Samostalna izdavačka

agencija „Zlaja"

Aleksandar Milinković

TESLA - ČAROBNJAK
I GENIJE

BEOGRAD
2005. GODINE
Svakog dana ostvaruje se neka nova Teslina vizija
Držao je u malom prstu znanja stara hiljadama godina
Verovaoje da ništa ne znamo o prirodi elektriciteta
Tvrdio je da u atomu nema energije i da postoje atomi
duše. Stvorio je najmoćnija oružja i predviđao da će ih
umesto ljudi koristiti roboti. Vojna industrija SAD ne bi
postojala bez Teslinih patenata, kao što ni svet neće
imati budućnost ako ne ovlada „Teslinim energijama".
Genije svih vremena, za koga samo Srbi misle da je -
umro!
Izdavač:
Samostalna izdavačka agencija „Zlaja"

Za izdavača:
Zlatomir Krstić

Autor:
Aleksandar Milinković

Urednik
Aleksandra Bucalovic

Likovna i tehnička priprema:

Savo Katalina

Štampa:
KONA - Sopot

Plasman:
011/684 - 4 1 0
063/26 20 30

Ti raž:
500

© Autorska prava: Aleksandar Milinković. Prava korišćenja au-

torskog dela autora, 2005: Izdavačka agencija „Zlaja". Nijedan deo ili
celina ove knjige ne može se koristiti bez pismene saglasnosti Auto-
ra i Izdavača. Biblioteka „Tajne", © copvright, 2005. A. Milinković
SADRŽAJ
ŽIVOT 11
RAD - GENIJE 1 ČAROBNJAK 12
MOĆ KONTROLE UMA 20
VREMENSKI TUNEL 23
NEVIDLJIVI BROD 24
NEMA PILOTA U AVIONU 25
GOSPODAR MUNJA 1 GROMOVA 26
TESLA 1 MARSOVCI 30
OKEANI ENERGIJE 31
DUŠA JE ELEKTRIČNA POJAVA 31
ŽIVOT JE ELEKTRIČNI TOK 33
TESLA IZAZVAO TUNGUSKU EKSPLOZIJU 34
FILADELFIJSKI EKSPERIMENT 37
SMRT BESMRTNIKA 1 KADA SE TO DOGODILO 49
NA VEST 0 TESLINOJ SMRTI 53
„NIJE VAŽNO, ALI PREPISUJTE" 59
EDISON UBIJAO TESLINOM STRUJOM 66
TESLIN RAZVOJ AMERIČKE ARMIJE 70
SVETLOSTJE BRZA OD AJNSTAJNA 71
„SMEHOTRES" I „ANTENA" ZA NAFTU 73
TESLINI POSLEDNJI POTOMCI: LELA VANDAVJIE 76
TESLIN AUTO NA BEOGRADSKIM ULICAMA 78
TESLINE VIZIJE 78
TESLA KAPITEN VANZEMALJSKOG TIMA 81
BOG ILI ENERGIJA DUHA 89
PRIKRADANJE NLO-A 91
TESLA LECI STRUJOM 93
PURPURNA PLOČA 97
TESLA MEĐU SRBIMA 101
ČUVAR KOSMIČKOG PEČATA 103
DEDIN PARADOKS 1 14
TESLINI „MALI" PROJEKTI 115
TESLA U UMETNOSTI 121
POGLED U NAŠE DOBA 130
TAKO JE GOVORIO... 141
Važniji datumi iz života i rada 150
Najvažniji dan 151
ZAŠTO JE TESLA ZABORAVLJEN?

Sve je manje ljudi u svetu, ali i kod nas koji znaju ko

je i bio i koliko je značio Teslin doprinos nauci. Glavni
razlog je možda u činjenici da je bio očajan bizni-
smen. Edison, koji je bio samo delić Teslinog pronala-
začkog genija, ali sjajan poslovan čovek, danas se
smatra jednim od najuglednijih američldh naučnika
kao što je i kompanija koju je on osnovao, General
Electric. I kao čovek i kao pronalazač, Tesla je zaslužio
daleko više, ne samo zbog naučnog dela i otkrića koje
je ostavio za sobom, već, više od toga, za trasu koju je
postavio ispred sebe za mnoga otkrića koja tek treba
da dođu. Zbog toga nam se čini da je nužno što češće
ponavljati i ono, bar ključno, što je Tesla već ostvario
i omogućio svet u kome danas živimo:
* Pronašao je motor za naizmeničnu struju i tran-
sformator (Pomislite samo na sve motorne uređaje
koji rade u vašoj kući)
* Pronašao je trofazni elektricitet i doprineo da se
naizmenična struja kao osnova elektro sistema di-
stribucije koristi svuda u svetu
* Njegov transformator visokog napona je omo
gućio razvoj sistema prenosa i prijema televizijske
slike, odnosno slike na monitorima kompjutera
* Pronašao je radio (Odlukom američkog Vrhov
nog suda, 1943, odbijena je Markonijeva patentna
prijava i patentno pravo dodeljeno Tesli)...
Ukratko: bez njegovih pronalazaka danas ne bi bi-
lo ničega što zahteva električnu pogonsku energiju.
 Krštenica Nikole Tesle izdata 13. novembra 1883. godine
u pravoslavnoj crkvi u Gospiću

10
ŽIVOT

Nikola Tesla je rođen 10.7.1856. u

Smiljanu, u Lici, tada u austrougar-
skom carstvu. Njegov otac Milutin, bio
je pravoslavni sveštenik. Majka Duka, bila je
poreklom iz svešteničke porodice, nepismena,
pametna i plemenita žena. Nikola je osnovnu školu
završio u Smiljanu, nižu realnu gimnaziju u Gospi-
ću, a višu realnu gimnaziju u Karlovcu. Od ranog de-
tinjstva je pokazao sklonost ka pronalazaštvu. Dosta
je čitao, provodeći mnoge časove u očevoj biblioteci.
Zadivljen opisom Niagarinih vodopada pomišljao je
da tu sagradi veliku turbinu koja će stvarati električ-
nu struju. Dvadesetak godina kasnije, ta želja će mu
se i ostvariti. Nakon mature vratio se kući i oboleo
od kolere. Posle godinu dana oporavka 1876. odlazi
u Grac da studira elektrotehniku. Radio je pretera-
no, od 3 časa do 22 časa, i već prve godine, položio
je sve ispite sa najvišom ocenom. Profesori su ga vo-
leli i cenili. Nakon očeve smrti, tražio je stipendiju
od Matice srpske, koju nije dobio. Napušta studije u
Gracu i nastavlja studije politehnike u Pragu, koje
nije nikad završio. Zapošljava se u Telegrafskom za-
vodu u Budimpešti, i posle godinu dana 1883. godine
prelazi u Edisonovu Električnu kompaniju u Pariz.
Nakon godinu dana dobija ponudu da prede u sedište
kompanije lično kod Edisona u njegovu laboratoriju
da se bavi pronalazačkim radom. U Njujork stiže
1884. Vrlo brzo Tesla dolazi do epohalnih otkrića u
oblasti fizike i elektrotehnike: otkriva obrtno
magnetno polje, indukcioni indukcioni motor, naiz-
meničnu struju, transformator visokofrekventne
struje, bežični prenos radio-talasa itd. Zbog nesla-
11
ganja, razilazi se sa Edisonom i prelazi u Vesting-
hausovu kompaniju koja će finansirati gradnju prve
električne centrale na naizmeničnu struju na
Nijagarinim vodopadima. Sa preko 800 patenata
smatra se, uz Faradeja, najvećim pronalazačem u
istoriji nauke. U njegovu čast jedinica za jačinu mag-
netne indukcije nosi njegovo ime - tesla (T)
RAD - Genije i čarobnjak
Veličinu Teslinog dela možda najbolje
ilustruje činjenica da se na mnogim nje-
govim projektima radi i danas. Zbog toga, i
ovom knjigom, uporno ponavljamo priču o čoveku i
jednom od najvećih pronalazača u istoriji
čovečanstva čije su ime i ostvarenja namerno i
sistematski potiskivani u zaborav. Želimo da do-
kažemo da se još uvek pomno istražuje gde je zapi-
sao i šta je Tesla rekao o nekim od onih problema ko-
ji tek sada zaokupljaju „dobre" i „loše" momke našeg
doba. Jedne, da bi eventualno ostvarili Tesline ideje
o bežičnom prenosu energije, o energiji vakuma, ko-
smičkim energetskim paketima, o brzinama većim od
svetlosti ili da provere zašto se u bitnim stvarima nije
slagao sa Ajnštajnom? Druge, da bi se domogli nje-
govog famoznog „tajnog oružja", „zaštitnog omo-
tača" ili onih projekata o kojima je Tesla za života go-
vorio da mogu da postanu moć koja bi čoveka posta-
vila rame uz rame sa bogovima. Neminovno je skre-
nuti pažnju i na značaj arhive Nikole Tesle, najvećim
delom smeštene u Muzej u Beogradu. U ovom
skučenom prostoru, inače lepe i stamene zgrade,
smešteno je sve što dokazuje Teslinu naučnu i prona-
lazačku genijalnost.. Tu, međutim, nije početak i kraj
12
 svega što je Tesla govorio i stvarao?
Simbolično, možda je baš ovde razmeđe između
dva sveta, dva različita stava o Tesli. Prvi, koji ilu-
struje ova muzejska, gotovo crkvena atmosfera u
kojoj je Tesla zarobljen i zaliven voskom. I drugi,
kojim se dokazuje daje Teslin duh, kao div iz čarob-
ne lampe, uspeo da izađe iz boce i svojim moćima
ostane živo prisutan u naučnoj javnosti. Jedni uve-
ravaju da je Teslino
vreme prošlo i da ga
treba ostaviti da
počiva u miru. Drugi
u njemu vide proroka
i naučnika sledećeg
milenijuma koji je u
svoje vreme ozbiljno
preuranio, kao što je i
sam govorio u
planovima za
istraživanja na Long
Ajlendu.
Muzej i danas izgleda
isto kao i 1952.
godine, kada je u ovu zgradu dopremljena Teslina za-
ostavština. Pa ipak, još uvek nisu dovršene priče o to-
me šta se događalo sa njegovim dokumentima i
uređajima u tih devet godina između Njujorka i Beo-
grada, između 1943. i 1952. godine. Da li je tada Sa-
va Kosanović, Teslin nećak, dopratio u Beograd svu Te-
slinu arhivu ili samo jedan manji deo, prethodno te-
meljno pročešljan, prečišćen i kopiran. Sada, zahvalju-
jući nekim našim prethodnim istraživanjima, znamo
da se to zaista dogodilo. Posle knjige Džona O'Nila
13
„Nenadmašni genije" i Margaret Čejni „Tesla, čovek
van vremena", pa i našim skromnim doprinosom („Te-
slino tajno oružje", „Pronalazač za treći milenijum" i
„Tesla - dosije FBI") konačno je dokazano da se dobar
deo Tesline dokumentacije još uvek nalazi u nekim
tajnim arhivama američke, ruske i kanadske vlade.
Kada se tome doda i činjenica da više od polovine do-
kumenta u Teslinom muzeju u Beogradu još uvek nije
naučno istraženo, manje je neobično što se i pola
veka posle njegove smrti od Tesle i dalje očekuju
krupna naučna otkrića.
Nada naučnika, a posebno vojnih stručnjaka, da
se u Teslinim dokumentima još kriju velike tajne, ni-
je jenjavala ni u decenijama posle njegove smrti. Na
primer, a prema izvodu iz naše ranije knjige („Tesla
- dosije FBI"), 1981, iz odeljenja za Strateške i sve-
mirske sisteme Vazduhoplovnih snaga SAD (USAF),
upućeno je FBI-aju pismo sledeće sadržine:
„Predmet: Dokumenta pronađena posle smrti Ni-
kole Tesle
Prema našem saznanju FBI je verovatno u posedu
više dokumenata pronađenih posle smrti Nikole Te-
sle, 1943.
Nikola Tesla je bio briljantan elektroinženjer (Te-
slin transformator, n.pr) i pionir u različitim aspek-
tima prenosa električne enrgije.
Verujemo da jedan deo Teslinih dokumenata sa-
drži osnovne principe koji bi bili od ogromnog
značaja za neka tekuća istraživanja u okviru DOD-a
(Department Of Defens). Veoma bi nam pomoglo
da imamo uvid u ta dokumenta.
S obzirom da ne znamo koliki je obim dokumen-
tacije, spremni smo da vam ustupimo istraživača
14
koji bi pomogao da se skrati posao oko izbora onog
dela dokumentacije koji nas posebno zanima. Uko-
liko su vam potrebna dopunska objašnjenja, molim
da mi se javite na telefon 695-6364 ili 695 7417.
Alen Meklaren"
U nekoliko navrata potom, a poslednji put, prema
raspoloživom delu arhive FBI, 1993, USAF je zahte-
vao da mu se stave na uvid i različiti drugi delovi
Tesline dokumentacije. Za sada, u prepisci ove dve
vladine institucije, nema naznaka šta je to što je to-
liko interesovalo stručnjake USAF-a.
U čitavom nizu mogućih odgovora Tesla je poseb-
no privlačio pažnju zbog tri projekta iz perioda ka-
da je bio na vrhuncu svog stvaralaštva, krajem de-
vetnaestog i početkom dvadesetog veka.
Prvo, tokom eksperimenata sa bežičnim prenosom
električne energije, u Kolorado Springsu, 1899, Te-
sla je uspeo da stvori veštačku kuglastu munju, ve-
ličine loptice za golf. Prema kasnijim istraživačima,
u tom okviru bi danas trebalo tražiti rešenje za kon-
trolisanu termonuklearnu fuziju.
Drugo, te iste godine, Tesla je uspevao da prodre i
kontroliše elektroprocese u tzv. „Šumanovoj šuplji-
ni", prostoru između Zemlje i jonosfere. Pokazalo se
da je baš taj prostor naročito značajan za nosioce
čuvenog projekta „Harfa". Kasnije se govorilo da je
Bogdan Subašić, šef odseka Odbrambene obaveštaj-
ne agencije SAD, došao do podataka da su u Tesli-
nom muzeju u Beogradu otkriveni do tada nepoznati
radovi. Ispostavilo se da je u pitanju projekat u vezi
kontrole naelektrisanih čestica u gornjim slojevima
atmosfere. Međutim, Rusi su tada bili brži pa su od
jugoslovenske vlade dobili dokumenta u razmenu za
15
 Teslin transformator, osnova gotovo svih njegovih budućih
projekata

16
ugovor o nenapadanju. Od tog vremena (1976.), na-
vodno, širom sveta mogu se registrovati neobične
emisije na frekvencijama od četiri do 26 ciklusa u se-
kundi. Vazdušna špijunaža Pentagona je potvrdila da
su izvori emisija raspoređeni u oblasti Lutve, Kijeva i
Sibira. Istovremenim delovanjem oni su stvarali
džinovski stojeći talas dužine oko 1.600 km (1000
milja), ali se o stvarnoj prirodi ovih emisija i danas
samo nagađa.
Treće, Tesla je više puta, u šali (sa Mark Tvenom,
na primer) i u zbilji (izazivao je blage zemljotrese
na Menhetnu, delu Njujorka u kome je radio), de-
monstrirao raznovrsne mogućnosti primene svog
oscilatora. Taj uređaj je mogao da izazove vibracije
tla na kontrolisanoj frekvenciji. Govorio je, na pri-
mer, da bi podešavanjem oscilatora na nivo prirod-
ne vibracije Zemlje, posle izvesnog vremena mogao
da dovede do toga da se planeta bukvalno prepolo-
vi. Međutim, takav oscilator je mogao da ima i sa-
svim različitu svrhu i otuda nije čudno što ga jedan
od autora pisama koja su završila u arhivi FBI-a
smatra osnovom za tzv. „zrake smrti" ili Teslin ,,va-
zdušni štit".
Na žalost, sada već izgleda izvesno da su ova i ne-
ka druga Teslina dostignuća vremenom potpuno
prešla u posed vrlo sumnjivih istraživača. Možemo
samo da nagađamo da li je to posledica nečijeg
znanja i upornosti koja im je pomogla da iščitaju Te-
sline zapise između redova ili su, o čemu je i Tesla
govorio, uspeli da uoče tajne veze između Teslinih
patenata i da ih, kao kocke za mozaik, slože u pot-
puno nove slike. Iz jedne od takvih slika moglo bi
da nastane i „oružje za uništavanje na daljinu". Te-
17
sla se, doduše, nadao da se tako nešto nikada neće
dogoditi:
„Smatram da je nemoguće da drugi prisvoje novo
načelo pošto se u njegovom sastavu nalazi preko 50
pronalazaka" (u pismu sestriću, Nikoli Kosanoviću,
27. februara 1941.).
Od O Nila, 1943, do Margaret Čejni, 1981, veliki
je broj istraživača i pisaca koji je znao da Huverov
biro zna šta se dogodilo sa delom Teslinih rukopisa
i gde se oni danas nalaze. Zapravo, čitava arhiva je
beskrajan niz dokaza da se od javnosti i dalje skri-
vaju suštinski Teslini projekti. Oni su takve prirode
da sobom nose, mimo naučnih, nesagledive poli-
tičke i ekonomske posledice. Možete li da zamislite
bilo koju vladu u svetu koja bi dopustila da se od su-
tra zatvore sve elektrane i drugi, veštački energetski
izvori - samo zato što je neki „manijak" smislio da
sve to može jeftinije, odnosno džabe!?
Zbog čega bi, otuda, svi ovi napori da se dođe do
novih Teslinih dokumenata imali bilo kakvu
važnost? Nama lično može biti potpuno svejedno
da li će od sutra nestati Soni, Tošiba ili Kavasaki i da
li će čitav Japan da se vrati ribolovu i samurajskim
vrednostima. Međutim, ako neko doista ostvaruje
sve što su Teslini projekti posredno ili neposredno
mogli da ponude - a najvećim delom su primenljivi
i u vojnoj industriji - onda je šali došao kraj. Kada
bi se ispunio samo deo njegovih „proročanstava" -
potpuna kontrola klimatskih uslova na planeti,
ovladavanje ogromnim količinama slobodne energi-
je u prostoru, na primer - i ako bi se to našlo u ru-
kama samo jedne ili male grupe zemalja, konačno
bi smo dobili „velikog brata", a Orvelova vizija naj-
18
Mark Tven pomaže u eksperimentu u Teslinoj laboratoriji

zad bi stekla svoj završni izgled.

Mnoga pitanja i danas ostaju nerazjašnjena. Ko
se, na primer, nalazio iza „Projekta Tesla"? Kako
je Tesla skrivao svoje planove za „zrake smrti" i
kako je malo nedostajalo da Britancima ustupi
projekat „zaštitnog omotača"? Ko i kako je uspeo
da ponovi Tesline eksperimente sa „kuglastim
munjama", ali sa manje uspeha od Tesle. Zašto je
knjiga Margaret Storm, „Povratak goluba", napra-
sno nestala iz knjižara, kao što se i autoru posle
toga izgubio svaki trag? Da li je postojao „Teslin
set", uređaj za interplanetarne komunikacije koji
se pominjao u ovoj knjizi? Ko se dokopao neobjav-
ljenih delova O'Nilove knjige?
Ostaju malo poznata pitanja iz njegovog životnog
puta. Na primer, da li je dobio Nobelovu nagradu, a
neophodno je i nedvosmisleno potvrđivati, uprkos
svim brojnim pokušajima da se dokaže drugačije,
19
da je Tesla bio srpskog porekla. To se vidi iz
stručnih i biografskih podataka, iz arhive FBI-a, iz
enciklopedija kao što je „Britanika", iz Tesline lične
izjave i konačno, iz njegove krštenice, zavedene u
pravoslavnom hramu Svetog Petra i Pavla, u
Gospiću.
MOĆ KONTROLE UMA
Mnoge zastrašujuće priče o mogućnostima CIA,
FBI, bivšeg KGB ili izraelskog Mosada da uz pomoć
tajnih tehnologija kontrolišu ljudsko ponašanje,
proističu iz Tesline „bezazlene" ideje o kojoj je
govorio u poznijim godinama - da je moguće
napraviti projektor misli. Istorija mehanizma
kontrole uma počela je od trenutka kada je CIA
započela rad na čuvenom projektu „Pandora".
Osnovni cilj ovog projekta bilo je: istraživanje
uticaja precizno moduliranih mikrotalasnih zračenja
na funkcije mozga. Rukovodilac tog projekta, je na
početku bio dr Ros Edi.
Njegova istraživanja na Institutu za ispitivanja
mozga, pri Kalifornija univerzitetu, pokazivala su
da je moguće kontrolisati ljudsko ponašanje i reak-
cije uz pomoć elektromagnetske (EM) radijacije. Za
ove talase se vezuju svi eksperimenti kontrole mo-
zga, jer modulirane emisije mikrotalasa najefikasnije
prolaze kroz koru mozga, inače veoma otpornu na
EM zračenja niskog nivoa. To praktično znači da će
EM talasi sa podešenom frekvencijom odlično
poslužiti za prenos signala i poruka do mozga, na
sličan način kao što su radio-signali prilagođeni da
prenesu muziku ili govor do radio-prijemnika.
Delovanje ELF tehnologijom može da se usmeri i
na čitave organizacije ili zemlje koje ne pokazuju
20
„podobno" ponašanje. U preduzećima ili agencija-
ma sistem se razmešta po svim prostorijama, tako
da izaziva nepovoljnu radnu atmosferu, slično zgra-
dama lociranim na izvorima štetnih zračenja. Jedan
od stručnjaka za parapsihološke fenomene, sa sop-
stvenom agencijom u Beču, Minhenu, Ženevi - po-
znat samo pod pseudonimom Raša - lično je pratio
neke eksperimente američke vlade koji su se odno-
sili na manipulacije ljudskim ponašanjem. Njegova
priča potvrđuje frapantnu bezobzirnost u radu sa
ljudskim „materijalom".
„Imao sam priliku da razgovaram sa ljudima koji
saraduju u projektima NATO za VND (viđenje na
daljinu). U jednom od njih učestvuje i general ma-
jor Albert Stablbajn. Rekli su mi da i oni koriste slič-
ne modele, pa sam ih pitao da li su im poznate i ne-
gativne posledice VND. Moja saznanja su govorila
21
da u slučajevima kada se postigne potpuno fizičko
razdvajanje, kao u čuvenom „filadelfijskom eks-
perimentu", to može da traje samo dva-tri minu-
ta. Pitao sam ih da li znaju šta se događa kada se
vratite sa takvog putovanja, jer time oštećujete
elektromagnetsko polje oko sebe i za kratko vreme
gubite pamćenje. Kada sam im rekao kakvu štetu
takav proces može da nanese centralnom nervnom
sistemu (imate utisak kao da su uključeni svi
automobilski alarmi u gradu) i pitao, da li znaju
kako takvo oštećenje može da se popravi, rekli su
mi da ne znaju, a ti ljudi rade za vrhunsku armiju
sveta!"
Nedavno je objavljena knjiga Džima Nabela, „Vi-
đenje na daljinu", u kojoj je detaljno opisano ko za
koga radi i pod čijom kontrolom. Nabel tvrdi, da se
sva istraživanja u vezi sa izmenjenim stanjem svesti,
pa i VND, obavljaju na Monro institutu u Virdžiniji.
To pomalo plaši i podseća na neke eksperimente
CIA sa LSD, pre 40 godina. Međutim, izgleda da se
od toga odustalo i da se sada primenjuju drugačije
metode. „Tačno je", kaže Raša, „da postoji način da
22
se sposobnost VND izazove i nekim hemijskim
sredstvom, ali najbolje pomoćno sredstvo za razvoj
ove sposobnosti je zvuk. Oni to rade tako što oba
uha stimuli-šu sa dva različita izvora muzike i
podstiču bi-neu-ralnu aktivnost centra za zvuk, što
postepeno aktivira i one delove mozga koji se u
svakodnevnim situacijama nikada ne koriste.
Poznato mi je da je polovina ljudi koji su
učestvovali u ovim eksperimentima, a bili su
potpuno neobučeni i nepripremljeni, doživela
ozbiljne mentalne poremećaje, jer u vojsci i sličnim
tajnim laboratorijama ne znaju ni notornu činjenicu
da ovakve „igre" po pravilu vode ka promenama
stanja svesti, nešto slično psihodeličnim iskustvu, ali
bez upotrebe hemijskih stimulansa. To se na
jednostavan način može proveriti i malim ekspe-
rimentom. Ako stavite prst na levu stranu čela priti-
snite vrhom nokta i lagano pomerajte. Kada prona-
đete pravu tačku to će vas naterati da kinete".
VREMENSKI TUNEL
Prema Bielekovoj knjizi, o ovom do-
gađaju, sledeći rezultate ostvarene u
„Projektu duga", od 1963. su započeli
radovi na stvaranju vremenskog tunela,
koji bi omogućio usmereno kretanje napred i nazad
kroz vreme. Njegova priča dalje liči na naučnu
fantastiku.
Sa manjim prekidima, eksperiment sa vremen-
skim tunelom je nastavljen, sada pod imenom „Pro-
jekat Montouk", na Long Ajlendu, kod Njujorka, sve
do 1983.
Bielek i Preston Nikols, naučnik koji je neposred-
no bio uključen u realizaciju „Montouka", tvrde da
23
je već tad bila potpuno osvojena mogućnost bezgra-
ničnog putovanja u prošlost, ali se u budućnost mo-
glo putovati samo do 2011. godine. Posle ovog pe-
rioda putovanja su moguća, samo u stanju izmenje-
ne svesti.
Zanimljivo je da smo u jednom drugom istraži-
vanju, takođe došli do 2011. kao granične godine.
Jedno italijansko udruženje koje se godinama ba-
vi projektom izgradnje vremeplova, tvrdi da je za-
sada putovanje u budućnost moguće samo do
2011. godine.
NEVIDLJIVI BROD
Ono što, navodno, nije pošlo za rukom
Tesli i Ajnštajnu u „Filadelfijskom",
eksperimentu", uspelo je kompaniji
„Vosper Tornikroft" iz Sautemptona,
Engleska. Posle nekoliko godina, oni su priveli kraju
dizajn broda na kome je primenjena ista stelt teh-
nologija kao na poznatom F117A, bombarderu - već
„viđenom" u Buđanovcima.

