posle dugog i bolnog perioda prilagoavanja i samo po cenu neprekidnog svoenja ljudskih bia i mnogih drugih ivih organizama na proizvode inenjeringa i rafove drutvene maine. Pored toga, ako sistem preivi, slede neizbene posledice: ovaj sistem se ne moe reformisati ili preoblikovati, a da ljude ne lii dostojanstva i autonomije. 3. Ako sistem propadne, posledice e opet biti veoma bolne. Ali, to sistem postaje vei, to e posledice njegovog sloma biti tee, tako da je sigurno bolje da propadne ranije nego kasnije. 4. Zato se zalaemo za revoluciju protiv industrijskog sistema. Ta revolucija moe biti nasilna ili nenasilna; moe biti iznenadna, ali i relativno postepen proces, koji bi potrajao nekoliko decenija. To ne moemo predvideti. Ali, moemo da na vrlo uopten nain naznaimo mere koje bi protivnici industrijskog sistema trebalo da preduzmu da bi utrli put revoluciji protiv takvog drutva. To nee biti POLITIKA revolucija. Njen cilj nee biti ruenje vlada ve unitenje ekonomske i tehnoloke osnove sadanjeg drutva. 5. U ovom lanku skreemo panju samo na neke negativne procese koji potiu iz industrijsko-tehnolokog sistema. Druge takve procese spomenuli smo samo ukratko ili smo ih potpuno ignorisali. To ne znai da ih smatramo nebitnim. Iz praktinih razloga morali smo da nau raspravu ograniimo na oblasti koje su u javnosti bile slabo razmatrane ili u kojima imamo da kaemo neto novo. Na primer, iako postoje vrlo razvijeni pokreti za zatitu ivotne okoline i divlje prirode, pisali smo veoma malo o ekolokoj degradaciji ili o unitavanju prirode, iako to smatramo veoma vanim.

Psihologija moderne levice

6. Skoro svako e se sloiti da ivimo u veoma nemirnom drutvu. Jedna od najrairenijih manifestacija ludila naeg sveta je i levica, tako da rasprava o psihologiji levice moe posluiti kao uvod u raspravu o problemima modernog drutva uopte. 7. Ali, ta je to levica? Tokom prve polovine XX veka levica je praktino bila identina sa socijalizmom. Taj pokret je danas fragmentiran i vie nije jasno ko se moe s pravom nazvati leviarem. Kada u ovom lanku govorimo o leviarima, mislimo uglavnom na socijaliste, kolektiviste, politiki korektne tipove, feministkinje, aktiviste koji se bore za prava homoseksualaca i hendikepiranih osoba, borce za prava ivotinja i sline. Ali, nije svako ko uestvuje u tim pokretima leviar. Ono to pokuavamo da razluimo u ovoj raspravi nije toliko neki pokret ili ideologija koliko odreeni psiholoki tip ili skup povezanih psiholokih tipova. Zato e ono to podrazumevamo pod leviarem postati jasnije u toku rasprave o psihologiji levice. (Videti i paragrafe 227230.) 8. ak i tada, nae shvatanje levice nee biti onoliko jasno koliko bismo eleli, ali izgleda da tu nema spasa. Ovde samo pokuavamo da grubo i priblino ukaemo na dve psiholoke tendencije, za koje verujemo da predstavljaju glavne pokretake snage moderne levice. I ne pomiljamo da ovde iznesemo CELU istinu o njenoj psihologiji. Pored toga, naa rasprava se odnosi samo na modernu levicu. Ostavljamo otvorenim pitanje u kojoj se meri naa zapaanja mogu primeniti na leviare iz XIX i s poetka XX veka. 9. Dve psiholoke tendencije na kojima poiva moderna levica su oseanje inferiornosti i prekomerna socijalizacija. Oseanje inferiornosti je karakteristino za modernu levicu u celini, dok je prekomerna socijalizacija karakteristina za odreeni segment moderne levice; ali, taj segment je veoma uticajan.

5 Oseanje inferiornosti
10. Pod oseanjem inferiornosti ne podrazumevamo samo inferiornost u najuem smislu, ve ceo spektar povezanih crta: samopotcenjivanje, oseanje bespomonosti, depresivne tendencije, defetizam, oseanje krivice, samoprezir, itd. Tvrdimo da su moderni leviari skloni nekim od ovih oseanja (verovatno u manje ili vie potisnutom obliku) i da ta oseanja presudno utiu na usmerenje moderne levice. 11. Kada neko smatra uvredljivim skoro sve to bi se moglo rei o njemu (ili o grupi s kojom se poistoveuje), na osnovu toga zakljuujemo da ta osoba pati od oseanja inferiornosti ili da potcenjuje sebe. Ta sklonost je posebno naglaena kod aktivista koji se bore za prava manjinskih grupa, bez obzira da li i sami pripadaju tim grupama ija prava brane. Oni su prekomerno osetljivi na rei koje se koriste za oznaavanje manjina, kao i na sve drugo izreeno na njihov raun. Pojmovi crnac, istonjak, hendikepirana osoba ili enska, koji se odnose na Afrikanca, Azijata, hendikepiranu osobu ili enu, originalno nisu imali uvredljivu konotaciju. enska ili cica su samo enski ekvivalenti za frajera, dasu ili tipa. Negativna konotacija tih pojmova potie od samih aktivista. Neki borci za prava ivotinja idu ak dotle da odbijaju izraz ljubimac i insistiraju da se on zameni sa ivotinjski drug. Leviarski antropolozi na svaki nain izbegavaju da o primitivnim narodima kau neto to bi moglo biti shvaeno negativno. Oni hoe da re primitivni zamene sa bez pisma. Reaguju skoro paranoino na sve to bi moglo ukazati da je neka primitivna kultura inferiornija od nae. (Ovim ne elimo da kaemo kako su primitivne kulture ZAISTA inferiornije od nae. Samo ukazujemo na tu prekomernu osetljivost leviarskih antropologa.) 12. Oni koji pokazuju najveu osetljivost za politiki korektnu terminologiju nisu proseni stanovnici crnakih geta, azijski imigranti, zlostavljane ene ili hendikepirane osobe, ve aktivisti koji se bore za prava manjina, od kojih veina ak i ne pripada bilo kojoj od tih potlaenih grupa, nego dolazi iz privilegovanih drutvenih slojeva. Politika korektnost nalazi uporite i meu univerzitetskim profesorima, koji imaju sigurne poslove i solidna primanja; to su uglavnom beli heteroseksualci, iz srednje i vie srednje klase. 13. Mnogi leviari se intenzivno poistoveuju s problemima grupa koje se inae smatraju slabim (ene), poraenim (ameriki Indijanci), odbojnim (homoseksualci) ili na neki drugi nain inferiornim. Smi leviari oseaju da su te grupe inferiorne. Oni nikada nee priznati to oseanje, ali razlog njihovom poistoveivanju s tim grupama je upravo to to ih vide kao inferiorne. (Ovim ne elimo da kaemo kako su ene, Indijanci, itd., ZAISTA inferiorni, nego samo ukazujemo na psihologiju leviara.) 14. Feministkinje oajniki pokuavaju da dokau kako su ene snane i sposobne kao i mukarci. Jasno je da njih mui strah da ene MODA nisu snane i sposobne kao mukarci. 15. Leviari su skloni mrnji prema svemu to izgleda snano, dobro i uspeno. Oni mrze Ameriku, Zapadnu civilizaciju, bele mukarce, racionalnost. Razlozi za tu mrnju leviara prema Zapadu ne poklapaju se s njihovim pravim motivima. Oni GOVORE da mrze Zapad zato to je ratoboran, imperijalistiki, seksistiki, etnocentrian, itd.; ali, kada se te iste mane pojave u socijalistikim zemljama ili u primitivnim kulturama, leviari za to nalaze opravdanje ili, u najboljem sluaju, NEVOLJNO priznaju da ti problemi postoje. S druge strane, sa ENTUZIJAZMOM (i esto s mnogo preterivanja) ukazuju na te probleme kada se pojave u Zapadnoj civilizaciji. Prema tome, jasno je da ti problemi nisu pravi motivi leviara za njihovu mrnju prema Americi i Zapadu. Oni mrze Ameriku i Zapad zato to su snani i uspeni. 16. Za rei kao to su samopouzdanje, sigurnost, inicijativa, preduzimljivost i optimizam nema mnogo mesta u leviarskom reniku. Leviar je antiindividualista, prokolektivista. On eli drutvo koje e reiti sve njegove probleme i zadovoljiti sve njegove potrebe umesto njega, brinuti se o njemu. Leviar osea antagonizam prema pojmu takmienja, zato to se, duboko u sebi, osea kao gubitnik. 17. Umetnike forme koje privlae leviarske intelektualce fokusirane su na prljavtinu, poraenost i oaj ili poprimaju orgijastiki ton, odbacujui racionalnu kontrolu, kao da se nita ne moe postii racionalnim promiljanjem i kao da je sve to nam ostaje samo preputanje doivljaju trenutka. 18. Moderni leviarski filozofi nastoje da odbace razum, nauku i objektivnu stvarnost i insistiraju na kulturnom relativizmu. Tano je da se mogu postaviti ozbiljna pitanja o naunom

6
znanju i o tome kako bi se, ako je to uopte mogue, mogla definisati objektivna stvarnost. Ali, oigledno je da moderni leviarski filozofi nisu samo hladnokrvni logiari koji sistematino analiziraju osnove znanja. Njihov napad na istinu i stvarnost je duboko emotivan. Oni napadaju te koncepte iz sopstvenih psiholokih pobuda. Naime, njihov napad je izraz neprijateljstva, koje, u meri u kojoj je uspeno, zadovoljava njihovu tenju ka moi. Jo vanije, leviar mrzi nauku i racionalnost zato to oni klasifikuju odreena uverenja kao ispravna (to jest, kao uspena, superiorna), a druga kao pogrena (neuspena, inferiorna). Njegovo oseanje inferiornosti see toliko duboko da on ne podnosi bilo koju klasifikaciju nekih stvari kao uspenih ili superiornih, a nekih drugih kao neuspenih ili inferiornih. Isto oseanje stoji i iza injenice da mnogi leviari odbacuju koncept mentalnog poremeaja i koeficijenta inteligencije. Leviari su neprijateljski nastrojeni prema genetikom objanjenju ljudskih sposobnosti ili ponaanja, zato to takva objanjenja nastoje da neke ljude prikau kao superiornije ili inferiornije od drugih. Leviari radije pripisuju drutvu sve zasluge ili svu krivicu za sposobnosti pojedinca ili njihov nedostatak. Ako je neka osoba inferiorna, to onda nije do nje, nego do drutva i pogrenog vaspitanja. 19. Leviar nije tipino osoba koju njeno oseanje inferiornosti ini razmetljivcem, egoistom, siledijom, samopromoterom i nemilosrdnim takmiarem. Takva osoba nije sasvim izgubila veru u sebe. Njoj nedostaje oseanje moi i vrednosti, ali ona i dalje moe sebe videti kao potencijalno snanu, a pokuaji da se predstavi takvom proizvode njeno neprijatno ponaanje. (1) Ali, za leviara tu nema nade. Njegovo oseanje inferiornosti je tako duboko usaeno da on sebe ne moe doiveti kao individualno snanog ili vrednog. Odatle kolektivizam leviara. On moe da se oseti snanim samo kao lan neke velike organizacije ili masovnog pokreta s kojim se poistoveuje. 20. Treba primetiti i mazohistike crte leviarske taktike. Leviari protestuju tako to lee ispred tokova vozila, namerno provociraju policiju ili rasiste da ih zlostavljaju, itd. Te taktike su esto efikasne, ali mnogi leviari ih ne koriste kao sredstvo za postizanje odreenog cilja, ve zato to VOLE mazohizam. Samoprezir je jedna od leviarskih crta. 21. Leviari mogu rei kako je njihov aktivizam motivisan saoseanjem ili moralnim principima. Kod prekomerno socijalizovanih leviara moralni principi zaista igraju neku ulogu; ali, saoseanje i moralni principi sigurno nisu glavni motivi leviarskog aktivizma. Neprijateljstvo je suvie upadljiva komponenta leviarskog ponaanja; isto tako i tenja ka moi. Osim toga, veliki deo leviarskog delovanja nije racionalno sraunat da bude od pomoi ljudima za koje tvrde da im pomau. Na primer, ako neko veruje da je odreena afirmativna akcija dobra za crne ljude, zato se ta akcija onda zahteva na agresivan ili dogmatski nain? Jasno je da bi mnogo produktivnije bilo zauzeti diplomatski ili pomiriteljski pristup, koji bi makar na verbalnom i simbolikom planu uinio ustupke onim belcima koji misle da ih takva afirmativna akcija diskriminie. Ali, leviari ne zauzimaju takav pristup zato to on ne zadovoljava njihove psiholoke potrebe. Njihov pravi cilj nije pomo crnim ljudima. Rasni problemi slue im samo kao izgovor za izraavanje neprijateljstva i frustrirane tenje ka moi. Na taj nain aktivisti zapravo nanose tetu crnim ljudima, zato to neprijateljski stav prema beloj veini samo pojaava rasnu mrnju. 22. Kada nae drutvo ne bi imalo nikakvih drutvenih problema, leviari bi morali da ih IZMISLE samo zato da bi imali izgovor da prave buku.

Prekomerna socijalizacija
24. Psiholozi koriste termin socijalizacija da bi oznaili proces kojim se deca obuavaju tako da njihove misli i ponaanje budu u skladu s drutvenim zahtevima. Za neku osobu se kae da je dobro socijalizovana, ako veruje i potinjava se moralnom kodu svog drutva i ako se dobro uklapa kao njegov funkcionalni deo. Zato moda izgleda besmisleno rei da su mnogi leviari prekomerno socijalizovani, poto oni sebe smatraju buntovnicima. Ipak, taj stav se moe odbraniti. Mnogi leviari nisu takvi buntovnici kao to izgledaju. 25. Moralni kd naeg drutva je toliko zahtevan da niko ne moe da misli, osea i ponaa se na potpuno moralan nain. Na primer, trebalo bi da ne mrzimo nikog, a ipak skoro svako mrzi nekog, u ovom ili onom trenutku, bez obzira da li to priznaje ili ne. Neki ljudi su toliko socijalizovani da im pokuaj da misle, oseaju i ponaaju se na moralno ispravan nain predstavlja ozbiljan teret. Da bi izbegli oseanje krivice oni neprestano moraju da zavaravaju

7
sebe oko svojih pravih motiva i da pronalaze moralna objanjenja za oseanja i postupke koji u stvarnosti nisu moralno zasnovani. Termin prekomerna socijalizacija koristimo da bismo opisali takve tipove. (2) 26. Prekomerna socijalizacija moe da dovede do samopotcenjivanja, oseanja bespomonosti, defetizma, oseanja krivice, itd. Jedan od najvanijih naina na koji nae drutvo socijalizuje decu je da kod njih izazove stid zbog ponaanja ili govora koji su suprotni drutvenim oekivanjima. Kada se u tome ode predaleko ili ako je neko dete posebno podlono takvim oseanjima, ono se na kraju stidi SEBE. Osim toga, misli i ponaanje prekomerno socijalizovane osobe su mnogo ogranieniji drutvenim oekivanjima nego kod umereno socijalizovane osobe. Veina ljudi se u znaajnoj meri nedolino ponaa. Lau, kradu na sitno, kre saobraajne propise, zabuavaju na poslu, mrze nekog, psuju ili koriste razne prljave trikove da potisnuli onog do sebe. Prekomerno socijalizovana osoba ne moe da radi takve stvari, ali ako se ipak tako ponaa, to kod nje izaziva oseanje stida i samoprezira. Prekomerno socijalizovana osoba ne moe da bez oseanja krivice doivi misli ili oseanja suprotne vaeem moralu; ona ne moe imati neiste misli. Ali, socijalizacija nije samo stvar morala; mi se socijalizujemo da bismo se konformirali s mnogim normama ponaanja koje ne spadaju u kategoriju moralnosti. Na taj nain, prekomerno socijalizovana osoba ostaje na psiholokoj uzdi i provodi ivot trei inama koje je ispod nje postavilo drutvo. Kod mnogih prekomerno socijalizovanih osoba to za posledicu ima oseanje sputanosti i bespomonosti, to moe da predstavlja ozbiljan teret. Zato mislimo da je prekomerna socijalizacija jedna od najveih okrutnosti koju su ljudska bia nametnula jedna drugima. 27. Smatramo da je znaajan i veoma uticajan deo moderne levice prekomerno socijalizovan i da to ima veliki znaaj za njeno usmerenje. Prekomerno socijalizovani leviari su esto intelektualci ili pripadnici vie srednje klase. Treba primetiti da univerzitetski intelektualci (3) ine najsocijalizovaniji, ali i najleviarskiji segment naeg drutva. 28. Prekomerno socijalizovani leviar pokuava da se oslobodi psiholoke uzde i stekne autonomiju tako to se buni. Ali, on obino nema snage da se pobuni protiv najtemeljnijih drutvenih vrednosti. Uopteno govorei, cilj dananjih leviara NIJE u sukobu s vaeim moralom. Naprotiv, leviar polazi od vaeih moralnih naela, prihvata ih kao svoje i onda optuuje drutvenu veinu zbog naruavanja tih naela. Primeri: rasna ravnopravnost, ravnopravnost polova, pomaganje siromanih, mir nasuprot ratu, nenasilje generalno, sloboda izraavanja, ljubaznost prema ivotinjama. Jo vanije, tu je dunost pojedinca da slui drutvu, ali i obaveza drutva da brine o pojedincu. Sve to su dugo vremena bile duboko ukorenjene vrednosti naeg drutva (ili makar njegove srednje i vie srednje klase). (4) One su eksplicitno ili implicitno bile izraene ili su se podrazumevale u veini sadraja koje su nam prenosili zvanini mediji i obrazovni sistem. Leviari, posebno oni prekomerno socijalizovani, obino se ne bune protiv tih principa, nego svoj neprijateljski stav prema drutvu obrazlau tvrdnjom (donekle tanom) da drutvo ne ivi u skladu s tim principima. 29. Evo jedne ilustracije kako prekomerno socijalizovani leviari ostaju vezani za konvencionalne stavove naeg drutva, u isto vreme se pretvarajui kako se bune protiv njega. Mnogi leviari se zalau za afirmativne akcije, za premetanje crnaca na visoko cenjene poslove, za bolje obrazovanje u crnakim kolama i vie novca za njih; nain ivota crne potklase oni smatraju za drutvenu sramotu. Oni ele da crnce integriu u sistem, da od njih naprave direktore, advokate, naunike, po uzoru na belce iz vie srednje klase. Leviari e na to rei da je poslednje to ele da od nekog crnca naprave kopiju belca; naprotiv, oni ele da sauvaju afroameriku kulturu. Ali, u emu se sastoji ta zatita afroamerike kulture? U tome teko da ima neto vie od crnake hrane, sluanja crnake muzike, noenja crnake odee i odlaska u crnake crkve ili damije. Drugim reima, to moe da se ispolji samo u povrnim stvarima. U svemu SUTINSKOM, veina prekomerno socijalizovanih leviara eli da crnog oveka konformira sa idealima bele srednje klase. ele da ovaj studira tehnike nauke, da postane rukovodilac ili naunik, da ivot provede uspinjui se na drutvenoj lestvici, ne bi li dokazao da su crnci jednako dobri kao i belci. ele da crne oeve uine odgovornim, da crnake bande postanu nenasilne, itd. Ali, sve to su vrednosti industrijsko-tehnolokog sistema. Sistem uopte ne mari koju vrstu muzike neko slua, kakvu odeu nosi ili u koju religiju veruje, sve dok ide u kolu, obavlja neki pristojan posao, uspinje se na drutvenoj lestvici, ponaa se kao odgovoran roditelj, veruje u nenasilje, itd. Prema tome, ma koliko on to poricao, prekomerno socijalizovani leviar eli da crnog oveka

8
integrie u sistem i da ovaj prihvati njegove vrednosti. 30. Sigurno ne mislimo da se leviari, ak i prekomerno socijalizovani, NIKADA ne bune protiv temeljnih vrednosti naeg drutva. Jasno je da to ponekad ine. Neki prekomerno socijalizovani leviari idu toliko daleko da se bune protiv jednog od najvanijih drutvenih principa tako to pribegavaju fizikom nasilju. Ali, oni nasilje vide kao oblik osloboenja. Drugim reima, oni kroz nasilje odbacuju nametnuta psiholoka ogranienja. Poto su prekomerno socijalizovani, oni ta ogranienja podnose tee od ostalih ljudi; odatle njihova potreba da ih se oslobode. Ali, svoje buntovnitvo oni obino pravdavaju opteprihvaenim vrednostima. Ako se odlue za nasilje, onda tvrde da se bore protiv rasizma ili neeg slinog. 31. Svesni smo da se ovoj gruboj skici leviarske psihologije mogu uputiti mnoge primedbe. Pravo stanje je sloenije i njegov kompletan opis zahtevao bi nekoliko tomova i to pod uslovom da svi potrebni podaci budu dostupni. Ovde smo samo vrlo grubo naznaili dve najvanije psiholoke tendencije moderne levice. 32. Problemi leviara su indikativni za probleme naeg drutva kao celine. Samopotcenjivanje, depresivne sklonosti i defetizam nisu ogranieni samo na levicu. Iako su ti simptomi posebno izraeni kod leviara, oni su raireni u celom drutvu. Dananje drutvo nastoji da nas socijalizuje u veoj meri nego bilo koje prethodno. Eksperti nam govore kako treba da se hranimo, da se rekreiramo, vodimo ljubav, podiemo decu i tako redom.

Proces sticanja moi

33. Ljudska bia imaju potrebu (verovatno bioloki zasnovanu) za neim to zovemo sticanjem moi. To je tesno povezano sa eljom za moi (to je iroko prihvaeno), ali nije sasvim isto. Proces sticanja moi ima etiri elementa. Tri najjasnija elementa si cilj, napor i ostvarenje cilja. (Svakome je potrebno da ima neki cilj, ije ostvarenje zahteva izvestan napor, kao i potrebu da uspe u ostvarenju barem nekih ciljeva.) etvrti element je tee definisati i on nije obavezno prisutan kod svakoga. To je autonomija, to emo razmotriti kasnije (paragrafi 4244). 34. Razmotrimo hipotetiki sluaj osobe koja moe da ima sve to poeli samo ako to zamisli. Takva osoba ima mo, ali moe patiti od ozbiljnih psihikih problema. U poetku e joj biti zabavno, ali na kraju e zapasti u akutnu dosadu i demoralizaciju. Vremenom moe postati i kliniki depresivna. Istorija pokazuje da su dokone aristokrate esto zapadale u dekadenciju. To ne vai za ratniku aristokratiju, koja je morala da se bori da bi zadrala vlast. Ali, dokone, bezbedne aristokrate, koje nisu morale da se napreu, obino su tonule u dosadu, hedonizam i demoralizaciju, ak i kada bi imale vlast. To dokazuje da mo nije dovoljna. Potrebno je da postoji cilj ka kojem bi ta mo bila usmerena. 35. Svako ima ciljeve; ako nita drugo, makar da obezbedi osnovne ivotne potrebe: hranu, vodu, neto odee i malo krova nad glavom, koliko je nuno u odreenoj klimi. Ali, neki dokoni aristokrata sve to stie bez napora. Odatle njegova dosada i demoralizacija. 36. Neostvarivanje vanih ciljeva moe da uzrokuje smrt, ukoliko su oni povezani sa osnovnim ivotnim potrebama, odnosno frustraciju, ako su u vezi s preivljavanjem. Stalni neuspesi u ostvarivanju ciljeva za posledicu imaju defetizam, samopotcenjivanje ili depresiju. 37. I zato, da bi izbeglo ozbiljne psihike probleme, ljudsko bie ima potrebu za ciljevima ije ostvarivanje zahteva napor i mora biti koliko-toliko uspeno u njihovom ostvarivanju.

Zamenske aktivnosti
38. Ali, nisu sve dokone aristokrate zavrile u dosadi i demoralizaciji. Na primer, umesto da potone u dekadentni hedonizam, japanski car Hirohito se posvetio morskoj biologiji, disciplini u kojoj je postao istaknut strunjak. Kada ljudi ne moraju da se trude da bi zadovoljili svoje fizike potrebe, oni esto pred sebe postavljaju vetake ciljeve. U mnogim sluajevima oni se tim ciljevima bave sa istom energijom i emocionalnom posveenou koje bi inae morali da uloe u zadovoljavanje fizikih potreba. Tako su aristokrate iz Rimskog carstva imale knjievne pretenzije; pre nekoliko vekova, mnoge evropske aristokrate su veliki deo vremena i energije posveivali lovu, sigurno ne zbog mesa; neki drugi su se nadmetali za presti kroz

9
razmetljivo izlaganje svog bogatstva; a nekoliko njih se okrenulo nauci, kao Hirohito. 39. Pojam zamenska aktivnost koristimo da bismo oznaili aktivnost usmerenu na vetake ciljeve, koje ljudi sebi postavljaju samo zato da bi imali neki cilj na kojem bi radili ili, recimo, samo zbog privida ispunjenja koji tako dobijaju. Evo jednog grubog primera zamenske aktivnosti. Zamislimo da neka osoba posveuje mnogo vremena i energije cilju X; upitajmo se sledee: da je najvei deo svog vremena i energije ulagala na zadovoljavanje osnovnih ivotnih potreba i da je taj napor od nje zahtevao da svoje fizike i mentalne sposobnosti koristi na raznovrstan i zanimljiv nain, da li bi se oseala ozbiljno osujeenom zbog neostvarenja cilja X? Ako je odgovor ne, onda je bavljenje te osobe ciljem X zamenska aktivnost. Hirohitovo istraivanje morske biologije predstavlja jasan primer zamenske aktivnosti; da je svoje vreme i energiju morao da posveti radu na zanimljivim nenaunim ciljevima, da bi zadovoljio osnovne ivotne potrebe, on se sigurno ne bi oseao osujeenim zato to ne zna sve o anatomiji i ivotnim ciklusima morskih ivotinja. S druge strane, potraga za seksom i ljubavlju (na primer) nije zamenska aktivnost, zato to bi se veina ljudi, ak i da im je egzistencija u svemu drugom zadovoljavajua, osetila osujeenom ako bi ivot provela bez odnosa sa osobom suprotnog pola. (Ali, grozniava potraga za seksom, preko onoga to je nekome zaista potrebno, takoe moe biti zamenska aktivnost.) 40. U modernom industrijskom drutvu zadovoljavanje osnovnih ivotnih potreba zahteva samo minimalan napor. Dovoljno je da ovek proe kroz obuku u kojoj stie neko jadno tehniko znanje, da na vreme doe na posao i uloi sasvim skroman napor da bi zadrao radno mesto. Jedini zahtevi su skromna inteligencija i iznad svega POSLUNOST. Ako neko ispunjava te zahteve, drutvo e se brinuti o njemu od kolevke do groba. (Naravno, tu je i najnia klasa, koja ne moe tako lako zadovoljiti osnovne ivotne potrebe, ali ovde govorimo o drutvenoj veini.) Zato ne iznenauje to je moderno drutvo puno zamenskih aktivnosti. To obuhvata nauni rad, atletske podvige, humanitarni rad, umetniko i knjievno stvaralatvo, napredovanje na korporacijskim lestvicama, zgrtanje novca i materijalnih dobara preko take u kojoj to prestaje da prua bilo kakvo dodatno psihiko zadovoljstvo; tu je i drutveni aktivizam, usmeren na pitanja koja nisu od linog znaaja za same aktiviste, kao u sluaju belih aktivista koji se bave pravima rasnih manjina. To nisu uvek ISTE zamenske aktivnosti, jer mnogi ljudi mogu biti delimino motivisani potrebama koje nisu samo potreba da se pred sobom ima neki cilj. Nauni rad moe biti delimino motivisan eljom za prestiom, umetniko stvaralatvo potrebom za izraavanjem oseanja, borbeni drutveni aktivizam oseanjem neprijateljstva. Ali, kod veine ljudi koji se bave takvim ciljevima re je uglavnom o zamenskim aktivnostima. Na primer, veina naunika e se verovatno sloiti da je ispunjenje koje dobijaju u svom radu vanije od novca i prestia koje tako stiu. 41. Za mnoge, ako ne i za veinu ljudi, zamenske aktivnosti su manje zadovoljavajue od bavljenja pravim ciljevima (to jest, ciljevima koje bi ljudi hteli da ostvare ak i kada bi njihova potreba za sticanjem moi ve bila zadovoljena). Jedan od dokaza je i injenica da u mnogim ili u veini sluajeva, ljudi koji se intenzivno bave zamenskim aktivnostima nikada nisu zadovoljni i ne znaju za predah. Tako onaj koji se posvetio pravljenju novca stalno nastoji da zgrne to vie bogatstva. Neki naunik, samo to je reio jedan problem, baca se na sledei. Trka na duge staze tera sebe da tri sve due i bre. Mnogi ljudi koji se bave zamenskim aktivnostima e rei da im to prua mnogo vee zadovoljstvo od neeg tako obinog kao to je zadovoljavanje biolokih potreba; ali, to je samo zato to je u naem drutvu napor potreban za zadovoljavanje tih potreba postao tako trivijalan. Jo vanije, u naem drutvu ljudi svoje bioloke potrebe ne zadovoljavaju AUTONOMNO, ve samo kao delovi ogromne drutvene maine. Nasuprot tome, ljudima je generalno ostavljeno dosta autonomije za bavljenje zamenskim aktivnostima.

