NAIZMENIČNE STRUJE

Osnovni pojmovi
Naizmenične struje i naponi su električne veličine koje tokom vremena menjaju smer.
Prema vremenskoj zavisnosti jačine struje, naizmenične struje se mogu podeliti na sledeći način:

Aperiodična naizmenična struja:

Prostoperiodična naizmenična struja: Složenoperiodična naizmenična struja:

Periodične naizmenične struje i naponi su periodično promenjive veličine, što znači da neke
određene vrednosti dobijaju periodično (naizmenično) u toku vremena, po čemu su i dobile naziv.
Najčešće korišćene su prostoperiodične naizmenične struje, odnosno električne struje kod kojih jačina
struje harmonijski osciluje i čiji je intenzitet opisan sinusnom ili kosinusnom funkcijom.
Sinusoidna elektromotorna sila, na osnovu Faradejevog zakona elektromagnetne indukcije, generiše
se u kalemu koji rotira u homogenom magnetnom polju.

1
 Princip rada alternatora

Principijalna šema generatora jednofazne naizmenične struje (alternatora) prikazana je na sledećoj

slici.

Gusto namotani pravougaoni kalem od N navojaka, čije su stranice dimenzija a i b, postavljen je u

homogeno magnetno polje indukcije B tako da je osa kalema 0-0 upravna na pravac polja. Krajevi kalema
vezani su za klizne prstenove P1 i P2 koji su koncentrično postavljeni na osovinu kalema i rotiraju zajedno
sa njom, ali su izolovani jedan od drugog i od osovine. Klizni kontakti, koji naležu na prstenove, povezuju
obrtni kalem sa spoljašnjim delom električnog kola.
Kada se kalem obrće oko svoje ose konstantnom ugaonom brzinom ω, u njemu se indukuje ems,
koja se može izračunati pomoću opšteg izraza:
dφ
e=− .
dt
r
U trenutku kada normala na ravan kalema n čini ugao α sa pravcem magnetnog polja, magnetni
fluks u jednom pravougaonom navojku jednak je:

φ = B ⋅ S ⋅ cos α ,

gde je S = a ⋅ b površina jednog navojka. Referentni smer obilaženja po konturi određen je

pravilom desne zavojnice u odnosu na usvojenu normalu. Brzina promene fluksa jednaka je:
dφ dα
= − B ⋅ S ⋅ sin α ⋅ ,
dt dt
dα
gde je = ω ugaona brzina obrtanja kalema.
dt
Ako se pretpostavi da je ugaona brzina konstantna i da je za t = 0 i α = 0 , može se pisati α = ω ⋅ t ,
pa je indukovana ems u jednom navojku jednaka:
dφ
eo = − = ω ⋅ B ⋅ S ⋅ sin ωt .
dt
Kalem ima N navojaka, koji su vezani na red, ukupna indukovana ems jednaka je:
e = N ⋅ eo = ω ⋅ N ⋅ B ⋅ S ⋅ sin ωt ,
odnosno, indukovana ems je prostoperiodična, sinusna funkcija vremena.

2
 U prethodnom izrazu, veličina
Em = ω ⋅ N ⋅ B ⋅ S
predstavlja amplitudu ems. Prema tome, trenutna vrednost ems može se napisati u obliku:
e = E m sin ωt .
Zavisnost indukovane ems od vremena prikazana je dijagramom na sledećoj slici.

Veličina
2π
T=
ω
predstavlja periodu prostoperiodične ems.

Prostoperiodične naizmenične veličine

Opšti izraz za intenzitet prostoperiodične struje, prema usvojenom referentnom smeru i početnom
trenutku, je:
i (t ) = I m sin (ωt + ϕ ) = I m sin (2πf ⋅ t + ϕ )
ili
i (t ) = 2 ⋅ I ⋅ sin (ωt + ϕ ) = 2 ⋅ I ⋅ sin (2πf ⋅ t + ϕ )
gde su: i - trenutna vrednost prostoperiodične struje
Im - maksimalna vrednost (amplituda) prostoperiodične struje (uvek pozitivna veličina),
I - efektivna vrednost prostoperiodične struje
ω - kružna učestanost prostoperiodične struje,
f - frekvencija prostoperiodične struje,
ω t + ϕ - faza prostoperiodične struje,
ϕ - faza prostoperiodične struje u trenutku t = 0 (početna faza struje).

Amplituda naizmenične struje (Im) - mera ekstremnih vrednosti veličine

3
 Učestanost ( f ) i kružna učestanost (ω ) - mera perioda ponavljanja promena

2π
Struja je periodična sa periodom T = .
ω
Važe sledeći odnosi: f = 2π ⋅ ω
1
T=
f

Početna faza ( ϕ o ) - pokazuje položaj sinusoide duž vremenske ose, u odnosu na referentni početni
trenutak posmatranja.