Najbrži, nevidljivi lovac bombarder B-2. Delimično je korišćena

Teslina tehnologija (magnetno polje po obodima krila)

24
Tesla 1885. godine

NEMA PILOTA U AVIONU

U Teslinim dokumentima nalazi se i
njegov opis bespilotnih letelica, koje
su vojske velikih sila usavršile mnogo
godina kasnije. Jedini problem, zbog kog Tesla nije
dalje odmakao u svojim zamislima, je taj što za
većinu svojih pronalazaka nije imao odgovarajuće
lake i jake materijale.
O bespilotnim letelicama Tesla piše:
- Na izvestan nesavršen način mogućno je, pomo-
ću današnjih radio-električnih uređaja, odbaciti avi-
on, primorati ga da leti približno jednim određenim
pravcem i da izvrši izvesne radnje na daljini od više
stotina milja. Mašinom ove vrste, može se upravlja-
25
ti na više načina, i ja nimalo ne sumnjam da se ona
može pokazati korisna u ratu. Ja sam posvetio go-
dine rada proučavanju te stvari i pronašao sam
sredstva kojima se na lak način mogu postići ova i
još veća čudesa.
GOSPODAR MUNJA I GROMOVA
O Teslinim istraživanjima u Kolorado Springsu još
uvek ne postoji potpuna slika, iako je, dnevnikom
svojih eksperimenata iz tih dana ostavio dokumen-
taciju kakvu bi naučnici poželeli da imaju. Istina se
verovatno nikada neće saznati. Svojim asistentima
se nije poveravao, a sve drugo što je ostalo nezabe-
leženo u dnevniku, ostalo je sačuvano u njegovom
nepogrešivom pamćenju.
Na mestu gde je Tesla 1899. obavio jedan od svo-
jih najznačajnijih eksperimenata, u Kolorado
Springsu oko 100 kilometara južno od Denvera, da-
nas je sedište nekoliko kompanija koje se bave op-
tičkim inženjeringom i naravno, NORAD, američka
komanda protiv-
vazdušne odbra-
ne, koja je sme-
štena u utrobi
planine Čejen.
Ono što se do-
gađalo u Tesli-
noj laboratoriji
u Kolorado Sp-
ringsu i danas
zanima naučnike
širom sveta.
Ljudi koji su imali prilike da posmatraju šta se do-
gađa na vrhu drvene građevine od 60 metara sa vi-
sokom bakarnom antenom, pričali su kako su na
sve strane skakale varnice, čak i do njihovih nogu i
prolazile kroz njihove cipele! Jednom dečaku se do-
godilo da varnica iskoči iz hidranta na ulici u gradu
i napravi luk od deset centimetara do zavrtnja koji
je držao u ruci. Ponekad je sva trava oko laborato-
rije bila okupana metalnoplavom svetlošču. Niko,
međutim, nije znao da je čovek u laboratoriji tek sa-
mo podešavao aparate, da bi se pripremio za naj-
spektakularniji i jedan od najvećih eksperimenata
svih vremena. Kao sporedan efekat eksperimenta,
postavljenje do sada neprevaziđen rekord: najveća
munja koju je čovek stvorio, dužine oko 40 metara.
Teslina želja bila je da proizvede električni im-
puls velike snage i da ga usmeri ka Zemlji, jer je
tlo odličan provodnik. Očekivao je da bi struja
usmerena ka tlu mogla da putuje bez prekida, kao
radio-talasi, i to brzinom svetlosti. Kada bi talas
stigao do suprotnog dela planete, vratio bi se na-
zad, kao što se vodeni talas odbija ka izvoru kada
naiđe na prepreku.
Slično je učinjeno 1950. godine, sedam godina
posle Tesline smrti, kada su prvi radarski talasi upu-
ćeni ka Mesecu i zatim primljeni u povratku. Se-
damdesetih godina na ovaj način je napravljena pr-
va mapa Venere. Ova nebeska tela su milionima ki-
lometara daleko od nas. Otuda je slanje elektro-
magnetskog talasa kroz Zemlju, svega oko 5.000 ki-
lometara u prečniku, prava igra.
Naravno, Tesla nije proveravao svaku svoju misao.
Ipak, nije odoleo da 3. jula 1899, kao pravi moderni
27
haker, „odvrne" transformator do kraja i vidi šta će
se dogoditi. 0 tome je pisao u svom dnevniku.
„Taj dan nikad neću zaboraviti", pisao je Tesla ka-
snije.
„Transformator je bio dobro uzemljen, antena po-
stavljena i pouzdanim kablovima obezbeđena di-
rektna veza sa elektranom. Tesla je izašao napolje
da bi pratio promene, na cipelama je imao osam
centimentara debele gumene izolatore, a zatim dao
znak svom pomoćniku Kolmanu Situ, da uključi
transformator. Svi vraćeni talasi su jedan za drugim
dodirivali antenu, a zatim se odbijali od nje praveći
munju. Prve munje su bile duge oko metar, a kasni-
je pet, pa i 15 metara. Kada su dostigli 25 metara
počela je i grmljavina. Posle 30 i 35 metara, grmlja-
vina se čula i u obližnjem gradu koji je udaljen čak
40 kilometara. Kada je nastala tišina, Tesla je ljuti-
to pozvao elektranu da pita zašto su ga prekinuli
usred eksperimenata, ali je dobio odgovor da je
upravo njegov eksperiment kriv što u gradu ne gori
nijedna sijalica.
Ova priča je pre neku godinu nekako stigla i na je-
dan od redovnih godišnjih skupova američkih hake-
ra (ljudi za koje je vrhunski izazov ulazak u zatvo-
rene i strogo čuvane kompjuterske baze podataka -
Pentagon, CIA i slično) i toliko ih oduševila da su ga
uskoro i bez rezerve proglasili najvećim hakerom u
istoriji. U obrazloženju je, između ostalog pisalo:
„Videli smo mnogo sjajnih hakerskih poduhvata, ali
još nismo čuli da neko postavi svetski rekord u pro-
izvodnji munja i čitav grad ostavi bez struje - da bi
video šta će se dogoditi." „Klinci" su, ipak, znali da
je Tesla hteo i učinio više od toga, nešto što niko pre
28
Tesla je popularan i u savremenom kopjuterskom svetu. Pre nekoliko
godina u Americi je proglašen za najvećeg hakera svih vremena

njega nije uradio.

Priča je stara ravno sto godina i možda bi danas
Lukas ili Spilberg mogli da od nje naprave sjajan
film - baš sa „sjajem" i drugim efektima. No, hake-
rima je nešto sasvim drugo palo na pamet. Šta ako
je danas nekom pošlo za rukom da dalje razvije Te-
slin projekat? Da li je danas neko u stanju ne samo
da proizvede veštačke munje već i da talase usme-
rava u određenom cilju? U kompjuterskom svetu, to
bi značilo da je neko stekao praktično nenadmašnu
i krajnje opasnu prednost koja bi neminovno imala
i daleko ozbiljnije posledice.
Kompjuteri su osetljive sprave. Srce kompjutera,
mikročipovi, koriste struju od pet do dvanaest volti.
Ukoliko bi jača struja probila kroz njihov izolacioni
sloj, čip bi bio nepopravljivo uništen. Takva opa-
29
snost stalno kruži oko kompjutera u obliku sta-
tičkog elektriciteta, čiji je naboj između 20 i 50 hil-
jada volti. Ova opasnost se otklanja uzemljenjem,
pa se tako suvišna struja, kao u slivnik, šalje u tlo.
Ali, ako bi neko, kao što je uspelo Tesli, učinio da tlo
u okolini kompjutera postane izvor elektromagnet-
skih talasa? Struja bi se putem za odvod statičkog
elektriciteta vratila u kompjuter - i to bi bio kraj.
Možda kraj nekog sistema „Rata zvezda" ili kraj tek
započetog teledirigovanog načina ratovanja u sve-
tu, ali svakako početak nove priče o Tesli.
TESLA I MARSOVCI
Pronicanje u tajne kosmosa, je verovatno bio
jedan od prvih i najdužih Teslinih snova. Maštao je,
da jednoga da na uspostavi vezu sa vanzemaljskim
civilizacijama. Pre više od sto godina, 1899. tvrdio
je: da je primio neke „inteligentne" radio-poruke iz
vanzemaljskog izvora i stalno je ponavljao, da
„marsovci statistički postoje". Još davne 1893. godi-
ne, je napravio nacrt svemirskog broda na električni
pogon.
Njegov izum, sve do skora niko nije uzimao za
ozbiljno. Ali od 1997. počeo je da leti i prvi avion sa
do sada delimično ugrađenom Teslinom idejom. Taj
avion, bio je jedan od najopasnijih bombardera nad
našim nebom u toku NATO napada na Jugoslaviju,
B-2, vredan koliko i četiri njegove težine u zlatu. To
je prvi vazduhoplov, koji za pogon ne koristi samo
aerodinamički uzgon već i fenomen elektromagnet-
ne gravitacije.
Trenutno se radi sa prototipovima ovog aviona ko-
30
ji bi za rad trebalo da koristi i jonosferski električni
potencijal, da bi u budućnosti bio potpuno zamen-
jen klasični pogonski sistem aviona. Tek tada ostva-
riće se Teslina ideja o električnom avionu - kakav je
i prvi Teslin „kosmički brod".
OKEANI ENERGIJE
Tesla je pošao od stanovišta da se sav
prenos sile u kosmosu odvija isključivo
bežičnim putem, jer osnovna sila je
gravitacija i ne postoje antene između
Sunca i Zemlje. Energija zračenja (radijantna ener-
gija) je niz treperenja (vibracija) gornjih slojeva at-
mosfere i same stratosfere, koje je moguće hvatati
specijalnim antenama i konvertovati u običan elek-
tricitet. Izvor ove energije je neiscrpan, jer Zemlja
neprestano rotira i puni atmosferu električnom ene-
rgijom, na isti način na koji to čini i običan elektro-
generator. Pred kraj života Tesla je odricao neop-
hodnost proizvođenja generatora uopšte i govorio o
tome, da se mi nalazimo u okeanu energije i da tre-
ba samo istaći antene koje bi tu energiju hvatale.
Tesla ne samo da nije bio shvaćen u svom vremenu,
već je pitanje da li i naše vreme razume njegovu na-
učnu inspiraciju.
DUŠA JE ELEKTRIČNA POJAVA
Tesla nikada nije ni pokušao da zasnuje
neku svoju naučnu teoriju. Verovao je da
svima koristiti više ako svo vreme bude
koristio na otkrića i pronalaske. Ako i
postoje elementi naučne teorije u njegovom radu,
smatrao je da će ljudi čiji je način mišljenja identičan
31
Teslino električno kupatilo na naslovnoj strani magazina Electncal
Experimenter iz novembra 1919. godine
njegovom razumeti šta je hteo da saopšti čovečan-
stvu. „Radim za budućnost", govorio je, ,,i savreme-
nici me neće razumeti, ali jednoga dana prevladace
naučni zakoni prirode čije sam tajne otkrio i sve će
se izmeniti, kao dlanom o dlan, sve će se promeniti.
Nastupiće nova era čovečanske mudrosti, ćije će
glavne odlike biti razumevanje vremena, otkriće iz-
vora beskrajne energije i oblikovanje materije po
32
volji naučnika. Ljudska svest po-
meriće granice života i biće mo
guće razgovarati sa dušama umr-
lih odvojenim od tela. Ova sa
znanja dodatno će pomeriti naše
shvatanje o razlici života i smrti".
Jer, kako kaže Tesla, prema sa-
znanju engleskih fizičara Kruksa i ^
Olivera Lodža, duša je emanacija Vilijam Kruks,
elektriciteta i u trenutku smrti iz- fotografija
ručuje se energija jednaka masi posvećena Tesli
od jedanaest do dvadeset pet grama, koja se gubi
na vagi, trenutno. Duša je električna pojava koja se
može kontrolisati i čije se sve reakcije mogu
predvideti. Jer, čovek je automat kosmičkih sila.
ŽIVOT JE ELEKTRIČNI TOK
U očuvanju životnog sistema bez vre-
menskog ograničenja. Svaki čovek tre-
ba da bude u stanju da se u toku samo
jednog svog života, potpuno razvije
kao duhovno biće. Teslina nauka, potpuno suprotna
od relativističke teorije Ajnštajna i kvantne mehani-
ke Nilsa Bora, omogućava da se desi čudo moderne
tehnologije i naučnog mišljenja - voljno biranje
predmeta koji će nastajati iz energetskog sloja etar-
skih pojava. Drugim recima, moć preobražaja mate-
rije je u pravom odnosu vremena i prostora koji mo-
raju da se odrede i prema ljudskoj duši. Nema fizike
bez duševnosti i duhovnosti, kao što nema ni čove-
ka bez električnih događaja koje je Tesla tako dobro
poznavao. Čitav život čoveka je samo električni tok.
kaže Tesla, a njegova duševnost - to je svetlost.
33
TESLA IZAZVAO
TUNGUSKU EKSPLOZIJU
Da li je rešena jedna od poslednjih
zagonetki prošlog veka?
O Teslinom tajnom oružju ili „zracima
smrti" već godinama bruje i novine i knjige i laici i
stručnjaci. Istina je da se o takvim Teslinim ra-
dovima još uvek malo zna - i mnogo šuška. Ne zna
se da li je Tesla ikada eksperimentisao ovim zraci-
ma. Međutim, postoji priča po kojoj je Tesla, jedne
noći, 1908, pokušao da ih iskoristi, doduše ne zbog
ubistva.
U to vreme, Robert Piri je krenuo u svoj drugi po-
kušaj osvajanja Severnog pola. Navodno, Tesla je
obavestio ekspediciju da će pokušati da sa njima ne-
kako stupi u kontakt. Njih je zamolio da zabeleže
sve što se bude dogodilo u dogovoreno vreme.
U noći 30. juna, u pratnji saradnika Džordža
Šerfa, Tesla je, sa Vordenklajf tornja, usmerio
zračni top preko Atlantika ka mestu na Arktiku,
nešto zapadnije od proračunatog položaja Pirijeve
ekspedicije.
Sutradan, počeo je pažljivo da prati sve izveštaje
o ekspediciji, očekujući da će biti pomenut i neo-
bičan događaj, ali od „čuda" ni pomena. Tesla se već
pomirio sa porazom kada je stigla ta vest o snažnoj
eksploziji u Tunguziji, u bespućima istočnog Sibira.
Uništena je ogromna površina šuma, oko četrde-
set hiljada stabala u krugu od 50 kilometara, a eks-
plozija koja se čula na preko 1.000 kilometara, bila
je ravna eksploziji od 15 megatona TNT-a. Po gru-
bom proračunu, to je za oko hiljadu puta veća snaga
od eksplozije koja je uništila Hirošimu. Gotovo
34
čitav svet je video šta se dogodilo. Jedan seljak je
kasnije ispričao istraživačima da se sa obe ruke čvr-
sto držao za plug jer je naišao tako snažan i topao
vetar da se plašio da će ga odneti. On se nalazio oko
220 kilometar daleko od epicentra. Međutim, čak
640 km dalje, talas umalo nije izbacio iz koloseka
voz na liniji trans-sibirske železnice. Potres su zabe-
ležili seizmografi u Londonu i Vašingtonu, a svetlost
ekplozije osvetlila je nebo čitave Evrope. Zabe-
leženo je da su tokom dve noći svetla bila tako ja-
sna da su se mogle čitati novine. Pošto je tek dvade-
setak godina kasnije, 1927, jedan naučni tim prvi
put došao na lice mesta da eventualno utvrdi
uzroke razaranja, morali su da zatvore dosije bez
konačnog odgovora.
Prvi je na mesto
događaja došao so-
vjetski naučnik, pro-
fesor, Leonid Kalik.
Kasnije, 1946, vodeći
sovjetski akademik,
Navodna putanja zraka koji je Tesla Aleksandar Kazancev,
emitovao svojim uvećavajućim zaključio je da se ovde
transmiterom sa Long Ajlenda dogodila atomska
prema Tunguziji
eksplozija, na oko dva
ipo kilometra iznad tla, verovatno zbog kvara nekog
NLO objekta. Potom je, 1958, istraživanje započeo još
jedan eminentan sovjetski naučnik, profesor Aleksej
Zolotov. I on je konačno ostao na teoriji o NLO-ima i
zakleo se da se neće obrijati dok ne obezbedi valjane
dokaze. Na žalost, oktobra 1995, kada mu je brada
prešla preko pojasa, Zolotova je
35
 ubio neki religiozni fanatik, koji je tvrdio da je eks-
plozija bila božija opomena. U međuvremenu, 1976,
Kazancevje došao do 1.5 kg teškog komada metalne,
srebrnkaste legure, pronađene na obalama sibirske
reke Vaška. „Neobična legura je sastavljena od 76 od-
sto cerijuma, 10 odsto lantana i osam odsto niobiu-
ma. Takva legura se ne može napraviti sa nama po-
znatom tehnologijom", pisao je Kazancev.
Danas je i dalje je u opticaju zvanično tumačenje
da je eksploziju izazvao ili meteorit ili delovi ko-
mete, mada nikada nije pronađen krater na mestu
sudara ili bilo kakvi mineralni ostaci nebeskih
objekata.
Njegovi zraci smrti nisu i jedini vojni projekat. Go-
dinu dana pre Kolorado Springsa, 1898, na izložbi
u Medison skver gardenu, Tesla je uspešno demon-
strirao sistem daljinskog upravljanja. Kao prototip
je koristio mali brod, ali je isto mogao da učini i sa
podmornicom ili torpedom. Tada se obratio i mini-
starstvu rata SAD, tvrdeći da bi njegova torpeda
mogla da unište špansku armadu i okončaju rat sa
Španijom za jedno popodne. Nisu ga, međutim,
shvatili ozbiljno.
Industrijalcu Morganu ponudio je da preuzme
proizvodnju njegove podmornice. Prema jednoj
priči, Morgan je prihvatio projekat, ali pod uslovom
da se Tesla oženi njegovom ćerkom. Naravno, od
dogovora nije bilo ništa, a njihova sardnja će se ipak
nastaviti na projektu Vordenklajf, nekoliko godina
kasnije.
Pričalo se takođe, da je Tesla ipak uspeo da dođe
do jednog ugovora sa vojskom. Navodno, naišao je
na razumevanje Nemačke pomorske komande. Ovo-
36
ga puta predmet saradnje bile su Tesline brodske
turbine, koje je admiral fon Tirpic uspešno upotrebio
za svoju ratnu flotu. Posle Morganovog otkaza dalje
saradnje na projektu Vordenklajf, ugovor sa Nemci-
ma bio je Teslin jedini izvor prihoda. Početkom I
Svetskog rata, Tesla je ugovor raskinuo, jer je straho-
vao da bi mogao biti proglašen izdajnikom.
Snaga tunguske eksplozije
* Dogodila se 30. juna 1908
* Moć eksplozije bila je oko 1.000 puta veća od
moći bombe nad Hirošimom
* Crveni oblak na 50 km iznad mesta događaja vi-
deo se nad čitavom Evropom
* U krugu od 50 km napravljena je potpuna pu-
stoš
* Na razdaljini od 80 lem toplotni udar je mogao
da sprži odeću ili izložene delove tela
* Na 220 km od epicentra snaga talasa još uvek je
bila jednaka snazi orkana
* Na oko 650 km talas je gotovo izbacio voz sa
šina
FILADELFIJSKI EKSPERIMENT
Poneki mornar ostane bez lađe, ali bez
pamćenja i bez samog sebe - tek to je pravi peh

Ekskluzivno sa Alom Bielekom, putnikom kroz

vreme, jednim od preživelih mornara sa
razarača „Eldridž"

Šest decenija posle eksperimenta, koji još nije

odložen u arhivu, Bielek nam priča: „Brod kao da je
utonuo u san. Rekli su nam da u slučaju neobičnih
37
U.S.S. Elđridž (Eldridge), brod sa kojim je obavljen „filadelfijski
eksperiment"
događaja sami donesemo odluku. Obala je bila još
blizu i mislili smo daje najbolje da skočimo u vodu.
Dugo smo padali. Mislim oko dva minuta, ali umesto
u vodi, našao sam se u bolničkom krevetu. Najgore
je, međutim, tek došlo. Od ljudi koji su mi prišli, saz-
nao sam da se nalazim u - 1983. godini! „
Bielekovu ispovest je teško shvatiti ozbiljno. Pa
ipak, čovek koji tako ubedljivo govori, ne pravi pauze
da se priseti i promisli, niti trepne kada vam kaže da
je vremenskim tunelima krstario kao da je u tram-
vaju, i sam, iskreno, priznaje: „Moja priča je, zaista,
bizarna i verujem da je većina ljudi sluša sa podsme-
hom. Ako me, međutim, pažljivo pratite, neću se lju-
titi, ma šta da zaključite."
Ala Bielika je zaista teško opisati. Spolja,
živahan i vedar kao da mu je tek trideseta. Po onome
što gov-
38
ori i sam misli o sebi, spada u red onih koje čovek
sretne samo jednom u životu. Tvrdi daje rođen 1916.
godine kao Edvard Kamerun (Edward Cameron). Kao
Kamerun, doktorirao je fiziku na Harvardu. Sa
rođenim bratom, Dankanom (Duncan) 1939. je stu-
pio u američku mornaricu i mimo svoje volje ušao u
tzv. „filadelfijski eksperiment", navodno prvi pokušaj
da se, na osnovu Teslinog i Ajnštajnovog projekta,
jedan ratni brod učini nevidiljivim. Zatim je putovao
kroz vreme. Bielek kaže da je u konačnom testu bio
na brodu U.S.S Eldridž (Eldridge), kada su on i nje-
gov brat prebačeni 40 godina u budućnost, a zatim
vraćeni u 1947. godinu. Te godine, u tajnom
državnom projektu „Montok", izbrisana su mu sva
sećanja, dobio je nov identitet i od tada je, kao dvo-
godišnjak i pod strogim nadzorom ljudi iz „Montoka"
rastao pod imenom Al Bielek!
Prema svemu što je na osnovu raznovrsnih priča
zabeleženo o ovom projektu, događaji su tekli na
sledeći način.
Tokom 1943. u američkoj
mornarici se radilo na super
tajnom eksperimentu, koji je i
dugo godina kasnije bio poz-
nat samo nekolicini ljudi. I oni
koji su u njemu učestvovali
nisu znali sve što u projektu
događalo.
Projekat je dobio ime „Fila-
delfijski eksperiment" jer se
Al Bielek, alias Ed slučaj odigrao u luci američke
Kamerun danas, mornarice u Filadelfiji, a obavljen je
u 87. godini na razaraču USS
39
Filadelfijskim eksperimentom navodno je upravljao Nikola Tesla

„Eldridž". Ideja je bila da se pokuša sa gradnjom

„nevidljivog" radara (stvaranje pulsirajućeg mag-
netnog polja da bi se dobio elektromagnetski zaštitni
balon). Eksperiment se, međutim, loše završio.
Umesto da brod postane radarski nevidiljiv, postao
je „optički" nevidljiv, a potom je nestao kroz nešto što
se u naučnoj fantastici najčešće opisuje kao vremen-
ski tunel.
Kada su generatori konačno prestali da rade, brod
se ponovo pojavio. Prema Bielekovom svedočenju,
eksperiment su preživela samo dvojica mornara - on
i njegov brat, Dejvid Kamerun (David Cameron).
Kasnije je to objašnjeno činjenicom da ljudi nikada
ranije nisu bili izloženi tako snažnom uticaju elek-
tromagnetsko polja.
Za sve koji su gledali film „Filadelfijski eksperiment
1 i 2 ili su čitali knjige čarlsa Berlica (Charls Berlitz)
i Vilijama Mura (William Moor), ispovest Al Bielika,
trebalo bi da bude, ako mu se poveruje, odlučujući
tas na vagi.
Za Bieleka nema nikakve sumnje da se „Filadelfijski
eksperiment" zaista dogodio. Kada smo razgovarali
sa njim, tokom ovogodišnje konferencije međunar-
odnog magazina ,,Nexus", u Amsterdamu, iako već
40
duboko zašao u devetu deceniju, Bielek je još uvek
delovao sveže i samouvereno, kao da mu se sve što
je preživeo dogodilo juče.
„Moje pravo ime je Ed Kamerun (Ed Cameron).
Rođen sam u porodici Kamerunovih dvadesetih god-
ina prošlog veka. Odlično se sećam svog oca i majke,
a moj brat Dejvid je i danas moj najbolji prijatelj. Bila
je to bogata u ugledna porodica, a otac, vrlo utica-
jan čovek, omogućio nam je da studiramo na
najboljim univerzitetima u Americi tog doba.
Međutim, rat se primakao i brat i ja smo želeli da
stupimo u mornaricu. Tako sam se obreo u
mornaričkom centru u Filadelfiji.
Sve se odvijalo rutinski, dok nas jednog dana,
početkom 1943, nisu obavestili da ćemo učestvo-
vati u jednom eksperimentu. Ni to nam se nije

Svečano otvaranje Muzeja Nikole Tesle, 1955. godine. Prvi direktor

Dr Veljko Korać. U pozadini: Moša Pijade, Svetozar Vukmanović
Tempo, Rodoljub Čolaković...