Autonomija
42. Autonomija, kao deo sticanja moi, nije obavezna za svakog pojedinca. Ali, veini je potreban vei ili manji stepen autonomije u ostvarivanju njihovih ciljeva. Napor koji ulau mora da bude rezultat njihove inicijative, pod njihovom upravom i kontrolom. Ipak, veina ljudi ne mora da preduzima inicijativu, niti mora da se bavi upravljanjem i kontrolom kao izolovane jedinke. Obino je dovoljno da deluju kao lanovi MALE grupe. Pet ili est ljudi zajedniki razmatraju neki cilj i preduzimaju uspean zajedniki napor da bi ga ostvarili. Njihova potreba za sticanjem moi tako e biti zadovoljena. Ali, ako rade pod strogim komandama, koje im se

10
izdaju odozgo, bez prostora za samostalno odluivanje i inicijativu, njihova potreba za sticanjem moi nee biti zadovoljena. Isto vai i kada se odluke donose na kolektivnoj osnovi, ali kada je grupa koja treba da donese zajedniku odluku toliko velika da je uloga svakog pojedinca beznaajna. (5) 43. Tano je da neki pojedinci nemaju veliku potrebu za autonomijom. Njihova tenja ka sticanju moi je ili suvie slaba ili je zadovoljavaju poistoveujui se s nekom monom organizacijom kojoj pripadaju. A tu su i oni nemislei, ivotinjski tipovi, koji se izgleda zadovoljavaju isto fizikim oseanjem moi (dobar borac, koji oseanje moi stie kroz razvijanje borbenih sposobnosti i kome je sasvim dovoljno da ih koristi u slepoj poslunosti prema nadreenima). 44. Ali, veini ljudi je potrebno da prou kroz proces sticanja moi i da pred sobom imaju neki cilj, da AUTONOMNO ulau napor i na kraju ostvare taj cilj sticanje samopotovanja, samopouzdanja i oseanja moi. Kada neko nema pravu priliku za prolazak kroz proces sticanja moi, posledice su (u zavisnosti od pojedinca i naina na koji je taj proces osujeen) dosada, demoralizacija, samopotcenjivanje, oseanje inferiornosti, defetizam, depresija, strepnja, oseanje krivice, frustracija, neprijateljstvo, zlostavljanje suprunika ili dece, neutoljivi hedonizam, nenormalno seksualno ponaanje, naruen san, poremeaji u ishrani, itd.

Izvori drutvenih problema

45. Bilo koji od navedenih simptoma moe se pojaviti u bilo kojem drutvu, ali oni se u modernom industrijskom drutvu pojavljuju u masovnim razmerama. Nismo prvi koji imaju utisak da je dananji svet poludeo. To to se deava nije normalno za ljudsku zajednicu. Ima mnogo osnova za tvrdnju da je primitivni ovek mnogo manje patio od stresa i frustracije i da je bio zadovoljniji svojim nainom ivota nego to je to sluaj s modernim ovekom. Tano je da u primitivnim drutvima nije sve bilo med i mleko. Zlostavljanje ena bilo je esto meu australijskim Aboridinima, a transeksualnost prilino uobiajena meu nekim amerikim indijanskim plemenima. Ali, GENERALNO govorei, izgleda da su problemi koje smo naveli u prethodnim paragrafima meu primitivnim narodima bili mnogo manje zastupljeni nego u modernom drutvu. 46. Drutvene i socijalne probleme modernog drutva pripisujemo injenici da ono zahteva od ljudi da ive u uslovima radikalno drugaijim od onih u kojima se ljudska vrsta razvijala i da se ponaaju suprotno obrascima ponaanja koje je naa vrsta razvila u ranijim uslovima. Na osnovu prethodno reenog, jasno je da nemogunost punog iskustva sticanja moi smatramo za najvaniji meu tim nenormalnim uslovima kojima moderno drutvo potinjava ljude. Ali, ne za i jedini. Pre nego to razmotrimo ta je to to onemoguava sticanje moi, u emu vidimo izvor drutvenih problema, razmotriemo neke druge uzroke. 47. U nenormalne uslove koje namee moderno industrijsko drutvo spadaju i prenaseljenost, izolovanost oveka od prirode, suvie brze drutvene promene i unitavanje prirodnih, malih zajednica, kao to su proirena porodica, selo ili pleme. 48. Dobro je poznato da gomilanje poveava stres i agresivnost. Sadanji stepen gomilanja i izolovanosti oveka od prirode je posledica tehnolokog progresa. Sva preindustrijska drutva bila su preteno ruralna. Industrijska revolucija je drastino uveala gradove i procenat stanovnitva koji ivi u njima, a moderna poljoprivredna tehnologija je omoguila da zemlja podri daleko brojniju populaciju nego ikada ranije. (Osim toga, tehnologija pogorava posledice gomilanja tako to ljudima stavlja na raspolaganje velike ometajue sile. Na primer, razne ureaje koji prave buku: motore sa unutranjim sagorevanjem, radio aparate, motocikle, itd. Kada je upotreba tih ureaja neograniena, ljudi koji ele mir i tiinu su frustrirani bukom. Kada je njihova upotreba ograniena, oni koji koriste te ureaje su frustrirani propisima. Ali, da te maine nikada nisu izmiljene, meu ljudima ne bi bilo tako generisanih sukoba i frustracija.) 49. Prirodni svet (koji se uglavnom menja veoma lagano) primitivnim drutvima je pruao stabilan okvir, pa tako i oseanje sigurnosti. U modernom svetu, ljudsko drutvo je to koje dominira prirodom, umesto obrnuto; a moderno drutvo se, zahvaljujui tehnolokom progresu, menja veoma brzo. Zato ono ne moe da prui stabilan okvir.

11
50. Konzervativci su najobinije budale: jadikuju zbog opadanja tradicionalnih vrednosti, a ipak vatreno podravaju tehnoloki progres i ekonomski rast. Oigledno im ne pada na pamet da je nemogue izvoditi nagle, drastine promene u tehnologiji i ekonomiji jednog drutva, a da se time ne izazovu nagle promene u svim drugim aspektima tog drutva, koje neminovno unitavaju tradicionalne vrednosti. 51. Slom tradicionalnih vrednosti u izvesnoj meri podrazumeva slom veza koje su drale na okupu tradicionalne, male drutvene grupe. Dezintegracija tih grupa naglaena je i injenicom da moderni uslovi esto zahtevaju ili dovode pojedinca u iskuenje da se preseli i tako odvoji od svoje zajednice. Povrh toga, tehnoloko drutvo MORA da oslabi porodine veze i lokalne zajednice da bi bilo efikasno. U modernom drutvu, pojedinac mora biti lojalan pre svega sistemu, pa tek onda maloj zajednici; kada bi interna lojalnost malim zajednicama bila jaa od lojalnosti sistemu, onda bi one gledale svoju korist, na tetu sistema. 52. Pretpostavimo da neki funkcioner ili korporacijski menader zaposli svog roaka, prijatelja ili zemljaka na neko radno mesto, umesto osobe koja ima najbolje kvalifikacije za taj posao. On je dozvolio da njegova lina lojalnost potisne lojalnost prema sistemu; to su nepotizam i diskriminacija, koji se u modernom drutvu smatraju za najstranije grehove. Nesuena industrijska drutva, koja su slabo podredila linu ili lokalnu lojalnost sistemu, obino su veoma neefikasna (Latinska Amerika, na primer). Zato razvijeno industrijsko drutvo moe da tolerie samo one male zajednice koje su sterilisane, ukroene i pretvorene u orua sistema. (7) 53. Gomilanje, nagle promene i unitavanje malih zajednica iroko su prepoznati kao izvori drutvenih problema. Ali, smatramo da to nije dovoljno objanjenje za razmere problema s kojima se danas suoavamo. 54. Svega nekoliko preindustrijskih gradova bilo je veliko i prenaseljeno, ali izgleda da njihovi stanovnici nisu patili od psiholokih problema u istoj meri kao i moderni ovek. U Americi i danas ima retko naseljenih ruralnih podruja, u kojima zatiemo iste probleme kao u urbanim sredinama, iako su ti problemi tamo manje akutni. Izgleda da je gomilanje kljuni faktor. 55. U XIX veku, mobilnost populacije koja je ivela du amerike Granice je verovatno razbijala proirene porodice i manje drutvene grupe, u najmanju ruku u istoj meri kao to je to i danas sluaj. U stvari, mnoge porodice su dobrovoljno ivele u izolaciji, bez suseda na nekoliko milja unaokolo, ne pripadajui bilo kakvoj zajednici, a da to za posledicu nije imalo ove probleme. 56. Pored toga, drutvene promene du amerike Granice bile su vrlo nagle i duboke. Neko je mogao da odraste u drvenoj kolibi, van domaaja sila zakona i poretka, hranei se uglavnom mesom divljai; a starost je mogao da doeka i na nekom stalnom radnom mestu, u ureenoj zajednici, pod efikasnom zakonskom vlau. To je bila dublja promena od one koja je tipina za ivot modernog pojedinca; ali, izgleda da to ipak nije vodilo ka psiholokim problemima. U stvari, ameriko drutvo iz XIX veka je, sasvim suprotno dananjem, odisalo optimizmom i samopouzdanjem. (8) 57. Smatramo da je razlika u tome to moderni ovek ima oseaj (velikim delom opravdan) da mu je promena NAMETNUTA, dok je u XIX veku ovek s granice imao oseaj (takoe velikim delom opravdan) da je on sam izazvao promenu i da je to bio njegov izbor. Pionirski farmer bi se dobrovoljno smestio na nekom komadu zemlje i svojim naporom ga pretvorio u farmu. U to vreme, ceo okrug je mogao da se sastoji od par stotina stanovnika i da bude mnogo izolovaniji i autonomniji entitet nego neki moderni okrug. Tako je pionirski farmer uestvovao u stvaranju nove, ureene zajednice kao pripadnik relativno male grupe. Veliko je pitanje da li se stvaranje takve zajednice moe smatrati napretkom, ali to je u svakom sluaju zadovoljavalo potrebu tih ljudi za sticanjem moi. 58. Mogli bi se navesti i drugi primeri drutava u kojima je dolo do naglih promena i/ ili kidanja prisnih komunalnih veza bez tako masovnih poremeaja u ponaanju, koje zatiemo u modernom industrijskom drutvu. Tvrdimo da je najvaniji uzrok socijalnih i psiholokih problema u modernom drutvu injenica da ljudi nemaju dovoljno mogunosti da prou kroz proces sticanja moi na neki normalan nain. Ne mislimo da je moderno drutvo jedino u kojem sticanje moi moe biti onemogueno. Sasvim je mogue da su mnoga, ako ne i sva civilizovana drutva ometala taj proces, u manjoj ili veoj meri. Ali, u modernom industrijskom drutvu taj problem je postao posebno akutan. Levica, barem ona novija (od polovine XX

12
veka), deo je simptoma osujeenosti u procesu sticanja moi.

Naruavanje procesa sticanja moi u modernom drutvu

59. Ljudske tenje delimo u tri grupe: 1) one koje mogu biti zadovoljene uz minimalan napor; 2) one koju mogu biti zadovoljene, ali samo uz ozbiljan napor; 3) one koje ne mogu biti adekvatno zadovoljene, bez obzira na koliinu uloenog napora. to vie tenji dospeva u treu grupu, to je vie frustracije, gneva, a zatim i defetizma, depresije, itd. 60. Moderno industrijsko drutvo nastoji da ljudske tenje potisne u prvu i treu grupu, dok se druga grupa sve vie sastoji od vetaki stvorenih tenji. 61. U primitivnim drutvima zadovoljavanje fizikih potreba uglavnom spada u drugu grupu: te potrebe mogu biti zadovoljene, ali samo uz ozbiljan napor. Ali, moderno drutvo tei da svima garantuje zadovoljavanje osnovnih fizikih potreba (9) u zamenu za minimalan napor, tako da ta aktivnost spada u prvu grupu. (Moe se raspravljati o tome da li je napor potreban da bi se zadrao neki posao minimalan; ali, obino, na poslovima nieg i srednjeg nivoa, jedini napor koji se trai je prosto POSLUNOST. Sedi ili stoji gde ti je reeno, radi ono to ti se kae, onako kako ti je reeno. Retko kada mora da se ozbiljno napregne, a u svakom sluaju nema skoro nikakvu autonomiju u obavljanju posla, tako da tvoja potreba za sticanjem moi ostaje nezadovoljena.) 62. Drutvene potrebe, kao to su seks, ljubav i status, u modernom drutvu esto ostaju u drugoj grupi, u zavisnosti od situacije svakog pojedinca. (10) Ali, osim u sluaju ljudi s posebno jakom tenjom ka socijalnom statusu, napor potreban za ostvarivanje drutvenih tenji ne moe da adekvatno zadovolji potrebu za sticanjem moi. 63. Neke vetake potrebe se stvaraju da bi popunile drugu grupu i tako udovoljile potrebi za sticanjem moi. Reklamne i marketinke tehnike su razvijene kako bi se ljudi naveli da ele stvari koje njihovi dedovi nikada nisu eleli, niti su o njima sanjali. Potreban je ozbiljan napor da bi se zaradio novac za zadovoljavanje tih vetakih potreba, poto one spadaju u drugu grupu. (Ipak, videti paragrafe 8082.) Moderni ovek mora da zadovoljava svoju potrebu za sticanjem moi uglavnom kroz jurnjavu za tim vetakim potrebama, koje su stvorile reklamna i marketinka industrija, (11) kao i kroz zamenske aktivnosti. 64. Izgleda da su za veliki broj ljudi, moda i za veinu, vetaki naini za sticanje moi nedovoljni. Tema koja se uporno provlai kroz spise drutvenih kritiara druge polovine XX veka je oseanje besmisla koje u modernom drutvu pogaa mnoge ljude. (To oseanje je esto opisivano drugaije, kao anomija ili ispraznost ivota srednje klase.) Smatramo da je takozvana kriza identiteta zapravo potraga za oseanjem smisla, esto kroz posveivanje odgovarajuoj zamenskoj aktivnosti. Mogue je da je egzistencijalizam u velikoj meri odgovor na besmisao modernog ivota. (12) U modernom drutvu je veoma rairena i potraga za ispunjenjem. Ali, smatramo da veinu ljudi neka aktivnost iji je glavni cilj ispunjenje (to jest, neka zamenska aktivnost), ne moe potpuno zadovoljiti. Drugim reima, to ne moe potpuno zadovoljiti potrebu za sticanjem moi. (Videti paragraf 41.) Ta potreba moe biti zadovoljena samo kroz aktivnosti koje imaju neki spoljni cilj, kao to su fizike potrebe, seks, ljubav, status, osveta, itd. 65. Pored toga, tamo gde pojedinci svoj cilj ostvaruju kroz zaraivanje novca, uspinjanje na statusnoj lestvici ili na neki drugi nain u okviru sistema, veina nije u situaciji da te ciljeve ostvaruje AUTONOMNO. Radnici uglavnom rade za neke poslodavce i kao to je navedeno u paragrafu 61, najvei deo dana provode radei ono to im je reeno, onako kako se to od njih zahteva. ak i ljudi koji su i smi biznismeni imaju samo ogranienu autonomiju. Hronina jadikovka malih biznismena i preduzetnika glasi da su im ruke vezane brojnim propisima i meanjem vlasti. Neki od tih propisa su sigurno neophodni, ali meanje vlasti je, najveim delom, sutinski i neizbeni deo naeg ekstremno sloenog drutva. Veliki deo malog biznisa danas funkcionie kroz sistem franiza. Wall Street Journal je pre nekoliko godina pisao kako mnoge kompanije koje odobravaju franize zahtevaju od kandidata da prou kroz test linosti, osmiljen tako da ISKLJUI one koji pokazuju kreativnost i inicijativu, zato to takve osobe nisu dovoljno pitome da bi posluno udovoljile zahtevima franiznog sistema. To iz malog biznisa iskljuuje mnoge koji pre svega tee autonomiji. 66. Ljudi danas vie ive na osnovu onoga to sistem ini UMESTO ili ZA njih, nego

13
zahvaljujui onome to sami rade za sebe. A ono to rade za sebe je sve vie sistemski kanalisano. Mogunosti se svode na one koje je obezbedio sistem i moraju se iskoristiti u skladu s pravilima i propisima (13), a tehnike koje propisuju eksperti moraju se usvojiti da bi uopte bilo nekih ansi za uspeh. 67. Prema tome, proces sticanja moi u naem drutvu je naruen usled nedostatka pravih ciljeva i autonomije u njihovom ostvarivanju. Ali, naruen je i zbog tenji koje spadaju u treu grupu: onih koje ne mogu biti adekvatno zadovoljene, bez obzira na uloen napor. Jedna od tih tenji je i potreba za sigurnou. Nai ivoti zavise od odluka koje donose drugi ljudi; nemamo nikakvu kontrolu nad tim odlukama i obino ak i ne znamo ko ih donosi. (ivimo u svetu u kojem relativno mali broj ljudi moda njih 500 ili 1.000 donosi vane odluke; Philip B. Heymann, Harvard Law School, navedeno kod Anthony Lewis, New York Times, 21. april, 1995.) Nai ivoti zavise od toga da li se u nekoj nuklearnoj elektrani pravilno ispunjavaju sigurnosni standardi; od toga koja koliina pesticida moe da prodre u hranu ili koliko vazduh moe biti zagaen; ili od toga koliko je struan na lekar; to da li emo izgubiti ili dobiti posao zavisi od odluka vladinih ekonomista ili korporacijskih menadera, itd. Veina pojedinaca nije u stanju da se zatiti od tih pretnji, osim u veoma maloj meri. Lina potraga za bezbednou je zato osujeena, to izaziva oseanje bespomonosti. 68. Moglo bi se prigovoriti da je primitivni ovek bio fiziki ugroeniji nego moderni, jer je njegov ivotni vek bio krai; prema tome, trebalo bi da je moderni ovek izloen manjem, a ne veem stepenu nesigurnosti nego to je to normalno za ljudska bia. Ali, psiholoka sigurnost ne odgovara sasvim onoj fizikoj. Ono zbog ega se OSEAMO sigurnim nije toliko objektivna sigurnost, koliko oseanje samopouzdanja, vera u nau sposobnost da se sami pobrinemo za sebe. Primitivni ovek, koga ugroava neka opasna ivotinja ili glad, moe da se bori ili da krene u potragu za hranom. On nema nikakve garancije da e njegovi napori biti uspeni, ali sigurno nije bespomoan u odnosu na ono to ga ugroava. S druge strane, moderni ovek je izloen mnogim stvarima pred kojima je nemoan: nuklearnim nesreama, kancerogenim materijama u hrani, ekolokom zagaenju, ratu, sve veim porezima, napadom velikih organizacija na njegovu privatnost, drutvenim i ekonomskim fenomenima nacionalnih razmera koji mogu da mu poremete ivot. 69. Tano je da je primitivni ovek nemoan protiv nekih stvari koje ga ugroavaju; na primer, protiv bolesti. Ali, on moe stoiki da prihvati taj rizik. To je deo prirodnog toka stvari, a ne njegova krivica, osim ako nije krivica nekog imaginarnog, impersonalnog demona. Ali, moderni pojedinac je izloen pretnjama koje POTIU OD OVEKA. One nisu posledice sluaja, ve neto to su mu NAMETNULE druge osobe, na ije odluke on, kao pojedinac, ne moe da utie. Samim tim, osea frustraciju, ponienje i gnev. 70. Zato je sigurnost primitivnog oveka najvei delom u njegovim sopstvenim rukama (bilo kao pojedinca, bilo kao lana MALE grupe), dok je sigurnost modernog oveka u rukama osoba ili organizacija koje su suvie udaljene ili suvie velike da bi na njih mogao da utie. Zato u njegovom sluaju potreba za sigurnou spada u prvu i treu grupu; u nekim oblastima (hrana, sklonite, itd.) sigurnost mu je obezbeena po cenu zanemarljivog napora, dok u drugim oblastima on NE MOE da je stekne. (Ovde uveliko pojednostavljujemo izlaganje, ali smo ipak naznaili, makar grubo i na vrlo uopten nain, koliko se poloaj modernog razlikuje od poloaja onog primitivnog.) 71. Moderni nain ivota osujeuje mnoge prolazne tenje i impulse i zato oni spadaju u treu grupu. Neko moe da se razbesni, ali moderno drutvo ne dozvoljava sukob. U mnogim situacijama ono ne doputa ak ni verbalni napad. Kada nekud ide, neko moe da uri ili da poeli da putuje sporo; ali, generalno on nema drugog izbora osim da se kree u skladu s tokom saobraaja i potuje saobraajne znake. Neko moe poeleti da svoj posao obavi na drugaiji nain, ali obino mu ostaje da radi samo u skladu s pravilima koje mu je zacrtao poslodavac. Moderni ovek je i na mnoge druge naine sputan mreom pravila i propisa (eksplicitnih ili implicitnih), koja frustrira mnoge njegove impulse i tako ga ometa u sticanju moi. Veina tih pravila se ne moe izbei, zato to su ona neophodna za funkcionisanje industrijskog drutva. 72. Moderno drutvo je u odreenom smislu veoma popustljivo. U stvarima koje su irelevantne za funkcionisanje sistema, u principu moemo da radimo ta hoemo. Moemo da verujemo u bilo koju religiju (sve dok to ne ohrabruje ponaanje koje ugroava sistem). Moemo da idemo u krevet s kim hoemo (sve dok upranjavamo siguran seks). Moemo

14
da radimo sve to nam padne na pamet, sve dok je to NEBITNO. Ali, u svim BITNIM stvarima sistem nastoji da u sve veoj meri regulie nae ponaanje. 73. Ponaanje se ne regulie samo izriitim pravilima i mehanizmima vlasti. Kontrola se esto sprovodi indirektnom prinudom i psiholokim pritiskom ili manipulacijom, preko organizacija koje nisu deo vlasti ili preko sistema kao celine. Veina velikih organizacija koristi neki oblik propagande (14) da bi manipulisala stavovima i ponaanjem javnosti. Propaganda nije ograniena samo na reklamne spotove ili oglaavanje, a meu onima koji je proizvode ponekad nije svesno ni planirana kao propaganda Na primer, sadraj neke zabavne emisije je moan oblik propagande. Evo i primera indirektne prinude: nijedan zakon nam ne nalae da svakog jutra idemo na posao i sledimo gazdina nareenja. Zakonski nita ne moe da nas sprei da odemo u divljinu i da tamo ivimo kao primitivni ljudi ili da se samostalno upustimo u neki poslovni poduhvat. Ali, u praksi, od divljine je ostalo malo, a u ekonomiji ima mesta samo za ogranien broj malih preduzetnika. Zato veina nas moe da preivi samo ukoliko radi za nekog drugog. 74. Tvrdimo da je opsednutost modernog oveka dugovenou, fizikom vitalnou i seksualnom privlanou do poznih godina simptom neispunjenja koje izvire iz osujeenosti u sticanju moi. Kriza srednjih godina je jedan od tih simptoma. Pored toga, nezainteresovanost za potomstvo je postala prilino uobiajena u naem drutvu, a skoro nepoznata u primitivnim drutvima. 75. U primitivnim drutvima ivot je smenjivanje doba. Kada se potrebe i smisao jednog ivotnog doba ispune, nema posebnog otpora kod prelaska u sledei period. Mladi prolazi kroz proces sticanja moi postajui lovac, ne iz sporta ili da bi doiveo ispunjenje, ve zbog mesa koje je neophodno za ishranu. (Kod devojaka je taj proces sloeniji, s veim naglaskom na drutvenoj moi; to ovde neemo razmatrati.) Kada je ta faza uspeno okonana, mladi ne izbegava da prihvati odgovornosti stvaranja porodice. (Za razliku od nekih modernih ljudi, koji beskonano odlau da imaju decu zato to su suvie zauzeti potragom za nekim ispunjenjem. Mislimo da je ispunjenje koje im je potrebno puno iskustvo sticanja moi, s pravim ciljevima umesto vetakih ciljeva i zamenskih aktivnosti.) I opet, poto je uspeno podigao potomstvo i proao kroz proces sticanja moi tako to mu je zadovoljio osnovne ivotne potrebe, primitivni ovek osea da je obavio svoj posao i spreman je da prihvati starost (ako poivi toliko dugo) i smrt. S druge strane, moderni ovek je uznemiren slikom fizikog propadanja i smrti, to se vidi po silnom naporu koji ulae da bi odrao fiziku kondiciju, dobar izgled i zdravlje. Mislimo da je razlog tome neispunjenje do kojeg dolazi zato to svoje fizike moi nikada nije koristio u bilo kakve praktine svrhe, zato to nije proao kroz proces sticanja moi koristei telo na neki ozbiljan nain. Nije primitivni ovek, koji svakodnevno koristi svoje telo u praktine svrhe, taj koji se plai tegoba starenja, ve moderni ovek, koji svoje telo nikada nije koristio u neke praktine svrhe, osim hodanja od automobila do kue. Osoba ija je potreba za sticanjem moi bila zadovoljena tokom ivota, najbolje je pripremljena da prihvati i njegov kraj. 76. Kao prigovor argumentaciji iznetoj u ovom poglavlju, neko e rei: Drutvo mora pronai nain da ljudima omogui prolazak kroz proces sticanja moi. Ta mogunosti je ljudima uskraena smom injenicom da nju treba da im prui drutvo. Ono to je njima zaista potrebno je da pronau ili da sami stvore te mogunosti. Sve dok je sistem taj kojim im DAJE mogunosti, drae ih na uzdi. Da bi stekli autonomiju, ljudi moraju da se oslobode te uzde.

Kako se neki ljudi prilagoavaju

77. Ne pate svi ljudi koji ive u industrijsko-tehnolokom sistemu od psihikih problema. Neki ak tvrde kako su sasvim zadovoljni postojeim drutvom. Sada emo razmotriti neke od razloga zato se ljudi toliko razlikuju u svojim reakcijama na moderno drutvo. 78. Prvo, nema sumnje da postoji razlika u jaini tenje ka moi. Oni sa slabom tenjom mogu imati relativno slabu potrebu za prolaskom kroz proces sticanja moi ili makar slabu potrebu za autonomijom u tom procesu. To su pitomi tipovi, koji bi bili sasvim zadovoljni i kao crnje na plantaama starog Juga. (Ne elimo da vreamo crnje sa starog Juga. Veina robova NIJE bila zadovoljna svojim poloajem. Ali, zaista preziremo one koju su ZADOVOLJNI time to nekog slue.)

