DRVENE ZGRADE

ŠDrvene kuće su jednostavnije, jeftinije i pogodnije za gradnju.

Za ovu činjenicu dokaz je i najmasovnija izgradnja drvenih kuća u stambenoj
arhitekturi razvijenog zapada (USA,Canada,Nemačka,...)
ŠVrste drveta
najzastupljenija su jela , smreka, bor, hrast, jasen, tikovina, ružino drvo
ŠOsnovni elementi u drv. konstruktivnim sklopovima su:
LETVA a = 0,6 – 4 cm; b < 8 cm
DASKA a = 0,8 - 4 cm; b > 8 cm
TALPA a = 4 – 6 cm; b > 8 cm
GREDICA a = 6 – 10 cm; b = 18 - 20 cm
GREDA a ~ 10 cm; b > 20 cm
 PODELA PO KONSTRUKTIVNOM SKLOPU

1. MASIVNE DRVENE KONSTRUKCIJE 2. PANELI

BRVNARE TALPARE USKI / <2,5m ŠIROKI / >2,5m

3. BONDRUČNE KONSTRUKCIJE 4.ĆELIJSKI SISTEMI

KLASIČNI UNAPREĐENI REBRASTI

B O N D R U K

5. SKELTNE DRVENE ZGRADE

Š stub jednodelan - podvlaka kontinualna
Š stub kontinualan - podvlaka unakrsna
Š stub + podvlaka kontinualni
1.MASIVNE DRVENE KONSTRUKCIJE

Š ODLIKUJE IH ZANATSKA
PROIZVODNJA
Š KLASIČAN TRADICIONALNI NAČIN
IZGRADNJE
Š ZIDOVI SU PUNI, MASIVNI
Š TAVANICE REBRASTE
Š KONST. VEZE SU NA PERO I
ŽLJEB
Š DANAS SE KORISTE SAMO PRI
REKONSTRUKCIJAMA STARIH
TRADICIJONALNIH OBJEKATA
RURALNI OBJEKTI DRVENE KONSTRUKCIJE
-KUĆA NA “ĆELICU”-
2. DRVENI PANELI

Š PANELI SE SASTOJE OD
OBLOGE
ISPUNE
OBLOGE
Š U KONSTRUKTIVNOM SMISLU
POSTOJE NOSEĆI I NE NOSEĆI
PANELI
Š POSTOJE VEĆ GOTOVI PANELI SA
OTVORIMA ( PROZORI I VRATA)
Š UGRADNJA SE VRŠI NA LICU
MESTA, ZA MANJE DIMENZIJE
PANELA UGRADNJA SE VRŠI
RUČNO, DOK SE ZA VEĆE KORISTI
MEHANIZACIJA
Š SPOJEVI SE RADE
1. NASLANJANJEM –LAJSNOM,
2. ČEPOM
3. ZAVRTNJIMA
3.BONDRUČNE KONSTRUKCIJE
3.1.KLASIČAN BONDRUK

Š IZVODI SE TAKO ŠTO SE PRVO

POSTAVI PRAG,PA SE NA NJEGA
POSTAVE STUBOVI, PREKO NJIH
POKLAPAČA
Š UKRUĆENJE KONSTRUKCIJE U
VERTIKALNOJ RAVNI, POSTIŽE SE
POSTAVLJANJEM KOSNIKA
Š SLOBODAN PREOSTALI PROSTOR
IZMEĐU KONSTRUKTIVNIH
ELEMENATA SE POPUNJAVA ISPUNOM
I NA TAJ NAČIN SE DOBIJAJU ZIDOVI
Š VEZE IZMEĐU KONST. ELEMENATA SU
KOMPLIKOVANE I TESARSKE
Š KLASIČAN BONDRUK SE DANAS
UGLAVNOM KORISTI U
REKONSTRUKCIJI STARIH
TRADICIONALNIH OBJEKATA
3.2.REBRASTI DRVENI BONDRUK

Š KUĆE U REBRASTOM BONDRUKU

SU NAJEKONOMIČNIJI DRVENI
OBJEKTI
Š DREVNI ELEMENTI SE RADE OD
REZANE DRVENE GRAĐE. VEZE SE
OSTVERUJU ZAKIVANJEM
Š ZAHTEVAJU NAJVEĆU KREATIVNU
SPRETNOST ARHITEKATA U
PROJEKTOVANJU KONSTRUKCIJE,
OD BILO KOG DRUGOG DRVENOG
KONST.SISTEMA
Š NAJPOZNATIJI SISTEM I SU
1. PLATFORM SISTEM (CANADA)
2. BALLOON SISTEM (USA)
3.2.PLATFORM SISTEM 3.2. BALLOON SISTEM
CANADA USA
 3.3. UNAPREĐENI BONDRUK