41
činilo neobičnim, sve do poslednjeg dana pred
početak eksperimenta. Kada su nam rekli da u
slučaju neke neobične pojave ili događaja zabo-
ravimo na svoje vojne obaveze i da postupamo po
42
 sopstvenom nahođenju. Od tog trenutka bilo nam
je jasno da ćemo učestvovati u nečemu što je i
krupno i opasno.
I samo nekoliko minuta posle početka eksperimenta
„to" se i dogodilo. Odjednom, pojavila se neobična,
plavičasta izmaglica, koja je za tren obavila čitav
brod. Brat i ja smo pokušali da potražimo nekog od
oficira i pitamo šta se događa. Na naše zaprepašćenje,
čitav brod kao da je utonuo u san. Svi su ležali na
podu, na mestima gde su se trenutno zatekli. I brat
i ja smo bili odlični plivači. Obala nije bila daleko i
tako smo odlučili da napustimo brod jer smo očeki-
vali da bi i nešto gore moglo da se dogodi. Kao što
sam vam već rekao, dogodila se jedna od onih stvari
za koje se kaže da su „gore od goreg".
Bielek dalje tvrdi da zna koji veliki naučnici su
učestvovali u eksperimentui:
Nikola Tesla: On je rukovodio čitavim projektom,
šifrovanim pod nazivom „Projekat duga", sve do
1942. godine, kada je namerno počeo da ga ometa i
sabotira, a zatim se potpuno povukao, jer je shvatio
da će mornarica i ljude na brodu upotrebiti kao zam-
orčiće. Za Bieleka je indikativno da je nekoliko me-
seci pre eksperimenta (avgust 1943), Tesla pronađen
mrtav (7. januar 1943.) u svojoj hotelskoj sobi. Tesla
je počeo da razmišlja o „nevidljivom radaru" 1931.
godine, polazeći od studije Džona Hodžisona „Kako
da stvari postanu nevidljive" (John Hodgison). Dve
godine kasnije, kaže Bielek, Ruzvelt, Teslin lični pri-
jatelj, pozvao ga je na razgovor i predložio mu finan-
sijsku podršku da nastavi istraživanja. Tako je osno-
van poseban institut u Prinstonu, na kome će Tesla
sarađivati sa Ajnštajnom, voditi institut, ali neće biti
43
zvanično zaposlen; Mnogo godina kasnije, Bielek
tvrdi da je američki naučnik, Kenet Korum (Keneth
Corum) uspeo, na osnovu Teslinog projekta i uređaja
kakve je i Tesla koristio, da na nekoliko minuta jedan
model broda učini nevidljivim.
Dr Džon fon Nojman (John Von Neumann):
Navodno Teslin zamenik i čovek koji je bio zadužen
da 1947. obnovi projekat, pošto je od posade iz
čuvenog Rouzvel incidenta dobio nekoliko
dragocenih informacija. Bielek tvrdi da je tada pro-
jekat iz analognog prebačen u digitalni;
Tomas Tounsend Braun (Thomas Townsend
Brown): Jedan od najvećih fizičara sveta, poznat po
tzv. Bifeld-Braunovom efektu, tendenciji kretanja ka
pozitivnom polu u kondenzatorima velikog elek-
tričnog naboja. Manje je poznat njegov rad na elek-
trogravitaciji u kome je dokazao da u laboratorijskim
uslovima, mali diskovi gube težinu , pa čak i lete,
kada poseduju elektrostatički naboj.
Po Bieleku, Braun je bio zadužen za specijalan
antenski sistem na Eldridžu. Međutim, doživeo je
nervni slom, samo dva meseca pre početka eksperi-
menta.
Albert Ajnstajn: Tih godina, verovalo se da je
Ajnstajn odlučio da se potpuno povuče iz naučnog
rada. I zaista iz tog perioda ne postoji nijedan njegov
objavljen rad ili bar naučna izjava. Ipak, on je
učestvovao u projektu u svojstvu naučnog savetnika.
Prema Bielekovoj knjizi o ovom događaju, sledeći
rezultate ostvarene u „Projektu duga", od 1963. su
započeli radovi na stvaranju vremenskog tunela, koji
bi omogućio usmereno kretanje napred i nazad kroz
vreme. Dalje, njegova priča više liči na naučno fan-
44
 EXPER1MENTER
SCIENCE AND INVENTION

tasticni roman nego na svedocenje.

Bielek tvrdi da su za ovo korišćeni vidovnjaci. Njih
su povezivali, preko specijalnih stolica, sa kompju-
terima vanzemaljskog porekla, koje su obezbedila
bića sa Oriona i Sirijusa A, zajedno sa grupom poz-
45
natom kao „Leveroni". U poduhvat su, u svojstvu pos-
matrača bila uključena i bića sa Antaresa, potpuno
identična Zemljanima.
Sa manjim prekidima, eksperiment sa vremenskim
tunelom je nastavljen, sada pod imenom „Projekat
Montok", na Tipelou Ajlendu, kod Njujorka, sve do
1983.
Bielek i Preston Nikols, naučnik koji je neposredno
bio uključen u realizaciju Montoka, tvrde da je već
tada bila potpuno osvojena mogućnost bezgraničnog
putovanja u prošlost, ali se u budućnost moglo puto-
vati samo do 2011. godine. Posle ovog perioda puto-
vanja su moguća samo u stanju izmenjene svesti.
Taj podatak pomalo čudi, s obzirom da većina mod-
ernih proroka ukazuje na činjenicu da se baš u to
doba, 2011 - 2013, očekuju krupne promene - geot-
ektonska pomeranja, dolazak vanzemljana, druga
pojava Božijeg sina.
Zanimljivo je da smo u jednom drugom istraživa-
nju takođe došli do 2011, kao granične godine. Jedno
italijansko udruženje koje se godinama bavi projek-
tom izgradnje vremeplova, tvrdi da je za sada puto-
vanje u budućnost moguće samo do - 2011 godine!
Međutim, ovde prvi put nailazimo na moguću
„rupu" u Bielekovoj priči. Tamo, u knjizi, govorio je
o 2011. kao o poslednjoj vremenskoj barijeri. Nama
je u Amsterdamu ispričao sledeće:
,,U Montoku, projektu osnovanom 1946-47. godine,
prve eksperimente sa vremenskim tunelima započeli
su 1963. Sva njihova iskustva zasnivala su se na
znanju naučnika nekadašnje nacističke Nemačke, koji
su u čuvenoj operaciji „Spajalica" („Paperclip)
prebačeni u sabirni centar Brukhevn (Brookhenven)
46
u Americi. U to vreme već je bio u toku projekat
„Majnd kontrol (Mind Control), a ja sam bio, verovat-
no, jedna od njegovih prvih žrtava.
Moja sećanja na sve što mi se događalo -
uključujući Filadelfijski eksperiment i moju porod-
icu i stvarno poreklo - počela su da oživljavaju tek
1988. godine, tako da ne znam kada sam prvi put
korišćen za putovanja vremenskim tunelom. Sećam
se putovanja na Alfa centauri, zatim na Mars, u
vreme od 100 000 godina pre naše ere, i putovan-

ja u budućnost, u 2.137. godinu, gde sam ostao šest

nedelja, i u 2.748, kada sam se zadržao čitave dve
godine. Moja misija se sastojala u prikupljanju po-
dataka i posredovanju između reptilolikog bića po
imenu Drejko i članova Montok projekta. Moja
sećanja sa ovih putovanja nisu sasvim jasna i detalj-
na, ali su mi ostali u pamćenju antigravitacioni sis-
temi, na primer, pomoću kojih su te civilizacije lako
premeštale i čitave gradove s jednog na drugo
mesto."
Bielek je u međuvremenu, posle 1988, napisao dve
knjige svojih ispovesti. Nedavno je jedan američki
producent objavio video kasetu i CD sa njegovim
sećanjima. Taj CD je i sam po sebi doista neobična
47
dokumentacija, sa 25 sati audio intervjua sa
Bielekom, Prestonom Nikolsom (Preston Nichols),
Stjuartom Sverdlovom (Stewart Swerdlow),
Dankanom Kamerunom (Duncan Cameron), Larijem
Džejmsom i drugima koji su, kao i Bielek, učestvo-
vali ili tačnije, bili žrtve u Montok projektu. Posebnu
zanimljivost predstavlja i prikaz tekstova i crteža,
otkrivenih u 23 odaje jedne pećine u Novom
48
Meksiku, koja, prema Bieleku, verno odslikava
međugalaktičke svetove sa kojima se i sam susretao.
Manje-više, ovo je sažeta, ali čitava Bielekova priča.
Iskreno, još od Denikenovih vremena niko još nije
tako snažno pokušao da nas vrati u „prenaučno"
doba. Jedini zapravo koji Bieleka prihvataju bez
ikakve rezerve su ufolozi. Za njih nema iznenađenja
i ništa im nije novo pod kapom nebeskom. Montok
je, po njima, samo jedno od sećanja na davna
meduzvezdana iskustva u ljudskoj prošlosti. Ufolozi
veruju u sasvim „logično" objašnjenje: i proroci su, u
stvari, samo prerušeni putnici kroz vreme, ali iz
drugih svetova. Zbog toga što vrlo malo znamo o
fizici kosmosa ili eventualnom postojanju paralelnih
univerzuma, „posetioci" su, kažu, prinuđeni da lažu
odakle dolaze. Možda bi, otuda, bilo preciznije ako
se pitamo iz kog vremena, a ne iz kog dela kosmosa
dolaze. Možda ih zanimaju promenljiva vremena u
kojima su živeli njihovi preci i da li još uvek veruje-
mo ljudima kao što je Bielek?
SMRT BESMRTNIKA
I KADA SE TO DOGODILO
(Špijuni ubili Teslu!)
Kada ponovo dođe 7. januar i kada se još
jednom podsetimo Tesline smrti i dalje nećemo
biti sasvim sigurni da li je Tesla zaista umro 7.
januara 1943. i kako zvanična verzija kaže od
posledica srčane tromboze. Nezvanično, Tesla je
možda umro 8. ili čak 10. januara, a u „naučno-
fantastičnim" krugovima, Tesla je, zapravo, ubijen
5. januara. Za naučnike, taj podatak ne znači ništa,
jer nikako ne bi mogao da utiče na odnos prema
49
 Teslinom delti - osim ako uzrok njegove smrti nije
bilo baš njegovo naučno delo.
„Njujork tajms" od 8. januara 1943. zaista je do-
neo vest o Teslinoj smrti sa njegovom kratkom bio-
grafijom. Ovo je možda i presudan dokaz da Tesla
nije mogao umreti tog istog dana - kao što se kaže
u nekim memorandumima FBI. Pored lošeg izbora
informacija o Tesli, još se navodi da je bio Amerika-
nac „grčkog porekla"!
Drugi dokaz da je najizvesniji datum Tesline
smrti 7. januar je i kopija članka „Usamljeni geni-
je" („The Genius who Walked Alone"), objavlje-
nog u magazinu „Coronet", juna 1955. Na strani
115, autor piše: „Točkovi kontrašpijunaže počeli
su da se okreću već od rane zore 8. januara,
1943. Nestrpljivi agenti FBI uleteli su u sobu ho-
tela „Njujorker", u kojoj je kasno te noći sobarica
otkrila beživotno telo Nikole Tesle - preminulog
u 87. godini - koga su mnogi smatrali najvećim

50
Spomenik Nikoli Tesli, rad Ivana Meštrovića, ispred
Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu

naučnim genijem svog vremena".

Da bi zbrka bila još veća pojavio se još jedan ,,no-
vootkriveni" datum njegove smrti. U pismu Memo-
rijalnog društva „Tesla" (Tesla Memorial Societv) iz
Njujorka, upućenom gradonačelniku Njujorka - u
kome se traži da se na hotelu „Njujorker" postavi
51
 spomen ploča - piše: ,,u tom hotelu je živeo posled-
njih deset godina i tu je i umro 10. (!) januara
1943."
Peti januar kao datum Tesline smrti, izgleda, pre-
ma svedočanstvu Šarlote Mjuzar, dugogodišnje se-
kretarice Save Kosanovića, najmanje verovatan.
Ipak, ostala je zabeležena priča, koju, uverili smo
se, podržavaju i neki ozbiljni istraživači, da su te
noći trojica ljudi upala u njegovu sobu i ubili ga
hladnim oružjem, a zatim odneli svu dokumentaciju
koja se u sobi zatekla (čak se tvrdi da je „Njujork
tajms" 6. januara objavio vest o tome, ali da je taj
broj ubrzo povučen iz prodaje). Kao razlozi njego-
vog navodnog ubistva navode se špijunaža, ne-
mačke ili sovjetske obaveštajne službe ili da je Tesla
suviše znao o tzv. „Filadelfijskom eksperimentu", u
kome je „teleportacijom" nestao brod američke
mornarice St. Eldridž!
Bez obzira šta se stvarno dogodilo, Tesla je vero-

Vestinghaus i lord Kelvin (u sredini) u Teslinoj Laboratoriji 189:

52
vao da 1943. nikako nije trebalo da bude godina
njegove smrti. Da su mu i sve zvezde bile naklonje-
ne kao što je bio ostatak kosmosa, Tesla bi umro tek
julskih dana (rođen je u noći između 9. i 10. jula
1856.) 1996. godine!
Govorio je da će živeti 140 godina i pažljivo se
pripremao za naredne decenije, ali jedna sao-
braćajna nezgoda (1939. godine) bila je ozbiljna fi-
zička trauma za čoveka njegovih godina i verovat-
no mu je drastično skratila život. Da je ostao živ,
svet bi verovatno izgledao drugačije, kao što se na-
glo izmenilo i njegovo doba, kada je na ovu plane-
tu „uveo" struju.
NA VEST O TESLINOJ SMRTI "*"""^
Posle Tesline smrti razmenjeno je ne-
koliko telegrama između agenata FBI-
a, Foksvorta, i direktora njujorškog bi-
roa. Sledećeg dana pošto je utvrđena
Teslina smrt, Foksvort je izveštavao:
„Nikola Tesla, istaknuti naučnik u oblasti elektro-
nike, umro je sedmog januara 1943. u hotelu „Nju-
jorker" u Njujorku. Tokom života obavio je mnoge
eksperimente u vezi sa bežičnim prenosom elek-
trične energije i... sa tzv. zracima smrti. Prema iz-
veštaju koji je sačinio iz Njujorka, beleške i ob-
jašnjenja Teslinih eksperimenata i formula, zajedno
sa nacrtima uređaja, nalaze se sa ostalom Teslinom
svojinom i do sada nije ništa učinjeno da se sklone
i sačuvaju od ljudi - koji su neprijateljski raspo-
loženi prema ratnim naporima Ujedinjenih naro-
da..." (FBI je u to vreme primio poruku potpredsed-
nika SAD Henrija Valasa, u kojoj se kaže da je vlada
53
Patentni zavod u Vašingtonu, 1900. godine

„vitalno zainteresovana za Tesline radove").

FBI je raspolagao informacijama da je Tesla već
bio sasvim završio sve eksperimente sa bežičnim
prenosom električne energije i jednom „revolucio-
narno novom vrstom torpeda". Smatralo se da je
uspeo da napravi i neke funkcionalne modele, „čija
izrada ga je koštala deset hiljada dolara", koji se
čuvaju u hotelu „Guverner Klinton" i imaju veze sa
zracima smrti ili bežičnim prenosom električne
energije. O tome je u arhivama Agencije sačuvana i
sledeća beleška:
„...Prema našem saradniku Fitcdžeraldu, u sefu
hotela „Guverner Klinton", u Njujorku, nalazi se
radni model jednog Teslinog pronalaska. Model je
založio Tesla kao garanciju hotelu da će izmiriti du-
govanje u visini od 400 dolara. Uprava hotela je
voljna da ustupi model svakome ko je spreman da
izmiri Teslino dugovanje. Ukoliko neko pokuša da
otkupi model, bićete o tome blagovremeno oba-
vešteni..." Posle toga, ne postoji nijedan trag šta se
dogodilo sa ovim modelom i drugim materijalima.
54
55
Posmrtni ostaci Nikole Tesle izloženi u crkvi Svetog Jovana u Njujorku

I Kosanović je, kažu, u Birou za imovinu stranaca

ispričao tamošnjem službeniku Volteru Gorsaču šta
je prvo učinio kada je saznao za Teslinu smrt. Pre-
ma njegovom svedočenju, u Teslinu sobu je došao
sa G. Klarkom, Kenetom Svizijem i predstavnikom
,,Shaw Walker co", nadajući se da će pronaći Teslinu
oporuku. Pretraživanju su prisustvovala i tri po-
moćnika direktora hotela „Njujorker". Među prisut-
nima je bio i predstavnik FBI-a, pa se već sutradan
na Huverovom stolu nalazio detaljan izveštaj o sve-
mu što se te večeri događalo u Teslinoj sobi.
Poštoje sef otvoren, Svizi je uzeo knjigu sa posve-
tom koju je poslao Tesli na njegov sedamdeset peti
rođendan. Kosanović je poneo iz sobe tri Tesline fo-
tografije, od kojih su dve bile uvećane fotografije iz
novina. Prema predstavnicima hotela i Kosama
vićevoj izjavi, ništa drugo nije odneto. Sef je zatvo-
56
ren, a Kosanović je postavio novu kombinaciju za
koju je samo on znao.
Devetog januara, Gorsač i Bojs Ficdžerald, elek-
troinženjer i Teslin blizak prijatelj, zapečatili su svu
njegovu imovinu i sa dva kamiona prevezli je u
skladište na Menhetnu, gde se već nalazilo, od
1934, trideset paketa sa Teslinim stvarima. I oni su
tada zapečaćeni po naređenju OAR
Radi potpunije slike o tih ključnih nekoliko dana
po Teslinoj smrti, navodimo i svedočenje još jednog
značajnog učesnika ovog događaja.
„Kada sam stigla, u sobi sam zatekla Kosanovića,
Keneta Svizija, bravara (za koga će kasnije utvrditi
da ne zna koga je pozvao) i jednu drugu osobu, mi-
slim da je to bio Džordž Klark, ali on nije ostao duže.
Saznala sam da su predstavnici policije i razni „vladi-

Vizija odbrambenog sistema sa tornja Vorderklajf na Long Ajiendu

57
ni činovnici" bili tu ranije...Bravar je ponovo na-
meštao prekidače za novu kombinaciju koju je napi-
sao i predao Nikoli Kosanoviću. Ova kombinacija mi
je data, ubrzo kasnije, na čuvanje i nije bila koriščena
do 12. jula 1952. godine kada je Kosanović ponovo
otvorio sef u zgradi, u Beogradu, koja će postati Te-
slin muzej... Sef je prvi put otvoren kombinacijom
koju sam sada predala komitetu preko Save Kosano-
vića, budući da se pretpostavljalo da sadrži ključeve
koji bi bili potrebni za otvaranje raznih drugih kutija,
sanduka itd. Međutim, svežanj ključeva nije bio u fi-

Teslina hidroelektrana otvorena 1896. godine na

Nijagarinim vodopadima

58
Teslini generatori u hidroelekrani na Nijagarinim vodopadima

oci u koju je odložen 8. januara 1943. Ključevi nisu

nađeni nigde u sefu. Nakon pretraživanja, nađeni su
u jednom od brojnih sanduka sa dokumentima. Zlat-
ne medalje (Edisonova medalja dodeljena Tesli
1917.) takođe nije bilo u odeljku. Medalja je nestala
i nikada nije nađena." (FBI dok. br. 168-169)
„NIJE VAŽNO, ALI PREPISUJTE"
Prema Šarloti Mjuzar, sekretarici Save
Kosanovića, pre nego što je napustio SAD, 25 jula
1945, Kosanović je još jednom želeo da se uveri
da je sve u redu sa Teslinom imovinom koja se
nalazila u Menhetn skladištu. Isto je učinio i sa
Teslinom urnom (sačinjena od oniksa, a kasnije u
Beogradu zamenjena loptastom, srebno-metalnom
urnom) u krematorijumu u Fernklifu. Dok je bio
u skladištu (po Šarloti Mjuzar, to je bila i njegova
jedina pose-
59
Markoni sa svojim sistemom bežične telegrafije

ta skladištu), zatražio je da vidi Teslinu imovinu.

Radnici u skladištu su mu rekli:
„Nekoliko ljudi iz FBI je došlo noću i napravili su
mnogo snimaka."
Tih januarskih dana 1943. vašingtonski biro FBI-a
išao je čak tako daleko da je njujorškom birou save-
tovao da diskretno preduzme korake sa javnim tužio-
cem da se Kosanović pritvori zbog navodne provale i
da se dođe do različitih dokumenata koje je, pretpo-
stavljali su, Kosanović uzeo iz Teslinog sefa.
Međutim, u centrali u Vašingtonu uskoro je done-
ta neobična odluka. Edvard Tam iz FBI-a u Vašingto-
nu, javio je D. M. Ledu iz njujorškog biroa da je čitav
predmet predat u nadleštvo OAP-a i zbog toga, pisao
je Tam, „nema više razloga da se petlja oko toga".
Uskoro je poznati američki inženjer dr Džon
Tramp, koji je tada radio u istraživačkom komitetu
Biroa za naučna istraživanja i razvoj pri Ministar-
stvu za nacionalnu odbranu, pozvan da učestvuje
ispitivanju Teslinih naučnih radova. Zajedno s njim
ispitivanju su prisustvovali i drugi stručnjaci: V,
60
Džordž, Edvard Palmer i Džon Korbet.
Dr Tramp je ispričao da su tada pregledali samo
one materijale koji su se zatekli kod Tesle u trenut-
ku smrti. Svi su oni tada bili zauzeti sa zadacima
koje je nalagalo ratno stanje, pa su verovali da će
uvidom u poslednje Tesline radove moći da donesu
valjanu procenu za eventualne druge mere.
„Posle pomnog ispitivanja", pisao je Tramp, „moje
je mišljenje da u naučnoj zaostavštini dr Tesle ne
postoji ništa vredno za dalja istraživanja ili što bi
moglo da se upotrebi protiv nas ako bi dopalo u ru-
ke neprijatelja...
Teslina najznačajnija dostignuća potiču s početka
ovog veka. U poslednjih, najmanje petnaest godina,
svi njegovi naučni napori bili su spekulativnog, filo-
zofskog i na izvestan način promotivnog karaktera -
najčešće u vezi sa proizvodnjom i bežičnim preno-
som energije - ali nisu sadržavali neke nove elemen-
te, radne principe ili metode za ostvarivanje takvih
mogućnosti."
Veoma opširnom dosijeu dr Trampa priložene su i
fotografije i mikrofilmovi ispitivanog materijala.
Originalni dokumenti koje je Tramp tada pregledao
danas se nalaze u Muzeju Nikola Tesla u Beogradu.
Posle toga, ostatak Tesline zaostavštine, februara
1943. godine, stavljen je na raspolaganje Savi Kosa-
noviću.(FBI dok. Br. 174-181)
Slično Trampu, ni Svizi, Teslin veliki prijatelj i
možda jedan od najboljih poznavalaca njegove
ličnosti i dela, nije tih godina verovao da je Tesla za-
ista ostavio radove koji bi mogli da donesu nešto re-
volucionarno novo:
„Tesla je bio izuzetno produktivan desetak godina
61
pre kraja prošlog i isto toliko posle početka novog
veka. Ono što je kasnije radio možda je nosilo klice
ranog stvaralaštva, ali nikada nije dovedeno do
praktičnog ostvarenja..." Možda je to donekle
tačno. Naime, Tesla je zaista
62
Teslin patent za proizvodnju hrane za piliće iz 1905 godine,
prihvaćen u jednoj fabrici živinske hrane 1938.

