POSLEDNJI DANI PLANETE

ZEMLJE
Naslov originala: The Last Hours of Ancient Sunlight, by Thom
Hartmann

Tom Hartman
Izdava~: CPS
Prvo izdanje: 2008.
Tehni~ko ure|enje: CPS
Dizajn korice: Aleksandar Jajin, vladart@eunet.yu
[tampa: Lion
Tira`: 1000
Distribucija: 063/836-0661, 065/836-0661

POSLEDNJI DANI PLANETE

ZEMLJE
- NAU^NI DOKAZI ZA BRZI KRAJ SVETA -
 Uvod
"Imali smo svoju poslednju {ansu. Ako ne smislimo neki bolji i mnogo
pravedniji dru{tveni sistem, Armagedon }e biti pred vratima."
Daglas Mek Artur (Douglas MacArthur, 1880-1964)
2. septembar 1945.

U zadnjih 24 sata uni{teno je vi{e od 100.000

hektara tropskih ki{nih {uma. Punih 13 miliona
tona otrovnih hemikalija je ispu{teno u na{u `ivot-
nu sredinu. Vi{e od 45.000 ljudi je umrlo od gladi,
od kojih je 38.000 njih deca. I vi{e od 130 vrsta
biljaka i `ivotinja je izumrlo delovanjem ~oveka. I
sve se to desilo samo u zadnjih 24 sata.
Na osnovu “Po~etne analize globalnih ekosis-
tema” (Pylot Analysis of Global Ecosystems) koje
su sprovele Ujedinjene Nacije, polovina svetskih
obradivih povr{ina je nestala u pro{lom veku, polo-
vina svetskih {uma je nestala, 80% pa{njaka i 40%
kopnene povr{ine Zemlje trpi zbog degeneracije tla,
i 70% glavnih morskih izvora ribe je potro{eno. Oni
dodaju: “Svetski slatkovodni sistemi su tako
degradirali da njihova sposobnost da podr`e ljud-
ski, biljni i `ivotinjski `ivot je uveliko u opasnosti.”1
Mi koji `ivimo u savremenom svetu ~esto
kora~amo kroz na{e `ivote razmi{ljaju}i o dnevnim
problemima koji uti~u na na{ svakodnevni `ivot.
Povremeno ~ujemo malo pobli`e, malo dublje i
mo`emo videti, ~esto puta a da ne ula`emo mnogo
napora, neprijatne informacije o uni{tenju sveta u

5
skoroj budu}nosti, koje izgledaju nekad razumne, a
nekad neverovatne.
Svakoga dana u medijima mo`emo videti, ~uti ili
~itati pri~e o novim smrtonosnim bakterijama i
virusima, o sve gorim klimatskim uslovima i sve
stra{nijim olujama, o naveliko rasprostranjenim
kancerogenim supstancama, alarmantnim pretnja-
ma vezano za na{e zalihe hrane, i one koji ka`u da
ekonomski kolaps i globalna propast - ili mo`da
poslednja bitka Armagedona - su samo na nekoliko
dana ili nekoliko godina daleko od nas.
Tako|e, postoje oni koji }e nam re}i da je sve
u redu, da sve besprekorno funkcioni{e i da nema
problema - celokupna ljudska populacija mo`e se
smestiti na podru~je veli~ine ameri~ke dr`ave
Florida i da }e tehnologija jednoga dana re{iti sve
na{e probleme.
U centru ovog sukoba argumenata {ta je ta~no,
a {ta pogre{no po pitanju sudbine na{eg sveta,
nalaze se pitanja oko toga {ta treba, ili ne treba
uraditi po tom pitanju.
Ovaj problem, sa ve}inom svojih argumenata i
stavova, zasnovan je na ~etiri osnovne realnosti:
1. Uprkos uticaju moderne tehnologije, svetske
dileme i opasnosti nisu slu~ajnosti uzrokovane
nedavnim promenama. One su o~ekivane posledice
na~ina `ivota na koji ljudi `ive od uspostavljanja
prvih gradova-dr`ava od strane Sumera, pre oko
4000 godina. [tavi{e, njihov eho se stalno ponav-
lja kako takvi gradovi nestaju, od kako su ljudi
odlu~ili da napuste `ivot u bratstvima i plemenima,
i da `ive u velikim gradovima.
2. Mi (kao i drugi `ivi organizmi) smo izgra|eni
od hrane koju jedemo, a hrana sadr`i sun~evu svet-
lost kao njen jedinstveni izvor energije. Bez sunca
ne bi bilo ni `ivih organizama - obilje sunca i vode
zna~i izobilje `ivotnih formi. Mi smo izgra|eni od
6 7
sun~eve svetlosti. Kako se odnosimo prema tom
najva`anijem izvoru jeste odraz toga kako mi vidi-
mo sebe u odnosu na ostatak ovoga sveta.
3. Na{i problemi ne proizilaze od na{e
tehnologije, na{e ishrane, nasilja u medijima ili
neke druge stvari koju radimo. Oni proizilaze od
na{e kulture - na{eg pogleda na svet. Razlog za{to
je ve}ina re{enja ponu|enih za svetske krize
neprakti~na, jeste zato {to ona proizilaze od istog
pogleda na svet koji je uzrokovao problem. Kao {to
}emo videti u ovoj knjizi, prerada otpada ne}e spa-
siti svet, kontrola ra|anja tako|e ne}e spasiti svet,
niti o~uvanje onoga malo {to je ostalo od tropskih
ki{nih {uma ne}e spasiti svet. ^ak i kada bi se
sve predlo`ene dobre stvari potpuno primenile, na{
osnovni problem bi i dalje postojao, i neizbe`no bi
se ponavljao. ^ak i hladna fuzija i eliminacija
potrebe za naftom, sa besplatnom elektri~nom
energijom za svakog ~oveka, ne bi “spasila svet”.
Ni{ta osim promene na{eg pogleda na svet i nje-
govog razumevanja ne mo`e proizvesti pravu,
zna~ajnu i trajnu promenu. a ta promena bi nas u
perspektivi prirodno vodila ka o~uvanju na{ih {uma,
obnavljanju na{e zajednice i smanjenju na{e rasip-
ni~ke potro{nje.
4. Mogu}a re{enja nisu ni nova ni radikalna u
istoriji ljudskog roda. U stvari, ona predstavljaju
pogled koji odra`ava i gaji ~ove~anstvo tokom neko-
liko hiljada godina. Domoroda~ka plemena Ju`ne
Amerike, Severne Amerike, Afrike, Australije i Azije
nisu prenaselila niti uni{tila njihovu `ivotnu sredinu,
iako su u ve}ini slu~ajeva oni imali pristup mnogo
ve}im prirodnim bogatstvima nego {to su koristili.
Niti fosilni ni istorijski zapis ne pokazuju da su oni
vodili surov i beznade`an `ivot, kako se to ~esto
opisuje u medijima i postoji u umu prose~nog
~oveka. Oni su `iveli odr`ivim na~inom `ivota,
uvi|aju}i svetost sveta i prisustvo Tvorca i bo`an- novo razumevanje faktora, kako je ukazano od
stva u svim stvarima, u`ivaju}i mnogo vi{e slo- strane nekoliko ljudi - na jedan izvor energije koji
bodnog vremena nego {to }e zaposleni ljudi u mi koristimo za ishranu i gorivo, i dokaz da smo mi
industrijskom svetu ikada u`ivati. Njihova svest i zaista u procesu iscrpljivanja tog izvora. Objasni-
na~in `ivota o~uvali su njihovu kulturu i narod `ivim }emo kako smo dotle stigli i nau~iti za{to mnogo
desetinama puta du`e nego {to postoji SAD, i nas- ljudi danas misli da stvari izgledaju dobro, iako to
tavlja da odr`ava milione njih {irom sveta. Oni nije tako.
mogu da nas nau~e va`nim lekcijama - iako, kako Mnogi ljudi koji su pro~itali ovde iznete podatke
istorija pokazuje, mi “civilizovani” ljudi ih doslovno rekli su da je njihovo celokupno razumevanje `ivota
istrebljujemo i tako rizikujemo da izgubimo njihovo bilo promenjeno; oni su imali novo, uznemireno, ali
znanje kako prisvajamo njihovo zemlji{te, njihove neizbe`no razumevanje za{to se stvari nalaze tu
jezike i njihove `ivote. gde jesu i {ta to zna~i za budu}nost ako ne{to
Kada dovoljno ljudi promeni svoj pogled na uskoro ne u~inimo. Nalazimo se u ta~ki gde se
stvari, re{enja }e postati o~igledna, ~esto na neki putnici vra}aju nazad ili gube svoj put. Ali, pos-
na~ine koje nismo mogli ni da zamislimo. Mi smo toji nada za budu}nost, ~ak i u svetu problema koje
uni{tili veliki deo sveta zbog na{e kulture, ali mi vidimo.
mo`emo da sa~uvamo veliki deo sveta promenom
te kulture. Ako analiziramo istoriju, vide}emo da u
kulturnim temeljima na{ih predaka mo`emo na}i
drevne klju~eve znanja za o~uvanje ljudskog roda i
na{e planete, a da ne treba da idemo da `ivimo u
pe}inama ili {atorima. U svesnom i dobrovoljnom
smanjenju potro{nje le`i jedan sigurniji put za ljude
i ovu planetu.
Podaci koji }e ovde biti izneti govore o tome gde
je na{ svet krenuo. U razumevanju kako stvari
izgledaju i kako su dospele dotle, mo`emo da otkri-
jemo mehanizme, svuda oko nas, koji su pozitivni
i koji mogu u~initi transformaciju na bolje. U tom
kontekstu, ~ak i “lo{e vesti” su zaista dobre vesti.
Stvaranje krivice i depresije kod ljudi nisu ciljevi
izno{enja ovih podataka, ve} nada o stvaranju pozi-
tivne i trajne promene.
Na po~etku }emo izneti prikaz stanja dana{njeg
sveta: porast populacije, tro{enje na{ih prirodnih
izvora i kako smo u procesu “uni{tenja na{eg gnez-
da”. Izuzetno va`no na ovom stupnju jeste jedno
8 9
 - Ubrzana stopa izumiranja vrsta kako menjamo
svet i njegovu klimu.
Krenimo od po~etka, sa izvorom goriva koji daje

Mi tro{imo drevnu
`ivot ovoj planeti tokom nekoliko hiljada godina -
sun~evom svetlo{}u.

sun~evu svetlost

Sve po~inje sa sun~evom svetlo{}u.

Sun~eva svetlost prenosi energiju na Zemlju, a
ta energija se pretvara iz jednog oblika u drugi.
Ne{to sun~eve svetlosti je uskladi{teno ispod zem-
lje, {to nam obezbe|uje ogromni “u{te|eni izvor”
energije koji mo`emo koristiti. Na{a civilizacija je
razvila veliku `e| za tom energijom, po{to smo
izgradili milijarde i milijarde velikih i malih ma{ina
koje su sve zavisne od nafte i elektri~ne energije.
Ali. na{a u{te|evina postaje sve manja, {to }e
najverovatnije dovesti do nadolaska veoma te{kih
vremena.
U ovom prvom delu izne}emo sada{nju situaci-
ju kako bismo razumeli osnove problema sa kojima
se suo~avamo. Najva`nije stvari u ovom prvom delu
jesu:
- Istorija sun~eve svetlosti.
- Kako stvari mogu izgledati dobro, iako su tako
lo{e?
- Va`nost drve}a - njihove tri vitalne uloge u
obnavljanju `ivotne sredine i neke zabrinjavaju}e
statistike o tome {ta se de{ava kada se~emo
drve}e.

10 11

Mi smo izgra|eni od
sun~eve svetlosti
"Sunce, izvor ose}ajnosti i `ivota, prosipa svoju vatrenu ljubav na
ushi}enu zemlju."
Artur Rimbaud (Arthur Rimbaud, 1854-1891)
U pravom smislu re~i, svi smo mi izgra|eni od
sun~eve svetlosti.
Sun~eva svetlost zra~i toplotu, vidljivu svetlost,
a ultravioletna svetlost je izvor skoro svog `ivota na
Zemlji. Sve {to vidimo `ivo oko nas je tu zato {to
su biljke u stanju da uhvate sun~evu svetlost i da
je skladi{te. Sve `ivotinje `ive od ovih biljaka, bilo
direktno (kao {to su biljojedi) ili indirektno (kao {to
su mesojedi koji jedu biljojede). To je tako za sisa-
re, insekte, ptice, vodozemce, gmizavce i bakteri-
je... za sve {to je `ivo. Svaki `ivi oblik na povr{ini
ove planete je tu jer su biljke u stanju da prihvataju
sun~evu svetlost i da je skladi{te, a drugi organiz-
mi su u stanju da jedu te biljke i uzimaju tu
sun~evu svetlost u izgradnji svojih tela. (Izuzetak
tome su bakterije i `ivi organizmi na okeanskom
dnu, kilometrima ispod povr{ine vode, koji `ive od
toplote podvodnih vulkanskih izvora.)
Na taj na~in izobilje ili nedostatak izobilja u
na{oj ljudskoj ishrani je bilo, u zadnjih nekoliko
stotina godina, uveliko odre|eno od toga koliko
sun~eve svetlosti pogodi zemlju. I za sve druge ne-
ljudske oblike `ivota na ovoj planeti, to je tako|e
slu~aj - mo`emo videti da ve}ina podru~ja oko ekva-
12
tora koja se kupaju u sun~evoj svetlosti je ispunje-
na biljnim i `ivotinjskim svetom, dok polarni regioni
koji su relativno siroma{ni sa sun~evom svetlo{}u,
imaju mnogo manje `ivih organizama i mnogo
manju raznolikost me|u njima.
Na~in na koji biljke skladi{te sun~evu svetlost
zaista je neverovatan. Na{a atmosfera sadr`i u
sebi milijarde tona ugljenika, uglavnom u formi
gasa ugljen-dioksida, ili CO2. Biljke “udi{u” taj CO2
i koriste energiju sun~eve svetlosti da pokrenu
hemijsku reakciju zvanu fotosinteza u svojim lis-
tovima, koja osloba|a dva atoma kiseonika od
atoma ugljenika, proizvode}i slobodan ugljenik C i
kiseonik (O2). Taj ugljenik se onda koristi od strane
biljke u proizvodnji ugljenih hidrata kao {to je celu-
loza i skoro sva ostala biljna materija - korenje, sta-
blo, listovi, plodovi i semenje - a kiseonik se
“izdi{e” kao otpadni gas od strane biljaka.
Mnogi ljudi koje sam sreo veruju da su biljke
izgra|ene od zemlji{ta - da drvo ispred na{e ku}e,
na primer, je uglavnom izgra|eno od zemlji{ta na
kome raste. To je potpuna gre{ka. To drvo je
uglavnom izgra|eno od gasova iz na{eg vazduha
(ugljen-dioksida) i vode (vodonika i kiseonika).
Drve}e predstavlja o~vrsli vazduh i sun~evu svet-
lost.
Evo kako to funkcioni{e: listovi biljaka hvataju
sun~evu svetlost i koriste tu energiju da bi izvukle
ugljenik, kao ugljen-dioksid, iz vazduha, kombinuju
ga sa kiseonikom i vodonikom iz vode da bi formi-
rali {e}ere i druge slo`ene ugljene hidrate (ugljeni
hidrati su tako|e izgra|eni od ugljenika, vodonika i
kiseonika), kao {to je celuloza koja ~ini ve}i deo
korenja, listova i stabla.
Kada zapalimo drvo, osloba|a se “sun~eva
energija” u formi svetlosti i toplote (od vatre).
Ve}ina ugljenika u drvetu se tada preokre}e u odno-
13
su na proces fotosinteze. Mala gomila pepela koja
ostaje predstavlja sve minerale koje je veliko drvo
uzelo iz zemlji{ta. Sve ostalo je bio gas iz vazduha:
ugljenik, vodonik i kiseonik.
@ivotinje i ljudi ne mogu da izgra|uju svoja tkiva
direktno od sun~eve svetlosti, vode i vazduha, kao
{to to mogu biljke. Tako je ljudska populacija na
na{oj planeti uvek bila limitirana koli~inom lako
dostupne biljne hrane. Studije pokazuju da sisari
postaju manje plodni i stopa uginu}a se pove}ava
kada nema dovoljno hrane da bi se podr`avala
lokalna populacija.
Na sli~an na~in, ljudska ode}a i mesta za
stanovanje u drevna vremena bila su izgra|ena od
biljaka i `ivotinjske ko`e koji su samo nastali od
postoje}e sun~eve svetlosti, one svetlosti koja je
pala na zemlju tokom nekoliko godina njihovog
`ivota. Mi tako|e koristimo ko`u `ivotinja i drve}e
da bismo pravili ode}u i mesta za stanovanje.
Iskori{}enje vi{e sun~eve svetlosti - uz
pomo} `ivotinja
Jo{ u drevna vremena ljudi su izra~unali kako
da promene obrasce prirode da bi dobili vi{e
sun~eve svetlosti, odnosno hrane. Koli~ina hrane
za ljude je bila odre|ena brojem `ivotinja koje su
koristili za hranu, a koje lokalna {uma mo`e da
ishrani, ili koli~inom jestivog bilja koje su mogli da
prona|u ili koje je raslo na plodnom zemlji{tu. Ali,
u podru~jima gde je zemlji{te previ{e siroma{no za
obra|ivanje ili rast {ume, gde raste samo `bunje i
trava, ljudi su uvideli da pre`ivarske `ivotinje, kao
{to su koze, ovce i krave mogu jesti to bilje koje
mi ne mo`emo, i mogu tako pretvoriti dnevnu
sun~evu svetlost uhva}enu od strane `bunja i divljih
biljaka na tom “beskorisnom” zemlji{tu u `ivotinj-
14
sko meso, koje mi mo`emo jesti. Tako da ako
mo`emo da pove}amo broj pre`ivarstkih `ivotinja
kroz uzgajivanje i pripitomljavanje, tada mo`emo
pojesti vi{e od sun~eve svetlosti kako ove `ivoti-
nje budu jele travu i drugo bilje. To je obezbe|ivalo
na{im precima vi{e korisne energije, kako kroz
radne `ivotinje, tako i kroz `ivotinje kao izvor hrane.
Tako su nastali pripitomljavanje i sto~arstvo.
Iskori{}enje vi{e sun~eve svetlosti - iz
zemlje
U jednom trenutku ljudske istorije, ~ovek je
tako|e otkrio da mo`e zameniti {ume, koje ne
mo`e jesti, sa biljkama koje mo`e jesti. Umesto da
se poseduje komad zemlji{ta za proizvodnju dovolj-
no hrane za samo deset ljudi, to isto zemlji{te
sada mo`e da se upotrebi za ishranu hiljadu ljudi.
Po{to je ~ovek po~eo da koristi te dve metode
(sto~arstvo i poljoprivredu) da bi jo{ efikasnije
pretvorio sun~evu energiju u ljudsku hranu, na{e
zalihe hrane su porasle. Prate}i osnovne zakone
prirode, po{to je bilo vi{e hrane, moglo je biti vi{e
ljudi, i ljudska populacija je po~ela br`e da raste.
Ljudi su tako|e otkrili kako da izvla~e rude mi-
nerala iz zemlje, da tope ~iste metale od njih i da
prave alate od tih metala. Ti alati, kao {to su plu-
govi i kose, u~inili su da ljudi postanu mnogo pro-
duktivniji u proizvodnji hrane, tako da je ljudska
populacija pre 2000 godina dostigla brojku od 250
miliona - broj koji je malo manji od sada{nje po-
pulacije SAD-a. Ali, tada je ~ovek jo{ uvek uzimao
godi{nje samo jednogodi{nju koli~inu sun~eve
energije, i mada je ~ovek u~inio da nestanu neke
vrste organizama zbog svojih prohteva za hranom,
njegov uticaj na planetu je ostao minimalno {tetan.
15
^ovek tada jo{ nije “potkopao svoju bezbednost”
da bi zadovoljio svoje prohteve.
Kori{}enje drevnog sun~evog svetla
Pre oko 900 godina, ljudi u Evropi i Aziji su
otkrili ugalj ispod povr{ine zemlje i po~eli da ga
sagorevaju. Taj ugalj je nekada predstavljao vege-
taciju na na{oj planeti i njihovim sagorevanjem
~ovek je bio u stanju da koristi sun~evu energiju
koja je bila uskladi{tena u dalekoj pro{losti. Pre
toga, na{i preci su morali da odr`avaju odre|ene
povr{ine zemlje pod {umama jer su imali potrebu
za drve}em koje im je bilo izvor toplote u pre`ivlja-
vanju hladnih zima u severnim regionima. [ume su
skladi{tile postoje}u sun~evu energiju, a ljudi su
mogli da oslobode tu uskladi{tenu energiju na
ognji{tima ili pe}ima da bi zagrejali svoje mesto
prebivali{ta tokom dugih zimskih dana.
Me|utim, eksploatacija uglja je smanjila ljudsko
poverenje u tada raspolo`ivu sun~evu energiju u
obliku drveta, dopu{taju}i im da seku vi{e {uma i
pretvaraju {umski teren u poljoprivredni, po{to vi{e
nisu bili apsolutno zavisni od drve}a po pitanju
toplote. Po{to su sada imali na raspolaganju vi{e
obradivog podru~ja, ljudi su bili u stanju da proizve-
du vi{e hrane za vi{e ljudi i svetska populacija je
sa 500 miliona ljudi oko 1000. godine, do{la do
jedne milijarde 1800. godine.
To predstavlja kriti~an momenat u ljudskoj istori-
ji, po{to su tada na{i preci po~eli da `ive na na~in
da ne misle o o~uvanju sun~eve energije koja se
skladi{ti na na{oj planeti.
Po{to su na{i preci mogli da tro{e sun~evu
svetlost koja je bila uskladi{tena u biljkama u
davnoj pro{losti, oni su po~eli po prvi put da tro{e
ve}e koli~ine izvora - u hrani, toploti i drugim mate-
16
rijalima - nego {to daje dnevna koli~ina sun~eve
svetlosti koja pada na na{u planetu. Ljudska popu-
lacija na na{oj planeti je porasla iznad nivoa koji bi
Zemlja mogla da podr`i u slu~aju da se koristi
samo lokalna koli~ina sun~eve svetlosti kao izvor
energije i hrane.
To zna~i da ako bi izvor uglja na{ih predaka bio
iscrpljen, oni bi se susreli sa te{kim izborom
gubljenja obradivih povr{ina (reskiraju}i da se desi
oskudica u hrani) da bi mogli da pretvore oranice
u {ume zbog izvora toplote, ili da imaju dovoljno
hrane, ali da umru od hladno}e tokom zime. (Ili,
naravno, oni bi mogli da napuste hladnije predele i
premeste svoje populacije bli`e ekvatoru. Ali, istorij-
ski pokreti naroda su bili dalje od ekvatora, {to je
bio trend ohrabren postojanjem goriva.)
Mi vidimo taj isti trend i danas - postojanje gori-
va usmerava ljude da zavise od njega i oni }e do}i
u veoma te{ku situaciju ako ono nestane. Da su
na{i preci potro{ili sav ugalj, do{lo bi do smanje-
nja njihove populacije.
Umesto toga, na{i preci su otkrili jo{ jedan
“izvor” koji su mogli da dosegnu, jo{ jednu rezervu
energije nekada{nje sun~eve svetlosti - biljni mate-
rijal koji je nekada bio zatrpan pod zemljom i koji
se pod temperaturom i pritiskom pretvorio u ono
{to nazivamo “nafta”.
Nafta je prvi put na{iroko kori{}ena 1850.
godine u Rumuniji. Me|utim, prava ekspanzija je
po~ela 1859. godine, kada je nafta otkrivena u
Tajtusvilu (Titusville), Pensilvanija, SAD. U to vreme,
svetska populacija je brojala ne{to malo iznad
jedne milijarde ljudi i ljudski rod se snabdevao
kori{}enjem sun~eve svetlosti koja je padala na
obradivo zemlji{te i zemlji{te koje je proizvodilo
hranu za `ivotinje, i kori{}enjem velike koli~ine
drevne su~neve svetlosti koju su dobijali sagore-
17
vanjem uglja uzetog iz zemlje u Evropi, Aziji i
Severnoj Americi.
Me|utim, ovo otkri}e velikih naslaga nafte otvo-
rilo je vrata jednom zaista ogromnom skladi{tu
drevne sun~eve svetlosti. Kori{}enjem te drevne
sun~eve svetlosti kao izvora toplote i energije, i
zamenom `ivotinja za vu~u sa traktorima, na{i preci
su dramati~no pove}ali svoju sposobnost da
proizvode hranu. (@ivotinje za vu~u, kao {to su konji
i volovi, pokre}u se na “postoje}u sun~evu svet-
lost” - na travu koju jedu svaki dan, a koja raste
kori{}enjem postoje}e sun~eve svetlosti. Tako su
one postale slab izvor rada koji mogu da u~ine -
koliko god da jedu i to pretvaraju u energiju tokom
jednog dana - u pore|enju sa traktorima na naftu
koji mogu tokom jednog dana da sagore toliko
sun~eve svetlosti koliko pojede stotine konja.)
Vi{e na~ina za sagorevanje drevne
sun~eve svetlosti
Ispostavilo se da ljudi mogu koristiti naftu za
mnoge druge stvari, a ne samo kao gorivo, pa kako
smo u{li u 20. vek, po~eli smo da tro{imo ve}e
koli~ine na{e uskladi{tene sun~eve svetlosti.
Nafta se mo`e pretvoriti u sinteti~ke tkanine
(najlon, ve{ta~ku svilu, poliester), smolu za izgrad-
nju skloni{ta i plastiku (za pravljenje skoro svega,
uklju~uju}i tastaturu na kojoj se ukucava ovaj
tekst)). Po{to pravimo ode}u od nafte, potrebno
nam je manje pa{njaka za ishranu ovaca i oranica
za rast pamuka, {to nam omogu}ava da pretvorimo
vi{e neobra|enog zemlji{ta u zemlji{ta za proizvod-
nju hrane.
Veliki skok u na{em snabdevanju hranom, koji
je po~eo odmah nakon gra|anskog rata u SAD,
uzrokovao je da ljudska populacija na Zemlji sa
18
ne{to malo iznad jedne milijarde u vreme otkri}a
nafte, do|e na dve milijarde tokom 1930. godine.
Od tada, mi smo po~eli intenzivnije da koristimo
poljoprivredne ma{ine, a kori{}enje nafte kao sred-
stva da pove}amo poljoprivrednu proizvodnju - od
pokretanja traktora do pretvaranja nafte u |ubrivo,
i do pravljenja pesticida - uzrokovalo je da je na{a
proizvodnja hrane eksplodirala. I dok nam je bilo
potrebno nekoliko hiljada godina da stvorimo jednu
milijardu ljudi, i 130 godina da proizvedemo na{u
drugu milijardu, za tre}u milijardu je bilo potrebno
samo 30 godina.
Godine 1960, ljudska populacija na na{oj plane-
ti je dostigla 2 milijarde.
Ali, tu se nije stalo. Mi postajemo sve efikasni-
ji u izvla~enju te uskladi{tene sun~eve svetlosti iz
nafte, prera|ujemo je, i pravimo mnogo efikasnije
ma{ine koje to tro{e, tako da na{a proizvodnja
hrane ponovo raste. Kao i na{a populacija.
Bilo je potrebno samo 14 godina, od 1960. do
1974, da ljudska populacija poraste na 4 milijarde.
Dodali smo jo{ jednu milijardu za samo 13
slede}ih godina. Dostigli smo 5 milijardi 1987.
godine, a za slede}u milijardu bilo je potrebno
samo 12 godina, po{to je ljudska populacija
dostigla 6 milijardi 1999. godine.
Kada nas je bilo 5 milijardi 1987. godine,
postali smo najbrojnija vrsta na Zemlji, u smislu
ukupne biomase. Oko 1990. godine, postali smo
najbrojnija vrsta sisara na na{oj planeti, nadja~av{i
po broju ~ak i pacove. Danas postoji vi{e ljudskih
tela na na{oj planeti nego bilo koje druge pojedi-
na~ne vrste. Mi danas tro{imo vi{e od 40% ukup-
ne svetske “neto primarne proizvodnje” (NPP), {to
predstavlja meru ukupnog zbira hrane i energije
dostupne svim `ivim vrstama na Zemlji. MI tro{imo
vi{e od 50% dostupne slatke vode na na{oj pla-
19