Š ZIDOVI SU ISPUNJENI TERMIKOM I DAŠČANOM ISPUNOM

Š TAVANICE REBRASTE
Š PROIZVODNJA DELIMIČNO PREFABRIKOVANA
4. ĆELIJSKI PROSTORNI SISTEMI

Š SASTOJI SE OD PROSTORNIH
KONSTRUKTIVNIH JEDINICA
TKZ. KUTIJA, KOJE SE
GOTOVE DONESU NA
GRADILIŠTE I KAO TAKVE SE
UGRAĐUJU
Š NAKNADNO SE DODAJU
OBLOGE
5.DRVENI SKELTNI SISTEMI

Š OSNOVNI ELEMETI SU:

1. PODVLAKA
2. REBRO
3. STUB

Š OSNOVNI RASPONI SU:

1. RASPON PODVLAKE
ly = 4 – 6.0 m; hpod= 17 – 20 cm

2. RASPON REBARA
lx = 4 – 5 m; hreb.= 25 – 30 cm

3. RASTOJANJE REBARA
λ = 0.6 – 1.5 m

4. ODNOS VISINE I ŠIRINE

h/b = 1:2 ili 1:3
Š SISTEM MAX. POLJA
1.PODVLAKE U OBA PRAVCA, DOK SU
REBRA UNAKRSNA PO POLJIMA
2.KRSTASTI SISTEM
3.HEKSAGONALNI SISTEM
- STUB
MOŽE BITI RAZLIČITOG OBLIKA I
VELIČINE (JEDNODELAN,
DVODELAN), VELIČINA MU ZAVISI
OD PROTIVPOŽARNIH USLOVA
- UKRUĆENJE KONSTRUKCIJE
POSTIŽE SE
1.ZIDNIM DRVENIM PLATNIMA
2.SPREGOVIMA
3.REŠETKAMA-KRUTA VEZA
 ODNOS REBRA I PODVLAKE

1. VEŠANJEM REBRA ZA
PODVLAKU SA DRVENIM
GREDICAMA

2. VEŠANJE REBRA O
PODVLAKU
3. VEŠANJEM REBRA ILI
PODVLAKE PREKO
LIMENIH PAPUČA
 ODNOS STUBA I PODVLAKE

1. DETALJ PRESEČENOG
STUBA
2.1. STUBOVI JEDNODELNI, PODVLAKE KONTINUALNE
2.2. STUBOVI JEDNODELNI, PODVLAKE UNAKRSNE
2.3.a. STUBOVI+ PODVLAKE KONTINUALNE, DVODELNE
2.3.b. STUBOVI DVODELNI +PODVLAKE KONTINUALNE
 TEMELJI, PODRUMI

Š JEDINO TEMELJI
PODRAZUMEVAJU
PREDHODNI “ MOKRI
POSTUPAK”, TJ. RADE SE
OD BETONA I ZBOG
RELATIVNO MALE TEŽINE
DRV. OBJEKATA ,KOD
IZRADE TEMELJA I
PODRUMSKIH ZIDOVA
MOGU SE POSTIĆI ZNATNE
UŠTEDE U MATERIJALU
 ZAVRŠNE OBRADE- FINALIZACIJA
FASADNI ZID

Š NAJČEŠĆE SU RAĐENI U
DAŠČANIM OBLOGAMA ,MOGU
BITI I DRUGE VRSTE OBLOGA SA
SPECIF. PREMAZIMA ŠTO MOŽE
PODSEĆATI NA MALTERISANE
FASADE KOD MASIVNIH ZGRADA,
ZATIM OBZIĐIVANI FASADNOM
OPEKOM, ILI KLINKER OPEKAMA
ILI ČAK I KAMENOM
Š BILO KOJE OD OVIH REŠENJA
DANAS SE PRIMENJUJE TAKO
ŠTO SE NOSEĆE JEZGRO ZIDA
ODVOJI OD ZAVRŠNE OBLOGE
ZIDA, PA SE TO NAZIVA VETRENA
FASADA
 ZAHTEVI KOJE TREBA FASADA DA ZADOVOLJI