1928. podneo poslednju patentnu prijavu, 112. u

SAD, od ukupno oko 800 patenata na Teslino ime.
Međutim, između 1945. i 1947. Komanda Va-
zdušno-tehničke službe (ATSC) u Rajt Fildu. u
Ohaju, u kojoj su obavljana neka najstrože čuvana
63
Pismo kojim uprava hotela Ijubazno moli Teslu da napusti sobu u
kojoj je do tada živeo, septembar 1918.
ispitivanja, Vojna obaveštajna služba (MI) u
Vašingtonu i Biro za imovinu stranaca (OAP) raz-
menili su nekoliko zanimljivih pisama i telegrama
iz kojih je jasno da nisu delili Svizijevo mišljenje.
Avgusta 21. 1945, ATSC je i zatražila dozvolu od
komande u Vašingtonu da na sedam dana uputi u
Vašington Blojsa Ficdžeralda (Blovce Fitzgerald)
„da obezbedi neka dokumenta za koje strane sile
pokazuju interesovanje".
Petog septembra 1945, pukovnik Holidej iz ATSC-
a pisao je Lojdu Šaulisu iz OAP-a, da potvrđuje do-
64
govor sa Ficdžeraldom i moli za fotografije iz Tram-
povog dosijea, ,jer su potrebne u jednom projektu
za nacionalnu odbranu", i obećava da će ih vratiti u
dogledno vreme. Prema navodima iz dosijea FBI-a
o Tesli, bio je to poslednji put da OAP ili bilo koja
druga savezna agencija SAD priznaje da poseduje
Tesline dokumente o „zracima smrti".
Šaulis je odgovorio Holideju 11. septembra 1945:
„Materijal koji ste tražili upućen je pukovniku Ro-
bertu Houliju iz ATSC-a. Ova dokumenta stavljena
su na raspolaganje Vojnim vazdušnim snagama radi
određenih eksperimenata; molimo da ih vratite".
Nisu nikada vraćena.(FBI dok. Br. 170-173)
Neobično je, međutim, da četiri meseca pošto su
fotografije dokumenata poslate u Rajt Fild, Ralf Doti,
šef Vojne obaveštajne službe u Vašingtonu, oba-
veštava Džejmsa Markama iz OAP-a, da nikada nisu
stigle u odredište i zbog „izuzetnog značaja za ovu
službu molimo da se pošalju i zahtevamo da nas
obavestite ukoliko se bilo koja druga služba bude
interesovala za ove materijale".
I OAP je kasnije imao dosta muke da objasni svo-
ju ulogu u vezi sa ovom dokumentacijom. Između
1948. i 1978. na mnoga pitanja OAP je odgovarao
na sličan način:
„...Dok je ova služba učestvovala u ispitivanju od-
ređenih dokumenata pokojnog dr Tesle, obavešta-
vamo vas da ovde ništa od tog materijala nije u
našoj nadležnosti..."
„Ovaj biro nikada nije imao mogućnost uvida u bi-
lo šta od svojine Nikole Tesle..."
„...Dok smo mi imali uvid u Teslina dokumenta..."
... Fotografske kopije određenih dokumenata
65
sačinjene dok smo bili nadležni za njih..." itd. itd.
Laboratoriju u Rajt Fildu kasnije je nasledila Upra-
va odeljenja za aeronautičke sisteme. Kada su od
njih zatraženi Teslini radovi, obavestili su da, ,,s ob-
zirom da u nasleđenoj dokumentaciji nije
pronađen nijedan od Teslinih radova, su
pretpostavljamo da uništeni u vreme zatvaranja
laboratorije" .
EDISON UBIJAO * h
TESLINOM STRUJOM
Ni potonja ni novija istraživanja nisu
pomogla da se definitivno uđe u trag
svim Teslinim dokumentima i drugim delima,
uređajima. U poslednjih desetak godina jedan za
drugim su dospevali rokovi kada je, prema ame-
ričkom ustavnom amandmanu o slobodi informi-
sanja (FOIA - Freedom Of Information Act), počelo
skidanje embarga sa većine dokumenata FBI-aja o
čuvenom srpskom naučniku. Ta arhiva o Tesli do sa-
da nije bila šire poznata ni jugoslovenskoj ni svet-
skoj javnosti. Nastavljajući idejom koju sam posta-
vio još pre dvadesetak godina publikacijom „Teslina
neostvarena otkrića", još u to vreme sam se prvi put
susreo sa nekim dokumentima iz tzv. „Tesline arhi-
ve" FBI:
Proučavanje ovih dokumenata učinilo mi se kao
zanimljiv poduhvat bar iz dva razloga. Osnovni raz-
log je bilo očekivanje da će najzad biti rešene nedo-
umice oko važnijih Teslinih projekata ili da će biti
rasvetljena sudbina svih njegovih dokumenata.
Drugi razlog - otkrivanje načina rada i ponašanja
jedne ovakve institucije - je u odnosu na Teslin rad
manje bitan, ali je značajan kada se posmatra u
66
kontekstu opšteg odnosa prema Teslinom delu. Na-
ime, trebalo bi imati na umu da je Tesla godinama
pažljivo i s namerom pomeran sa glavnih tokova in-
teresovanja američkog, a dobrim delom i svetskog
javnog mnenja, da bi konačno, ako bude moglo, bio
prepušten zaboravu.
Tesla nikada nije zauzimao mesto koje mu objek-
tivno pripada. Uporno, na primer, opstaje uverenje
da je Edison dao najveći doprinos razvoju elektroni-
ke u dvadesetom veku. U Smitsonien muzeju i nje-
govim naučnim institutima, u Vašingtonu, Edison je
u toj oblasti smešten u sam vrh. Međutim, baš iz do-
sijea FBI na indirektan način se bolje razaznaje i
pravi Edisonov doprinos nauci. Mada je prijavio
preko hiljadu (!) patenata, kao njegova najvažnija
otkrića mogu se smatrati generator istosmerne stru-
je, mikrofon, sijalica i gramofon! Edison je pomno
pratio Teslina istraživanja - Tesla se po dolasku u
Pariz, 1882, zaposlio u filijali Edisonove kompanije
i prvih godinu dana boravka u Americi radio je kod
Edisona - a od vremena kada je na Nijagarinim vo-
dopadima postavljena prva centrala sa Teslinim ge-
neratorom naizmenične struje (1895), prešao je u
žestok napad na Teslu. Javno je protiv njega držao
predavanja, govorio za štampu i tvrdio da je Teslina
struja opasna po život. U knjizi Pola Ostera, ,,Me-
sečeva palata", ta epizoda je, a potpuno osnovana
na činjenicama, ovako opisana:

"Teslu sam prvi put video 1893. godine. Tada sam

još bio dečak, ali godine se dobro sećam. Održavala se
Kolumbova izložba u Čikagu, i otac me je tamo poveo
vozom. To je bio moj prvi odlazak od kuće. Bilo je za-

67
mišljeno da se povodom četiristote godišnjice Kolum-
bovog otkrića Amerike izlože sve sprave i izumi, da se
pokaže kako su i naši naučnici jako mudri. Izložbu je
posetilo dvadeset pet miliona ljudi, ličilo je to na cir-
kus. Tamo je prikazan prvi rajsferšlus, prvi vašarskii
točak, sva čuda novog doba. Tesla je bio zadužen za
Vestmghausov deo koji je nosio naziv „Kolumbovo ja-
je". Sećam se da sam ušao salu i video visokog čoveka
obučenog u beli smoking kako stoji na podijumu i ob-
raća se publici sa nekim čudnim akcentom - srpskim,
kako se kasnije ispostavilo - i beskrajno tužnim gla-
som. Izvodio je trikove sa elektricitetom, mala metal-
na jaja vrtela su se po stolu, s vrhova prstiju sevale su
mu varnice. Gledali smo ga bez daha, nikada tako
nešto nismo videli. To su bili dani borbe između jed-
nosmerne i naizmenične struje, između Edisona i Ve-
stinghausa, tako da je Teslina predstava imala i pro-
pagandnu svrhu. Tesla je otkrio naizmeničnu struju
nekih desetak godina pre toga - obrtno magnetno polje

- i to je bio veliki
PrviTeslin indukcioni motor, 1891. godina
napredak u odnosu
na jedno-smernu koju je Edison koristio. Ta struja je
bila mnogo moćnija. Za jednosmernu struju bile su
potrebne električne centrale na gotovo svaka dva kilo-
metra, za naizmeničnu je bila
68
 dovoljna samo
jedna iz koje se
napaja ceo grad.
Kada je Tesla stigao
u Ameriku,
pokušao je da
proda svoj izum
Edisonu, ali ga je
taj magarac iz
Montaža Teslinog generatora za Menlo Parka odbio.
elektranu na Nijagari Mislio je da će
zbog toga njegova
sijalica postati
suvišna. Onda je
Tesla svoju
naizmeničnu struju
prodao
Vestinghausu i
počeli su da grade
hidroelektranu na
Nijagarinim vodo-
padima, najveću
električnu centralu
u zemlji.
Edison je krenuo u napad. Naizmenična struja je
suviše opasna, rekao je, može da ubije ako joj se
priđe suviše blizu. Da bi potkrepio te tvrdnje, raza-
slaoje svoje ljude po čitavoj zemlji da izvode oglede po
vašarima. I sam sam prisustvovao jednom dok sam
još bio sasvim mali, upiškio sam se od straha. Na sce-
nu su izvodili životinje i ubijali ih strujom. Pse, svin-
je, čak i krave. Ubijali su ih naočigled svih. Tako je
izmišljena električna stolica. Edison je sve to smislio
da bi dokazao koliko je naizmenična struja opasna, a
onda je izum prodao Sing Singu gde se i danas kori-
69
sti. Ljupko, zar ne? Da ovaj svet nije tako divan, mo-
gli bismo bez po muke svi postati cinici."

Odnos prema Tesli bitno se menja posle njegove

smrti. Već samo površnim pregledom lako je uočiti
nagli porast interesovanja Huverove administracije.
Dokumenti do kojih sam došao, direktno od FBI-a
potvrđuju navode iz moje prethodne dve knjige ,,Te-
slino tajno oružje" i „Tesla pronalazač za treći mile-
nijum". Fotokopije filmovanih dokumenata koji su
čuvani dugo godina, posle Tesline smrti, a koji su
delimično maskirani potvrđuju i to da su njegovi pi-
sani tragovi o eksperimentima sa oružjem dospeli
nekako u ruke vojnih eksperata Amerike, Kanade i
SSSR. Najbolji dokaz za to su patentne prijave iz
Pentagona u kojima se otvoreno pozivaju na Teslina
istraživanja.
TESLIN RAZVOJ AMERIČKE ARMIJE
U AMERICI je 2000.godine objavljena
knjiga „Dan posle Rouzvela", Vilijama
Birnsa i pokojnog pukovnika Filipa
Korsa, koja se bavi čuvenim slučajem
NLO-a koji je navodno pao u blizini gradića Rou-
zvel. Birns se u jednom nedavnom razgovoru o
knjizi priseća šta su njih dvojica tada mislili i znali
o Teslinom doprinosu vojnim istraživanjima.
„Korso je smatrao da je Tesla verovatno najviše od
svih naučnika uticao na posleratna istraživanja u
američkoj vojsci. Bio je fasciniran Teslom. Mi smo
znali da je još tokom Drugog svetskog rata general
Natan Tvining čuvao u svojoj dokumentaciji Tesline
beleške o usmerenom čestičnom snopu, koje su, po
70
 Prema jednoj teoriji
ovako bi trebalo da
izgleda Teslino tajno
oružje sa primenom
skalarnih talasa
(interferentnih)

uputstvima FBI, iz Tesline sobe uzeli agenti službe

za imovinu stranaca, dan posle njegove smrti. Ta
dokumenta su pažljivo čuvali, uključujući i Teslinu
čuvenu monografiju „Nov način slanja energije kroz
prirodne medije bez gubitaka".
SVETLOST JE BRŽA OD AJNŠTAJNA
„U vreme kada je javnost, u leto . 2000.
godine, obaveštena da je u akceleratorima u
Prinstonu i Firenci, gotovo istovremeno,
ostvarena brzina veća od svetlosti, u australijsko-
američkom magazinu ,,Nexus" objavljeno je moje
pismo-podsetnik da je Tesla još 1900. tvrdio da su
talasi koje je poslao
71
iz svog odašiljača
obišli Zemlju br-
zinom od 475.000
km/sec. Između
mnogih pisama
koje sam tada
dobio posebno je
zanimljivapriča
Brajana Selara Šema Tesline vizije aparata za snimanje misli
(Brian Sallur), direktora Mount Gungin Radio op-
servatorije i tehničkog direktora SETI (Search for
Extraterestrial Inteligence) programa za Zapadnu
Australiju:
„Godinama se već bavim Teslinim istraživanjima o
kojima govorite jer sam se i sam uverio da je potpu-
no bio u pravu. U svojim radovima sam uporno za-
govarao ideju da fotoni sa brzinom ,,C" predstavlja-
ju samo osnovnu brzinu u kosmičkim razmerama,
ali to još uvek niko u naučnom svetu ne želi da
ozbiljno razmotri ili započne eksperimentalna
istraživanja. Trenutno se pripremam da ovog leta
postavim solarnu osmatracku stanicu da bih doka-
zao da neke čestice ili fotoni elektromagnetskog
zračenja u vreme intenzivnih erupcija na Suncu do-
stižu brzine veće od svetlosne. Polazim od sopstve-
ne teorije da se jonosfera ponaša kao ogroman ba-
lon koji pod udarima super brzih fotona menja svoja
električna svojstva. Naravno, još ne postoje in-
strumenti kojima bi mogla da se meri nadsvetlosna
brzina pa ću biti prinuđen da se pomognem posred-
nim dokazom: merenjem zvučnog intenziteta na
Suncu i u jonosferi."
Teslina tvrdnja je verovatno zasnovana na nekom
72
od bezbrojnih podataka dobijenih tokom eksperi-
menata u Kolorado Springsu, 1899. godine. Tesla
tada nije imao vremena da sam nastavi rad na ovoj
teoriji, ali se nadao da će neko preduzeti dalja
istraživanja. Od tada je proteklo čitavih sto godina
i da nije dokaza kao što su ovi iz Firence i Prinsto-
na ili pojedinačnih „ispada" kao što je ovaj gospodi-
na Selara, Teslinih radova se više niko ne bi ni
sećao."
„SMEHOTRES" I „ANTENA" ZA NAFTU
Poznato je da se Tesla u prvoj deceniji
prošlog veka najveći deo vremena bavio
istraživanjima u oblasti elektroterapije.
Verovao je da bi tek na pragu

Mark Tven u jednom Teslinom eksperimentu

73
svog novog otkrića, struja visoke frekvencije, mo-
gao da stvori uređaje uz pomoć kojih bi bilo mo-
guće uspostaviti kontakt sa frekventnim poljem
ljudskog organizma, a zatim lečiti, tako što bi se no-
vim aparatima uspostavila poremećena energetska
ravnoteža.
Jedan od takvih uređaja je vibrirajuća mehanička
platforma. Glas o ovom „zapanjujućem" otkriću prvi
je raširio čuveni američki pisac Mark Tven, pošto se
jednom prilikom lično uverio u blagotvornost novog
izuma njegovog velikog prijatelja. Blage vibracije
izazivaju vrlo prijatno osećanje i izazivaju po-
boljšanje cirkulacije i protoka energije u organizmu.
Takve, izmenjene platforme se i danas mogu videti
na ulicama Pariza, Londona, jer umorni prolaznici
rado koriste usluge rezonatora kako bi osveženih
nogu mogli da nastave svoj pešački pohod. Nekoli-

Tesla u društvu sa tada čuvenim srpskim bokserima braćom Živic

74
Šematski prikaz malog Teslinog pojačala snage

ko velikih fudbalskih klubova italijanske i engleske

lige na ovaj način pripremaju igrače neposredno
pred početak utakmice.
Malo je, međutim, poznato daje sličnim rezonato-
rom, 1898, Tesla izazvao nekoliko zemljotresa u bli-
zini svoje laboratorije u Njujorku. U strahu od po-
sledica, to je priznao tek 1935, na promociji svog
drugog izuma na bazi rezonatora, telegeodina-
mičkog odašiljača - uređaja za otkrivanje vodenih i
naftnih podzemnih izvora, koji je te godine patenti-
rao i prava prodao Teksaku (savršenija verzija je i
danas u upotrebi).
Malo je poznato da je verna kopija rezonatora na-
pravljena i kod nas i ako se steknu svi uslovi naći će
se u stalnoj postavci Muzeja Nikole Tesle u Beogra-
du. Čovek koji je, na osnovu originalnih Teslinih na-
crta, resio sve tehničke probleme i dovršio prvi
funkcionalni model je Slobodan Milevski, pronala-
75
zač iz Jabuke, kraj Pančeva.
Teslin originalan ocilator je pre više od četiri dece-
nije pozajmljen jednoj porodici u Beču radi lečenja
dečaka sa teškim oblikom reumatizma i kožne bole-
sti. Kako i zašto, nije nam poznato, a dokumenti o
pozajmici bili su zagubljeni u Muzeju u Beogradu.
Tek 2002. godine, oscilator je iz Beča stigao u Beo-
grad!
Milevski se nada da će uskoro dovršiti i rad na
Teslinom mehaničkom rezonatoru, sa duplim kli-
pom, baš onim sa kojim je Tesla na Menhetnu iza-
zivao zemljotrese. U međuvremenu, prvi put je pu-
stio u rad model telegeodinamičkog odašiljača. Ta-
kav uređaj bi domaćoj naftnoj industriji pomogao
u pretrazi novih izvorišta, ali je zanimljiv i za ra-
znovrsna geološka istraživanja jer deluje do dubine
od 10 kilometara i razlikuje materijale prema
gustini sastava.
POSLEDNJI POTOMCI: LELA
VANDAVJIE
„On je bio moj čukun ujak. Moj deda,
Maksimilijan, bio je njegov brat, a moja
tetka je njegova pra-nećaka, pa sam ja tako njegova
čukun-nećaka. Moj deda i baka i njene sestre došli
su u Ameriku iz Jugoslavije, ali ne znam kada je to
bilo. Znam da je moj ujak Nik dobio ime po njemu."
„ON" je Nikola Tesla, a devojka koja se s naporom
seća svog velikog rođaka je Lela Vandavjie. Koliko
imaju sličnosti? Već na prvi pogled: Tesla nije bio ta-
kve lepote. Ni struja ih ne povezuje:
„Ljudi očekuju da u meni otkriju nešto od Tesline
76
 genijalnosti. Možda
moje interesovanje
za NLO-e ima neke
veze, ali pre bih rekla
da sam to nasledila
od majke, koja je
više puta videla
„leteće tanjire". Moj
čukun-ujak je vero-
vao da postoji van-
zemaljski život, čak
je tvrdio da je sa nji-
ma uspostavio radio-
Lela Vandavjie, Teslina čukununuka
vezu. Neka žena pisac je
tvrdila da je i on lično vanzemaljac, da potiče sa
Venere, a čitala sam i priču da neki spiritisti sa
njim redovno održavaju veze. Nisam verovala kada
sam pročitala da su objavili petnaest knjiga razgovo-
ra sa Teslom i drugim naučnicima kojima Tesla na-
vodno predsedava na planeti Parhelion, u sazveždu
Plejada!
Moram da priznam da sam počela da se interesu-
jem za život mog velikog rođaka tek od pre nekoli-
ko godina. Znam da je učinio velike stvari za
čovečanstvo. Poznat mi je i njegov večiti sukob sa
Edisonom. Taj odnos me podseća na film „Amade-
us". Majka mi je pričala da je najveći deo njegovih
dokumenata prenet u muzej u Beogradu, ali su neki
važni papiri pokradeni, oni koji se odnose na an-
tigravitaciju i elktromagnetske talase. Ti dokumenti
su još 1948. preneti u vazduhoplovnu bazu Rajt-
Peterson. Naravno, često me pitaju da li znam neku
pikant-
77
nu priču o Tesli. Običan svet najviše interesuju sva
ta čuda vezana za njegovo ime, a posebno taj oreol
vanzemaljca. I mene su pitali da li sam sa neke dru-
ge planete. Nisam svesna toga, ali ne bih isključila
takvu mogućnost."
TESLIN AUTO
NA BEOGRADSKIM ULICAMA
Malo je poznato da je Tesla koristio svoj elektri-
čni motor za pokretanje automobila. Prvo probno
vozilo koje je Tesla koristio bio je čuveni Fordov
model ,,T". Njegov koncept ovih vozila realizuje se
tek danas. Da li će se uskoro naći i na beogradskim
ulicama?
„Ozo", električno vozilo sa Teslinim asinhronim
motorom koji su konstruisali Miodrag Živanović,
Rastislav Kragić i Bojan Kragić, a proizvodi se i pro-
daje u beogradskoj firmi „Raskovnik", već je dobio
desetinu novih vlasnika. U zavisnosti od baterije,
automobil može da pređe od 150 do 300 kilometa-
ra. Ima dva sedišta i proizvodi se sa tri i četiri točka.
Po našem zakonu, ovakvi automobili ne smeju da se
voze brže od 60 kilometara na sat, a njegove stvar-
ne mogućnosti su i do 400 kilometara na sat! U br-
zinskim trkama u svojoj kategoriji, već je više puta
osvajao prva mesta.
VIZIJE
* Za 79. rođendan, New York Times,
11.07.1935: Tesla planira da pošalje
energetski snop s jednog na drugi kraj
sveta. Tvrdi da je merenjem ustanovio
da su kosmički talasi 50 puta brži od svetlosti, čime
78
Umetnička vizija Teslinog odbrambenog štita

osporava teoriju relativiteta. Tvrdi da je otkrio taj-

nu kosmičkih zraka u pozitivnom elektirčnom naboju
Sunca.
* Na prijemu za svoj 81. rođendan, novinaru
New York Herald Tribune, 11.07.1937: Tesla
obećava da će osvetliti tamnu tačku na Mesecu. To
je deo njegovog projekta za izgradnju interplane-
tarnog radija.
* Za svoj 85. rođendan Tesla je tvrdio novinarima
lista New York Sun, 11.07.1941, da bi za dva milio-
na dolara i u roku od tri meseca, mogao da sagradi
uređaj kojim bi istopio motor aviona na hiljadama
kilometara daleko.
* Septembra 10.1933. u časopisu Philadelphia
79
Public Ledger, Tesla objavljuje da u okviru svog
energetskog projekta sada radi na procesu fotogra-
fisanja misli. Postupak je zasnovan na njegovom
širem konceptu za izdvajanje kosmičke energije ko-
ja upravlja univerzumom: „Energija je svuda oko
nas, u neograničenim količinama."
* „Gigantsko oko za pogled u svaki deo sveta".
Pod ovim naslovom list Albanv Telegram, 25.febru
ara 1933, objavljuje Teslin rad kojim će omogućiti
svakom čoveku da vidi bilo koji deo sveta. Projekat
je zasnovan na mehanizmu ljudskog oka.
* U knjizi „More energije", Henrija Moreja, navodi
se kako je Morej, na osnovu Teslinih radova i sopstve-
nog uređaja za proizvodnju besplatne energije, uspeo
da napravi poseban radio koji je koristio da uspostavi
kontakt sa admiralom Birdom, na Južnom polu. S ob-