15
79. Neki ljudi mogu da imaju izuzetno snanu tenju ka moi, kroz koju zadovoljavaju potrebu za njenim sticanjem. Na primer, neko opsednut drutvenim statusom moe da se ceo ivot uspinje na statusnoj lestvici, a da mu ta igra nikada ne dosadi. 80. Ljudi se razlikuju u podlonosti reklamnim i marketinkim tehnikama. Neki su toliko podloni da, ak i kada im uspe da zarade mnogo novca, ne mogu da zasite svoju glad za novim igrakama kojima im marketinka industrija mae pred oima. Zato su uvek pod finansijskim pritiskom, ak i kada imaju velike prihode, a njihova udnja ostaje nezadovoljena. 81. Neki ljudi nisu podloni reklamnim i marketinkim tehnikama. To su oni koje novac ne zanima. Sticanje materijalnih dobara nema nikakav znaaj za njihovu tenju ka sticanju moi. 82. Ljudi proseno podloni reklamnim i marketinkim tehnikama mogu da zarade dovoljno novca da bi zadovoljili svoju udnju za materijalnim dobrima i uslugama, ali samo po cenu ozbiljnog napora (radei prekovremeno ili jo jedan posao, borei se za unapreenje, itd.). To znai da im obezbeivanje materijalnih dobara pomae u nastojanju da steknu mo. Ali, to ne znai da je ta potreba potpuno zadovoljena. Moe im se desiti da u tom procesu nemaju dovoljno autonomije (posao moe da im se svodi na izvravanja nareenja), tako da neke njihove tenje mogu biti osujeene (sigurnost, agresivnost). Svesni smo preteranog pojednostavljivanja u paragrafima 8082, zato to ispada da je udnja za materijalnim dobrima u potpunosti delo reklamne i marketinke industrije. Naravno, to nije tako jednostavno. (11) 83. Neki ljudi delimino zadovoljavaju svoju tenju ka moi poistoveujui se sa monim organizacijama ili s nekim masovnim pokretom. Pojedinac, bez cilja i moi, pridruuje se nekom pokretu ili organizaciji, prihvata njene ciljeve kao svoje i radi na njihovom ostvarenju. Kada se neki od tih ciljeva ostvare, pojedinac, iako je njegov lini napor igrao beznaajnu ulogu u njegovom ostvarivanju, osea se (na osnovu poistoveivanja s pokretom ili organizacijom) kao da je proao kroz proces sticanja moi. Taj fenomen su iskoriavali faisti, nacisti i komunisti. Iskoriava ga i nae drutvo, iako manje sirovo. Na primer: Manuel Norijega je smetnja za SAD (cilj: kazniti Norijegu). SAD napadaju Panamu (napor) i kanjavaju Norijegu (ostvarenje cilja). SAD su prole kroz proces sticanja moi i mnogi Amerikanci, koji se poistoveuju sa SAD, snano doivljavaju isto. Odatle potie iroka javna podrka invaziji na Panamu; to je ljude ispunilo oseanjem moi. (15) Isti fenomen zapaamo u vojskama, korporacijama, politikim partijama, humanitarnim organizacijama, religioznim ili ideolokim pokretima. Leviarski pokreti se posebno istiu u nastojanju da privuku ljude koji pokuavaju da steknu mo. Ali, poistoveivanje s nekom velikom organizacijom ili masovnim pokretom kod veine ljudi ne uspeva da zadovolji tu potrebu. 84. Drugi nain na koji ljudi zadovoljavaju svoju potrebu za sticanjem moi su zamenske aktivnosti. Kao to smo objasnili u paragrafima 3840, zamenska aktivnost je usmerena na neki vetaki cilj kojem pojedinac tei zbog ispunjenja koje dobija bavei se tim ciljem, a ne zato to mu je potrebno da ga ostvari. Na primer, nema praktinog razloga za dinovskim miiima, ubacivanjem loptice u rupu ili skupljanje kompletnih serija potanskih marki. Ali, mnogi ljudi se ipak strastveno posveuju bodibildingu, golfu ili filateliji. Neki ljudi su vie od ostalih usmereni na neto drugo i samim tim e odreenoj zamenskoj aktivnosti pridati jo vei znaaj, prosto zato to ljudi oko njih to smatraju nebitnim ili zato to im to govori drutvo. To je razlog zato su neki ljudi tako ozbiljni u sutinski nebitnim aktivnostima, kao to su sport, brid, ah ili ezoterina akademska istraivanja, dok oni trezveniji, ispravno, u tome vide samo zamenske aktivnosti i samim tim nikada nee ni pokuati da na taj nain zadovolje svoju potrebu za sticanjem moi. Treba samo napomenuti da je za mnoge ljude sam nain na koji zarauju novac zamenska aktivnost. To nije ISTA zamenska aktivnost, poto je ona delimino motivisana obezbeivanjem osnovnih ivotnih potreba i (kod nekih ljudi) sticanjem drutvenog statusa i luksuznih stvari koje im namee reklamna industrija. Ali, mnogi u svoj posao ulau daleko vei napor nego to je potrebno da bi stekli dovoljno novca i statusa i taj viak napora predstavlja zamensku aktivnost. Viak uloenog napora i emocionalna posveenost koja ide uz njega, jedna je od najmonijih sila koje doprinose neprestanom razvoju i usavravanju sistema, s negativnim posledicama po linu slobodu (videti paragraf 131). U sluaju kreativnih naunika i inenjera, njihov rad posebno tei tome da najveim delom bude zamenska aktivnost. Taj momenat je toliko vaan da zasluuje posebno razmatranje, koje sledi uskoro (paragrafi 8792). 85. U ovom poglavlju smo objasnili kako u modernom drutvu mnogi ljudi, u manjoj ili veoj

16
meri, zadovoljavaju svoju potrebu za sticanjem moi. Ali, mislimo da kod veine ta potreba nije u potpunosti zadovoljena. Pre svega, oni koji pate od neutoljive udnje za statusom ili koji su se navukli na neku zamensku aktivnost ili se snano poistoveuju s nekim pokretom ili organizacijom, da bi tako zadovoljili svoju potrebu za sticanjem moi, spadaju u izuzetke. Ostali nisu potpuno zadovoljni zamenskim aktivnostima ili poistoveivanjem s nekom organizacijom (videti paragrafe 41 i 64). Drugo, sistem namee preveliku kontrolu, kroz izriita pravila ili kroz socijalizaciju, to za posledicu ima nedostatak autonomije, ali i frustraciju, zbog nemogunosti ostvarivanja odreenih ciljeva i nunog obuzdavanja suvie velikog broja impulsa. 86. Ali, ak i kada bi veina ljudi u industrijsko-tehnolokom drutvu bila zadovoljna, mi bismo (FC) opet bili protiv njega, zato to (izmeu ostalog) smatramo poniavajuim da se neija potreba za sticanjem moi zadovoljava kroz zamenske aktivnosti ili poistoveivanje s nekom organizacijom, umesto kroz aktivnost usmerenu na prave ciljeve.

Motivi naunika
87. Nauka i tehnologija su najvaniji primeri zamenskih aktivnosti. Neki naunici tvrde da su motivisani radoznalou ili eljom da doprinesu dobrobiti oveanstva. Ali, lako je videti da to nikako ne mogu biti glavni motivi veine naunika. Kada je re o radoznalosti, taj pojam je prosto apsurdan. Veina naunika se bavi visokospecijalizovanim problemima koji nisu predmet normalne ljudske radoznalosti. Na primer, da li je neki astronom, matematiar ili entomolog radoznao u pogledu svojstava izopropiltrimetilmetana? Naravno da nije. To moe zanimati samo hemiara i to samo zato to je hemija njegova zamenska aktivnost. Da li je hemiar zainteresovan za pravilnu klasifikaciju neke nove vrste insekta? Nije. To pitanje zanima samo entomologa i to samo zato to je entomologija njegova zamenska aktivnost. Da su hemiar i entomolog morali da se ozbiljno posvete zadovoljavanju osnovnih fizikih potreba i da je taj napor angaovao njihove sposobnosti na neki interesantan nain, samo u nenaune svrhe, njih ne bi ni najmanje zanimala svojstva izopropiltrimetilmetana ili klasifikacija insekata. Pretpostavimo da je nedostatak sredstava za postdiplomske studije primorao nekog hemiara da postane agent osiguranja, a ne hemiar. U tom sluaju, on bi se veoma zainteresovao za oblast osiguranja, a izopropiltrimetilmetan mu ne bi bio ni na kraj pameti. U svakom sluaju, nije normalno pripisivati zadovoljstvu iste radoznalosti toliku koliinu vremena i napora koje naunici ulau u svoj rad. Radoznalost, kao objanjenje motivacije naunika, jednostavno otpada. 88. Dobrobit oveanstva nije nita bolje objanjenje. Neka nauna istraivanja nemaju nikakve veze sa dobrobiti ljudske vrste, kao, na primer, najvei deo arheologije ili komparativna lingvistika. Ipak, naunici iz tih oblasti bave se svojim poslom sa istim entuzijazmom kao i oni koji razvijaju vakcine ili prouavaju zagaenje vazduha. Pogledajmo sluaj dr. Edvarda Telera (Edward Teller), koji je sa upadljivom emocionalnom posveenou promovisao nuklearne elektrane. Da li je njegova posveenost poticala iz elje da doprinese dobrobiti oveanstva? Ako jeste, zato se dr Teler nije tako emotivno bavio drugim humanitarnim ciljevima? Ako je bio takav humanista, zato je onda pomagao razvoj hidrogenske bombe? Kao i u sluaju mnogih drugih naunih dostignua, veliko je pitanje da li nuklearne elektrane zaista pomau oveanstvu. Da li jeftina elektrina energija pretee u odnosu na gomilanje nuklearnog opada i rizik od nesree? Dr Teler je video samo jednu stranu problema. Jasno je da njegovo emotivno bavljenje nuklearnim elektranama nije poticalo iz elje da doprinese dobrobiti oveanstva ve iz linog ispunjenja koje je dobijao bavei se tim poslom i njegovom praktinom primenom. 89. Isto vai za naunike generalno. Uz mogue retke izuzetke, njihov motiv nije ni radoznalost, niti elja da doprinesu dobrobiti oveanstva, ve potreba za sticanjem moi: da imaju cilj (nauni problem koji treba reiti), uloe neki napor (istraivanje) i taj cilj ostvare (reavanje problema). Nauka je zamenska aktivnost zato to naunici rade uglavnom zbog ispunjenja koje im donosi sm rad. 90. Naravno, nije sve tako jednostavno. Kod mnogih naunika prisutni su i drugi motivi. Na primer, novac i status. Neki naunici mogu biti osobe sa neutoljivom udnjom za statusom (videti paragraf 79), to moe da predstavlja glavni motiv za njihov rad. Nema sumnje da je veina naunika, kao i vei deo opte populacije, manje ili vie podlona reklamnim i marketinkim tehnikama i da im je potreban novac da bi zadovoljili svoju udnju za

17
materijalnim dobrima i uslugama. Zato nauka nije ISTA zamenska aktivnost; ali, najveim delom jeste. 91. Osim toga, nauka i tehnologija predstavljaju moan masovni pokret i mnogi naunici zadovoljavaju svoju potrebu za sticanjem moi poistoveujui se s tim masovnim pokretom (videti paragraf 83). 92. I tako nauka nastavlja da napreduje, slepo, bez ikakvog obzira prema stvarnom blagostanju ljudske vrste ili prema bilo kojem drugom standardu, osim prema psiholokim potrebama naunika, vladinih funkcionera i korporacijskih menadera, koji obezbeuju sredstva za istraivanja.

Priroda slobode
93. Ovde emo izneti tvrdnju da se industrijsko-tehnoloko drutvo ne moe reformisati na nain koji bi spreio progresivno suavanje sfere ljudske slobode. Ali, poto sloboda moe biti shvaena na razne naine, prvo emo razjasniti na koju vrstu slobode mislimo. 94. Pod slobodom podrazumevamo mogunost za prolazak kroz proces sticanja moi, usmeren na prave ciljeve, umesto na vetake ili zamenske aktivnosti i bez ometanja, manipulacije ili nadzora s bilo koje strane, posebno od strane bilo koje velike organizacije. Biti slobodan znai imati kontrolu (bilo kao pojedinac, bilo kao lan MALE grupe) nad svim pitanjima koja se tiu ivota i smrti: ishranom, odevanjem, sklonitem i odbranom od opasnosti koja moe biti prisutna u nekom okruenju. Biti slobodan znai imati mo; ne mo kontrole nad drugim ljudima, ve mo kontrole nad okolnostima sopstvenog ivota. Niko ne moe biti slobodan ako neko (posebno neka velika organizacija) ima vlast nad drugima, ma koliko ta vlast mogla biti blagonaklona, tolerantna ili popustljiva. Vano je da se sloboda ne brka s pkom popustljivou (videti paragraf 71). 95. Govore nam da ivimo u slobodnom drutvu zato to imamo odreen broj ustavom zagarantovanih prava. Ali, to nije tako vano kao to izgleda. Stepen line slobode, koji danas imamo, vie je odreen ekonomskom i tehnolokom strukturom ovog drutva nego njegovim zakonima ili oblikom vladavine. (16) Veina indijanskih naroda iz Nove Engleske bili su monarhije, a mnogi gradovi u vreme italijanske Renesanse bili su pod vlau diktatora. Ali, kada itamo izvetaje o njima, stiemo utisak da su ona doputala mnogo veu linu slobodu nego moderno drutvo. To je delimino bilo zato to nisu imala efikasne mehanizme za sprovoenje vladareve volje: nije bilo modernih, dobro organizovanih policijskih snaga, brze komunikacije na velikim udaljenostima, kamera za nadzor, dosijea o ivotima proseenih graana. Zato je bilo lake izmai kontroli. 96. to se naih ustavnih prava tie, pogledajmo, na primer, slobodu tampe. Sigurno ne elimo da odbacimo to pravo; to je veoma vano sredstvo za ograniavanje koncentracije politike moi i za kontrolu onih koji imaju politiku mo, kroz javno objavljivanje svakog njihovog prestupa. Ali, sloboda tampe je od malog znaaja za prosenog pojedinca. Masovni mediji su uglavnom pod kontrolom velikih organizacija integrisanih u sistem. Svako ko ima malo novca moe da neto odtampa ili da to distribuira preko Interneta ili na neki slian nain, ali ono to ima da kae utopie se u masu materijala koju izbacuju mediji i zato nee imati praktino nikakav efekat. Zato je za veinu pojedinaca i malih grupa skoro nemogue da na drutvo utiu reima. Uzmimo nas (FC) za primer. Da nikada nismo uradili neto nasilno i da smo ovaj spis poslali nekom izdavau, on ga verovatno ne bi prihvatio. Da je bio prihvaen i objavljen, verovatno ne bi privukao mnogo italaca, zato to je mnogo prijatnije gledati neki zabavni medijski program nego itati ozbiljan esej. ak i da je taj tekst imao mnogo italaca, veina bi uskoro zaboravila proitano, poto bi im misli bile preplavljene masom drugih materijala kojima ih izlau mediji. Da bismo svoju poruku izneli pred javnost, s nekom ansom da ostvarimo trajniji utisak, morali smo da ubijamo ljude. 97. Ustavna prava su donekle korisna, ali ona ne garantuju neto vie od onoga to bismo mogli nazvati buroaskim shvatanjem slobode. Po tom shvatanju, slobodni ovek je u sutini deo drutvene maine i ima samo odreen skup dozvoljenih i ogranienih sloboda; sloboda koje slue potrebama drutvene maine, vie nego pojedincu. Tako buroaski slobodni ovek ima ekonomsku slobodu, zato to ona promovie rast i progres; ima slobodu tampe, zato to javna kritika ograniava samovolju politikih lidera; ima pravo na poteno suenje,

18
zato to bi utamnienje na osnovu samovolje politikih monika bilo loe za sistem. To je oigledno bio stav Simona Bolivara. Po njemu, ljudi zasluuju slobodu samo ako je koriste da bi promovisali progres (onako kako ga vidi buroazija). Drugi buroaski mislioci su imali slino vienje slobode kao pkog sredstva za ostvarenje kolektivnih ciljeva. ester Tan (Chester C. Tan, Chinese Political Thought in the Twentieth Century, str. 202) objanjava filozofiju kuomintankog voe Hu Han-mina: Pojedincu su dodeljena prava zato to je on lan drutva i zato to ivot u zajednici zahteva takva prava. Hu je pod zajednicom podrazumevao celo drutvo, kao naciju. A na strani 259, Tan tvrdi da prema Karsun angu (Chang Chun-mai, voa Dravne socijalistike partije Kine) sloboda mora biti koriena u interesu drave i naroda kao celine. Ali, kakva je to sloboda, ako se moe koristiti samo onako kako drugi propisuje? Nae (FC) shvatanje slobode nije Bolivarovo, Huovo, angovo ili nekog drugog buroaskog teoretiara. Problem s takvim teoretiarima je u tome to su od razvijanja i primene drutvenih teorija napravili svoju zamensku aktivnost. Zato takve teorije vie slue potrebama teoretiara nego potrebama ljudi, koji mogu biti tako loe sree da ive u drutvu koje poiva na takvim teorijama. 98. Ovde treba naglasiti jo neto: ne treba prihvatiti da neka osoba ima dovoljno slobode samo zato to TVRDI da je ima dovoljno. Sloboda je delimino ograniena psiholokom kontrolom, koje ljudi nisu svesni; pored toga, shvatanje slobode kod mnogih ljudi je vie regulisano drutvenim konvencijama, nego njihovim pravim potrebama. Na primer, mogue je da e mnogi prekomerno socijalizovani leviari rei kako je veina ljudi, ukljuujui i njih same, socijalizovana premalo, a ne previe; ali, takvi leviari plaaju veliku psiholoku cenu za svoj stepen socijalizacije.

Neki istorijski principi

99. Istoriju vidimo kao zbir dve komponente: nepravilne (eratike), koja se sastoji iz nepredvidljivih dogaaja, bez jasnog obrasca i redovne komponente, koju ine dugoroni istorijski trendovi. 100. PRVI PRINCIP. Ako je neka MALA promena imala posledice po dugoroni istorijski trend, onda e posledice te promene skoro uvek biti prolazne sve e se uskoro vratiti u svoje prvobitno stanje. (Primer: reformistiki pokret koji je reen da iskoreni politiku korupciju u drutvu retko kada e postii neto vie od prolaznog efekta; pre ili kasnije, reformisti se oputaju, a korupcija se polako vraa. Nivo politike korupcije u datom drutvu tei da ostane stalan ili da se postepeno menja uporedo sa evolucijom drutva. Politika istka bila bi trajna samo u kombinaciji s najirim drutvenim promenama; MALA drutvena promena nije dovoljna.) Ako neka mala promena u dugoronom istorijskom trendu izgleda kao trajna, to je samo zato to deluje u pravcu u kojem se trend ve kree, tako da on zapravo nije promenjen, ve samo poguran za korak napred. 101. Prvi princip je skoro tautologija. Ako trend nije stabilan u odnosu na male promene, on e se kretati nasumice, bez konanog usmerenja; drugim reima, to nee biti nikakav dugoroni trend. 102. DRUGI PIRINCIP. Ako je neka promena dovoljno velika da trajno utie na dugoroni istorijski trend, onda e se i drutvo u celini promeniti. Drugim reima, drutvo je sistem iji su svi delovi meusobno povezani, tako da nijedan deo ne moe biti trajno promenjen, a da to ne utie i na sve ostale delove. 103. TREI PRINCIP. Ako je neka promena dovoljno velika da trajno utie na dugoroni istorijski trend, onda se posledice tih promena po drutvo kao celinu ne mogu unapred predvideti. (Osim ako su neka druga drutva prola kroz istu promena i iskusila iste posledice; u tom sluaju, na osnovu empirijskog posmatranja, moe se predvideti da e neko drutvo koje prolazi kroz iste promene doiveti sline posledice.) 104. ETVRTI PRINCIP. Neko novo drutvo se ne moe osmisliti na papiru. Drugim reima, ne moete planirati novi oblik drutva unapred, zatim to postaviti i oekivati da sve funkcionie kako je bilo zamiljeno. 105. Trei i etvrti princip izviru iz sloenosti ljudskih drutava. Promena u ljudskom ponaanju e imati posledice po ekonomiju tog drutva i njegovo fiziko okruenje; ekonomija e uticati na okruenje i obrnuto, a promene u ekonomiji i okruenju e uticati na ljudsko

19
ponaanje na sloen, nepredvidljiv nain. Mrea uzroka i posledica je suvie sloena da bi mogla biti potpuno razmrena i shvaena. 106. PETI PRINCIP. Ljudi ne biraju svesno i racionalno oblik svog drutva. Drutva prolaze kroz proces evolucije koji nije pod racionalnom ljudskom kontrolom. 107. Peti principi je posledica prethodna etiri. 108. Ilustracija: Prema prvom principu, najoptije govorei, pokuaj drutvene reforme ili deluje u pravcu u kojem se drutvo ve razvija (tako da samo ubrzava promenu, koja bi se svakako dogodila) ili ima samo prolazni efekat, tako da se drutvo uskoro vraa na stari kolosek. Da bi se trajno promenio pravac razvoja u bilo kojem znaajnom aspektu drutva, reforma nije dovoljna; potrebna je revolucija. (Revolucija ne znai nuno oruani ustanak ili ruenje vlade.) Prema drugom principu, revolucija nikada ne menja samo jedna aspekt drutva, ve celo drutvo; a prema treem principu, promene se nikada ne deavaju onako kako su to revolucionari oekivali ili eleli. Prema etvrtom principu, kada revolucionari ili utopisti postave novi oblik drutva, to nikada ne funkcionie kako je bilo planirano. 109. Amerika revolucija ne prua protivdokaz. To nije bila revolucija u naem smislu, ve rat za nezavisnost, posle kojeg su usledile prilino dalekosene politike reforme. Osnivai nacije nisu promenili pravac razvoja amerikog drutva, niti im je to bila namera. Oni su samo oslobodili taj razvoj od nazadnog uticaja britanske vladavine. Njihove politike reforme nisu promenile nijedan bazini trend, ve su samo pogurale ameriku politiku kulturu du njenog prirodnog razvojnog toka. Ameriko drutvo je bilo potomak britanskog, koje se i smo due vremena kretalo u pravcu predstavnike demokratije. A jo pre Rata za nezavisnost, Amerikanci su u znaajnoj meri upranjavali predstavniku demokratiju u svojim kolonijalnim veima. Politiki sistem promovisan Ustavom bio je oblikovan po britanskom i po uzoru na kolonijalna vea. Sve je bilo znaajno izmenjeno; nema sumnje da su Osnivai nacije uinili veoma vaan korak. Ali, to je bio korak du puta kojim se anglosaksonski svet ve kretao. Dokaz je injenica da su Britanija i sve njene kolonije, naseljene uglavnom ljudima britanskog porekla, na kraju prele na sistem predstavnike demokratije, u osnovi slian onome iz Sjedinjenih Drava. Da su se Osnivai nacije pokolebali i odustali od potpisivanja Deklaracije o nezavisnosti, na dananji nain ivota ne bi bio mnogo drugaiji. Moda bismo imali neto blie veze sa Britanijom, Parlament i Premijera, umesto Kongresa i Predsednika. Velika stvar. Zato primer amerike revolucije ne protivrei naim principima, nego ih dobro ilustruje. 110. Ipak, ove principe treba primenjivati na osnovu zdravog razuma. Oni su ovde izraeni nepreciznim jezikom, koji doputa iroka tumaenja, a mogu se pronai i izuzeci od tih pravila. Zato ih ne izlaemo kao nepromenljive zakone, ve kao skicu ili smernice za razmiljanje, koje nam mogu pruiti delimian protivotrov za naivne ideje o budunosti drutva. Te principe treba stalno imati na umu, a svaki put kada neko doe do suprotnog zakljuka, trebalo bi da jo jednom preispita svoj stav i ostane pri njemu samo ako za to ima vrste razloge.

Industrijsko-tehnoloko drutvo se ne moe reformisati

111. Prethodni principi nam pomau da shvatimo koliko je teko reformisati industrijski sistem na nain koji bi spreio progresivno suavanje sfere slobode. Prisutna je stalna tendencija, koja see jo od Industrijske revolucije, da tehnologija jaa drutvo, ali uz veliku cenu u linoj slobodi i lokalnoj autonomiji. Zato bi svaka promena zamiljena da zatiti slobodu od tehnologije bila u suprotnosti sa sutinskim razvojnim trendovima naeg drutva. Iz toga sledi da bi takva promena bila ili samo prolazna, potopljena istorijskom plimom ili bi, u sluaju da je dovoljno krupna da ima trajne posledice, izmenila prirodu celog drutva. To je u skladu s prvim i drugim principom. Pored toga, poto bi drutvo bilo promenjeno na nain ije posledice nije mogue sagledati unapred (trei principi), bilo bi velikih rizika. Krupne promene, koje bi mogle imati trajne posledice u korist slobode, ne bi bile pokrenute zato to bi njihovo ostvarenje teko poremetilo sistem. Zato e svaki pokuaj reforme biti suvie pitom da bi bio delotvoran. ak i ako se pokrenu velike promene, one e biti obustavljane im njihove remetilake posledice postanu oigledne. To je razlog zato trajne promene u korist slobode mogu izvesti samo osobe spremne da prihvate radikalne, opasne i nepredvidljive posledice promene celog sistema. Drugim reima, takve promene mogu da izvedu samo revolucionari, a ne reformisti.

20
112. Ljudi koji pokuavaju da sauvaju slobodu bez rtvovanja navodnih koristi koje imamo od tehnologije, predlagae razne naivne nacrte nekog novog drutva, koje bi moglo pomiriti slobodu i tehnologiju. Ako za trenutak ostavimo po strani injenicu da ljudi koji prave takve planove retko kada predlau neke praktine naine na koje bi novo drutvo moglo biti izgraeno, na osnovu etvrtog principa sledi da bi se takvo drutvo, ak i kada bi bilo uspostavljeno, brzo uruilo ili bi imalo posledice umnogome drugaije od oekivanih. 113. Prema tome, ak i u najoptijem smislu, gotovo je neverovano da bi se drutvo moglo promeniti na nain koji bi pomirio slobodu i modernu tehnologiju. U nekoliko narednih poglavlja izneemo konkretnije razloge za zakljuak da se sloboda i tehnoloki progres ne mogu pomiriti.

Ograniavanje slobode u industrijsko-tehnolokom drutvu je neminovno

114. Kao to je objanjeno u paragrafima 6566 i 7073, moderni ovek je sputan mreom pravila i propisa, a njegova sudbina zavisi od poteza udaljenih osoba, na ije odluke ne moe da utie. To nije sluajno, niti je posledica proizvoljnosti arogantnih birokrata. To je neophodno i neminovno u svakom tehnoloki naprednom drutvu. Sistem MORA da strogo regulie ponaanje ljudi kako bi funkcionisao. Na poslu ljudi moraju da rade ono to im je reeno; u suprotnom, proizvodnja bi utonula u haos. Birokratija MORA da se rukovodi strogim pravilima. Kada bi niim birokratama bilo dodeljeno bilo kakvo znaajno diskreciono pravo, to bi naruilo sistem i dovelo do pritubi zbog nepravednog tretmana, usled razlika u nainu na koji bi birokrate koristile to diskreciono pravo. Tano je da neka ogranienja nae slobode mogu biti uklonjena, ali GENERALNO govorei, regulacija naih ivota od strane velikih organizacija je neophodna za funkcionisanje industrijsko-tehnolokog sistema. Posledica je oseanje bespomonosti kod obinih ljudi. Ipak, mogue je da e formalna regulacija sve vie biti zamenjivanja psiholokim sredstvima, koja e postii da sami elimo ono to sistem zahteva od nas. (Propaganda, napomena br. 14, obrazovne tehnike, programi za negu mentalnog zdravlja, itd.) 115. Sistem MORA da primorava ljude da se ponaaju na nain koji se sve udaljava od prirodnog obrasca. Na primer, sistemu su potrebni naunici, matematiari i inenjeri. On ne moe da funkcionie bez njih. Zato se deca izlau posebnom pritisku u tom pravcu. Nije prirodno da neki adolescent najvei deo svog vremena provodi sedei za radnim stolom, okupiran uenjem. Normalan adolescent eli da svoje vreme provodi u aktivnom kontaktu sa stvarnou. Kod primitivnih naroda deca se ue stvarima koje podstiu razumnu harmoniju s prirodnim ljudskim impulsima. Na primer, kod amerikih Indijanaca, deaci se obuavaju u aktivnostima na otvorenom u stvarima koje deaci prosto vole. Ali, u naem drutvu, decu guraju ka tehnikim stvarima, emu se veina nevoljno povinuje. 116. Usled neprestanog pritiska sistema, sve je vie ljudi koji ne mogu ili ne ele da se prilagode drutvenim zahtevima: socijalni parazita, lanova tinejderskih bandi, antireimskih buntovnika, radikalnih ekolokih sabotera, otpadnika i pobunjenika svih vrsta. 117. U svakom tehnoloki naprednom drutvu pojedinac MORA da zavisi od odluka na koje ne moe da utie u iole znaajnijoj meri. Tehnoloko drutvo nije mogue razbiti na male, autonomne zajednice, zato to proizvodnja zavisi od kooperacije izuzetno velikog broja ljudi. Kada neka odluka utie na, recimo, milion ljudi, onda svako ima u proseku milioniti udeo u odluivanju. U stvarnosti, odluke donose funkcioneri, korporacijski menaderi ili tehnokrate; ali, ak i kada javnost glasa o nekom pitanju, broj glasaa je obino suvie veliki da bi glas bilo koga od njih pojedinano bio znaajan. (17) Zato veina ne moe da na neki merljiv nain utie na odluke koje odreuju njihove ivote. Za taj problem, u tehnoloki naprednom drutvu, ne postoji reenje. Sistem pokuava da taj problem rei sluei se propagandom, kako bi ljude naveo da ELE odluke koje se donose umesto njih; ali, ak i kada bi takvo reenje u potpunosti postiglo da se ljudi oseaju bolje, ono bi opet bilo degradirajue. 118. Konzervativci i drugi se zalau za vie lokalne autonomije. Manje zajednice su nekada imale autonomiju, ali ona je sve manje mogua u situaciji kada se te zajednice sve vie utapaju i vezuju za velike sisteme, kao to su javne slube, kompjuterske i saobraajne mree, masovni komunikacioni mediji, moderni sistem zdravstvene zatite. Protiv lokalne autonomije deluje i injenica da tehnologija primenjena na jednom mestu esto utie i na

21
velikoj udaljenosti. Upotreba pesticida ili hemikalija u blizini nekog potoka moe da zatruje vodu stotinama milja nizvodno, a efekat staklene bate pogaa ceo svet. 119. Sistem ne moe, niti postoji zato da bi zadovoljavao ljudske potrebe. Naprotiv, ljudsko ponaanje treba oblikovati u skladu s potrebama sistema. To nema nikakve veze sa politikom ili drutvenom ideologijom koja pretenduje da upravlja tehnolokim sistemom. To je posledica tehnologije, zato to se sistem ne rukovodi ideologijom, ve tehnikom nunou. (18) Naravno, sistem zadovoljava mnoge ljudske potrebe, ali, generalno govorei, to ini samo u meri koja mu ide u prilog. Glavni parametar su potrebe sistema, a ne potrebe ljudskih bia. Na primer, sistem ljudima obezbeuje hranu zato to ne bi mogao da funkcionie ako bi ljudi gladovali; bavi psiholokim potrebama ljudi koliko mu je to POTREBNO, zato to ne bi mogao da funkcionie ako bi previe njih bilo depresivno ili buntovno. Ali, sistem, iz vrstih, praktinih razloga, mora da ljude izlae stalnom pritisku kako bi njihovo ponaanje oblikovao u skladu sa svojim potrebama. Previe nagomilanog otpada? Vlast, mediji, obrazovni sistem, ekolozi, zasue nas masovnom propagandom u prilog recikliranja. Potrebno je jo tehnikog osoblja? Ceo hor glasova ubeivae decu da studiraju tehnike nauke. Nee biti nikog ko bi se makar za trenutak upitao da li je neljudski prisiljavati aodolescente da najvei deo vremena provode uei neto to veina njih mrzi. Kada kvalifikovani radnici izgube posao zbog tehnikih inovacija i upute se na programe za prekvalifikaciju, niko se ne pita da li se oni oseaju ponienim takvim tretmanom. Podrazumeva se da svako mora da se povinuje tehnikoj nunosti i to s dobrim razlogom: ako bi ljudske potrebe imale prednost nad tehnikom nunou, dolo bi do ekonomskih problema, nezaposlenosti, oskudice ili neeg goreg. Koncept mentalnog zdravlja u naem drutvu je najveim delom odreen time u kojoj se meri pojedinac ponaa u skladu sa potrebama sistema, a da pri tom ne pokazuje simptome stresa. 120. Napori da se u okviru sistema stvori prostor za autonomiju i oseanje svrhovitosti su prosto smeni. Na primer, jedna kompanija je, umesto da raspodeli izradu delova svog kataloga, svakoj grupi zaposlenih odobrila da napravi sopstveni katalog, to je trebalo da im prui oseanje svrhovitosti i dostignua. Neke kompanije su pokuale da zaposlenima dodele vie autonomije; ali, iz praktinih razloga, njima nikada nije bila dodeljena autonomija u odreivanju krajnjih ciljeva autonomni napori nikada ne mogu biti usmereni na ciljeve koje bi zaposleni samostalno izabrali, ve samo na ciljeve poslodavca, kao to su opstanak i rast kompanije. Svaka kompanija koja bi svojim radnicima dozvolila da se ponaaju drugaije ubrzo bi ispala iz posla. Slino tome, u svim preduzeima u socijalistikom sistemu, radnici moraju da svoje napore usmere ka ciljevima preduzea; u suprotnom, ono ne bi ispunilo svoju svrhu kao deo sistema. Jo jednom, iz isto tehnikih razloga, u industrijskom drutvu veina pojedinaca i malih grupa ne moe da ima mnogo autonomije. ak i mali preduzetnik najee ima samo ogranienu autonomiju. Pored obavezne zakonske regulacije, njega ograniava nunost uklapanja u ekonomski sistem, ijim zahtevima mora da se prilagodi. Na primer, kada se razvije neka nova tehnologija, mali preduzetnik, hteo ne hteo, mora da koristi tu tehnologiju da bi ostao konkurentan.