Ako dve naizmenične, prostoperiodične veličine nemaju istovremeno vrednost 0 i ekstremne

vrednosti, kaže se da nisu u fazi, da su fazno pomerene, odnosno da među njima postoji fazna razlika.
Za primer na slici, kaže se da struja i2 prethodi struji i1 za ugao ϕ, ili da struja i1 zaostaje za strujom
i2 za ugao ϕ.

Isto važi i za napone.

4
Primer 1. Odrediti trenutnu vrednost struje i u trenutku kada protekne vreme t = 0,002s od početka
posmatranja ove struje, koja se menja po zakonu i = I m sin (ω ⋅ t − ϕ ) , gde je Im = 200 A, f = 50 Hz,
ϕ = 45°.

i = I m ⋅ sin (2 πf ⋅ t − ϕ )
⎛ 180° ⎞
i t = 200 ⋅ sin ⎜ 2 π ⋅ 50 ⋅ 0,002 ⋅ − 45° ⎟ [A]
⎝ π ⎠
i t = 200 ⋅ sin (36° − 45°) [A]
i t = 200 ⋅ sin (− 9°) [A]
i t = −200 ⋅ 0,156 [A]
i t = −31.3 [A]

Primer 2. Odrediti amplitudu napona, ako se njegova promena u toku vremena može prestaviti izrazom
u = U m sin (ω ⋅ t + π 6 ) . Poznato je da je u = 200 V u trenutku t = 0.

⎛ π⎞
200 = U m ⋅ sin ⎜ ω ⋅ 0 + ⎟ [V]
⎝ 6⎠
200V 200V 200V
Um = = = = 400V
π sin 30° 0,5
sin
6
U m = 400V

Primer 3. Amplituda naizmenične elektromotorne, sile koja se menja po sinusnom zakonu, iznosi 85 A, a
njena učestanost 100 Hz. Odrediti trenutnu vrednost naizmenične elektromotorne sile nakon vremena
0,001 s od prolaska kroz nulu.

e = E m ⋅ sin (ω t + ϕ )

Može se pretpostaviti da je trenutak prolaska kroz nulu

t1 = 0 :

0 = E m ⋅ sin (ω ⋅ 0 + ϕ )

⇒ ϕ =0,
e = E m ⋅ sin ωt

Za t2 = 0,001 s dobija se: e 2 = E m ⋅ sin 2πf ⋅ t 2

e 2 = 85 ⋅ sin 2π ⋅ 100 ⋅ 0.001

180°
e 2 = 85 ⋅ sin 0.2π ⋅
π
e 2 = 85 ⋅ sin 36°
e 2 = 50V

5
Primer 4. Odrediti vremenski razmak između pojava maksimalnih vrednosti napona, koji se menjaju po
zakonima: u1 = U 1m sin (ω ⋅ t + 15°) i u 2 = U 2m sin (ω ⋅ t − 30°) ako je frekvencija f = 50 Hz.

u1 dostiže maksimum za: u2 dostiže maksimum za:

sin (ω ⋅ t1 + 15°) = 1 sin (ω ⋅ t 2 − 30°) = 1
⎛ π ⎞ ⎛ π⎞
sin ⎜ ω ⋅ t1 + ⎟ = 1 sin ⎜ ω ⋅ t 2 − ⎟ = 1
⎝ 12 ⎠ ⎝ 6⎠
π π π π
ω ⋅ t1 + = ω ⋅t2 − =
12 2 6 2
5π 2π
ω ⋅ t1 = ω ⋅t2 =
12 3
5π 2π
2πf ⋅ t1 = 2πf ⋅ t 2 =
12 3
5 1
t1 = s t2 = s
1200 150
t1 = 0.00417s t 2 = 0.00668s

∆t = t 2 − t1 = 0.00251s

6
 Efektivna i srednja vrednost naizmenične struje
Naizmenična struja menja smer i veličinu, te je teško praktično izmeriti njenu vrednost u ma kojem
trenutku. Međutim, njeno dejstvo se može uporediti sa dejstvom jednosmerne struje. Najprostije je
uporediti njihovo toplotno dejstvo. Naime, naizmenična struja proizvodi određenu količinu toplote za
određeno vreme, za isto vreme istu količinu toplote proizvodi određena jednosmerna struja, u istom
otporniku. Zato se uvodi efektivna vrednost naizmenične struje i to kao veličina one jednosmerne struje
koja u određenom vremenskom intervalu razvije istu količinu toplote kao i posmatrana naizmenična struja
u istom otporniku.
Ukoliko se usvoji da je to vreme jedan period i označi ta jednosmerna struja sa I, onda je količina
toplote razvijene u kolu otpornosti R jednaka:

Q = R ⋅ I 2 ⋅T . (1)