Tesla u razgovoru sa novinarima

80
Tesla je verovao da će se u našem veku ratovi voditi samo robotima

zirom da nije registrovan ni trag statičkog elektricite-

ta, Morej očigledno nije koristio uobičajene elektro-
magnetske talase. Morej je takođe napravio uređaj
kojim je mogao da sluša razgovor ljudi nekoliko kilo-
metara daleko, kao da govore u njegovoj sobi.
KAPITEN VANZEMALJSKOG TIMA
Ovo nije šala, niti uvod u novi Spil-
bergov film - „ovo je priča i za suze i za
smeh".
Te „davne" 1973. godine, u čudesnoj
zemlji Americi, pojavila se knjiga sa neobično zanim-
ljivom serijom intervjua. Sa daleke planete, središta
kosmičke konfederacije Unarijusa, poruke su stizale
do glavnog centra na Zemlji, u El Kajon, predgrađe
San Dijega. Tamo se sve odvija pod nadzorom paro-
va vrhovnih arhangela Urijela i Rafaela i Mihaila i
81
 Gavrila, a u zemajskom centru upravljali su, sada već
počivši (1971. i 1993.) Ernest i Rut Norman - arhan-
gelski par reinkarniran kao Nikola Tesla.
Direktno u mikrofon, bez svih onih svetlećih,
bučnih i moćnih skalamerija, jedan za drugim, za
samo nedelju dana, pred medijumima su prodefilo-
vali gotovo svi najveći umovi ovog veka i sveta: od
Tesle i Ajnštajna do Nilsa Bora, Mendeljejeva, Ferm-
ija, Maksvela i drugih. Prvi se javio Tesla.
Sagovornicima sa Zemlje, autorima knjige, Tesla je
prvo opisao, ili tačnije, vizuelno preneo sliku
svoje kuće. Podignuta je u obliku sedmostepene pi-
ramide, od materijala koji je podsećao na staklo, sa
osnovom od oko 1.500 metara. Svaki sledeći sprat
je bio manji za oko 300 metara. Na vrhu zgrade,
slično teleskopu, nalazio se uređaj koji je Tesla opi-
sao kao veliki pro-
jektor, odnosno o-
dašiljač sa moguć-
nošću da šalje in-
formacije i slike na
33 različita frek-
ventna područja ili
vremensko-prosto-
rne dimenzije.
„Ovde okuplja
mo ljude iz drugih
svetova, na različi-
tom razvojnom ni-
vou, i pomažemo im
da ovladaju našim
Radio antena na Long Ajlendu Znanjem. Naravno,
82
učenje se odvija u astralnom stanju svesti, tako da
posle povratka na svoju matičnu planetu, nisu sve-
sni svog putovanja. Nedavno je nekoliko naučnika
sa Zemlje gotovo istovremeno i nezavisno jedan
od drugog objavilo otkriće laserskog zraka. Oni su
i sada ovde i rade na razvoju budućih instrumena-
ta. Slično se dogodilo i sa radovima na otkriću je-
dinstvene teorije polja (Glašov-Salam-Vajnberg,
prim. aut.), a u poslednje vreme, na sasvim su-
protnim krajevima Zemlje, naučnici dolaze do
istih otkrića u genetskom inženjeringu. Niko od
njih ne zna da su sve i zajedno istraživali baš u
ovim laboratorijama."
Tesla otkriva autorima i postojanje svetova o koji-
ma nikada nismo slutili:
Tesla - transformer!
„Za vrlo kratko vreme, možda dve ili tri godine,
teleskop će vam pomoći da upoznate i neke sasvim
neobične zvezdane sisteme - duhovne planete, koje
se ne mogu videti. To je ono što vi na Zemlji nazi-
vate paralelnim svetovima".
Tesla je očigledno duboko fascinirao svoje sago-
vornike, jer ga nazivaju „najvećim umom koji je ika-
da živeo na planeti Zemlji."
Danas ne živi ovde, odnosno još se nije reinkarni-
rao u neko novo ljudsko biće.
Pre tačno 350 godina živeo je kao Nikola Koper-
nik. Možda je to razlog što se Tesla danas, u miru
Parheliona, vratio svojoj staroj ljubavi: astronomiji.
„Poseban cilj mojih istraživanja je razvoj tehni-
ke za inter-galaktičke kontakte. I vi na Zemlji da-
nas možete da posmatrate stvaranje galaksija, ali
ne možete da vidite nijednu zvezdu posebno.
83
Teslin fotoportret snimljen u njegovoj labaratoriji
metodom fosforescentnog svetla

Ključno je da stanovnici svih planeta koje to još

ne znaju shvate da život u kosmosu postoji u izo-
bilju i u svom bogatsvu oblika. Zar to nije čudno:
treba da odete van svog zvezdanog sistema da bi
dokazali da nešto postoji na vašoj vlastitoj planeti.
Slično vam se već jednom dogodilo kada ste
utvrdili da helijum postoji na Suncu, a tek potom
i na Zemlji."
„Želeo bih da naučnicima na Zemlji posebno skre-
nem pažnju na kvazare i plave zvezde. Ova dva ne-
beska tela kriju jednu od najvećih tajni kosmosa -
pravu strukturu života.
Kvazari su, u stvari, galaksije unutrašnjih ili du-
hovnih svetova. Ono što najviše fascinira zemaljske
naučnike su očigledno inteligentne promene pulsi-
ranja koje, svaka pojedinačno, traju po jednu se-
84
kundu, u jednom zaokruženom ciklusu od 60 se-
kundi, koji se zatim ponavlja. Naučnici pretpostav-
ljaju da je to neka poruka nepoznate civilizacije, ali
ne mogu ni da naslute o kako moćnoj inteligenciji
se radi.
Plave zvezde, za koje su vaši naučnici u počet-
ku verovali da su deo vaše galaksije, Mlečnog
puta, a zatim su shvatili da one ne emituju sve-
tlost, već da je to svetlost koja dopire sa same
granice vidljivog kosmosa - takođe su duhovne,
a ne atomske prirode. Drugo, one nisu galaksije,
već univerzumi sa stotinama miliona galaksija. U
svetovima u ovim galaksijama postoje visoko-
frekventnio izvori energije, usmereni ka Zemlji i
drugim „nesvesnim" svetovima, sa namerom da
im se omogući „otkriće" da postoje i svetovi unu-
tar svetova, dimenzije unutar dimenzija i da su
takvih razmera da, u odnosu na ono što vaši
naučnici danas znaju, deluju zastrašujuće. Izvor

2Oc 2Oc

Jubilarne marke sa likovima najpoznatijih američkih naučnika

85
njihovog stalnog straha je tvrdoglavo odbijanje
bilo kakvog istraživanja koje ima veze sa psi-
hičkim razvojem."
Znamo već da Tesli nikada nije bilo dosadno dok
je bio među nama, ali tek u Parhelionu je našao
društvo i prijatelje kakvi mu i pripadaju. Redovno se
sastaje sa Galilejom, Keplerom, Leonardom da
Vinčijem, Openhajmerom, a sa Ajnštajnom živi
u istoj kući. Svako od njih, po nekim vekovima
utvrđenim planovima radi na nekom projektu, često
i sasvim različitom od njihovih, nama poznatih,
ovozemaljskih projekata.
Ajnštajnov vanzemaljski opus
Izgleda da se Ajnštajn trenutno bavi mnogo
složenijim istraživanjima jer o svojim teorijama go-
vori samo usput:
„Sada razumem zašto sam imao problema da
stvorim sistem zasnovan na opštoj teoriji relativite-
ta. Da bi se nauka dalje razvijala, neophodan je pot-
puno novi matematički koncept. Pod novom mate-
matikom mislim na razumevanje i novo tumačenje
odnosa između fizičkog atoma i njegovog „dvojni-
ka" izotopa - duhovnog atoma. Tu se nalazi ključ
razvoja nauke."
Teslin bežični prenos energije
Možda na Teslin nagovor ili zbog nekih „viših" ko-
smičkih ciljeva, Ajnštajn se potpuno posvetio razvo-
ju uređaja za bežični prenos ebergije, za koji smo
svi do sada verovali da je Teslino originalno dostig-
nuće. Međutim:
„Na tzv. kosmičkoj centrifugi radi se već nekoliko
hiljada hiljada godina, prema vašem zemaljskom si-
stemu merenja vremena. Mada je ovde priroda nje-
86
gove funkcije odavno poznata, istražuje se na tome
da se on preradi za rad na materijalnom planu, u
ograničenim usovima sa samo 101. atomskim ele-
mentom.
Centrifugalna akcija je ključ funkcionisanja
uređaja.
Biće potrebno da se za centrifugu ili, bolje rečeno,
generator podigne posebna zgrada koničnog oblika
i od materijala, jedne nove vrste plastike, koju
ćemo, u međuvremenu „preneti" na Zemlju. Fre-
kvencija energije stvorene u generatoru biće iz-
menjena da bi mogla dalje da se prenosi putem la-
serskih zraka. Na vrhu građevine biće postavljene
neke vrste antena od kristala za prijem i emitovan-
je energije. Energija će putovati duž trajektorija do
nekoliko „podstanica" razmeštenih širom svakog
kontinenta. Kuće, fabrike, automobili, avioni i svi
drugi potrošači energije će biti snabdeveni malim
demodulatorima - ne većim od tranzistora - za pre-
vođenje energije na nižu, upotrebljivu frekvencu.

8 West40''
NEWYORK

87
Dakle, spolja će generator delovati baš onako kako
je Tesla govorio dok je boravio na Zemlji."
Openhajmerova intervencija
Čitav razgovor je pratio i Robert Openhajmer, je-
dan od indirektnih tvoraca atomske bombe. On će
Ajnštajnovom tumačenju dodati i sledeće:
„Uređaj koji vam je opisao Ajnštajn funkcioniše
na sličnim principima kao veliki generator kakav je
nekada postojao u Atlantidi i Lemuriji. Mi ovde
imamo minijaturni generator - i zovemo ga „malo
sunce" - umesto velike piramide, kao u Atlantidi.
Proizvedena čista energija je na frekvenciji koja
trenutno nije poznata na Zemlji, niti na Zemlji
može da postoji.
Kosmički sat
„Ovaj mehanizam se može objasniti kao neka vr-
sta sata-kalendara, a koristiće se na sličan način kao
današnje enciklopedije. Ali, umesto da listate enci-
klopediju i tražite ono što vas zanima, moj aparat će
omogućiti da informaciju dobijete istog trena i da
informacije koje želite dobijete uživo - slično da-
našnjim TV aparatima. Pre upotrebe korisnik će
jedino morati da zna vremenski period, zemlju ili
ime ličnosti ili događaja o kome traži podatke.
Uzmite, na primer, godinu 1435. pre naše ere,
vreme vladavine kraljice Hatšepsut u Egiptu.
Mesto: palata. ručak, tog i tog dana. Na ekranu se
pojavljuje slika i teku stvarni događaji na ručku iz
tog vremena.
Tesla me je inspirisao da razvijem ovaj uređaj. Sat
nije ograničen samo na prošlost. Zapravo, treba da
znate, prošlost, sadašnjost i budućnost su tvorevine
vašeg materijalnog uma i čovekove svesti. Ovaj
uređaj ne poznaje takve prepreke. Njegova jedina

88
granica je znanje onoga ko je koristi. Sat, kao i
mnogi drugi pronalasci, počeće da se koriste na
Zemlji pred kraj devedesetih godina."
,,I šta na kraju reći?" Tesla se pred kraj života zai-
sta bavio stvarima kojima se nijedan naučnik ni ta-
da ni danas nije usuđivao ni da približi. Većina
naučnika koji se danas bave Teslom, zapravo, sada
već sa imbecilnom radošću, samo opisuju Teslina
očigledna i već uveliko ostvarena dostignuća. Mno-
ge naučne idiote današnjice još uvek ekstatično uz-
buđuju Teslini „rani radovi", kada je na leđima svog
mačka prvi put otkrio magiju elektriciteta ili kada je
u potočiću kraj roditeljske kuće otkrio da se „ipak
okreće". Oni koji su otišli korak dalje i dalje nas uče
da je Teslin bežični prenos energije, prenos energije
bez - žice. A u suštini misle da je čovek u životu,
najblaže rečeno, imao i svojih loših trenutaka.
Sve je to neko, verovatno, otkucao Tesli. I evo šta
se dogodilo.
BOG ILI ENERGIJA DUHA
Teslina istraživanja „slobodne energije" tridesetih
godina, kada je došao do nekih otkrića zbog koji će
dobiti nadimak „čudak iz Menlo parka", dovela su
ga na trag i nekih neobičnih pojava. Jedna od njih
je i takozvana X energija. Rudolf Štajner je pokušao
da tu tajanstvenu energiju, čijim su opisima i
tumačenjima krcati drevni okultni i spiritualni do-
kumenti, opiše jezikom koji se već znatno približio
jeziku i delu njegovog savremenika Nikole Tesle. On
je, ne znajući za Tesline radove, tvrdio da postoje
četiri eterske stvaralačke sile, kao različiti oblici
89
tajanstvene energije - životni eter, hemijski eter,
svetlosni eter i toplotni eter. Uopšteno govoreći,
međutim, svi različiti nazivi nepoznate energije (či,
prana, mana, baraka, jesod, orenda, mgebe, sveti
duh, orgonska energija, životinjski magnetizam, bi-
oplazma, odijska sila...) ukazuju da postoji i jedan
drugi princip u prirodi - duhovni - sa kojim moder-
na nauka i danas nerado pristaje da se suoči, ali ko-
ji, izgleda, zaista jeste kreativna životna sila. Pret-
postavlja se da je to peta sila u prirodi, pored već
poznatih: elektromagnetizma, gravitacije, slabe sile
jezgra i jake sile jezgra. Prema svim opisima, to je
sila koja direktno utiče na različite aspekte super-
čulnih sposobnosti i glavna i verovatno jedina sila u
polju psihičkih aktivnosti. Na njeno delovanje nema
uticaja nijedna od ostale četiri sile; i, mada nesum-
njivo univerzalna u prirodi, ona se može posmatra-
ti, meriti i istraživati samo u biološkom polju.
Zanimljiva je i teorija kretanja ove energije. U
ljudskom telu, još pre pet hiljada godina, u drev-
nom kineskom medicinskom kodeksu, opisana je
90
kao fenomen koji mi danas nazivamo akupunktura.
Ona protiče ljudskim telom duž takozvanih meridi-
jana. Isti proces se odvija i na planu čitave planete.
U tokovima akupunkturnih linija Zemlje, od prai-
storije do danas, nalaze se stecišta drevnih idolopo-
klonika, gde su obavljali svoje rituale, žrtvovanja ili
molili za dobru godinu i plodnost. I Druidi i veštice
pohodili su ista mesta, i cigani i gnostici i hrišćani i
sledbenici Novog doba.
Mnoga su mesta širom sveta od pamtiveka poznata
kao naročito važna i moćna. Nazivaju ih svetim me-
stima. Ima ih u svakoj zemlji i svuda im se pridaje
neko magijsko značenje. Između njih, pretrpane
zemljom i zarasle korovom, prostiru se kilometrima
duge linije koje ih povezuju. U centrima i duž linija
vladaju snažne prirodne sile - toliko snažne da mogu
da utiču na ljudski um, dušu i svest.
Kako su ljudi pre nekoliko hiljada godina i u svim
mogućim kutovima sveta mogli da znaju za tajne sile
prirode? I zašto su na određenim mestima po-
stavljali gomile kamenja, megalita, dolmena, pira-
mide, crkve i katedrale? Bezbrojna iskustva i ispiti-
vanja potvrđuju da linije zaista prate energetske to-
kove Zemlje.
PRIKRADANJE NLO-A
Sva energija je elektromagnetske pri-
rode; sva čvrsta materija u našoj okolini
sastavljena je od energije; naše oči
registruju samo delić elektromagnet-
skog spektra; a elektromagnetski talasi na bezbroj
različitih frekvencija postoje na našoj planeti i
širom kosmosa. Džon Kil, jedan od najpoznatijih
91
3D Ilustracija Savo Katalina

istraživača NLO-a, veruje daje baš tu tajna „letećih

tanjira". Njihov je trik u tome da se „prikradaju" na
nama nevidljivom frekventnom području, u nevi-
dljivom delu spektra. Čak i ono što vidimo možda je
samo trag, senka, propratna manifestacija dok men-
jaju oblike kretanja. Koliko drugih paralelnih sveto-
va postoje i čije sudbine nismo svesni? Jer, istina je
da vidimo i mnoge stvari koje ne postoje - mnoge
od vidljivih zvezda na noćnom nebu odavno su od-
brojale svoje poslednuje dane. Ultima Tula, Atlanti-
da, Avalon, Hiperboreja, Podzemni svet, Valhala -
svi svetovi iz naših legendi - možda su samo trenut-
ni bljesak ljudske sveti koji je omogućio da bar pro-
virimo u druge dimenzije života.
Tesla je nesumnjivo poznavao i poštovao ove taj-
ne moći prirode. Ako se uzme u obzir da je pozna-
vao i tajne slobodne energije i da je više puta nago-
veštavao da zna kako je treba ukrotiti, pretpostavka
92
da je ove energije koristio i za očuvanje vlastite vi-
talnosti je vrlo realna. Pre desetinu godina, čovek
koji je želeo da ostane anoniman, koji je lično po-
znavao Teslu i verovatno na delu video i njegove
„lekovite" izume, stvorio je i to pravo malo čudo ko-
je će milionima ljudi širom sveta postati poznato
kao „Teslina purpurna ploča". Ploča, rekonstruisana
i poboljšanih karakteristika, koja se sada koristi u
zemljama širom sveta, a nekoliko godina i kod nas,
rezultat je dodatnih istraživanja i novog projekta.
TESLA LEČI STRUJOM
Tesla je svoje visokofrekventne elek-,
trične struje primenio u medicini dvo-
jako. Pre svega, prvi je, početkom 1891.
god, objavio da VFE struje, čak i visokog
napona, mogu da budu bezopasne i lekovite za
čoveka. Dao je niz električnih oscilatora za potrebe
lečenja. Zatim, saznanjem o iznenadnom otkriću
Rentgenovih zraka, Tesla je počeo da ih proizvodi,
početkom januara 1896. god, na svoj originalan
način svojim VFE strujama najviših napona u to
vreme. Prvi je otkrio reflektovane X-zrake. Zapazio
je štetno delovanje X-zraka na čoveka. Prvi je dao
metalni zaklon za zaštitu lekara od X-zraka.
Eksperimentalno je dokazao da svako intenzivno
električno zračenje u prirodi proizvodi X-zrake. Dao
je 1896. god. svoje tumačenje prirode X-zraka. To je
našlo svoje opravdanje, oko 1923. godine, tek posle
usvajanja shvatanja o dualnoj prirodi zračenja, da
je i korpuskularno i talasno.
Naglo opredeljenje da se počne baviti VFE struja-
ma, dotle sasvim nepoznatim, Tesla objašnjava na
93
sledeći način: „Stimulati-
van uticaj Hercovog (H.
Herz) dela, kao i neka
moja teorijska i eksperi-
mentalna zapažanja, op-
redila su me tokom 1889.
god. da uđem u sistem-
atsko proučavanje pojava
visokih frekvencija ...Ovo
se pokazalo veoma plo-
donosno".
Tesla odmah počinje da
gradi generatore VFE
struja od 10, 20 i više hil-
jada perioda u sekundi.
Kako navodi, rad je bio
težak, „prolazio je izme-
đu Scile i Haribde" (2)
dok ih nije završio. Prve
eksperimentalne rezul-
tate objavio je 21. febru-
ara 1891. godine pod
nazivom „Pojave naiz-
meničnih struja vrlo
visokih frekvencija". To je
ujedno i prvi rad u svetu
o VF strujama.
Pored ostalog, zapaža, ako se na izlaz VF gener-
atora veže induktivni namotaj, tj. transformator
sa visokonaponskim sekundarom, tada na izlazu
sekundarnog namotaja dobija električna pražnjenja,
tj. v.f. luk sa uobičajen-

94
im ritmičnim zvukom kao sa naizmeničnom strujom.
Zatim navodi: „...pri tome je čudno da taj zvuk može
da se čuje i sa brojem promena znatno većim od
10000 u sekundi, što mnogi smatraju granicom
čujnosti." Ovo je bila prva novost!
Dalje nastavlja: „...Kao posledica sopstvene induk-
tivnosti namotaja i visoke frekvencije, struja je mala
a odgovarajući porast napona je znatan... Struja je
tako mala da, po mišljenju i nehotično stečenom
iskustvu pisca, pražnjenje čak i vrlo velikog namo-
taja ne može da izazove ozbiljnije povrede." Ovo je
već bilo zapanjujuće otkriće!
U to vreme, pri elektroterapiji sa jednosmernom
strujom, dešavale su se bolna grčenja mišića, pa čak
i smrtni slučajevi pacijenata. Takode, 6. aprila 1890,
izvršena je prva smrtna kazna na električnoj stolici
sa naizmeničnom strujom. A Tesla nalazi da pri
mnogo višem naponu sa VF strujama nema opas-
nosti!
Tesla dalje nastavlja. „Iskustvo koje ima sam pisac
pokazuje, što je viša frekvencija, to je veća i količina
el. energije koja se može propustiti kroz telo bez
ozbiljne nelagodnosti" .
Ovako delovanje VFE struja zaista niko nije mogao
da predvidi!
Tesla se trudi da pronikne u prirodu ovih zbivanja
i objašnjenje traži u ponašanju tela (!): „...iz tog bi
se moglo zaključiti da tkiva ljudskog tela deluju kao
kondenzatori".
Ovo, naravno, zna i Tesla i u svom radu od 18. marta
1891 (4) dalje navodi: „Tražio sam dokaz daje način
prostiranja struje kroz telo razlog slabijih fizioloških
efekata". Tesla navodi dosta ekeperimenata i daje
95
jedno objašnjenje: „No postoje razlika potencijala pri
prolazu date struje kroz telo vrlo mala, efekti se ne
mogu sasvim potpuno pripisati prostiranju struje pri
površini,...".
Ovde prvi put Tesla pominje mogućnost prostiran-
ja struje po površini tela!
Osamnaestog aprila daje i treći rad o VF strujama,
gde ne daje ništa novo o fiziološkom dejstvu struja .
Dvadesetoga maja 1891. god, na Kolumbija
Koledžu u Njujorku drži predavanje: „Eksperimenti
sa naizmeničnim strujama vrlo visokih frekvencija i
njihova primena u metodama veštačkog osvetljenja".
Ovo predavanje je, pored ostalog, bazirano na nje-
gova navedena tri članka i prvi put se javno, eksper-
imentalno, prikazuje neškodljivost VFE struja.
Profesor S.H. Monel (Monell), lekar, u svojoj knjizi
„Visokofrekventne električne struje u medicini i
zubarstvu" izdatoj 1910. god. iznosi svoje utiske sa
tog predavanja, pošto mu je prisustvovao kao mlad
elektroterapeut:
„Jedne nezaboravne noći maja 1891. god, Nikola
Tesla, Slaven, mlad i entuzijasta, sa poetskim nadah-
nućem i izgledom jednog genija, stajao je ispred
Američkog instituta električnih inženjera, paleći sijal-
ice sa strujom koja je neškodljivo prolazila kroz nje-
govo telo i grejala do usijanja žice dodirom njegove
ruke ... Sa veselim držanjem i bez fizičkog naprezanja
Tesla se uključio u električno kolo struje koja bi. po
svim zakonima jednosmerne i naizmenične struje,
dovela predavanje do kraja jer bi dragi predavač bio
mrtav! Ipak, on se izvukao, zapanjujući gledaoce,
prikazujući sve više i više razna neuobičajena elek-
trična pražnjenja, novorođena u nauci o elektricite-
96
tu i krštena imenom 'Visoke frekvencije'. Ovo pre-
davanje je proslavilo Teslu u svetu".
Osam svetskih časopisa je objavilo u julu iste godine
ovo predavanje, i nalazi se u 4 knjige, dve na
engleskom i dve na srpskom jeziku.
Posle ovog predavanja, Tesli se obratilo više poz-
natih lekara u Americi tražeći objašnjenje fizičkog
dejstva ovih struja. Zbog toga je Tesla napisao kratak
članak „ 'Masaža' sa strujama visoke frekvencije" koji
je izašao 23. decembra iste godine. Tesla piše: „...ja
sam prikazao u svom predavanju, da telo potpuno
izolovano u vazduhu, može biti zagrejano jednos-
tavno svojim spajanjem sa izvorom visokog elek-
tričnog potencijala i visoke frekvencije". „Grejanje će
biti, naravno, po površini, tj. po koži". „Sa ovakvim
uređajem, pravilno uzemljenim, zar ne bi bilo
moguće za jednog veštog lekara da u ovakvom
uređaju nađe sredstvo za uspešno lečenje raznih vrsta
bolesti".
Izvod iz rukopisa za knjigu „Teslin doprinos medici-
ni", pokojnog Dejana Bajića, profesora Tehnološko-
metalurškog fakulteta u Beogradu
PURPURNA PLOČA
Teslina istraživanja „slobodne ener-
gije" dovela su i do otkrića tzv. ,,pur-
purne ploče" - čuda u kome su još nje-
govi savremenici naslutili eliksir života.
Pokojna Linda Gudman, jedan od najvećih savre-
menih astrologa, koristila je ploču čitavog života.
Na osnovu svojih i iskustava prijatelja, napisala je
tekst koji je uvrstila u knjigu „Zvezdani Znaci":
„Postoji niz načina da se i običan smrtnik pridruži
97
 Različiti oblici
Teslinih
purpurnih ploča

harmoniji univerzuma. Jedan od njih je otkriće in-

spirisano Teslinim radovima - „purpurna ploča". Na-
stala je na osnovu „kosmičkih iskustava i saznanja"
jednog čoveka koji je dobro poznavao i temeljno
proučio Teslino delo - Teslu je i lično poznavao - ali
je želeo da ostane anoniman (tipično za rođene u
znaku Raka). Prave se kao mala i velika ploča. Već
mala je u stanju da napravi gomilu čuda, ali ja ko-
ristim obe i za različite namene. Purpurne ploče
emituju energiju koja je u stanju da prodre u bilo
98
koje živo biće - biljku, životinju ili čoveka.
Životna energija ili Prana, može se meriti na neko-
liko načina. Ako se za to koriste standardni radie-
stezijski električni instrumenti, prosečan muškarac
ili žena pokazaće vrednost od 20 jedinica. Sa pur-
purnom pločom u rukama, vrednost će odmah
skočiti na čitavih 90 do 95 jedinica. Stalnim ko-
rišćenjem ploče, energetski nivo trajno dostiže 100
jedinica. Takva energija je možda i veća, ali ne po-
stoje instrumenti kojima se može izmeriti. Time se
postižu najmanje dve stvari: ubrzava se duhovni
razvoj i oživljava proces regeneracije ćelija.
Prvo i najvažnije, ploča će polako, ali sasvim si-
gurno podići vibracionu frekvenciju onoga koje ko-
risti, a to je veoma bitno.
Poznato je da svaki čovek vibrira na individualnoj
frekvenciji svetlosnih talasa, što je metafizička čin-
jenica koja je osnov ogromnog broja neočekivanih
„čuda". Stanovnici civilizovanih delova džungle
često ne dopuštaju
istraživačima ili drugim
posetiocima da ih foto-
grafišu jer im tako „od-
nose delić duše".
To nije tačno. Međutim,
fotografi im zaista
podkradaju lični frek-
ventni nivo. Na neki na-
čin, fotografisanjem se
frekvencija svake ličnosti
utiskuje na negativ i
Teslina ruka. Prva fotografija
pozitiv fotografije. Baš
snimljena veštačkim svetlom zbog toga, purpurna
99
ploča deluje samo ako negativ snimka nije uništen
ili je sigurno da negde postoji.
Recimo, na primer, da se dete, voljena osoba, pri-
jatelj, ponaša neprijatno, kao što svi činimo s vre-
mena na vreme. Njihovo se ponašanje uz pomoć
ploče može pretvoriti u pozitivno - ne trajno, ali bar
do sledećeg puta - na sledeći način. (Ali onome sa
kime vršite proveru delovanja ploče nikako nemojte
reći o čemu se radi).
Fotografiju ličnosti, ako ste sigurni da negativ po-
stoji, postavite na malu purpurnu ploču, licem okre-
nutim na dole. Ostavite je najviše jedan sat (neki
ljudi su preosetljivi na energetske emisije, pa bi pre-
komerna doza mogla izazvati nervozu ili prena-
pregnutost). Obično, već posle 15-20 minuta, čovek
koji je do malopre izgledao sebičan, tvrdoglav, ljutit
i odbojan, postaje veseo, šarmantan, druželjubiv.
Kada vam se to dogodi u prvih nekoliko pokušaja,
bićete skamenjeni od čuda. Do tada sam uverena da
mi nećete verovati ni jednu jedinu reč.
Ovu tehniku nikada ne bi trebalo koristiti za neke
trivijalne razloge ili kao „crnu magiju" sa namerom
da se utiče na slobodnu volju čoveka, jer ploča to ne
čini. Kada bi se tako nešto i pokušalo, zakoni uni-
verzuma koji „nadziru" životnu energiju automatski
bi zaustavili proces, a višak stvorene energije bi se
kao bumerang vratio ka crnomagijksom umu."
Bilo bi neozbiljno reći da je Linda Gudman u ovoj
priči bila sasvim u pravu. Njena fascinacija pločom
možda je bila preterana, ali je sasvim jasno da ne-
koliko miliona kupaca ploče u svetu teško da toliko
puta može da napravi istu grešku. Možda je sve to
uvrnuto, „ali svima pomaže".
100
Teslin lik na „inflacionoj" novčanici od 5 miliona dinara, 1993.