Slika 1. Rast ljudske populacije
Broj ljudi u milijardama
Izvor: U.S. Census Bureau
neti. To zna~i da se sve ostale vrste biljaka i `ivoti-
nja na na{oj planeti sada moraju boriti jedni protiv
drugih za ono malo {to smo im ostavili.
Kao {to je to dobro dokumentovano u knjizi
“Tre}i svetski rat” (World War III) Majkl Tobiasa
(Michael Tobias), mi momentalno dodajemo jedan
Los Andjeles ljudi ovom svetu svake tri sedmice.
Za samo nekoliko procenata ukupne ljudske istori-
je mi smo do`iveli da je rast ljudske populacije
sko~io vi{e od 90%. Sa sada{njom stopom rasta
dosti}i}emo 10 milijardi ljudi u 2030. godini, 20
milijardi u 2070. godini, i 80 milijardi u 2150. godi-
ni. Ali, niko ne o~ekuje da }e se ova stopa nas-
taviti - jednostavno nemogu}e je proizvesti dovoljno
hrane za tako veliki broj ljudi. Bez obzira da li }e
prekid u rastu broja ljudi biti glad, bolesti, prirodne
katastrofe ili “dobra nauka”, to je izvor rasprava
koje su u toku. Ali, ~injenica koja se ne mo`e
osporiti jeste da se sada{nja stopa rasta ljudi ne
mo`e nastaviti.
20
Mi smo stvorili ovaj prenaseljen svet i preopte-
retili njegove izvore koriste}i drevnu sun~evu svet-
lost pretvaraju}i je u modernu hranu, i tro{imo tu
hranu da bismo stvorili jo{ vi{e ljudi. Bez ove
drevne sun~eve svetlosti na{a planeta bi mogla da
podr`i izme|u 250 miliona do jedne milijarde ljudi
- broj koji je ona podr`avala pre otkri}a nafte i
uglja. Me|utim, bez nafte i uglja, ostalih 5 milijar-
di }e umreti od gladi.
Koliko dugo }e na{e zalihe trajati? Koliko
nam je jo{ ostalo fosilnih goriva?
I tako smo zapo~eli 21. vek stoje}i na nesigur-
noj ivici pre`ivljavanja. Mi smo uveliko zavisni od
nastavka dostupnosti uskladi{tenoj sun~evoj svet-
losti u formi fosilizovanih biljaka, odnosno fosilnog
goriva koje zovemo nafta. I kao {to se i de{ava,
nafta nestaje.
Od otkri}a nafte u Tajtusvilu, Pensilvanija, ljudi
su izvukli 742 milijarde barela nafte iz zemlje.
Momentalno, svetske rezerve nafte se procenjuju
na oko 1.000 milijardi barela. Za one koji se nada-
ju da }e `iveti narednih nekoliko decenija, ili imaju
veliku nadu za budu}nost svojih unuka i praunuka,
ovi podaci zvu~e stra{no. [to se ti~e same naftne
industrije, mo`emo o~ekivati {ta }e ona re}i - da
}e nafte biti i u vreme na{e dece.
Direktori naftnih kompanija ne misle da tu pos-
toji problem. U jednom optimisti~kom govoru
prezentovanom Ekonomskom klubu Kolumbo
(Economic Club of Columbus), u Ohaju 1996.
godine, jedan od direktora E{land hemijske kom-
panije (Ashland Chemical Company) istakao je da
alternative za naftu kao izvora energije “jednos-
tavno nisu ekonomski isplative”, ali da }e svetske
rezerve nafte trajati “skoro” 45 godina, pod pret-
21
postavkom da se potro{nja ne pove}ava preko
dana{njeg nivoa. Navode}i to kao veoma dobre
vesti, on je zaklju~io svoj govor re~ima da su u~eni
ljudi imali prognozu po pitanju kraja na{ih rezervi
nafte skoro od kada je prva bu{otina bila iskopana
1859. godine od strane Kolonela Drejka (Colonel
Drake). Ali, oni su uvek bili u krivu u pro{losti. U
pozitivnom tonu po naftnu industriju, on je dodao:
“Pro}i }e nekoliko decenija pre nego {to nam vuk
zakuca na vrata.”
Drugi eksperti u naftnoj industriji su manje opti-
misti~ni u vezi takozvanih “dobrih vesti” iz 1996.
godine o rezervama od “skoro” 45 godina. [vaj-
carska nacionalna petrolejska firma “Petroco-
nsultants” iz @eneve istakla je da je vrhunac naftne
proizvodnje u Severnoj Americi bio 1974. godine.2
Ako se vratimo u 1997. godinu, jedan izve{taj
je glasio: “O~ekuje se da }e svetska produkcija
dosti}i vrhunac 2002. godine, kada budemo
potro{ili vi{e od pola svetskih rezervi nafte. Negde
oko tog datuma, ka`u stru~njaci, desi}e se svet-
ska destabilizuju}a eksplozija cena u proizvodima
zasnovanim na nafti.”
Oni su pogre{ili za jednu godinu - prvi veliki svet-
ski naftni rat bio je 2003. godine.
Studija firme “Petroconsultants” isti~e da ~ak i
kada bi se smanjila potro{nja nafte preko svetskih
redukcija zbog pove}anja cene ({to bi izazvalo svet-
sku krizu), smanjeno snabdevanje bi uzrokovalo
proizvodnju nafte u godini 2050. na nivou onom iz
1960-ih, kada je na na{oj planeti bilo tri milijarde
ljudi. Ali, ve}ina demografa o~ekuje da }e 2050.
godine svetska populacija prema{iti 10 mili-jardi.
Zamislite: 10 milijardi `ivih ljudi, a goriva za samo
3 milijarde. To bi ostavilo 7 milijardi ljudi - vi{e od
celokupne dana{ne ljudske populacije - da `ivi na
rubu gladi.
22
A da ponovimo, drugi eksperti ukazuju da je pro-
cena naftne industrije od 45 godina izuzetno
preuveli~ana, ukazuju}i da je situacija mnogo gora
nego {to se opisuje.
Nau~nik M. King Hubert (M. King Hubbert) prvi
je istakao 1956. godine, kada je razvio dobro poz-
nati “Hubertov vrhunac”, defini{u}i momenat kada
}e naftna potro{nja dosti}i vrhunac, a onda po~eti
polagano da pada. Godine 1956, on je projektovao
Hubertov vrhunac za SAD za godinu 1970.
(pogre{io je za 4 godine: naftna kriza je bila 1974.
godine), a godine 1975. predvideo je svetski
Hubertov vrhunac za 1999. ili 2000. godinu. Iako
je Hubert umro 1989. godine, njegov rad je nas-
tavio J. Kolin Kembel (J. Colin Campbell), autor
knjige “Zlatni vek nafte: 1950-2050. Potro{nja
jednog izvora” (The Golden Century of Oil: 1950-
2050: The Depletion of a Resource), koja je nasta-
la kao deo studije o svetskim naftnim zalihama i
potro{nji koju je naru~ila vlada Norve{ke 1989.
godine.3 U toj knjizi i u drugim izvorima, Kembel i
drugi nau~nici isti~u da zemlje koje proizvode naftu
~esto preuveli~avaju njihove procenjene rezerve
nafte da bi se kvalifikovale za ve}e proizvodne
stope od strane organizacije OPEK (OPEC), tako da
pozajmljuju pare od Svetske banke koriste}i svoje
navodne naftne zalihe kao zalog. On i drugi eksper-
ti procenjuju da smo mi ve} potro{ili polovinu ukup-
nih svetskih rezervi nafte i da je ostalo mnogo
manje od 700 milijardi barela nafte u zemlji.
(Izuzetan sajt koji pokazuje i rezerve i potro{nju
nafte jeste sajt firme “British Petroleum” -
www.bp.com. Lako mo`emo da podelimo njihove
brojke o rezervama sa brojkama o potro{nji.)
Va`no je zapaziti da izgleda neverovatno da
}emo uskoro prona}i lako dostupne nove basene
nafte. Ve}ina sveta je prou~ena putem X-zraka,
23
kori{}enjem satelita, seizmi~kim podacima i kom-
pjuterima, u procesu kojim je locirano 41.000 naft-
nih polja. Iskopano je 641.000 izvora koji se
eksploati{u, i skoro sva polja koja pokazuju bilo
kakva obe}anja su ve} poznata i uklju~ena u pro-
cenjeni jedan bilion barela koje naftna industrija
koristi kao svetske rezerve nafte.
I kona~no, “optimisti~ki” brojevi naftne industri-
je ka`u da imamo nafte za jo{ 45 godina pri
sada{njoj stopi potro{nje. Ali, na osnovu podataka
koje je iznela firma “Petroconsultants” (izme|u
ostalih), dana{nja svetska potro{nja se pove}ava
za oko 2,8% godi{nje. Ako bismo to projektovali na
budu}nost, na{a brojka od 45 godina za snabde-
vanje naftom pada u raspon od samo 30 godina.
Ali, to ne zna~i da }emo mi u`ivati narednih 45
godina, a onda }e nafta odjednom nestati. Kada
izvu~emo polovinu nafte iz zemlje, bi}e mnogo te`e
(a time i mnogo skuplje) izvla~iti preostalu polovinu
nafte. Poslednju tre}inu do ~etvrtinu nafte bi}e
izuzetno skupo izvla~iti - tako mnogo skupo da }e
izvori nafte u te dane biti zatvoreni jer }e biti sku-
plje izvla~iti naftu u SAD nego je kupovati, ili bi}e
mnogo profitabilnije prevesti naftu brodom sa
Bliskog istoka, ~ak i kad se plate tro{kovi prevoza
do SAD.
U isto vreme, mi }emo dodati slede}u milijardu
stanovnika ovoj planeti u narednih desetak godina,
dok se Kina, Indija, Meksiko i ostatak Tre}eg sveta
industrijalizuje - dodaju}i fabrike i automobile,
grade}i autoputeve i grade}i elektrane na naftu - sa
stopom rasta koja je ve}a od one kod SAD i Evrope
u 20. veku. Tako da se iskori{tavanje na{e planete
pove}ava mnogo br`e nego “sada{nje stope potro{-
nje”, pa na{e rezerve ne}e trajati onoliko koliko
optimisti predvi|aju. Na osnovu iscrpnih nau~nih
studija koje je vodila i objavila britanska kompanija
24
“Power-Gen” i koje je {irom sveta objavio “Aso{ije-
ted Pres” (Associated Press) u septembru 1997.
godine, “globalna potra`nja za energijom }e se
UDVOSTRU^ITI do 2020. godine” (naglasak je
dodat), uglavnom zbog rapidnog rasta industrijskih
nacija Azije, kao {to je Kina.
O~igledno da predstoji sukob izme|u rasta na{e
populacije, koja pove}ava potro{nju zaliha drevne
sun~eve svetlosti koje se smanjuju, i na{e sposob-
nosti da prehranimo tu populaciju. Pa ~ak i da
velike nove zalihe nafte budu otkrivene (postoje gla-
sine u naftnoj industriji koje sve vi{e ukazuju da }e
se to desiti) ili da alternativni izvori energije, kao
{to su hladna fuzija ili }elije sa vodonikom,
postanu odmah i {iroko dostupni, njihovo rapidno
umno`avanje bi moglo u stvari da ubrza uni{tenje
na{e planete i smrt milijarde ljudi, na na~in koji }e
uskoro biti o~igledan u na{em izlaganju.
Kako je sve to krenulo tim putem? I {ta nam
istorija ka`e o tome {ta da radimo? Mi }emo disku-
tovati o tim pitanjima i odgovorima u detalje u
narednim poglavljima. Ali najpre, vratimo se za
trenutak korak nazad i analizirajmo jedno va`no
pitanje: ako imamo tako veliki problem, za{to to
nije tako o~igledno?
25

Kako stvari mogu izgledati tako
dobre, a ipak biti tako lo{e?
"Civilizacija je pod zaverom... Savremeni `ivot je predstavljen tihom
gomilom komotnog naroda koji ne prestaje da se zavarava."
D`on Bukan (John Buchan, 1875-1940)
Postoje dva na~ina kako stvari mogu izgledati
dobro, iako cela civilizacija ide u propast.
1. Ne treba “odmah da plati{“ - mo`e{
da `ivi{ od svog “po~etnog kapitala”
Po~etkom 1980-ih, osnovana je kompanija u
SAD koja je zapo~ela da radi na prodaji kompjuter-
skih programa. ^etvorica mladih ljudih su skupili
oko 170.000 dolara koje su zaradili, u{tedeli ili su
njihovi roditelji u{tedeli i ulo`ili zajedno sa njima.
Njihov plan je bio da razviju i reklamiraju novi pro-
gram za obradu teksta koji }e biti bolji od tada po-
pularnog programa WordStar, i da }e tako postati
bogati.
Sa svojih po~etnih 170.000 dolara oni su iznaj-
mili drugi sprat jedne male zgrade sa kancelarija-
ma. Imali su pet privatnih kancelarija, salu za kon-
ferencije i zajedni~ki deo za pomo}nike koje }e
zaposliti. Anga`ovali su dizajnersku firmu koja }e
napraviti za{titni znak, memorandum za pisma i
veliki znak na ulaznim vratima. Uzeli su u zakup
~etiri automobila marke Saab, kao automobile pre-
duze}a, kupili su stolove od hrastovine i ko`ne
26
direktorske stolice. Anga`ovali su lokalnog cve}ara
da postavi i odr`ava saksijsko cve}e, i lokalnog pro-
davca ribica da postavi i odr`ava akvarijum.
Ispla}ivali su sebi plate po 30.000 dolara godi{nje
i pozvali su odre|ene ljude da rade kod njih i
obe}ali im dobru platu.
Ovi momci su bili dobri programeri i znali su sve
o kompjuterima. Nije bilo sumnje da oni mogu da
naprave pristupa~an i veoma profitabilan kom-
pjuterski program za obradu teksta. Oni koji su prvi
put do{li kod njih bili su impresionirani - oni i nji-
hove prostorije odisali su lepotom i ukazivali na
uspe{an i napredan biznis. Mlada devojka u pri-
jemnoj kancelariji bila je vedra i efikasna, ~etiri
osniva~a su bila lepo obu~ena u luksuzna odela sa
kravatama, a njihov tepih je pokazivao lepe plave
linije od ~i{}enja vakumskim usisiva~em. Imali su
kvalitetnu kopir ma{inu, aparat za uni{tavanje isko-
ri{}enih poverljivih dokumenata, ma{inu za prip-
remu pisama i dobre kompjutere - sve po meri
uspe{nog biznisa. Sve prvoklasno i najbolje.
Oni su sedeli u sali za konferencije, oko nji-
hovog hrastovog stola u udobnim ko`nim foteljama,
i samouvereno su govorili kao su naumili da
postanu multimilioneri, i svako ko investira u njihov
biznis tako|e }e postati milioner. Njihov plan je bio
da polovinu svoje pa`nje usmere na dobija-nje
novca od investitora, a pola na stvaranje i reklami-
ranje njihovog novog proizvoda. Oni su sebi
postavili rok od 12 meseci da iznesu svoj novi pro-
gram na tr`i{te.
Neki klijenti su odbili da u~estvuju u tom pro-
jektu jer su videli da }e se ova nesre}na pri~a
zavr{iti i sa drugim nazovi preduzima~ima, i bili su
sigurni kuda sve to ide.
[est meseci kasnije, imali su 20 zaposlenih
ljudi i svi su bili u akciji. Njihov proizvod }e uskoro
27
biti gotov i oni su ve} o{tampali pozivnice za pred-
stoje}u sve~anu najavu. Obezbedili su zaposlenje
za lokalni narod i prostorije gde }e oni raditi,
pove}ali su broj automobila na {est, i dovoljno su
uve}ali svoj po~etni kapital u banci koji je sada
iznosio ~etvrt miliona dolara. Oni jo{ uvek nisu
ni{ta proizveli niti prodali, ali su izgledali veoma
uspe{no. Stvari su izgledale odli~no, a `ivot je bio
dobar.
Posle jo{ {est meseci, pro~ulo se da zatvaraju
firmu. ^etiri vlasnika su povisila svoje plate za pet
puta i kompanija je ostala bez para pre nego {to
je iznela svoj proizvod na tr`i{te. Kompanija i
kancelarije su izgledali sjajno, blje{tavo i mo}no
sve do dana kada su zaposleni dobili obave{tenje
da se firma zatvara u roku od 24 sata. Investitori
su izgubili sve {to su ulo`ili jer su vlasnici potro{ili
njihov ulog pre nego {to su po~eli bilo {ta da
zara|uju.
2. “Ponzijeva {ema”
Ponzijeva {ema je jo{ jedan na~in u kojoj se
stvari odvijaju dobro za svakoga, sve do dana kada
se desi iznenadni i katastrofalan kolaps. Pri~a o
ameri~kom preduzima~u Ponziju je i fascinantna i
pou~na.
Godine 1917, ^arls Ponzi (Charles Ponzi) je bio
putuju}i moler na Floridi. Prvi svetski rat je upravo
zavr{io, a finansijski sistemi Evrope su bili razoreni.
Ponzi, naslutiv{i mogu}nost da se obogati na
posleratnoj finansijskoj konfuziji, do{ao je na ideju
kako da postane milioner, iako }e uni{titi `ivote
milione ljudi.
Krajem 1919. godine, Ponzi je oti{ao u Boston
i iznajmio kancelariju na Paj Aleji (Pie Alley), gde je
otvorio kompaniju koju je nazvao “Sigurna menja~-
28
nica” (Securities Exchange Company). Njegova kom-
panija, kako je tvrdio, osnovana je da otkupljuje
me|unarodne po{tanske kupone u Francuskoj i
Nema~koj (~ije su valute tada bile uveliko
obezvre|ene) i da ih prodaje u SAD za ameri~ku
valutu, i tako ostvaruje profit u razlici izme|u vred-
nosti propalih francuskih i nema~kih valuta, i
dolara. Takva {ema je, u stvari, bila nemogu}a, ali
Ponzi je imao sre}u, kao i njegovi prvi ulaga~i.
Ponzi je nudio 50% zarade za ulaganja u roku
od samo 45 dana, i vi{e od 40.000 ljudi u Bostonu
je ulo`ilo svoj novac kod njega. Prvih nekoliko hi-
ljada ljudi koji su izvr{ili ulaganje dobili su nazad
veliki novac, uklju~uju}i i obe}ani profit, a Ponzi je
uzimao novac od novih ulaga~a da bi ispla}ivao
zarade. Prvi ulaga~i su rekli svojim prijateljima o
brzom na~inu sticanja zarade i ta vest se brzo
{irila. U jednom trenutku, Ponzi je imao nekoliko
desetina zaposlenih slu`benika na Paj Aleji koji su
radili do kasno u no} broje}i gomile para koji se
skupljao - vi{e od 15 miliona dolara za manje od
6 meseci.
Na vrhuncu svog uspe{nog poslovanja, ^arls
Ponzi je bio pozdravljen od jednog novinskog
reportera kao najve}i Italijan koji je ikada `iveo.
“Niste u pravu”, odgovorio je sa neobi~nom
skromno{}u. “To je bio Kolumbo koji je otkrio
Ameriku, i Markoni koji je otkrio radio.”
Kasniji nepovoljni izve{taji u istom bostonskom
listu kona~no su uzrokovali da prestane priliv novih
ulaga~a. Bez novog novca koji bi dolazio, on nije
mogao da ispla}uje “profit” svojim prethodnim
ulaga~ima, tako da je zatvorio kompaniju, odnose}i
sa sobom poslednju paru hiljada naivnih ulaga~a.
Sli~an doga|aj se desio u Albaniji 1996.
godine, {to je zamalo dovelo do pada dr`avne
vlade. Vi{e od ~etvrtine stanovnika Albanije stavilo
29
je svoju u{te|evinu u jednu od nekoliko velikih
Ponzijevih {ema pokrenutih od lokalnih kriminalaca.
Prethodni predsednik Albanije, Sali Beri{a, kazao je
da vlada nije `elela da zaustavi primenu Ponzijeve
{eme jer su smatrali da su takve stvari normalne
na jednom slobodnom tr`i{tu i vlada nije `elela da
se me{a u funkcionisanju kapitalizma. Albanci su
demonstrirali i protestvovali, ali nije bilo koristi.
Njihov novac im se nikada ne}e vratiti.
Izvori na{eg fosilnog goriva: po~etni
kapital ili Ponzijeva {ema?
Dana{nji svet momentalno `ivi i raste na osnovu
svog “akumuliranog izvora” energije (sun~eve svet-
losti) uskladi{tene u fosilnom gorivu (nafta, ugalj,
gas). Da li svet funkcioni{e kao Ponzijeva {ema ili
kao “uspe{na” kompjuterska kompanija? Na{e je
mi{ljenje da smo bli`i kompjuterskoj kompaniji,
iako postoje elementi oba koncepta.
Na{a Zemlja sadr`i ograni~ene koli~ine fosilnih
goriva. Iako postoje razli~iti podaci kada }e se oni
potro{iti, niko ne negira da }e se to desiti i mi
imamo jasan ose}aj {ta to zna~i. Ova goriva
omogu}avaju veliku svetsku aktivnost koja naizgled
ima svrhu i va`nost, a ta aktivnost izaziva trajne i
nepovratne promene na uslove za `ivot na ovoj
planeti i na ljude.
Kada }e ova goriva nestati?
Oni koji su zaradili veliki novac u prethodnom
periodu prosperiteta mo`da misle da imaju dobre
{anse da pre`ive, i ako ne do|e do svetskih epi-
demija ili nuklearnog rata, oni su mo`da u pravu.
Oni mogu ~ak i da povuku sa sobom jedan mali
deo preostale populacije, u slu~aju da se takve
30
stvari dese u svetu gde postoji ekonomija u kojoj
bogatstvo najimu}nijih polako prelazi na ni`e klase
ljudi. Manje sre}nima mogu preostati imanja sa
hranom i ekvivalent energije koju su ulaga~i dobili
u Ponzijevoj {emi i od kompjuterske kompanije -
malo ili ni{ta.
Kada su momci iz kompjuterske kompanije
zatvorili svoje preduze}e, oni su jednostavno oti{li
i zapo~eli novi posao od koga su zara|ivali. Ali,
kada na{a svetska ekonomija po~ne da zatvara
izvore nafte, mi jednostavno ne mo`emo da zatvo-
rimo vrata i odemo “da uzmemo drugi izvor energi-
je”. Sa jedne strane, kroz hiljadugodi{nju istoriju
mogli smo videti da kada nestaju izvori goriva,
dolazi do pojave ratova. (Vi{e o tome u narednim
poglavljima.) Sa druge strane, na{i “drugi izvori
energije” jo{ nisu dovoljno razvijeni.
Ali, postoji dobra vest u ovom trenutku: ne-fosil-
ni izvori energije postoje i njihovo kori{}enje je sve
ve}e. Na `alost, dobitnik Pulicerove nagrade
(Pulitzer Price) Ros Gelbspan (Ross Gelbspan) u
svojoj knjizi “Toplota je oslobo|ena” (The Heat Is
On) iz 1997. godine, pokazuje da ameri~ka naftna
industrija i industrija uglja spre~avaju razvoj takvih
tehnologija.1 Kao {to Gelbspan to jasno pokazuje,
mi treba da pro{irimo razvoj alternativnih izvora
energije, tako da kad nafta i{~ezne bude ne{to {to
}e na{a deca mo}i da koriste.
Mo`emo li prona}i izlaz iz ove situacije?
U me|uvremenu, mi smo ohrabreni od strane
eksperata i ekonomista kako da “iza|emo iz ovih
problema”. Re{enje je prvi put predlo`eno u
Engleskoj 1954. godine od strane R. Batlera (R. A.
Butler), britanskog ministra finansija, koji je
predo`io da umesto da uspostavljamo specifi~ne
31
ciljeve vezano za porast stanovni{tva, kao {to je
izgradnja odre|enog broja stanova ili novih
`elezni~kih pruga, vlada treba jednostavno da se
fokusira na jednoj ~vrstoj stopi rasta populacije od
3%. Sa tom stopom, on je izra~unao, do 1980.
godine svaki ~ovek u Britaniji }e biti dva puta
bogatiji.
U stvari, taj scenario se zavr{io upravo onako
kako je Batler predvideo, na osnovu jedne studije
iz 1989. godine napravljene od strane irskog eko-
nomiste Ri~arda Doutvajta (Richard Douthwaithe).
Me|utim, problem je bio da je tako|e svaki drugi
indeks bio udvostru~en. Udvostru~ilo se bogatstvo
ljudi koji se nalaze na vrhu piramide primanja.
Dakle, to zna~i da kada su u pitanju primanja
najsiroma{nijih, da osoba koja je primala 10 mili-
ona britanskih funti godi{nje sada prima 20 mili-
ona, a osoba koja je primala hiljadu funti sada
prima 2 hiljade ... je u stvari }orsokak u kome se
nalaze siroma{ni, iako se njihov “`ivotni standard”
neznatno pobolj{ao. U tom procesu desila se
“dru{tvena i ekolo{ka katastrofa”, da citiramo
Doutvajta. Kriminal se pove}ao 8 puta, neza-
poslenost se pove}ala, hroni~na oboljenja i men-
talne bolesti su sko~ile, a stopa razvoda brakova
je eksplodirala. Sve to je bilo ono {to je Doutvajt
najpre predvideo, a kasnije bilo zabele`eno.
Na sli~an na~in, `ivot se promenio na gore u
SAD. Svakog dana u proseku 100.000 ameri~ke
dece nosi pi{tolje, i 40 njih biva ubijeno ili
povre|eno tim pi{toljima, iako se ve}ina toga
de{ava nesre}nim slu~ajem ili kao samoubistvo.
Jedna nedavna nalepnica na automobilima ka`e:
“Naoru`ano dru{tvo je u~tivo dru{tvo.” Neki se
~ude da proizvo|a~ ovakve nalepnice misli da su
dana{nje {kole mnogo bolje od onih iz pro{le gene-
racije. San o stabilnoj porodici zamenjen je real-
32
no{}u o armiji naoru`ane dece sa jednim roditeljem
- takvih je vi{e od jedne polovine u ameri~kom na-
rodu.
[irom sveta vidimo da rapidni rast stanovni{tva
pritiska sve nacije i da najve}u bol do`ivljavaju ljudi
i porodice koji nisu povezani sa vladaju}om
dru{tvenom elitom koja kontroli{e ekstremnu mo}
i bogatstvo (bilo da je ta elita ekonomska, politi~ka
ili vojna).
Tehnologija, ako ni{ta drugo, ubrzava taj proces.
Na primer, na po~etku 20. veka 90% svih ratnih
gubitaka bilo je me|u vojnicima, a na kraju tog
veka imamo da je visoko razvijeno oru`je sa daljin-
skim upravljanjem (koje uni{tava mnogo efikasnije
i {titi vojnike od direktnih ratnih dejstava), i
na{iroko umno`avanje visoko efikasnog oru`ja,
preokrenulo taj odnos: 90% smrtnih slu~ajeva u
svim dana{njim ratovima je na strani civila. Vi{e od
20 miliona ljudi je poginulo u ratovima od Drugog
svetskog rata, a od tih 82 poznata rata, 79 njih su
bili unutra{nji sukobi koji su najte`e pogodili civile.
I najve}i deo tih ratova je vo|en da bi se ost-
varila kontrola nad izvorima kao {to su {ume,
obradivo zemlji{te, nafta, ugalj i minerali.
Na mitingu svetskih bankara u Hong Kongu 25.
septembra 1977. godine, predsednik Svetske
banke D`ejms Volfenson (James D. Wolfenson) je
istakao da vi{e od 3 milijarde ljudi - {to predstav-
lja vi{e od pola ljudske populacije na Zemlji, i tri
puta vi{e nego celokupna ljudska populacija na
Zemlji 1800. godine - bori se danas za `ivot sa
manje od dva dolara dnevno. “Mi `ivimo u vreme
tempirane bombe, i ako ne{to odmah ne pre-
duzmemo, ona }e eksplodirati u lice na{e dece”,
kazao je Volfenson. Otprilike u to vreme Populacioni
Institut (Population Institute) iz Va{ingtona objavio
je izve{taj da su 82 nacije (vi{e od polovine svet-
33
skih dr`ava) sada dostigle kriti~no stanje kada ne
mogu proizvesti dovoljno hrane, niti imaju izvore da
plate uvoz hrane da bi adekvatno zadovoljile
potrebe svog stanovni{tva.
Kriza u okeanima
Najgu{}e ljudske populacije su uvek bile blizu
morskih obala, delimi~no zbog lakog prevoza, ali
uglavnom jer je more istorijski izvor ljudske ishrane.
Morska hrana ne predstavlja samo tradicionalnu
hranu za veliki deo sveta - to je sirovina za pre`iv-
ljavanje, naro~ito za ostrva kao {to su Japan ili
Tajvan koja nemaju dovoljno kopnene povr{ine za
rast potrebne koli~ine hrane neophodne kopnenim
`ivotinjama ili ljudima koji se hrane biljkama.
Godine 1994, organizacija za poljoprivredu i
ishranu pri Ujedinjenim Nacijama (U.N. Food and
Agriculture Organization) objavila je izve{taj koji
ka`e da je 70% zaliha ribe iz okeana potpuno isko-
ri{}eno ili “prekomerno iskori{}eno”. Ovaj izve{taj
je bio osporavan od strane korporacija koje love
ribu u velikim koli~inama, koje su vr{ile pritisak (uz
pomo} velikog novca) na politi~are, tako da je
izve{taj bio uveliko ignorisan {irom sveta. Ali, 15.
maja 2003, u poznatom nau~nom ~asopisu
“Nature” morski biolozi Ransom Majers (Ransom A.
Myers) i Boris Worm (Worm) objavili su detaljnu i
temeljnu analizu podataka skupljnih tokom 50 godi-
na, {okiraju}i svet i sa aspekta politike i sa aspek-
ta nauke:
“Analize podataka iz pet okeanskih basena
otkriva dramati~no smanjenje u broju krupnih
grabljivih riba (tuna, morski psi, sabljarke i druge)
od napretka industrijskog ribarenja”, ka`e zaklju~ak
ove analize. Dalje se ka`e kako su “okeani izgubili
34
vi{e od 90% velikih grabljivih riba, sa potencijalno
ogromnim posledicama za ekosistem”.
Autori ukazuju kako su Ujedinjene Nacije u
pravu kada “tvrde da tri ~etvrtine svetskih ribnih
rezervi je iskori{}eno do njihovih granica opstanka
ili iznad toga”, i isti~u da su njihovi podaci mnogo
ta~niji nego prethodne informacije zasnovane na
podacima dobijenim od trgovaca ribom, koji mogu
biti nerealni”. Dodatne informacije sti`u od
izve{taja samih ribolovaca, ka`u oni. Neposredno
nakon Drugog svetskog rata, japanski ribolovci su
duboko u Pacifi~kom okeanu obi~no hvatali 10
krupnih riba na svakih 100 mamaca postavljenih
na udice pore|ane u nizu (koji bi bio ~esto dug 1,5
kilometar ili vi{e). Danas samo jedna od sto udica
donosi ribu.
Na{e zemlji{te postaje manje plodno, bolesti bi-
ljaka se {ire i {ume nestaju, geni od genetski mo-
difikovanih biljaka (GMO) prelaze u prirodu sa
nepredvidljivim konsekvencama, a sada otkrivamo
da su na{a odstupnica - okeani - skoro istro{eni.
Drevne bolesti se ponovo pojavljuju
Ali, na{ gusto naseljeni svet nije samo pod
udarom rata, siroma{tva i gladi. Mnogi nau~nici
upozoravaju na mogu}nost {irenja velikih zaraznih
bolesti nastalih na{im velikim brojem i naglom
pokretljivo{}u {irom sveta. 21. avgusta 1997.
godine, Aso{ijeted Pred je izvestio da je trogodi{nji
de~ak iz Hong Konga umro pre sedam dana od
posledica jedne vrste gripa koji nikada ranije nije
vi|en me|u ljudima. Ovaj grip je verovatno
presko~io barijeru sa jedne vrste ptica ({to se
o~igledno desilo sa gripom koji je ubio 20 miliona
ljudi {irom sveta 1918. godine), i bio je
smrtonosan, a identifikovan je u laboratorijama
35
SAD i Holandije kao vrsta gripa H4N1 tip-A, za koji
ne postoji vakcina.
Slede}eg dana, ista agencija je objavila da je
jedan ~ovek iz Mi~igena nedavno zara`en novom
vrstom sveprisutne bakterije Staphylococcus aure-
us, koja je otporna na sve poznate antibiotike,
uklju~uju}i najnoviji i najja~i antibiotik ikad razvijen
- vankomicin. Jedan medicinski epidemiolog iz
Centra za kontrolu bolesti (The Center for Disease
Control) u Atlanti, Dr Vilijem D`ervis (William Jarvis),
kazao je za ovo prvo otkri}e smrti od bakterije
stafilokoke u SAD da je sada “vreme odbrojano”.
Tri dana kasnije, ~asopis “Wall Street Journal” je
izvestio o drugom slu~aju bakterije stafilokoke
otporne na vankomicin u SAD, kod pacijenta u bol-
nici u Nju D`erziju. Od tada, ovaj slu~aj se pojavlju-
je {irom sveta.
U 5. Knjizi Mojsijevoj 28,22 tekst spominje
“suvu bolest”, ime naj~e{}e kori{}eno za tuberku-
lozu do pre oko 50 godina. “Suva bolest”? Iako
neki mogu to odbaciti kao zlu slutnju - kona~no,
tuberkuloza se ne spominje na naslov-nim strana-
ma u ameri~kim novinama ili na TV-u ovih dana -
ipak, razmotrimo slede}e ~injenice koje ukazuju na
iznena|uju}e novu realnost po pitanju tuberkuloze
u svetu:
Jedan nedavni izve{taj pripremljen od strane
vlade SAD ka`e: “Me|u zaraznim bolestima, tuber-
kuloza je vode}i ubica odraslih ljudi u dana{njem
svetu i predstavlja ozbiljan izazov me|unarodnom
javnom medicinskom radu, prema podacima
Svetske zdravstvene organizacije (WHO - World
Health Organization). Briga o svetskim razmerama
zaraze tuberkulozom je tako velika da je u aprilu
1993. godine Svetska zdravstvena organizacija pro-
glasila tuberkulozu kao ‘globalnu opasnost‘ - {to
36
predstavlja prvu deklaraciju takve vrste u istoriji
svetske zdravstvene organizacije.”2
Ovaj izve{taj nastavlja ulaze}i u detalje o razme-
rama postoje}e situacije: “Ljudi se danas u svetu
zaraze tuberkulozom doslovno na svaki otkucaj
sata - jedan ~ovek u sekundi. CELA JEDNA TRE]INA
CELOKUPNE SVETSKE POPULACIJE JE DANAS
ZARA@ENA BACILOM TUBERKULOZE. (Naglasak je
na{: imajmo na umu da samo 5-10% “zara`enih”
ljudi postaje “aktivno bolesno”.) ... Tuberkuloza
ubija momentalno vi{e odraslih ljudi svake godine
nego sida, malarija i tropske bolesti zajedno.”
Jedan od problema sa tuberkulozom jeste {to
se ona veoma lako {iri. Kao {to ameri~ko mini-
starstvo zdravlja isti~e: “Kao i nazeb, a suprotno od
side, ova bolest (tuberkuloza) se {iri putem vaz-
duha i putem slu~ajnog kontakta. Kada zara`eni
ljudi ka{lju, kijaju, govore ili pljuju, bacili tuberku-
loze iz njihovih plu}a se izbacuju u vazduh gde
mogu da ostanu da lebde satima i da budu udah-
nuti od strane drugih ljudi. Ako se ne izle~i, osoba
sa aktivnom tuberkulozom }e obi~no zaraziti 10-15
drugih ljudi u periodu od jedne godine.”
Ali, zar nas nauka ne mo`e spasiti? Na `alost,
ispostavlja se da je savremena medicinska nauka
ono {to UZROKUJE ve}i deo problema. Dok se
tuberkuloza {iri tako rapidno, naro~ito u onom delu
sveta koji je u razvoju, gde je gustina stanovni{tva
velika, pojavljuju se novi i skoro neizle~ivi oblici
tuberkuloze kao rezultat neadekvatnog kori{}enja
anti-tuberkuloznih lekova od strane lekara i bolnica.
Ozna~eni kao “tipovi tuberkuloze koji su otporni
na vi{e vrsta lekova” (multi-drug-resistant ili MDR-
TB), ovi tipovi bacila tuberkuloze skoro uvek dovode
do bolnih smrti u agonijama. Kako je ameri~ko mi-
nistarstvo zdravlja istaklo: “Ne postoji lek za neke
tipove tuberkuloze koji su otporni na vi{e vrsta
37
lekova i postoji zabrinutost da se oni mogu brzo
pro{iriti {irom sveta. Iako su ~vrsti podaci oskudni,
istra`iva~i procenjuju da je vi{e od 50 miliona ljudi
zara`eno tipovima tuberkuloze koji su otporni na
najmanje jedan od lekova protiv tuberkuloze.”
Da li mislite da je to mo`da problem sa zem-
ljama Tre}eg sveta? Jedan tekst u ~asopisu “Natu-
re” isti~e da je ova bolest ve} “naro~ito opasna” u
Njujork Sitiju i Los An|elesu, i da se {iri preko cele
SAD.3 Tuberkuloza putuje tako brzo kao ~ovek koji
ka{lje u avionu, autobusu ili vozu. U medicinskom
~asopisu za hirurge uklju~ene u operaciju grudi
“Chest”, autori isti~u da u SAD-u postoji “alar-
mantno vra}anje negativnog trenda u slu~ajevima
tuberkuloze” koje je po~elo oko 1984. godine.4 Oni
otvoreno tvrde: “Tokom pro{le decenije, slu~ajevi
zaraze sidom i tuberkulozom popeli su se do pro-
porcija epidemije u nekoliko glavnih gradova SAD-a.
U bolni~kom centru Bellevue na Menhetnu,
slu~ajevi tipova tuberkuloze koji su otporni na vi{e
vrsta lekova pove}ali su se sedam puta u 1991.
godini, ako se uporede sa bilo kojom od prethod-
nih 20 godina.”
A to je, naravno, samo jedna bolest. Druge bo-
lesti koje zabrinjavaju uklju~uju hantavirus, ence-
falitis, koronavirus koji uzrokuje SARS, smrtonosni
grip iz 1918. godine koji se danas ponavlja (ovaj
virus je bio “pa`ljivo” izolovan od strane istra`iva~a
krajem 1997. godine tako da je mogao da se
“prou~ava” - oni su prona{li nekoliko `rtava koji su
bili zale|eni ispod slojeva ve~itog leda u severnoj
Evropi), Pfisteria piscicida koja je desetkovala
rukavce i vodene puteve na isto~noj obali SAD-a,
sida i desetine drugih bolesti.5
Postoje ~ak problemi za one koji jedu meso sa
“zara`enim” proteinima (poznatim kao prioni),
otkri}e za koje je jedan nau~nik dobio Nobelovu
38
nagradu 1997. godine.6 Iako je ovo otkri}e u obliku
bolesti ludih krava u Velikoj Britaniji tokom 1980-ih
izazvalo svetsku zabrinutost zbog te naro~ite mani-
festacije priona, postoje i mnoge druge, i one se
{ire i me|u `ivotinjama koje ~ovek hrani i me|u
svetskom ljudskom populacijom.
^ak i u svetlu ovih i drugih ~injenica o potenci-
jalnim opasnostima i postoje}im nesre}ama izaz-
vanih na{im eksplozivnim rastom, oni koji ukazuju
da bi trebalo da razmotrimo i druge nepovoljne tren-
dove u}utkavaju se kao da su ludi ili ekolo{ki
fanatici, ili se odbacuju kao oni koji ignori{u osnove
ekonomije... ili kao da su “protiv rasta” stanov-
ni{tva. Me|utim, zapazimo da u}utkavanje sprovo-
de uglavnom oni na vrhu rastu}e piramide “bogat-
stva”, koji prete da uni{te na{u planetu.
Stvari mogu izgledati dobro jednostavno
zato {to mi ne vidimo ili ne ~ujemo {ta
se de{ava
Slede}i razlog zbog koga stvari mogu izgledati
dobro je to, {to generalno, ljudi su veoma nein-
formisani o stanju ostalog dela sveta. Knjiga objav-
ljena u Americi pod nazivom “Svetski almanah i
knjiga ~injenica” (World Almanac and Book of
Facts) ~ak ni ne navodi glad ili siroma{tvo kao ka-
tegoriju. Me|utim, ona sadr`i iscrpan spisak
ameri~kih kompanija, univerzitetskih profesora,
glumaca, ~lanova ameri~kog kongresa i sportista.
Kako je mogu}e da najprosperitetnija nacija na
Zemlji, sa daleko najrazvijenijim medijima, bude
tako neinformisana? To je jedno va`no pitanje.
U svakodnevnim vestima ~esto se reklamiraju
velike multinacionalne kompanije koje prednja~e u
uni{tenju `ivotne sredine, a tako|e me|u sto
najve}ih korporacija u Americi pet njih su vlasnici
39
televizijske mre`e koja emituje ve~ernje vesti, {to
nije mali razlog za{to su Amerikanci lo{e
informisani.
Mi moramo da pla}amo pretplatu na televiziju,
ali ona sada nije adekvatan na~in da saznamo {ta
se de{ava.
Tako|e, nije suprotno zakonu da novinske orga-
nizacije la`u stanovni{tvo. 14. februara 2003.
godine, apelacioni sud drugog distrikta na Floridi
odlu~io je da TV program Fox nije izvr{io krivi~no
delo kada je ova televizijska korporacija anga`ovala
novinarku D`ejn Ejkr (Jane Akre) da iznese la`nu
informaciju o onome {to zna. Ona i njen producent
(mu`) Stiv Vilson (Steve Wilson) napravili su
istra`iva~ki izve{taj koji je postavio pitanje o tome
kako mle~ne kompanije na Floridi tajno ubacuju u
krave hormon rBGH, koji je produkt genetskog
in`enjeringa napravljen od strane firme Monsanto.
“Svaki urednik ima pravo da sakrije istinu”,
kazao je Vilson, “i svaki reporter }e vam re}i da se
to de{ava s vremena na vreme kada sebi~ni
interes TV kompanija nadvlada interes javnog
mnjenja. Ali, kada televizijski menad`eri, koji nisu
novinari, imaju tako malo po{tovanja za javnu istinu
da oni anga`uju reportere da emituju la`nu infor-
maciju i izvr}u istinu da bi se ulagivali nekome ili
da bi izbegli neprijatnu informaciju od specijalnog
interesa koja obja{njava {ta se tu desilo, to je
trenutak da svaki odgvorni novinar ustane i ka`e:
‘Ne `elim u tome da u~estvujem.‘ To je ono {to
smo D`ejn i ja kazali na su|enju.”
Me|utim, oni su izgubili parnicu, a sud na
Floridi je sada u~inio zvani~nim transformaciju rani-
je po{tovane profesije novinarstva u profitabilno
propagandno sredstvo bogatih korporacija. Nakon
presude, Vilson je rekao: “@eleli smo da ka`emo
istinu potro{a~ima na Floridi o jednoj velikoj hemij-
40
skoj kompaniji i jednom mo}nom lobiju proizvo|a~a
mle~nih proizvoda koju su oni `eleli da sakriju od
javnosti. To je trebao da bude izve{taj za koji bi se
dobila nagrada. Mi smo nau~ili te{ku lekciju, a to
zna~i da vi danas mo`ete biti spaljeni kadgod TV
kompanije stave ve}u pa`nju na reklamu koja ide
tokom vesti nego na objavljivanje istinitih informa-
cija.”
Iako su Valter Kronkit (Walter Cronkite) i Ralf
Nejder (Ralph Nader) svedo~ili na su|enju Ejkrovoj
o va`nosti po{tenog izve{tavanja u demokratskom
dru{tvu, sud je odlu~io da je TV kanal Fox imao
pravo da naru~i da njihovi reporteri la`u ili da dobi-
ju otkaz. Reporteri {irom sveta gledali su ovo
su|enje sa zabrinuto{}u, i kada je presuda done-
ta, ure|iva~i programa “PR Watch” [eldon Ramton
(Sheldon Rampton) i D`on Strauber (John Strauber)
su rekli: “Novinari }e analizirati ovaj slu~aj i njegove
implikacije. Ako su TV program Fox i kompanija
Monsanto mogli da uni{te karijeru dvoje reportera,
isto se mo`e desiti svakom drugom.”
Tako|e, u svojoj nekorektnoj produkciji vesti,
ovaj medij nam pokazuje idealizovanu realnost, a
ne istinu o `ivotu na ovom svetu. Na primer, ljudi
besku}nici se retko vi|aju na televizijskim pro-
gramima. Me|utim, ta realnost je ono {to polako,
ali uo~ljivo, kao deo SAD-a po~inje da li~i na
posledice siroma{tva u Bombaju.
41