Loi aspekti tehnologije ne mogu se razdvojiti od dobrih

121. Jo jedan razlog zato se industrijsko drutvo ne moe reformisati u korist slobode je taj to moderna tehnologija predstavlja povezan sistem, iji delovi zavise jedan od drugog. Ne moete se otarasiti loih aspekata tehnologije, a zadrati samo one dobre. Pogledajmo, na primer, modernu medicinu. Progres u medicini zavisi od progresa u hemiji, fizici, biologiji, kompjuterskoj nauci i drugim oblastima. Napredni medicinski postupci zahtevaju skupu, visokotehnoloku opremu, koju moe da obezbedi samo tehnoloki napredno i ekonomski bogato drutvo. Jasno je da ne moete oekivati neki progres u medicini bez celine tehnolokog sistema i svega to ide uz to. 122. ak i kada bi se napredak u medicini mogao postii bez ostatka tehnolokog sistema, to bi opet donelo probleme. Pretpostavimo da je pronaen lek za dijabetes. Ljudi sa genetskom sklonou ka dijabetesu mogli bi da preive i da se reprodukuju kao i svi ostali ljudi. Prirodna selekcija protiv gena za dijabetes bi oslabila i takvi geni bi se proirili na celu populaciju. (Mogue je da se to u nekoj meri ve dogodilo, poto dijabetes, iako neizleiv, moe da se kontrolie upotrebom insulina.) Isto bi se desilo s predispozicijama za mnoge druge bolesti, to bi dovelo do masovne genetske degradacije. Jedino reenje bila bi neka vrsta

22
eugenetskog programa ili intenzivni genetski inenjering ljudskih bia, tako da ovek u budunosti vie ne bi bio kreacija prirode, sluajnosti ili Boga (u zavisnosti od vaih verskih ili filozofskih ubeenja), nego vetaki proizvod. 123. Ako mislite da vam se vlast ve SADA suvie mea u ivot, ta ete rei kada vlast pone da se bavi genetskom konstitucijom vae dece? Takva regulacija e neminovno dovesti do genetskog programiranja ljudskih bia, zato to bi posledice takvog programiranja, kada bi ono bilo neregulisano, bile katastrofalne. (19) 124. Uobiajen odgovor na ovakve primedbe su prie o medicinskoj etici. Ali, etiki kd nee zatititi slobodu na tetu napretka medicine; on e samo pogorati situaciju. Primenjen na genetski inenjering, etiki kod e postati samo sredstvo za regulaciju genetske konstitucije ljudskih bia. Neko e (verovatno, u najveoj meri, pripadnici vie srednje klase) doi do zakljuka da je odreeni oblik genetskog inenjeringa etiki, a da neki drugi nije, tako da e nametnuti svoje vienje genetske konstitucije svima. ak i kada bi etiki kd bio usaglaen na potpuno demokratskoj osnovi, veina bi nametnula svoje vienje manjini, koja moda ima svoje miljenje o etikoj primeni genetskog inenjeringa. Jedini etiki kd koji bi zaista mogao da zatiti slobodu bio bi onaj koji zabranjuje BILO KAKAV genetski inenjering ljudi; a moete biti sigurni da takav kd nikada nee biti primenjen u tehnolokom drutvu. Nikakav kd koji bi smanjio znaaj genetskog inenjeringa se ne odrao, zato to bi iskuenje pred beskrajnim moima biotehnologije bilo neodoljivo, posebno to bi veini mnoge njene primene delovale kao oigledno i nesporno pozitivne (eliminacija fizikih i mentalnih bolesti, sticanje sposobnosti koje su ljudima potrebne da bi izali na kraj sa sadanjim svetom). Genetski inenjering bi neminovno bio iroko primenjivan,ali samo u skladu sa potrebama industrijskotehnolokog sistema. (20)

Tehnologija je mnogo jaa drutvena sila od tenje ka slobodi

125. Nemogue je postii TRAJNI kompromis izmeu tehnologije i slobode, zato to je tehnologija daleko jaa drutvena sila, koja neprestano napada slobodu kroz UZASTOPNE kompromise. Zamislimo sluaj dvojice suseda, koji poseduju istu povrinu zemlje, ali da je jedan moniji od drugog. Moniji trai od onog drugog deo njegove zemlje. Slabiji odbija. Moniji kae, U redu, hajde da napravimo kompromis. Daj mi pola od onoga to sam traio. Slabiji nema mnogo izbora i poputa. Posle nekog vremena, moni sused trai jo jedan deo zemlje, uz novi kompromis i tako redom. Kroz dugu seriju kompromisa koje namee slabijem, onaj moniji vremenom preotima svu zemlju. Isto je i u sukobu izmeu tehnologije i slobode. 126. Sada emo objasniti zato je tehnologija mnogo jaa drutvena sila nego tenja ka slobodi. 127. Tehnoloki napredak koji u poetku naizgled ne ugroava slobodu, esto se tek kasnije pokae kao ozbiljna pretnja. Pogledajmo, na primer, motorizovani transport. ovek je ranije mogao da ide peke kuda je hteo, u svom ritmu, ne obazirui se na saobraajne propise, nezavisno od sistema tehnoloke podrke. Pojava motornih vozila je naizgled uveala ljudsku slobodu. Peaci nisu bili uskraeni u bilo emu, niko nije morao da poseduje automobil, ako to nije eleo, a svako ko je izabrao da ga kupi mogao je da putuje mnogo bre i dalje nego peaci. Ali, uvoenje motorizovanog transporta uskoro je promenilo drutvo na nain koji je znaajno ograniio ovekovu slobodu kretanja. Kada se broj automobila poveao, intenzivna regulacija njihove upotrebe postala je nunost. Kolima, posebno u gusto naseljenim oblastima, ne moete da idete kuda hoete i u svom sopstvenom ritmu; vaim kretanjem upravljaju tok saobraaja i saobraajni propisi. Nameu vam se razne obaveze: vozaka dozvola, vozaki ispit, obnavljanje registracije, osiguranje, odravanje vozila zbog bezbednosti, mesene otplate. Povrh toga, korienje motorizovanog transporta vie nije stvar izbora. Od pojave motorizovanog transporta, ustrojstvo naih gradova se promenilo tako da veina ljudi vie ne moe da ide peke na posao, u kupovinu ili na rekreaciju; njihov transport sada MORA biti automobilski; ili moraju da koriste javni transport, gde imaju jo manju kontrolu nad svojim kretanjem nego dok voze kola. ak je i sloboda peaka uveliko ograniena. U gradu on mora da se stalno zaustavlja na semaforima, koji su pre svega namenjeni automobilskom saobraaju. Na selu, motorni saobraaj ini opasnim i neprijatnim hodanje du autoputa. (Obratite panju na vaan momenat koji smo upravo ilustrovali sluajem motorizovanog transporta: kada se neki novi tehnoloki izum plasira kao mogunost koju pojedinac moe, ali ne mora da prihvati, on ne mora nuno da OSTANE stvar izbora. U

23
mnogim sluajevima, tehnologija menja drutvo na nain koji PRISILJAVA ljude da je koriste.) 128. Dok tehnoloki progres KAO CELINA neprestano suava sferu nae slobode, svako novo tehnoloko dostignue posmatrano SAMO PO SEBI izgleda poeljno. Elektrina energija, vodovodne instalacije, sredstva za brzu komunikaciju na velikim udaljenostima kako bi bilo ko mogao da kae neto protiv takvih stvari ili protiv bilo koje od bezbrojnih tehnikih pogodnosti koje ine moderno drutvo? Na primer, bilo bi apsurdno protiviti se uvoenju telefona. On ima mnogo dobrih strana i nijednu lou. A opet, kao to smo objasnili u paragrafima 5976, sva ta tehnika dostignua uzeta zajedno stvorila su svet u kojem sudbina prosenog oveka vie nije u njegovim rukama ili u rukama njegovih suseda i prijatelja, ve u rukama politiara, korporacijskih menadera i udaljenih, anonimnih tehniara i birokrata na koje on, kao pojedinac, nema nikakav uticaj. (21) Isti proces e se nastaviti i u budunosti. Pogledajmo, na primer, genetski inenjering. Malo je onih koji e se protiviti uvoenju genetskih tehnika za eliminaciju neke nasledne bolesti. To ne izgleda opasno i spreava veliku patnju. Ipak, brojna dostignua u oblasti genetike, uzeta zajedno, pretvorie oveka u vetaki proizvod i on vie nee biti slobodna kreacija sluajnosti (ili Boga ili ega god, u zavisnosti od vaih verskih uverenja). 129. Drugi razlog zato je tehnologija tako mona sila je to to se u postojeem drutvu tehnoloki progres odvija samo u jednom pravcu; on se nikada ne moe preokrenuti. im se uvede neka nova tehnoloka mogunost, ljudi postaju ovisni o njoj, tako da vie ne mogu bez nje, osim ako se ne izmisli neka jo naprednija. I ne samo da ljudi, kao pojedinci, postaju ovisni o novoj tehnologiji, nego i sistem, kao celina, postaje ovistan. (Zamislite ta bi se danas desilo sa sistemom kada bi se, na primer, eliminisali kompjuteri.) Zato sistem moe da se kree samo u jednom pravcu, ka sve veoj tehnologizaciji. Tehnologija neprestano potiskuje slobodu, ali tehnologija se ne moe naterati na povlaenje osim u sluaju odbacivanja tehnolokog sistema u celini. 130. Tehnologija napreduje velikom brzinom i ugroava slobodu u mnogim takama istovremeno (gomilanje, pravila i propisi, sve vea zavisnost pojedinaca od velikih organizacija, propaganda i druge psiholoke tehnika, genetski inenjering, naruavanje privatnosti preko ureaja za nadziranje i kompjutera, itd.). Da bi se BILO KOJA od tih pretnji slobodi zaustavila potrebna je dugotrajna i teka socijalna borba. Oni koji ele da zatite slobodu nadjaani su pkim brojem novih napada i njihovom uestalou; zato tonu u apatiju i prestaju da pruaju otpor. Boriti se protiv svake od tih pretnji pojedinano bilo bi uzaludno. Jedina nada u uspeh lei u napadu na tehnoloki sistem u celini; ali, to je revolucija, a ne reforma. 131. Tehniari (ovaj pojam koristimo u najirem smislu, da bismo oznaili sve one koji obavljaju neki specijalizovani zadatak, koji zahteva posebnu obuku) toliko nastoje da se posvete svom radu (svojoj zamenskoj aktivnosti) da kada doe do sukoba izmeu njihovog tehnikog posla i slobode, skoro uvek prave izbor u korist posla. To je oigledno u sluaju naunika, ali je prisutno i kod drugih: edukatori, humanitarne grupe, organizacije za zatitu ivotne sredine ne oklevaju da koriste propagandu i druge psiholoke tehnike radi ostvarenja svojih uzvienih ciljeva. Korporacije i vladine agencije ne oklevaju da, kad god nau za shodno, prikupljaju informacije o pojedincima, ne obazirui se na njihovu privatnost. Agencije za primenu zakona esto nalaze da ih ustavna prava osumnjienih ili ak potpuno nedunih ljudi ometaju u radu i ine sve da legalnim (a ponekad i nelegalnim) sredstvima ogranie ta prava. Veina edukatora, funkcionera i policajaca veruje u slobodu, privatnost i ustavna prava; ali, kada to doe u sukob s njihovim poslom, onda obino zakljue da je posao vaniji. 132. Dobro je poznato da ljudi generalno rade bolje i upornije kada tee nekoj nagradi, a ne kada samo nastoje da izbegnu kaznu ili negativan ishod. Naunici i drugi tehniari su uglavnom motivisani nagradom koju dobijaju kroz svoj posao. Ali, oni koji se opiru tehnolokom nasrtaju na slobodu, rade samo zato da bi izbegli negativne posledice; samim tim, malo je onih koji uporno i dobro obavljaju taj obeshrabrujui posao. Ako bi reformisti ikada uspeli da ostvare makar jednu pobedu, koja bi delovala kao vrsta prepreka daljoj eroziji slobode pred naletom tehnolokog progresa, veina njih bi gledala da se opusti i okrene nekim prijatnijim poduhvatima. Ali, naunici bi nastavili da rade u svojim laboratorijama, a tehnoloki progres, uprkos svim preprekama, pronaao bi nain da uspostavi veu kontrolu nad pojedincima i uini ih jo zavisnijim od sistema. 133. Nijedan drutveni aranman zakonski, institucionalni, obiajni ili etiki ne moe da

24
prui trajnu zatitu od tehnologije. Istorija pokazuje da su svi drutveni aranmani prolazni; svi oni se vremenom menjaju ili propadaju. Ali, tehnoloki napredak je trajan u kontekstu postojee civilizacije. Pretpostavimo da je postignut neki drutveni aranman koji spreava primenu genetskog inenjeringa na ljudska bia ili primenu koja bi ugrozila njihovu slobodu i dostojanstvo. Ali, tehnologija e i dalje biti tu i ekati na svoj trenutak. Pre ili kasnije, taj drutveni aranman e propasti. Verovatno ubrzo, imajui u vidu brzinu promena u drutvu. Genetski inenjering e onda prodreti u sferu slobode i ta invazija bie nepovratna (osim u sluaju propasti tehnoloke civilizacije). Svaka iluzija o nekom trajnom dostignuu kroz nove drutvene aranmane trebalo bi da nestane kada pogledamo ta se deava sa postojeim ekolokim zakonima. Pre nekoliko godina izgledalo je da postoje pouzdane zakonske prepreke za barem NEKE od najgorih oblika ekoloke destrukcije. Bila je dovoljna samo jedna promena politikog kursa i te prepreke su poele da se uruavaju. 134. Iz svih ovih razloga, tehnologija je mnogo jaa drutvena sila od tenje ka slobodi. Ali, ovu tvrdnju treba precizirati. Izgleda da e u narednih nekoliko decenija industrijsko-tehnoloki sistem prolaziti kroz ozbiljne potrese zbog ekonomskih i ekolokih problema, posebno problema izazvanih ljudskim ponaanjem (otuenje, buntovnitvo, neprijateljstvo, razne drutvene i psiholoke tekoe). Nadamo se da e ti potresi, kroz koje e ovo drutvo izgleda morati da proe, izazvati njegov slom ili ga makar toliko oslabiti da e to omoguiti revolucionarnu promenu. Ako do takve revolucije doe i ona bude uspena, onda e se, u toj posebnoj taki, pokazati da je tenja ka slobodi jaa od tehnologije. 135. U paragrafu 125 upotrebili smo analogiju sa slabim ovekom kome je moni sused oteo svu zemlju kroz seriju kompromisa. Ali, pretpostavimo da je moni sused oboleo, tako da vie nije u stanju da se brani. Onaj slabiji onda moe da ga primora da mu vrati zemlju ili ga ubije. Ako dozvoli da monik preivi i prisili ga da mu samo vrati zemlju, onda je taj slabiji samo budala. Moniji sused bi mogao da se oporavi i da mu ponovo uzme sve. Jedina razumna alternativa za slabijeg je da ubije onog jaeg dok jo moe. Slino tome, industrijski sistem treba unititi dok je oslabljen. Ako s njim pravimo kompromise i dozvolimo mu da se oporavi, on e nam vremenom preoteti svu slobodu.

Laki drutveni problemi pokazali su se nereivim

136. Ako neko i dalje misli da je sistem mogue reformisati na nain koji bi zatitio slobodu od tehnologije, neka onda pogleda kako se traljavo i uglavnom neuspeno nae drutvo bavilo drugim problemima i to onim mnogo lakim i prostijim. Izmeu ostalog, sistem nije uspeo da zaustavi ekoloku degradaciju, politiku korupciju, trgovinu drogom, nasilje u porodici, itd. 137. Pogledajmo ekoloke probleme. Sukob vrednosti je tu oigledan: ekonomska korist naspram ouvanja prirodnih resursa za nae potomke. (22) Ali, o tome sluamo samo puste prie i uvijene izgovore ljudi koji imaju mo i nita to bi liilo na jasan, celovit plan delovanja, tako da samo nastavljamo da tupimo o ekolokim problemima s kojima e nai unuci morati da ive. Pokuaji da se ekoloko pitanje rei sastoje se od borbi i kompromisa izmeu raznih frakcija, meu kojima se ova ili ona, u datom trenutku, nalazi u usponu. Linija sukoba se menja s promenama u stavu javnog mnjenja. To nije racionalan proces, niti neki koji bi mogao da vodi ka trajnom i uspenom reavanju problema. Najvei drutveni problemi, ako uopte mogu biti reeni, retko kada ili nikada se ne reavaju na osnovu nekog racionalnog i celovitog plana. Oni se razreavaju kroz proces u kojem razne, konkurentske grupe slede svoje interese (obino kratkorone) (23) i dospevaju u stanje (obino uz malo sree) manje ili vie stabilnog modus vivendija. U stvari, principi izneti u paragrafima 100106, pokazuju da je veliko pitanje moe li dugorono drutveno planiranje IKADA biti uspeno. 138. Prema tome, jasno je da ljudska vrsta ima, u najboljem sluaju, veoma ogranien kapacitet za reavanje relativno prostih drutvenih problema. Kako e onda reiti daleko tei i sloeniji problem pomirenja slobode i tehnologije? Tehnologija donosi oigledne materijalne pogodnosti, dok je sloboda apstrakcija, koju svako shvata na svoj nain, a njen gubitak je lake zamagliti propagandom i lepim priama. 139. Obratite panju na sledei vaan momenat: mogue je da e ekoloki problemi (da uzmemo taj primer) jednog dana biti reeni na osnovu nekog racionalnog, celovitog plana; ali, ako se to dogodi, to e biti samo zato to sistem ima dugoroni interes da te probleme rei. Ali, sistem NEMA interes da sauva slobodu ili autonomiju malih grupa. Naprotiv, u njegovom

25
je interesu da ljudsko ponaanje stavi pod najveu moguu kontrolu. (24) Prema tome, ako praktini razlozi vremenom mogu navesti sistem da na racionalan i mudar nain prie ekolokim problemima, jednako praktini razlozi primorae ga da jo vie regulie ljudsko ponaanje (po mogustvu indirektnim sredstvima, koja prikrivaju oduzimanje slobode). To nije samo nae miljenje. Ugledni sociolozi (na primer, Dejms K. Vilson) naglaavaju znaaj jo efikasnije socijalizacije ljudi.

Revolucija je laka od reforme

140. Nadamo se da smo uspeli da objasnimo itaocu zato sistem ne moe biti reformisan na nain koji bi izmirio slobodu i tehnologiju. Jedino reenje je odbacivanje industrijskotehnolokog sistema u celini. To podrazumeva revoluciju; ne nuno oruani ustanak, ali svakako radikalnu i sutinsku promenu prirode drutva. 141. Ljudi obino misle da je revoluciju teko izvesti, zato to ona podrazumeva mnogo vee promene nego reforma. Ali, u odreenim okolnostima, revolucija je zapravo mnogo laka nego reforma. Razlog je to to revolucionarni pokret moe da nadahne mnogo intenzivniju posveenost nego neki reformistiki pokret. Reformistiki pokret nudi samo reavanje nekog pojedinanog drutvenog problema. Revolucionarni pokret nudi reavanje svih problema jednim udarcem i stvaranje novog sveta; on prua ideal zbog kojeg e ljudi preuzeti velike rizike i biti spremni na velike rtve. Zato je mnogo lake odbaciti ceo tehnoloki sistem, nego raditi na nekim efikasnim, trajnim ogranienjima razvoja ili primene ovog ili onog aspekta tehnologije, kao to je, na primer, genetski inenjering. Malo je ljudi koji e se sa odlunom strau boriti za nametanje i odravanje ogranienja genetskom inenjeringu; ali, u odgovarajuim uslovima, veliki broj ljudi bi se mogao strasno posvetiti revoluciji protiv industrijsko-tehnolokog sistema. Kao to smo naglasili u paragrafu 132, reformisti koji nastoje da ogranie odreene aspekte tehnologije to rade zato da bi izbegli negativne posledice. Ali, revolucionari rade zbog mone nagrade zbog ostvarenja svoje revolucionarne vizije i zato su agilniji i uporniji od reformista. 142. Reforma je uvek sputana strahom od bolnih posledica do kojih bi moglo doi ako se u promenama ode predaleko. Ali, kada revolucionarna groznica jednom zahvati drutvo, ljudi postaju spremni da podnesu neograniena iskuenja. To se jasno pokazalo u revolucijama u Francuskoj i Rusiji. Mogue je da je bi u takvim sluajevima samo manji deo populacije bio istinski posveen revoluciji; ali ta manjina moe biti dovoljno velika i aktivna da postane dominantna drutvena sila. O revoluciji emo govoriti i u paragrafima 180205.

Kontrola ljudskog ponaanja

143. Od poetaka civilizacije, organizovana drutva su vrila pritisak na ljudska bia, da bi uopte funkcionisala kao drutveni organizmi. Ti pritisci znaajno variraju od drutva do drutva. Neki su fiziki (slaba uhranjenost, prekomerni rad, ekoloko zagaenje), a neki psiholoki (buka, gomilanje, ukalupljivanje ljudi u skladu sa drutvenim zahtevima). U prolosti, ljudska priroda je bila priblino konstantna ili je varirala samo u odreenom rasponu. Samim tim, drutva su mogla da pritiskaju ljude samo do odreene granice. Kada bi se prag ljudske izdrljivosti prekoraio, sve bi krenulo naopako pobune, zloini, korupcija, izbegavanje rada, depresija i drugi mentalni problemi, poveana stopa smrtnosti, smanjena stopa nataliteta ili neto drugo tako da je drutvo propadalo ili je postajalo neefikasno i bilo zamenjivano nekim efikasnijim drutvenim oblikom (brzo ili postepeno, kroz osvajanje, trvenja ili evoluciju). (25) 144. To znai da je ljudska priroda nekada postavljala granice drutvenom razvoju. Ljudi su mogli biti pritiskani samo do odreene granice, ali ne i preko nje. To se danas moda menja, zato to moderna tehnologija razvija naine za modifikaciju ljudskih bia. 145. Zamislimo drutvo koje ljudima namee uslove koji ih ine uasno nesrenim, a onda im daje lekove koji mogu da odagnaju to oseanje. Nauna fantastika? To se u naem drutvu ve deava, u odreenoj meri. Dobro je poznato da se stopa kliniki depresivnih ljudi znaajno poveala poslednjih nekoliko decenija. Verujemo da je to zbog naruavanja procesa sticanja moi, kao to je objanjeno u paragrafima 5976. Ali, ak i ako greimo, poveana stopa depresije svakako je posledica NEKIH uslova koji postoje u dananjem drutvu.

26
Umesto da eliminie uzorke depresije kod ljudi, moderno drutvo im daje antidepresante. Praktino gledano, antidepresanti su sredstvo za modifikaciju unutranjeg stanja pojedinca na nain koji mu omoguava da podnese drutvene uslove koje bi inae smatrao nepodnoljivim. (Naravno, svesni smo da depresija esto ima genetsko poreklo. Ovde se bavimo sluajevima u kojima okruenje igra presudnu ulogu.) 146. Lekovi koji utiu na svest samo su jedan primer za nove metode kontrole ljudskog ponaanja koje moderno drutvo razvija. Pogledajmo jo neke od tih metoda. 147. Ponimo sa tehnikama za nadzor. Skrivene video kamere se danas koriste u veini prodavnica i na drugim mestima, a kompjuteri za prikupljanje i obradu ogromne koliine informacija o pojedincima. Tako prikupljene informacije znaajno poveavaju efikasnost fizike prinude (to jest, sile zakona). (26) Tu su zatim propagandne metode, kojima masovni komunikacioni mediji slue kao efikasna sredstva. Razvijene su efikasne tehnike za dobijanje izbora, prodaju proizvoda, oblikovanje javnog mnjenja. Industrija zabave je vano psiholoko sredstvo u rukama sistema, ak i onda kada izbacuje ogromne koliine seksa i nasilja. Industrija zabave prua modernom oveku jedan od najvanijih izlaza. Okupiran televizijom, videom, itd., on moe da zaboravi na stres, frustraciju, nezadovoljstvo. Mnogi primitivni ljudi, kada nemaju nikakvog neodlonog posla, potpuno se zadovoljavaju time da satima sede ne radei nita, zato to su u miru sa sobom i sa svetom. Ali, veina modernih ljudi mora da stalno bude okupirana ili zabavljena neim; inae im postaje dosadno, obuzima ih nemir, oseaju se nelagodno, razdraeno. 148. Druge tehnike zadiru dublje od prethodnih. Obrazovanje vie nije prosta stvar lupanja deteta po zadnjici kada nije nauilo lekciju ili maenja po glavi ako jeste. To je postala nauna tehnika za kontrolu deijeg razvoja. Na primer, u centrima Sylvian Learnig ostvaren je veliki uspeh u motivisanju dece za uenje, a psiholoke tehnike se, s manje ili vie uspeha, koriste i u mnogim konvencionalnim kolama. Odgojne tehnike, namenjene roditeljima, postoje da bi deca prihvatila osnovne vrednosti sistema i ponaala se na nain koji sistem smatra poeljnim. Programi za negu mentalnog zdravlja, tehnike intervencije, psihoterapija i slino, navodno su smiljene da bi bile od koristi pojedincu, ali u praksi obino slue kao metode za navoenje pojedinca da se ponaa i misli u skladu sa zahtevima sistema. (U tome nema kontradikcije; pojedinac koga njegovi stavovi ili ponaanje dovode u sukob sa sistemom, suoava se sa silom koja je suvie jaka da bi je savladao ili joj umakao i zato lako moe da podlegne stresu, frustraciji i oseanju poraenosti. Njegov put bie mnogo laki ako se ponaa i misli kako sistem zahteva. U tom smislu, sistem deluje u korist pojedinca, ispirajui mu mozak do potpunog konformizma.) Zlostavljanje dece je u svojim najgrubljim i oiglednim oblicima prezreno u veini, ako ne i u svim kulturama. Muenje deteta zbog nekog trivijalnog razloga ili bez ikakvog razloga odbojno je skoro svakome. Ali, mnogi psiholozi tumae koncept zlostavljanja jo ire. Da li su uke, kada se koriste kao deo racionalnog i celovitog sistema discipline, oblik zlostavljanja? Konani odgovor e zavisiti od toga li uka proizvodi ponaanje kojim se neka osoba dobro uklapa u postojei drutveni sistem. U praksi, termin zlostavljanje sve vie se koristi za svaki metod podizanja deteta koji proizvodi ponaanje suprotno zahtevima sistema. I tako, u nastojanju da sprei oiglednu, besmislenu okrutnost, programi za spreavanje zlostavljanja dece usmeravaju se na kontrolu ljudskog ponaanja u korist sistema. 149. Istraivanja e najverovatnije nastaviti da poveavaju efikasnost psiholokih tehnika za kontrolu ljudskog ponaanja. Ali, mislimo da te tehnike najverovatnije nee biti dovoljne da bi se ljudska bia prilagodila drutvu koje stvara tehnologija. Verovatno e morati da se koriste i bioloke metode. Ve smo spomenuli upotrebu lekova u te svrhe. Neurologija moe da obezbedi kanale za modifikaciju ljudskog uma. Genetski inenjering ljudskih bia se ve primenjuje u obliku genetske terapije i nema sumnje da e takvi metodi vremenom biti korieni i za modifikaciju onih delova tela koji utiu na mentalnu aktivnost. 150. Kao to smo spomenuli u paragrafu 134, ini se da industrijsko drutvo ulazi u period ozbiljnih poremeaja, delom zbog problema sa ljudskim ponaanjem, a delom zbog ekonomskih i ekolokih problema. A znaajan deo ekonomskih i ekolokih problema potie od naina na koji se ljudi ponaaju. Otuenje, samopotcenjivanje, depresija, neprijateljstvo, buntovnitvo; deca koja nee da ue, tinejderske bande, upotreba droga, silovanje, zlostavljanje dece, drugi zloini, nesiguran seks, maloletnika trudnoa, rast populacije, politika korupcija, rasna mrnja, etniki sukobi, ogoreni ideoloki konflikti (na primer, oko prava na abortus), politiki ekstremizam, terorizam, sabotaa, antireimske grupe,