1.TOPLOTNA ZAŠTITA
-postavljanje mineralne vune
2. ZAŠTITA OD VLAGE
-postavljanje parne brane
3. ZAŠTITA OD VLAŽENJA
-postavljanjem kišne brane
4.AKUMULACIJA TOPLOTE
-brzi prodor toplote
(uvodi se tkz.vetrena fasada,
postavljanjem obloge ispred
jezgra panela zida)
UNUTRAŠNJI ZIDOVI

Š TKZ. LAKE PREGRADE, ILI

NENOSEĆI UNUTRAŠNJI
ZIDOVI
Š RADE SE NAJČEŠĆE OD GIPS
KARTONSKIH PLOČA ILI
IVERICE, A SKUPLJE
VARIJANTE SU SA
LAMPERIJOM ILI SA
OBLOGAMA KOJE SU
AKUSTIČNE, PROTIV-
POŽARNE ILI
HIDROIZOLACIONE
PODOVI I PLAFONI

Š PODOVI
U SASTAVU PODA OBAVEZNO SE
KAO ZAVRŠNI SLOJ RADI TKZ.
PLIVAJUĆI POD NA DRVENOJ
KONSTRUKCIJI, ALI SAVREMENA
REŠENJA NUDE I MOGUĆNOST
POSTAVLJANJA BETONSKIH
PREFABRIKOVANIH PLOČA KOJE
UJEDNO SLUŽE I KAO
PROTIVPOŽARNA ZAŠTITA I KAO
AKUSTIČNA IZOLACIJA
Š PLAFONI
ONI SE POSEBNO OBRAĐUJU I NA
SLIČAN NAČIN KAO I LAKE
UNUTRAŠNJE OBLOGE(GIPS
KARTON, IVERICA, LAMPERIJA,...)
 PRIMARNE, SEKUNDARNE INSTALACIJE I
DIMNJAČKI KANALI, KROV

Š RAZVODI PRIMARNE INSTALACIJE ( VODOVOD, KANALIZACIJA I

VENTILACIJA), NE PREDSTAVLJA NIKAKAV PROBLEM . RADI SE TAKO ŠTO
SE ZID BILO DA JE FASADNI ILI PREGRADNI UDVOJI I NA TAJ NAČIN SE
OSTVARI PROSTOR ZA SMEŠTAJ I RAZVOD INSTALACIJA .
Š RAZVOD SEKUNDARNE INSTALACIJE
(TELEFON,ELEKTRIKA,GREJANJE,..)SE POSTAVLJA PRE POSTAVLJANJA
AKUSTIČNIH I TERMIČKIH IZOLACIJA ILI SE MOŽE POSTAVITI IZMEĐU ILI
KROZ SAME KONSTRUKTIVNE ELEMENTE.
Š DIMNJAČKI KANALI ZAHTEVAJU IZOĐENJE OD ČVRSTOG, NE GORIVOG
ZIDANOG MATERIJALA
POSTAVLJANJE NAJČEŠĆE NA FASADNOM ZIDU VAN OBJEKTA, RETKO
UNUTAR OBJEKTA, IZ RAZLOGA PROTIV-POŽARNE ZAŠTITE
Š KROV I KROVNI PROSTOR
KOD BONDRUČNOG I PANELNOG SISTEMA KROV SE RADI KAO POSEBNA
AUTONOMNA JEDINICA KAO I U MASIVNOM SISTEMU, DOK KOD
SKELETNOG DRV.SISTEMA SE RADI TAKO DA JE SISTEMATSKI
POVEZAN SA OSTALIM DELOM OBJEKTA.
 PREDMER I PREDRAČUN

Š CENA OBJEKTA U DRVENOJ KONSTRUKCIJI JE

UPRAVO PROPORCIONALNA UTROŠKU DRVENE
GRAĐE, ALI I VELIČINI PRIMENJENIH DRVENIH
ELEMENATA.

Š AKO JE DRVENI KONSTRUKTIVNI SKLOP

KOMPONOVAN OD DRV. ELEMENATA MANJIH
DIMENZIJA TIPA GREDICA, LETVA, TALPA, TAKVA
KUĆA ĆE BITI I JEFTINIJA
ZGRADARSTVO
\UKANOVI] QIQANA DIA

PROZORI
Uticaj prozora na ukupan arhitektonski izraz objekta:

OBLIKOM
VELI^INOM
RASPOREDOM
RITMOM
POLO@AJEM U ODNOSU NA FASADNI ZID
PRIMEWENIM MATERIJALOM
NA^INOM OTVARAWA
2. FUNKCIJA PROZORA