Ropstvo i sloboda
“Ropstvo je prva stepenica ka civilizaciji. Da bi se razvilo, potrebno je
da stvari budu mnogo bolje za neke, a mnogo gore za druge, pa onda
oni kojima je bolje mogu da se razvijaju na ra~un drugih.”
Aleksandar Hercen (Alexander Herzen, 1812-1870)
U ranijim poglavljima govorili smo o tome kako
je sve “sa~injeno od sun~eve svetlosti” i da je
mogu}nost pove}anja na{e sun~eve svetlosti (kroz
fosilna goriva) u~inilo mogu}im da se na{a popu-
lacija dramati~no uve}a u poslednjim vekovima.
Ropstvo je slede}e oru|e savremene civilizacije
i postoje istori~ari koji tvrde da bez ropstva
Mesopotamija, Egipat, Kina, Gr~ka, Rimsko carst-
vo, Otomansko carstvo, Evropa i Amerika ne bi
mogli uop{te da se pribli`e nivou svog bogatstva.
(Magazin “Science News” od 20. septembra 1997.
navodi da po “ovoj uticajnoj teoriji glavni konstruk-
cioni projekti i drugi aspekti slo`ene kulture nasta-
ju samo u poljoprivrednim dru{tvima koja imaju
striktnu hijerarhiju vladavine i mno{tvo oru|a u
robovima”.)
Ropstvo je jo{ jedan na~in uzimanja sun~eve
svetlosti, ovog puta uskladi{tene u ne~ijem telu,
koja se koristi u prilog eksploatatora.
Najranija pojava ropstva pojavila se u samoj
kolevci zapadne civilizacije - u Sumerskom carstvu
Mesopotamije, u plodnoj dolini gde je dana{nji Irak,
pre oko 4 hiljade godina. Postoje tako|e pisani
zapisi da su robovi bili centralni deo kulture Egipta,
42
Persije, Vavilona i Asirije, kao i brojni zapisi rops-
tva u Bibliji. U tim dru{tvima, ve}ina svih fizi~kih
poslova bila je obavljana od strane robova. Kako je
dru{tvo raslo i trgovina se razvijala, potra`nja za
robovima je rasla, vode}i ka Gr~kom i Rimskom
carstvu gde je bilo toliko veliko kori{}enje robova
da je ~ak, na vrhuncu svog razvoja, prose~na rim-
ska porodica imala bar jednog roba u ku}i, a prema
popisu iz Gr~ke iz 400. godine pre nove ere, cela
jedna tre}ina stanovnika Atine su bili robovi.
Kada je Aristotel govorio o vo|enju doma}instva
i su{tinskoj ulozi koju robovi igraju u pomaganju da
svako moderno doma}instvo ima dobar `ivot,
zapisao je:
“Hajde da po~nemo raspravu o odnosu gospo-
dara i roba... Za neke mislioce postojanje uloge
gospodara je ne{to veoma va`no... Po{to je svoji-
na deo upravljanja jednog doma}instva (jer bez
zadovoljavanja potreba, ~ak i obi~an `ivot, kao i
dobar `ivot, su nemogu}i), i po{to, ba{ kao i u
svakom obliku umetnosti je potrebno oru|e da bi
se odre|eni posao zavr{io, a u okviru oru|a imamo
ne`ivo i `ivo oru|e, tako je tako|e i jedno oru|e
deo svojine koje ima svoju svrhu u `ivotu ... svoji-
na je generalno grupa oru|a, a jedan rob je `ivi deo
svojine, i svaki rob je jedno oru|e koje slu`i za
razli~ite namene.”
Poku{avaju}i da opravda ropstvo kao oblik
upotrebe oru|a, Aristotel je ispustio su{tinski detalj
vezano za udeo koji su robovi davali civilizacijama
ranih kultura - robovi nisu bili oru|a, oni su pred-
stavljali pogonsku snagu, kineti~ku energiju, uskla-
di{tenu energiju, potro{nu energiju.
Od ranih civilizacija do sada{njih dana robovi su
~inili mnogo vi{e nego da su jednostavno obez-
be|ivali ono {to Aristotel naziva “dobar `ivot” za
svoje gospodare. Od afri~kih robova koji su skup-
43
ljali pamuk na jugu Amerike, do ruskih robova
uvezenih od strane Rimljana i Portugalaca oko
1000. godine da rade na planta`ama {e}era na
ostrvima Mediterana, pa do ropstva u vreme
Aristotela i pre njega, robovi su bili izvor snage, kao
u slu~aju konjske energije ili neke druge energije.
Od robova Rimskog carstva do preru{enih oblika
ropstva kao {to su kmetovi ili zavisni seljaci u sred-
njevekovnoj Evropi, ili jadne siroma{ne porodice u
Engleskoj za vreme vladavine kraljice Viktorije,
besplatna ili jeftina snaga le|a, ruku ili nogu bili su
vitalno gorivo za rast onoga {to nazivamo civilizaci-
ja i industrija. Jedan od najvrednijih artikala koje je
Kolumbo prona{ao, kada je pogre{io po pitanju
onoga {to mi danas zovemo Dominikanska Repub-
lika, bili su tada{nji domoroci. Tokom perioda od
dve decenije on je dovezao brodom na hiljade robo-
va u Evropu, u~Iniv{i na taj na~in sebe veoma
bogatim ~ovekom.
Interesantno je zapaziti da se ukidanje ropstva
u SAD-u poklapa sa razvojem {iroke dostupnosti
nafte. Ameri~ki robovi su pretvarali postoje}u
sun~evu svetlost (hranu) u rad koji je pokretao
motore dr`ave. Kada su ugalj, a zatim i nafta,
postali {iroko i jeftino dostupni, robovi su postali
manje va`ni jer smo sada imali ma{ine da ih
zamenimo sa njima, koje su mnogo efikasnije isko-
ri{}avale drevni izvor sun~eve svetlosti koji je bio
mnogo izobilniji nego postoje}a dnevna sun~eva
svetlost.
Glavni izvor robova za Rimljane bio je rat - oni
su pretvarali njihove pobe|ene “neprijatelje” u
robove. To je bio povod za osvajanje dalekih zema-
lja - ne samo da su nazad donosili prirodna bogat-
stva, kao {to su drvo i minerali, ve} su tako|e
dovodili i robove. Evropljani su prevezli brodom vi{e
od 12 miliona robova iz Afrike u Severnu i Ju`nu
44
Ameriku tokom perioda izme|u 1500. i 1880.
godine, a najvi{e u Brazil i ostrva izme|u Floride i
Venecuele.
Ve}ina ljudi do`ivljava Indijance kao ratnike na
konjima. Ali, ameri~ki Indijanci su bili pe{aci tokom
zadnjih nekoliko hiljada godina, dok [panci nisu
po~eli da koriste konje krajem 17. veka. “Sveti
pas” ameri~kih Indijanaca (to je bilo ime kako su
oni nazivali konje) je tada postao tovarna `ivotinja
i sredstvo transporta od strane ~lanova plemena
sa velikim prosperitetom i rastom populacije, {to
se stra{no i krvavo zavr{ilo kada su Evropljani sa
Istoka, pod “Manifestom Sudbine”, odlu~Ili da
uzmu tu zemlju za sebe.
Pored toga, uvo|enje jednog novog izvora
snage, jednog mnogo lak{eg i efikasnijeg na~ina za
pretvaranje postoje}e sun~eve svetlosti u rad - bira-
ju}i izme|u konja, robova i ma{ina na ugalj i naftu
- uvek je dramati~no menjalo civilizacije. Na sli~an
na~in, mi vidimo da je gubljenje tih izvora energije
bilo podjednako dramati~no, jer je direktno vodilo
ka padu i uni{tenju svake civilizacije u na{oj poz-
natoj istoriji, sve do Sumera.
Opstanak i prosperitet zavise od toga koliko je
sun~eve energije pod na{om kontrolom.
45

Kratak prikaz mogu}e budu}nosti:
Haiti i druga vrela mesta
“Budu}nost je izgra|ena od istih stvari kao i sada{njost.”
Simon Vejl (Simone Veil, 1909-1943)
“Kristofor Kolumbo nije samo otvorio vrata jednog Novog Sveta, ve}
je tako|e svima nama dao primer.”
D`ord` Bu{ (George H. W. Bush, ro|en 1924, govor iz 1989.)
Ako preletimo preko ostrva Hispanjola (Hispani-
ola) blizu Haitija, ostrva koje je Kolumbo posetio,
ono izgleda kao da je neko aparatom za zavariva-
nje spalio na njemu sve {to je zeleno. ^ak je i
okean oko glavnog grada Porto Prensa (Port-au
Prince) zagu{en nekoliko kilometara ljudskim
otpacima i erodovanim zemlji{tem. Iz vazduha to
izgleda kao da se lava izlila u more.
Istorija ovog malog ostrva je, na mnogo na~ina,
primer onoga {to se de{ava u celom svetu.
Kada je Kolumbo prvi put posetio ostrvo
Hispanjola 1492. godine, skoro celo ostrvo je bilo
prekriveno bujnim {umama. Na osnovu izve{taja
~lanova Kolumbove posade, kao {to je bio Miguel
Kuneo (Miguel Cuneo), Taino Indijanci koji su tu
`iveli imali su idili~an `ivot pre dolaska Kolumba.
Me|utim, kada su Kolumbo i njegova posada
do{li u drugu posetu ostrvu Hispanjola, oni su zaro-
bili oko 1600 lokalnih stanovnika koji su im iza{li
u susret da ih pozdrave. Kuneo je zapisao: “Kada
su na{i brodovi krenuli za [paniju mi smo poveli
1600 mu{karaca i `ena tih Indijanaca i ukrcali ih
na na{e brodove 17. februara 1495. godine.
Na{ima koji su ostali ([pancima koji su pravili
46
utvr|enje na ostrvu) bilo je re~eno da mogu da
uzmu bilo kog Indianca iz okru`enja, koliko god im
treba, {to su oni i ~inili.”
Kuneo ka`e da je uzeo za sebe jednu mladu
lepu karipsku devojku kao svog li~nog roba, koju je
dobio li~no od Kolumba, ali kada je poku{ao da
bude intiman sa njom, ona se “opirala svom svo-
jom snagom”. Pa je, na osnovu njegovih re~i, on
nju “nemilosrdno prebio i silovao”.
Uobi~ajena nagrada za Kolumbove ljude, sa nje-
gove strane, bio je da im dozvoli da siluju lokalne
`ene. Kad je po~eo da prevozi Taino Indijance kao
robove u druge delove sveta, trgovina robovima radi
seksa postala je va`an deo biznisa, kao {to je
Kolumbo i napisao jednom svom prijatelju 1500.
godine: “100 kastelanosa ({panski novac) se lako
dobija za jednu `enu koja }e da radi na njivi, i to
je dosta uop{tena cena po{to postoji mnogo trgo-
vaca koji tra`e devojke. One od 9 do 10 godina
starosti se najvi{e tra`e.”1
Iako je Kolumbo jednom istakao da su Taino
Indijanci kanibali, ni onda, a ni danas, nema
dokaza za tako ne{to. To je o~igledno bila pri~a
smi{ljena od strane Kolumba - koja se jo{ uvek u~i
u mnogim {kolama - da bi lak{e mogao da oprav-
da ropstvo ljudima. On je 1493. godine napisao
{panskom kralju: “Mogu}e je prodati sve robove...
Ovde imamo tako mnogo robova, i oni, kao i nji-
hovo drve}e, iako su `ivi vrede kao zlato.”
Me|utim, Taino Indijanci su odlu~ili da ne budu
samo dobri radnici na planta`ama koje }e [panci,
a kasnije i Francuzi, uspostaviti na ostrvu
Hispanjola. Oni su bili pogo|eni time da im njihova
zemlja i njihova deca budu oduzeti i poku{ali su da
se bore protiv osvaja~a. Po{to su o~igledno Taino
Indijanci stajali na putu {panskom progresu,
Kolumbo je tra`io da se oni disciplinuju. Za naj-
47
manji prekr{aj Indijancima je bio odse~en nos ili
uvo, tako da su oni prilikom povratka u selo mogli
da poka`u narodu na kakve su sve brutalnosti
[panci spremni. Kolumbo je pu{tao pse na njih,
nabijao ih na kolac od zadnjice do usta, i ubijao ih.
@ivot Taino Indijanaca je postao tako nepodno{ljiv
da, kako je Pedro de Kordoba (Pedro de Cordoba)
pisao kralju Ferdinandu 1517. godine u jednom
pismu: “Kao rezultat patnje i te{kog rada koji su
podnosili, ovi Indijanci su se odlu~ivali na
samoubistvo. @ene podvrgnute te{kom radu izbe-
gavaju da za~nu i ra|aju decu... Mnoge od njih,
kada zatrudne, preduzimaju ne{to da abortiraju.
Druge nakon poro|aja ubijaju svoju decu sopstve-
nim rukama, da ne bi ostala u tako te{kom rop-
stvu.”
Kona~no su Kolumbo, a kasnije i njegov brat
Vartolomej Kolumbo, kome je ostavio na upravlja-
nje ovo ostrvo, odlu~ili da pobiju sve Taino Indijan-
ce. Ve}ina nau~nika smatra da je pre dolaska
Kolumba populacija na ostrvu Hispanjola brojala
300.000 ljudi (to je bilo 1492. godine). Godine
1496. taj broj je pao na 110.000, na osnovu
popisa koji je izvr{io Vartolomej Kolumbo. Do
1516. godine, lokalno stanovni{tvo je palo na
12.000 ljudi, a na osnovu izve{taja Las Kasasa
(Las Casas) koji je bio tu, do 1542. godine manje
od 200 ljudi je ostalo `ivo na tom ostrvu. Do 1555.
godine, svi do jednog su bili mrtvi. (Danas nijedan
Taino Indijanac nije `iv - njihova kultura, narod i
geni su nestali sa ove planete.)
Kako je po~ela da se naseljava populacija robo-
va dovo`ena iz Afrike i koja je rasla sada na
Haitima, ljudi su po~eli da seku drve}e da bi pravi-
li obradivo zemlji{te i da bi koristili drve}e za vatru
prilikom kuvanja i grejanja vode. Kao rezultat,
drve}e danas prekriva manje od 1% Haitija. Razgoli-
48
}eno zemlji{te, izlo`eno ki{i i spiranju, {to je bilo
ubrzano kosinama postoje}ih brda, bilo je tako
temeljno erodovano da se pome{alo sa ljudskim
otpadom i formiralo otpadnu mrlju punih 6 kilo-
metara duboko u okean od grada Porto Prens.
Milioni ljudi su danas naseljeni u tim gradovima
koji predstavljaju veliki izvor veoma jeftine radne
snage za multinacionalne kompanije, kao i za jefti-
nu ku}nu uslugu i prostituciju dece i odraslih za
evropske i ameri~ke menad`ere postoje}ih korpo-
racija i povremene turiste.
Ono {to je ostalo iza Kolumba jeste `ivot na
Haitiju koji je vi{e nego siroma{an - on je o~ajan.
Jedan prose~an stanovnik ove provincije provede
vi{e od 16 sati dnevno u potrazi za hranom ili drve-
tom za vatru, a isti period vremena provede jedan
prose~ni stanovnik grada u potrazi za novcem ili
hranom sa otpada. Bolesti od kolere do side, brzo
se {ire u ovoj prenaseljenoj populaciji.
Iako je Haiti jedna od najsiroma{nijih dr`ava u
Zapadnoj Hemisferi, ona nije jedinstvena. Domini-
kanska Republika, koja se tako|e nalazi na ostrvu,
kre}e se u istom smeru, kao i ve}i deo Centralne
i Ju`ne Amerike.
Filipini - deca preturaju po otpadu u
potrazi za hranom
Kada je jedan istra`iva~ bio na Filipinima 1985.
godine, Ben Kerion (Ben Carreon), aktivni sve{tenik
i pisac popularnih tekstova za ~asopis “Manila
Times” odveo ga je na jedno od velikih gradskih
|ubri{ta. Miris je bio odvratan, vazduh prepun
insekata, a velika brda |ubreta koje truli rasprosti-
rala su se u daljini.
49
 Stajali su na toplom poslepodnevnom suncu, a
sve{tenik Ben je kazao: “Pogledaj pa`ljivo na vrh
one gomile otpada.”
Pogledao je u udaljenu gomilu i uo~io ne{to:
“Ona gomila se pomera”, rekao je.
“Ne, to su deca na njemu koja se kre}u”, rekao
je. “Hiljade njih. Njihove porodice `ive svuda naoko-
lo, a deca provode po cele dane preturaju}i po
otpadu da bi njihove porodice imale {ta da jedu.”
Sve{tenik Ben je otkriv{i armiju dece koja `ivi
me|u naslagama otpada zapo~eo program obrazo-
vanja za njih. Stotine njih je zavr{ilo srednju {kolu,
a desetine njih koled`e, kao rezultat njegovih napo-
ra. “Jo{ uvek, oni su kap u moru”, kazao mu je
nakon {to su se prvi put sreli. “Na{ posao je ogro-
man.”
Nepal: hodanje satima da bi se prona{lo
drvo
Sli~ne pri~e se mogu prona}i {irom sveta “koji
je u razvoju”. U zadnjih nekoliko decenija Nepal je
posekao 30% svojih {uma da bi ga upotrebio kao
gorivo i da bi to podru~je zamenio oranicama.
Tokom nekoliko hiljada godina ljudi su ovde `iveli u
plemenima, racionalno koristili brdovite terene koji
su obezbe|ivali dovoljan i predvi|en izvor hrane za
celu populaciju. Danas je ve}ina tog terena uni{te-
na pod dejstvom ki{a koje su erodovale brda u
Nepalu, {to nije bilo mogu}e dok su postojale
{ume.
@ene u Nepalu, kao i u ve}ini zemalja u razvo-
ju, jesu one koje su najodgovornije za sakupljanje
drve}a za ogrev, kao i za gajenje ili prikupljanje i
pripremanje hrane. Zbog rapidnog uni{tavanja {uma
u Nepalu, studije koje navodi [aron Kemp (Sharon
L. Camp) iz Komiteta za populacionu krizu (Popu-
50
lation Crisis Comitee) ukazuju da `ene Nepala
dnevno dodaju izme|u jednog i ~etiri sata normal-
nom 10-o~asovnom radnom danu u pe{a~enju do,
i od, dosta udaljenih izvora hrane. Sa aspekta sada
vidljive budu}nosti, ovi izvori, tako|e, bi}e iscrpljeni
i Nepal }e verovatno do`iveti sudbinu koju je
do`iveo i Haiti.
Zapadna Afrika: drve}e je pose~eno,
erozija je na delu, danas je to pustinja
Narod dr`ave Burkina Faso (ranije poznata kao
Gornja Volta) u zapadnoj Africi predstavlja slede}i
interesantan primer. Sa 18% ukupnog nacionalnog
dohotka koji se dobija od inostrane pomo}i,
Burkina Faso do`ivljava populacionu eksploziju gde
jedna `ena u proseku ima 7,2 dece. Iako je tokom
nekoliko hiljada godina ova dr`ava bila u stanju da
brine o svojim potrebama, ona je danas u stanju
da proizvede samo 40% svojih potreba u hrani.
Drvo za ogrev se uni{tava skoro 5 puta br`e nego
{to mo`e da se obnovi i `ene provode vi{e od pola
svog vremena kada su budne samo u potrazi za
vodom. Kako se zemlji{te ubrzano eroduje i posta-
je iscrpljeno, poljoprivrednici u dr`avi Burkina Faso
postaju dobre mu{terije za me|unarodne kompani-
je koje proizvode |ubrivo i koje imaju multimilio-
nerske prihode svake godine. Ali, to je kratkotrajno
re{enje problema tako da se ve}ina dr`avnog
zemlji{ta pretvorilo u pustinju u zadnjih 40 godina.
Godine 1984, od gladi je umrlo vi{e od milion
ljudi {irom Afrike, a Burkina Faso je bila jedna od
dr`ava koja je bila najte`e pogo|ena. U svom govo-
ru 1992. godine Dr Kemp je citirao farmera iz
Burkine Faso, D`on Mari Zavadoga (John Marie
Zawadogh) ~ija se polovina zemlji{ta pretvorila u
pustinju. On je kazao: “U vreme mog oca, `itarica
51
proso je ispunjavala sve na{e ambare, a zemlji{te dana nakon {to se kamioni zaustave i benzinske
je bilo dublje od ljudskog tela pre nego {to se pumpe isprazne.
dolazilo do stene. Danas mi moramo da kupujemo Jedan ~ovek koji se bavi morskim `ivotinjama
hranu, a zemlji{te nije deblje od moje ruke... Kada jednom je rekao da je rakove mogu}e polagano
smo bili deca, {uma je bila svuda oko nas, tako skuvati. “Ako ih stavi{ u {erpu sa hladnom vodom
debela da niste mogli da pro|ete kroz nju. i onda uklju~i{ ringlu na malu temperaturu, kada se
Postepeno je deo po deo nje bio ogra|ivan i se~en, voda zagreje oni }e odmah zaspati i onda ih je
dok se svi delovi nisu posekli, tako da danas mogu}e skuvati”, kazao je. “Ukoliko rakove stavite
imamo prazan prostor koji ovde vidite.” u klju~alu vodu oni }e se bacakati na sve strane.”
SAD nisu druga~ije. Od 1950. godine SAD su Sli~no kao i rakovi, ljudi imaju tendenciju da ne
izgubile jednu tre}inu svog zemlji{ta. Ipak, ljudi su primete promene u svojoj “vodi”, sve dok se one
i dalje nesvesni problema koji ovde postoji, kao i odvijaju postepeno. Za jednog Amerikanca, ubaci-
svuda u svetu. Za{to? vanje u “vru}i lonac” Haitija ili Burkine Faso izaz-
valo bi {ok. Cela planeta je u tom istom loncu i
mada postoje lokalne ta~ke koje su toplije od osta-
Mi uo~avamo nagle promene, ali ne i lih, na{ “lonac” se zagreva globalno.
polagane
Godine 1976, jedan bra~ni par kupio je
zemlji{te od 80 jutara u severnom Mi~igenu,
misle}i da }e do}i vreme kada }e biti potrebno da
proizvode hranu za sebe. @iveli su u Detroitu kada
je do{lo do arapskog embarga na naftu 1973.
godine, pra}eno Timstersovim udarom na rast cene
gasa i ekonomskim kontrolama koje je primenio
Nikson u poku{aju da spre~i ekonomsku katastro-
fu. Za jednu sedmicu ili vi{e tokom 1973. godine
bilo je malo ili nimalo hrane na policama prodavni-
ca u Detroitu. Oni se se}aju da su ~ekali 4 sata u
redu da bi kupili sledovanje od 20 litara benzina. I
tada je bilo jasno da je ceo sistem na staklenim
nogama i da bi veliki gradovi mogli da upadnu u
smrtonosnu zamku ako se desi ekonomski kolaps.
Stvari su se pobolj{ale kada su Arapi ponovo
otvorili slavine, ali ostao im je u se}anju prizor u
pozadini doga|aja u Detroitu, taj stravi~ni prizor u
{ta se jedan grad mo`e pretvoriti za samo nekoliko