TESLA MEĐU SRBIMA

Ruku na srce, nisu se Teslini „nepri-
jatelji" kod nas uvek dočekivali tako
spuštenog garda. Kada se i ovde pre
nekoliko godina pojavila Teslina purpurna ploča čak
pet-šest akademika i profesora fakulteta diglo je
svoj glas u zaštitu Teslinog imena i objavilo svoje
ogorčenje na mestu „dostojnom" jednog Tesle, u
čuvenoj Politicinoj rubrici „Medu nama" . Pogrešno
bi, ipak, bilo pomisliti da je nama sasvim svejedno
šta će u svetu misliti o Tesli. Naši stalni emisari, na
primer, svakim većim Teslinim jubilejom, a i inače,
trudiće se da bar na nekoliko da-
101
na obiđu sva teslijanska udruženja u svetu, poglavito
u Americi, koja broje više od dva člana, i podstaknu
žižu Teslinog svetla. Ta praksa je uvedena još od
jeseni 1957, kada je Kenet Svizi posetio Jugoslaviju.
U znak poštovanja, a na Svizijevo oduševljenje, i još
više njegovih pratilaca, poveli su ga, kako svedoči
Šarlota Mjuzar, na dugo putovanje širom zemlje.
Valja ipak priznati
da su za „osvetlja-
vanje" Tesle, a u
uslovima opšte ne-
prosvećenosti, za iole
ozbiljniji prosveti-
teljski poduhvat po-
trebni daleko veći
napori. Tako je an-
keta među učenicima
petog razreda jedne
beogradske škole pokazala da preko 60 odsto
učenika uopšte ne zna ko je bio Tesla, a čak 80 odsto
nije znalo da odgovori zašto je Tesla slavljen kao
jedan od najvećih u istoriji nauke. Jedan od, vero-
vatno, osnovnih razloga su uveliko zastarele i do-
sadne nastavne jedinice o njegovom radu, iz kojih
se jedino i najlakše pamte večite i idilične priče o
njegovom detinjstu u rodnom Smiljanu.
U srpskim naučnim krugovima, sa časnim izuzeci-
ma, pre svega eksperata iz Vinče, zasićenost Teslom
možda najbolje ilustruje objašnjenje koje je ovom
piscu dao jedan od uglednih profesora Elektroteh-
ničkog fakulteta u Beogradu. On i njegove kolege
smatraju da je Teslino naučno delo okončano još u
prošlom veku, eksperimentima u Kolorado Spring-
102
su. „Tada je Tesla uredno beležio sve što je radio.
Njegov dnevnik iz tog perioda je jedina prava
naučna građa koju je za sobom ostavio. Gotovo sve
što je kasnije činio mora se uzeti sa ozbiljnim re-
zervama..." I još jedan karakterističan primer. „Po-
litika" je, na primer, 5. jula 1999, objavila članak
pod naslovom „Dosijei FBI dostupni javnosti". Vest -
inače stara bar 15 godina - sadrži i pasus od 16 re-
dova o dosijeu Nikole Tesle, a malo dalje i pasus o
izvesnom Rejmondu Mičelu, potvrđenom seksual-
nom manijaku, sa nešto više - 22 reda!
To je atmosfera koja ostavlja širom otvorena vrata
za sve moguće spekulacije o Teslinim "postdnev-
ničkim" radovima. Sa takvom idejom i vrata Tesline
arhive u Beogradu i bukvalno su bila otvorena koli-
ko ozbiljnim istraživačima toliko i svim belosvet-
skim spekulantima koji su tamo hteli da zavire. Sva-
ko, zapravo, ko poželi da nekom svom projektu
obezbedi teslijanski oreol može to da učini bez stra-
ha da će ikada biti uhvaćen u laži, jer ako ni posle
nekoliko decenija još najmanje četvrtina Tesline
građe nije naučno obrađena, kome možete zameri-
ti ako ustvrdi da je baš u tom delu naišao na „epo-
halnu" Teslinu ideju ili novu „istinu" iz njegove ne-
istražene biografske dokumentacije?
ČUVAR KOSMIČKOG PEČATA
Autor knjige o H. G. Velsu (H. G. Wells),
američki pisac Ronald Rajt (Ronald Wright)
pominje i neobičnu vezu između Velsa, Tesle i
izvesne Tanje Čerenkove kojoj je Tesla bio neka
vrsta mentora.
103
 Navodno, Čerenkova je po Teslinoj preporuci po
magala Velsu da razume princip funkcionisanja vre-
meplova. Eventualno, uspela je da stvori jednu vre-
mensku mašinu, da otputuje i da se pri samom kraju
milenijuma - po Velsovom testamentu - vrati!
Vels je, piše u knjizi, još 1946. ostavio oporuku,
otvorenu 21. decembra 1999, navodeći čudesne do-
gađaje kojima je prisustvovao i čudo kome smo mi
trebalo da budemo svedoci kada se Čerenkova vrati!
Prema Rajtu, tekst, potpisan Velsovom rukom iza-
zvao je izuzetnu pažnju jer se odnosi na njegova
istraživanja o mogućnostima putovanja kroz vreme,
pre nego što će objaviti rukopis „Vremeplova" (Ti-
me Machine), 1895.godine, i na neobične događaje
sa Teslinom učenicom. U to vreme je u više navrata
kontaktirao sa Teslom koji će ga uputiti da se sa nje-
govom preporukom obrati mladoj ruskoj naučnici u
Londonu, gde je i Vels živeo. Vels je pomno pratio
njena istraživanja, zaljubio se u devojku i konačno
prisustvovao trenutku kada je uspela da dovrši
mašinu i otputuje u neko drugo vreme!
Pred početak putovanja, Velsu je čvrsto obećala da
će po povratku ispričati svoje doživljaje, pa je on
odlučio da ostavi pismo-testament i tako devojci
stvori dokaz o istinitosti događaja, ukoliko zaista
odluči da se bilo kome poveri. Svog prijatelja, kome
je pismo posebno upućeno, zamolio je da kontroliše
mesto odakle je Čerenkova krenula na put.
Pismo počinje preporukom:
OTVORITI 21. DECEMBRA 1999.
Svima kojih se to tiče:
Ne znam na koji način će se ljudi međusobno
oslovljavati 1999. godine, zato ću početi pismo bez
104
uobičajenih formalnosti. Želeo bih da ovaj doku-
ment dođe u ruke nekog ko je poznavao moje delo.
U najboljem slučaju, dovoljno sam neskroman da
verujem da će moje ime i knjige u to vreme još biti
poznati, nadam se da će pismo doći do nekog talen-

105
tovanog studenta koji se opredelio za područje 'Vel
sologije'. Ako ne to, verujem da je u prolaznom za-
nimanju za moje delo ostala nekolicina onih u čijim
umovima još gori plamičak interesovanja za
književne ostatke iz prošlog veka.
U svakom slučaju, molim te da ozbiljno shvatiš
priču koja sledi i da uprkos neverici, koju svakako
razumem, ipak učiniš ono što ću te na kraju zamo-
liti (a nije ni opasno, ni skupo, ni teško). Ako to ne
možeš, nema potrebe da čitaš dalje ali te molim da
pismo ustupiš nekom drugom.
Tebi je poznata moja naučna i romantična priča
„Vremeplov", u kojoj putnik uspeva da napravi
uređaj i otputuje u budućnost. Ali, ukoliko se moj
putnik još nije vratio (a molim se Bogu, u koga ne
verujem, da jeste) i ako vremeplov već nije postao
stvarnost, siguran sam da niko stariji od 12 godina
neće verovati da je tako nešto uopšte moguće.
Kada sam počeo da razmišljam o vremeplovu ma-
lo su me zanimali naučni detalji za ostvarenje ta-
kvog uređaja; za mene je to bila samo jedna čelična
armatura nošena vetrom ljudskih želja. Međutim,
mislio sam da je ipak dobro da priču opremim i ne-
kim novijim naučnim dostignućima i da tako na
svoj način u nekoliko pomognem i usponu opšteg
znanja.
Pisao sam gospodinu Nikoli Tesli u Americi, vrlo
poznatom zbog svog otkrića rotacionog magnetnog
polja, naizmenične struje i drugih pronalazaka u
oblasti elektriciteta i radijacije. Tesla je bio genije i
vizionar kome ništa nije bilo nemoguće i neostvari-
vo. Planirao je, na primer, bežični prenos energije
na ogromne razdaljine, a jednom je govorio kako bi
106
mogao da osvetli čitavu planetu i ostvari komunika-
ciju sa stanovnicima Marsa, za koje je verovao da
postoje i da su izvor signala koje su primali njegovi
uređaji. Pretpostavljao sam da će ga moja ideja za-
interesovati.
Veliki čovek mi je sa kurtoaznim poštovanjem od-
govorio ali me je za dalja istraživanja uputio na svoju
štićenicu, mladu ženu, Tatjanu Čerenkovu, za koju
me je uveravao da je briljantan um, predo-
dređena da jednog dana prevaziđe i njega samog.
„Već sada", pisao mi je svojim ekstravagntnim en-
gleskim, „zašla je u teritorije u koje ni ja još nisam
stupio, već vidim kako njena svetlost baca senku na
moj nejaki um. Predviđam da će ova mlada žena za-
panjiti civilizaciju svojim otkrićima."
Tada sam mislio da je ovo samo uobičajeno prete-
rivanje, tipično za jugo-evropljane, i način da se
oslobodi jednog od mnoštva dosadnih tipova kakvi
su mu nesumnjivo često tražili svakakve usluge (a
ja sam u to doba bio poznat samo uskom krugu lon-
donskih prijatelja).
Ipak, Čerenkova i ja smo počeli da se dopisujemo.
Ispričala mi je mnogo više nego što sam ja želeo da
znam o teorijama o vremenu, električnom polju,
gravitaciji, elektromagnetskim talasima, i sličnim
stvarima. Za moju fantastičnu priču to su bili isu-
višni detalji, tako da na kraju nisam smatrao da je
potrebno čak ni da pomenem njenu pomoć u pri-
premanju rukopisa. Međutim, kada je knjiga objav-
ljena, poslao sam joj potpisan primerak knjige, a
jadna devojka - tada je imala samo dvadeset tri go-
dine - odgovorila mi je sa najdubljim poštovanjem
i divljenjem.
107
 Kada je Tesla doputovao u London, 1897, dve go-
dine pošto je „Vremeplov" objavljen, sa sobom je
doveo i Tatjanu. Sa Tatjanom sam se dogovorio da
se nađemo. Ja sam se tada venčao svojom drugom
ženom, Ami Ketrin Robins i još uvek „do ušiju" zal-
jubljen, ali ipak nisam mogao da odolim Tatjaninim

108
čarima. Tako je postala i moja ljubavnica. Iznajmio
sam joj malu kuću u Bromton roudu i na svaki način
joj pomagao da nastavi istraživanja koja su krenula
ka novom i neželjenom pravcu.
Opsednuta mojim fantastičnim predstavama o pu-
tovanju kroz vreme, sve dublje je zalazila u teorij-
ske i praktične pretpostavke takvog poduhvata.
Pretpostavljam da je često konsultovala Teslu ali
mislim da mu nije objasnila šta zaista smera. Jed-
nog dana me je obavestila da je uverena da je ideja
o vremenskoj mašini ostvariva. Govorila je da je to
mnogo jednostavnije nego što se može zamisliti.
Bila je čak toliko uverena da je strahovala da bi
neko mogao da je pretekne. U početku mi se činilo
da je projekat čista ludost - više posledica njene ve-
zanosti za mene i odsustva Tesline podrške i oslon-
ca. Nije me, dakle, posebno interesovao ali ona
lično me je i dalje zanimala pa sa joj pomagao i da-
vao novac. Tesla joj omogućio podršku lorda Rejle-
ja (Ravleigh) i drugih u Kraljevskom društvu,
pričajući o njoj kao o novoj Mariji Kiri, što je, uisti-
nu, i izgledalo da jeste. Dali su joj laboratoriju i
omogućili usluge mašinista i tehničara.
Na izvestan način i neprimetno sam i ja bio uvučen
u projekat. Dok sve ovo pišem čovek je već pustio sa
lanca sile atoma i usmerio ih prema sopstvenoj rasi.
Izgleda da još niko nije bio svestan da postoji i dru-
gi put do energije atoma, vrlo jednostavan put sa sa-
mo nekoliko namotaja žice, ćupova i elektrolita sa
dodatkom jednog retkog elementa.Ona je pronašla
taj jednostavan energetski izvor koji će iskoristiti za
pokretanje uređaja kome je dala ime „generator
polja za vremensko izmeštanje" - njen vremeplov.
109
S obzirom da sam znao gde vodi takav pronalazak,
sve do sada sam o tome ćutao, ali sada, u nadi da je
ona još živa, moram da preikinem zavet.
Naravno, ja nisam naročito verovao u njen uspeh.
Moj jedini motiv je bio da sa njom provedem što
više vremena. Ova idila me je okupirala jednom ili
dva puta nedeljno, više od godinu dana. Ali, posle
više od petnaest meseci neminovno se dogodilo:
umorio sam se sa Tanjom i njenim generatorima.

110
Počeo sam da se povlačim i glavom i srcem. Ipak,
povremeno smo se viđali, a poslednji put to je bilo
pred novu godinu, 1899.
Bilo je rano popodne. Tanja me je telefonom po-
zvala da hitno dođem. Kada sam stigao, bila je vid-
no uzbuđena, oči su joj blistale, gotovo je drhtala.
„Uspela sam", rekla je. „Generator polja je završen.
Danas će se otisnuti na svoj medeni mesec. Sa ovom
mašinom može se otputovati u raniju fazu postojan-
ja. Danas te napuštam HG. Vraćam se u svoju mla-
dost i nevinost."
Znao sam da je pomutila umom. Sama mi je
više puta govorila da je putovanje u prošlost ne-
moguće i da bi se moglo ostvariti samo kretanjem
unapred. Jedan od razloga, koji sada svaki sf pi-
sac besomučno ponavlja, je činjenica da bi tako
svaki putnik u prošlost mogao da ode i ubije svog
oca i time spreči svoje rođenje ili da učini bilo ka-
kvu drugu glupost koja bi uticala na tokove bu-
dućnosti.
Tog čudnog popodneva rekla mi je da polazak pla-
nira 31. decembra 1900. Ako uspe, vratila bi se za
trenutak za poslednji pozdrav, a onda bi otputovala
u 31. decembar 1897, njenu prvu zimu u Londonu,
kada smo bili samo kolege. Zatim je nameravala da
uništi vremeplov i time okonča projekat. Kasnije bi
sa Teslom, u Njujorku, pokušala da sve detaljno
naučno analizira. Podsetio sam je da je sama govo-
rila da je nemoguća regresija u vremenu. Nasmešila
se, kao neko ko zna veliku tajnu.
„Više ne verujem u to. Vreme nije konstanta kao
što sam nekada verovala. Njegovo kretanje nije li-
nearno. Putovanje prostorom utiče na zakrivljenost
111
vremena. Vreme zavisi od brzine i putanje. Moguće
je, čak, da stigneš negde i pre nego što si završio od-
lazak (to su 2000. godine, i potvrdili naučnici u Fi-
renci i Prinstonu, a Tesla još 1900. - prim. aut.)".
Tek sada vidim da je ona predvidela neke od za-
ključaka koje će Ajnštajn objaviti tek 1905. Ali u to
doba tako nešto se smatralo budalastim. Mislio
sam da joj je potreban odmor, ali ona nije htela ni
da čuje. Nagovarao sam je da pošalje praznu
mašinu ili da u nju stavi psa. Rekla mi je da bi pre
dozvolila da je odmah ubijem. Uveravala me je da
ne treba da brinem. Mašina je imala i autonomni
sistem koji je garantovao sigurnost u slučaju da
operator unese pogrešne podatke o pravcu kretan-
ja. Ona sama ga je podesila da se u bilo kom
slučaju vrati na polazno mesto, tačno za sto godi-
na. Verovala je da će do tog vremena nauka već to-
liko napredovati da će ljudi bez čuđenja i panike
moći da prihvate njen povratak. Ipak, i dalje su mi
kroz glavu prolazile svakojake ideje kako da je
sprečim da otputuje. Na kraju, shvatio sam da ne
mogu ništa da učinim.
Neću ni pokušavati da opišem samu mašinu. Reći
ću samo da je izgledala kao čudovište, masivno,
grubo, nezgrapno. Ako veruješ u ono što pišem,
uskoro bi trebalo i sam da ga vidiš.
Mašina je radila ili, da tako kažem, uspela je da
nestane ali se nije vratila iako sam čekao do ranog
jutra. Ni posle godinu dana ništa se nije dogodilo.
Pisao sam i gospodinu Tesli i obavestio ga da je
Čerenkova nestala bez traga. Zamolio sam ga da
mi javi ako stupi u vezu sa njim, ali ni to se nije do-
godilo.
112
 Sada već pola veka nosim taj teret odgovornosti
za njenu sudbinu. Znam da ću uskoro umreti. Kada
bih objavio čitavu priču rekli bi da je to siguran
znak potonuća mog zdravog razuma. Zbog toga
sam odlučio da ovako postupim.
Otiđi u ulicu Midnapore Mews, broj 26, SVV3, ili
što je moguće bliže tom mestu, ukoliko više zgra-
da ne postoji (znam samo daje preživela rat). Bu-
di tamo najkasnije do 6 sati popodne i budi spre-
man da ostaneš do zore. S obzirom da 1900. go-
dina nije bila prestupna, izračunao sam da bi tre-
balo da se vrati prvih meseci 21 veka. Možda ćeš
pomisliti da sam lud, ali te molim da učiniš to što
ti tražim i da spaseš devojku koju sam tako ružno
zloupotrebio.
H. G. W., 13 Hanover Terrace,
„potpis"
RS. Ne treba da govorim koliko bi se tvoj napor
isplatio ukoliko se devojka vrati. Pa čak i ako
113
vremeplovi više nisu tajna, mašina bi predstav-
ljala dragocen eksponat u muzeju istorije nauke.
U zaglavlju pisma, u formi testamenta, stoji logotip
advokatske kancelarije Riddle and Barclav, Soli-
citors and Commissioners for Oaths, St John's Wo-
od. Pismo ima potpis Herberta Džordža Velsa i no-
si datum: maj, 2, 1946. Njegova autentičnost do
danas nije potvrđena.
DEDIN PARADOKS
Šta bi se stvarno dogodilo kada bi
čovek mogao da putujete u prošlost? :
Naučnicima se ova ideja unapred ne
dopada, jer strahuju da bi tako mogli
da se naruše zakoni uzroka i posledice (zakon ,,uz-
ročnosti"). Usput, taj problem je već dugo vremena
predmet i rasprave i zabave među naučnicima i po-
znat je kao tzv. „dedin paradoks".
Problem se može postaviti ovako: putnik kroz vre-
me odlazi u prošlost i spletom okolnosti ili sa po-
grešnom namerom, ubija svog dedu, u doba kada je
još bio mladić i kada nije imao decu. To znači da je-
dan od roditelja putnika nikada nije mogao biti
rođen - pa, dakle, ni sam putnik. Ako nikada nije
postojao, onda nije ni mogao da ubije svog dedu.
Najlakši je način da se odgovori da, na osnovu
ovog paradoksa, putovanje u prošlost nije moguće.
Međutim, s obzirom da vremenske rupe omo-
gućavaju prolaz u oba smera, ova opcija otpada.
Realnije je objašnjenje po kome je bilo kakva in-
tervencija u prošlosti nemoguća, pa putnik u
prošlost neće moći da ubije dedu - jer će se isprečiti
neki događaji koji će dedi spasiti život „od nasrtaja
114
nekog nepoznatog čoveka", što će putnik moći da
proveri u porodičnim analima.
Nije, ipak, nemoguća ni verzija po kojoj bi i deda
stradao i putnik preživeo. Već sam ulazak putnika u
prošlost automatski izaziva promenu istorije koja se
odvija paralelno sa originalnim vremenskim tokom.
Dakle, postojaće stvarna istorija i nova istorijsko-
vremenska linija, koja se otvara ulaskom „uljeza". Iz
svoje vremenske dimenzije putnik bi mogao da iz-
vrši bilo kakve promene - čak i sebe da ukloni iz
prošlosti - a da to nema uticaja, na njegovu ličnu
prošlost.
U trećoj varijanti - ako bi i ubio dedu, pa time i se-
be uklonio iz postojanja - zakoni koji vladaju uni-
verzumom sprečili bi paradoks, tako što bi putnika
automatski vratili u jednu raniju tačku u vremenu -
na primer u trenutak kada se prvi put pojavio u
prošlosti. Prema teoriji haosa nijedna akcija putnika
kroz vreme, nikada se ne može ponoviti na potpu-
no isti način i putnik ne bi mogao da ubije dedu.
Sam čin povratka u raniju fazu izazvao bi i „reseto-
vanje" sećanja putnika, tako da on može da se seti
pokušaja da „ukloni" dedu, ali nikada ne bi saznao
da li je u tome uspeo.
Sve ove teorije imaju jednu zajedničku nit: do-
puštaju mogućnost putovanja kroz vreme, ali ne i
mešanje u zakone uzročnosti.
TESLINI „MALI" PROJEKTI
Svedočanstvo Artura Metjusa (Arthur
Mathews), poslednjeg Teslinog asisten-
ta, u periodu 1933. do 1943. Zabele-
ženo u Kvebeku, Kanada.