OSVETQEWE I OSUN^AWE
PROVETRAVAWE
VIZUELNI KONTAKT SPOQA-UNUTRA

ZVU^NA ZA[TITA
ZA[TITA OD ATMOSFERSKIH UTICAJA
TERMI^KA ZA[TITA
 FUNKCIJE
PROZORA
SPOQA UNUTRA
da omogu}i da omogu}i
da za{titi od da za{titi od
SUNCA
POGLEDA TOPL.GUBITAKA
OSVETQEWE POGLED
OSUN^AWE PROVETRAVAWE
BUKE
PROVALE
KLIME
2.1. OSVETQEWE I OSUN^AWE

JA^INA I RAVNOMERNOST OSVETQEWA ZAVISI:

ORIJENTACIJE OBJEKTA U ODNOSU NA STRANE SVETA
ZELENILA
KONFIGURACIJE TERENA
POLO@AJA SUSEDNIH OBJEKATA
POLO@AJA PROSTORIJE U SAMOM OBJEKTU
 2.2. PROVETRAVAWE

Prirodno provetravawe se bazira na dve

razli~ite fizi~ke pojave:
na razlici u temperaturi, odnosno razlici u
pritiscima izme|u spoqa{weg i unutra{weg
vazduha i
na dejstvu vetra.
Prirodno provetravawe vr{i}e se efikasnije
zimi zato {to je razlika u temperaturi izme|u
spoqa{weg i unutra{weg vazduha ve}a, dok je
leti, kada su temperature spoqa i unutra skoro
izjedna~ene, provetravawe neznatno.
 3.KONSTRUKTIVNI SKLOP PROZORA

HORIZONTALNA
PRE^KA

KRILO

DOPROZORNIK
 4. PODELE PROZORA

1. PO SKLOPU
2. PO SASTAVU
3. PO NA^INU POKRETAWA KRILA
4. PO MATERIJALU OD KOGA SU IZRA\ENA
5. PO OBLIKU
 4.1. PODELA PROZORA PO SKLOPU
(KONSTRUKCIJI KRILA)

1. JEDNOSTRUKI

SA JEDNIM OBI^NIM STAKLOM

SA TERMOIZOLACIONIM
STAKLOM

DVOSTRUKIM (4+12+4)

TROSTRUKIM (4+8+4+8+4)
2. DVOSTRUKI
SA RAZMAKNUTIM KRILIMA

UZANI RAZMAK KRILA

[IROKI RAZMAK KRILA

SA SPOJENIM KRILIMA
 4.2.PODELA PROZORA PO SASTAVU

A JEDNODELNI
B DVODELNI
V TRODELNI
G ^ETVORODELNI
D SPOJENI PROZORI

A B V G D
4.3 PODELA PROZORA PO NA^INU POKRETAWA KRILA

OBRTNI PROZORI oko krajwe horizontalne

ili vertikalne ose
oko sredwe horizontalne
ili vertikalne ose

KLIZNI PROZORI horizontalno ili vertikalno

OTKLOPNI PROZORI

KOMBINOVANI (obrtno-otklopni, klizno-otklopni..)

PROZORI KOJI SE NE OTVARAJU

 4.4 PODELA PROZORA PO MATERIJALU

DRVENI PROZORI PLASTI^NI PROZORI

METALNI PROZORI KOMBINOVANI

 4.5 PODELA PROZORA PO OBLIKU

PRAVOUGAONI KVADRATNI

OKRUGLI

TRAPEZNI LU^NI
POLO@AJ PROZORA NA FASADI

NA VERTIKALNOJ FASADNOJ RAVNI

NA KOSOJ KROVNOJ POVR[INI

KUPOLE I LANTERNE NA RAVNOM KROVU

KROVNI PROZORI
 5. ZASTORI I SENILA
Zastorima se nazivaju elementi u sklopu prozora koji zajedno
sa wim predstavqaju funkcionalnu i oblikovnu celinu.
Imaju za{titnu ulogu:

{tite od sun~evog zra~ewa i spre~avaju nepotrebne
toplotne dobitke u letwem periodu

zimi imaju ulogu za{tite od hladno}e
(toplotnih gubitaka iz prostorije)

{tite od atmosferskih uticaja (ki{e, snega, vetra)