52 53

Smrt drve}a
“Razvoj civilizacije i industrije uvek se pokazuje tako aktivnim u
uni{tavanju {uma, da sve {to se ~ini za njihovo o~uvanje i razvoj pot-
puno je bezna~ajno.”
Karl Marks (Karl Marx, 1818-1883), “Kapital” (Das Capital, 1867)
Mi smo ve} u~inili nepovratno (za vreme na{eg
`ivota) o{te}enje tla, vode, vazduha i `ivotnih obli-
ka na Zemlji.
Vi{e od 75% obradivog tla, koje je postojalo, pre
nego {to su Evropljani prvi put kolonizovali Ameri-
ku, je sada uni{teno, i u~injena su velika o{te}enja
vodenog ciklusa se~om na{ih {uma. U ovom
poglavlju analizira}emo to pitanje i videti {ta to
zna~i za na{u budu}nost.
Spaljivanjem drve}a, uglja i nafte mi momental-
no unosimo vi{e od 6 milijardi tona ugljenika u
atmosferu svake godine, {to predstavlja eksploziju
u pore|enju sa 1,6 milijardi tona koje smo oslo-
ba|ali 1950. godine. Taj ugljenik (ve}im delom u
obliku gasa ugljen-dioksida) stvara omota~ koji
uzrokuje efekat staklene ba{te, za koji Ujedinjene
Nacije i upu}eni nau~nici veruju da }e izazvati
izuzetno ekstremne klimatske uslove {irom sveta.
Proizvodnja `itarica i hrane, i u Americi i u
ostatku sveta, dostigla je vrhunac 1980. godine (i
od tada polagano opada), dovode}i i do rekordnih
zarada poljoprivrednih kompanija i do najra{irenijih
oblika gladi i umiranja od gladi u istoriji ove plane-
te.
54
Slika 2. Izbacivanje ugljenika u atmosferu zbog
spaljivanja fosilnih goriva
Milioni tona ugljenika
Izvor: Worldwatch Institute, Oak Ridge National Laboratory
Kako je mogu}e da na{e nau~no znanje, koje je
realno i donosi opipljive rezultate, tako|e vodi ka
uni{tenju na{e egzistencije? Odgovor je da se ti
opipljivi rezultati ostvaruju u izolovanim i speci-
fi~nim podru~jima, a njihova korist se posti`e tako
{to se zadu`ujemo za budu}nost - tro{enjem
jednog dela sistema da bi se zadovoljio drugi.
Drve}e
Kada sam bio u osnovnoj {koli u~ili smo da
okeani i {ume predstavljaju glavni izvor kiseonika
na na{oj planeti. Ispostavilo se da, bar za one
organizme koji udi{u vazduh, to je samo delimi~no
ta~no. Okeani daju manje od 8% atmosferskog
kiseonika i to se rapidno smanjuje. Danas postoje
milioni hektara okeana koji umiru zbog izlivanja
otrovnog |ubreta ili zbog promena u temperaturi
55
vode, tako da okeani sada postaju oni koji TRO[E
kiseonik.
Na primer, u januaru 1999. godine odr`an je
miting Ameri~kog udru`enja za unapre|enje nauke
(American Association for the Advancement of
Science), kada su izve{ta~i izvestili da 18.000
kvadratnih kilometara “mrtve zone” u Meksi~kom
zalivu je udvostru~no po svojoj veli~ini od 1992.
godine, ostavljaju}i veliko podru~je li{eno riba,
rakova i svakog drugog oblika `ivota, osim nekoliko
bakterija kojima odgovaraju uslovi `ivota sa malo
kiseonika. Uzrok toga je, na osnovu izjave uni-
verzitetskog profesora Ota Deringa (Otto Doering)
povezan sa 6,5 miliona metri~kih tona azota koje
se baca svake godine kao |ubrivo na poljoprivred-
na zemlji{ta SAD-a od strane farmera koji inten-
zivno praktikuju najnovije poljoprivredne metode. Taj
azot pronalazi svoj put do hiljada vodenih tokova
koji se ulivaju u reku Misisipi (koja sama navodn-
java oko 40% kompletnog kopna SAD), a tako se
ulivaju i u Meksi~ki zaliv.
I dok je ova Mrtva zona Meksi~kog zaliva dobro
prou~ena jer se nalazi nedaleko od obale SAD-a,
sli~ne okeanske mrtve zone eksplodiraju {irom sve-
ta, ugro`avaju}i lovljenje ribe i remete}i sveukupni
ekosistem okeana na Zemlji. Ove mrlje na taj na~in
zna~ajno smanjuju ionako mali doprinos kiseonika
atmosferi koji tradicionalno obezbe|uju okeani.
Tako je drve}e, ispostavlja se, GLAVNI izvor
prera|enog kiseonika u atmosferi. Ono predstavlja
plu}a na{e planete. Jedno razvijeno drvo bora ili
nekog drugog sli~nog drveta ima povr{inu listova
koja mo`e pokriti od jedne ~etvrtine jutra do preko
tri jutra, zavisno od vrste drveta. Drve}e ki{nih
{uma ima povr{inu listova koja pokriva vi{e od 40
jutara po drvetu. Kroz ovakvu veliku povr{inu sun~e-
va svetlost se koristi kao izvor energije koji pokre}e
56
pretvaranje ugljen-dioksida u kiseonik i biljnu mate-
riju (kori{}enjem ugljenika). Drve}e doslovno udi{e
ugljen-dioksid kroz tu svoju veliku povr{inu listova,
nakon {to ga mi izdahnemo kao biolo{ki otpad, i
izdi{e kiseonik kao svoj biolo{ki otpad. Bez drve}a,
na{a atmosfera bi postala otrovna za nas i po{to
ki{ne {ume imaju mnogo ve}u povr{inu listova
nego na{e obi~no drve}e, ki{ne {ume na{eg sveta
obezbe|uju vi{e kiseonika nego {to mi udi{emo
dok ~itamo ovu stranicu.
Iako ovo predstavlja najobi~nije znanje, to je
zaista jedno od najva`nijih funkcija koje drve}e
obavlja; drugi detalji o ulozi drve}a u na{em
opstanku su manje poznati.
Korenski sistem kao “vodena pumpa”
Jedno drvo ki{nih {uma povu}i }e na gore vi{e
od 11 miliona litara vode kroz svoj korenski sistem
i osloboditi je kao vodenu paru tokom svog
`ivotnog veka. Iako to izgleda kao da }e drvo iscrp-
sti svu vodu iz zemlje, upravo je suprotno ta~no -
drve}e uvla~i vodu u zemlji{te, {to predstavlja prvi
korak u slo`enom ciklusu koji spre~ava zemlji{te da
postane pustinja.
Bez {umskog zemlji{ta koje pumpa milione tona
vode u atmosferu, bilo bi manje vlage koja bi se
oslobodila u atmosferu da se kondenzuje u oblake
i da kasnije da ki{u. Rezultat je da tamo gde je
nekada bila {uma, a danas je razgoli}en teren,
ki{e dugo ne padaju i po~inje proces formiranja
pustinje. To se de{ava tokom ve}eg dela severne i
isto~ne Afrike, dovode}i do velikih gladi. Kako ki{e
prestaju da padaju, usevi propadaju, gornji sloj
zemlji{ta nestaje i ono {to ostaje jeste pustinja.
(Ve}i deo ki{e koja pada na zemlji{ta koja nisu pod
{umom se ili upija i postaje podzemna voda ili se
57
transportuje du` odvodnih kanala, jarkova, bujica i
reka, i eventualno uliva u okean. Na na{im konti-
nentima jedino drve}e efikasno prenosi velike
koli~ive vode nazad u atmosferu. Radi upore|enja,
zamislimo o isparavanju sa jezera velikog 40 jutara.
To mo`e izgledati kao da se tu isparava mnogo
vode u atmosferu, ali tih 40 jutara je tako|e
povr{ina isparavanja listova na samo jednom
velikom drvetu.)
Dok ovo ~itamo, vi{e od 1500 jutara kopna }e
postati pustinja {irom sveta svakog jednog sata,
velikim delom zbog uni{tenja {uma. Ukupna
koli~ina ki{nih {uma koja je preostala na na{oj
planeti je otprilike kao povr{ina kontinentalnog dela
SAD-a, i svake godine povr{ina veli~ine dr`ave
Florida se pose~e i trajno uni{ti.
Sa|enje mladog drve}a ne mo`e da vrati
vodu u zemlju
Drvna industrija prikazuje reklame u kojima
{umski radnici sade mlado drve}e nakon se~e
{uma, ali to je potpuno pogre{na informacija kada
je u pitanju vodeni ciklus. Oni mogu dobro da
zamene drve}e, ali }e stvoriti prazninu od nekoliko
decenija u vodenom ciklusu.
Slede}i problem je {to oni uspostavljaju
ekolo{ko uni{tenje sa|enjem iste vrste na terenu
na kojem je pose~ena {uma. Kada je cela {uma
sa~injena od iste vrste drveta, i sva je iste starosti,
ona nije otporna na gusenice koje jedu drve}e,
bube i gljive, kao {to mo`emo videti u brojnim
{umama u Severnoj Americi i Evropi.
Se~enjem hiljada tona biomase {ume (potpuno
izraslog drve}a) i zamenjivanjem sa malim sadnica-
ma ~ini se malo za podru~ja koja zahtevaju atmos-
fersku vlagu za proizvodnju ki{e. ^ak i da se vre-
58
menom {uma regeneri{e, ekolo{ka raznolikost i
prirodna flora i fauna regiona je desetkovana po{to
je raznolikost brojnih biljnih vrsta zamenjena sadni-
cama iste vrste koju zasa|uju {umski radnici. Ali,
nisu samo drvne kompanije te koje su odgovorne
za uni{tenje {uma na na{oj planeti.
Drve}e za {nicle - se~enje {uma da bi
Amerikanci imali {niclu sa~injenu od 99%
mesa
Na osnovu izve{taja iz 1996. godine od strane
Konsultativne grupe za me|unarodna poljoprivredna
istra`ivanja (Consultative Group on International
Agricultural Research) koje su sponzorisali Svetska
banka i Ujedinjene Nacije, “72 jutra ki{nih {uma se
uni{ti svakog minuta”, uglavnom od strane siro-
ma{nih ljudi koji rade za multinacionalne kompani-
je, koji seku i spaljuju {ume da bi stvorili poljo-
privredne terene ili pa{njake “za rast goveda koja
se izvoze za SAD”.
Ovaj gubitak od 38 miliona jutara godi{nje
uni{ti}e sve svetske ki{ne {ume za vreme na{ih
unuka, ako se nastavi tom stopom. Kraj se, buk-
valno, ve} vidi.
Portparol Svetske banke je kazao da ova studi-
ja ukazuje da siroma{tvo i prenaseljenost pred-
stavljaju glavne faktore koji vode ka uni{tenju tih
{uma, koje su tako va`ne za odr`avanje `ivota ljudi
na ovoj planeti. On je non{alantno pre{ao preko
uloge velikih poljoprivrednih korporacija.
Dok se ki{ne {ume, kojima su potrebni vekovi
da izraste, uveliko seku i drvo se prodaje, one se
~esto jednostavno pale i ne regeneri{u ponovo,
naro~ito ako se nalaze na mestima gde je nepo-
voljno uzimati drvo za tr`i{te. “Slobodno” drvo je
59
obi~no samo dodatna premija, brza zarada za
farmera koji je koristi da kupi neko rasno tele.
Naj~e{}i razlog za{to ljudi uni{tavaju ve}inu
{uma Srednje i Ju`ne Amerike jeste pohlepa biznis-
mena - ameri~ka navika za mesom obezbe|uje
ekonomski bum za ran~ere multinacionalnih kom-
panija i to je glavni razlog u pozadini uni{tenja trop-
skih ki{nih {uma na ovom prostoru. Siroma{ni
farmeri, kao i farmeri unutar zadruga, u~estvuju u
poljoprivredi tipa “poseci i zapali”, seku}i drevne
{ume da bi zasejali jednostavan usev - travu za
krave.
Kao {to je D`on Robins (John Robbins) istakao
u svojoj knjizi “Hrana za Novu Ameriku” (Diet for a
New America): “SAD uvozi 100 miliona kilograma
govedine svake godine iz El Salvadora, Gvatemale,
Nikaragve, Hondurasa, Kostarike i Paname - dok
prose~ni stanovnik u tim zemljama jede manje
mesa svake godine nego prose~na ameri~ka ku}na
ma~ka.”1
Ovo uni{tavanje {uma u Ju`noj Americi za ham-
burgere je naro~ito zabrinjavaju}e kada vidimo da
ovo veoma ekonomski krhko podru~je sadr`i 58%
ukupnih svetskih ki{nih {uma (19% je u Africi, i
23% u Okeaniji i Ju`noj Aziji).
Uni{tavanje {uma uklanja korenje, {to
negativno deluje na podzemne vode i
vodeni ciklus
Slede}i problem vezan za uni{tavanje {uma
jeste gubljenje pija}e vode.
Pija}a voda pada sa neba i ulazi u zemlju. Na
dubljim nivoima voda ~esto poprima (od zemlji{ta)
visoke koncentracije rastvorenih minerala, naro~ito
soli. Drve}e dosti`e duboko u zemlju, povla~i na
gore vlagu koja se nalazi odmah iznad tih voda sa
60
solima i pumpa je u atmosferu, koriste}i minerale
da o~vrsne svoje tkivo. To uklanjanje vode iz zem-
lji{ta stvara tok na dole, u zemlji{te, jer slatka voda
pada sa neba na zemlju. Ova cirkulacija ~ini da
zemlji{te bude zdravo.
Me|utim, kada se drve}e pose~e, mnogo slani-
ja voda po~inje da se kre}e na gore, ulaze}i u sve
vi{e i vi{e nivoe zemlji{ta. Kada ova slana voda
dostigne nivoe od nekoliko metara ispod povr{ine
zemlje, preostalo drve}e postaje imunolo{ki
uni{teno, ba{ kao pacijent oboleo od side, i tako
podlo`no parazitskim infekcijama. Rezultat toga
vidimo u najezdama buba i gljivi~nim infekcijama,
kao {to su bolest “r|a” i “snet”, koje uni{tavaju
drve}e {irom sveta.
Ljudi ~esto puta misle da su bube, gusenice,
moljci i gljivi~ne infekcije spoljni agensi koji ~ine da
{ume umiru, i deluju na njih masovnim posipanjem
insekticida i preparata protiv gljivica, ili sleganjem
ramenima i izjavljivanjem da se ni{ta ne}e desiti.
Ali, u zdravim {umama takve pojave su retke, kao
{to su kod zdravih ljudi infekcije retke. Jedan razlog
za{to {ume u Evropi i SAD, koje su sastavljene od
vi{e vrsta drve}a i imaju regione drve}a razli~ite
starosti, umiru pod takvim uslovima, jeste zato {to
su ve} oslabljene ljudskim ispumpavanjem ve}eg
dela povr{inske vode, padanjem kiselih ki{a na njih
i uni{tavanjem okolnih {uma.
U Evropi, procenat kopna koji je pod {umom
redukovan je na 27%, u Aziji na 19%, a u Severnoj
Americi (uklju~uju}i velike {ume Kanade) na 25%.
Svetsko zamenjivanje {uma sa pa{njacima za krave
je postalo toliko veliko da danas Engleska, koja je
siroma{na sa drve}em, u nekim delovima koristi
aktivni ugalj na~injen od spaljenih kravljih kostiju
umesto tradiocionalnog aktivnog drvenog uglja za
pre~i{}avanje gradskih zaliha vode. Reaguju}i na
61
proteste vegetarijanaca iz Jork{ira u Engleskoj,
kompanija za proizvodnju vode u Jork{iru je istakla
da su te kosti uvezene iz Indije, jer nisu bili u sta-
nju da plate drveni aktivni ugalj, a Aso{ijeted Pres
je citirao njihovog slu`benika koji je rekao: “Ne
mo`emo da proizvedemo toliko vode koja zadovo-
ljava potrebe svih ljudi.”2 Od 1997. godine, aktivni
ugalj dobijen od kostiju krava, koji je jeftiniji ~ak i
nakon pla}anja prevoza iz Indije, koristi se u deset
fabrika za pre~i{}avanje vode, a ova kompanija
planira da izgradi jo{ {est ovakvih fabrika u nared-
nim mesecima.
Kada slana voda nastavi da se izdi`e i dostigne
~etvrt do pola metra ispod povr{ine, usevi po~inju
da umiru. I kada takva voda do|e do povr{ine zem-
lje, zemlji{te postaje nesposobno da podr`i vege-
taciju i po~inje stvaranje pustinje.
Suo~avaju}i se sa ovom rastu}om krizom salini-
teta tla, farmeri od Kalifornije preko Evrope do
Australije po~eli su da postavljaju duboke pumpe
za vodu da bi uklonili ovu vodu bogatu solima, koju
je drve}e nekada upijalo sa velikih dubina. Ovakav
posao je samo kratkotrajno re{enje, jer na du`e
staze to }e u~initi problem jo{ gorim, po{to se ta
voda ne}e vra}ati u atmosferu, kao {to je to bio
slu~aj sa vodom iz drve}a, ve} }e se ispu{tati u
vodene tokove gde }e ih trovati na njihovom putu
do mora. Rezultat }e biti dalje stvaranje pustinja,
kao i trovanje reka i jezera.
Kontaminacija podzemne vode sa mineralima i
solju predstavlja problem i za `edne ljude. U
mnogim delovima sveta gradska pija}a voda je tako
slana da postaje opasna. Ve}ina ameri~kih i evrop-
skih gradova ima vodu koja je u najmanju ruku
neukusna. Rastvoreni nivo soli od 1300 ppm (mili-
onitih delova) jeste ta~ka gde ljudi postaju bolesni
62
i dobijaju vrtoglavicu od pija}e vode - u mnogim
mestima sada{nji nivo je dostigao 1000 ppm.
Gubljenje drve}a ne zna~i samo gubljenje pos-
toje}eg obradivog zemlji{ta zbog velikog saliniteta i
stvaranja pustinja, ve} tako|e budu}ih zemlji{ta.
Korenje ve}ine biljaka dopire samo do povr{inskih
delova zemlji{ta, koriste}i ga za mehani~ku potporu
i kao medijum iz koga izvla~i hranljive sastojke i
vodu. Me|utim, drve}e ima duboko korenje koje
drobi stene na dubljim nivoima, pomeraju}i ga
polako ka povr{ini, i plitko korenje koje drobi stene
na povr{ini. Ono tako|e pokre}e na gore minerale
koji poma`u drve}u da izgradi svoju biljnu materiju.
Kada li{}e opadne, ono formira su{tinski va`nu
komponentu zemlji{ta.
Rezultat ovog delovanja korenja drve}a jeste
formiranje novog povr{inskog zemlji{ta. Potrebno
je, u proseku, oko 400 godina da jedna {uma
stvori 30 centimetara povr{inskog zemlji{ta koje je
u stanju da podr`i useve. Bez {uma je skoro
nemogu}e stvoriti obradivo zemlji{te. Ovo tako|e
pokazuje koliko je kratkovida poljoprivreda tipa
“poseci i zapali”, gde se nekoliko desetina cen-
timetara povr{inskog zemlji{ta izla`e paljenju {uma,
a zatim koristi za poljoprivredu tokom kratkog vre-
menskog perioda od nekoliko godina.
Po{to bez obradivog zemlji{ta ne mo`emo imati
useve, to zna~i da treba da budemo zabrinuti i zbog
gubljenja drve}a koje stvara obradivo zemlji{te i
zbog gubljenja samog zemlji{ta. Umesto toga, vi{e
od 300 tona povr{inskog zemlji{ta se gubi u svetu
svakog minuta, dok vlade i poljoprivredne korpo-
racije koje proizvode ve}i deo ameri~kih useva
gledaju na to druga~ije.
Zbog rasta prose~ne temperature usled global-
nog zagrevanja, `ivotni ciklus buba koje `ive na
Aljasci smanjen je sa dve godine na jednu godinu
63
za njihovu reprodukciju. To je dovelo skoro do
udvostru~avanja populacije tih buba {to uni{tava
nekoliko miliona jutara {ume na Aljasci.
[ume su ina~e ugro`ene {irom sveta.
Ni{ta kao drve}e ne mo`e da prika`e bogatu,
slo`enu i me|uzavisnu prirodu na{e `ivotne sre-
dine, ali to drve}e se i dalje se~e i spaljuje.
Posledice toga su pogor{anje na{e situacije u ovim
poslednjim satima tro{enja drevne sun~eve svet-
losti - imamo manje kiseonika koji se osloba|a sa
povr{ine listova, manju cirkulaciju u vodenom cik-
lusu i pove}anje procesa nastanka pustinja, dok u
isto vreme spaljivanjem se osloba|a vi{e ugljenika
u atmosferu. Ove ~injenice ukazuju o~iglednim da
ljudi (bar oni koji kontroli{u te procese) ne shvata-
ju kakve su posledice njihovog pona{anja u na{em
ekosistemu. Ali, takva dominacija nad resursima
slabi na{u poziciju tako|e na jo{ jedan na~in - isti
mentalitet uni{tavanja koji je uni{tio Taino Indijance
(i ostale populacije koje su bile pod dejstvom agre-
sora), uni{tava ostale vrste organizama sa do sada
nezabele`enom stopom, izazivaju}i novu promenu
stanja do ~ijeg oporavka }e te{ko do}i.
64
Izumiranje - raznolikost
podr`ava opstanak
“Nacija koja uni{tava svoje zemlji{te, uni{tava samu sebe.”
Frenklin Ruzvelt (Franklin D. Roosvelt, 1882-1945)
Suo~avamo se sa velikim gubitkom raznolikosti
- od ekolo{kih pa do ekonomskih sistema. Sredi-
nom 1996. godine do{lo je do elektri~nog kolapsa
u ve}ini zapadnih dr`ava SAD-a, ostavljaju}i milione
ljudi bez elektri~ne energije skoro ceo dan. Bolnice
su morale da koriste agregate, ljudi su bili
zarobljeni u liftovima u stotinama gradova, a mnogi
su se preznojavali bez klima ure|aja po{to su tem-
perature u regionu prelazile 38 stepeni Celzijusa.
Ispostavilo se da je kolaps energetskog sistema
bio izazvan od strane nekoliko drve}a u Oregonu
koje nije bilo adekvatno potkresano. Tog toplog
dana, neki duga~ki elektri~ni kablovi su po~eli da
se izdu`uju i savijaju, kako se metal {irio usled
toplote. Kablovi su se spustili me|u drve}e, {to je
izazvalo da pregori deo elektri~ne mre`e na
severozapadu zemlje. Po{to je ovaj deo mre`e
snabedvao elektri~nom energijom podru~je
Kalifornije i Nevade, gubitak ovog dela napajanja
izazvao je preoptere}enje mre`e sistema i on je
prestao da radi. Svaki put kada su poku{ali da ga
pokrenu, sistem je padao, sve dok in`enjeri nisu
prona{li spr`eno drve}e i popravili sistem u dr`avi
Oregon. Tako|e, i 2003. godine do{lo je do velikih
65
prekida struje i u severoisto~nom delu SAD-a i u
celoj Italiji.
Ovaj domino efekat pokazuje kako jedna prome-
na u jednom delu nekog slo`enog sistema mo`e
proizvesti velike promene u celom sistemu. To je
odavno poznato elektroin`enjerima - tako imamo
tranzistore koji su u stanju da poja~aju slabu stru-
ju sa igle fonografa u jak zvuk spikera. Ali, ve}ina
ljudi ne shvata kako su krhki ljudski i ekolo{ki sis-
temi.
Kada su sistemi mali, lokalni i svuda
razbacani, oni su relativno otporni na
kolaps
Kada su se ljudi grejali na drva, koristili sun~evu
svetlost i sve}e kao izvor svetlosti, i proizvodili i
tra`ili hranu za sebe lokalno, problem u jednom
delu dr`ave imao je mali uticaj na druge delove
dr`ave.
Na sli~an na~in, kada su ljudi proizvodili i jeli
raznovrsnu hranu, oni nisu bili pogo|eni nestankom
jedne vrste. Ali, u Irskoj, kada su ljudi prihvatili
krompir kao glavni izvor ishrane, nestanak tog
useva doveo je do velike gladi 1846. godine.
Amerika (i ve}ina ostalog sveta) `ivi na principu
centralizacije servisa i proizvoda. Iako postoji preko
15.000 poznatih jestivih biljaka koje rastu u
Severnoj Americi, ve}ina Amerikanaca jede u prose-
ku manje od 30 biljaka godi{nje i manje od 50
tokom celog svog `ivota. I po{to se velike povr{ine
obradivog zemlji{ta zasejavaju istim (~esto hibrid-
nim) usevom, ovaj veliki teren samo ~eka da bude
inficiran.
Ve}inu proizvodnje na{e hrane obezbe|uje mali
broj velikih kompanija. Ove firme dr`e na{e pre`iv-
ljavanje u svojim rukama. (Termin “velike kompani-
66
je” nije preteran: proizvodnja hrane je mnogo unos-
niji posao nego {to ve}ina ljudi misli, ~vrsto je kon-
trolisan i nema konkurenciju. Na primer, dve kom-
panije, “Kargil” (Cargil) i “Kontinental” (Continental)
kontrolisale su 50% celokupnog izvoza `itarica SAD-
a u 1994. godini, u godini kada su `itarice SAD-a
sa~injavale 36% svetskog izvoza p{enice, 64% svet-
skog izvoza kukuruza, je~ma, {e}erne trske i ovsa,
i 40% svetskog izvoza soje.)
I zaista, oni su tako svesni te ~injenice da su
internacionalno ukr{teni mnogi hibridi da bi dali
sterilno seme tako da farmeri moraju da kupuju
novo seme svake godine. (Ako vam je te{ko da to
poverujete, razmotrite slede}i slu~aj: u poslednjim
decenijama nekoliko farmera je krivi~no gonjeno
zbog kra|e, od strane kompanija za proizvodnju
semena, jer su zadr`ali jednu koli~inu semena iz
njihovih plodova da bi zasejali nove useve idu}e
godine, a drugi {to su posedovali seme, koje se
prenosi vetrom, sa polja drugih farmera gde su bili
zasejani genetski modifikovani usevi.)
Normalna ili “pozadinska” stopa nestanka vrsta
je jedna vrsta na ~etiri godine, prema Ri~ardu Likiju
(Richard Leakey). Ova stopa nestanka vrsta je
mo`da bila konstantna tokom nekoliko hiljada godi-
na, tako da je na{a planeta gubila u proseku 25
vrsta na svakih 100 godina, ili 250 vrsta na sva-
kih 1000 godina - sve do 20. veka. Sa sada{njom
stopom uni{tavanja ekosistema od strane ~oveka,
planeta Zemlja je izgubila jednu ~etvrtinu biljnih i
`ivotinjskih vrsta u zadnjih 100 godina.
Zbog prisustva vi{e od 5 milijardi ljudi na na{oj
planeti, mi gubimo vrste organizama sa stopom od
17.000 do 100.000 godi{nje (zavisi kojeg autora
citirate).
To se, ka`e Liki, mo`e okarakterisati kao masov-
no izumiranje i poreme}aj celokupne ravnote`e u
67
prirodi. I dalje, on iznosi bez uvijanja, da `ivotinje
na vrhu piramide - koje izazivaju smanjivajne onih
vrsta koje ih podupiru i kojima se hrane - }e se vrlo
brzo suo~iti sa masovnim izumiranjem ako se
stvari ne promene radikalno i rapidno.
Socijalna raznolikost je, tako|e, oblik
patnje
Grabljivi na~in na koji mi uni{tavamo druge vrste
se odra`ava, i delimi~no je uzrokovan, opsednu-
to{}u na{e kulture za akumuliranjem bogatstva,
~esto bez obra}anja pa`nje na posledice koje }e ta
akumulacija izazvati na ekosistem i druge ljude.
Ako je preotimanje `ivotnih zaliha od drugih vrsta
dozvoljeno, za{to ne otimati `ivotne zalihe ljudima?
Ako je eksploatisanje drugih vrsta dobra stvar,
za{to ne eksploatisati i druge ljude? Razmotrimo
slede}e podatke Razvojnog programa (Development
Program) Ujedinjenih Nacija:
- Razlika u bogatstvu izme|u svetski najbogati-
jih i najsiroma{nijih ljudi polako je rasla tokom prve
dve tre}ine ovog veka. Ali, 1960. godine, po~ela je
eksplozija: od tada pa do 1989. godine, distanca
izme|u bogatih i siroma{nih se udvostru~ila.
- Godine 2003, najbogatiji ljudi, njih oko 20%
svetske populacije, kontrolisalo je vi{e od 87%
svetskog bogatstva, dok su najsiroma{niji, koji ~ine
petinu sveta, imali samo 1,4% svetskog bogatstva.
To je odnos 60 : 1 u korist bogatih. Mi smo se pri-
bli`ili toj neravnote`i neposredno pre kolapsa rob-
nih rezervi godine 1929. (oko 40 : 1), ali nikada
do tada takva neravnote`a nije vi|ena u “demokrat-
skim” ekonomijama koje opstaju, iako je ~est
slu~aj da neke ekonomije pre|u iz demokratske u
diktatorsku ili anarhijsku, kao {to je slu~aj sa broj-
68
nim afri~kim nacijama, Nema~kom od pre 2. svet-
skog rata, Francuskom od pre revolucije, itd.
- Dr`ave severne hemisfere (Severna Amerika,
Evropa, severna Azija) sadr`e oko 25% svetske
populacije, ali one tro{e vi{e od 70% ukupnih svet-
skih rezervi energije, jedu vi{e od 60% svetske
hrane i tro{e vi{e od 85% svetskog drveta.
- Iako ~ovek akumulira bogatstvo i tro{i izvore
neverovatno veliko stopom, hiljade ljudi umire od
gladi {irom sveta svakog sata.
Akumulacija sile i bogatstva u rukama nekoliko
veoma bogatih pojedinaca i multinacionalnih korpo-
racija u~inilo je da neki biznismeni i politi~ari
postanu bogati, ali to tako|e uni{tava na{e resurse
- ~ovek direktno uni{tava svaku drugu vrstu `ivota
na Zemlji. Koliko god dugo je bilo mogu}e da se