27
huliganstvo, sve to ugroava sm opstanak sistema. Zato e sistem biti PRISILJEN da upotrebi sva praktina sredstva za kontrolu ljudskog ponaanja. 151. Drutveni poremeaji s kojima se danas suoavamo sigurno nisu posledica pkog sluaja. Oni mogu biti samo posledica uslova koje sistem namee ljudima. (Ovde smo izneli tvrdnju da je jedan od najvanijih takvih uzroka naruavanje procesa sticanja moi.) Ako sistem uspe da uspostavi dovoljan stepen kontrole nad ljudskim ponaanjem radi svog opstanka, doi e do nove prekretnice u ljudskoj istoriji. Za razliku od vremena kada su granice ljudske izdrljivosti ograniavale razvoj drutva (kao to smo objasnili u paragrafima 143 i 144), industrijsko-tehnoloko drutvo bie u stanju da te granice prevazie modifikujui ljude, uz pomo psiholokih ili biolokih metoda ili i jednih i drugih. U budunosti, drutveni sistemi nee biti podeeni tako da odgovaraju potrebama ljudskih bia. Naprotiv, ljudska bia bie prilagoena potrebama sistema. (27) 152. Uopteno govorei, tehnoloka kontrola ljudskog ponaanja verovatno nee biti sprovoena sa totalitarnim namerama, niti ak sa svesnom eljom da se ogranii ljudska sloboda. (28) Svaki novi korak u nametanju kontrole nad ljudskim umom bie preduziman kao racionalan odgovor na neki problem s kojim se drutvo suoava, kao to su leenje alkoholizma, smanjivanje stope kriminala ili podsticanje mladih da se posvete nauci i tehnikim zanimanjima. U mnogim sluajevima koristie se humanistiko opravdanje. Na primer, kada psihijatar prepie depresivnom pacijentu neki antidepresant, on tom pojedincu oigledno ini uslugu. Bilo bi nehumano uskratiti lek nekome kome je potreban. Kada roditelji alju svoju decu u centre Sylivian Learnig, da bi ova tamo bila manipulisana tako da se sa entuzijazmom bace na uenje, oni to ine iz brige za dobrobit svoje dece. Mogue je da bi neki od tih roditelja voleli da nije potrebno prolaziti kroz neku specijalistiku obuku da bi se dobio posao ili smatraju da njihovom detetu ne treba ispirati mozak samo zato da bi postalo kompjuterski treber. Ali, ta oni tu mogu? Ne mogu da promene drutvo, a njihovo dete moda nee moi da nae posao ako ne ovlada odreenim vetinama. I onda ga alju Silvijanu. 153. Zato je mogue da kontrola ljudskog ponaanja nee biti sprovoena na osnovu sraunate odluke vlasti ve kroz proces drutvene evolucije (RAPIDNE evolucije, u svakom sluaju). Taj proces bie neodoljiv, zato to e svako novo dostignue, posmatrano samo po sebi, izgledati korisno; ili e se initi da je zlo ugraeno u njegov nastanak opravdano ili da je makar manje zlo nego da tog dostignua nije ni bilo (videti paragraf 127). Na primer, propaganda se koristi u mnoge dobre svrhe, kao to su borba protiv zlostavljanja dece ili rasne mrnje (videti napomenu br. 14). Seksualno obrazovanje je oigledno korisno, ali ono za ishod (u meri u kojoj je uspeno) ima oblikovanje seksualnih stavova izvan porodice i prenoenje vaspitanja u nadlenost drave, oliene u javnom obrazovnom sistemu. 154. Pretpostavimo da je otkriven bioloki faktor koji poveava anse da neko dete izraste u kriminalca i da neki oblik genetske terapije moe da taj faktor ukloni. (29) Naravno, veina roditelja ija deca imaju tu crtu poslae ih na takvu terapiju. Bilo bi nehumano postupiti drugaije, poto e dete najverovatnije imati bedan ivot ako odraste u kriminalca. Ali, veina primitivnih drutava, za razliku od naeg, ima nisku stopu kriminala, iako nemaju visokotehnoloke metode ili tako surov sistem kanjavanja. Poto nema osnova za pretpostavku da moderni ovek ima jae uroene predatorske sklonosti od primitivnog oveka, onda visoka stopa kriminala mora biti posledica pritisaka koje moderni uslovi nameu ljudima, a kojima ovi ne mogu ili nee da se prilagode. Tako tretman za uklanjanje potencijalno kriminalnih sklonosti makar delimino nagovetava reinenjering ljudskih bia u skladu sa zahtevima sistema. 155. Nae drutvo je sklono da smatra za bolest svaki oblik miljenja ili ponaanja koji nije u skladu sa sistemom. I to je razumljivo, utoliko to neuklapanje pojedinca u sistem izaziva kako linu patnju, tako i probleme za sistem. Zato se manipulacija pojedincem radi njegovog uklapanja u sistem vidi kao lek za bolest i samim tim kao neto dobro. 156. U paragrafu 127 smo naglasili da ako korienje nekog novog tehnolokog izuma U POETKU nije obavezno, ono NE OSTAJE takvo, zato to nove tehnologije menjaju drutvo na nain koji funkcionisanje pojedinca bez korienja te tehnologije ini tekim ili nemoguim. To vai i za tehnologiju ljudskog ponaanja. U svetu u kojem veina mladih prolazi kroz programe koji treba da ih zainteresuju za uenje, roditelji e praktino biti prisiljeni da ih u to ukljue; u suprotnom, ona bi, kada odrastu, bila neznalice, u poreenju sa ostalima i ne bi

28
mogla da nau posao. Ili pretpostavimo da je otkriven neki bioloki tretman, bez nepoeljnih sporednih efekata, koji smanjuje psiholoki stres od kojeg u naem drutvu pati mnogo ljudi. Ako veliki broj ljudi odlui da proe kroz taj tretman, onda e opti nivo stresa u drutvu biti smanjen, tako e sistem moi da pojaa pritiske koji izazivaju stres. U stvari, neto slino tome se ve deava s jednim od najvanijih psiholokih sredstava kojima ovo drutvo raspolae, a koje ljudima omoguava da smanje (ili makar privremeno izbegnu) stres: naime, sa industrijom zabave (videti paragraf 147). Potronja masovne zabave nije obavezna: nijedan zakon ne zahteva od nas da gledamo televiziju, da sluamo radio, itamo magazine. Ali, zabava je ipak postala sredstvo za izbegavanje ili smanjivanje stresa od kojeg je veina nas postala zavisna. Svi priaju o tome kako je televizija ubre, ali skoro svi je gledaju. Malo je onih koji su se otarasili te navike i teko je nai osobu koja danas ne koristi NEKI oblik masovnih medija. (A opet, sve do nedavno u ljudskoj istoriji, ljudima je bilo sasvim dobro bez takve zabave, osim one koju je svaka lokalna zajednica pravila za sebe.) Bez industrije zabave sistem verovatno ne bi mogao da proizvodi tako velike pritiske koji izazivaju stres, kao to mu danas uspeva. 157. Ako pretpostavimo da industrijsko drutvo preivi, lako je mogue da tehnologija ostvari praktino potpunu kontrolu nad ljudskim ponaanjem. Smatra se nespornim da su ljudsko miljenje i ponaanje najveim delom bioloki uslovljeni. Kao to pokazuju eksperimenti, oseanja kao to su glad, zadovoljstvo, bes ili strah mogu biti ukljuena i iskljuena elektrinom stimulacijom odreenih delova mozga. Pamenje moe biti izbrisano oteivanjem delova mozga ili se moe izbaciti na povrinu elektrinom stimulacijom. Narkotici mogu da izazivaju halucinacije ili da menjaju raspoloenje. Nematerijalna ljudska dua moda postoji ili ne postoji; ali, ako postoji, ona je oigledno slabija od biolokih mehanizama ljudskog ponaanja. Da nije tako, istraivai ne bi mogli tako lako da manipuliu oseanjima i ponaanjem ljudi, koristei narkotike i elektrinu struju. 158. Bilo bi prilino nepraktino kada bi svi ljudi imali elektrode u glavama kako bi ih vlast drala pod kontrolom. Ali, injenica da su ljudske misli i oseanja toliko otvoreni za bioloku intervenciju pokazuje da je problem kontrole ljudskog ponaanja pre svega tehnike prirode; to je problem neurona, hormona i sloenih molekula; ona vrsta problema koja je otvorena za intervenciju nauke. Ako imamo u vidu izuzetna dostignua naeg drutva u reavanju tehnikih problema, vrlo je verovatno da e i u oblasti kontrole ljudskog ponaanja doi do velikog napretka. 159. Da li e otpor javnosti spreiti uvoenje tehnoloke kontrole ljudskog ponaanja? To bi se sigurno dogodilo kada bi sve takve mere bile uvedene odjednom. Ali, poto e tehnoloka kontrola biti uvedena postepeno, u malim koracima, nee biti racionalnog i efikasnog otpora javnosti. (Videti paragrafe 127, 132 i 153.) 160. One kojima sve ovo zvui kao nauna fantastika, podseamo da je jueranja nauna fantastika dananja injenica. Industrijska revolucija je radikalno promenila ovekovo okruenje i nain ivota, tako moemo oekivati da e, sa sve veom primenom tehnologije na ljudsko telo i um i sm ovek biti izmenjen jednako radikalno kao i njegovo okruenje i nain ivota.

Ljudska vrsta na raskru

161. Ali, malo smo pourili s naom priom. Jedno je razvijati u laboratoriji niz psiholokih ili biolokih tehnika za manipulaciju ljudskih bia, a neto sasvim drugo integracija tih tehnika u funkcionalni drutveni sistem. Ovaj drugi problem je mnogo tei. Na primer, tehnike obrazovne psihologije nesumnjivo dobro funkcioniu u laboratorijskim kolama, u kojima su i razvijene, ali njih nije lako efikasno primeniti na ceo obrazovni sistem. Svi znamo kakve su mnoge nae kole. Uitelji su suvie zauzeti oduzimanjem noeva i pitolja od dece da bi imali kad da ih podvrgnu najnovijim tehnikama za njihovo pretvaranje u kompjuterske trebere. I zato, uprkos svim tehnikim dostignuima u istraivanju ljudskog ponaanja, sistem se do danas nije pokazao naroito uspenim u kontroli ljudskih bia. Ljudi ije je ponaanje sistem uglavnom uspeo da stavi pod kontrolu pripadaju tipu koji bi se mogao nazvati burujskim. Ali, sve je vie onih koji se, na ovaj ili onaj, nain bune protiv sistema: socijalnih parazita, tinejderskih bandi, kultista, satanista, radikalnih ekologa, aktivista, itd. 162. Sistem je trenutno obuzet grozniavom borbom za prevazilaenje odreenih problema

29
koji ugroavaju njegov opstanak, meu kojima se, kao jedan od najvanijih, izdvaja problem ljudskog ponaanja. Ako sistem, u relativno kratkom roku, uspe da uspostavi dovoljan stepen kontrole nad ljudskim ponaanjem, onda e verovatno preiveti. U suprotnom, propada. Smatramo da e se to pokazati u nekoliko sledeih decenija, u narednih 40 do 100 godina. 163. Pretpostavimo da sistem preivi krizu iz sledeih nekoliko decenija. Do tada e morati da rei ili da makar stavi pod kontrolu glavne probleme s kojima se suoava, posebno problem socijalizacije ljudskih bia; drugim reima, morae da ljude uini dovoljno pitomim, tako da njihovo ponaanje vie ne predstavlja pretnju po sistem. Kada se to postigne, verovatno vie nee biti prepreka za razvoj tehnologije. Ona e moi da napreduje ka svom loginom ishoditu: potpunoj kontroli svega to postoji na Zemlji, ukljuujui ljudska bia i sve druge vane organizme. Sistem moe postati jedinstvena, monolitna organizacija ili biti razbijen, u manjoj ili veoj meri, na odreen broj organizacija, koje e se meusobno nadmetati i saraivati, kao to je to sluaj s dananjim vladama, korporacijama i drugim velikim organizacijama. Ljudska sloboda e uglavnom nestati, zato to e pojedinci i male grupe biti nemoni naspram velikih organizacija, naoruanih, pored instrumenata za nadzor i fiziku prinudu, supertehnologijom i arsenalom vrhunskih psiholokih i biolokih orua za manipulaciju. Samo e mali broj ljudi imati stvarnu mo, ali ak e i njihova sloboda biti vrlo ograniena, zato to e i njihovo ponaanje biti regulisano; kao to i dananji politiari i korporacijski menaderi mogu da zadre mo samo ako se kreu u odreenim, vrlo uskim granicama. 164. Ne treba misliti da e sistem prestati da razvija nove tehnike za kontrolu ljudskih bia i prirode kada se kriza iz narednih nekoliko decenija okona i poveana kontrola vie ne bude neophodna za opstanak sistema. Naprotiv, kada teka vremena prou, sistem e nastaviti da jo bre uspostavlja kontrolu nad ljudima i prirodom, zato to vie nee biti sputavan sadanjim tekoama. Opstanak nije glavni motiv za poveavanje kontrole. Kao to smo objasnili u paragrafima 8790, tehniari i naunici e nastaviti sa svojim poslom, uglavnom kao zamenskom aktivnou; drugim reima, oni e svoju potrebu za sticanjem moi zadovoljavati reavanjem tehnikih problema. Nastavie da se bave time s nesputanim entuzijazmom; a meu najzanimljivijim i najizazovnijim problemima bie razumevanje ljudskog tela i uma, kao i mogunosti intervencije nad njihovim razvojem. Sve za dobrobit oveanstva, naravno. 165. Ali, pretpostavimo da se potresi koji slede u narednim decenijama pokau pretekim za sistem. Ako sistem propadne, moda e uslediti period haosa, nemirnih vremena, kao to se u istoriji ve dogaalo. Nemogue je predvideti ta se sve moe izroditi iz takvih okolnosti, ali ljudska vrsta e u svakom sluaju dobiti novu ansu. Najvea opasnost bie obnavljanje industrijskog sistema u prvih nekoliko godina posle sloma. Mnogi ljudi (posebno oni gladni moi) bie veoma zainteresovani da fabrike ponovo prorade. 166. Zato e svi oni koji mrze ropstvo, koje industrijski sistem namee ljudskoj vrsti, morati da se suoe s dva zadatka. Prvo, moramo raditi na zaotravanju drutvenih tenzija koje potresaju sistem, da bismo poveali anse za njegov slom ili za njegovo slabljenje, u meri koja e omoguiti revoluciju protiv njega. Drugo, neophodno je razviti i propagirati ideologiju koja se suprotstavlja tehnologiji i industrijskom drutvu, kada i ako sistem bude dovoljno oslabljen. U tom sluaju, takva ideologija e pomoi da sistem ne bude obnovljen. Trebalo bi unititi fabrike, spaliti tehnike knjige, itd.

Ljudska patnja
167. Industrijski sistem nee propasti samo zbog revolucionarnog delovanja. Bie neosetljiv na revolucionarne napade ukoliko ga njegovi sopstveni razvojni problemi ne dovedu u ozbiljne tekoe. Prema tome, ako sistem propadne, to e biti ili spontano ili kroz proces koji e biti delom spontan, a delom potpomognut aktivnou revolucionara. Ako doe do naglog sloma, mnogo ljudi e umreti, zato to je svetska populacija prekoraila sve granice rasta, tako da se vie ne moe prehranjivati bez napredne tehnologije. ak i ako slom bude dovoljno postepen, a populacija smanjena vie zbog manjeg nataliteta, nego zbog poveane smrtnosti, proces deindustrijalizacije e najverovatnije biti veoma haotian i doneti mnogo patnje. Naivno je misliti da se tehnologija moe iskljuivati po fazama, na neki ureen nain, posebno zato to e tehnofili na svakom koraku pruati estok otpor. Da li bi onda bilo okrutno raditi na slomu sistema? Moda, ali moda i ne. Pre svega, revolucionari nee moi da unite sistem

30
ako on ve nema dovoljno problema, koji bi ga vremenom ionako doveli do sloma; ali, to sistem postaje vei, to e posledice njegovog sloma biti tee; zato je mogue da revolucionari, koji rade na ubrzavanju sloma, zapravo smanjuju razmere katastrofe. 168. Drugo, treba izvagati, s jedne strane borbu i smrt, a s druge gubitak slobode i dostojanstva. Za mnoge od nas, sloboda i dostojanstvo su mnogo vaniji nego dug ivot ili izbegavanje fizikog bola. Osim toga, svi emo jednog dana umreti i zato je moda bolje umreti borei se za opstanak ili s nekim ciljem, nego proiveti dug, ali prazan i besmislen ivot. 169. Tree, uopte nije izvesno da e opstanak sistema doneti manje patnje, nego njegov slom. Sistem je ve izazvao beskrajnu patnju irom sveta i nastavlja da je proizvodi. Drevne kulture, koje su vekovima pruale ljudima zadovoljavajui odnos s blinjima i okruenjem, bile su razorene u dodiru sa industrijskim drutvom, to je za posledicu imalo ceo niz ekonomskih, ekolokih, drutvenih i psiholokih problema. Jedna od posledica prodora industrijskog drutva bio je i poremeaj tradicionalnih naina za kontrolu raanja. Odatle populaciona eksplozija i sve njene posledice. Tu je zatim i iroko rasprostranjena psiholoka patnja u navodno bogatim zemljama Zapada (videti paragrafe 44 i 45). Niko ne zna kakve e biti posledice unitavanja ozonskog omotaa, efekta staklene bate i drugih, nepredvidivih ekolokih problema. A kao to pokazuje irenje nuklearnog naoruanja, nove tehnologije se ne mogu drati podalje od ruku diktatora i neodgovornih nacija Treeg sveta. Da li se ikome svia pomisao ta bi Irak ili Severna Koreja mogli da urade sa genetskim inenjeringom? 170. Ah! kau tehnofili, Nauka er sve to srediti! Pobediemo glad, eliminisati psiholoku patnju, uiniti da svi budu zdravi i sreni! Da, naravno. To nam priaju ve 200 godina. Industrijska revolucija je trebalo da iskoreni siromatvo, uini svakoga srenim, itd. Stvarni rezultati su bili potpuno drugaiji. Tehnofili su beznadeno naivni (ili skloni samoobmanjivanju) u svom pristupu drutvenim problemima. Oni nisu svesni injenice (ili je ignoriu) da kada se velike promene, ak i naizgled korisne, uvedu u drutvo, one proizvode niz manjih promena, veinom nepredvidljivih (paragraf 103). Rezultat je drutveni poremeaj. Zato je vrlo verovatno da e tehnofili, u svojim nastojanjima da pobede glad i bolest, kao i da pripitome i usree ljude, malo po malo, stvoriti drutveni sistem optereen uasnim problemima, mnogo veim od dananjih. Na primer, naunici se razmeu da e pobediti glad stvarajui nove, genetski modifikovane jestive biljke. Ali, to e ljudskoj populaciji omoguiti neogranien rast, a dobro je poznato da gomilanje poveava stres i agresivnost. To je samo jedan od primera za one PREDVIDLJIVE probleme koji e se pojaviti. Naglaavamo da e, kao to pokazuju ranija iskustva, tehnoloki progres izazvati i nove probleme, koje je NEMOGUE predvideti (paragraf 103). U stvari, jo od Industrijske revolucije, tehnologija je drutvu samo donosila nove probleme, mnogo bre nego to je ono uspevalo da rei stare. Zato je potreban dugaak i bolan period ispitivanja da bi tehnofili odstranili sve bagove iz svog Vrlog Novog Sveta (ako u tome ikada uspeju). U meuvremenu, bie mnogo patnje. Prema tome, uopte nije jasno kako e opstanak industrijskog drutva biti manje bolan nego njegov slom. Tehnologija je dovela ljudsku vrstu u poziciju iz koje nema lakog izlaza.

Budunost
171. Ali, pretpostavimo da je industrijsko drutvo preivelo i da su iz sistema uklonjeni svi bagovi, tako da ono funkcionie bez smetnji. Kakvo bi to drutvo bilo? Razmotriemo nekoliko mogunosti. 172. Prvo, poimo od toga da su naunici uspeli da razviju inteligentne maine koje sve mogu da rade bolje od ljudi. U tom sluaju, sav rad bi obavljao masivni, visokoorganizovani sistem maina i nikakav ljudski napor ne bi bio potreban. Mogua su dva scenarija: da mainama bude dozvoljeno samostalno donoenje odluka, bez ljudskog nadzora ili da ljudska kontrola nad mainama bude zadrana. 173. Ako maine budu donosile sve odluke, onda nikako neemo moi da utiemo na posledice, poto bi ponaanje takvih maina bilo nepredvidljivo. Samo ukazujemo da bi sudbina ljudske vrste mogla nai u milosti i nemilosti maina. Moglo bi se prigovoriti da ljudi nikada nee biti toliko ludi da svu mo prepuste mainama. Ali, mi ne tvrdimo ni da e ljudi dobrovoljno prepustiti vlast mainama, niti da e maine samoinicijativno preuzeti vlast. Samo ukazujemo da bi ljudska vrsta mogla lako postati toliko zavisna od maina, da ne bi imala

31
drugog praktinog izbora osim da prihvati sve njihove odluke. Poto e drutvo i problemi s kojima se ono suoava postajati sve sloeniji, a maine sve inteligentnije, ljudi e im preputati sve vie odluka, prosto zato to e to donositi bolje rezultate. Vremenom e moda biti dostignut stepen u kojem e odluivanje o stvarima neophodnim za odravanje sistema postati toliko sloeno da e se ljudska bia pokazati nedovoljno inteligentnim. U toj taki, maine e imati stvarnu kontrolu. Ljudi nee moi da prosto iskljue maine, zato to e toliko zavisiti od njih da bi njihovo iskljuivanje bilo isto to i samoubistvo. 174. S druge strane, mogue je da e ljudi zadrati kontrolu nad mainama. U tom sluaju, proseni ovek bi mogao da ima kontrolu nad nekim mainama u linom vlasnitvu, kao to su kola ili raunar, ali kontrola nad velikim mainskim sistemima bila u rukama siune elite kao i danas, samo uz dve razlike. Zahvaljujui naprednim tehnikama, elita e imati jo veu kontrolu nad masama; a poto ljudski rad vie nee biti neophodan, mase e postati suvian, nepotreban teret za sistem. Ako je elita beskrupulozna, ona moe odluiti da prosto istrebi masu oveanstva. Ako je humana, moda e upotrebiti propagandu ili neke druge psiholoke ili bioloke tehnike da bi smanjila natalitet, sve dok vei deo oveanstva ne iezne, ostavljajui svet eliti. Ili, ako tu elitu ine liberali meka srca, ona moe odluiti da preuzme ulogu dobrih pastira ljudske vrste. Oni e se postarati da fizike potrebe svih ljudi budu podmirene, da sva deca odrastu u psiholoki higijenskim uslovima, da svako ima dobar hobi kojim e biti potpuno okupiran i da svi oni koji mogu postati nezadovoljni prou kroz tretman koji e izleiti njihov problem. Naravno, ivot e biti besmislen, tako da e ljudi morati da budu bioloki ili psiholoki oblikovani kako bi se uklonila njihova potreba za sticanjem moi ili naveli da tenju ka moi skrenu u neki bezazleni hobi. Ta izmenjena ljudska bia bi u takvom drutvu mogla biti srena, ali sigurno ne bi bila slobodna. Bila bi svedena na nivo domaih ivotinja. 175. Ali, pretpostavimo da naunici nisu uspeli da razviju vetaku inteligenciju, tako da je ljudski rad ostao neophodan. ak i tada, maine e obavljati sve vei broj prostijih zadataka, tako da e viak manje sposobnih radnika biti sve vei. (Vidimo da se to ve dogaa. Ima mnogo ljudi kojima je teko ili nemogue da nau posao, zato to iz intelektualnih ili psiholokih razloga ne mogu da steknu kvalifikacije koje bi ih uinile korisnim za sadanji sistem.) Zaposlenima e biti postavljani sve vei zahtevi: morae da se sve vie obuavaju, stalno stiu nove sposobnosti, budu sve pouzdaniji, prilagodljiviji i posluniji, jer e sve vie liiti na elije nekog dinovskog organizma. Radni zadaci e biti sve specijalizovaniji, tako da e njihov rad, u izvesnom smislu, izgubiti dodir sa stvarnou, poto e biti sveden samo na njen siuni deo. Sistem e morati da se slui svim sredstvima, psiholokim ili biolokim, da bi ljude uinio pitomim, da bi stekli sposobnosti koje sistem zahteva i da bi svoju potrebu za moi skrenuli ka nekom specijalizovanom zadatku. Ali, tvrdnja da bi ljudi u takvom drutvu morali biti posluni zahteva dodatno objanjenje. Drutvo e moda smatrati da je konkurencija korisna, ukoliko bude raspolagalo nainima da je usmeri na nain koji odgovara potrebama sistema. Zamislimo drutvo u kojem vlada beskrajna konkurencija oko pozicija koje donose presti i mo. Ali, svega nekolicina moe dospeti na vrh, gde se nalazi jedina prava mo (videti kraj paragrafa 163). Takvo drutvo, u kojem bi neko mogao da zadovolji svoju potrebu za moi samo ako gazi sve pred sobom i drugima uskrauje priliku za sticanje moi, zaista bi bilo odbojno. 176. Mogu se zamisliti scenariji sastavljeni od elemenata koje smo upravo razmotrili. Na primer, mogue je da e maine preuzeti veinu poslova od stvarnog, praktinog znaaja, dok e ljudi obavljati relativno beznaajne zadatke. Sve govori da e, na primer, siloviti razvoj uslunog sektora obezbediti posao za ljudska bia. Ljudi e provoditi vreme tako to e jedni drugima glancati cipele, prevoziti jedni druge taksijima, praviti jedni drugima razne rukotvorine, posluivati jedni druge u restoranima, itd. Nama to izgleda kao krajnje bedan ishod za ljudsku vrstu i sumnjamo da bi veina ljudi nala ispunjenje u tako besmislenim preokupacijama. Oni bi traili neke druge, opasnije aktivnosti (droge, zloin, kultove, huliganske grupe), sve dok na kraju ne bi bili bioloki ili psiholoki oblikovani tako da se prilagode takvom nainu ivota. 177. Suvino je napominjati da ovi scenariji ne iscrpljuju sve mogunosti. Oni samo ukazuju na ishode koji nam izgledaju najizvesniji. Ali, ne vidimo scenarije koji bi bili neto verovatniji od ovih koje smo upravo opisali. Vrlo je verovatno da e, ako preivi narednih 40 do 100 godina, industrijsko-tehnoloki sistem vremenom razviti odreene opte karakteristike: pojedinci (barem oni buroaskog tipa, koji su integrisani u sistem, pokreu ga i zato imaju

32
svu mo) bie jo zavisniji od velikih organizacija; bie socijalizovani vie nego ikada, a njihove fizike i mentalne sposobnosti bie u znaajnoj (moda i najveoj) meri vetaki oblikovane, umesto da budu proizvod sluaja (ili Boje volje ili ega god); a ono to e moda preostati od divlje prirode bie svedeno na uzorke za nauno istraivanje i drano pod nadzorom i upravom naunika (i zato vie nee biti zaista divlje). Posmatrano na due staze (recimo, u narednih nekoliko vekova), mogue je da ni ljudska vrsta, kao ni neki drugi vani organizmi nee postojati u sadanjem obliku, zato to kada jednom ponete da genetski menjate organizme nema razloga da se u nekoj taki zaustavite, tako da e se modifikacije verovatno nastaviti sve dok ovek i drugi organizmu ne budu potpuno izmenjeni. 178. ta god da se dogodi, izvesno je da tehnologija za ljudska bia stvara novo fiziko i drutveno okruenje, radikalno drugaije od spektra ivotnih uslova u kojem je prirodna selekcija fiziki i psiholoki prilagoavala ljudsku vrstu. Ako se ovek ne prilagodi tom novom okruenju, tako to e se vetaki izmeniti, onda e se prilagoditi kroz dugotrajan i bolan proces prirodne selekcije. Prva mogunost je daleko izvesnija. 179. Zato je bolje odbaciti ceo ovaj smrdljivi sistem i preuzeti sve konsekvence.