Naizmenična struja, u vremenskom elementu dt, razvija količinu toplote:

dQ = R ⋅ i (t ) 2 ⋅ dt ,

a za period T koičina toplote

∫
Q = R ⋅ i (t ) 2 dt . (2)
0

Izjednačavanjem (1) i (2) za efektivnu vrednost prostoperiodične naizmenične struje dobija se:

T
1
∫
2
I = i (t ) 2 dt .
T
0
odnosno:
T
1
I2 =
T ∫
I m 2 ⋅ sin 2 ωtdt
0

Im2
T
1 − cos 2ωt
I2 =
T ∫ 2
dt
0
2 T
I m ⎛ sin 2ωt ⎞
I2 = ⎜t − ⎟
2T ⎝ 2ω ⎠ 0
2
Im ⎛ sin 2ωT ⎞
I2 = ⎜T − ⎟
2T ⎝ 2ω ⎠
2 Im2 Im2
I = − sin 4π
2 4ωT
2 Im2
I =
2
Efektivna vrednost sinusne naizmenične struje, prema tome, je:

Im
I= = 0.707 ⋅ I m
2
Em Um
Na sličan način uvode se efektivne vrednosti elektromotorne sile: E = i napona U = .
2 2

7
 Osim efektivne vrednosti, definiše se i srednja vrednost naizmenične struje, na osnovu količine
elektriciteta koja protekne kroz poprečni presek provodnika pri prolasku naizmenične struje
q = i ⋅t .
Za određeni vremenski interval čiji je početak označen sa t1, a kraj sa t2, ukupna količina
elektriciteta jednaka je:
t2

∫
Q = i (t ) dt
t1

odnosno, srednja vrednost struje definiše se na sledeći način:

t2
1
I SR =
t 2 − t1 ∫
i (t )dt .
t1

Srednja vrednost sinusne struje za jedan određeni vremenski period može se definisati kao ona
vrednost jednosmerne struje, pri kojoj kroz presek provodnika, u definisanom vremenskom intervalu,
protekne ista količina elektriciteta kao i pri odgovarajućoj naizmeničnoj struji, čija je to srednja vrednost.
Ako je struja, ili naizmenična veličina uopšte, sinusna funkcija vremena, za vreme jedne
poluperiode kroz presek provodnika protekne određena količina elektriciteta u jednom smeru, za vreme
sledeće poluperiode ista tolika količina elektriciteta u suprotnom smeru, pa je i otuda srednja vrednost
prostoperiodične struje u toku cele periode jednaka nuli. Zbog toga se kod sinusnih i periodičnih funkcija
srednja vrednost obično definiše za vreme poluperiode, odnosno:
T 2
1
I SR =
T 2 ∫ i(t ) ⋅ dt .
0

U slučaju sinusne zavisnosti od vremena biće

T 2
2
I SR =
T ∫ I m sin ω ⋅ dt
0
T 2
2I
I SR = − m cos ωt
Tω 0

2
I SR = I m ≅ 0.637 ⋅ I m
π

Dobijena vrednost je nešto manja od efektivne vrednosti, odnosno:

I SR ≅ 0.9 ⋅ I

Prema navedenoj definiciji, jasno je da je površina pravougaonika osnove T/2 i visine ISR jednaka
površini između sinusoide i dela apscisne ose od 0 do T/2.

8
Primer 1. Izračunati efektivnu i srednju vrednost talasnog oblika prikazanog na slici.

0 ÷δ x(t ) = k ⋅ t
Amax
k = tgα =
δ
Amax
x(t ) = ⋅t
δ

⎧ Amax
⎪ δ ⋅t 0<t <δ
⎪
x(t ) = ⎨ Amax δ < t < d +δ
⎪ 0 d +δ < t < T
⎪
⎩
T
1
Aef =
T ∫
x(t ) 2 dt
0
T
1
Aef 2 =
T ∫
x(t ) 2 dt
0
δ d +δ
1 ⎧⎪ ⎛ Amax ⎞ ⎫⎪
2
Aef 2 = ⎨
T⎪ ⎝ δ
⎜ ∫ t ⎟
⎠
dt + ∫ Amax 2 dt ⎬
⎪⎭
⎩0 δ
⎧ 2 δ ⎫
1 ⎪ Amax t 3 d +δ ⎪
Aef 2 = ⎨( 2 ⋅ ) + ( Amax 2 ⋅ t ) ⎬
T⎪ δ 3 δ
⎪⎭
⎩ 0

1 ⎪⎧ A ⎫⎪
2
δ3
Aef 2 = ⎨ max 2
⋅ + Amax 2 ⋅ (d + δ ) − Amax 2 ⋅ δ ⎬
T ⎪⎩ δ 3 ⎪⎭
1 ⎛δ ⎞
Aef 2 = Amax 2 ⎜ + d ⎟
T ⎝3 ⎠