vr{i eksploatacija, rast je bio mogu}. Sada, kada
smo do{li do krajnjih granica kapaciteta na{e pla-
nete da proizvodimo hranu i prera|ujemo na{
otpad, ponovo se prou~ava koncept “odr`ivog razvo-
ja”, koliko god on bio nelogi~an. (To je odli~no ana-
lizirano od strane ekonomiste iz Svetske banke i
profesora na Univerzitetu Merilend Hermana Delija
(Herman Daly) u njegovoj knjizi “U pozadini rasta”
(Beyond Growth).1
Pa ~ak i da nas priroda ne istrebi, izgleda da
smo mi skloni da to sami sebi u~inimo. Pove}anje
pesticida u SAD-u se pove}alo 3000% od 2. svet-
skog rata, a to ne zna~i da insekti uni{tavaju
manje useva. Ba{ suprotno, mi danas gubimo 20%
vi{e na{ih useva nego 1945. godine, ali zbog
pove}anja otpornosti insekata na pesticide i zbog
mehani~kih tehnika obra|ivanja, industrija pesticida
je u~inila zavisnim mnoge farmere za svoje proiz-
vode. Vrste koje nisu {tetne su nestale, ali nije
istrebljena nijedna vrsta {tetnih insekata. I dok
insekti postaju otporni na pesticide, mi nismo. To
69
nas ostavlja ranjive na otrove koje mi pravimo da
bismo istrebili druge vrste.
Na primer, u magazinu “New York Times” od
septembra 1997. godine, reporter D`on Ka{men
(John H. Cushman Jr.) je objavio tekst pod
naslovom “Pove}ava se rak kod dece: Sumnja se
na nove otrove” (Cancer in Kids Increaces: New
Toxins Suspected). Tekst iznosi kako se pojava
raka kod dece astronomski pove}ala od 1970-ih -
kada smo koristili mnogo manje od polovine
poljoprivrednih hemikalija koje danas uzimamo - do
ta~ke da danas jedno od 600 dece koje se rodi
dobije rak do desete godine. Rak je postao drugi
uzro~nik smr ti kod dece (posle nesre}nih
slu~ajeva), i danas je na~e{}a smrtonosna de~ja
bolest, tako da predstavlja 10% svih smrtnih
slu~ajeva kod dece. Na primer, od 1973. godine
stopa akutne limfoblasti~ne leukemije se pove}ala
za 27% kod de~aka i devoj~ica, a rak mozga se
pove}ao za 40% tokom istog perioda.
Danas imamo da 99% svog maj~inog mleka u
SAD sadr`i nivo DDT-a koji se mo`e detektovati.
Godine 1950. ustanovljeno je da 0,5%
ameri~kih studenata mu{karaca je sterilno. Godine
1978. jedna studija je pokazala da je taj broj
astronomski sko~io za 25%, a u poslednje 32
godine prose~na produkcija spermatozoida kod
mu{karaca je pala za 30%. Neki istra`iva~i ove
rezultate pripisuju akumulaciji hloro ugljovodoni~nih
pesticida (~ija je namena da izazivaju sterilnost kod
insekata), dok drugi pretpostavljaju da neke vrste
plastike, koje se koriste u pakovanju hrane, imiti-
raju `enski hormon estrogen, i tako smanjuju
mu{kost kod mu{karaca i pove}avaju rizik od raka
dojke i materice kod `ena.
Ali, to je samo po~etak problema.
70
Godine 1960, klasi~no davanje antibiotika `ivoti-
njama na farmama bilo je skoro nepoznato. Broj
zaposlenih koji se bavi antibioticima vezanim za
`ivotinjsko meso od tada se veoma pove}ao, tako
da danas preko 55% svih antiobiotika koji se
proizvedu u SAD ubrizgavaju se `ivotinjama ili im se
stavljaju u hranu. To je pretvorilo na{u stoku u
veliko polje za uzgajanje mikroorganizama otpornih
na antibiotike.
Ameri~ka farmaceutska i mesna industrija ne
razmatra taj problem (niti to ~ine politi~ari koji od
ovih industrija dobijaju milione dolara sveka godine)
i nastavlja da podr`ava rutinsku upotrebu tih
hemikalija kod `ivotinja koje daju mle~ne proizvode
i meso. Ali, takav stav se ne mo`e opravdati
nikakvim postoje}im saznanjima u nauci. Evropska
Ekonomska Zajednica je stavila zabranu na
ameri~ke mesne prozvode koji se proizvode uz
upotrebu antibiotika.
Za{to? Istra`ivanje koje je veoma zabrinulo
Evropljane pokazalo je da je 1960. godine 13%
infekcija kod Amerikanaca od strane stafilokoka
bilo otporno na penicilin. Me|utim, od 1988.
godine broj infekcija stafilokokama otpornih na
penicilin eksplodirao je na 90%. (Na primer, tvorac
mapetovaca D`im Henson (Jim Henson) umro je
usled jedne takve infekcije otporne na lekove,
uprkos njegovom velikom bogatstvu i njegovom
pristupu najsavremenijoj i najskupljoj medicinskoj
brizi na svetu.)
A to nije slu~aj samo na kopnu. Specijalista za
okeane D`ejms Porter (James W. Porter) sa
Univerziteta D`ord`ija ukazuje na eksploziju ljudskih
virusa i bakterija koji ispunjavaju vode svetskih
okeana i uni{tavaju koralne grebene i {ire bolesti
me|u ljudima. On procenjuje da je 20-39% koralnih
grebena ugro`eno, sa pove}anjem infekcija od
71
446% od 1996. godine me|u koralima koje je
prou~avao du` obale Floride. Istra`iva~ D`oan Roz
(Joan B. Rose) sa Univerziteta Ju`na Florida isti~e
da izme|u 20-24% svih ljudi koji plivaju du` obala
Floride postaje zara`eno virusima koji izazivaju
bolesti srca, infekcije uha, bolove u grlu i o~Ima,
meningitis, bolesti sistema za varenje, zapaljenje
jetre i {e}ernu bolest. Oko 1%, ka`e ona, postaje
hroni~no zara`eno. Na sli~an na~in, analiza ljuskara
iz voda Njujorka pokazala je da je vi{e od 40% njih
zara`eno ljudskim izaziva~ima bolesti, a analiza
vode sa Vaikiki pla`e na Havajima pokazala je da
vi{e od tre}ine testiranih uzoraka je bilo zara`eno
ljudskim virusima.
Proizvo|a~i sladoleda “Ben & Jerry’s” iz Vermon-
ta su se jednom obratili vladi sa molbom. Oni su
`eleli da stave nalepnicu na njihovim pakovanjima
za sladoled da mleko koje koriste je od krava koji-
ma nisu davani sinteti~ki hormoni rasta ili
nepotrebni antibiotici. Ali, vlada je smatrala da je
ta informacija ne{to tako nebitno za potro{a~e da
- pod dobro sponzorisanim uticajem lobija za
proizvodnju lekova - oni su usvojili zakone kojima
se zabranjuje da se na pakovanjima za mle~ne
proizvode stavlja da li su, ili nisu, ti hormoni davani
njihovim `ivotinjama. I kada je reporter vesti `eleo
da izvesti o ovom slu~aju sa hormonima, bilo mu
je re~eno da sla`e javnost ili }e dobiti otkaz.
Sigurno je da danas ima dovoljno padavina i
dobre klime u Vermontu da bi se odgajale dobre
krave koje bi proizvodile visokokvalitetno mleko za
sladolede firme “Ben & Jerry’s”. Nau~nici koji se
bave klimom ve} su upozorili da bi svetska “dobra
klima” u zadnjih par hiljada godina mogla da se
promeni, ponovo kao posledica ~ovekovih aktivnos-
ti.
72
Klimatske promene
“Jedna od izvanrednih stvari vezana za ljudske doga|aje jeste da ono
{to je bilo nezamislivo, postaje zamislivo.”
Salman Ru`di (Salman Rushdie, ro|en 1948)
Jednog nedavnog julskog popodneva desio se
elektri~ni udar usled oluje u centralnom Vermontu,
koji je bio tako sna`an da su u ku}i jednog
izve{ta~a pregorela dva kompjutera, a strujni preki-
da~i {irom ku}e su bili izba~ni iz pogona. Njegova
ku}a nije bila jedina - mnogim porodicama je
izgorela ve}ina ili svi elektri~ni aparati.
Njegov prijatelj, koga je pozvao da uradi neke
popravke na ku}nom prilaznom putu dugom oko
800 metara, stajao je sa ovim izve{ta~em na vrhu
brda jednu sedmicu pre te oluje i kazao mu je kako
je njegova `ena bila ba~ena du` sobe od
elektri~nog {oka koji je do`ivela kada je dodirnula
njihova za{titna vrata tokom oluje. “Ovde vreme
nije normalno”, kazao mu je. “I ranije je vreme u
Vermontu bilo poznato po ~estim promenama, i to
uvek nepredvi|enim, ali zadnjih nekoliko godina se
ne mo`e uporediti ni sa ~im pre toga.”
Osiguravaju}e kompanije se sla`u sa ovim
~ovekom.
Period izme|u 1980. i 1989. godine je bio
najskuplji u istoriji po zahtevima za osiguranje zbog
“Bo`jeg delovanja”, sa ukupnim zahtevima od
preko 50 milijardi dolara. Ali, samo u prvih pet go-
73
dina 1990-ih, bilo je zahteva za preko 162 milijarde
dolara, {to je podstaklo osiguravaju}e kompanije
da upute poziv bez presedana industrijalcima da
smanje emitovanje ugljen-dioksida u atmosferu.
11. jula 1996. godine, Aso{ijeted Pres je obja-
vio tekst sa izve{tajima {irom sveta kako se
sezona rasta u severnoj hemisferi produ`ila za oko
jednu sedmicu u periodu od 1976. do 1996.
godine. Istra`iva~ ^arls Kiling (Charles Keeling) sa
Skrips Instituta (Scripps Institute) za okeanografiju
u La Joli (La Jolla) u Kaliforniji, bio je citiran u ovoj
studiji zasnovanoj na jednom nau~nom radu iz
~asopisa “Nature”, gde je kazao da je to verovat-
no rezultat globalnog zagrevanja.
U zadnjoj deceniji, nauka o fenologiji -
prou~avanje pona{anja organizama na promene u
godi{njim dobima i klimi - je postala veoma intere-
santna i sa aspekta interesovanja i informacija.
Podaci koje su sakupili fenolozi, naro~ito od sre-
dine 1990-ih, jesu alarmantni. Jedan od najve}ih
problema ti~e se vremena kada neke vrste po~inju
da se “bude” u prole}e, i njihovog odlaska na
migraciju ili zimski san u zimu, u zavisnosti od tem-
perature, dok kod drugih vrsta imamo njihove
sezonske promene u zavisnosti od broja ~asova i
minuta sun~eve svetlosti. Kada su vrste, koje zas-
nivaju svoj `ivot na ova dva razli~ita sistema,
me|usobno zavisne, i temperaturni ciklus se
menja, a cilkus sun~eve svetlosti ostaje isti,
posledica mo`e biti masovno izumiranje.
Razmotrimo veliku senicu (Parus major), evrop-
sku pticu koja ne migrira tokom zime. Jedan nau~ni
rad objavljen 22. februara 2003. godine u ~asopisu
“Proceedings of the Royal Society of London B”, a
zatim proveren i ponovno objavljen 8. marta 2003.
u ~asopisu “Science News”, iznosi kako ove ptice
imaju potrebu za velikom koli~inom gusenica koje
74
nastaju od zimskih moljaca (Operophtera brumata)
da bi prehranile svoje mladunce koji se izle`u na
prole}e. Gusenicama ovih moljaca, sa druge
strane, potrebni su sve`i mladi pupoljci evropskog
hrasta lu`njaka (Quercus robur). Izleganje gusenica
je mnogo osetljivije na temperaturne promene nego
drvo hrast, {to rezultuje da se gusenice izle`u “2
do 3 sedmice pre nego {to se otvore pupoljci hras-
ta”. Sid Perkins iz ~asopisa “Science News” ka`e
da to “nije dobro za ove gusenice koje obi~no
mogu da pre`ive bez hrane samo 2 do 3 dana, a
maksimalno 10 dana”. Jedna studija o velikim seni-
cama i zimskim moljcima u Holandiji otkrila je da
su ove nesinhronizovane promene u vremenu izle-
ganja gusenica, pojavljivanju njihovog izvora hrane
na hrastovom drve}u i izleganju mladunaca ptica,
zapo~ele jednu potencijalnu katastrofu i za ove
moljce i za ove ptice.
Sli~ni nesihronizovani problemi zabele`eni su
izme|u morske ptice njorke, koja `ivi du` obale
Severne Amerike - izme|u Severnog Meksika i
ju`ne Aljaske - i njihovog glavnog izvora hrane,
jednog malog narand`astog raka poznatog kao
Neocalanus cristatus. Kao rezultat klimatskih pro-
mena, izazvanih promenama u temperaturi vode
Pacifika, ovaj rak je promenio svoje veoma kratko
vreme (dva meseca) kada `ivi blizu povr{ine
okeana. Me|utim, ove ptice nisu promenile svoj
ciklus izleganja jaja, koje je o~igledno mnogo vi{e
zavisno od sunca nego od temperature. Rezultat je
bio da se izvor hrane ovih ptica “pojavio i oti{ao“
pre nego {to su se ptice izlegle. Kao rezultat toga,
roditelji ptice njorke vratili su se do svojih ukopanih
gnezda sa kljunovima punim larvama riba koje `ive
me|u stenjem - “jednom neukusnom sivom
masom“, kako ka`e Betram - umesto sa rakovima
N. cristatis, njihovom glavnom hranom. Zbog toga
75
je veliki broj ptica njorki uginuo te godine, a one
koje su pre`ivele rasle su mnogo sporije nego nor-
malno.
Sve ukupno, ova studija je sumirala 61 dugovre-
menski istra`iva~ki projekat koji je analizirao skoro
700 vrsta tokom 50 godina. “Ovi istra`iva~ki pro-
jekti pokazuju da su ove `ivotinje dospele do svo-
jih `ivotnih ciklusa u razvi}u, kao {to su mno`enje
i polaganje jaja, u proseku oko 5 dana ranije po
deceniji. Me|utim, pojavljivanje pupoljaka i cveta-
nje drve}a je i{lo napred samo 3 dana po deceni-
ji.” Zaklju~ak jednog izve{taja od 2. januara 2003.
godine u ~asopisu “Nature”, citiran u ~asopisu
“Science News”, bio je da to sna`no podupire ideju
da “klimatske promene ve} poga|aju ekosisteme
{irom sveta”.
Jedan izve{taj iz Biolo{ke laboratorije Stenovitih
planina (Rocky Mountain Biological Laboratory) u
mestu Krested Bjut (Crested Butte) u ameri~koj
dr`avi Kolorado, otkrio je da mrmot sa `utim sto-
makom (tako|e poznat kao ameri~ki mrmot)
zavr{ava svoj period zimskog sna 38 dana ranije
nego pre 23 godine. ^asopis “Science News”
izve{tava: “Globalno zagrevanje mo`e u~initi
kratkim mrmotov dugi zimski san”, ka`e Dejvid
Ajnou (David W. Inouye), biolog sa Univerziteta
Maryland, Koled` Park.1
Globalno zagrevanje je jedna od onih stvari za
koju se svakome ~ini da je razume, ali jako malo
ljudi zaista razume pravi karakter tog fenomena.
Zemljina atmosfera je sastavljena od gasova i
vodene pare, a glavni gasovi su azot (78%) i
kiseonik (21%). Argon je na tre}em mestu, iako on
zajedno sa svim ostalim gasovima ~ini samo oko
1% na{e atmosfere, tako da mo`emo videti da je
toliko spominjani ugljen-dioksid prisutan u atmos-
feri u veoma malim koli~inama.
76
Kiseonik i azot dopu{taju svetlu i toploti da pro-
lazi kroz njih veoma lako. Me|utim, ugljen-dioksid
(koji predstavlja jedan mali deo od preostalog 1%
suve atmosfere) se pona{a potpuno druga~ije. On
se pona{a kao pokriva~ ili jorgan oko Zemlje,
hvataju}i toplotu u, i ispod atmosfere. Gasovi koji
se tako pona{aju naj~e{}e se nazivaju “gasovi
staklene ba{te” zato {to deluju kao staklo na stak-
lenim ba{tama, hvataju}i sun~evu toplotu i ~ine}i
da biljkama unutra bude toplo. (Metan koji tako|e
sadr`i ugljenik je tako|e gas staklene ba{te.)
Na primer, iako je planeta Venera samo 27%
bli`e Suncu nego Zemlja, temperatura njene
povr{ine je preko 370 stepeni Celzijusa. Sa tom
udaljeno{}u od Sunca, povr{ina Venere bi trebala
da bude dosta hladnija, ali ona ima atmosferu koja
je bogata ugljen-dioksidom - gasom staklene ba{te.
Dakle, temperatura povr{ine ove planete ne bi bila
toliko topla da je njena atmosfera izgra|ena od
99% azota i kiseonika kao na{a planeta.
Jedna od glavnih uloga ugljen-dioksida u na{oj
atmosferi jeste da reguli{e temperaturu povr{ine
na{e planete. Kada bi bilo znatno manje ugljen-
dioksida, Zemljina povr{ina bi bila pokrivena ledom.
Ako bi ga bilo vi{e nego {to ga je danas, povr{ina
bi postala toplija (kao {to se to de{ava od negde
1890. godine zbog naglog pove}anja ugljenika koji
se osloba|a u atmosferu zbog spaljivanja fosilnih
goriva).
Dva glavna na~ina kako se ugljenik uklanja iz
atmosfere jeste kroz rast drve}a i koralnih grebe-
na. Ova dva “usisiva~a ugljenika” deluju kao jedan
veliki rezervoar ugljenika, dr`e}i ga izvan atmosfere.
Iako su korali mnogo trajniji, {ume su u stanju da
zadr`avaju ugljenik kroz vekove. A ako se {ume fo-
silizuju i pretvore u naftu ili ugalj, one mogu da
77
zadr`e prethodni atmosferski ugljenik tokom dugog
vremenskog perioda.
Sada{nje {ume predstavljaju najmasivniji sistem
za skladi{tenje postoje}eg ugljenika iz atmosfere.
Nau~nici isti~u (u radu iz ~asopisa “Nature” nave-
denog ranije) da postoji merljiva godi{nja promena
u atmosferskom nivou ugljen-dioksida {to se
de{ava kada biljke rastu tokom leta (i uzimaju
ugljenik iz vazduha) i kada im opada li{}e u jesen
i zimu (i tako otpu{taju ugljenik u vazduh kako se
li{}e raspada ili spaljuje). Promene u ovom ciklusu
su se pove}ale za vi{e od 40% tokom zadnjih 30
godina, prema nau~niku Kilingu (Koeling), verovatno
zbog produ`enja sezone rasta u severnoj hemisferi
za jednu sedmicu.
A stopa “uskladi{tenog” ugljenika koji se oslo-
ba|a se pove}ava neverovatnom stopom. Tokom
perioda od samo 10 godina - tokom decenije 1980-
ih - nau~nici su procenili da punih 15% novog
ugljen-dioksida u atmosferi je bilo oslobo|eno kao
rezultat samo jednog ljudskog postupka: spaljiva-
nja tropskih ki{nih {uma u Americi, uglavnom radi
pravljenja ran~eva za krave.
To je izazvalo neka neslaganja u nau~noj zajed-
nici oko uticaja uni{tavanja {uma, po{to se stopa
nestanka {uma nije savr{eno uklapala sa stopom
pove}anja ugljen-dioksida u atmosferi. Koli~ina
ugljen-dioksida se nije pove}avala tako brzo kao
{to je bilo predvi|eno da }e se desiti usled spalji-
vanja drve}a ki{nih {uma, tako da su neki skepti-
ci prema teoriji globalnog zagrevanja po~eli da
ismejavaju ideju da uni{tavanje {uma mo`e dovesti
do pove}anja gasova staklene ba{te. Oni isti~u da
je cela jedna ~etvrtina ugljen-dioksida koja je emi-
tovana spaljivanjem drve}a jednostavno nestala iz
atmosfere, dovode}i tako u pitanje prvobitne prora-
78
~une osloba|anja ugljen-dioksida ili mehanizma koji
ga stabilizuje.
Ali, istra`ivanje vo|eno od strane D`efri Endrusa
(Jeffrey Andrews) sa Univerziteta Djuk i objavljeno
1996. godine na mitingu Ekolo{kog dru{tva
Amerike, objasnilo je taj slu~aj i pokazalo da je
drve}e ~ak mnogo va`nije u odr`avanju stalnih
nivoa atmosferskog ugljenika nego {to je bilo ko
ranije mogao da pomisli.
Endrus je prou~avao vodu u zemlji oko drve}a i
na odre|enom rastojanju oko drve}a, i otkrio da
voda oko drve}a sadr`i ve}e koli~ine ugljen-dioksi-
da. Pokazalo se da drve}e povla~i ve}e koli~ine
ugljen-dioksida iz amosfere i pumpa ga na dole u
zemlju. Odatle on isti~e u podzemnu vodu koja ga
zadr`ava da brzo ne iza|e nazad u atmosferu. U
nekim slu~ajevima podzemna voda odlazi u donje
slojeve i biva zarobljena u zemlji tokom nekoliko hi-
ljada godina, zadr`avaju}i u sebi uhva}eni ugljen-
dioksid. (Takva voda, kada se oslobodi vekovima
kasnije, jeste “prirodno gazirana (ugljenisana)”. Taj
proces se odvija putem drve}a.)
Da bi demonstrirao svoje posmatranje, Endrus
je poprskao sa ugljen-dioksidom drve}e u jednom
{umskom gazdinstvu u Severnoj Karolini, pove}a-
vaju}i izlo`enost njihovih listova sa ovim gasom za
50% u odnosu na normalnu situaciju. Onda je testi-
rao zemlji{ta do nivoa otprilike jedan metar ispod
tog drve}a. Koncentracija ugljen-dioksida se pove}a-
la za 25%.
Endrus je kazao da je `ivo drve}e, hvataju}i
vi{ak ugljen-dioksida usled spaljivanja pose~enog
drve}a i fosilnih goriva, uhvatilo i uskladi{tilo u
zemlji{e vi{e od 20% nedostaju}eg ugljen-dioksida,
i da ugljen-dioksid uhva}en u podzemoj vodi mo`e
biti neporeme}en tokom vi{e hiljada godina.
79
 Iako na prvi pogled izgleda kao dobra vest - to
da atmosfera nije tako rapidno pogo|ena usled
uni{tavanja {uma - posledice na du`e staze su
zloslutne. Onoliko dugo koliko bude postojao
odre|eni (sada nepoznat) procenat `ivog drve}a,
bi}e mogu}e da se upije vi{ak uglje-dioksida nje-
govim sme{tanjem u podzemnu vodu.
Ali, kada gubitak {uma padne do ta~ke kada
preostalo `ivo drve}e ne bude moglo da upije vi{ak
ugljen-dioksida, rezultat }e biti uni{tavaju}i domino
efekat sa veoma velikim uve}anjem ugljen-dioksida
u atmosferi. Njegova koli~ina }e se pove}avati
polako, ali sigurno, sve dok “kriti~na granica”
se~enja {uma ne bude probijena, a onda }e do}i
do iznenadnog i nezabele`enog pove}anja, {to }e
dovesti do velike promene u globalnoj klimi, mo`da
tokom perioda koji iznosi manje od nekoliko godi-
na.
Ujedinjene Nacije su sazvale kongres od 2500
vode}ih svetskih nau~nika na podru~ju meteo-
rologije, ekologije, geologije i drugih nauka koje
prou~avaju na{u planetu, koji su prou~avali ta
pitanja tokom godina. Me|uvladin panel o kli-
matskim promenama (IPCC) Ujedinjenih Nacija je
zaklju~io da se mi, zaista, suo~avamo sa krizom
koja mo`e biti biblijskih razmera, kao rezultat glo-
balnog zagrevanja izazvanog pove}anjem gasova
staklene ba{te u atmosferi.
Kada pogledamo gore u nebo, lako je pomisliti
da je ono beskona~no, da }e postojati zauvek i da
bi bilo skoro nemogu}e uni{titi taj veliki plavi svod.
Ipak, kao {to je veoma jasno istakao Bil Mek Kiben
(Bill McKibben), rastojanje izme|u zemlje (na nivou
mora) i gornje granice troposfere (onog dela na{e
atmosfere koji podr`ava skoro sav `ivot na Zemlji)
je samo oko 10 kilometara.2 Dakle, svi oblici kop-
nenog `ivota sme{teni su u tih 10 kilometara.
80
Kao posledicu globalnog zagrevanja imamo da
~ak i taj tanki za{titni sloj iznad nas nestaje.
“O~igledno da nebesa padaju”, zabele`eno je u
~lanku ~asopisa “Science News” od 26. septembra
1998. godine, u izve{taju o merenjima visine gor-
njeg sloja atmosfere u periodu od 1958. do 1998.
godine.
Posebni radari su bili upereni prema jonosferi -
sloju sa naelektrisanim ~esticama vazduha u naj-
gornjem sloju atmosfere - i nau~nici su otkrili da se
“prose~na visina jonosfere smanjila za 8 kilo-
metara”, {to je posledica koja je o~ekivana zbog
klimatskih promena. Po{to se nivo ugljen-dioksida,
uglavnom zbog sagorevanja fosilnih goriva, pove}a-
va u donjem sloju atmosfere, on zadr`ava toplotu
na Zemlji i spre~ava da ta toplota zagreva gornji
sloj atmosfere. Kao rezultat, prema kompjuterskim
modelima koji su predvideli taj efekat pre nego {to
je bio izmeren, bi}e hla|enje najgornjeg sloja atmo-
sfere za vi{e od 50 stepeni Celzijusa. Hladan vaz-
duh se skuplja i zgu{njava, i tako se spu{ta gor-
nji nivo na{eg atmosferskog neba.
Pre 200 godina, ovaj tanki sloj vazduha iznad
nas sadr`avao je u proseku 280 delova ugljen-diok-
sida na jedan milion.
Kada su pregledali godove drve}a starog 120
godina u planinama Vermonta, stru~njaci za {ume
su prona{li normalne obrasce za svaku godinu
tokom prvih 30 godina. Tada su se, 1920-ih, pojavi-
le fabrike koje tro{e ugalj i naftu u industrijskom
regionu srednjeg zapada SAD-a, u dolinama reka
Tenesi i Ohajo, i na podru~ju Detroita. I ovi godovi
su po~eli da se menjaju.
Nau~nici su najpre otkrili da je drve}e br`e
raslo, kao rezultat povi{enog nivoa ugljen-dioksida
koji predstavlja hranu za drve}e. Ali, br`i rast je
pove}ao stopu kojom je drve}e “izdisalo” vodenu
81
paru i pove}alo njihovu potrebu za ki{om, koja nije
dolazila srazmerno sa vi{im nivoima ugljen-dioksi- Slika 3. Koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi
da.
[tavi{e, ki{e su postale kisele, {to je menjalo Koncentracija CO2 u atmosferi (ppm)

ravnote`u minerala u zemlji{tu, spiraju}i alkalne

minerale kao {to je kalcijum, i osloba|aju}i veoma
otrovni aluminijum. Rezultat je bio uni{tavanje
korenskih struktura otrovnim metalima i slabljenjem
drve}a usled nedostatka kalcijuma i drugih alkalnih
minerala.
A postojali su i otrovni metali u tim oblacima
nastalih od fabrika i termoelektrana. Supstance
kao vanadijum, cink, `iva, olovo i drugi otrovni i
te{ki metali - prethodno potpuno odsutni u rastu
drve}a - po~eli su da se pojavljuju u godovima koji
su rasli tokom godina industrijalizacije Amerike. Oni
su postepeno rasli od po~etka 20. veka pa do
1950-ih, a onda je stopa akumulacije ovih otrova
eksplodirala. Izvor: American Institute for Physics
Tako je drve}e po~elo da umire. Na osnovu http://www.aip.org/pr/vol-55/iss-8/captions/p30cap2.html4
istra`ivanja koje je izvr{io Dr. Hubert Vogelman
(Hubert Vogelmann) sa Univerziteta Vermont i koje
je objavio ^arls Litl (Charles E. Little) u svojoj
odli~noj knjizi “Umiranje drve}a” (The Dying of the delova u milion. Za jo{ nekoliko decenija o~ekuje
Trees), stopa umiranja drve}a u regionu Vermonta se cifra od preko 500 delova u milion, {to }e dra-
koje je on prou~avao je bila tako ubrzana da je za mati~no zagrejati na{u planetu.
samo 14 godina, od 1965. do 1979. godine, vi{e Ali, koliko }e zagrejati? Na osnovu nau~nika iz
od 40% crvene omorike uginulo, 73% planinskog IPPC Ujedinjenih Nacija bar 3 do 4 stepena Celzi-
javora, 49% prugastog javora i 35% {e}ernog javo- jusa, a mogu}e i vi{e od 7 stepeni.
ra, dakle drve}a koje ve}ini ljudi prvo pada na “[ta je tu tako lo{e?”, re}i }e mnogi ljudi. “Tri
pamet kada pomisle na Vermont.3 stepena nije ni{ta, i ako to zagreje klimu u Mi~ige-
Svake godine, zbog kori{}enja nafte, gasa i nu ili Mejnu, zar to ne}e biti bolje za rast biljaka,
uglja, mi izbacujemo vi{e od 6 milijardi tona ugljen- rekreaciju i sve ostalo?”
dioksida koji zadr`ava toplotu u tom tankom sloju Na `alost, to ne}e biti slu~aj. Kao {to je klima-
atmosfere - {to je tako mnogo da u zadnjih 20 go- tolog Ken Kaldeira (Ken Caldeira) kazao u ~asopisu
dina koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi se “Discover” od aprila 2003, samo 2 stepena prome-
pove}ala sa 280 delova u milion na preko 370,9 ne u periodu od 100 godina - {to je uzdr`ana pro-