Strategija
180. Tehnofili nas uvlae u krajnje neodgovornu avanturu u nepoznato. Mnogi vide ta nam je doneo tehnoloki progres, ali ipak imaju pasivan stav prema tome, jer misle da je to neminovno. Ali, mi (FC) ne mislimo da je to neminovno. Mislimo da to moe biti zaustavljeno i sada emo naznaiti kako nameravamo da to izvedemo. 181. Kao to smo rekli u paragrafu 166, dva glavna zadatka su izazivanje drutvenih potresa i nestabilnosti u industrijskom drutvu kao i razvijanje i propagiranje ideologije koja se suprotstavlja tehnologiji i industrijskom sistemu. Kada sistem bude dovoljno uzdrman i nestabilan, stvorie se uslovi za revoluciju protiv tehnologije. Obrazac bi mogao biti slian onom iz revolucija u Francuskoj i Rusiji. I francusko i rusko drutvo su nekoliko decenija pre svojih revolucija pokazivali sve vee znake stresa i slabosti. U meuvremenu, bile su razvijene ideologije koje su ponudile vizije novog sveta, potpuno drugaijeg od starog. Kada je stari sistem bio u dovoljnoj meri izloen dodatnim potresima (finansijska kriza u Francuskoj, vojni poraz u Rusiji), bio je zbrisan revolucijom. Mi predlaemo neto slino. 182. Moglo bi se prigovoriti da su revolucije u Francuskoj i Rusiji bile neuspesi. Ali, veina revolucija ima dva cilja. Jedan je da se uniti stari oblik drutva, a drugi da se stvori novo, u skladu sa vizijom revolucionara. Francuski i ruski revolucionari nisu uspeli (sreom!) da stvore drutvo o kojem su sanjali, ali su bili potpuno uspeni u unitavanju starog. Nemamo iluzija o mogunosti stvaranja nekog novog, idealnog drutva. Na jedini cilj je unitenje postojeeg. 183. Ali, ideologija koja eli snanu podrku, mora imati pozitivni ideal, isto koliko i negativni; ona mora biti ZA neto, kao to mora biti i PROTIV neega. Pozitivni ideal koji predlaemo je Priroda. Tanije, DIVLJA priroda: oni aspekti funkcionisanja Zemlje i ivota na njoj koji su nezavisni od ljudskog upravljanja i slobodni od ovekovog meanja i kontrole. A pod divljom prirodom podrazumevamo i ljudsku prirodu, koja za nas predstavlja one aspekte funkcionisanja ovekovog bia koji nisu podvrgnuti regulaciji od strane organizovanog drutva, nego su proizvod ili sluaja ili slobodne volje ili Boga (u zavisnosti od vaih verskih ili filozofskih ubeenja.) 184. Priroda prua savren kontraideal tehnologiji i to iz nekoliko razloga. Priroda (sve ono to je izvan moi sistema) je suprotnost tehnologiji (koja nastoji da beskonano iri mo sistema). Veina ljudi e se sloiti da je priroda lepa; ona svakako ima ogromnu privlanost. Radikalni ekolozi VE zagovaraju ideologiju koja uzdie prirodu i suprotstavlja se tehnologiji. (30) Nije neophodno da se u ime prirode pravi neka utopijska himera ili neki novi drutveni poredak. Priroda se sama brine o sebi: to je spontana kreacija koja je postojala mnogo pre bilo kakvog ljudskog drutva; a tokom bezbrojnih vekova, mnoga od njih su koegzistirala s prirodom ne nanosei joj veliku tetu. Tek sa Industrijskom revolucijom posledice ljudskog drutva po prirodu su postale katastrofalne. Da bi taj pritisak na nju popustio, nije neophodno stvarati neki poseban drutveni sistem; treba se samo otarasiti industrijskog drutva. To, naravno, nee reiti sve probleme. Industrijsko drutvo je ve nanelo strahovitu tetu prirodi i bie potrebno mnogo vremena da se ti oiljci zacele. Pored toga, ak su je i neka preindustrijska

33
drutva znaajno otetila. Ipak, osloboenje od industrijskog drutva obavie veliki deo posla. To e ukloniti najgore pritiske na prirodu, tako da e ona poeti da se oporavlja. To e unititi i kapacitet organizovanog drutva za uspostavljanje sve vee kontrole nad prirodom (ukljuujui i ljudsku prirodu). Kakvo god drutvo da nastane posle nestanka indutrijskog sistema, izvesno je da e veina iveti u bliskom dodiru s prirodom, zato to u odsustvu naprednih tehnologija nema drugog naina na koji bi ljudi MOGLI iveti. Da bi se prehranili, morae da budu seljaci, pastiri, ribari, lovci, itd. Pored toga, lokalna autonomija e se generalno poveati, zato to e nedostatak naprednih tehnologija i brze komunikacije ograniiti kapacitete vlasti i drugih velikih organizacija za kontrolu lokalnih zajednica. 185. Kada je re o negativnim posledicama eliminacije industrijskog drutva znate kako kau: ne moete da pojedete svoj kolai i da ga opet imate. Da biste neto stekli, neto morate da rtvujete. 186. Veina ljudi mrzi psiholoke konflikte. To je razlog zato izbegavaju bilo kakvo ozbiljno razmiljanje o tekim drutvenim pitanjima i pristaju da im se ona predstavljaju na prost, crnobeli nain: OVO je sasvim dobro, a ONO je sasvim LOE. Zato bi revolucionarna ideologija trebalo da se razvija na dva nivoa. 187. Na suptilnijem nivou, ta ideologija treba da se obraa ljudima koji su inteligentni, promiljeni i racionalni. Cilj je stvaranje jezgra koje e se industrijskom sistemu suprotstaviti na racionalan, osmiljen nain, s punim uvaavanjem tekoa i problema koji se tu javljaju, ali i sa sveu o ceni oslobaanja od njega. Posebno je vano privui ljude tog tipa, zato to bi se oni mogli iskoristiti za uticaj na druge ljude. Njima bi se trebalo obraati na to racionalnijem nivou. injenice nikada ne bi smele biti namerno iskrivljene, a vatrene govore bi trebalo izbegavati. To ne znai da se ne treba obraati emocijama, nego da to obraanje ne sme da iskrivljuje istinu ili ini bilo ta to bi ugrozilo intelektualni kredibilitet te ideologije. 188. Na drugom nivou, tu ideologiju bi trebalo propagirati u jednostavnijem obliku, koji e nemisleoj veini omoguiti da sukob izmeu tehnologije i prirode sagleda na nedvosmislen nain. Ali, ak ni na tom nivou ona ne bi smela biti izraena jeftinim, plahovitim ili iracionalnim jezikom, koji odbija promiljene i racionalne ljude. Jeftina, zapaljiva propaganda ponekad postie impresivne kratkorone efekte, ali bolje je vezati za sebe, na due staze, mali broj inteligentnih i posveenih ljudi, nego raspaljivati strasti nemislee, prevrtljive gomile, koja e promeniti stav im se pojavi neki galamdija koji raspolae boljim propagandnim trikovima. Ipak, zapaljiva propaganda e moda biti neophodna kada se sistem priblii svom kolapsu i konanom sukobu rivalskih ideologija, koji e odluiti koja e od njih biti dominantna posle nestanka starog sveta. 189. Pre tog konanog obrauna, revolucionari ne treba da oekuju da e veina ljudi biti na njihovoj strani. Istoriju stvaraju aktivne, odlune manjine, a ne veina, koja retko kada ima jasnu i celovitu ideju o tome ta zaista eli. Sve dok ne kucne as za konani prodor ka revoluciji, (31) zadatak revolucionara nee biti zadobijanje povrne podrke veine, ve stvaranje malog jezgra duboko posveenih ljudi. Kada je re o veini, bie dovoljno da se ona uini svesnom postojanja nove ideologije i da se na nju esto podsea. Naravno, podrka veine je poeljna, ali ne po cenu slabljenja jezgra ozbiljno posveenih ljudi. 190. Svaki oblik drutvenog sukoba podstie destabilizaciju sistema, ali treba voditi rauna koji se konflikti ohrabruju. Linija sukoba treba da ide izmeu mase ljudi i elite industrijskog drutva (politiara, naunika, viih menadera, vladinih funkcionera, itd.) Ta linija NE SME ii izmeu revolucionara i veine ljudi. Na primer, bilo bi loe kada bi revolucionari usvojili strategiju osuivanja Amerikanaca zbog njihovih potroakih navika. Umesto toga, prosenog Amerikanca treba opisati kao rtvu reklamne i marketinke industrije, koje su ga uvukle u kupovinu nepotrebnog smea i koje prua slabu utehu za gubitak slobode. Svaki pristup treba da bude u skladu s injenicama. Moda je samo stvar ugla posmatranja da li optuujete reklamnu industriju zbog manipulacije javnosti ili javnost zbog toga to doputa da bude manipulisana. Ali, strateki gledano, u naelu treba izbegavati optuivanje javnosti. 191. Treba dobro razmisliti pre nego to se ohrabri bilo koji drugi drutveni sukob osim onog izmeu vladajue elite (to ukljuuje i tehnologiju) i najire javnosti (nad kojom tehnologija ispoljava svoju mo). Pre svega, ti drugi sukobi esto odvlae panju od onih najvanijih (izmeu vladajue elite i obinih ljudi, izmeu tehnologije i prirode); drugo, neki sukobi mogu ak podstai tehnologizaciju, ako svaka strana pokua da iskoristi tehnoloku mo da bi stekla prednost u odnosu na protivnike. To se jasno vidi u sukobima izmeu nacija, kao i u

34
unutranjim etnikim sukobima. Na primer, u Americi, mnogi crnaki lideri grozniavo nastoje da Afroamerikancima pribave mo, traei za njih mesto u tehnolokoj i politikoj eliti. Oni hoe da tu bude to vie crnih vladinih slubenika, naunika, korporacijskih menadera i tako redom. Na taj nain oni samo pomau utapanje afroamerike podkulture u tehnoloki sistem. Uopteno govorei, treba ohrabrivati samo one drutvene sukobe koji se uklapaju u sukob izmeu vladajue elite i obinih ljudi, odnosno tehnologije i prirode. 192. Ali, nain za ohrabrivanje etnikih sukoba NE SME biti militantno zagovaranje manjinskih prava (videti paragrafe 21 i 29). Umesto toga, iako manjine trpe manje ili vee nepravde, revolucionari treba da naglaavaju da su te nepravde od perifernog znaaja. Na pravi neprijatelj je industrijsko-tehnoloki sistem, a u borbi protiv tog sistema etnike razlike nemaju nikakav znaaj. 193. Revolucija na koju mislimo ne mora nuno da znai oruani ustanak protiv bilo koje vlade. Ona moe, ali ne mora da ukljuuje fiziko nasilje. To nee biti POLITIKA revolucija. Njen fokus e biti na tehnologiji i ekonomiji, ne na politici. (32) 194. Revolucionari bi verovatno trebalo da IZBEGAVAJU dolazak na vlast, legalnim ili nelegalnim sredstvima, sve dok industrijski sistem ne bude oslabljen do take sloma i kada veina ljudi bude videla kao neuspeh. Pretpostavimo da neka zelena partija na izborima osvoji veinu mesta u Kongresu Sjedinjenih Drava. Da ne bi izneverila ili razvodnila svoju ideologiju, ona e morati da preduzme energine mere za zaustavljanje ekonomskog rasta. Posledice tih mera bie katastrofalne za prosene ljude: doi e do masovne nezaposlenosti, oskudice roba, itd. ak i kada bi najgore posledice bile izbegnute nadljudski vetom upravom, ljudi bi opet morali da se lie luksuznih roba od kojih su postali zavisni. Nezadovoljstvo bi raslo, zelena partija bi bila zbaena sa vlasti, a revolucionari prisiljeni na teak uzmak. Zato revolucionari ne bi trebalo da osvajaju vlast sve dok sistem ne dospe u takvu pometnju da svakome bude jasno da je to posledica smog industrijskog sistema, a ne politikog delovanja revolucionara. Revolucija protiv tehnologije mora biti revolucija odmetnika, revolucija odozdo, a ne odozgo. 195. Revolucija mora biti internacionalna i svetska. Ona se ne moe izvoditi od nacije do nacije. Kad god neko predloi da bi, na primer, Ujedinjene Nacije trebalo da zaustave tehnoloki progres ili ekonomski rast, ljudi poinju da histeriu i vrite kako e nas, ako ponemo da tehnoloki zaostajemo, Japanci pretei. Sveti roboti! Planeta e izleteti iz svoje orbite, ako Japancima ikada uspe da prodaju vie kola nego mi! (Nacionalizam je moan promoter tehnologije.) Neki malo trezveniji tvrde da bi svet mogao pasti u ruke diktatora, ako relativno demokratske nacije zaostanu u tehnolokom razvoju, a diktatorske nacije, kao to su Kina, Vijetnam i Severna Koreja, nastave na napreduju. To je razlog zato industrijski sistem treba napasti u svim nacijama istovremeno, koliko je to mogue. Istina, nema garancija da bi industrijski sistem mogao biti uniten u priblino isto vreme irom sveta i ak je razumljiva bojazan da bi pokuaj ruenja sistema vodio ka tome da ga preuzmu diktatori. To je rizik koji treba preuzeti. A vredelo bi ga preuzeti, zato je to je razlika izmeu demokratskog industrijskog sistema i onog pod kontrolom diktatora mala, u poreenju s razlikom izmeu industrijskog i neindustrijskog sistema. (33) ak bi se moglo rei da je industrijski sistem pod kontrolom diktatora povoljniji, zato to su se takvi sistemi obino pokazivali neefikasnim i samim tim skloniji slomu. Pogledajte Kubu. 196. Revolucionari treba da razmotre povoljne efekte nekih mera koje nastoje da svetsku ekonomiju poveu u jedinstvenu celinu. Sporazumi o slobodnoj trgovini, kao to su NAFTA ili GATT, verovatno su tetni po ivotno okruenje na krae staze, ali dugorono gledano, to moda ima neke prednosti zato to poveava meuzavisnost nacija. Bilo bi lake unititi sistem na svetskom nivou, ako je svetska ekonomija toliko povezana da bi njen slom u bilo kojoj od najvanijih nacija imao za posledicu slom u svim industrijalizovanim delovima sveta. 197. Neki ljudi govore kako moderni ovek ima previe moi, suvie kontrole nad prirodom; takvi se zalau za pasivnije ponaanje ljudske vrste. U najboljem sluaju, ti ljudi se izraavaju neprecizno, zato to ne vide razliku izmeu moi VELIKIH ORGANIZACIJA i moi POJEDINACA i MALIH GRUPA. Pogreno je zagovarati odricanje od moi i pasivnost, zato ljudi imaju POTREBU za moi. Moderni ovek kao kolektivni entitet to jest, kao industrijski sistem ima neogranienu mo nad prirodom i mi (FC) u tome vidimo zlo. Ali, moderni POJEDINCI i MALE GRUPE imaju manje moi nego to je primitivni ovek ikada imao. Uopteno govorei, najvei deo moi koju moderni ovek ima nad prirodom, ne nalazi se u

35
rukama pojedinaca ili malih grupa nego u rukama velikih organizacija. Proseni moderni POJEDINAC moe da raspolae moima tehnologije samo u uskim granicama i pod nadzorom i kontrolom sistema. (Za sve vam je potrebna neka dozvola, a s dozvolama idu i pravila i propisi.) Pojedinac raspolae samo onim tehnolokim moima koje mu sistem odobri. Njegova LINA mo nad prirodom je zanemarljiva. 198. Primitivni POJEDINCI i MALE GRUPE zapravo imaju znaajnu mo nad prirodom; ili bi moda trebalo rei, UNUTAR prirode. Kada je primitivnom oveku potrebna hrana, on zna kako da pronae i pripremi jestivo korenje, kako da prati divlja i ulovi je runo napravljenim orujem. On zna kako da se zatiti od hladnoe, kie, opasnih ivotinja, itd. Primitivni ovek je nanosio relativno malu tetu prirodi zato to je KOLEKTIVNA mo primitivnog drutva bila zanemarljiva u odnosu na KOLEKTIVNU mo industrijskog drutva. 199. Umesto odricanja od moi i pasivnosti, treba zagovarati slamanje moi INDUSTRIJSKOG SISTEMA, zato to e to drastino POVEATI mo POJEDINACA i MALIH GRUPA. 200. Sve dok industrijski sistem ne bude teko oteen, njegovo unitenje treba da bude JEDINI cilj revolucionara. Drugi ciljevi e samo odvlaiti panju i energiju od onog glavnog. Jo vanije, ako revolucionari dozvole sebi da imaju bilo kakav drugi cilj osim unitenja tehnologije, doi e u iskuenje da je koriste kao sredstvo za ostvarenje tog drugog cilja. Ako podlegnu tom iskuenju, pae pravo u zamku tehnologije, zato to je moderna tehnologija jedinstven, vrsto organizovan sistem, u kojem, ako hoete da iskoristite NEKU tehnologiju, morate da zadrite VEINU drugih tehnologija, tako da na kraju rtvujete samo njen simbolini deo. 201. Recimo da revolucionari postave kao cilj drutvenu pravdu. Imajui u vidu ljudsku prirodu, drutvena pravda nije neto to dolazi spontano; ona se mora zavesti silom. Da bi je zaveli, revolucionari moraju zadrati centralizovanu organizaciju i kontrolu. Bie im potrebna sredstva za brz transport i komunikaciju na velikim udaljenostima, pa tako i sva tehnologija na kojoj poivaju transportni i komunikacioni sistemi. Da bi nahranili i odenuli siromane, revolucionari e morati da koriste poljoprivredu, proizvodne tehnologije i tako redom. Prema tome, pokuaj da se postigne drutvena pravda, primorae ih da zadre najvei deo tehnolokog sistema. Nije stvar u tome da imamo neto protiv drutvene pravde, nego da se ne dozvoli da to omete pokuaj osloboenja od tehnolokog sistema. 202. Bilo bi beznadeno kada bi revolucionari pokuali da napadnu sistem, a da pri tom ne koriste NEKE tehnologije. Ako, nita drugo, potrebni su im komunikacioni mediji radi irenja njihove poruke. Ali, oni treba da koriste modernu tehnologiju samo u JEDNU svrhu: radi napada na tehnoloki sistem. 203. Zamislimo alkoholiara koji sedi ispred bureta vina. Zamislimo kako govori sebi, Vino ti nee koditi, ako ga pije umereno. U stvari, u malim koliinama, ono je zdravo! Nee mi nita smetati ako popijem samo gutljaj Znate ta onda sledi. Nikada ne gubite iz vida da se ljudi prema tehnologiji odnose kao alkoholiar prema buretu vina. 204. Revolucionari treba da imaju to je mogue vie dece. Nauno je dokazano da su drutveni stavovi u znaajnoj meri nasledni. Ne kaemo da je drutveni stav direktna posledica neije genetske konstitucije, ve da su karakterne crte delimino nasledne i da one, u konkretnom drutvenom kontekstu, tee da osobu uine sklonijom ovom ili onom drutvenom stavu. Ti nalazi su bili osporavani, ali prilino neubedljivo i to, po svemu sudei, iz ideolokih razloga. U svakom sluaju, niko ne spori da su deca, u proseku, sklona da zauzmu drutvene stavove sline stavovima svojih roditelja. S nae take gledita, nije vano da li se ti stavovi prenose genetski ili vaspitanjem. U oba sluaja, injenica je da se oni PRENOSE. 205. Problem je u tome to se ljudi skloni pobuni protiv industrijskog sistema brinu zbog rasta populacije, tako da esto imaju malo dece ili ih nemaju uopte. Na taj nain oni moda preputaju svet ljudima koji podravaju ili makar toleriu industrijski sistem. Da bi se obezbedilo jaanje sledee generacije revolucionara, potrebno je da se sadanja generacija to vie reprodukuje. Time e neznatno pogorati problem prevelike populacije. Najvaniji problem je unitenje industrijskog sistema, zato to e posle njegovog nestanka ljudska populacija neminovno opasti (videti paragraf 167); u suprotnom, ukoliko industrijski sistem preivi, on e nastaviti s razvijanjem novih tehnika za proizvodnju hrane, koje e omoguiti praktino neogranien rast populacije.

36
206. Kada je re o revolucionarnoj strategiji, jedino na emu apsolutno insistiramo je da jedini i svemu nadreeni cilj mora biti eliminacija moderne tehnologije i da se ne sme dozvoliti da bilo koji drugi cilj bude vaniji. to se ostalog tie, revolucionari treba da zauzmu empirijski stav. Ako iskustvo pokae da neki od iznetih predloga ne donose dobre rezultate, treba ih odbaciti.

Dve vrste tehnologije

207. Jedan od prigovora koji e se verovatno uputiti naem vienju revolucije, glasi da je takva revolucija osuena na propast, zato to je (kako se misli) tehnologija tokom istorije samo napredovala, bez uzmaka, tako da je tehnoloka regresija nemogua. Ali, to nije tano. 208. Razlikujemo dve vrste tehnologija: male i organizaciono-zavisne tehnologije. Male tehnologije su one koje se mogu koristiti u manjim zajednicama bez spoljne podrke. Organizaciono-zavisne tehnologije su one koje zavise od velikih drutvenih organizacija. Ne znamo ni za jedan znaajan sluaj regresije u oblasti malih tehnologija. Ali, organizacionozavisne tehnologije JESU nazadovale, kada bi drutvene organizacije od kojih su zavisile doivele slom. Primer: kada se Rimsko carstvo raspalo, njegove male tehnologije su preivele, zato to je svaki veti seoski zanatlija mogao da napravi, na primer, vodeniki toak, a svaki veti kova da napravi elik po rimskoj metodologiji i tako redom. Ali, rimske organizaciono-zavisne tehnologije su NAZADOVALE. Njihovi akvadukti su bili zaputeni i nikada nisu bili obnovljeni. Rimski sistem gradskih sanitarija bio je zaboravljen, tako da su sanitarni sistemi evropskih gradova tek od nedavno dostigli nivo onih iz starog Rima. 209. Razlog zato se ini da tehnologija stalno napreduje je to to su pre Industrijske revolucije prevagu svuda imale male tehnologije. Ali, veina tehnologija razvijenih od Industrijske revolucija na ovamo bila je organizaciono-zavisna. Pogledajmo, na primer, friider. Bez fabriki proizvedenih delova ili usluga postfabrikih mainskih radionica, aica lokalnih zanatlija nema praktino nikakve anse da napravi taj ureaj. Ako bi im nekim udom uspelo da naprave jedan, on bi bio neupotrebljiv bez stabilnog izvora elektrine energije. Znai, morali bi da naprave branu na reci i konstruiu generator. Za generator im je potrebna velika koliina bakarne ice. Pokuajte da to napravite bez moderne tehnologije. I gde bi nali odgovarajui gas za friider? Bilo bi mnogo lake napraviti trapove ili hranu uvati suenjem ili dimljenjem, kao to se to radilo pre pojave friidera. 210. Prema tome, jasno je da bi sa konanim slomom industrijskog sistema, tehnologija izrade friidera brzo nestala. Isto vai i za ostale organizaciono-zavisne tehnologije. A kada se neka takva tehnologija izgubi za jednu generaciju, potrebni su vekovi da bi se ona obnovila, kao to su bili potrebni vekovi i da bi se prvi put napravila. Preostale tehnike knjige bile bi malobrojne i ratrkane. Industrijsko drutvo, izgraeno od paria, bez spoljne pomoi, moglo bi da se razvije kroz niz faza: potrebna su vam orua da biste napravili orua Potreban je i dugaak period ekonomskog razvoja i napretka u drutvenoj organizaciji. A ak i kada ne bi bilo ideologije koja bi se suprotstavljala tehnologiji, nema osnova za tvrdnju da bi neko bio zainteresovan za obnovu industrijskog sistema. Entuzijazam za progres je fenomen karakteristian za moderni oblik drutva i izgleda da ga do, otprilike, XVII veka nije ni bilo. 211. U kasnom Srednjem veku postojale su etiri, priblino jednako napredne civilizacije: Evropa, Islamski svet, Indija i Daleki istok (Kina, Japan, Koreja). Tri civilizacije su ostale manje ili vie stabilne, a samo je Evropa postala dinamina. Ne zna se zato je Evropa ba u to vreme poela da se naglo razvija; istoriari imaju svoje teorije, ali to su samo spekulacije. U svakom sluaju, jasno je da do brzog razvoja ka tehnolokom drutvu moe doi samo u posebnim drutvenim uslovima. Zato nema osnova za tvrdnju da je dugotrajna tehnoloka regresija nemogua. 212. Da li bi drutvo VREMENOM ponovo poelo da se kree ka industrijsko-tehnolokom obliku? Moda, ali o tome ne vredi razmiljati, zato to ne moemo predvideti ili uticati na uslove koji e postojati za 500 ili 1000 godina. Tim problemima morae da se bave ljudi tog vremena.

Opasnost od levice

37
213. Zbog potrebe za buntovnitvom i pripadnou nekom pokretu, leviare ili osobe slinog psiholokog profila esto ne privlae pobune ili aktivistiki pokreti iji ciljevi i pripadnici nisu primarno leviarski. Uticaj leviara moe da lako preokrene neki neleviarski pokret u leviarski, zamenjujui ili izobliujui prvobitne ciljeve tog pokreta. 214. Da bi to izbegao, pokret koji uzdie prirodu i suprotstavlja se tehnologiji mora zauzeti odluan antileviarski stav i izbegavati svaku saradnju sa leviarima. Posmatrano na due staze, levica je nespojiva s divljom prirodom, ljudskom slobodom i eliminacijom moderne tehnologije. Levica je kolektivistika; ona tei da ceo svet (i prirodu i ljudsku vrstu) povee u jedinstvenu celinu. Ali, to podrazumeva postojanje organizovanog drutva, koje upravlja prirodom i ljudskim ivotima i koje se oslanja na napredne tehnologije. Ne moete ujediniti svet bez brzog transporta i komunikacije; ne moete da postii da svi ljudi vole jedni druge bez suptilnih psiholokih tehnika; ne moete razviti plansku privredu bez neophodne tehnoloke osnove. Iznad svega, leviari tee moi na kolektivistikoj osnovi, kroz poistoveivanje s nekim masovnim pokretom ili velikom organizacijom. Malo je verovatno da bi se levica ikada odrekla tehnologije, zato to je tehnologija suvie dragocen izvor kolektivne moi. 215. Anarhista takoe tei moi (34), ali on je trai na linom planu i kao lan male grupe; on eli da pojedinci i male grupe imaju kontrolu nad svojim ivotima. On se suprotstavlja tehnologiji, zato to ona tei da male zajednice uini zavisnim od velikih organizacija. 216. Neki leviari se moda suprotstavljaju tehnologiji, ali samo kao autsajderi, ako tehnoloki sistem nije pod njihovom kontrolom. Ako levici ikada uspe da zavlada drutvom, tako da tehnoloki sistem postane orue u njenim rukama, ona e je sa entuzijazmom koristiti i podsticati njen rast. Levica bi tako nastavila da sledi obrazac po kojem se oduvek ponaala. Dok su bili opozicija, ruski boljevici su se estoko suprotstavljali cenzuri i tajnoj policiji, zagovarali pravo na samoopredeljenje etnikih manjina, itd.; ali, im su doli na vlast, zaveli su jo jau cenzuru i stvorili tajnu policiju okrutniju od one koja je postojala pod carskim reimom i suprotstavljali se etnikim manjinama, u najmanju ruku isto koliko i stari reim. U Sjedinjenim Dravama, do pre nekoliko decenija, kada su leviari bili manjina na naim univerzitetima, leviarski profesori su estoko zagovarali akademsku slobodu; ali, danas, na univerzitetima na kojima su postali veina, leviari su spremni da svakome uskrate njegovu akademsku slobodu (to nazivaju politikom korektnou). Isto e se dogoditi i sa leviarima i tehnologijom. Oni e je iskoristiti za potiskivanje svih ostalih, samo ako im uspe da preuzmu kontrolu nad njom. 217. U ranijim revolucijama, leviari najeljniji moi su, po pravilu, prvo saraivali sa neleviarskim revolucionarima i leviarima liberterskog tipa, da bi kasnije prevarili i jedne i druge i sami prigrabili svu vlast. Robespjer je to uradio u Francuskoj, boljevici u Rusiji, komunisti u paniji 1938, a Kastro i njegovi sledbenici na Kubi. Imajui u vidu ponaanje levice kroz istoriju, saradnja dananjih neleviarskih revolucionara sa leviarima bila bi znak krajnje gluposti. 218. Razni mislioci su ukazivali na to da je levica vrsta religije. Levica nije religija u strogom smislu, zato to leviarska doktrina ne polazi od postojanja nekog natprirodnog bia. Ali, kod leviara ta doktrina igra slinu psihiloku ulogu kao religija kod nekih ljudi. Leviaru je POTREBNO da veruje u tu doktrinu; ona igra vitalnu ulogu u njegovoj psiholokoj ekonomiji. Logika i injenice ne mogu lako da promene njegova uverenja. On je duboko uveren da je levica moralno Ispravna (s velikim I) i da on ima ne samo pravo, nego i dunost da svakome nametne leviarski moral. (Ipak, mnogi ljudi koje nazivamo leviarima sebe ne vide tako, niti bi tako opisali svoj sistem verovanja. Koristimo taj izraz u nedostatku boljeg, koji bi opisao irok spektar bliskih uverenja, a koji obuhvata feministkinje, borce i pokrete za prava homoseksualaca, za politiku korektnost, itd., ali i zato to ti pokreti pokazuju snaan afinitet prema staroj levici. Videti paragrafe 227230.) 219. Levica je totalitarna sila. Gde god je na vlasti, levica nastoji da prodre u svaki privatni kutak i svaije misli uklopi u leviarski kalup. To je delimino posledica kvazireligioznog karaktera levice; sve suprotno leviarskim uverenjima je Greh. Jo vanije, levica je totalitarna sila zbog udnje leviara za moi. Leviar nastoji da tu udnju zadovolji kroz poistoveivanje s nekim pokretom, a svoju potrebu za sticanjem moi zadovoljava radei na ostvarivanju ciljeva tog pokreta (videti paragraf 83). Ali, ma koliko pokret otiao daleko u ostvarivanju svojih ciljeva, leviar nikada nije zadovoljan, zato je njegov aktivizam zamenska aktivnost (videti