115
 „...Pored većih otkrića, koja su našla primenu
širom sveta, Tesla je izumeo i čitav niz manjih
uređaja. Jedno od takvih, vrlo značajnih otkrića, je
sistem za startovanje automobila koji se danas
nalazi u svim motornim vozilima. Ovo otkriće je s
početka 20. veka i do danas niko nije pronašao
bolji sistem. Brzinometar je takođe njegov izum.
Između ostalog, neko vreme se ozbiljno bavio pri-
menom visokofrekventnih struja u lečenju i
sprečavanju bola, posebno kod išijasa,
reumatizma i sličnih poremećaja. Tako je nastao
njegov mali električni vibrator (primerak je izložen
u Teslinom muzeju u Beogradu).
Drugi od njegovih pronalazaka je električni
automobil. Prvi je konstruisao 1897. i testirao ga
na putovanju od Njujorka do Bafala i nazad.
Mogao je da se kreće brzinom od 160 km na čas.
Ovakav automobil, kada bi se konstruisao danas,
ne bi trošio više od 10 dinara po kilometru, a za
održavanje ne bi bilo nikakvih troškova, jer osim
točkova i mehanizma za upravljanje nisu mu bili
potrebni drugi delovi kakve koristi običan auto-
mobil. Pokretao ga je njegov električni motor na
alternativnu struju (danas ugrađen u gotovo sve
kućne električne aparate) sa neverovatnih
30.000 obrtaja u minutu koji se smanjuju na
1.800 obrtaja, a uz pomoć tečnog sistema za
transmisiju koji je taođe izumeo Tesla. Posebna
karakteristika automobila je da ne koristi aku-
mulator. Motor je skladištio struju u tzv. primar-
nu bateriju. Poznato je da jedini deo baterije koji
se vremenom potroši je negativna ploča. U
običnim baterijama, kakve koristimo za bateri-
116
 kola Tesla i Artur Metjus (umro 1986)

jske lampe, na primer, ta ploča je od cinka i kada

se ploča istroši i čitava baterija se isprazni. Tesla
je, međutim, izumeo sasvim novu vrstu primarne
baterije kod koje istrošenu negatinu ploču može
za par minuta da zameni i dete. Sa takvom
baterijom automobil može da pređe čitavih 800
kilometara, a tada je potrebno desetak minuta
da se sa priručnim rezervnim delovima baterija
vrati u život.
Tesla je bio svestan da njegov automobil još dugo
vremena neće izaći na puteve. S jedne strane je
zakasnio, jer se već uveliko, širom sveta, razvijala
automobilska industrija zasnovana na motorima sa
unutrašnjim sagorevanjem (SUS motori). Prerano,
jer se još ne nazire kraj rezervama tečnog goriva.
Vrlo efikasan i zanimljiv Teslin uređaj je i tzv.
„lokator". Sa njim smo bili u mogućnosti da
pronalazimo metalne predmete ili naslage metala i
117
vode pod zemljom. U nekim probama smo na
velikim dubinama nailazili i na čitave reke i jezera.
Njegov sjajan izum je i uređaj koji je nazvao
„prevodilac". Nije bio veći od običnog kaseto-
fona, a na sebi je imao mnogo dugmića od kojih
je svaki predstavljao neki jezik. Ako bi, na primer,
razgovarali sa nekim Japancem, sagovornik je
mogao da koristi maternji jezik. Pritiskom na
dugme „Japan" pred vama bi se odmah pojavio
prevod izgovorenog teksta. Tesla je otkrio i radar
koji otkriva kada u vožnji prekoračite brzinu. Sve
ove uređaje sam imao priliku da proverim, a
neke, kao na primer uređaj za analizu i prepoz-
navanje metala, Tesla mi je poklonio i danas se
nalaze kod mene.
Neke od njegovih uređaja koje nam je prikazao,
moram da priznam da u to vreme nisam sasvim
razumeo. Imao je, na primer, neku malu kutiju
kojom nas je slikao dok smo radili, a zatim nam

Naslovna strane knjige Daga Jarčeja u kojoj tvrdi da je Artur Met|iis

Teslin sin, tajna koju je Tesla navodno čuvao do smrti

118
uveče prikazivao te slike na zidu. Tek kasnije sam
razumeo da su to bile preteče televizora i televiz-
ijske kamere.
Ipak, uređaj koji me je posebno fascinirao je bio
tzv. gravitacioni „motor". Uređaj smo izgradili u
šumi na imanju majora Henrija Senforda, daleko u
brdima iznad Kvebeka. Bio je to, zapravo, vrlo jed-
nostavan sistem utega razvijen između tri visoka i
međusobno povezana stabla. Teg je predstavljao
običan kamen koji se kretao od vrha ka tlu i tako
pokretao sistem koji je proizvodio struju. Znao
sam da je i Leonardo da Vinči napravio sličan sis-
tem za proizvodnju energije. Problem ovog jed-
nostavnog motora bio je što je stalno, ručno, tre-
balo da se navija.
Imali smo ponekad vremena da pričamo sa
Teslom. Jednom prilikom sam ga pitao odakle
crpi sve te ideje za svoje izume. Pretpostavljao
sam da je to neka posebna i malo poznata stručna
literature koju bih i sam voleo da upoznam.
Međutim, dobio sam potpuno neočekivan odgov-
or. „Biblija", rekao mi je. Tako je, na primer,
mikrotalase otkrio čitajući četvrto poglavlje
otkrovenja. Na mnogim mestima u svojim radovi-
ma, Tesla zaista navodi da je do mnogih zamisli
došao pročavanjem Biblije. Ideju o naizmeničnim
strujama dobio je čitajući jevanđelje po Mateju.
Drugim recima, u svetom trojstvu. Rekao mi je
takođe da mikrotalasi nisu ono što mnogi misle da
jesu. To nisu talasi, već dimenzija. Stvarna dimen-
zija snopa. Dakle, mikrotalas je snop koji postaje
sve manji tako da dostiže prečnik koji je manji od
prečnika dlake iz kose...."
119
Tesla, grafika Emanuele Bulatović

120
TESLA U UMETNOSTI
Tesla je kao inspiracija ostavio dubok trag u našoj
umetničkoj, a posebno u književnoj baštini. Već
godinama, na primer, u beogradskom Narodnom
pozorištu izvodi se drama Stevana Pešića »Tesla ili
upokojenje anđela«, a pre petnaestak godina SANU
je organizovala sjajnu izložbu sa temom »Tesla kao
inspiracija likovnih umetnika«. Milica Novković,
dramski pisac, posvetila je Tesli posebno delo, »Naš
Nikola Tesla«. Manje je poznato da je i Miloš
Crnjanski napisao dramu o Tesli, pod imenom
»Tesla« koja, kao i drama Milice Novković, nikada
nije izvedena. Od Zmaja do Desanke Maksimović i
nebrojenih narodnih pesnika i guslara, o Tesli je
napisano na stotine pesama i poema. Tesla je i sam
bio opčinjen narodnom poezijom. Naša epska i lirska
poezija prvi put se čula u Americi zahvaljujući
Teslinim prevodima.

MILOŠ CRNJANSKI
Izvodi iz drame »Tesla«:
Lica u ovom činu
NIKOLA TESLA. Pronalazač električar star 44
godine. Visok šest stopa i dva inča. Čovek suh,
koštunjav, snažan, lepe glave, s profilom grčkih
skulptura. Ima crnu, valovitu, meku kosu, s onovre-
menim razdeljkom na temenu; meke, guste,
raščešljane, nevezivane brke; krupne oči, s pogle-
dom kao u hipnotizera. Tesla je bio skroman, ali
ponosit. A katkad i plahovit. Prema Amerikancima
ponaša se vrlo uljudno, ali kao stranac. Glas mu je
bio oštar. Sve to ne znači da Tesla i na pozornici
121
 mora biti ovakav...
ELLEN (Sprema se da ide. Tesla joj pridržav;
večernji ogrtač. Ona mu, u tom trenutku, očigledno,
nudi sebe). Vi ste, Tesla, moj anđeo čuvar, dok mi se
ne vrati brat. Jako smešan anđeo. Kažu da ste sin
jednog popa. Nije čudo. (Ona seda još jednom na
fotelju i govori Tesli, koji se uplašio i naslonio na
sto, odgurnuvši neku pepeljaru i butelju). Mi
Amerikanke, međutim, kad hoćemo da nešto
proslavimo, to ne krijemo. Ja sam slušala da ste
čudan čovek, Tesla, da živite čudnovato, ali nisam
mogla da zamislim, da čovek, kao što ste vi, može
znati o ženama, o ženi, tako malo. Žene nerado
pristaju da izgube - da im uzmu - čak i igračku, a
kamoli sen - moram reći vrlo efikasnu sen - (smeje
se) koju iza sebe u pozorišnoj loži, dve godine
verno, imaju. Neću da vas izgubim, Tesla. To ste
valjda, čak i vi, mogli razumeti, posle mog dolaska
u ovu ružnu kuću. Tesla, počelo je proleće, napolju.
TESLA (Pobegao do transformatora i govori
otuda, tužno). Znam. Bili ste proleće, Ellen, koje
je kod mene ušlo. Nisam ja slep. Imam toliko
briga. Nemam vremena. Moje je mesto ovde. A
baš ovaj vaš dolazak me je probudio. Ja vidim
dva-tri trenutka, kad se probudim, u mraku. Vaše
dobro ime, vaš dobar glas je, Ellen, u pitanju. Vi
ste veliko dete. Kad se vaš brat vrati, moći ćemo
da proslavimo.
ELLEN Čega ste se uplašili, Tesla? Meni je sasvim
svejedno šta o meni brbljaju, ili novine pišu. Mi se.
Amerikanke, ničeg ne bojimo. A sentimentalne smo.
To, da ste izostali, da niste došli po mene, do suza me
je dovelo. (Smeje se.) Westinghouse kaže da ste u
122
neke finansijske teškoče zapali, i da, kao doseljenik,
imate teškoća, mnogo. George, međutim, kaže i to, da
ste vi najveći naučnik, najveći pronalazač, u našem
stoleću. Čudo. Pre ste imali uvek vremena za mene.
Dolazili ste čak da mi čitate i pesme, onog vašeg zeml-
123
 Princeza Parlagi, autor Teslinog
portreta (ulje na platnu) koji do
danas nije pronađen

jaka, koga hvalite, a kome je

žena rano umrla i ostavila mu
samo uspomenu i malu decu.
Uzalud je pokušao da zadrži
kazaljku na satu. To nije
moguće u ljudskom životu. Ja
124
Naslovna strana Time-a sa Teslinim izgubljenim portretom, 1931.

sam se pitala, otkud nalazite vremena, da mi pre-

vodite te stihove, s tog vašeg nemogućeg jezika. Pitala
sam se, zar ste zato došli u Ameriku? Zar ste zato
prešli okean? Neću da te seanse, kod mene,
prekinemo. Resila sam, da priredim igranku, i da vas
predstavim svojoj baki. Ona vlada u našoj kući i
upravlja familijom. Nemate vi šta da odgovarate mom
bratu. Ja nisam dete. Uostalom vi znate da nismo
puritanci. Portugalci smo po poreklu. Kad se moja
baka razljuti, viče na Ameriku, kao da je kraljica u
Portugalu. Svi Amerikanci do đavola. Todos al fuoco.
125
DESANKA MAKSIMOVIĆ

Nikoli Tesli
Kakoje moguće, tvorce zemnih sunaca i mesečina,
rođače Peruna i gromovnik-Ilije,
koji si išao od ljudskog nesna do nesna,
svetleći dok se formula sazvežda ne sračuna,
dok se ne zabeleži tek rođena pesma,
kako je moguće da i tebe tama skrije!

Zar je i tebe
koji si krao oganj vasiona,
koji si osvetljavao po bespuću lađe,
punio bleskom koncertne dvorane,
gnjurao ruke u matice ozona,
morala sudbina drugih ljudi da snađe!

Ti koji si u svakome kraj nas plamu,

svakoj žarulji, munje obasjanju, zar
nisi mogao pomrčini uteći? Zar i ti
koji si oko nas razgorio tamu morade u
nju leći?

Zašto te ne sahranismo u sante polarne

gde su i noći svetle i bele,
pa bi kad ti zrak mesečine i sunaca
biljurni kovčeg darne,
munje se oko tebe razletele!
Pa bi mrtav ležao u sjaju,
povezan s nama u svakome časku,
i prateći svetlosne oluje
i mrtav prisustvovao sunčevu rodaju
i mesečevom za gore zalasku!
126
MILICA NOVKOVIĆ
odlomak iz drame »Naš Nikola Tesla«
Slika dvanaesta
Mesec obasjava svet. Nikola Tesla se sprema za
odlazak. Dolazi Gospodin Mračna Jedna Sila
GOSPODIN: Gospodine Tesla, vidim da odlazite
sami i sasvim zaboravljeni od sveta? Mogu li da vas
ispratim?
NIKOLA: To je vrlo ljubazno od vas!
GOSPODIN: Dozvolite da vam se približim! Hteo
bih da porazgovaram s vama.
NIKOLA: Recite!
GOSPODIN: Ceo život posvetili ste nauci. Radili
ste danonoćno da biste omogućili bolji život
Čovečanstvu. Ja sam vas više puta upozoravao da to
ne činite, jer će oni kad-tad to zloupotrebiti, i pro-
tiv sebe, i protiv prirode, ali me vi niste poslušali.
Poslednje godine života provoeli ste u priličnom
siromaštvu, bez novca, slave, prijatelja.
(Iz dubine sveta javi se glas Čovečanstva.)
ČOVEČANSTVO: Ne slušaj ga, Nikola! To nije isti-
na!
NIKOLA: Nastavite!
GOSPODIN: Skupo ste platili svoju neposlušnost!
Da li i posle svega što ste preživeli mislite da ja ne
postojim?
NIKOLA: Možda vi i postojite, Gospodine?! Ali
kakva vajda od vas kad ništa niste razumeli, te ja ne
mogu da podelim s vama ogromnu radost koja je
ispunila moj život?
GOSPODIN: To je laž!
NIKOLA: Ja nikad nisam lagao, Gospodine! Još
kao dečak shvatio sam veliku moć istine i ljubavi.
127
 GOSPODIN: Da li je istina da ste uspostavili vezu
sa drugim svetovima u kosmosu?
NIKOLA: Istina je.
GOSPODIN: I da ste otkrili zrake smrti kojima
možete da ostavite vidljiv trag na mesecu?
NIKOLA: Mogu
GOSPODIN: Koliko vidljiv.
NIKOLA: Možete ga videti sa zemlje golim okom.
GOSPODIN: Gospodine Tesla, priznajem da sam
vas mučio i da sam vam mnogo zla naneo, ali zab-
oravimo sve što je bilo! Ako mi otkrijete tu tajnu,
produžiću vam život.
NIKOLA: Žao mi je, ali moje vreme je isteklo!
GOSPODIN: Čovečanstvu ste ostavili tolika dobra!
Dajte i men. ~v.a.o za uspomenu! Neku sitnicu.
NIKOLA: Ja se nisam bavio sitnicama, Gospodine!
GOSPODIN: Bar jedan zračić.
NIKOLA: Da imate bolju narav, učinio bih vam to
rado. Ovako! Za uspomenu i sećanje potpisaću vam
se na mesecu.
(Nikola ode, a u potpunoj tami jedna munja prede
rjreko neba. Kad se ponovo pojavi messc stiže
Covečanstvo s buketom cveća.)
ČOVEČANSTVO: Nikoia, gde si?
(Iz dubine kosmosn čuo se njegov glas)
NIKOLA: Tu sam1
(Upali se mala sijalica. Gospodin Mračna Jedna
Sila pokušava da je ugasi, ali ne uspvva u tome.)
ČOVEČANSTVO: Nikola, zašto si nas ostavio? Na<
nikad više niko neće voleti kao ti!
NIKOLA: To nije istina! Mnogi će vas još voleti!
ČOVEČANSTVO: Oprosti za sve ružno što smo
učinili, čak i ako smo ponekad b i l i nezahvalni.
128
Potrudićemo se da budemo bolji, i uvek ćemo
pamtiti tvoje reci.
NIKOLA: Koje moje reci?
(Svetio se pali i gasi. Čovečanstvo otvara Knjigu i
čita.)
ČOVEČANSTVO: Veliki je onaj čovek koji svojim
umnim darovima i sposobnostima natkriljuje ostale
ljude, koji kao pčela prikuplja med, sabira znanje i
otkriva nove istine, ali sve to kruniše ljubavlju
prema čovečanstvu, da mu pomogne da što pre
izađe iz nevolja koje ga pritiskaju - straha, gladi,
neznanja i bolesti. Nisu veliki oni koji ponižavaju
čoveka, već oni koji ga uzdižu, koji obogaćuju nje-
govo duhovno nasledstvo i time pomažu njegovoj
sreći!
NIKOLA: To su lepe reci i treba ih slediti, ali ne
preterujte!
ČOVEČANSTVO: Nema tih reci kojima bismo
mogli da ti zahvalimo za sve što si učinio za nas.
(Svi se zahvaljuju.) Hvala ti!
NIKOLA: Laku noć i lepo spavajte!
ČOVEČANSTVO: Laku noć, dragi naš Nikola!
NIKOLA: Šta vi čekate, Gospodine?
GOSPODIN: Ja čekam da ispunite obećanje koje
ste mi dali.
NIKOLA: To, svakako! Obećanja se moraju ispuniti?
(Sijalica se ugasi, a na mesecu se polako ispisuje
ime Nikole Tesle.)
GOSPODIN: Zaboravio je da i meni kaže laku noć.
A da nije bilo mene, Gospodina Mračne Jedne Sile,
da ga mučim i proganjam, on možda i ne bi uradio
sve što je uradio. Ljudi su nezahvalni. Svejedno, bio
je to Nikola Tesla, čovek za sva vremena! Mnogo će
129
mi nedostajati!
(Gospodin Mračna Jedna Sila gorko zaplaka. S
meseca se javi stari mačak.)
MAČAK: Mjauuu!
GOSPODIN: Šic!
(U Smiljanu odjeknuše crkvena zvona.)

POGLED U NAŠE DOBA

Kako je Tesla zamišljao naše vreme, 2.010,
2.035. godinu. Članak objavljen u časopisu „Li- '
berry", februara 1937.
„Čini mi se da sam oduvek bio ispred
svog vremena", priča Tesla. Nikola Tesla danas ima
sedamdeset i osam godina i za njega kažu da je
otac radija, televizije, prenosa energije,
indukcionog motora i otkrića kosmičkih zraka. Ne-
davno je obelodanio postojanje do sada nepoznatog
izvora energije, prisutnog svuda oko nas i u neogra-
ničenim količinama, a sada radi na razvoju uređaja
za koji veruje da će buduće ratove učiniti beskori-
snim.
Tesla i Edison su često predstavljani kao suparnici.
Oni jesu bili suparnici, do određene granice, u borbi za
premoć naizmenične i jednosmerne struje iz koje je Te-
sla izašao kao pobednik. On je dobio bitku; velika elek-
trana na Nijagarinim vodopadima i mnogim drugim
mestima, zasnovane su na njegovom sistemu. U sva-
kom pogledu njih dvojica su bili različiti. Edison je bio
genije za praktične i odmah primenljive pronalaske. Te-
sla, čiji su pronalasci bili daleko ispred njegovog vre-
mena, izazivao je oprečna mišljenja pa su njegovi pro-
nalasci često godinama čekali na priznanje i primenu.
130
 Međutim, veliki fizičari, kao što su Kelvin (Kelvin)
i Kruks (Crookes), govore o njegovim pronalascima
kao o čudima. „Tesla je", govorio je profesor Keneli
(A. E. Kennellv), sa uiverziteta u Harvardu, prilikom
dodele Edisonove medalje Tesli, „postavio osnove za
nova dostignuća širom sveta...Ono što je on prikazao
predstavljalo je otkrovenje za nauku i umetnost svih
vremena." „Kada bi", primećuje Behrend (B. A. Be-
hrend), čuveni pisac i inženjer, „trebalo da se odrek-
nemo rezultata rada gospodina Tesle, točkovi indu-
strije bi prestali da se okreću, stali bi električni auto-
mobili i vozovi, naši gradovi bi se našli u mraku, mli-
novi bi utihnuli i zamrli."
Tesline vizije:
„Predviđanje je nezahvalno. Nijedan čovek ne mo-
že da vidi suviše daleko u budućnost. Napredak i pro-
nalasci se razvijaju u drugačijim pravcima od onih
koje smo predviđali. Takvo je bilo moje iskustvo,
mada sebi laskam da su događaji potvrdili mnoge
razvojne pravce koje sam predviđao u prvoj trećini
dvadesetog veka.
Izgleda da sam uvek bio ispred svog vremena. Tre-
balo je da čekam devetnaest godina da proradi elek-
trana na Nijagari zasnovana na mom sistemu, prošlo
je petnaest godina pre nego stoje moj patent za be-
žični prenos signala, objavljen još 1893, našao uni-
verzalnu primenu. Najavio sam kosmičke zrake i mo-
ju teoriju radioaktivnosti 1896. Jedno od najznačaj-
nijih otkrića - rezonantnost Zemlje - kao osnovu be-
žičnog prenosa energije, a koje sam objavio 1899.
mnogi ne razumeju ni danas. Gotovo dve godine po-
što sam obavio prenos električne energije oko čitave
planete, Edison, Stajnmec (Steinmetz), Markoni i
drugi, tvrdili su da je nemoguće bežičnim putem
preneti preko Atlantika čak ni običan signal. S obzi-
rom da sam nagovestio toliko mnogo značajnih ot-
krića, mislim da neću mnogo pogrešiti ako pokušam
da predvidim kako će izgledati život u dvadeset i pr-
vom veku.
Život jeste i uvek će biti jednačina čije je rešenje ne-
uhvatljivo, ali ona ipak sadrži određene poznate čin-
jenice. Sa sigurnošću možemo da kažemo da je život
kretanje, iako nedovoljno poznajemo njegovu pri-
rodu. Za kretanje je neophodno telo koje se pomera
i sila koja ga potiskuje i pomaže da savlada otpor. Čo-
vek, uopšteno, je masa koju potiskuje sila. Otuda se
i opšti zakoni u carstvu mehanike koji važe za kre-
tanje, mogu primeniti i na čovečanstvo.
Postoje tri načina kako se može povećati energija
koja određuje ljudski progres: prvo, možemo povećati
masu. To bi, u slučaju čovečanstva, značilo pobolj-
132
šanje uslova života, zdravlja, razvoja vrste i slično.
Drugo, možemo da smanjimo sile otpora koje uspo-
ravaju napredak, kao što su neznanje, glupost, i reli-
giozni fanatizam. Treće, možemo da umnožimo ener-
giju ljudske mase ovladavanjem silama univerzuma,
133
kao što je sila sunca, okeana, vetrova i plime i oseke.
Prvim metodom ostvarujemo više hrane i opšte bla-
gostanje. Drugim se stvaraju uslovi za mir. Trećim se
povećava naša sposobnost da radimo i stvaramo. Na-
predak, bilo kakav, je nemoguć ukoliko naši napori
nisu usmereni ka povećanju blagostanja, ka miru i ka
stvaralaštvu. Po tome je mehanicističko shvatanje ži-
vota jedinstveno sa učenjima Bude i Isusa.
Mada nisam vernik u ortodoksnom smisli, oslan-
jam se na religiju, prvo, jer svaki čovek mora da ima
neki ideal - religiozni, umetnički, naučni ili huma-
nitarni - da bi njegov život imao nekog smisla. Dru-
go, jer sve velike religije sadrže mudre preporuke
za dobar život, a koje važe danas kao i u doba kada
su nastale.
Ne postoji sukob između ideala nauke i ideala re-
ligije, ali je nauka suprotstavljena teološkim dogma-
ma jer se nauka zasniva na činjenicama. Za mene.
univerzum je jednostavno velika mašina koja nikada
nije postala i nikada neće nestati. Ljudsko biće nije
izuzetak u prirodnom poretku stvari. Čovek je, kao
i univerzum, mašina. Ništa ne dopire do našeg uma
niti utiče na naše delovanje, posredno ili neposred-
no, a da nije odgovor na poruke koje čulima prima-
mo iz spoljašnje sredine. Zbog sličnosti naše kon-
strukcije i naše okoline, svi slično odgovaramo na
slične uticaje, a kao rezultat naših reakcija, dolazi-
mo do razumevanja. Toko svih ovih vekova, razvijali
su se beskonačno složeni mehanizmi, međutim,
ono što mi zovemo „duša" ili „duh", nije ništa više od
zbira svih funkcija tela. Kada ove funkcije nestanu,
takode nestaju i „duša" ili „duh".
Ja sam ove ideje izneo daleko pre nego što su bi-
134
 hejvioristi, predvođeni
Pavlovom u Rusiji i Votso-
nom (Watson) u
Sjedinjenim državama,
objavili koncept svoje no-
ve psihologije. Ovo,
očigledno mehanici-
stičko shvatanje nije u
suprotnosti sa etičkim
shvatanjima života. Opšte
prihvatanje ovih postavki
ne bi razorilo religiozne
ideale. Danas su budizam
i hrišćanstvo najveće religije, i po broju vernika i po
značaju. Verujem da će njihova suštinska shvatanja
izgraditi novu religiju ljudske rase u dvadeset
prvom veku.
Godine 2.100. razvoj života će biti pod potpunom
kontrolom nauke. U prošlosti, zakonom borbe za op-
stanak, uglavnom su nestale manje podobne osobine.
Čovekovo novo osećanje sažaljenja suprotstavlja se
neumoljivom delovanju prirode. Kao rezultat, nasta-
viće se očuvanje života i razvoj i neprilagođenih pri-
padnika vrste. Jedini metod koji bi odgovarao našem
osećanju civilizovanog ponašanja je sterilizacija i po-
tiskivanje seksualnog instinkta kod neprilagođenih je-
dinki. Nekoliko evropskih i neke članice unije Sjedin-
jenih država odlučuju se da sterilizuju kriminalce i
135
Akteri „rata struja", Edison, Vestinghaus i Tesla (odozgo na dole).
Naslovna strana knjige „Carstvo svetla"