82 83
cena onoga {to se mo`e desiti - ima}e za
posledicu pomeranje svetskog klimatskog pojasa
za vi{e od 400 kilometara prema polovima, {to je
jednako 10 metara svakog dana. “Veverice }e biti
u stanju da se pomeraju pri takvim stopama
promene, ali hrastovo drve}e ne}e mo}i.”
Klimatske promene izazvane pove}anjem nivoa
ugljen-dioksida ve} se javljaju u izazivanju velikih
promena u klimi {irom na{e planete, po{to toplota
predstavlja energiju, a pove}anje toplote u atmos-
feri zna~i pove}anje energije u atmosferi. Ova
pove}ana energija stvara mnogo manje stabilnu i
mnogo vi{e destruktivnu klimu {irom sveta.
26. aprila 2003. godine, britanski ~asopis “New
Scientist” stigao je do svojih kupaca iste sedmice
u maju kada su najsna`niji vetrovi u vidu tornada u
istoriji SAD-a opusto{ili srednji zapad. ^lanak pod
naslovom “Evo dolazi ki{a” (Here Comes the Rain)
zapo~eo je re~ima: “Kako svet postaje topliji, tako
postaje vla`niji. I jedan od glavnih zaklju~aka do
kojih se do{lo, na najve}oj u istoriji evropskoj kon-
ferenciji o geolo{kim naukama, bio je da smo mi
manje pripremljeni za to nego ikada.” Ovaj ~lanak
isti~e da kako se globalno pove}ava temperatura
atmosfere, tako se pove}ava njena sposobnost da
zadr`i ve}e koli~ine vode. Ovo pove}anje vlage i
gustine vazduha izaziva jo{ sna`nije oluje i kada
voda pada sa neba, ona izaziva nezabele`ene
poplave.
Godine 2002, po`ari su opusto{ili Novi Ju`ni
Vels i pribli`ili se samom gradu Sidneju, a ve~ernje
vesti su izve{tavale, u skoro svakom emitovanju,
kako su vatre bile prouzrokovane su{om, {to su
nau~nici koji se bave klimom prethodno predvideli
da }e biti neizbe`an rezultat globalnog zagrevanja.
Me|utim, nijedne vesti u SAD-u na radiju, televiziji,
novinama ili internetu nisu spomenule kako su ove
84
Slika 4. Prose~na globalna temperatura
Stepeni Celzijusovi
Izvor: Worldwatch Institute, Goddard Institute for Space Studies
poplave na srednjem zapadu bile predvi|ene samo
nekoliko meseci pre toga na jednoj konferenciji
evropskih eksperata za globalno zagrevanje. Ljudi
koji vode industriju fosilnih goriva uspe{no su
zapla{ili izve{ta~e vesti u svim sektorima ameri~-
kog izve{tavanja.
I dok SAD zabada svoju glavu u pesak, nau~nici
za klimu izvestili su u ~asopisu “New Scientist” da
bi stvari mogle biti mnogo, mnogo gore u slede}em
veoma kratkom periodu nego {to se prethodno
pretpostavljalo. To je zato {to je metan 10 puta
efikasniji nego ugljen-dioksid u izazivanju globalnog
zagrevanja. Toplije i vla`nije vreme izazvano global-
nim zagrevanjem stimuli{e rast mo~vara, a pozna-
to je da su “bakterije u tim mo~varama glavni izvor
metana”. Opasnost je jasna: “Ako po~etne prome-
ne u klimi u~ine svet vla`nijim, to }e izazvati
pro{irenje mo~vara i zapo~eti dalje, rapidnije zagre-
vanje.”5
85
 Pove}anje Zemljine temperature za 3 do 4 ste-
pena Celzijusa izazvalo bi tako rapidnu promenu da
bi prethodno stanje izgledalo kao Ledeno doba u
odnosu na ono {to bi nastupilo. (Procene su da bi
se nivo vode u okeanima podigao za oko 150
metara ako bi se na{a planeta zagrejala za 7 ste-
peni Celzijusa.)
I dok propagandne grupe industrijalaca, kao {to
je navodno zvani~ni Nacionalni centar za politi~ko
istra`ivanje javnosti (National Center for Public
Policy Research), ushi}eno objavljuju neo-kon-zerva-
tivnu propagantu, kao {to je njihov izve{taj iz apri-
la 2001. godine pod naslovom “Ugljen-dioksid je
dobar za `ivotnu sredinu”, pravi nau~nici znaju da
je to la`. Na primer, jedna studija od 5. decembra
2002. godine, objavljena od strane Univerziteta
Stanford (“Visoki nivoi ugljen-dioksida mogu uspori-
ti rast biljaka” (High Carbon Dioxide Levels Can
Retard Plant Growt) koji je napisao Mark [varc
(Mark Shwartz)) otkriva da “povi{en atmosferski
ugljen-dioksid o~igledno smanjuje rast biljaka kada
se kombinuje sa drugim verovatnim posledicama
klimatskih promena - kao {to su vi{e temperature,
pove}ane padavine ili pove}anje naslaga azota u
tlu”. Jeste, biljke udi{u ugljen-dioksid i on im je kao
neki oblik hrane, ali pojednostavljen pristup koji
promovi{u industrija i njihovi potkupljeni politi~ari
da “vi{e hrane je dobro” je jednostavno pogre{no,
iako to mo`e izledati dobro u nekoj neozbiljnoj radio
emisiji.
Industrija nafte to negira, ali insekti i drugi orga-
nizmi u prirodi se ne mogu obmanuti: oni se sele
sa svojih stani{ta jer se klima menja.
Kada smo i{li u Atlantu 1983. godine retko smo
vi|ali komarce. Kada bi se pojavili, bili bi relativno
veliki i nezgrapni, leteli bi polagano i bili bi dosad-
ni samo predve~e. Me|utim, negde oko 1990.
86
godine stvari su se promenile. Manji i mnogo br`i
komarci su po~eli da nas veoma uznemiravaju, i to
preko celog dana. Bili su prisutni tokom ve}eg dela
godine i pokazivali su agresivnost kakvu nikada
ranije nismo videli kod komaraca u Americi.
Ono {to se ispostavilo bila je migracija na sever
od strane komaraca vrste Aedes aegypti, koji nor-
malno `ive u tropskim regionima i koji su prvi put
do{li na Floridu 1950-ih. Prema istra`iva~u i novi-
naru Vilijemu Blumu (William Blum), koji je 2000.
godine napisao knjigu “Buntovna dr`ava” (Rogue
State), izme|u 1956. i 1958. godine “Ameri~ka
vojska, `ele}i da testira ‘prakti~nu upotrebu koma-
raca Aedes aegypti u preno{enju agensa BW-a
(biolo{kog rata)‘, oslobodila je preko {irokog
podru~ja stotine hiljada, ako ne i milione ovih
komaraca koji bi trebalo da prenose `utu i denga
groznicu”. Insekti su bili oslobo|eni, prema Blumu,
u Savani, D`ord`iji i Avona Parku na Floridi. Jedan
entomolog (prou~avalac insekata) sa jednog od uni-
verziteta u Atlanti, rekao je: “Ovi komarci su aktivni
preko dana, brzo se razmno`avaju, brzo lete i manji
su i pametniji nego na{i lokalni komarci u prirodi.
I suprotno njima, oni prenose `utu groznicu, denga
groznicu, japanski encefalitis i malariju.”
Slede}eg prole}a ~itali smo izve{taj u novinama
o prvom nedavnom slu~aju malarije u Ju`noj Karoli-
ni, i kako klima u Severnoj Americi postaje sve
toplija, mo}i }emo da vidimo progres ovog trenda
prema severu, kao {to se to de{ava u drugim
delovima sveta.
Na sli~an na~in, prema istra`ivanju iz 1995.
godine koje su izvr{ile Holandija i Velika Britanija,
globalno zagrevanje predvi|eno od strane ICCP-a
dove{}e do dupliranja populacije komaraca koji
prenose malariju u tropskim regionima. Ali, opas-
nost je mnogo ve}a za umerene klimatske pojaseve
87
- istra`ivanja ukazuju da SAD, Evropa, Rusija i Kina
se suo~avaju sa veoma pove}anim rizikom, ~ak sto
puta ve}im. Dodatnih 50 do 80 miliona slu~ajeva
malarije bilo bi naro~ito razorno u regionima kao
{to je SAD, gde narod nije bio izlo`en ovoj bolesti
tokom generacija i tako nije razvio bilo kakvu
otpornost na ovu bolest.
Denga groznica se prenosi istim komarcima.
^esto se naziva “groznica slomljene kosti” jer izazi-
va tako sna`an bol u kostima i zglobovima, i o{tre
bolove u glavi, a nedavno je dospela na sever ~ak
do Portorika gde je 15.000 ljudi bilo zara`eno u
jednoj nedavnoj epidemiji. Iako denga groznica izazi-
va slabljenje i iznurivanje organizma i predstavlja
jednu od najbolnijih ne-smrtonosnih bolesti, ona je
nedavno mutirala u jednu mnogo opasniju i
smrtonosnu bolest zvanu denga hemoragi~na
groznica (DHF). DHF zapo~inje crvenim pegama i
groznicom i bolom karakteristi~nim za denga
groznicu, a onda po~inje da napada unutra{nji kapi-
larni sistem tela, tako da zapo~inje veliko
unutra{nje krvarenje mozga, plu}a i creva. Krv
po~inje da curi iz nosa i debelog creva, a pacijent
umire od unutra{njeg krvarenja. Izme|u 1981. i
1985. godine bilo je u proseku 100.000 slu~ajeva
DHF-a godi{nje, ali taj broj se vi{e nego
u~etvorostru~io tokom “vru}ih godina” od 1986. do
1990. godine na preko 450.000 slu~ajeva
godi{nje.
Slede}a bolest koju prenose komarci, a koje je
nedavno eksplodirala, naro~ito u regionu Nju D`er-
zija, Masa~usetsa i Njujorka, jeste isto~ni konjski
encefalitis. Ranije je to bila jedna retka bolest
me|u ljudima koja je ubijala oko 60% ljudi koji su
je dobijali putem ujeda komarca, a njeno nedavno
masovno izbijanje je uzrokovano zapra{ivanjem iz
vazhuha insekticidima u dr`avama srednjeg
88
Atlantika. U isto vreme, komarac Aedes aegypti je
uzro~nik pove}ane epidemije virusa Zapadnog Nila
du` isto~nog i centralnog dela SAD-a.
Na drugoj obali, morske price (kao galeb i albat-
ros) od Kalifornije do Oregona su opusto{ene usled
prose~nog pove}anja temperature vode od 1 ste-
pena Celzijusa od 1950. godine, {to je promenilo
tok hladnih okeanskih voda bogatih hranljivim
materijama dalje od obale. To je, tako|e, dovelo do
smanjenja zooplanktona za 40% koji predstavlja
hranu za ra~i}e i druge male morske organizme.
Ribe i lignje se hrane ovim ra~i}ima, a ove ptice se
hrane ovim ribama. Na primer, samo tokom perio-
da od 1987. do 1994. godine, 4 miliona morskih
ptica roda Puffinus je uginulo du` obale, smanjuju}i
svoju populaciju za preko 90%.
U Gle~er nacionalnom parku u Montani, gle~er
star nekoliko hiljada godina se topi tako rapidno da
nau~nici predvi|aju da }e nestati za nekih 30 godi-
na. U severnom Mi~igenu, ptica kos sa crvenim kri-
lima koja migrira, kanadske guske, jastreb {irokih
krila i kolibri su stigli tri sedmice ranije nego 1965.
godine. Gle~er Gangorti se povla~i 30 metara
godi{nje u Indiji, gle~er Kori Kalis (Qori Kalis) se
povla~i 30 metara godi{nje u Peruu, a ruske pla-
nine Kavkaza su samo za zadnjih 100 godina izgu-
bile polovinu svog gle~erskog leda.
Jedan izve{taj od 30. avgusta 1997. godine u
~asopisu “Science News” citirao je istra`iva~e u
Engleskoj koji su analizirali preko 74.258 izve{taja
o 65 vrsta ptica i otkrili da sve osim jedne vrste
legu svoja jaja “devet dana kasnije nego 1971.
godine”, pokazuju}i jasan dokaz efekta globalnog
zagrevanja. Ovi istra`iva~i su izrazili zabrinutost da
ovaj efekat mo`e poremetiti normalan cilkus
ishrane i `ivota kod ovih ptica, iako }e se to desi-
89
ti u odre|eno vreme i pre nego {to se potpuni
efekat bude ispoljio.
U isto vreme, klimatski uslovi se pogor{avaju,
sa po`arima usled su{e koji se brzo {ire, tornadi-
ma izazvanim zagrevanjem atmosfere, ciklonima i
tropskim vetrovima koji se pove}avaju, i po broju i
po ja~ini {irom sveta.
Uprkos poku{aja ameri~ke industrije uglja i
nafte da ospore nau~ne ~injenice (kao {to je
zabele`eno u knjizi “Toplota je oslobo|ena” Rosa
Gelbspana, koja je ranije citirana), ljudi se bude.
Drugog dana januara 1999. godine bila je
prekretnica u poku{ajima da se sa~uvaju ki{ne
{ume Brazila, podru~je veli~ine polovine SAD-a,
koje sadr`i dve tre}ine sve`e vode na{e planete
koja ne poti~e od gle~era. Tog dana je objavljeno
da je vlada Brazila, pod velikim pritiskom Me|una-
rodnog monetarnog fonda (IMF) da }e joj uskratiti
novac, smanjila svoj bud`et za za{titu ki{nih {uma.
U brazilskim ki{nim {umama `ivi na stotine
uro|eni~kih plemena i prvi prioritet u 250 miliona
dolara vrednom programu za{tite ki{nih {uma bio
je nadzor podru~ja od 25 miliona jutara koje }e biti,
navodno, ~uvano netaknuto samo za njihovo
kori{}enje. Smanjivanjem bud`eta sa 250 miliona
na 6 miliona dolara, ovaj program je jedva ostao
`iv, i sada se ni{ta su{tinski ne mo`e u~initi da se
ovo drve}e i ljudi za{tite. U me|uvremenu, {ume
su zauzete od strane armije {umskih radnika,
ran~era, rudara, farmera i misionara koji su skloni
“spasavanju” ovih “paganskih” plemena, i drve}e
se se~e i pali stopom ve}om od 200.000 jutara
dnevno.
Ove {ume, sa 20% svetske vode, predstavljaju
jedan od najva`nijih izvora atmosferske vodene
pare na{e planete, drugi odmah posle okeana, i
tako imaju ogroman uticaj na klimatske uslove
90
na{e planete. One tako|e predstavljaju jedan od
najva`nijih upija~a ugljenika na na{oj planeti, dr`e}i
ugljenik stabilnim u drve}u. Sada, kako velika
podru~ja koja su nekada bila ki{ne {ume postaju
od drve}a o~i{}eni povr{inski rudni kopovi i
pa{njaci za stoku, ugljenik se osloba|a u vazduh
umesto vodene pare, izazivaju}i globalno zagreva-
nje i proizvode}i promene u klimi Evrope, Bliskog
istoka i Severne Afrike.
Ju`no od Brazila, 70% svetske sve`e vode je
zarobljeno u Antarktiku, koja je u obliku leda tokom
nekoliko hiljada godina. Prekriven slojem leda koji
je na mnogim mestima vi{e od 5 kilometara debeo,
kontinent Antarktik pokriva podru~je od 14 miliona
kvadratnih kilometara, koje je ve}e od Kine i Indije
zajedno. Ako bi se led sa Antarktitka otopio i skliz-
nuo sa te kontinentalne mase u vodu, nivo okeana
bi se zna~ajno pove}ao {irom sveta.
Izgleda da }e se to desiti.
U aprilu 1999. godine objavljeno je da su
istra`iva~i Britanskog atlantik centra (British Atlantic
Survey) i Univerziteta Kolorado analizirali podatke
sa terena i sa satelitskih snimaka. Oni su do{li do
nedvosmislenog zaklju~ka da je globalno zagreva-
nje produ`ilo godi{nju sezonu otopljavanja na
Antarktiku za tri sedmice, proizvode}i drasti~ne
promene na ledenim grebenima tog kontinenta. Na
primer, ledeni grebeni Vilkins (Wilkins) i Larsen B
su - da citiramo nau~nike - u “potpunom povla-
~enju”. Za samo ~etiri meseca, od novembra
1998. do februara 1999. godine, preko 420.000
jutara na grebenu Larsen B, od njegovih ukupno
1,7 miliona jutara, je pretvoreno u {upljine i pe}ine.
Samo tokom meseca mar ta 1999. godine,
Vilkinsov greben je izgubio ~etvrt miliona od svojih
tri miliona jutara, a ovaj proces se dramati~no
ubrzava u godinama nakon toga.
91
 Istra`iva~ Britanskog antarkti~kog centra Dejvid
Vagan (David Vaughan) bio je citiran od strane
Aso{ijeted Presa kako ka`e da }e u narednih neko-
liko godina “ve}i deo Vilkins grebena nestati”.
[ta je razlog tome? Prose~na temperatura na
Antarktiku - koja je bila relativno stabilna u zadnjih
par hiljada godina - porasla je 2,5 stepena
Celzijusa od 1950. godine, pove}avaju}i letnje tem-
perature u ovom regionu iznad ta~ke smrzavanja od
0 stepeni Celzijusa.
Da li je pred nama Ledeno doba?
U kontekstu svih dosada{njih diskusija o global-
nom zagrevanju mo`e izgledati neobi~no raspravljati
o nastanku Ledenog doba. Ali, to predstavlja jednu
od najve}ih pretnji sa kojom se svet danas
suo~ava, naro~ito Severna Amerika i severna
Evropa.
Ako pogledamo na planetu Zemlju vide}emo da
geografska {irina ve}eg dela Evrope i Skandinavije
je ista kao ona Aljaske i delova terena severne
Kanade i centralnog Sibira koji su zarobljeni u
ve~itom ledu. Ipak, Evropa ima klimu koja je mnogo
sli~nija onoj u SAD nego u severnoj Kanadi i Sibiru.
Za{to?
Ispostavlja se da je na{e zagrevanje rezultat
okeanskih struja koje donose toplu povr{insku
vodu od ekvatora do severnih regiona koji bi ina~e
bili tako hladni da bi ~ak i u leto bili pokriveni
ledom. Struja od najve}eg interesa je ~esto
ozna~avana kao veliki kru`ni tok (Great Conveyor
Belt).
Ve}ina okeanskih struja pokre}e se vetrom i
Koriolisovim efektom (nazvan po francuskom
matemati~aru Gustavu Ga{pardu Koriolisu (Gustave
Gaspard Coriolis, 1792-1843)). Koriolisov efekat
92
nastaje kao rezultat okretanja Zemlje oko svoje ose
i odgovoran je za fenomene tipa za{to su re~na
korita dublja sa jedne strane i za{to se autoputevi
sa severa na jug uvek br`e o{te}uju sa jedne
strane, nego sa druge. Okretanje Zemlje oko svoje
ose proizvodi jednu konstantnu, ali malu silu koja
pokre}e na{e vetrove i ve}inu okeanskih struja,
naro~ito u Pacifi~kom okeanu i u kontinuiranom
okeanskom krugu oko Antarktika.
Me|utim, veliki kru`ni tok, iako se formira od
strane Koriolisovog efekta, uglavnom je pokrenut
od strane jedne ve}e sile stvorene u razlikama u
temperaturi i salinitetu. Severni atlanski okean je
slaniji i hladniji od Pacifika, a rezultat toga je tako
mali i zatvoren je na tom mestu pod uticajem
Severne i Ju`ne ameri~ke hemisfere na zapadu i
Evrope i Afrike na istoku. Vetrovi poga|aju veliki
kru`ni tok nakon {to prelaze hiljade kilometara
kopna i suprotno od Pacifika, oni nisu dovoljno veli-
ki da bi stvorili {iroke cirkulatorne struje za dis-
tribuciju toplote sa ekvatora. I po{to je arkti~ka
kapa ~vrsto zale|ena, ne postoji na~in da
Koriolisov efekat povisi vode Atlantika preko vrhova
Evrope i Sibira. (Na jugu je okean oko Antarktika
sve vreme otvoren, tako da ju`ni Atlantik nema taj
problem.)
Kao rezultat, voda isparava sa Severnog
Atlantika, ostavljaju}i za sobom so, a hladni konti-
nentalni vetrovi sa severnih delova Severne
Amerike hlade vodu. Slana, hladna voda se prenosi
do dna mora, ve}inom do ta~ke od nekoliko hilja-
da kilometara ju`no od severnog vrha Grenlanda,
proizvode}i vrtlog propadaju}e vode koji je pre~nika
8 do 16 kilometara. Iako ovaj vrtlog retko remeti
povr{inu vode, u nekoliko slu~ajeva tokom godine
on proizvodi jedno uvla~enje i struju u okeanu koja
mo`e da nagne brodove i vidi se iz vazduha.
93
Podvodna reka Antlantika
Ovaj propadaju}i stub hladne, slane vode se
rasipa na dnu Atlantika gde formira podvodnu reku
40 puta ve}u od svih reka na kopnu zajedno,
plove}i neumoljivo na jug prema i oko ju`nog vrha
Afrike gde kona~no dosti`e Pacifik. Iznena|uju}e je
da je ova voda tako duboka i gusta (zbog svoje
hladno}e i saliniteta) da ~esto ne dosti`e povr{inu
Pacifika tokom vi{e od hiljadu godina nakon {to
prvi put potone u severnom Atlantiku blizu obale
Grenlanda.
Oticanje ove podvodne reke hladne i slane vode
~ini nivo Atlantika neznatno ni`im nego {to je onaj
Pacifika, stvaraju}i jednu sna`nu povr{insku struju
tople i manje slane vode od Pacifika koja zame-
njuje oticanje ove podvodne reke. Ova toplija i
manje slana voda se izdi`e tokom ju`nog Atlantika,
obmotava se oko Severne Amerike, gde je poznata
kao Golfska struja, i zavr{ava blizu obale Evrope.
Povremeno ona dolazi blizu Grenlanda, hladi se i
isparava dovoljno vode da postaje hladna i slana, i
tone na okeansko dno, obezbe|uju}i kontinuirano
snabdevanje za dubokomorsku reku koja te~e ka
Pacifiku.
Ova dva toka - topla i manje slana voda iz
Pacifika, koja postaje slanija i hladi se i tone da bi
formirala jednu duboku morsku reku - poznata su
kao veliki kru`ni tok.
Iznena|uju}e je da veliki kru`ni tok predstavlja
jedinu stvar izme|u prijatnih letnjih perioda i trajnog
ledenog doba za Evropu i isto~nu obalu Severne
Amerike.
Globalno zagrevanje i kraj civilizacije
Ako bi veliki kru`ni tok, uklju~uju}i Golfsku stru-
ju, prestao da te~e, rezultat bi bio iznenadan i dra-
94
mati~an. Uspostavila bi se zima u isto~noj polovini
Severne Amerike i u celoj Evropi i Sibiru, i nikada
ne bi prestala. U toku tri godine, ovi regioni bi
postali nemogu}i za `ivot ljudi i skoro dve milijarde
ljudi bi bilo izlo`eno gladovanju, umiranju od hlad-
no}e ili bi morali da se presele. Civilacija kakvu mi
poznajemo verovatno ne bi mogla da izdr`i udarac
takvih razmera.
I neverovatno, veliki kru`ni tok se kolebala neko-
liko puta u zadnjoj deceniji. Kao {to je Vilijem
Kelvin (William H. Calvin) u jednoj od najboljih knji-
ga po ovom pitanju istakao:
“Naglo hla|enje u poslednjem toplom periodu
pokazuje da se poreme}aj mo`e desiti u situacija-
ma koje su mnogo sli~ne sada{njoj. [ta bi moglo
da zaustavi ovaj slani kru`ni tok koji prenosi trop-
sku toplotu tako daleko na sever i ograni~ava
formiranje ledenih plo~a? Okeanografi su zauzeti
prou~avanjem podataka o godi{njem proticanju, koji
daju odre|ene procene o katastrofi~kim poreme-
}ajima u pro{losti. U Labradorskom moru, proti-
canje je bilo poreme}eno 1970-ih, pa je poja~ano
1990. godine, i sada opada. U Grenland-skom
moru tokom 1980-ih tonjenje soli je opalo za 80%.
O~igledno, lokalni poreme}aji se mogu desiti bez
katastrofe - pitanje je koliko ~esto i koliko veliki su
ti poreme}aji - ali sada{nje stanje slabljenja nije
mnogo ohrabruju}e.”6
Ve}ina nau~nika uklju~enih u istra`ivanje ovog
pitanja sla`e se da je uzro~nik poreme}aja global-
no zagrevanje, zbog kojeg se tope ledene sante na
Grenlandu i Arkti~ka kapa, i tako se osloba|a hlad-
na, slatka voda u Grenlandsko more sa severa.
Kada se dostigne kriti~ni prag, klima }e iznenada
postati klima ledenog doba koja }e trajati najma-
nje 700 godina, a maksimalno 100.000 godina.
95
 Poslednji sati (jeftine, ~iste) vode
Kada bi taj kriti~ni prag mogao da se dostigne?
Niko ne zna - uticaj velikog kru`nog toka na
odre|ivanje ledenog doba je otkriven tek u posled-
njoj deceniji. Preliminarni kompjuterski modeli i
nau~nici koji su voljni da predvi|aju ukazuju da bi “Jedino moderne ‘napredne’ kulture, koje su pokrenute `eljom i uvere-
takav klimatski preokret mogao da se desi ve} njem za nadmo}no{}u u odnosu na prirodu, propu{taju da uo~e pravi
idu}e godine, ili mo`da za nekoliko generacija. Ono zna~aj vode. Posledice su o~igledne u svakom delu sveta: suve pustinje i
{to je sigurno jeste da ako se ni{ta ne preduzme gradovi, uni{tena plodna zemlji{ta, zaga|eni vodeni tokovi, i umiranje
u vezi globalnog zagrevanja, to }e se desiti sigurno dece i `ivotinja.”
ranije nego kasnije. Mejd Barlou (Maude Barlow) i Toni Klark (Tony Clarke) u knjizi “Plavo
zlato: Borba za prekid uni{tenja svetskih voda od strane korporacija” (Blue
Gold: The Fight to Stop Corporate Theft of the World`s Water)
Krajem 19. i po~etkom 20. veka teren Pensil-
vanije, Nju D`erzija, Njujorka, Ohaja i drugih dr`ava
na istoku i srednjem istoku SAD-a bio je bogat
izvorima nafte. Na primer, kompanija Penzoil
(Pennzoil) je iskori{}avala taj teren po{to je nafta
u Pensilvaniji bila dobrog kvaliteta. Ali, danas nafta
od kompanije Penzoil dolazi uglavnom sa druge
strane okeana, po{to su izvori nafte u Pensilvaniji
i ostalom delu SAD-a presu{ili.
Po{to su se ovi izvori iscrpli, istra`ivanje se
pomerilo na zapad. Nafta je prona|ena u Oklahomi,
Kaliforniji i Teksasu, i to u takvom izobilju da nafta
prosto izbija iz zemlje. Ve}i deo te nafte je sada
tako|e iscrpljen, a nafta koja je nekada izvla~ena
iz terena Aljaske - obezbe|uju}i nov~ana sredstva
stanovnicima Aljaske - je tako|e iscrpljena, osim
samo malog dela za{ti}enih regiona u ovoj dr`avi
koji jo{ uvek sadr`e male koli~ine nafte. Kako su
ameri~ki izvori nafte postali skoro iscrpljeni, potra-
ga za naftom se pomerila na Bliski istok, u severne
zemlje biv{eg Sovjetskog Saveza i na jug Afrike.
U ovom trenutku mogu}e je naftu prevoziti
brodovima preko mora da bi se zadovoljili apetiti
ameri~ke industrije i ameri~kih voza~a. Poku{aj