{tite od buke, pogleda, provale

Senilima se nazivaju elementi u sklopu prozora ili fasade

koji slu`e za{titi prozora od sun~evog zra~ewa.
5.1. ZASTORI
VRSTE

• KAPCI
• ROLETNE
• MARKIZE I PERDE
• @ALUZINE- VENECIJANERI
• ZAVESE
5.1. ZASTORI
POLO@AJ

Polo`aj zastora u odnosu na prozor mo`e biti:

sa spoqne strane prozora: -roletne,

-kapci,
-venecijaneri;

izmeђu prozorskih krila

(kod dvostrukih prozora) -platnene roletne,
-venecijaneri,

sa unutra{we strane prozora - platnene roletne,

-venecijaneri,
-kapci.
5.2. SENILA

NEPOKRETNA SENILA puni horizontalni elementi:

nadstre{nice, balkoni

puni vertikalni elementi:

vertikalni panoi, zidovi lo|a,

nepokretne lamele–

POKRETNA SENILA pokretni vertikalni ili

horizontalni brisoleji
–
6. ODRE\IVAWE SMERA POKRETAWA KRILA
prema JUS-u U.A9.0A5 iz 1993godine

DESNO ZATVARAWE LEVO ZATVARAWE

 DVODELNI PROZOR
desno zavarawe

DVODELNI PROZOR
levo zatvarawe
Modularne veli~ine prozora

Po jugoslovenskim standardima industrijski proizvedeni

prozori moraju imati modularne veli~ine:
modularne {irine:
jednodelni: 6M 8M 9M 10M
jednodelni ili dvodelni: 12M 14M 15M
vi{edelni: 18M 21M 24M

modularne visine:
jednodelni: 6M 8M 12M 13M 14M
dvodelni ili vi{edelni: 15M 18M 21M

Modularne visine prozora uve}avaju se za unutra{wi

zastor: 1M platnena roletna
3M drvena eslinger roletna
Proizvodna veli~ina podrazumeva
spoqnu proizvedenu {irinu/visinu
prozora i od modularne je mawa za 1cm

Zidarska veli~ina otvora za ugradwu

prozora podrazumeva {irinu/visinu
prozora koja je od modularne ve}a za 1cm, a
odnosi se na korisnu veli~inu zidarskog
okvira (suvo ugra|ivawe) ili veli~inu
otvora u zidu (mokro ugra|ivawe).
NA^INI UGRADWE

Mokri postupak podrazumeva ugradwu prozora

pre malterisawa zida (ugradwa preko ~eli~nih
kotvi)

Suvi postupak podrazumeva ugradwu prozora

posle malterisawa zida i izvedenih molerskih
radova. Razlikujemo ugradwu preko:
slepog doprozornika
umetka
ZGRADARSTVO
\UKANOVI] QIQANA DIA

VRATA
VRATA
1.Pojam

Vrata predstavqaju konstrukciju u

otvoru spoqnog ili unutra{weg zida.
Razlikujemo:

spoqna (odvajaju spoqni od unutra{weg

prostora)
unutra{wa vrata (odvajaju prostoriju od
prostorije)
VRATA
2. Funkcije vrata

omogu}avaju komunikaciju (izme}u spoqnog i

unutra{weg prostora i izme|u prostorija)

spre~avaju komunikaciju (kada je to potrebno)

{tite od raznih uticaja (spoqa ili iznutra)

VRATA
3. Zahtevi

Spoqna vrata (ulazna, balkonska, gara`na)

nepropustqivosti spojeva
otpornosti na vlagu
fizi~ke sigurnosti (treba da budu ugra|ena
tako da se mogu zakqu~ati i da se zakqu~ana ne
mogu otvoriti i da odolevaju pritisku od 1000
Pa. Ako imaju zastakqene delove, oni moraju
biti obezbe|eni od provale)
Unutra{wa vrata

Pored uobi~ajenih zahteva (vizuelnog, zvu~nog

pregra|ivawa, provetravawa, osvetqewa)
nave{}emo i specijalne zahteve odvajawa
pojedinih prostora da bi se obezbedila:
zvu~na za{tita (gluve sobe)
protivpo`arna za{tita
toplotna za{tita (hladwa~e)
za{tita od raznih {tetnih uticaja (svetlost,
elektromagnetna i joniziraju}a zra~ewa,
gasovi)- hermeti~ka vrata
VRATA
4. Sklop vrata
Vrata se sastoje od dovratnika (okvira) i
krila. Dovratnik je nepokretni deo vrata koji
se utvr|uje za zid otvora. Krilo je pokretni deo
vrata ~ijim se pomerawem vrata otvaraju i
zatvaraju.
Ako postoji potreba da se prostorija osvetli
preko vrata, rade se vrata sa nadsvetlom, koje
je horizontalnom pre~kom odvojeno od krila
vrata.
NADSVETLO