38
paragraf 41). Drugim reima, pravi motiv leviara nije ostvarenje navodnih ciljeva levice; u stvarnosti, on je motivisan oseanjem moi koje dobija borei se za neki drutveni cilj i ostvarujui ga. (35) Samim tim, leviar nikada nije zadovoljan ve ostvarenim ciljevima; njegova potreba za sticanjem moi stalno ga vodi ka nekom novom cilju. Leviar eli jednake anse za sve manjine. Kada to postigne, on insistira na statistikoj jednakosti dostignua razliitih manjina. Sve dok bilo ko, u nekom kutku svog uma, ima negativan stav prema nekoj manjini, leviar e morati da ga prevaspitava. Etnike manjine mu nisu dovoljne; niko ne sme da ima neki negativan stav prema homoseksualcima, invalidima, debelim ljudima, starima, runima i tako u beskraj. Nije mu dovoljno da javnost bude obavetena o opasnostima puenja; upozorenje treba da bude tampano na svakoj kutiji cigareta. Posle toga, reklamiranje cigareta treba ograniiti, ako ne i zabraniti. Aktivisti nee biti zadovoljni sve dok duvan ne bude stavljen van zakona, a onda i alkohol, brza hrana, itd. Aktivisti moraju da se bore protiv najteeg zlostavljanja dece, to je razumno. Ali, oni sada hoe da zabrane i najmanju uku. Kada i u tome uspeju, poelee da zabrane neto drugo to smatraju nedolinim, zatim neku drugu stvar i tako u beskraj. Oni nee biti zadovoljni sve dok ne uspostave potpunu kontrolu nad podizanjem dece. A onda e se opet baciti na neto drugo. 220. Pretpostavimo da ste zatraili od leviara da naprave spisak SVEGA to je u drutvu pogreno i da ste izveli SVAKU drutvenu promenu koju su zahtevali. Prilino je izvesno da bi kroz par godina veina leviara nala neke nove razloge za pritube, neko novo drutveno zlo koje treba korigovati, zato to, jo jednom, leviar nije toliko motivisan reavanjem drutvenih problema, koliko potrebom da zadovolji svoju tenju ka moi tako to e svoja reenja nametnuti celom drutvu. 221. Zbog ogranienja koja im se nameu na njihovom visokom stepenu socijalizacije, na planu miljenja i ponaanja, mnogi prekomerno socijalizovani leviari ne mogu da se posvete sticanju moi kao drugi ljudi. Za njih je tenja ka moi jedini moralno prihvatljiv poduhvat i oni nastoje da kroz borbu nametnu svoj moral svima. 222. Leviari su, posebno oni prekomerno socijalizovani, Pravi vernici, kao iz knjige Erika Hofera, Pravi vernik (Eric Hoffer, The True Believer). Ali, nemaju svi Pravi vernici isti psiholoki profil kao leviari. Neki ortodoksni nacista, na primer, verovatno se psiholoki dosta razlikuje od ortodoksnog leviara. Zbog svoje bezuslovne posveenosti cilju, Pravi vernici su koristan, moda i neophodan, sastavni deo svakog revolucionarnog pokreta. To nas suoava s problemom za koji priznajemo da ne znamo kako da mu priemo. Nismo sigurni kako bi trebalo iskoristiti energiju Pravih vernika za revoluciju protiv tehnologije. Sve to u ovom trenutku moemo rei je da nijedan mobilisani Pravi vernik nije pouzdan, ako nije posveen iskljuivo unitenju tehnologije. Ako je posveen jo nekom idealu, mogue je da e poeleti da iskoristi tehnologiju za ostvarenje tog drugog cilja (videti paragrafe 220 i 221). 223. Neko bi mogao da kae, Cela ova pria o levici je gomila smea. Poznajem Dona i Dejn koji su leviari, ali oni nemaju nikakve totalitarne sklonosti. Tano je da su mnogi leviari, moda ak i numerika veina, dobri ljudi koji iskreno veruju u toleranciju prema vrednostima drugih ljudi (do odreene take) i da se ne bi sluili metodom vrste ruke za ostvarivanje svojih ciljeva. Svoja zapaanja o levici nismo izneli da bismo ih primenili na svakog pojedinog leviara, nego da bismo opisali opti karakter levice kao pokreta. A opti karakter nekog pokreta nije uvek odreen numerikim odnosom raznih tipova ljudi ukljuenih u njega. 224. Ljudi koji su uzdiu do pozicija vlasti u leviarskim pokretima, obino su oni najeljniji moi, koji se najvie i trude da dou do vlasti. Kada takvi preuzmu kontrolu nad pokretom, mnogi leviari blae naravi u sebi ne odobravaju ponaanje voa, ali ne mogu da im se suprotstave. Njima je POTREBNA vera u pokret i poto ne mogu da je se odreknu, nastavljaju da slede voe. Istina, NEKI leviari imaju hrabrosti da se suprotstave totalitarnim tendencijama koje primeuju, ali oni po pravilu bivaju poraeni, zato to su tipovi eljni moi organizovaniji, bezobzirniji, vei makijavelisti i zato to su se potrudili da izgrade snaan oslonac svojoj vlasti. 225. Taj fenomen se jasno iskazao u Rusiji i drugim zemljama u kojima su zavladali leviari. Slino tome, pre sloma komunizma u Rusiji, mnogi zapadni leviari su retko kada kritikovali tu zemlju. Ako bi i pokuali, obino bi priznali da je SSSR uradio mnogo loih stvari, ali onda bi traili izgovore za komuniste i poinjali da priaju o grekama Zapada. Uvek su se suprotstavljali zapadnom vojnom otporu komunistikoj agresiji. Leviari su irom sveta

39
estoko protestovali protiv vojne akcije SAD u Vijetnamu, ali kada je SSSR napao Avganistan nisu preduzeli nita. Nije bila stvar u tome da su odobravali sovjetske akcije; ali, zbog svoje leviarske vere, prosto nisu mogli da podnesu da budu u opoziciju komunizmu. Danas, na univerzitetima na kojima je politika korektnost postala dominantna, verovatno ima mnogo leviara koji lino ne odobravaju ograniavanje akademske slobode, ali na to ipak pristaju. 226. To je razlog zato mnogi leviari, koji su lino blage naravi i iskreno tolerantni, niim ne spreavaju da levica kao celina ne ispoljava totalitarne tendencije. 227. Nae razmatranje levice pati od ozbiljnih slabosti. I dalje je nejasno ta podrazumevamo pod leviarem. Ali, izgleda da tu ne moemo mnogo da uradimo. Dananja levica je razbijena na ceo spektar aktivistikih pokreta. A opet, nisu svi aktivistiki pokreti leviarski, dok neki od njih (na primer, radikalni ekolozi) izgleda obuhvataju i osobe leviarskog, ali i one duboko neleviarskog tipa, koji bi trebalo da znaju za neto bolje od saradnje s leviarima. Raznolikost leviara postepeno se pretapa u raznolikost neleviara i ponekad zatiemo sebe kako s mukom pokuavamo da razluimo da li je neki pojedinac leviar. U meri i ako je to ovde uopte definisano, nae shvatanje levice je izloeno kroz razmatranja u ovom lanku, a itaocu predlaemo da sam donese sud o tome. 228. Ali, bie korisno ako navedemo neke kriterijume za prepoznavanje levice. Oni se ne mogu primenjivati mehaniki. Neki pojedinci se uklapaju u te kriterijume, a da nisu leviari, dok se neki leviare ne uklapaju uopte. Jo jednom, to morate sami proceniti. 229. Leviar je usmeren ka kolektivizmu masovnih razmera. On naglaava dunost pojedinca da slui drutvu i dunost drutva da se brine o pojedincu. On ima negativan stav prema individualizmu. esto koristi moralistiki ton. Zalae se za kontrolu oruja, seksualno obrazovanje i druge prosveene psiholoke i obrazovne metode, za drutveno planiranje, afirmativne akcije, multikulturalizam. Sklon je poistoveivanju sa rtvama. On je protiv konkurencije i nasilja, ali esto nalazi opravdanje za leviare koji pribegavaju nasilju. Sklon je upotrebi fraza kao to su rasizam, seksizam, homofobija, kapitalizam, imperijalizam, neokolonijalizam, genocid, drutvena promena, drutvena pravda, drutvena odgovornost. Karakteristika koja moda najbolje predstavlja leviara je njegova simpatija za sledee pokrete: feminizam; borba za prava homoseksualaca, etnikih manjina, invalida, ivotinja; politika korektnost. Svako ko pokazuje snanu naklonost prema SVIM tim pokretima je skoro sigurno leviar. (36) 230. Mnogo opasniji leviari, naime, oni eljni moi, esto se odlikuju arogancijom ili dogmatskim pristupom ideologiji. Ipak, daleko najopasniji su oni prekomerno socijalizovani tipovi koji izbegavaju iritirajue ispoljavanje agresivnosti i otvoreno reklamiranje svojih leviarskih ubeenja. Umesto toga, oni tiho i nenametljivo rade na promociji kolektivistikih vrednosti, prosveenih psiholokih tehnika za socijalizaciju dece, za vezivanje pojedinca za sistem, itd. Ti kriptoleviari (da ih tako nazovemo) priblino se poklapaju sa odreenim buroaskim tipom u praktinom delovanju, ali se od njega razlikuju po psihologiji, ideologiji i motivaciji. Obini buruj pokuava da ljude stavi pod kontrolu sistema da bi zatitio svoj nain ivota ili to radi zato to je prosto konvencionalnih ubeenja. Kirptoleviar pokuava da ljude stavi pod kontrolu sistema zato to je on Pravi vernik kolektivistike ideologije. Kriptoleviar se razlikuje od prosenog, prekomerno socijalizovanog leviara po tome to je njegov pobunjeniki impuls slabiji i po tome to je potpunije socijalizovan. A od obinog, dobro socijalizovanog buruja razlikuje se po duboko usaenom oseanju uskraenosti, zbog kojeg mora da se posveti nekom cilju i utopi se u kolektivitet. Mogue je da je njegova (dobro sublimirana) tenja ka moi jaa nego kod prosenog buruja.

Zavrna napomena
231. U ovom lanku smo izneli dosta nepreciznih tvrdnji, koje zahtevaju razna dodatna objanjenja i rezerve; mogue je i da su neke potpuno pogrene. Nedostatak informacija i potreba za saetou spreili su nas da svoje tvrdnje izrazimo preciznije ili da dodamo sva neophodna objanjenja. I naravno da se u ovakvim razmatranjima morate snano osloniti na intuiciju, koja ponekad grei. Zato napominjemo da ovaj lanak donosi samo grubi prikaz istine. 232. Ipak, mislimo da ima osnova za nae uverenje da je ova opta slika u osnovi tana.

40
Moda bi trebalo spomenuti samo jednu eventualno slabu taku. Levicu smo opisali u njenom modernom obliku, kao fenomen svojstven ovom vremenu i kao simptom poremeaja u procesu sticanja moi. Ali, mogue je da nismo u pravu. Prekomerno socijalizovani tipovi, koji tenju ka moi zadovoljavaju tako to svoje shvatanje morala nameu svima, sigurno su odavno prisutni. Ali, MISLIMO da je presudna uloga oseanja inferiornosti, samopotcenjivanja, bespomonosti i poistoveivanja sa rtvama kod ljudi koji sami nisu rtve, posebno izraena kod modernih leviara. Ta vrsta poistoveivanja moe se, u izvesnoj meri, uoiti i kod leviara iz XIX vela ili kod ranih hriana; ali, koliko je nama poznato, simptomi kao to su samopotcenjivanje, itd., nisu ni izbliza toliko uoljivi u tim ili drugim pokretima kao kod moderne levice. Ali, nismo u poziciji da sa sigurnou tvrdimo da takvih pokreta, koji su prethodili modernoj levici, nije bilo. To je vano pitanje, kojem bi istoriari trebalo da posvete panju.

41 Napomene
1. (Paragraf 19) Tvrdimo da veina ili ak SVE siledije i nemilosrdni takmiari pate od oseanja inferiornosti. 2. (Paragraf 25) Tokom Viktorijanskog perioda, mnogi prekomerno socijalizovani ljudi su patili od ozbiljnih psiholokih problema zbog potiskivanja ili pokuaja potiskivanja seksualnih oseanja. Frojd je svoje teorije oigledno zasnovao na ljudima tog tipa. Danas je fokus socijalizacije pomeren sa seksa na agresiju. 3. (Paragraf 27) to ne ukljuuje nuno i specijaliste-inenjere ili one iz ozbiljnih nauka. 4. (Paragraf 28) Ima mnogo ljudi iz srednje i vie srednje klase koji se opiru tim vrednostima, ali njihov otpor je obino, manje ili vie, prikriven. Takav otpor se u medijima pojavljuje samo u vrlo ogranienoj meri. U naem drutvu propaganda posebno naglaava ustaljene vrednosti. Glavni razlog zato su te vrednosti postale, da tako kaemo, zvanine vrednosti naeg drutva je to to su korisne za sistem. Nasilje se obeshrabruje jer ono naruava funkcionisanje sistema. Rasizam se obeshrabruje zato to i rasni sukobi ugroavaju sistem, a diskriminacija odbacuje talentovane pripadnike manjinskih grupa, koji bi mogli biti korisni za sistem. Siromatvo mora biti izleeno zato to najnia klasa predstavlja problem za sistem, a kontakt s njom demoralie ljude iz drugih klasa. ene se ohrabruju da grade karijere, zato to su njihove sposobnosti korisne za sistem i jo vanije, zato to stalni posao bolje integrie enu u sistem i direktno je vezuje za njega, pre nego za porodicu. To doprinosi slabljenju porodine solidarnosti. (Voe priaju kako se zalau za jaanje porodice, ali ono to zapravo ele je da porodica bude efikasno sredstvo za socijalizaciju dece u skladu sa potrebama sistema. U paragrafu 51 smo izneli tvrdnju da sistem ne moe dozvoliti da porodica i druge male drutvene grupe budu snane i autonomne.) 5. (Paragraf 42) Moglo bi se rei kako veina ljudi ne eli da samostalno donosi odluke, nego oekuje da voe misle za njih. U tome ima istine. Ljudi vole da donose odluke u malim stvarima, ali odluivanje o tekim, sutinskim pitanjima podrazumeva psiholoke konflikte, to veina izbegava. Zato su skloni da se u odluivanju o tekim pitanjima oslanjaju na druge. Ali, to ne znai da vole da im se odluke nameu odozgo, bez mogunosti da utiu na njih. Veina ljudi su po prirodi sledbenici, a ne voe, ali oni ele da imaju direktan, lini pristup svojim voama, da imaju uticaj na njih i da u izvesnoj meri uestvuju u odluivanju ak i u onim najteim pitanjima. I njima je potrebna autonomija, makar samo u toj meri. 6. (Paragraf 44) Neke od navedenih simptoma pokazuju i zarobljene ivotinje. Da objasnimo kako ti simptomi nastaju, u odnosu na proces sticanja moi: zdravorazumsko shvatanje ljudske prirode govori nam da nedostatak ciljeva ije ostvarenje zahteva neki napor stvara dosadu, koja, ako potraje, esto vodi u depresiju. Neuspeh u ostvarivanju ciljeva izaziva frustraciju i samopotcenjivanje. Frustracija prelazi u bes, bes u agresivnost, esto u nasilje nad lanovima porodice. Pokazalo se da dugotrajna frustracija obino vodi u depresiju i da ta depresija izaziva oseanje krivice, poremeaj sna, poremeaje u ishrani i lo odnos prema sebi. Oni koji su skloni depresiji, protivotrov trae u uivanju; odatle nezasiti hedonizam i prekomerni seks, esto sa perverzijama koje bi trebalo da prue dodatni podsticaj. Dosada takoe vodi u potragu za prekomernim uivanjem, poto, u nedostatku drugih ciljeva, ljudima takvo uivanje postaje jedini cilj. Videti priloeni dijagram (prilog originalnom tekstu, koji nismo mogli da naemo u upotrebljivom obliku; nap. prev.) Ovaj prikaz je suvie pojednostavljen. Stvarnost je mnogo sloenija. Naravno, uskraenost u sticanju moi nije JEDINI uzrok opisanih simptoma. Uzgred budi reeno, kada kaemo depresija, ne mislimo nuno na ozbiljne sluajeve depresije, koji zahtevaju psihijatrijsku intervenciju. esto je re o blaim sluajevima. A kada govorimo o ciljevima, ne mislimo nuno na dugorone, velike ciljeve. Tokom istorije, mnogima ili ak veini, najneposredniji egzistencijalni ciljevi (pko obezbeivanje hrane za sebe i porodicu, iz dana u dan) bili su sasvim dovoljni. 7. (Paragraf 52) Delimian izuzetak su nekoliko pasivnih, u sebe povuenih grupa, kao to su Amii, ije postojanje nema mnogo posledica po drutvo u celini. Ako izuzmemo njih, u Americi zaista postoje neke male, autentine zajednice. Na primer, tinejderske bande i kultovi. Svi ih smatraju opasnim, to zapravo i jesu, zato to su lanovi tih grupa lojalni pre svega jedni drugima, pa tek onda sistemu, tako da ovaj ne moe da ih kontrolie. Ili pogledajmo Cigane. Oni obino dobro prolaze s kraom i prevarama, zato to je njihova lojalnost takva da e se uvek nai dovoljno drugih Cigana ije e svedoenje dokazati

42
njihovu nevinost. Sistem bi oigledno bio u velikoj nevolji kada bi suvie ljudi pripadalo takvim grupama. Neki kineski mislioci s poetka XX veka, koji su teili modernizaciji Kine, shvatili su znaaj slamanja malih drutvenih grupa, kao to je porodica: (Prema Sun Yat-senu) kineskom narodu je potrebna nova doza patriotizma, koja e voditi ka prebacivanju njihove lojalnosti od porodice prema dravi (Prema Li Huangu) tradicionalna vezanost, posebno za porodicu, mora biti naputena, ako elimo da se u Kini razvije nacionalizam. (Chester C. Tan, Chinese Political Thought in the Twentieth Century, str. 125, 297) 8. (Paragraf 56) Da, svesni smo da je Amerika iz XIX veka imala svoje probleme i to ozbiljne; ali, zbog saetosti smo morali da se izrazimo na pojednostavljen nain. 9. (Paragraf 61) Najniu klasu ostavljamo po strani. Govorimo o drutvenoj veini. 10. (Paragraf 62) Neki sociolozi, edukatori, eksperti za mentalno zdravlje i njima slini, daju sve od sebe kako bi drutvene tenje ugurali u prvu grupu, tako to pokuavaju da svakome obezbede zadovoljavajui drutveni ivot. 11. (Paragrafi 63, 82) Da li je tenja ka beskonanom sticanju materijalnih dobara zaista samo vetaki proizvod reklamne i marketinke industrije? Sigurno je da ona nije uroena. Bilo je mnogo kultura u kojima su ljudi eleli malo materijalnih dobara preko onoga to im je bilo neophodno za zadovoljavanje osnovnih ivotnih potreba (australijski Aboridini, tradicionalna meksika seoska kultura, neke afrike kulture). S druge strane, bilo je mnogo preindustrijskih kultura u kojima je sticanje materijalnih dobara igralo znaajnu ulogu. Zato ne moemo rei da je dananja kultura, orijentisana na sticanje materijalnih dobara, iskljuivo plod reklamne i marketinke industrije. Ali, jasno je da ta industrija ima vanu ulogu u stvaranju takve kulture. Velike korporacije koje troe milione dolara na reklamu, ne bi to radile da nisu sigurne da e im se taj troak vratiti kroz poveanu prodaju. Jedan lan FC je pre nekoliko godina priao s nekim menaderom prodaje, koji je bio dovoljno iskren: Na posao je da navedemo ljude da kupuju stvari koje ne ele i koje im nisu potrebne. Onda mu je objasnio kako neobueni novajlija moe da ljude upozna s nekim proizvodom i da nita ne proda, dok bi obueni i iskusni prodavac kod istih ljudi postigao veliku prodaju. To pokazuje da su ljudi izmanipulisani da kupuju stvari koje im nisu stvarno potrebne. 12. (Paragraf 64) Problem nesvrhovitosti je izgleda postao manje ozbiljan tokom poslednjih 15 godina, zato to se ljudi sada oseaju manje fiziki i ekonomski sigurnim, tako da im potreba za sigurnou obezbeuje cilj. Ali, nesvrhovitost je zamenjena frustracijom zbog tekoa u obezbeivanju sigurnosti. Naglaavamo problem nesvrhovitosti zato to liberali i leviari tee drutvu koje bi reavalo sve socijalne probleme garantujui svim ljudima socijalnu sigurnost; ali, to bi samo vratilo problem nesvrhovitosti. Pravo pitanje nije da li drutvo uspeva ili ne uspeva da ljudima obezbedi sigurnost; problem je u tome to sigurnost ljudi zavisi od sistema, umesto da je u njihovim rukama. To je, uzgred budi reeno, deo objanjenja zato se neki ljudi zalau za pravo na noenje oruja; posedovanje pitolja naglaava taj aspekt sigurnosti, koja bi trebalo da bude u njihovim rukama. 13. (Paragraf 66) Pokuaji konzervativaca da smanje stepen vladine regulacije nije od velike koristi prosenom oveku. Pre svega, nju je mogue eliminisati samo u maloj meri, zato to je veina tih mera neophodna. Drugo, najvei deo deregulacije se odnosi na biznis, a ne na prosenog pojedinca, tako da je glavna posledica prebacivanje ovlaenja sa vlade na privatne korporacije. Za prosenog oveka to znai da je meanje vlasti u njegov ivot zamenjeno meanjem velikih korporacija, koje mogu da dozvole, na primer, vee bacanje hemikalija u vodu, to moe izazvati rak. Konzervativci tretiraju prosenog oveka kao budalu, iskoriavajui njegove jadikovke o Svemonoj vladi da bi promovisali mo Svemonog biznisa. 14. (Paragraf 73) Kada neko opravdava svrhu u koju se propaganda koristi u datom sluaju, on to obino naziva edukacijom ili koristi neki slian eufimizam. Ali, propaganda je propaganda, bez obzira u koju se svrhu koristi. 15. (Paragraf 83) Ovde ne izraavamo ni odobravanje, niti neodobravanje invazije na Panamu. Samo je navodimo kao ilustraciju. 16. (Paragraf 95) Dok su amerike kolonije bile pod britanskom vlau, bilo je manje zakonskih garancija slobode, uglavnom neefikasnih, nego posle donoenja amerikog Ustava; ali, u preindustrijskoj Americi, pre i posle Rata za nezavisnost, bilo je vie line slobode nego posle irenja Industrijske revolucije na celu zemlju. Sledei citati su iz knjige

43
Nasilje u Americi: Istorijska i komparativna perspektiva (Violence in America: Historical and Comparative Perspectives, urednici Hugh Davis Graham i Ted Robert Gurr, poglavlje 12, autor Roger Lane, str. 476-478): Progresivno poveavanje standarda o vlasnitvu, zajedno sa sve veim osloncem na policijsko sprovoenje zakona (u Americi tokom XIX veka) bilo je uobiajeno u celom drutvu Promena u drutvenom ponaanju bila je tako dalekosena i rairena, da sve ukazuje na vezu sa onim najvanijim meu dananjim drutvenim procesima: naime, sa industrijskom urbanizacijom Masausets je 1835. godine imao 660.940 stanovnika, od ega 81% seoskog, uglavnom preindustrijskog i starosedelakog. Graani su uivali znaajnu linu slobodu. Bez obzira da li su bili prevoznici, seljaci ili zanatlije, svi oni su bili naviknuti da slede svako svoj raspored, a priroda njihovog posla inila ih je fiziki nezavisnim jedne od drugih Lini problemi, gresi ili ak zloini, obino nisu bili predmet ire drutvene panje Ali, uticaj ovih blizanakih migracija ka gradu i ka fabrici postao je pokretaka sila 1835. godine i imao progresivne posledice po ponaanje ljudi tokom celog XIX veka i kasnije u XX. Fabrika je zahtevala pravilno ponaanje, ivot podreen ritmu asovnika i kalendara, zahtevima gazde i nadzornika. U varoi ili u gradu, potrebe ivljenja u gusto naseljenim susedstvima inhibirale su mnoge postupke koji su ranije bili nesporni. U veim preduzeima, plave i bele kragne su zavisile od svojih kolega; poto se svaiji posao uklapao u posao onog drugog, on vie nije bio stvar pojedinca Posledice nove organizacije ivota i rada bile su vidljive do 1900, kada je nekih 76% od 2.805.346 stanovnika Masausetsa bilo klasifikovano kao urbano. Mnogo oblici nasilnog i nepropisnog ponaanja, koji su ranije bili tolerisani u proizvoljnim, nezavisnim drutvima, nisu vie bili prihvatljivi u mnogo formalnijoj, kooperativnoj atmosferi tog kasnijeg perioda Ukratko, migracija prema gradu je stvorila mnogo posluniju, socijalizovaniju, civilizovaniju generaciju od one prethodne. 17. (Paragraf 117) Apologete sistema vole da navode sluajeve u kojima je ishod izbora zavisio od jednog ili dva glasa. Ali, takvi sluajevi su retki. 18. (Paragraf 119) Danas, u tehnoloki razvijenim zemljama, ljudi vode sline ivote, uprkos geografskim, verskim i politikim razlikama. Svakodnevni ivoti hrianskog bankarskog slubenika iz ikaga, budistikog bankarskog slubenika iz Tokija i komunistikog bankarskog slubenika iz Moskve, mnogo vie lie jedan na drugi nego ivot bilo koga od njih na ivot bilo kog oveka od pre hiljadu godina. Te slinosti su posledica zajednike tehnologije (L. Sprague de Camp, The Ancient Engineers, Ballantine edition, str. 17) ivoti tri bankarska slubenika nisu IDENTINI. Ideologija ima NEKI uticaj. Ali, svi slede PRIBLINO istu putanju. 19. (Paragraf 123) Samo zamislite da bi neki neodgovorni genetski inenjer mogao da proizvede i gomilu terorista. 20. (Paragraf 124) Jo jedan primer nepoeljnih posledica napretka u medicini. Recimo da je pronaen lek za rak. ak i kada bi taj lek bio toliko skup da bi bio dostupan samo eliti, to bi uveliko smanjilo elan te elite za zaustavljanje gomilanja kancerogenog otpada u okruenju. 21. (Paragraf 128) Poto e mnogima moda izgledati paradoksalno da veliki broj dobrih stvari moe da rezultira neim loim, ilustrovaemo to jednom analogijom. Zamislimo da gospodin A igra partiju aha sa g. C, a da Veliki Majstor, g. C, gleda g. A preko ramena. Naravno, g. A eli da pobedi i ako mu g. C ukae na neki dobar potez, on mu tako ini uslugu. Ali, pretpostavimo da g. C govori g. A kako da vue SVE poteze. U svakom pojedinanom sluaju on ini uslugu g. A, zato to mu govori najbolje poteze. Ali, otkrivajui mu SVE najbolje poteze umesto njega, on kvari igru, poto za g. A igra nema nikakvog smisla ako nego drugi vue sve poteze umesto njega. Poloaj modernog oveka je slian poloaju g. A. Sistem olakava ivot pojedincu na bezbroj naina, ali tako mu samo oduzima kontrolu nad sopstvenom sudbinom. 22. (Paragraf 137) Ovde razmatramo sukob vrednosti samo u okviru drutvene veine. Zbog jednostavnosti prikaza, izostavljamo opis odmetnikih vrednosti, kao to je ideja da je divlja priroda vanija od ekonomskog blagostanja ljudi. 23. (Paragraf 137) Lina korist nije uvek MATERIJALNA. To moe da biti i zadovoljavanje neke psiholoke potrebe, na primer, kroz zagovaranje odreene ideologije ili religije. 24. (Paragraf 139) Objanjenje: u interesu je sistema da odobri odreen stepen slobode u nekim oblastima. Na primer, ekonomska sloboda (uz odgovarajua pravila i ogranienja) pokazala se efikasnom u promociji ekonomskog rasta. Ali, u interesu sistema je samo planska, omeena, ograniena sloboda. Pojedinca treba uvek drati na uzdi, makar ta uzda