96 97
odr`avanja pod ameri~kom kontrolom ovih nestabil-
nih regiona bogatih naftom mo`da se mo`e posti}i
upotrebom problemati~ne politike i sumnjivim mora-
lom, i to u narednoj deceniji, ili mo`da dve.
Me|utim, to ne}e biti tako lako sa vodom.
Kolaps vodenih izvora
Vodeni izvori su baseni podzemne vode, i oni
imaju dva osnovna oblika: otvoreni i zatvoreni. Oni
se popunjavaju novom vodom ili brzo ili polako, ili
se uop{te ne popunjavaju.
Vodeni izvori koji se brzo popunjavaju predstav-
ljaju jedan oblik izvora filtrirane vode koja dolazi sa
povr{ine zemlje. Ki{a i istopljeni sneg prolaze kroz
zemlju i polako pronalaze put kroz slojeve zemlje i
podzemne stene. Ova voda eventualno dolazi do
sloja peska ili neke porozne stene, gde se aku-
mulira ili po~inje da te~e kao spora podzemna
reka. Ova voda koja se nalazi blizu povr{ine zem-
lje mo`e biti stara samo nekoliko godina (obi~no
dve do tri godine, ili do sto godina), dok duboki
izvori vode koji se popunjavaju mogu sadr`avati
vodu staru nekoliko hiljada godina.
Neki izvori vode koji se popunjavaju - kao {to su
oni u selima koji su otvoreni kao bunari - popu-
njavaju se sa stopom koja je proporcionalna stopi
potro{nje. Oni su krhki jer su{a mo`e da ih ugasi
za manje od jedne ili dve godine (kao {to su
stanovnici dr`ave Mejn 2001. godine ustanovili da
su izvori {irom dr`ave presu{ili), ali se na kraju
mogu popuniti kada padne ki{a.
Izvori vode koji se polagano popunjavaju veoma
su sli~ni izvorima nafte. Na primer, razmotrimo
vodeni izvor Ogalala (Ogallala) koji se prote`e od
Teksasa do Ju`ne Dakote, pokrivaju}i 450.000
98
kvadratnih kilometara i zadr`avaju}i vodu koja mo`e
da ispuni jezero Hjuron (Huron).
Vodeni izvor Ogalala je u proseku bio debeo 60
metara, a tokom perioda od 40 godina (1940-
1980) njegova debljina se smanjila u proseku za 3
metra, gube}i vi{e od 30 metara u nekim delovima
Teksasa. Stopa popunjavanja vode je tako spora da
}e biti potrebno 10.000 do 15.000 godina da bi
se ovaj izvor popunio.
Danas je koli~ina vode koja se izvla~i iz ovog
izvora, kako za potrebe stanovni{tva tako i za
navodnjavanje poljoprivrednog zemlji{ta, ve}a nego
ukupni tok reke Kolorado. Procene variraju, ali pos-
toji {iroko slaganje da }e se ovaj izvor vode isu{iti
(ili bar toliko smanjiti da }e biti neupotrebljiv) sa
sada{njom stopom kori{}enja za nekih 30 do 50
godina.
Oko 40% `itarica koje rastu u SAD i oko tre}ina
pamuka navodnjava se iz izvora Ogalala, i ~etvrtina
svih `itarica koja se izvozi iz SAD-a raste zahvalju-
ju}i ovoj vodi. Ukupno gledano, preko 14 miliona
jutara obradivog zemlji{ta zavisi od ovog izvora
vode, i ovo zemlji{te bi postalo beskorisno ako bi
ovaj izvor presu{io. Posledice bi bile dramati~ne, i
za ekonomiju SAD-a i u razmerama svetske ishra-
ne, po{to ameri~ki izvoz `itarica obezbe|uje pre`iv-
ljavanje za milione ljudi svetski najsiroma{nijih naci-
ja.
Kao {to Ministarstvo poljoprivrede SAD-a bele`i
na svom sajtu:
“Podru~ja zavisna od podzemnih izvora vode
uklju~uju Visoke ravnice (High Plains) u Teksasu, a
Ogalala izvor vode je blizu isu{ivanja. Dr`ava
Teksas je izgubila 1,435 miliona jutara navodnja-
vanog obradivog podru~ja u periodu od 1982-1997.
Ve}ina ovog gubitka je izazvano smanjenjem snab-
devanja podzemnom vodom iz izvora Ogalala. Nivo
99
vode u ovom izvoru se smanjio za 15-30 metara od
1980. godine sa smanjenjem popunjene debljine
od 50%. Dubina vode dosta varira, ali obi~no
dosti`e 30 metara. Produkcija vode se smanjila sa
3800 na 950 litara u minuti i manje u nekim
podru~jima. Sa sada{njom stopom izvla~enja vode,
postoje}e podru~je koje se navodnjava }e se sma-
njiti za 50% do 2030. godine.”1
USDA tako|e isti~e slede}e:
“Neki izvori vode su trajno uni{teni jer potpuno
popunjavanje istro{enih zaliha izvora vode ne}e biti
mogu}e tamo gde je do{lo do tonjenja zemlji{ta.
Izvla~enje podzemnih rezervi vode da bi se podr`ala
poljoprivredna proizvodnja je privremeno. Smanjenje
nivoa vode }e pove}ati cenu izvla~enja vode, a
osiroma{enje izvora }e smanjiti njihovu produkciju
vode do ta~ke kada }e izvori bit napu{teni za
potrebe navodnjavanja. Trebaju se istra`iti i prou~iti
dugotrajna re{enja za odr`avanje ameri~ke proizvod-
nje hrane u budu}nosti.”
Na `alost, finansiranje dugotrajnih re{enja je
nedavno bilo prekinuto od strane ameri~ke admini-
stracije.
Jo{ jedan izvor vode na srednjem zapadu SAD-
a demonstrira ove probleme sa prekomernim
ispumpavanjem vode. Ekipa ameri~kih vojnih in`e-
njera (U.S. Army Corps of Engineers) isti~e da }e
Aluvijalni izvor Velike Prerije (Grand Prairie’s Alluvial
Aquifer) biti previ{e mali za komercijalnu upotrebu
do 2015. godine. Ovaj izvor vode le`i izpod Velike
Prerije u Arkanzasu, a ova ekipa in`enjera ka`e:
“Sada je vi{e od 90% vode, potrebne za navodnja-
vanje, ispumpano iz ovog izvora. Kao glavni izvor
vode za potrebe poljoprivrede od 1904. godine,
ovaj izvor godi{nje obezbe|uje milione litara vode,
ali uskoro }e biti iscrpljen. U stvari, nivo vode u
ovom izvoru se smanjuje stopom od oko 30 cen-
100
timetara godi{nje, a od 1915. godine stopom koja
je br`a od one kojom se prirodno popunjava.”2
To ukazuje da kada su ljudi izvla~ili vodu iz ovog
izvora ona se nalazila na samo 15 metara ispod
zemlje. Sada se ona nalazi na 30 metara ispod
zemlje. Kako se ovaj izvor iscrpljuje, teren Velike
Prerije propada na na~in da se to lako uo~ava iz
vazduha. “Ovo izvla~enje vode iz ovog izvora”, ka`u
in`enjeri, “uzrokovalo je stvaranje ulegnu}a koje li~i
na korito, ~ije je sredi{te u Stutgartu, Arkanzas, i
produ`ava se na sever prema Hazenu, Karlajslu
(Carlisle) i Lonoku (Lonoke). Nedavne studije poka-
zuju da se ulegnu}e depresije produ`ilo i sada se
prostire skoro do Engleske, nekih 50 kilometara
severo-zapadno od Stutgarta.”
Jedan manji izvor vode, Sparta (Sparta Aquifer),
koji se nalazi ispod Aluvijalnog izvora, sugerisan je
kao jedna alternativa, bar za pija}u vodu.
“Me|utim, izvor Sparta nema dovoljan kapacitet,
ima veoma sporo popunjavanje i veoma je skup za
izvla~enje vode”, ka`u ovi in`enjeri, kao i da se
“izvor Sparta ve} koristio, ali ne kao pija}a voda, i
njegov nivo se smanjuje od 1986. godine sa
stopom od oko 15 centimetara godi{nje”.
Ve}ina drugih velikih izvora vode u SAD su
tako|e problemati~ni, oslikavaju}i probleme sa vo-
dom koji postoje {irom sveta.
Na primer, na Floridi postoji veliki Florida Vodeni
Izvor (Florida Aquifer) koji je tako naglo bio iscrpljen
od strane rastu}e populacije ove dr`ave da su oni
poku{ali da ubace u njega prera|ene ljudske
otpadne vode poku{avaju}i da ga tako popune pre
nego {to se iscrpi. Nada se polagala u to da }e
{ljunak u ovom izvoru pre~istiti ovaj otpad pre nego
{to ova voda iz toaleta {irom dr`ave na|e svoj put
do izvora pija}e vode. Ovo ubacivanje otpada je
u~injeno kori{}enjem takozvane “Prve klase kon-
101
trolisanog podzemnog ubacivanja” (Class 1
Underground Injection Control (UIC))”, koje je sli~no
onom koje je kori{}eno u drugim delovima SAD-a
za ubacivanje otrovnog otpada u zemlju. U ovom
slu~aju, 1500 miliona litara gradskih prera|enih
otpadnih voda je ubacivano u ovaj izvor svakoga
dana.
Na `alost, na osnovu Servisnih vesti organizaci-
je za `ivotnu sredinu (Environmental News Service
(ENS)), niko jo{ ne zna da li }e ovaj postupak biti
bezbedan.3 Da li }e ljudski virus pre`iveti ponovno
ispumpavanje i hlorizaciju? Ili, {to je jo{ prob-
lemati~nije, kako }e tone neprera|enih hemikalija
koji izlaze svakog dana iz bubrega stanovnika
Floride u toalete - hemikalija koji rangiraju od antibi-
otika, preko lekova za krvni pritisak do lekova za
smirenje - delovati na ljude kada se jednog dana
pojave u pija}oj vodi Floride? Niko ne zna.
@ele}i da poslu{a savet ameri~kog predsednika
koji je uveo mnoga pravila koja su popustljiva za
korporacije koje su veliki zaga|iva~i (tako da
Teksas danas ima najve}i problem sa zaga|enjem
i najprljaviji vazduh u SAD), Florida je uvela sli~an
program. ENS izve{tava: “Iako ovaj program ubaci-
vanja otpada omogu}ava nadgledanje celog proce-
sa, kancelarija za nadgledanje je volonterska i
nema sredstava za prikupljanje podataka sa tere-
na. Ljudi iz administracije priznaju da se oni bazi-
raju samo na ograni~enom volonterskom programu
u poku{aju da utvrde uticaj otpada iz ovog progra-
ma na zdrav-lje stanovnika Floride.”
Drugi izvori vode {irom SAD-a su ili popunjeni
ubacivanjem re~ne vode, ili se isu{uju. Na primer,
dok su stanovnici Palm Springsa u Kaliforniji mogli
da popune svoj izvor sa vodom reke Kolorado, grad
u Kaliforniji Borego Springs (Borrego Springs) nije
imao takvu mogu}nost. ^asopis “San Diego Union
102
Tribune” je izvestio 6. jula 2000. godine: “To mesto
se zove Borego Izvori (Borrego Springs), ali tu
nema izvora. Oni su odavno isu{eni intenzivnim
ispumpavanjem podzemne vode ispod terena vrele
pusti-nje.” ^lanak nastavlja isti~u}i kako se u dr`avi
Kolorado podzemna voda tretira kao deo op{teg
interesa i tako je regulisana od strane vlade koja
predstavlja sve stanovnike ove dr`ave. Me|utim, u
Kaliforniji se voda tretira kao vlasni{tvo svakoga ko
bu{i bunar i prona|e vodu, tako da su velike
operacije bu{enja izvora oko Borego Springsa radi
uzgajanja limuna iscrpli toliko vode da je “podzem-
ni nivo vode u bunarima oko Borega pao za 9
metara u zadnjih 13 godina, uzrokuju}i da pustinj-
sko drve}e, koje je nekada pru`alo svoje korenje u
tu vodu, sada umire od `e|i”.
Slede}i grad koji se suo~ava sa krizom zbog
nestanka vode je Meksiko Siti. Izgra|en iznad
ograni~enog izvora vode koji je zarobljen u gornjim
slojevima uga{enog vulkana, Meksiko Siti se spus-
tio 9 metara u zadnjem veku jer je grad slegao u
pesak koji je nekada bio ispunjen vodom.
Neujedna~enost tonjenja je stvorila pusto{ u gradu,
pucanjem starih zgrada, kidanjem preko 40.000
cevi za dovod i odvod u toku jedne godine, i pret-
varaju}i nekada ravni i brzi sistem gradske `elez-
nice u brdsku `eleznicu. Cevi za vodu zabijene u
ovaj vodeni izvor bile su na nivou zemlje 1934. go-
dine, a sada vire 9 metara kako je grad potonuo,
tako da je grad ulo`io u skupu opremu za pumpa-
nje te~nog otpada do nivoa kada }e mo}i da se
odvodi gradskim odvodnim sistemom koji se neka-
da nalazio ispod zemlje.
Sli~no iscrpljenje izvora izazvalo je kolaps u
Veneciji, i pogodilo stotine drugih gradova {irom
sveta. Na primer, Kineska nizija (North China
Plain), uklju~uju}i Peking, le`i preko jednog
103
dubokog izvora vode {to predstavlja veliki problem.
Izve{taj svetske banke koji je citirao Lester Braun
(Lester Brown) u radu od 13. marta 2003. godine
pod naslovom “Stvaranje lo{e svetske ekonomije
ishrane zasnovane na neodr`ivoj upotrebi vode”
(World Creating Food Bubble Economy Based on
Unsustainable Use of Water) ka`e: “Dokazi ukazu-
ju da duboki izvori (iskopani) oko Pekinga moraju
danas da se crpe sa 1000 metara kako bi se
dostigla sve`a voda, {to drasti~no pove}ava cenu
izvla~enja vode.” Braun bele`i u svom radu za
~asopis “Earth Policy Institute” da “u neobi~no
o{trom jeziku Svetske banke, ovaj izve{taj prog-
nozira ‘katastrofalne posledice za budu}e generaci-
je‘ osim ako se kori{}enje i snabdevanje vode brzo
ne vrati u normalu”. Braun navodi izvore vode u
Indiji ~iji nivo se spu{ta za vi{e od jedan metar
godi{nje, i jo{ ka`e da prema izve{taju organizaci-
je World Wildlife Fund, izvor koji snabdeva vodom
grad Kveta (Quetta), glavni grad jedne provincije u
Pakistanu, bi}e isu{en “u roku od 15 godina”.
Istro{enost izvora je te{ko pogodio Jemen,
po{to “nivo voda izvora pada u grubo 2 metra
godi{nje”, na osnovu Braunovog izve{taja, i da }e
nesta{ica hrane po~eti {irom sveta u narednoj
deceniji ili dve kao rezultat gubitka vode za navod-
njavanje.
Ova oskudica hrane izazva}e politi~ku destabi-
lizaciju i opasnost za ljudski (i drugi) `ivot, ba{ kao
i oskudica naftom koja }e se desiti otprilike u isto
vreme.
Re~ne vode su u opasnosti
28. aprila 2003. godine ~asopis “Wall Street
Journal” objavio je ~lanak Pitera Valdmana koji je
do{ao do nekih izuzetnih istra`iva~kih rezultata.
104
Perhlorat - jedna otrovna hemikalija koja se koristi
kao raketno gorivo - zaga|uje pija}u i re~nu vodu u
SAD tokom vi{e od 20 godina, i upravo pre nego
{to je ovaj ~lanak objavio ovo relativno veliko
zaga|enje u ~asopisu “Wall Street Journal”, rasla
je salata navodnjavana vodom reke Kolorado.
Ispostavilo se da su listovi salate bili zaga|eni
ovom hemikalijom, i to tako da ~ak i kad bi voda
za navodnjavanje bila zaga|ena ispod “opasnog”
nivoa, listovi salate bi imali veoma veliku koncen-
traciju ove hemikalije.
Na primer, EPA je definisala da koncentracija
perhlorata iznad jednog dela u milijardu (1 ppb)
predstavlja “opasnost za ljudsko zdravlje, naro~ito
za razvoj beba”, na osnovu ~asopisa “Wall Street
Journal”. A me|u testiranim uzorcima salate “4 od
22 testirana uzorka pokazala su da sadr`e vi{e od
30 delova u milijardu, sa najve}om koncentracijom
kod ‘pome{anog organskog zeleni{a za bebe‘ od
121 ppb”. ^asopis izve{tava da EPA studije
pokazuju da salata sadr`i koncentracije perhlorata
sa faktorom od 17 do 28, “{to zna~i da listovi
salate sadr`e 17 do 28 puta vi{e perhlorata nego
voda koja se koristi za navodnjavanje ove biljke”.
Ali, to je samo po~etak pri~e.
Kada je EPA zavr{ila svoje istra`ivanje i ponudi-
la ga da se objavi u jednom poznatom nau~nom
~asopisu, izve{taj je skrenuo pa`nju ljudi iz indus-
trije odbrane. To je o~igledno dovelo do pokretanja
akcije, tako da su izve{taji dospeli u vladu. Samo
nekoliko meseci ranije, Bela ku}a je predlo`ila da
vojni i odbrambeni izvo|a~i radova budu oslobo|eni
odgovornosti za ~i{}enje perhlorata, a kada su
studije o salati po~ele da se objavljuju, adminis-
tracija predsednika se zaista bacila na posao.
Bela ku}a je naru~ila svoj EPA izve{taj, koji ne}e
javno diskutovati o salati i zaga|enju perhloratom,
105
idu}i toliko daleko da je postavila sudsku zabranu
za izve{tavanje prema ovoj agenciji. EPA nije bila
ovla{}ena da diskutuje svoje rezultate testiranja sa
bilo kojim novinarem, ili da publikuje rezultate koji
su bili pripremljeni za objavljivanje pre sudske
zabrane o javnom izve{tavanju. U isto vreme, sena-
tor D`ejms Inhof (James Inhofe) (iz Oklahome, nije
nau~nik) po~eo je o{tro da napada agenciju EPA da
je izgubila svoje smernice u zaga|enju perhlo-
ratom. On se slo`io sa nekoliko izvo|a~a radova
odbrane da se nivoi od 70 ppb do 200 ppb u
pija}oj vodi trebaju smatrati prihvatljivim, umesto
postoje}eg praga od 1 ppb.
Ovo je samo jedan mali primer, a postoji ih na
hiljade, koji pokazuju kako novac korporacija pot-
kupljuje politi~are do ta~ke gde vlada, koja bi u
demokratskim dr`avama trebala da brani izjavu
“Mi, narod”, dopu{ta da dr`avne zalihe vode i
stanovni{tvo budu u velikoj opasnosti.
Da li je pija}a voda sigurna?
Ljudi zabrinuti zbog zaga|enja vode iz vodovoda
okre}u se fla{iranoj vodi {irom sveta u toj meri da
ona postaje jedan od najpopularnijih i najprofitabil-
nijih napitaka na tr`i{tu. Ipak, jedna studija objav-
ljena u ~asopisu “Nature” od 8. aprila 2002. godi-
ne stavila je pod znak pitanja ~isto}u fla{iranih
pija}ih voda.
“U 11 od 29 najpoznatijih evropskih fla{iranih
voda”, izve{tava autor ~lanka Nata{a Mek Douel
(Natasha McDowell), “istra`iva~i iz Kantonalne labo-
ratorije ishrane (Cantonal Food Laboratory) u
Soloturnu (Solothurn) Kristijan Beret (Christian
Beuret) i kolege prona{li su tragove virusa koji
uzrokuje vi{e od 90% svetskih stoma~nih tegoba.
Ovaj virus se zove Norwalk-like virus ili NLV.” Virusi
106
iz Norvalk familije bili su odgovorni za dugotrajne i
ponavljaju}e epidemije dijareje (proliva) na krsta-
re}im brodovima o kojima je bilo naveliko izve{ta-
vano u 2001. godini.
U potrazi za i{~ezavaju}im zalihama pija}e vode
na na{oj planeti, nova industrija je u poslednjoj
deceniji zapo~ela sa bu{enjem ledenih santi.
Zapo~ele su pokretne operacije bu{enja, kao i
kopnene operacije na Islandu, {to je dovelo do
proizvodnje fla{irane vode sa ledenih santi, votke
sa ledenih santi i piva sa ledenih santi (iceberg).
Ipak, ~ak i ovo predstavlja jedan ograni~eni izvor
vode - kako se pove}ava globalno zagrevanje
ledene sante se smanjuju, umesto da se pove}a-
vaju.
U isto vreme, {tetne hemikalije se otkrivaju u
iznena|uju}e velikim koli~inama u zalihama vode
na{e planete, a njihov efekat nije ograni~en samo
na ljude koji je prvi konzumiraju. Na to je prvi put
skrenuta pa`nja u nau~nom svetu 1998. godine
kada su {vajcarski hemi~ari prou~avali jezersku
vodu, tragaju}i za herbicidom mekoprop. Umesto
njega, oni su prona{li klofibri~nu kiselinu, jedan lek
koji se prepisuje za sni`avanje holesterola, koji ~ak
nije ni proizveden u [vajcarskoj. Tragaju}i onda i za
drugim supstancama, otkrili su regulatore masti
fenazon i fenofibrat, analgetike ibuprofen i diklofe-
nak, i jedan pravi koktel drugih lekova od onih za
hemoterapiju, preko hormona i antibiotika, do beta-
blokatora, i antisepti~kih, antiepilepti~kih i agenasa
za za{titu od X-zra~enja.
Ovi rezultati su stimulisali ameri~ke istra`iva~e
da pregledaju vode koje teku u jezero Mid (Lake
Mead) u Nevadi i Arizoni, gde su prona{li jedan
sli~an koktel, zajedno sa `enskim hormonom estra-
diolom - sa nivoom ve}im od 20 ppt (delova u
jedan bilion) koji prema izve{taju u ~asopisu
107
“Science News” predstavlja “koncentraciju koja
mo`e izazvati da neki mu`jaci riba proizvedu protein
za stvaranje jaja, koji se normalno mo`e na}i samo
kod `enki riba koje su reproduktivno aktivne”.4
Slede}i problem, naveden od strane Stjuarta
Levija (Stuart Levy), direktora Centra za geneti~ku
adaptaciju i otpornosti na lekove (Center for
Adaptation Genetics and Drug Resistance) na
Univerzitetu Tafts u Bostonu, jesu antibiotici u vodi
koji “mogu biti prisutni u nivoima koji su bakterio-
lo{ki opasni - u nivoima koji ne samo da mogu da
izmene ekologiju `ivotne sredine, ve} tako|e mogu
izazvati otpornost bakterija na antibiotike”.
Dve godine kasnije, 1. aprila 2000. godine,
~asopis “Science News” je izvestio u ~lanku pod
nazivom “Vi{e testova vode je pozitivno na hemika-
lije” (More Waters Test Positive for Drugs) da se
“hemikalija klofibri~na kiselina za sni`avanje holes-
terola pojavila u jednom podzemnom rezervoaru
vode koji se koristi od strane stanovnika Finiksa.
Ova hemikalija je u{la u rezervoar vode zajedno sa
prera|enim otpadnim vodama, koje su uba~ene da
bi se popunio ovaj rezervoar vode”. Autor ~lanka J.
Ralof (Raloff) isti~e da su podzemne vode {irom
sveta danas zaga|ene velikim brojem hemikalija,
od kojih neke jasno poti~u od ljudi, a druge od
fabri~kih procesa u poljoprivredi, po{to “otprilike
40% antibiotika koji se proizvode u SAD koristi se
za ishranu stoke kako bi se poja~ao njihov rast”.
Vi{e od 90% tih hemikalija se izlu~uju kao neiz-
menjene ili samo neznatno izmenjene. Ralof isti~e
da “najve}a opasnost preti organizmima u vodi -
koji mogu da `ive od ro|enja do smrti u rastvoru
hemikalija kojem se pove}avaju i koncentracija i ne-
gativni potencijali”. Ralof citira Dejvida Epela (David
Epel) sa Univerziteta Stanford koji “izra`ava poseb-
nu zabrinutost zbog novih hemikalija zvanih
108
inhibitori dotoka i oticanja. Oni su dizajnirani da
spre~avaju mikrobe izbacuju antibiotike koji treba
da ih uni{te, ali tako|e ometaju rad }elijskih pumpi
koje koriste skoro svi organizmi da bi se oslobodi-
li otrovnih materija. Ako hemikalije koje spre~avaju
rad ovih pumpi u|u u vodenu sredinu, Epel strahu-
je da one mogu izazvati da `ivi organizmi budu
pogo|eni koncentracijama rastvora koji su prethod-
no za njih bili bezopasni”.
29. juna 2002. godine, ~lanak u ~asopisu
“Science News” pod naslovom “Farmaceutsko
zaga|enje” (Pharm Pollution) isti~e da “`ivotinje na
farmama izlu~uju 90% tetraciklina koji im se daje”,
i iako ljudi konzumiraju 2,2 miliona kilograma
antibiotika godi{nje, a 1 milion se koristi za le~enje
bolesnih `ivotinja, punih 13 miliona se rutinski daje
kao hrana `ivotinjama svake godine u SAD “radi
rasta `ivotinja”.
Lekovi koji se uzimaju sa ili bez recepta, koji su
preplavili `ivotnu sredinu zajedno sa trilionima litara
na{ih otpadnih voda, menjaju ekosistem gde god
se na|u. Morski organizmi, biljke, divlje `ivotinje,
insekti, drve}e, pa ~ak i bakterije, zabele`eni su u
istra`ivanjima kao oni koji do`ivljavaju biolo{ki {ok
od tih dugotrajnih i visoko biolo{ki aktivnih sup-
stanci.
Trejsi Votson (Traci Watson) isti~e u ~lanku pod
naslovom “@abe rapidno i{~ezavaju {irom SAD”
(Frogs Rapidly Vanishing Across U.S.): “Vodozemci
u na{oj zemlji - `abe i salamandre - i{~ezavaju alar-
mantnom stopom, njihova muzika prestaje u
mnogim delovama ameri~kog podneblja.” Stru~njak
za vodozemce i gmizavce iz Ameri~kog centra za
geolo{ka istra`ivanja (U.S. Geological Survey) Brus
Bjuri (Bruce Bury) isti~e: “U~injeno je toliko mnogo
{tete na{im sistemima vode da sve {to je
povezano sa vodom ovih dana ukazuje na lo{e
109
stanje.” @abe na jugo-istoku SAD-a, pa zatim `abe Na kraju, imajmo na umu da svakih 20 godina
koje su predstavljale opasnost za voza~e u svetska potro{nja vode od strane ljudi se
Koloradu, i “sve vrste `aba u Josemiti nacionalnom udvostru~ava, a u vreme dok ovo pi{emo Ujedi-
parku” - sve one su i{~ezle. Votson zaklju~uje: njene Nacije ka`u da preko jedne milijarde ljudi
“Tihe no}i bez `aba su tako|e uobi~ajene u drugim nema pristup sve`oj pija}oj vodi. Po{to je samo
delovima (razvijenog) sveta. U Kostariki, poznata i oko 1% vode na na{oj planeti upotrebljiv za pi}e i
veoma za{ti}ena zlatna `aba, koja je dobila ime po dostupan javnim sistemima za snabdevanje vodom,
svojoj sjajnoj ko`i, izumrla je. Godine 1980, 8 od ljudska potreba za sve`om vodom }e nadma{iti
13 `abljih vrsta koje su za{ti}ene u Brazilu izumrlo celokupne zalihe vode na na{oj planeti (zalihe koje
je. U Australiji, vrsta `abe koja svoje mladunce se mogu obnoviti) do 2025. godine - ~ak pre nego
razvija u stomaku, tako|e je izumrla.”5 {to iscrpimo zalihe nafte.
Stefan Harod Buner (Stephen Harrod Buhner)
isti~e u svojoj briljantnoj knjizi “Izgubljeni jezik bi-
ljaka” (The Lost Language of Plants):
“Pod uticajem farmaceutskih kompanija,
genotipovi {irom ekosistema - bakterija, insekata,
virusa, biljaka i ostalih organizama - po~eli su da
reaguju kako bi se prilagodili na novi `ivotni sistem
koji se poremetio. Kako ljudske hemikalije inten-
zivnije remete `ivotnu sredinu, to je ve}i pritisak na
genotipove da odgovore na njega. Glavni razlog
za{to se uzima sve vi{e i vi{e hemikalija svake
godine jeste taj da bi se proizveo isti nivo rezulta-
ta u poljoprivredi i medicini. Potrebni nivo tih
hemikalija mo`e eventualno nadma{iti energiju
kojom se sistem snabdeva i sistem }e se rapidno
promeniti da bi se prilagodio na nove uslove `ivota.
Koli~ina farmaceutskih proizvoda koja se proizvodi
(naro~ito kada se kombinuje sa agrohemijskim
proizvodima) dovoljna je da poremeti `ivotnu
ravnote`u biljnih zajednica, ekosistema, bioma i
same Zemlje. U mnogim slu~ajevima ove hemikali-
je se kombinuju jedne sa drugim, a nekada sa
hemijom biljaka, deluju}i na na~in koji se ne mo`e
predvideti i koji proizvodi poja~an udar na ekosis-
teme.”6