mentalno poremećene osobe. To nije dovoljno. Nauč-

nici stalno vrše pritisak da se osnivanje bračne za-
jednice učini što težim. Svakome ko nije pouzdan ro-
ditelj neće biti dopušteno da stvara potomstvo. Za je-
136
dan vek od danas, normalnoj osobi biće jednako ne-
prihvatljivo da opšti sa neprilagođenim pripadnicima
društva koliko i sa običnim kriminalcima.
Higijena i fizička kultura biće priznati delovi obra-
zovnog sistema i državnog aparata. Ministar za higi-
jenu i fizičku kulturu, 2.035. godine, u vladi tadašnjeg
predsednika SAD biće značajniji od ministra odbra-
ne. Zagađenost naših obala, kao što je danas oko Nju-
jorka, za našu decu i unuke biće nezamislivi kao što
je nama nezamisliv život bez vodovoda i kanalizaci-
je. Snabdevanje vodom će se strogo nadzirati, a samo
lud čovek koristiće vodu koja nije sterilizovana.
Više ljudi umire ili oboljeva od zagađene vode ne-
go od kafe, čaja, duvana i drugih stimulanata. Ja lič-
no sam se odrekao svih stimulanata. Takođe, prak-
tično ne jedem meso. Uveren sam da za sto godina
kafa, čaj i duvan neće biti toliko primamljivi. Alko-
hol će se, ipak, i dalje koristiti, jer on nije stimulant
već provereni eliksir života. Stimulanti neće nestaja-
ti pod prisilom. Jednostavno više neće biti u modi da
se organizam truje štetnim sastojcima. Prirodna hra-
na, kao što su mleko, med, žitarice biće osnova epi-
kurejskih večera i u vrhunskim restoranima dvade-
set prvog veka.
Biće dovoljno žita i proizvoda od žita da se ishrani
čitav svet, uključujući i milione gladnih u Kini i Indi-
ji. Naša planeta je prebogata, a tamo gde nešto ne-
dostane, azot dobijen iz vazduha će obnoviti tkivo
Zemlje. Ja sam 1.900. razvio proces za ovu namenu.
Kasnije, posle četrnaest godina, pred ratnim potre-
bama, usvršili su ga nemački hemičari.
Znatno pre kraja sledećeg veka, sistematsko pošum-
ljavanje i naučno upravljanje prirodnim resursima.
137
učini će kraj sušama, šumskim požarima i poplava-
ma. Univerzalna primena vodene energije i njen pre-
nos na velike razdaljine, omogućiće da svako doma-
ćinstvo dođe do jeftine energije pa će prestati potre-
ba za sagorevanjem tečnosti. Smanjenjem napora za
goli opstanak, čovečanstvo će više biti usmereno ka
razvoju ideala nego materijalnih vrednosti.
Danas i najcivilizovanije zemlje sveta maksimum
svojih prihoda troše na ratove, a minimum na obra-
zovanje. U dvadeset prvom veku taj odnos će se iz-
meniti. Postaće slavniji oni koji dobijaju bitke protiv
neznanja nego oni koji umiru na bojnim poljima. Ot-
kriće nove naučne istine privlačiće veću pažnju od
diplomatskih događaja. Čak su i novine naših dana
počele da prihvataju naučna otkrića ili novo filozof-
sko shvatanje kao i svaku drugu vest. Novine dva-
deset prvog veka će još pisati o kriminalnim i politič-
kim kontroverzama, ali će glavni naslovi na naslov-
nim stranama biti objave novih naučnih hipoteza.
Napredak će biti nemoguć ukoliko ljudi nastave sa
divljačkom praksom međusobnog ubijanja. Od svog
oca, erudite i upornog borca za mir, nasledio sam du-
boku mržnju prema ratu. Kao i drugi pronalazači, ne-
ko vreme sam verovao da se ratovi mogu zaustaviti
ukoliko se učine još razornijim. Ali, shvatio sam da
je to pogrešno. Potcenio sam čovekov borilački in-
stink, za koji će trebati više od jednog veka da bi sa-
svim izbledeo. Rat se ne može ukinuti tako što ćemo
ga staviti van zakona. Nećemo ga sprečiti ako razo-
ružamo najmoćnije. Ratovi će se sprečiti, ne tako što
ćemo oslabiti jake, već tako što će svaki narod, slab
ili jak, biti u stanju da sam sebe odbrani.
Otuda, svako sredstvo koje se koristi za odbranu mo-
138
že da služi i agresivnim namerama. Time se obezvre-
đuju dobre namere za ostvarenje mira. Ja sam, me-
đutim, uspeo da dođem do ideje kako da usavršim
sredstva koja bi poslužila uglavnom za odbranu. Ako
bi se prihvatila, to bi potpuno izmenilo odnose među
narodima. Time bi se svaka zemlja, velika ili mala,
učinila sposobnom da pruži otpor neprijateljskim voj-
skama, avionima ili drugim sredstvima napada. Moj
pronalazak zahteva izgradnju velikog generatora, koji
bi, kada se stavi u pogon, bio u stanju da uništi sve,
od neprijateljske vojske do ratnih mašina, u krugu od
oko 400 kilometa-
ra. On bi, da tako
kažem, predstav-
ljao snažan zid i
nepremostivu pre-
preku pred bilo
kakvim oblikom
agresije.
Ako nijednu zemlju ne možete uspešno da na-
padnete, tada prestaje svaki smisao za ratnu opciju.
Moje otkriće razoružava zlokobnu snagu aviona ili
podmornica, ali ostaje nadmoć bojnih brodova, jer
se brodovi mogu opremiti nekim od neophodnih ure-
đaja. Možda će i dalje biti ratova na moru, ali nije-
dan ratni brod neće moći da prodre kroz kopnenu li-
niju odbrane, jer će uređaji na obali biti nadmoćniji
od bilo kog naoružanja bojnih brodova.
Želim da izričito podvučem da se ovaj moj prona-
lazak ne oslanja na tzv. „zrake smrti". Zraci nisu
primenljivi jer se ne mogu proizvesti u potrebnoj
139
količini i jer na većim razdaljinama gube neophod-
nu snagu. Sva energija Njujorka (približno dva mi-
liona konjskih snaga) pretvorena u zrake i projek-
tovana na razdaljinu od četrdeset kilometara, ne bi
mogla da ubije čoveka, jer bi se, prema poznatim
zakonima fizike, toliko raspršila da ne bi imala ni-
kakvog efekta.
Moj aparat projektuje čestice koje mogu biti rela-
tivno velike ili mikroskopskih dimenzija, i omoguća-
va da se na mali prostor i na veliku razdaljinu prene-
se trilione puta više energije nego što je moguće sa
zracima bilo koje vrste. Hiljade konjskih snaga mo-
gu se preneti snopom tanjim od dlake u kosi, a da ih,
pritom, ništa ne može zaustaviti. Ova izuzetna osbi-
na zraka omogućiće, između ostalih stvari, nezami-
slive rezultate u televiziji, jer gotovo da neće biti
ograničenja za intenzitet osvetljavanja, veličinu sli-
ke, ili razdaljine na kojoj je moguća projekcija slike.
Ne kažem da neće biti još razarajućih ratova pre
nego što svet prihvati moj izum. Ja verovatno neću
doživeti njegovu primenu. Ali, uveren sam da će za
jedan vek od danas sve zemlje obezbediti da ovim ili
nekim sličnim sredstvom postanu imune od napada.
Bezbrojne poslove koji se danas još uvek obavlja-
ju ljudskom rukom zameniće „ruke" automata. Baš
u ovom trenutku, naučnici u laboratorijama ame-
ričkih univerziteta nastoje da stvore nešto što se opi-
suje kao „mašina koja misli". Takav razvoj sam ra-
nije predviđao.
Ja sam, u stvari, konstruisao „robote". Danas su ro-
boti nesporna činjenica, ali same principe još treba
otkrivati. U dvadeset prvom veku roboti će zauzeti
mesto koje su imali robovi u drevnim civilizacijama.
140
Uopšte ne postoji razlog zbog koga se sve to ne bi do-
godilo i za manje od jednog veka. A ako pažnja čo-
večanstva ne bude previše zaokupljena spoljašnjim
ratovima i unutrašnjim revolucijama, nema razloga
da milenijum elektronike ne započne već za nekoli-
ko decenija."
TAKO JE GOVORIO...
Delić večnosti
Kada se jedna ideja pojavi, ona je po
pravilu sirova i nesavršena. Rođenje,
rast i razvitak su normalne i prirodne faze. No sa
mojim pronalaskom (Tesla misli na otkriće
rotacionog magnetnog polja) je bilo drugačije. Ja
sam postao svestan toga u jednom trenutku. Zatim,
teorija, ma koliko verovatna, mora obično da bude
potvrđena eksperimentom. Za onu koju sam ja form-
ulisao, to, međutim, nije važilo.

Prerana otkrića
Praktični uspeh neke ideje, nezavisno od njene
prave vrednosti, zavisi od naklonosti savremenika.
Ako se pojavljuje baš u pravo vreme, brzo je prihva-
ćena; ako ne, onda će proći kao pupoljak upravo iz-
nikao iz zemlje ohrabren toplim suncem, da bi na-
kon toga bio povređen i usporen u rastu mrazom
koji dolazi.

Put do istine
Moje ideje su uvek racionalne jer je moje telo jedan
izvanredno tačan prijemni instrument. Sve njegove re-
akcije su samo odgovori na podsticaje spolja i pravil-
no tumačenje tih uticaja dovodi, neizbežno, do istine.
141
 Ideje
Nije mi žao što drugi kradu moje ideje, nego mi je
žao što nemaju svoje.

Svet je nedovršen
... Nijedna stvar na svetu nije potpuna i ni jedna
ideja nije potpuno ostvarljiva.

Izum je kruna uma

Napredak i razvitak čoveka bitno ovise o invenciji.
Najvažniji produkt stvaralačkog uma je izum. Njegov
je krajnji cilj potpuno ovladavanje uma prirodom i
iskorištavanje njezinih sila za potrebe čovječanstva.

Zmaj Jovan Jovanović

Pesme Zmajeve su u tolikoj meri srpske, da goto-
vo izgleda nemoguće prevesti ih na kakav tuđ jezik.
One se odlikuju oštrom satirom, koja je slobodna od
volterovske zajedljivosti, dobrosrdačnošću i nepre-
kidnim humorom, kao i dubinom i jačinom izraza.

KosmičM zraci
Još pre nego što je razvijena teorija elektrona ja
sam utvrdio da se radioaktivni zraci sastoje od de-
lića prvobitne materije koja se ne može dalje ras-
tvarati, i prvo je pitanje na koje trebalo dati od-
govora bilo je, da li je sunce napunjeno sa dovol-
jno visokim naponom da bi moglo izbacivati ova-
kve deliće i da proizvede zapažena dejstva. Ovo
je iziskivalo dalja istraživanja koja su dovela do
činjenice da je napon na suncu 216 biliona volti
i da sva tako velika topla nebeska tela eniituju ko-
smičke zrake.

142
 Zdrav život
... Šetajte se mnogo, jedite najbolju 'ranu i to po-
lagano. Dobro bi bilo da čitate što je lako i šaljivo.

Planeta je lopta
... Ova planeta, pored sve svoje ogromne veličine,
ne pretstavlja za električnu struju ništa više doli me-
talnu loptu...

Veliki mozak
Jednoga dana ćela zemljina kugla pretvoriče se u
jedan ogroman mozak. Cućemo i videćemo jedan
drugoga kao da smo lice u lice iako nas budu hiljade
milja razdvajale. (1934)

„Mali" provodnik
Koliko god daje to izgledalo nemoguće, ova se pla-
neta uprkos svojim ogromnim dimenzijama, ponaša
kao provodnik ograničene veličine.

Svetio iz oblaka
Proricanje dovoljne količine elektriciteta u podesnom
obliku, kroz gornje slojeve atmosfere, učinilo bi da va-
zduh svetli. Ćela bi Zemlja bila pretvorena u džinov-
sku sijalicu, a nebo bi noću bilo potpuno osvetljeno.

Carstvo energije
Razvoj i bogatstvo, uspeh naroda, napredak ćele
ljudske vrste, određeni su raspoloživom energijom.

Čovek uvek ostaje

Jedinka je efemerna, rase i nacije dolaze i odlaze ali
čovek ostaje. Tu je ogromna razlika između jedinke i
143
celine. Tu se isto tako može naći delimično objašnjenje
za mnoge od onih izvanrednih pojava nasleđa, koje
su rezultat bezbrojnih vekova slabog ali stalnog uti-
caja.

Brak bez računa

A nauka? Ja sam se oženio naukom.

Matematika
Da se nauka može ostvariti upražnjavanjem same
matematike je novost za mene, jer ja sam oduvek
smatrao da su činjenice koje se mogu demonstri-
rati simboličkim procesima malobrojnije i od manje
važnosti u odnosu na velike istine dosegnute is-
kustvom.

Najveće zlo sveta

Nema sumnje da od svih otpora trenja onaj koji
najviše usporava ljudsko kretanje je neznanje. Nije
bez razloga rekao Buda, čovek mudrosti: „Neznan-
je je najveće zlo sveta". Trenje koje rezultira iz ne-
znanja i koje se znatno povećava zbog brojnih jezi-
ka i nacionalnosti, može da se smanji samo širenjem
znanja i unifikacijom heterogenih elemenata čove-
čanstva.

Videti je znati
Mnogo veći broj ljudi nije svestan šta se događa oko
njih i u njima i milioni postaju žrtve bolesti i umiru
pre vremena upravo zbog toga.
Nepotpuno zapažanje je samo oblik neznanja i od-
govorno je za mnoga bolesna shvatanja i pobede lu-
dih ideja.
144
 Neprijatelji
Nemojte se svetiti neprijateljima zlom, niti se pro-
tiv njih borite nečasnim sredstvima. Starajte se da ih
časnim sredstvima i dobrom pobedite. (1926)

Mozak
Nije istina, kako Dekart misli, daje mozak akumu-
lator. Nema stalnog zapisa u mozgu, nema pohran-
jenog znanja. Znanje je slično odjeku koji traži po-
budu da bi nastao.

Mojsije - električar!
Mojsije je nesumnjivo praktičan i vest električar, da-
leko ispred svoga vremena. Biblija tačno i detaljno
opisuje mašinu kojom se elektricitet stvara pomoću
trenja vazduha o svilenu zavesu i skuplja u kutiju na-
pravljenu kao kondenzator. Moguće je pretpostaviti
daje sinove Aronove ubilo pražnjenje visokog napo-
na i da su vestalske vatre u Rimljana bile izazvane
elektricitetom.

S božijom pomoći
... Još od mladosti, pre spavanja, klečeći na golim
kolenima, molio (sam se) Bogu.
... tako sam se molio sve do svoje pedesete godi-
ne. Od toga se doba molim drugačije, no to je sve-
jedno, suština je ista, i ja se molim Bogu svakoga
dana.

Treptaji vaseljene
Nema mrtve materije, jer po celoj beskrajnoj vasel-
jeni sve se kreće, sve treperi, sve živi.

145
 Da li je priroda mačka
Osetio sam potrebu da pomilujem Mačka po leđi-
ma. Ono što sam video bilo je čudo od kojeg sam za-
nemeo... Mačkova leda bila su pokrivena svetlošću,
a moja je ruka proizvela pljusak pucketavih iskri do-
voljno glasnih da bi se čuli po celoj kući.
Da li je priroda divovska mačka? Ako je tako ko nju
miluje po leđima? To može biti samo Bog, zaključio
sam.

Razumne mašine
... napraviti mašinu koja bi radila kao daje deo ljud-
skog bića ne samo mehanička šema, koja se sastoji
od ručki, šrafova, točkova, kvačila i ničeg više, već
mašinu koja otelotvoruje jedan viši princip, koji će
joj omogućiti da izvodi svoje dužnosti kao da pose-
duje inteligenciju, iskustvo, razum, rasuđivanje, du-
šu! Ovaj zaključak je rezultat mojih razmišljanja i po-
smatranja tokom čitavog mog života.

Video sam čitavu planetu

U detinjstvu... I danju i noću sam putovao u mašti
.*' video sam nova mesta, gradove, zemlje i sve vreme
sam se trudio da te zamišljene stvari vidim jasno i
razgovetno u svom duhu. Zamislio sam da sam živeo
u raznim zemljama, koje nikada nisam video, pa sam
pravio i zamišljena poznanstva, koja su mi bila vrlo
draga i izgledala kao potpuno istinita.
Tako sam stalno radio do sedamnaeste godine,
kada sam počeo ozbiljno da razmišljam o prona-
lascima.
Onda sam se, na svoju radost, uverio da vrlo lako
mogu da predstavljam stvari vizuelno. Nisu mi bili
146
potrebni modeli, crteži ili ogledi. Sve sam ih mogao
videti u svome duhu...

Maštovito
Pustite maštu da radi za vas.

Mesec
Mesec rotira, ali ne oko sopstvene ose, već oko ose
koja prolazi kroz centar teže sistema Zemlja-Mesec,
na daljini 4.600 kilometara od centra Zemlje.

Moj način rada

Ima ljudi koji onog trenutka kad hoće da konstru-
išu nešto ili da urade neki posao, zalete se bez dovol-
jne pripreme i odmah uđu u pojedinosti, umesto da
se drže središne ideje. Oni mogu postići rezultat, ali
žrtvuju kvalitet.
Evo, ukratko, moje metode. Kad zaželim da prona-
đem neku stvar, ja se u duhu bavim svojom idejom
mesecima ili godinama. Kad god to osetim, ja se upu-
stim u maštanje i razmišljam o problemu bez namer-
nog udubljivanja. To je vreme inkubacije.
Zatim dolazi period neposrednog napora. Vrlo pa-
žljivo tražim rešenja koja mi izgledaju mogućna. Raz-
mišljam, i postepeno usredsređujem svoje misli na
uže polje ispitivanja. A kada namerno razmišljam o
problemu u njegovim specifičnim oblicima, onda po-
činjem-osećati da ću možda naći rešenje. I čudna je
stvar da, čim počnem tako da osećam, ja odmah
znam da sam zaista resio iroblem, i da ću postići ono
za čim težim..
Pre nego što išta stavim na hartiju, ćela je misao
već razrađena mentalno. U duhu ja menjam kon-
147
Tesla je po izboru magazina Life svrstan među sto najznačajnijih
stvaralaca u isoriji čovečanstva

148
strukciju, vršim ispravke na bolje, pa čak i radim sa
tim izumom. Iako nikada ne pravim crtež, ipak mo-
gu da dam radnicima potrebne mere svih delova, a
kada budu gotovi, onda svi delovi odgovaraju jedan
drugom tako tačno kao da sam izradio stvarne crte-
že. Menije svejedno da li radim sa mašinom samo
u duhu ili je zaista ispitujem u radionici.

Projekti u mislima
Ne žurim se da započnem s praktičnim poslom. Kad
mi se javi ideja, odmah je u svojoj mašti počinjem
graditi. Mijenjam konstrukciju, usavršavam je i već
je u mislima pokrećem. Sasvim mije nevažno pokre-
ćem li svoju turbinu u mislima, ili je ispitujem u la-
boratoriju. Čak primjećujem kad nešto nije u redu.
Nema nikakve razlike, štaviše, rezultati su isti. Tako
mogu brzo razviti i usavršiti zamisao, a da ništa ne
dodirnem.
Kad sam toliko odmakao u pronalasku da mogu sve
usavršiti i kad ne otkrijem nikakvu grešku, uobliča-
vam taj konačni proizvod uma. Moj pronalazak radi
upravo kako sam i zamislio, a provere teku tačno ka-
ko sam planirao.

149
VAŽNIJI DATUMI IZ ŽIVOTA I RADA
1856. (10. jula) Rodio se Nikola Tesla u
Smiljanu (Lika, Jugoslavija) 1862-
1866. Pohađa osnovnu školu u
Smiljanu i Gospiću 1866-1870. Pohađa
nižu gimnaziju u Gospiću 1870-1873. Pohađa višu
gimnaziju u Karlovcu 1875-1878. Studira na Višoj
tehničkoj školi u Gracu
1879. Prekida studije i radi neko vreme u jednom teh
ničkom preduzeću u Mariboru
1880. Nastavlja studije u Pragu
1881-1882. Radi u Budimpešti u Telefonskom društvu
1882. Otkriva u Budimpešti obrtno magnetno polje i po-
lifazne struje 1882. Dolazi u Pariz, gde se
zapošljava u Edisonovoj
evropskoj organizaciji, koja ga šalje u Strazburg
gde radi oko dve godine 1884. Odlazi u
Ameriku, i u Njujorku prve godine radi
kod Edisona. Usavršava lučne lampe i dinamo
mašine 1887. Patentira asinhrone motore i
prenos električne
energije, kao i generatore i transformatore višefa-
znih struja
1890. Radi na generatorima visokih učestanosti, otkriva
struje visokih učestanosti i njihovo fiziološko i
svetlosno dejstvo
1891. Patentira transformator za visoke učestanosti
1892. Boravi u domovini, Gospiću, Zagrebu i Beogradu
1894. Eksperimentiše sa radio-prenosom
1895. Počeo je rad prvi agregat na hidrocentrali na Nija-
gari po Teslinom sistemu
1896. Završena elektrana na Nijagari i proradio prvi da
lekovod do Bafala

150
1897. Prijavljuje patent bežičnog upravljanja na daljinu
1899-1900. Šalje radio-signale na daljinu u Kolorado
Springsu
1900-1905. Gradi veliku radio-stanicu sa visokim anten-
skim tornjem na Long Ajlendu kraj Njujorka
1909-1922. Pronalazi turbinu i razne druge izume u
oblasti mašinstva u Njujorku
1943. (7. januara) Umire Nikola Tesla

NAJVAŽNIJI DAN U ŽIVOTU

Istorijski trenutak elektrotehnike
„Duboko u pozadini moga mozga na-
lazilo se rešenje koje, međutim, još ni-:
sam bio u stanju potpuno da izrazim.
Jedno poslepodne, što mi je sada živo u
uspomeni, šetao sam sa prijateljem u gradskom
parku pa sam mu deklamovao razne stihove. U to
vreme znao sam napamet čitave knjige. Jedna od
njih bila je Geteov „Faust". Sunce je zalazilo i ja se
setih slavnog mesta:
Sunce uzmiče i dan umire,
A ono dalje novi život stvara
Ah što nemam krila pa da se rašire,
Da za tobom letim iznad zemnog šara!
Lep je to sanak dok Sunce odmiče
Al telesno krilo lako ne niče
Uz laka, čila duhovna krila.
Kad sam te reci u inspiraciji izgovorio, pojavila mi
se ideja kao blesak munje, i dugo tražena istina bi-
la je u momentu otkrivena. Jednim štapom crtao
sam u pesku planove koje sam šest godina kasnije
pokazao u svom predavanju pred Američkim insti-
tutom elektroinženjera, i moj prijatelj razumeo ih je
151
potpuno. Slike koje sam video bile su naročito
oštre, jasne i imale su čvrstinu kamena ili metala u
tolikoj meri da sam mu rekao: „Pogledajte ovde moj
motor, gledajte kako će ga pustiti da se okreće u su-
protnom pravcu". Svoje uzbuđenje ne mogu pobliže
opisati. Pigmalion nije mogao biti jače uzbuđen kada
je primetio da njegova statua počinje da živi. Hiljadu
tajni prirode koje bih slučajno otkrio dao bih za
ovu jednu koju sam od nje otrgao".

152