44
ponekad bila dugaka (videti paragrafe 94 i 97). 25. (Paragraf 143) Ne tvrdimo da je efikasnost drutva ili njegov potencijal za opstanak uvek bio obrnuto proporcionalan koliini pritiska ili nelagodnosti kojima je drutvo izlagalo ljude. To sigurno nije sluaj. Ima osnova za verovanje da su mnoga primitivna drutva podvrgavala ljude manjim pritiscima nego evropsko drutvo, ali evropska drutva su se pokazala mnogo efikasnijim i uvek su odnosila pobedu nad primitivnim drutvima, na osnovu tehnolokih prednosti. 26. (Paragraf 147) Ako mislite da je efikasna sila za primenu zakona uvek dobra zato to spreava zloin, onda imajte u vidu da zloin, kako ga definie drutvo, nije uvek ono to biste VI nazvali zloinom. Puenje marihuane je danas zloin, kao to je to u nekim delovima SAD i posedovanje neregistrovanog oruja. Sutra e posedovanje SVAKOG vatrenog oruja, registrovanog ili neregistrovanog, biti zloin, a isto se moe desiti i s nepoeljnim metodama za vaspitavanje dece, kao to su batine. Izraavanje disidentskih politikih stavova u nekim zemljama se smatra za zloin i nema nikakvih garancija da se to nee desiti i u SAD, poto nijedan ustavni ili politiki sistem ne traje veno. Ako je drutvu potrebna velika, mona sila za primenu zakona, onda s tim drutvom neto ozbiljno nije u redu; ono verovatno izlae ljude tekim pritiscima, ukoliko veina odbija da potuje pravila ili ih potuje samo zato to su na to prisiljeni. Mnoga drutva iz prolosti su uspevala da ive s malo ili bez ikakve formalne sile za primenu zakona. 27. (Paragraf 151) Tanije, nekadanja drutva su raspolagala nainima da utiu na ljudsko ponaanje, ali ona su bila primitivna i neefikasna u poreenju s tehnolokim sredstvima koja su u meuvremenu razvijena. 28. (Paragraf 152) Ipak, neki psiholozi su javno iznosili miljenja koja otkrivaju njihov prezir prema ljudskoj slobodi. Omni je citirao izjavu matematiara Kloda enona (Claude Shannon; avgust 1987): Zamiljam vreme kada emo za robote mi ljudi biti isto ono to su za nas danas psi; i ja se iz petnih ila zalaem za maine. 29. (Paragraf 152) Ovo nije nauna fantastika! Samo to smo napisali paragraf 154, u Scientific American smo naili na lanak prema kojem naunici aktivno razvijaju tehnike za identifikaciju eventualnih kriminalaca, kao i za njihov tretman kombinacijom biolokih i psiholokih sredstava. Neki naunici zagovaraju prisilnu primenu tog tretmana, koji e moda biti dostupan u bliskoj budunosti. (Videti Seeking the Criminal Element, W. Wayt Gibbs, Scientific American, mart 1995.) Moda vi mislite da je to u redu, zato to bi tretman bio primenjen samo na one koji bi mogli da postanu nasilni kriminalci. Ali, naravno da nee sve ostati na tome. Sledei korak bila bi primena tog tretmana na one koji bi mogli postati pijani vozai (koji takoe ugroavaju ljudske ivote), zatim moda na one koji hoe da svojoj deci opale po neku uku, pa na radikalne ekologe koji sabotiraju opremu za seu uma, a vremenom na sve ljude ije ponaanje nije u skladu sa zahtevima sistema. 30. (Paragraf 184) Jo jedna prednost prirode kao kontraideala tehnologiji je to to kod mnogih ljudi priroda izaziva neku vrstu potovanja slinog religiji, tako da priroda moda moe biti idealizovana i na toj osnovi. Tano je da je u mnogim drutvima religija pruala podrku i opravdanje vladajuem poretku, ali poznato je da je esto pruala osnov i za pobunu. Zato bi moda bilo korisno uvesti religiozni element u pobunu protiv tehnologije, utoliko pre to dananja zapadna drutva nemaju snano religijsko uporite. Religija danas slui ili kao jeftina i providna podrka ogranienoj, kratkovidoj sebinosti (neki konzervativci bi to tako opisali) ili kao cinino sredstvo za sticanje lake zarade (mnogi evangelisti) ili je degenerisana u sirovi iracionalizam (protestantske fundamentalistike sekte, kultovi) ili prosto stagnira (katolianstvo, zvanini protestantizam). Neto najblie snanoj, rairenoj, dinaminoj religiji, to je Zapad video u skorije vreme, bila je kvazireligija levice; ali, levica je danas fragmentirana i nema pred sobom nikakav jasan, celovit i nadahnjujui cilj. Odatle taj religiozni vakuum u naem drutvu, koji bi moda mogao biti popunjen religijom fokusiranom na prirodu kao suprotnost tehnologiji. Ali, bila bi velika greka kada bi se takva religija, koja treba da popuni tu prazninu, pravila vetaki. Takva konstrukcija bi verovatno bila neuspena. Pogledajte, na primer, religiju kao to je Gaia. Da li njeni sledbenici ZAISTA veruju u nju ili samo glume? Ako glume, onda e njihova religija na kraju omanuti. Verovatno je nabolje i ne pokuavati sa uvoenjem religije u sukob izmeu prirode i tehnologije, osim ako ZAISTA ne verujete u takvu religiju i nalazite da ona budi dubok, snaan, izvorni odjek i kod mnogih drugih ljudi.

45
31. (Paragraf 189) Zamislimo da doe do tog konanog prodora. Ali, moda industrijski sistem moe biti eliminisan i postepeno, u manjim koracima. (Videti paragrafe 4, 167 i napomenu 4). 32. (Paragraf 193) ak je pojmljivo (iako maglovito) da bi se revolucija mogla desiti i samo na osnovu masovne promene stava prema tehnologiji, kao posledice relativno postepene i bezbolne dezintegracije industrijskog sistema. Ako do toga doe, onda emo zaista imati sree. Ipak, mnogo je verovatnije da e prelaz ka netehnolokom drutvu biti veoma teak i pun sukoba i katastrofa. 33. (Paragraf 195) Ekonomska i tehnoloka struktura drutva je mnogo vanija od politike u oblikovanju naina ivota prosenog oveka (videti paragrafe 95, 119 i napomene 16 i 18). 34. (Paragraf 215) Ova tvrdnja se odnosi na odreenu vrstu anarhizma. Postoji irok spektar drutvenih stavova koji bi se mogli nazvati anarhistikim i mogue je da oni koji sebe smatraju anarhistima ne bi prihvatili nae tvrdnje iz paragrafa 215. Treba primetiti da postoji i nenasilni anarhistiki pokret, iji pripadnici verovatno ne bi prihvatili FC kao anarhiste i sigurno ne bi odobrili nae nasilne metode. 35. (Paragraf 219) Mnogi leviari su motivisani i neprijateljstvom, ali to je verovatno, jednim delom, posledica frustrirane tenje ka moi. 36. (Paragraf 229) Vano je shvatiti da mislimo na nekog ko pokazuje simpatije za te POKRETE onakve kakvi su danas. Neko ko smatra da ene, homoseksualci, itd., treba da imaju jednaka prava nije nuno leviar. Feministiki, gej i drugi pokreti, imaju poseban ideoloki ton, karakteristian za levicu; ali, ako neko smatra da, na primer, ene treba da imaju jednaka prava kao i mukarci, to ne znai da on mora imati simpatije za feministiki pokret kakav je danas. Ako problemi oko autorskih prava spreavaju tampanje ovog dugakog citata, onda vas molim da napomenu 16 promenite na sledei nain: 16. (Paragraf 95) Dok su amerike kolonije bile pod britanskom vlau, bilo je manje zakonskih garancija slobode, uglavnom neefikasnih, nego posle donoenja amerikog Ustava; ali, u preindustrijskoj Americi, i pre i posle Rata za nezavisnost, bilo je vie line slobode nego posle irenja Industrijske revolucije na celu zemlju. U knjizi Nasilje u Americi: Istorijska i komparativna perspektiva (Violence in America: Historical and Comparative Perspectives, urednici Hugh Davis Graham i Ted Robert Gurr, poglavlje 12, autor Roger Lane, str. 476-478), objanjeno je kako je prosena osoba u preindustrijskoj Americi imala veu nezavisnost i autonomiju nego to je to danas sluaj i kako je proces industrijalizacije neminovno vodio ka ograniavanju line slobode. (Priblian, verbalni prikaz grafikona objavljenih u The Washington Post) DIJAGRAM SIMPTOMA KOJI SE JAVLJAJU ZBOG NARUAVANJA PROCESA STICANJA MOI NEDOSTATAK CILJEVA IJE OSTVARIVANJE ZAHTEVA NAPOR (okvir), povezan s dosadom, prekomernom potragom za uivanjem i na kraju sa sklonou ka depresiji. Prekomerna potraga za uivanjem povezana sa nezasitim hedonizmom, seksualnim perverzijama i prekomernim jelom. Sklonost ka depresiji (centar dijagrama) povezan sa frustracijom, koja je povezana sa NEUSPEHOM U OSTVARIVANJU CILJEVA (okvir). Sklonost ka depresiji povezana sa poremeajem u ishrani, poremeajem sna, oseanjem krivice, strepnjom i samopotcenjivanjem. Frustracija povezana sa besom, koji je povezan sa zlostavljanjem. NEUSPEH U OSTVARIVANJU CILJEVA povezan sa samopotcenjivanjem. (Kraj dokumenta objavljenog u The Washington Post.)

46

Pismo upueno New York Times

The New York Times, 24. april 1995. Ovo je tekst pisma upuenog na adresu Tajmsa, 24. aprila 1995, od samoproklamovane teroristike grupe FC, koja je preuzela odgovornost za seriju bombakih napada, koje FBI pripisuje pojedincu ili grupi u sluaju poznatom kao Unabom. Pismo nosi potanski ig Oklenda. Dokument je predstavljen verodostojno, sa originalnim ispisom, naglascima i interpunkcijom. Tri pasusa su izbrisana na zahtev FBI. (Pasus izbrisan na zahtev FBI.) Ovo je poruka teroristike grupe FC. Razneli smo Tomasa Mosera (Thomas Mosser) prolog decembra, zato to je bio direktor agencije Burston-Marsteller. Meu ostalim zlodelima, Burston-Marsteller je pomogao Exxonu da popravi svoju sliku u javnosti posle nesree Exxon Valdez. Ali, napali smo ih ne toliko iz nekog posebnog razloga, koliko zbog optih principa. Burston-Marsteller je jedna od najveih organizacija koja se bavi odnosima sa javnou. To znai da se ta kompanija bavi razvojem tehnika za manipulaciju stavovima ljudi. To je glavni razlog zato smo poslali bombu jednom od njenih direktora, a ne ponaanje te agencije u pojedinanim sluajevima. Neki novinski izvetaji su pogreno tvrdili da mi napadamo univerzitete ili profesore. Nemamo nita protiv univerziteta ili profesora kao takvih. Svi univerzitetski ljudi koje smo napali bili su specijalisti u tehnikim oblastima. (Tu ubrajamo i neke oblasti primenjene psihologije, kao to je istraivanje mogunosti za promenu ljudskog ponaanja.) Ne elimo da bilo ko misli kako hoemo da povredimo profesore koji se bave arheologijom, istorijom, knjievnou i slinim bezazlenim stvarima. Ljudi koje hoemo da sredimo su naunici i inenjeri, posebno oni iz nekih kritinih oblasti, kao to su kompjuteri i genetika. to se tie bombe postavljene u Poslovnoj koli na Univerzitetu u Juti, to je bila vrlo traljava operacija. Neemo rei kako je ili zato ta operacija bila traljava, da ne bismo FBI dali bilo kakav trag. Ta bomba nije povredila nikog. U prethodnom pismu koje smo vam poslali nazvali smo sebe anarhistima. Poto je anarhista irok pojam, koji se primenjuje na veliki broj stavova, potrebno je dodatno objanjenje. Sebe nazivamo anarhistima zato to, idealno, teimo razbijanju celog drutva na veoma male, potpuno autonomne jedinice. Na alost, ne vidimo neki jasan put koji bi vodio ka tom cilju, tako da to ostavljamo za neodreenu budunost. Na mnogo neposredniji cilj, za koji mislimo da se moe ostvariti u narednih nekoliko decenija, jeste unitenje svetskog industrijskog sistema. Bombakim napadima elimo da izazovemo nestabilnost u industrijskom drutvu, da propagiramo antiindustrijske ideje i da ohrabrimo sve one koji mrze industrijski sistem. FBI je pokuao da te bombake napade prikae kao delo nekog izolovanog ludaka. Neemo gubiti vreme na raspravu o tome da li smo ludi ili ne, ali sigurno je da nismo izolovani. Iz bezbednosnih razloga neemo otkriti koliko lanova ima naa grupa, ali svako ko ita publikacije anarhista i radikalnih ekologa videe da se opozicija industrijsko-tehnolokom sistemu iri i da raste. Zato svoje ciljeve objavljujemo tek sada, iako je od naeg prvog napada prolo sedamnaest godina? Nae prve bombe bile su suvie slabe da bi privukle panju ire javnosti i ohrabrile one koji mrze sistem. Ustanovili smo da su barutne bombe, dovoljno male da bi se neprimetno nosile, bile suvie slabe da bi napravile veu tetu, tako da smo se nekoliko godina bavili eksperimentisanjem. Nauili smo kako da pravimo dovoljno snane cevaste bombe i ve smo ih koristili u nekoliko uspenih, kao i u nekoliko neuspenih napada. (Pasus izbrisan na zahtev FBI.) Poto vie ne moramo da eksploziv sabijamo u cev, sada nismo ogranieni u odreivanju veliine i oblika naih bombi. Prilino smo sigurni da znamo kako da poveamo snagu naeg eksploziva i smanjimo broj baterija potrebnih za njihovo podeavanje. Kao to smo ve napomenuli, mislimo da sada raspolaemo mnogo efikasnijim razornim materijalom. Zato

47
mislimo da emo biti u stanju da eksploziv stavljamo u sve manja, laka i naizgled bezazlenija pakovanja. S druge strane, mislimo da smo u stanju da pravimo mnogo vee bombe nego do sada. S tanom ili koferom punim eksploziva mogli bismo da raznesemo zidove veih zgrada. Jasno je da sada moemo naneti veliku tetu. Osim toga, izgleda da nas FBI nee skoro uhvatiti. FBI je smean. Ljudi koji podstiu sav ovaj rast i gomilanje otpada zasluuju da budu ozbiljno kanjeni. Ali, na cilj nije toliko da kaznimo takve, koliko da propagiramo svoje ideje. U svakom sluaju, dosta nam je pravljenja bombi. Nije ni malo zabavno provoditi sve svoje veeri i vikende u pripremanju opasnih meavina, krpei mehanizme za aktiviranje pariima metala ili traiti po planinama neko dovoljno izolovano mesto za isprobavanje bombe. Zato nudimo pogodbu. Napisali smo dui lanak, izmeu 29.000 i 37.000 rei, koji elimo da objavimo. Ako moete da ga objavite, u skladu s naim zahtevima, zauvek emo odustati od teroristikih aktivnosti. lanak mora biti objavljen u New York Timesu, Timesu ili Newsweeku ili u nekom drugom iroko itanom periodinom magazinu sa nacionalnom distribucijom. Zbog duine lanka, pretpostavljamo da bi morao biti objavljen u nastavcima. Alternativa je da se objavi kao mala knjiga, ali ta knjiga mora biti dobro predstavljena i dostupna, po pristupanoj ceni, u svim knjiara irom zemlje i na makar nekoliko mesta u inostranstvu. Ko god se sloi da objavi taj materijal imae ekskluzivno pravo na njegovu reprodukciju u periodu od est meseci i moi da na njemu zaradi koliko moe. Posle est meseci od prvog objavljivanja lanka ili knjige, on mora postati javno vlasnitvo, tako da svako moe da ga reprodukuje ili objavi. (Ako se materijal objavi u nastavcima, prvi deo e postati javno vlasnitvo est meseci od prvog objavljivanja, zatim drugi deo i tako redom.) Mora nam se garantovati pravo da u New York Times, Times ili Newsweek svake godine, tokom naredne tri godine od prvog objavljivanja, objavljujemo objanjenja od 3.000 rei, koja e dodatno razjasniti na materijal i odgovoriti na kritike. lanak nee eksplicitno zagovarati nasilje. Implicitno e biti jasno da smo skloni nasilju, u meri u kojoj to smatramo nunim, zato to se zalaemo za eliminaciju industrijskog drutva i zato to i sami koristimo nasilje radi ostvarenja tog cilja. Ali, lanak nee eksplicitno pozivati na nasilje, niti e predlagati ruenje vlade Sjedinjenih Drava, niti e sadrati bilo kakvu opscenost ili bilo ta drugo to biste smatrali neprihvatljivim za objavljivanje. Kako moete biti sigurni da emo odrati obeanje o odricanju od terorizma, ako nai uslovi budu ispunjeni? U naem je interesu da odrimo to obeanje. elimo da odreene ideje budu prihvaene. Ako ga prekrimo, ljudi e izgubiti potovanje prema nama i tee e prihvatiti nae ideje. Naa ponuda za odricanjem od terorizma zahteva tri dodatna objanjenja. Prvo, nae obeanje nee stupiti na snagu ako svi delovi naeg lanka ili knjige ne budu objavljeni u tampanom obliku. Drugo: ako vlasti uspeju da nam uu u trag s namerom da uhapse nekog od nas ili nas samo budu ispitivale u vezi sa bombakim napadima, zadravamo pravo na upotrebu nasilja. Tree: pravimo razliku izmeu terorizma i sabotae. Pod terorizmom podrazumevamo akcije motivisane eljom da se utie na razvoj drutva, s namerom da se izazovu povrede i smrt ljudi. Pod sabotaom podrazumevamo slino motivisane akcije usmerene na unitavanje imovine, bez povreivanja ljudskih bia. Obeanje koje nudimo odnosi se na odricanje od terorizma. Zadravamo pravo na sabotau. Mogue je da su nas neuspesi naih prvih bombi obeshrabrili da se jo tada javno oglasimo. Bili smo veoma mladi, a naa razmiljanja sirova. Od tada smo mnogo panje posvetili razvijanju naih ideja, kao i razvijanju bombi. Sada imamo da kaemo neto ozbiljno. Osim toga, oseamo da je nastupio pravi trenutak za predstavljanje antiindustrijskih ideja. Molim vas, potrudite se da odgovor na nau ponudu bude dobro istaknut u medijima, tako da ga ne propustimo. Obavezno nam recite gde e i kako materijal biti objavljen i koliko e vremena biti potrebno da bi se pojavio u tampi, od trenutka kada vam poaljemo rukopis. Ako odgovor bude zadovoljavajui, zavriemo prekucavanje rukopisa i poslati ga. Ako odgovor ne bude zadovoljavajui, poeemo da pravimo sledeu bombu. Pozivamo vas da objavite ovo pismo. FC (Pasus izbrisan na zahtev FBI.)

48

Zajednika izjava New York Times i Washington Post

19. septembar 1995. Ovo je zajednika izjava izdavaa The Washington Post i izdavaa The New York Times povodom odluke o tampanju rukopisa teroriste poznatog FBI kao Unabomber. The Washington Post i The New York Times se ve tri meseca zajedniki suoavaju sa zahtevom osobe poznate kao Unabomber da objave rukopis od 35.000 rei. Ako to ne uradimo, autor tog dokumenta je zapretio da e poslati bombu na nenaznaenu adresu, s namerom da ubije. Nae dve kue su se od poetka blisko konsultovale oko pitanja da li taj tekst treba objaviti pod pretnjom nasiljem. Savetovali smo se i sa predstavnicima snaga zakona. Vrhovni Tuilac i Direktor FBI sada su preporuili da se taj dokument tampa, u interesu javne bezbednosti i mi smo se s tim sloili. Zato e kopije neizmenjenog Unabomberovog rukopisa biti distribuirane u dananjem izdanju Washigton Posta. Odluku o tampanju su zajedniki donele nae dve kue, koje e podeliti trokove tampe. Tekst e biti tampan u Postu, zbog njegove mehanike sposobnosti da distribuira poseban dodatak u svim kopijama svojih dananjih novina. Donald I. Gream (Donald E. Graham, Washington Post) Artur ulcberger (Arthur Sulzberger Jr., New York Times)

49

Teodor Kainski

Teodor Kainski (Teodhore Kacszynski) je roen 22. maja 1942, u porodici poljskog porekla, u mestu Evergin Park, u blizini ikaga. Kao izuzetno inteligentan uenik, srednju kolu zavrava pre roka i 1958, sa 16 godina, upisuje studije matematike na Harvardu. Godine 1967. doktorira na Univerzitetu u Miigenu i prelazi u Berkli, u Kaliforniji. Objavljuje niz zapaenih radova s kojima se svrstao meu najtalentovanije matematiare svoje generacije. Posle dve godine predavanja naputa Berkli i akademsku karijeru, a 1971. s bratom Dejvidom kupuje komad zemlje u blizini Linkolna, u Montani. Posveuje se usamljenikom ivotu u divljini, bez mnogo kontakata sa spoljnim svetom. U tom periodu intenzivno prouava iru naunu i kritiku literaturu, sa eljom da shvati dinamiku modernog tehnolokog drutva, prema kojem je oduvek oseao najdublju averziju. Prema dnevnikim zapisima iz tog vremena i kasnijim svedoenjima, nije imao nikakvih politikih pretenzija; jedina ambicija bila mu je da usavri svoje poznavanje divljeg okruenja i da tu provede ostatak ivota. Kada se i njegovo utoite nalo na putu kompanija za eksploataciju uma, odluio je da uzvrati. Prvu bombu je napravio 1978. i poslao na adresu Severozapadnog Univerziteta u Evanstonu; ali, pre nego to je dospela do profesora Baklija Krista, kome je bila namenjena, bomba je lake povredila radnika obezbeenja, Terija Markera. Od tog trenutaka, u rasponu od 17 godina, Kainski je izveo 16 bombaka napada, na osoblje i prostorije istraivakih odeljenja nekoliko univerziteta, kompanija za razvoj i distribuciju digitalnih tehnologija, biotehnolokih laboratorija, aviokompanija i reklamnih agencija. U tim napadima ubijeno je troje i ranjeno 23 ljudi (po nekim podacima 29), uglavnom eksperata i menadera, dok je meu povreenima bilo i prateeg osoblja. Godine 1980, FBI ga u internim dokumentima spominje kao Unabom, zbog oigledne fokusiranosti na univerzitete i aviokompanije. U porukama koje su pratile neke od napada, potpisivao se inicijalima FC, za ta je kasnije, na osnovu jednog neobjavljenog pisma upuenog asopisu San Francisco Examiner, iz 1985, utvreno da znai Freedom Club. Do trenutka hapenja, istraga je prerasla u najdui i najskuplji lov FBI na nekog oveka. Godine 1995. alje pismo Njujork Tajmsu u kojem je predloio prestanak bombakih napada u zamenu za objavljivanje eseja Industrijsko drutvo i njegova budunost, u tom ili nekom drugom od najtiranijih amerikih asopisa. Po preporuci FBI i Dravnog tuioca, tekst je u celini objavljen u posebnom dodatku Vaington Posta, 19. septembra 1995. Od tada se o njemu najee govori kao o Unabomberovom manifestu. To je ujedno bio i kraj Unabombera. Na osnovu ideja i formulacija iznetih u tekstu, Dejvid Kainski je prepoznao svog brata i prijavio ga policiji. Ted Kainski je uhapen 3. aprila 1996. godine. Godine, 1998, 7. janura, pokuao je da se ubije u svojoj zatvorskoj eliji. Dve nedelje kasnije, 22. januara, osuen je na etiri doivotne kazne i 30 godina zatvora, bez prava albe. Smrtnu kaznu je izbegao na osnovu insistiranja odbrane na njegovoj navodnoj mentalnoj neuraunljivosti, to je kasnije u nekoliko navrata, bezuspeno, pokuavao da ospori. Krajem 1999. Sud je zabranio tampu njegove autobiografije, Istina protiv lai (Truth vs Lies), iako je knjiga bila povuena iz tamparije neto ranije, zbog spora sa izdavaem. Tokom izdravanje kazne, napisao je nekoliko kraih tekstova i dao nekoliko intervjua, koji su se pojavili u mejnstrim i radikalnim asopisima, kao to su Times, odnosno Green Anarchist (Velika Britanija), Green Anarchy (SAD) i Anarchy: A Journal of Desire Armed (SAD). Tokom suenja i kasnije, do naglog prekida svake komunikacije s takvozvanim zelenima anarhistima ili anarhoprimitivistima, dobijao je otvorenu, iako kritiku, podrku od Dona Zerzana i jo nekih pojedinaca i kolektiva radikalno anticivilizacijskog usmerenja. Njegov esej iz 1995, kao i njegove metode, bili su predmet brojnih razmatranja i kritika, a njegov medijski lik je na razne naine uao i u ameriku popularnu kulturu. Ipak, dok su leviari, veina anarhista i razne linosti iz mejnstrima uglavnom nastojali da ga ignoriu ili ismeju, njegova kritika je bila ozbiljno razmatrana i meu akademskim autorima, od tehnooptimista i nesuenih rtava, kao to su Bil Doj (autor prethodne formulacije, jedan od osnivaa i vodeih istraivaa kompanije Sun Microsystems) i Rej Kurcvel (tehnooptimistiki teoretiar), do kritiara tehnolokog kompleksa, kao to su Kirkpatrik Sejl, Derik Densen, Dejson

50
Mekvin i drugi. Ta kontroverza traje i dalje. Teodor Kainski se i danas nalazi na izdravanju doivotne kazne u zatvoru sa maksimalnim obezbeenjem, u Florensu, u dravi Kolorado. Theodore John Kaczynski 04475-046 U.S. Penitentiary Max P.O. Box 8500 Florence, CO 81226-8500 2007.

51

Bibliografija i drugi izvori

(radna verzija) Teodor Kaczynski: Ship of Fools When Non-Violence is Suicide (Reprinted from Live Wild or Die #8, 2001) Hit Where It Hurts (From Green Anarchy #8, Spring 2002) Interview with Ted Kaczynski (This text first appeared in Green Anarchist, BCM 1715, London WC1N 3XX, UK) Sve na: http://www.insurgentdesire.org.uk Tekstovi o Tedu Kaczynskom: Bill Joy: Why the Future Doesn't Need Us Bill Joy, cofounder and Chief Scientist of Sun Microsystems, was cochair of the presidential commission on the future of IT research, and is coauthor of The Java Language Specification. One of his bombs gravely injured my friend David Gelernter, one of the most brilliant and visionary computer scientists of our time. Like many of my colleagues, I felt that I could easily have been the Unabombers next target." http://www.primitivism.com/future.htm John Zerzan: Whose Unabomber? He means it. Do you? The Lines are Being Drawn One wouldn't buy in Against Technology: A talk by John Zerzan April 23, 1997 Sve na: http://www.insurgentdesire.org.uk Pored ovih tekstova, Zerzan je drugo izdanje svoje prve zbirke, Elements of Refusal (1999), posvetio Kainskom, a nedavno je napisao i tekst Overman and Unabomber, poreenje izmeu Niea i Kainskog, koji e se uskoro pojaviti i kod nas, u okviru zbirke Sumrak maina (Twilight of The Machines, 2008). Zbog niza neslaganja i nesporazuma, Zerzan i Kainski odavno nemaju nikakav kontakt. The Message And The Messenger: FC, Ted Kaczynski, And The Resisting The Technological System By Kevin Tucker http://www.insurgentdesire.org.uk/messenger.htm

52
Interview: Kirkpatrick Sale Kirkpatrick Sale is the author of Rebels Against the Future, a remarkable and extremely readable history of Luddism. http://www.primitivism.com/sale.htm Unabomber's Secret Treatise: Is There Method In His Madness? By Kirkpatrick Sale http://www.eff.org/Censorship/Terrorism_militias/sale_unabomber.analysis The Unabomber, the Economics of Happiness, and the End of the Millennium By Nebosja Kujundzic and Doug Mann Nebosja Kujundzic is Professor at the University of Prince Edward Island, Canada and Doug Mann is Teaching Assistant at the University of Waterloo, Canada http://www.abdn.ac.uk/philosophy/endsandmeans/vol3no1/kujundzic_mann.shtml Rhetoric and its consequences By David Futrelle http://www.well.com/~futrelle/unabom.html Unabomber Trial http://www.unabombertrial.com/ ire arhive i drugi tekstovi: Videti arhivu liste blok-45: http://groups.google.com/group/blok45, posebno antologiju Against Civilization (preko 40 autora) i ostale naslove iz Porodine biblioteke na, http://www.modukit.com/anarhija-blok45 Robert Posavec: Primitivistika kritika civilizacije (zbornik tekstova) http://www.elektronickeknjige.com/zbornik/primitivisticka_kritika_civilizacije/index.htm Arhiva s najvie kritikih tekstova na temu tehnologije, ideologije progresa, civilizacije, itd.: Insurgent Desire: The Online Green Anarchy Archive http://www.insurgentdesire.org.uk/ Jacques Ellul, dui odlomak iz The Technological Society: The Autonomy of Technique http://www.greenanarchy.org, (select) Journal #22 Spring 2006 Technology Prevod, lista blok-45: http://groups.google.com/group/blok45 Green Anarchy Magazine http://greenanarchy.org/ On-line Luddism Index http://www.sniggle.net/ludd.php Luddism: Neo-Luddites and Dystopian Views of Technology http://carbon.cudenver.edu/~mryder/itc_data/luddite.html Bad Magic: The Failure Of Technology An Interview with Jerry Mander by Catherine Ingram http://www.ratical.org/ratville/AoS/theSun.html