110 111

Uni{tavanje drve}a, borba za
gorivo, i pad i uspon imperija
“Imperija predstavlja jedan veliki egoizam u svom najru`nijem
obliku.”
Ralf Valdo Emerson (Ralph Waldo Emerson, 1803-1882)
Jedna od najve}ih imperija u ljudskoj istoriji svih
vremena jeste Sumersko carstvo. Neki istori~ari
smatraju da su Sumeri bili najraniji oci savremenog
na~ina `ivota koji zovemo “zapadna civilizacija“.
Na osnovu “Epa o Gilgame{u”, najstarijem
pisanom izve{taju na svetu, do{lo je do velikog
uni{tenja vegetacije i stvaranja pustinja zbog uni-
{tavanja {uma. Liban je spao sa vi{e od 90% pod
{umom (~uveni kedri Livana) na manje od 7% u
zadnjih 1500 godina, uzrokuju}i smanjenje ki{nih
padavina za 80%. Kao {to mo`emo videti, drve}e i
njegovo korenje predstavljaju va`an deo vodenog
ciklusa. Kao rezultat, milioni jutara zemlji{ta
Bliskog istoka pretvoreno je u pustinju i {ipra`je, a
ostali deo terena je uglavnom danas neplodan.
Glavna hrana u Mesopotamiji bio je je~am, ali u
periodu od nekoliko stotina godina konstantnog
uzgajanja je~ma na navodnjavanom terenu, tlo je
postalo iscrpljeno i ima tako veliki nivo soli
(done{en vodom za navodnjavanje) da tu ve} dugo
ne rastu usevi. U isto vreme, zbog rapidnog
uni{tenja {uma, drvo je postalo takav luksuz da je
postalo po vrednosti jednako dragom kamenju i
mineralnim rudama - okolni narodi su vr{ili osva-
112
ja~ke pohode da bi zauzeli te izvore drveta, kao i
plodno zemlji{te za rast je~ma. [iroka podru~ja
{umovitog terena du` reka Tigar i Eufrat bila su
pose~ena, tako da su njihovi kanali za navodnja-
vanje i obradivo zemlji{te po~eli ubrzano da se
pretvaraju u mulj, a do{lo je i do smanjenja ki{nih
padavina.
Rezultat ovih lokalnih klimatskih promena, pre
nekoliko hiljada godina, bila je velika glad. Kolaps
poslednjeg mesopotamskog carstva desio se pre
oko 4 hiljade godina, a zapisi koji su ostali iza njih
pokazuju da su oni tek na samom kraju njihovog
carstva shvatili kako su uni{tili svoje izvore hrane i
goriva uni{tenjem {uma i razorenjem ostatka
`ivotne sredine. Tokom dugog vremena oni su
“znali” da je njihov stil `ivot dobar. Ali, iako su
stvari izgledale dobro u to vreme, oni nisu shvatali
da je takvo stanje neodr`ivo - oni su radili dokle
god su mogli da zauzmu zemlju drugih naroda.
Kada su iscrpili svoje susede, njihov pad je bio brz
i razaraju} - ba{ kao Ponzijeva {ema.
Kolaps Mesopotamskog carstva poplo~ao je put
razvoju Gr~ke kao “svetskog carstva”. U periodu od
200. do 1500. godine pre nove ere Grci su usvo-
jili raznovrsne poljoprivredne metode sli~ne onima
u mesopotamskom sistemu. Do 13. veka pre nove
ere ove pove}ane zalihe hrane uzrokovale se da je
po~ela velika se~a {uma kako bi se obezbedili
prostor za `ivot, gorivo i obradivo zemlji{te za nji-
hovu rastu}u populaciju. Oni su tako|e desetine i
hiljade jutara {uma koristili sagorevaju}i ih u pe}i-
ma za pravljenje bronze, po ~emu su bili poznati.
Pad njihove civilizacije povezan je u istorijskim
izve{tajima sa trenutkom kada je njihova populaci-
ja nadma{ila potro{nju svog dostupnog goriva -
drveta. Do 600. godine pre nove ere ve}i deo
Gr~ke je postao pustinja, sa brdima koja su po~ela
113
da se eroduju u reke zatrpane muljem, i navodnja-
vanim terenima koja su po~ela da kolabiraju zbog
pove}anog nivoa akumulacije mulja iz kanala za
navodnjavanje i gubitka hranljivih materija. Nu|ena
je nagrada onima koji budu proizvodili masline na
padinama brda, jer su o~ajni Grci uvideli da jedino
maslinovo drvo mo`e da raste i opstane na ovim
strmim padinama. Ali, bilo je previ{e kasno. Kao
{to je Platon zapisao u svom delu “Kritija”:
“Kada se uporedi ono {to danas postoji sa
onim {to je nekad postojalo, to je kao skelet te{ko
bolesnog ~oveka - sav masni i meki deo zemlje je
i{~ezao, a ostao je samo goli kostur.”
I to se zaista i desilo.
Kolaps Gr~ke bio je pra}en razvojem Rimskog
carstva.
Rim je imao svoje potrebe za drvetom. Do 200.
godine pre nove ere {ume terena koji danas zove-
mo Italija bile su potpuno pose~ene za potrebe
Rimljana u gorivu i stani{tu, za grejanje javnih
kupatila i topljenje metala. Bile su potrebne velike
koli~ine drveta za topljenje srebra iz rude, preradu
metala i kovanje novca koji je predstavljao osnovu
rimskog monetarnog sistema. Kada su {ume u
Italiji bile pose~ene oko prvog veka nove ere, stal-
na pove}anja cene drveta za topljenje srebra
uzrokovala su monetarnu krizu, prvi veliki poreme-
}aj u Rimskoj imperiji.
Otprilike u isto vreme, produktivnost rimskih
obradivih povr{ina po~ela je da se smanjuje zbog
pove}anja mulja, soli, iscrpljenosti tla i smanjenja
padavina usled nestanka {uma. Zalihe drveta su
pretile da ugroze stabilnost Rimske imperije. To je
navelo Rimske vo|e da izgrade flotu od 60 drvenih
brodova da bi okupirali okolne mediteranske
dr`ave, pro{iruju}i svoje carstvo u svojim posled-
njim danima {irom tada poznatog sveta zbog mine-
114
rala, drveta i hrane. Kona~no, uni{tenje vodenih
tokova, nestanak {uma, iscrpljenje tla i eksplozija
stanovni{tva doveli su do velike gladi, {to je rezul-
tovalo kolapsom Rimske imperije.
^ak i mo}ni Rim nije mogao da se odr`i, nije
mogao da ostvari svoje namere - iako je okupirao
pola poznatog sveta. I naravno, to je samo jedan
mali deo iskustva iz istorije - pojavilo se stotine
drugih eksperimenata kultura koje su uni{tile svoje
osnovne resurse i zatim nestale, od Egip}ana do
stanovnika Ura, od kineskih dinastija do i{~ezlih
civilizacija Ju`ne Amerike pre Kolumba.
Kada je Amerika po~ela da postaje najmo}nija
sila na svetu, njego glavno gorivo bilo je drvo. Ono
je bilo i gorivo i izvor toplote za armiju D`ord`a
Va{ingtona, i ostala je ameri~ki primarni izvor gori-
va, toplote i gra|evinskog materijala do vremena
gra|anskog rata, kada je ugalj po~eo naveliko da
se koristi.
Kao {to je napomenuto ranije, otkri}e nafte u
Pensilvaniji, neposredno nakon gra|anskog rata,
dramati~no je pove}alo mogu}nost ljudske rase da
raste i da se hrani na globalnom nivou. I to nas
dovodi do situacije koja je na `alost sli~na onoj u
Mesopotamiji, Gr~koj i Rimu - ono {to danas
imamo jeste da su svi ti ljudi zavisni od jednog
posebnog goriva... i {ta }e se desiti kada se ono
dovoljno iscrpi?
Mo`emo li spasiti na{u civilizaciju sa
alternativnim izvorima u odnosu na naftu?
Tokom vi{e godina, ljudi su isticali da }emo rela-
tivno uskoro iscrpsti na{e zalihe nafte. Oni su pred-
lagali razli~ite “alternativne” ili “izdr`ljivije” izvore
energije da bi se zamenila nafta. Po{to je cilj svih
njih da se smanji na{a zavisnost od nafte - i tako
115
izbegne propast na{e civilizacije usled energetskog
kolapsa, kao u slu~aju Sumera - one su vredne
na{e pa`nje.
Veliki ekonomski problem: niska cena
nafte obeshrabruje ulaganja
Kada razmotrimo bilo koji od ovih alternativnih
izvora energije, treba imati na umu za{to se oni
veoma slabo nagla{avaju, za{to vlade dr`ava nema-
ju ose}aj za njihovo hitno razmatranje, kao zamenu
za fosilna goriva.
Glavni razlog je taj {to ~ovek izvla~i naftu {irom
sveta tako intenzivno, da je dana{nja cena nafte
jeftinija (u pore|enju sa inflacijom) nego {to je
ikada bila u istoriji sveta. Litar fla{irane vode u
nekim prodavnicama u svetu mo`e ko{tati i ~etiri
puta vi{e nego litar benzina, iako se benzin izvla~i
iz zemlje sa dubine od 13 kilometara kao sirova
nafta, zatim prenosi brodovima, pre~i{}ava i trans-
portuje {irom sveta do benzinskih pumpi.
U Americi je delimi~no niska cena benzina zato
{to Amerikanci pla}aju benzin njihovim novcem od
poreza - godi{nje donacije, subvencije, darovanja i
poreske olak{ice industriji nafte dosti`u godi{nje
izme|u 20 i 84 milijardi dolara, na osnovu neko-
liko studija iznesenih od strane Me|unarodne orga-
nizacije zelenih (Greenpeace International), Projekta
medijske svesnosti (Media Awareness Project) i
drugih grupa koji prate de{avanja u dru{tvu. Velike
naftne kompanije dotiraju politi~are stotinama mili-
ona dolara u Americi i {irom sveta, a zauzvrat dobi-
jaju milijarde dolara.
Tako|e, postoji problem da se nafta “proizvodi”
(ispumpava) bez razmi{ljanja o budu}im potrebama
ili `ivotnom veku odre|enog izvora. Dr`ave bogate
naftom, sa nekim izuzecima, ispumpavaju naftu iz
116
zemlje {to je br`e mogu}e, da bi zadovoljili stalno
rastu}e apetite ljudi {irom sveta. Svaka dr`ava koja
razmi{lja da zadr`i i sa~uva svoje zalihe nafte ili da
zauzme zalihe susednih dr`ava treba samo da se
osvrne na surovost ameri~kog odgovora na ira~ku
okupaciju naftnih polja Kuvajta (koji, na osnovi
izve{taja CIA-a, sadr`e 10 do 20% svetskih rezervi
nafte). One bi trebale dvaput da razmisle i da
odlu~e da ne remete status kvo.
Naftna industrija je pokrenuta `eljom naftnih
kompanija za brzim profitom, ~ak i po cenu brze
propasti. Oni su savr{eno `eljni da zarade milijarde
dolara, {to je br`e mogu}e, koriste}i izvor koji se
ne mo`e obnoviti.
(U svetu me|unarodnog biznisa, profit koji }e se
ostvariti za mesec dana ili pola godine, va`niji je
od onoga {to }e se desiti u periodu od narednih
40 godina. U mnogim slu~ajevima korporacije
zamenjuju dr`ave i postaju centri mo}i i bogatstva,
kao “novi vladari”. Iako dr`ava Indonezija pred-
stavlja 23. najja~u ekonomiju na svetu, ona je
manja od firme Mitsubishi, koja je na 22. mestu.
Dr`ave Danska i Tajland su tek na 26. mestu.
Firme General Motors, And Exxon, Hitachi, Toyota,
AT&T i Shell nalaze se na vrhu prvih 50.
Korporacije sve vi{e imaju mo} da manipuli{u javno
mnjenje i da primoravaju izabrane vlade da se
pokoravaju njihovoj volji u skoro svakoj dr`avi
sveta.)
Sve to zadr`ava cenu nafte niskom, {to
obeshrabruje razvoj alternativnih izvora energije.
Slede}i problem - potrebna je nafta za
stvaranje novih tehnologija
Postoji jo{ jedan problem u razvoju alternativnih
izvora energije, a on je najve}i. Razmotrimo, na
117
primer, sun~evu energiju. Solarne }elije hvataju
postoje}u sun~evu svetlost, tako da mo`emo
odmah da koristimo tu energiju. Ali, mi smo sami
sebi vezali ruke - sve {to nam je potrebno za
proizvodnju sun~eve energije zavisi od nafte:
- Solarne }elije su izgra|ene od nekoliko retkih
minerala iz zemlje ~ije izvla~enje zahteva kopanje
stotine tona zemlje da bi se dobilo samo nekoliko
kilograma ovih minerala. Ovo iskopavajne je mogu-
}e samo uz pomo} velikih ma{ina koje se pokre}u
na naftu.
- Te ma{ine su izgra|ene od minerala (~elik,
staklo, itd.) koji se iskopavaju, tope i prera|uju u
pe}ima na naftu i uz pomo} ma{ina koje pokre}e
nafta.
- Potrebna je da se postigne visoka temperatu-
ra da bi se istopili i pre~istili ovi retki minerali iz
zemlje kada se jednom iskopaju.
- Takva velika toplota je tako|e potrebna da bi
se dobilo staklo koje prekriva solarne }elije, iako je
pesak, koji predstavlja sirov materijal za staklo, rel-
ativno {iroko dostupan i jeftin. (Alternativa staklu bi
bila plastika, ali plastika se pravi od nafte.)
- Ljudi koji obavaljaju sve te navedene procese
voze automobile na naftu za svoj rad i `ive u
ku}ama koje se zagrevaju na naftu.
[ta }e se desiti kada se nafta potro{i - kada
vi{e ne budemo imali uskladi{tenu drevnu sun~evu
svetlost? Kako }emo praviti solarne }elije?
Mi danas ne mo`emo da koristimo solarne
}elije da bismo pravili nove solarne }elije. Dana{nje
solarne }elije jedva mogu da pokre}u jedan mali
automobil. One o~igledno ne mogu da uhvate do-
voljno postoje}e sun~eve svetlosti da bi stvorile
dovoljno elektriciteta za napajanje jednog buldo`era
ili visoke pe}i ili fabrike stakla za stvaranje novih
solarnih }elija. To je problem sa kojim treba da se
118
suo~e istra`iva~i `ivotne sredine i da ga ozbiljno
prou~e.
Sa sli~nim problemima se suo~avamo kada je u
pitanju energija vetra. I dok mo`e postojati jedan
neiscrpni izvor vetra u nekim planinama i drugim
regionima, efikasno hvatanje energije vetra zahteva
turbine visoke tehnologije, izgra|ene od ~elika
visokog kvaliteta i drugih materijala koji se danas
mogu napraviti samo uz pomo} energije dobijene
od fosilnih goriva. Kada se ti delovi istro{e, u
odsustvu nafte osta}emo sa klasi~nim vetrenja~a-
ma niske tehnologije, kao {to su one u Holandiji,
koje mogu da izvuku dovoljno energije od sunca i
vetra da pumpaju vodu na dva ili tri jutra zemlje.
Danas je industrija proizvodnje elektri~ne energi-
je jedan od glavnih potro{a~a nafte. Zbog toga, na
osnovu izve{taja Agencije za za{titu `ivotne sredine
(Environmental Protection Agency), stvaranje elek-
tri~ne energije u SAD je odgovorno za emitovanje
66% ukupnog sumpor-dioksida, 29% ukupnog azot-
oksida, 21% zaga|enja `ive u vazduhoplovstvu i
36% ukupnog ugljen-dioksida.
“Zelena” energija
Zbog zaga|enja uzrokovanog spaljivanjem nafte
da bi se dobila elektri~na energija i zbog toga {to
se izvori nafte ne mogu obnoviti, danas postoji
rastu}i pokret u SAD koji promovi{e upotrebu
“zelene elektri~ne energije” - energije koja se
stvara od izvora energije koji se mo`e obnoviti i koji
koriste sun~evu svetlost, kao {to su bojleri na
drva, energija dobijena od hidrocentrala, sunca i
vetra. Postoji velika potreba za proizvodnjom elek-
tri~ne energije u SAD od postoje}e sun~eve svet-
losti. Mogu}e je tu ne{to u~initi, ali elektri~na ener-
119
gija proizvedena od nafte je tako jeftina da je te{ko
da nove tehnologije ~ak i po~nu da se primenjuju.
Veoma je te{ko da postoje}e kompanije koje
egzistiraju na brzom sticanju novca proizvedu “zele-
mu elektri~nu energiju” na jedan ekonomski
konkurentan na~in.
Kada izvori energije postanu niski,
zapo~inju ratovi
Svaka kompanija danas u industrijalizovanom
svetu, bez obzira na njen proizvod ili uslugu, na
odre|eni na~in prodaje ne{to {to predstavlja
prera|enu naftu. One koriste naftu da bi proizvele
elektri~nu energiju koju tro{e, da zagreju prostorije
koje koriste, da snabdeju automobile i autobuse
koje koriste njihovi radnici da bi stigli do posla i
vratili se ku}i, i tako dalje, sve do naizgled bezna-
~ajnih stvari kao {to je sirovi materijal od koga se
prave sinteti~ka vlakna za pod u njihovim kancelar-
ijama. Ako ne bi imali naftu, vratili bi se na nivo
produktivnosti iz 1800. godine kada je postojalo
{est puta manje ljudi na na{oj planeti, a na{i izvori
goriva su bili biljno ulje, kitova mast, ugalj i drvo.
A kada se produktivnost smanjivala, izvori su se
jo{ manje koristili.
^ak i mali poreme}aj u raspolaganju sa osnov-
nim izvorom goriva mo`e izazvati kolaps u celoj
dr`avi. Mnogi istori~ari se sla`u da je Hitler kojim
slu~ajem imao neograni~ene koli~ine nafte u
Nema~koj, on je mogao da pokori celu Evropu.
Istorijski zapisi pokazuju da je Japan bombardovao
Perl Harbur uglavnom zato {to je ameri~ka flota
blokirala vode na zapadu Japana, presecaju}i tako
japansko snabdevanje naftom iz indijskog okeana.
I japanski i ameri~ki vojni stru~njaci su znali da }e
za nekoliko meseci to baciti Japan na kolena, iako
120
su ameri~ki vojni stru~njaci potcenili kako `estoko
}e se Japan osvetiti.
Kada koli~ina nafte po~ne da se smanjuje u
narednih nekoliko decenija, njena cena }e da sko~i,
ba{ kao {to se desilo sa drvetom u Sumerskom,
Gr~kom i Rimskom carstvu. Kada cena goriva koje
sve pokre}e po~ne rapidno da ska~e, mali deo po-
pulacije, koji kontroli{e ovaj izvor energije i armije
sveta, mo}i }e da prevozi vagone nafte i da kon-
troli{e svoje sopstvene interese, ali }e ve}i deo
populacije imati veliki problem. Mi to danas
mo`emo videti na mestima kao {to su Haiti, gde
se eksplozija populacije suo~ava sa ograni~enim
zalihama goriva koje vodi ka velikom siroma{tvu i
gladi.
Ljudi na zapadu, koji su na vrhu energetske
piramide, bi}e verovatno poslednji koji }e osetiti
posledice. (To pretpostavlja da su armije zapadnih
zemalja jo{ uvek mo}ne i da }e zapadne zemlje
mo}i da prisile arapske i ju`noameri~ke zemlje da
nastave da im prodaju naftu kada zalihe po~nu da
nestaju - kada su Mesopotamci, Grci i Rimljani iscr-
peli zalihe drveta, oni su tako|e pribegli ratu.
Postavlja se samo pitanje kako }e se pokretati
avioni i tenkovi zapadnih zemalja ako se istro{e za-
lihe nafte.)
^ak i da zapadni svet bude u stanju da
kori{}enjem vojne sile obezbedi pristup naftnim re-
zervama Tre}eg sveta, nestanak svetskih rezervi
goriva }e izazvati {iroke i razorne lan~ane efekte.
Svaka “moderna” civilizacija u pro{losti je bila
osaka}ena, a zatim uni{tena smanjenjem osnovnih
rezervi goriva. Ima li spasa za na{u civilizaciju?
121

Pogovor
Istra`ivanja pokazuju da savremeni ~ovek
uni{tava sve oko sebe - i svoje zdravlje, i ljude oko
sebe, i `ivotnu sredinu. Vi{e od 90% dana{njih
uzroka smr ti me|u ljudima uzrokovano je
~ovekovim pogre{nim izborima u `ivotu. Pu{enje,
alkohol, nezdrava hrana, upotreba droga, zloupotre-
ba polnih odnosa itd, jesu neki od glavnih uzroka
smrti, koji su mogli da se izbegnu, {to bi sa~uvalo
veliki broj ljudskih `ivota.
Iako je ~ovekov odnos prema samome sebi
veoma lo{, odnos prema drugima i `ivotnoj sredini
je jo{ gori. Svedoci smo raspada porodice, gde
roditelji nisu zainteresovani za decu, a zatim ni
deca za roditelje, gde ljudi postaju otu|eni i usam-
ljeni bez ijednog prijatelja. U potpunom bezna|u
~ovek tra`i smisao `ivota u raznim drogama, po~ev
od duvana, alkohola, destruktivnih filmova i muzike,
do najgorih oblika seksualnih perverzija i upotreba
najte`ih droga.
U takvom stanju, ~ovek je potpuno nezain-
teresovan za bilo koga i bilo {ta u `ivotu. I kao {to
su mnoge sobe, stanovi i ku}e gde ljudi `ive
neuredni, prljavi i zapu{teni, tako i na{a planeta
Zemlja postaje jedno velike smetli{te i kontejner
122
najodvratnijih mirisa i otrova, po kojem tumara sve
vi{e i vi{e divljih zveri, kojima malo treba da nekog
raskomadaju.
Sigurno da u takvoj situaciji pojedinac ne mo`e
mnogo da u~ini da bi promenio globalni tok
de{avanja. Ali, ono {to mo`e da u~ini jeste da
isko~i iz voza koji juri u provaliju, u kojem ve}ina
peva i veseli se pod dejstvom alkohola i droge.
Savremeni ~ovek ima mogu}nosti da organizuje
svoj `ivot u prirodi, naro~ito danas kada se `ivot u
prirodi omalova`ava i ismejava, i kada u
poreme}enom sistemu vrednosti ku}a i zemlja u
prirodnom ambijentu (selu) imaju vi{estruko puta
manju vrednost od najmanjeg stana u gradu.
“Mi smo prva generacija u istoriji ~ove~anstva
koja }e izgubiti vi{e znanja nego {to }e ga ste}i”,
kazao je jedan autor. Sva ona znanja koja su na{i
preci akumulirali vezano za `ivot, rad i opstanak u
prirodi, na{a generacija je skoro potpuno izgubila.
Ali, sigurno je da nikad nije kasno da se ~ovek
vrati izvornim vrednostima, da organizuje `ivot u
prirodnom ambijentu i da se maksimalno izoluje od
vi{e nego destruktivnih pritisaka kojima je izlo`en
sa svih strana. Ulaganje u dobre ljude - u svoju
porodicu i prijatelje - umesto u velika materijalna
bogatstva, pokaza}e se i sada, a i kasnije, kao
dobra investicija.
Stariji ljudi se se}aju kako su za vreme Drugog
svetskog rata ljudi iz gradova dolazili u sela i
zlatom pla}ali kilogram bra{na. Pred nama je
mnogo gore vreme nego ono za vreme rata.
Razuman ~ovek }e zato preduzeti prave korake i
pripremiti se za to vreme.
Kona~no, na{i preci kao religiozni ljudi verovali
su da }e ih Bog spasiti svakog zla. Ako je ta~no
ono {to u Bibliji pi{e, Bog }e se i ovoga puta
ume{ati da spase one koji su na Njegovoj strani.
123
 Klimatske promene

Literatura
1. “Global Warming Is Marmot Wake-Up Call”, Science News, April 29,
2000, vol. 157, p. 282.
2. The End of Nature by Bill McKibben, Anchor Books, 1999.
3. The Dying of the Trees by Charles Little, Penguin Books, 1997.
4. www.aip.org/pt/vol-55/iss-8/captions/ p30cap2.html
5. “Here Comes the Rain,” by Nicolas Jones, New Scientists, April 26,
2003, pp. 24-25.
Uvod 6. A Brain for All Seasons by William H. Calvin, University of Chicago
1. www.wri.org/wr2000/page.html Press, 2002.
2. U studiji firme “Petroconsultants”, “The World Oil Supply 1930-2050”.
3.
by
The Golden Century of Oil: 1950-2050: The Depletion of a Resource
C. J. Colin Cambell, Kluwer Academic Pub., Norwell, Mass. Poslednji sati (jeftine, ~iste) vode
1. wmc.ar.nrcs.usda.gov/tech.dir/droughtmgmt.htm
2. www.mvm.usace.army.mil/grandprairie/area/default.asp
Kako stvari mogu izgledati tako dobre, a ipak biti 3. www.ficus.usf.edu/docs/injection_well/sutherland1.htm
tako lo{e? 4. "Drugged Waters: Does It Matter That Pharmaceuticals Are Turning Up
in Water Supplies?" by Janet Raloff, Science News, March 21, 1998.
1. The Heat Is On by Ross Gelbspan, Addison-Wesley, 1997.
5. "Frogs Rapidly Vanishing Across U.S., Experts Unsure of the Cause"
2. Public Health Report, U.S. Department of Health and Human Services,
by Traci Wilson, Gannet News Service, Burlington Free Press, August 16,
January-February 1996, vol. 111, no. 1, p. 8(2).
1998.
3. “Drug-Resistant TB May Bring Epidemic” by Barbara J. Culliton, Nature,
6. The Lost Language of Plants bz Stephen Harrod Buhner, Chelsea
September 1992, vol. 356, no. 6369, p. 473(1).
Green, 2002.
4. “The Third Epidemic-Multidrug-Resistant Tuberculosis,” Chest, January
1994, vol. 105, no. 1, p. 32.
5. And the Waters Turned to Blood by Rodney Barker, Simon & Schuster,
1997.
6. Deadly Feasts by Richard Rhodes (Simon & Schuster, 1997) je
izuzetna knjiga na tu temu, ~iji je autor dobio Pulitzerovu nagradu.

Kratak prikaz mogu}e budu}nosti: Haiti i druga

vrela mesta
1. Kolumbovo pismo citirano u Documents of West Indian History by Eric
Williams, Port-of-Spain, Trinidad: PNM, 1963, and Peter Marry’s, De Orbe
Novo, 1516.

Smrt drve}a
1. Diet for a New America by John Robbins, H.J. Kramer, 1987.
2. Dirk Beveridge, Associated Press, August 25, 1997.

Izumiranje - raznolikost podr`ava opstanak

1. Beyond Growth by Herman Daly, Beacon Press, 1997.

124 125

Sadr`aj
Uvod ........................................................................ 5
Mi tro{imo drevnu sun~evu svetlost .................... 10
Mi smo izgra|eni od sun~eve svetlosti ............... 12
- Iskori{}enje vi{e sun~eve svetlosti - uz
pomo} `ivotinja .....................................................
- Iskori{}enje vi{e sun~eve svetlosti - iz zemlje ..........
- Kori{}enje drevnog sun~evog svetla ........................
- Vi{e na~ina za sagorevanje drevne sun~eve
svetlosti ...............................................................
- Koliko dugo }e na{e zalihe trajati? Koliko nam
je jo{ ostalo fosilnih goriva? ..................................
Kako stvari mogu izgledati tako dobre, a ipak
biti tako lo{e? ...................................................... 26
- 1. Ne treba “odmah da plati{“ - mo`e{ da
`ivi{ od svog “po~etnog kapitala” ...........................
- 2. “Ponzijeva {ema” ..............................................
- Izvori na{eg fosilnog goriva: po~etni
kapital ili Ponzijeva {ema? .....................................
- Kada }e ova goriva nestati? ...................................
- Mo`emo li prona}i izlaz iz ove situacije? .................
- Kriza u okeanima ...................................................
- Drevne bolesti se ponovo pojavljuju ........................
- Stvari mogu izgledati dobro jednostavno zato
{to mi ne vidimo ili ne ~ujemo {ta se de{ava ........
Ropstvo i sloboda ................................................. 42
Kratak prikaz mogu}e budu}nosti: Haiti
i druga vrela mesta .............................................. 46
- Filipini - deca preturaju po otpadu u potrazi
za hranom ............................................................ 49
- Nepal: hodanje satima da bi se prona{lo drvo ........ 50
- Zapadna Afrika: drve}e je pose~eno, erozija
je na delu, danas je to pustinja ............................. 51
126
- Mi uo~avamo nagle promene, ali ne i polagane ....... 52
Smrt drve}a .......................................................... 54
- Drve}e .................................................................. 55
- Korenski sistem kao “vodena pumpa” .................... 57
- Sa|enje mladog drve}a ne mo`e da vrati
vodu u zemlju ....................................................... 58
- Drve}e za {nicle - se~enje {uma da bi Amerikanci
imali {niclu sa~injenu od 99% mesa ...................... 59
- Uni{tavanje {uma uklanja korenje, {to negativno
deluje na podzemne vode i vodeni ciklus ................ 60
Izumiranje - raznolikost podr`ava opstanak ......... 65
14 - Kada su sistemi mali, lokalni i svuda razbacani,
15 oni su relativno otporni na kolaps .......................... 66
16 - Socijalna raznolikost je, tako|e, oblik patnje ........... 68
18 Klimatske promene .............................................. 73
- Da li je pred nama Ledeno doba? ........................... 92
21 - Podvodna reka Antlantika ....................................... 94
- Globalno zagrevanje i kraj civilizacije ....................... 94
Poslednji sati (jeftine, ~iste) vode ........................ 97
- Kolaps vodenih izvora ............................................ 98
- Re~ne vode su u opasnosti .................................. 104
26
- Da li je pija}a voda sigurna? ................................ 106
28
Uni{tavanje drve}a, borba za gorivo, i pad
30 i uspon imperija .................................................. 112
30 - Mo`emo li spasiti na{u civilizaciju sa
31 alternativnim izvorima u odnosu na naftu? ............. 115
34 - Veliki ekonomski problem: niska cena
35 nafte obeshrabruje ulaganja .................................. 116
- Slede}i problem - potrebna je nafta za
39 stvaranje novih tehnologija .................................... 117
- “Zelena” energija ................................................ 119
- Kada izvori energije postanu niski, zapo~inju
ratovi ................................................................. 119
Pogovor ............................................................... 122
Literatura ............................................................ 124
127

O autoru
Tom Hartman je u zadnje dve decenije govorio pred
vi{e od 100.000 ljudi na pet kontinenata, a svako-
ga dana mo`e se ~uti u SAD i {irom sveta putem
“Tom Hartmanovog radio programa”. Njegove knjige
su prikazivane u ~asopisu “Time”, kao i na TV
kanalu CNN, a u dva navrata su bile na naslovnim
stranicama ~asopisa “Wall Street Journal”. Momen-
talno `ivi u centralnom Vermontu.
128
Preporu~ujemo vam najbolja svetska izdanja
na polju nauke, religije i medicine:
Popularna medicina:
- Na~ela zdravog `ivota, Dr Pol Volk
- Zdrava ishrana, Dr Pamplona Rod`er
- Smrt iz tanjira, Dr Robert Elez
- Le~enje raka sirovom hranom, Dr Kristin Nolfi
- Otrov sa velikm K - slu~aj protiv kafe i drugih braon
napitaka, Dr Agata Tre{
- Kako sam pobedila rak, Dr Lorin Dej
- Kondomi ne rade, Dr Lorin Dej
- Zakoni zdravlja i izle~enja, Dr Nil Nidli
- Izlaz iz depresije, Dr Nil Nidli
- Mo} zdravlja, Dr Hans Dil
- Mo} ishrane, Dr Kolin Kembel
- Kako unaprediti mozak, Dr Elden ^almers
- ^udo imunog sistema, Harun Jahi
Popularna nauka:
- Nauka i problem smrti, Miroljub Petrovi}
- Tajna sre}nog `ivota, Miroljub Petrovi}
- Brak i porodica, Miroljub Petrovi}
Opasnosti okultizma:
- Skrivene tajne masonerije, Dr Keti Barns
- Ko vlada svetom, Miroljub Petrovi}
- Masonski i okultni simboli, Dr Keti Barns
- Misti~na medicina - kakve opasnosti kriju akupunk-
tura, akupresura, homeopatija, iridologija, radiestezi-
ja, refleksologija i druge ve{tine, Dr Voren Piters
Video izdanja:
- Dokazi stvaranja (30 emisija), Uspon satanizma
(11 emisija), Zakoni zdravlja (8 emisija), i jo{ mnogo
toga.
Distibucija: 065/836-0661, 063/836-0661
129