KRILO

DOVRATNIK
VRATA
5. Veli~ina i polo`aj
Veli~ina vrata odre|uje se prema:

potrebama prolaza (broj i uslovqena brzina

prolaza). Minimalna veli~ina mora da
obezbedi ugodan i nesmetan prolaz kako qudi
tako i opreme

funkciji prostora

estetskim kriterijumima
VRATA
Svetla stolarska {irina jednokrilnih vrata u
stambenim zgradama:
115cm ulazna vrata u ku}u
90cm ulazna vrata u stan
80cm vrata na sobama
70cm kupatilo, vc, sporedne prostorije
60cm minimalna {irina vrata u stanu
Svetla stolarska {irina dvokrilnih vrata u
stambenim zgradama:
unutra{wa 120-170cm
spoqna kod ulaza u ku}u 140-220cm
Svetla visina unutra{wih vrata je minimalno 185cm a
optimalno 195-200cm.
VRATA
6. Podele vrata
prema broju krila (jednokrilna, dvokrilna,
vi{ekrilna)
prema vrsti materijala (drvena, metalna,
plasti~na, staklena, kombinovana)
prema konstrukciji dovratnika (okvirna,
kutijasta)
prema konstrukciji krila (okvirna, plo~asta)
prema na~inu pokretawa krila (obrtna,
klatno, klizna)
prema smeru zatvarawa (leva, desna)
Prema smeru zatvarawa krila po JUS-u:
JEDNOKRILNA

DESNA VRATA LEVA VRATA

Prema smeru zatvarawa krila po JUS-u:

DESNA VRATA

LEVA VRATA
VRATA po JUS-u
JUS-u

Unutra{wa vrata u stambenim objektima su

standardizovana kako bi se postigla u{teda u
materijalu, vremenu izrade i ugradwe. Standardom
su odre|ene dimenzije vrata, konstrukcija
dovratnika, na~in ugradwe i smer zatvarawa vrata.

Internacionalno usvojeni modul iznosi M=10cm.

Modularna mera predstavqa rastojawe izra`eno u

modulima izme|u dveju modularnih osa postavqenih
po {irini i visini.
 VRATA
Modularna {irina je razmak izme|u dve pomo}ne modularne ravni
koje prolaze sredinom spojnice izme|u dovratnika i okvira za
ugradwu (za suvi postupak ugradwe), odnosno kontaktnog zida (za
mokri postupak ugradwe).
Modularna visina
kod mokrog postupka ugradwe je razmak izme|u dve pomo}ne
modularne ravni koje prolaze sredinom spojnice izme|u nadvratnika
i dovratnika (u gorwem delu vrata) i sredinom spojnice izme|u
slepog praga okvira vrata i gorwe povr{ine me|uspratne
konstrukcije. [irina spojnice je 1cm.
kod suvog postupka ugradwe je razmak izme|u dve pomo}ne
modularne ravni koje prolaze sredinom spojnice izme|u slepog
okvira za ugradwu i dovratnika (u gorwem delu vrata) i sredinom
spojnice izme|u slepog praga okvira vrata i gorwe povr{ine
me|uspratne konstrukcije. [irina spojnice je 1cm.
Proizvodna veli~ina podrazumeva
{irinu/visinu vrata koja je od
modularne mawa za 1cm

Zidarska veli~ina otvora za

ugradwu vrata podrazumeva
{irinu/visinu vrata koja je od
modularne ve}a za 1cm, a odnosi se na
korisnu veli~inu zidarskog okvira
(suvo ugra|ivawe) ili veli~inu
otvora u zidu (mokro ugra|ivawe).
 Modularne veli~ine unutra{wih vrata

Po jugoslovenskim standardima industrijski

proizvedena vrata moraju imati modularne veli~ine i
to:
modularne {irine:jednokrilna
7M 8M 9M 10M 12M
dvokrilna
13M 18M 21M

modularne visine: 21M 24M 27M 30M

Klizna vrata mogu biti i ve}ih modularnih veli~ina, kao
i vrata posebne namene.
Uobi~ajena modularna visina unutra{wih vrata u
stanovima iznosi 21M. Modularna visina krila iznosi
200cm.
NA^INI UGRADWE
Mokri postupak podrazumeva
ugradwu dovratnika pre malterisawa
zida i postavqawa podne obloge.
Suvi postupak podrazumeva ugradwu
dovratnika posle malterisawa zida
i izvedenih molerskih radova.
Razlikujemo ugradwu preko:
slepog dovratnika
umetka