δ + 3d δ + 3d
Aef 2 = Amax 2 ⋅ ⇒ Aef = Amax
3T 3T

δ d +δ
1 ⎡ Amax ⎤
Asr = ⎢
T⎢ δ ∫ ∫
tdt + Amax dt ⎥
⎥⎦
⎣0 δ
⎡ δ ⎤
1 ⎢ Amax t 2 d +δ ⎥
Asr = ( ⋅ ) + ( Amax ⋅ t ) δ
T⎢ δ 2 ⎥
⎣ 0 ⎦
A ⎡1 δ 2 ⎤
Asr = max ⎢ ⋅ + (d + δ − δ )⎥
T ⎢⎣ δ 2 ⎥⎦
A ⎡1 δ 2 ⎤
Asr = max ⎢ ⋅ + (δ + d − δ )⎥
T ⎣⎢ δ 2 ⎦⎥
Amax ⎡δ ⎤ δ + 2d
Asr = ⎢2 + d⎥ ⇒ Asr = Amax
T ⎣ ⎦ 2T

9
Primer 2. Odrediti efektivnu i srednju vrednost trougaonog talasnog oblika prikazanog na slici.

x(t ) = k ⋅ t + n ⎫
⎪ Amax
x(0) = Amax ⎬ x(t ) = − ⋅ t + Amax , 0 < t < T
⎪ T
x(T ) = 0 ⎭

T
1
∫ x(t )
2
Aef = dt
T
0
T
1
Aef 2 =
T ∫
x(t ) 2 dt
0
T 2
1 ⎛ Amax ⎞
∫
2
Aef = ⎜− t + Amax ⎟ dt
T ⎝ T ⎠
0

Amax 2
T
⎛ t2 t ⎞
Aef 2 =
T ∫⎜
⎜T2
− 2
T
+ 1 ⎟dt
⎟
0⎝ ⎠
T
A 2 ⎛ t3 t2 ⎞
Aef 2
= max ⎜ 2 − 2 + t⎟
T ⎜⎝ 3T 2T ⎟
⎠ 0

Amax 2 ⎛ T 3
T ⎞2
Aef 2 = ⎜ −2 +T ⎟
T ⎜ 3T 2 2T ⎟
⎝ ⎠
Amax 2 ⎛T ⎞
Aef 2 = ⎜ −T +T ⎟
T ⎝ 3 ⎠

Amax 2 T Amax
Aef 2 = ⋅ ⇒ Aef =
T 3 3

T
1
Asr =
T ∫ f (t )dt
0
T
1 ⎛ Amax ⎞
Asr = ∫
T ⎝
⎜−
T
t + Amax ⎟dt
⎠
o
T
Amax ⎛ t ⎞
Asr =
T ⎝ T ⎠∫
⎜ − + 1⎟dt
o
T
A ⎛ t2 ⎞
Asr = max ⎜− + t⎟
T ⎜ 2T ⎟
⎝ ⎠ 0

Amax ⎛ T2 ⎞
Asr = ⎜− +T ⎟
T ⎜ 2T ⎟
⎝ ⎠
Amax T Amax
Asr = ⋅ ⇒ Asr =
T 2 2

10
Primer 3. Odrediti efektivnu i srednju vrednost pravougaonog talasnog oblika prikazanog na slici.

⎧A nT < t < nT + T1 , n = 0,1,2,3,...

x(t ) = ⎨ max
⎩ 0 nT + T1 < t < ( n + 1)T , n = 0,1,2,3,...

T1
1
∫ x(t )
2
Aef = dt
T
0
T1
1
∫ Amax
2 2
Aef = dt
T
0
2 1 T1
Aef = Amax 2 ⋅ t
T 0
T
Aef 2 = Amax 2 ⋅ 1
T

T1
Aef = Amax ⋅
T

T1
1
Asr =
T ∫ f (t )dt
0
T1
1
Asr =
T ∫ Amax dt
o

T1
Asr = Amax ⋅
T

11
Primer 4. Izračunati efektivnu i srednju vrednost dela sinusoide.

⎧A sin 2πft t1 ≤ t ≤ t 2 ,
x(t ) = ⎨ max
⎩ 0 za ostale vrednosti t

T T1 1 T1
t1 = − ⇒ t1 = −
4 2 4f 2
T T 1 T1
t2 = + 1 ⇒ t2 = +
4 2 4f 2

T
1
Aef 2 =
T ∫
x(t ) 2 dt
0
t2
1 1 − cos 2α
Aef 2 = ∫ Amax
2
⋅ sin 2 2πft ⋅ dt , sin 2 α =
T 2
t1

t2
Amax 2 1 − cos 4πft
Aef 2 =
T ∫ 2
dt
t1

t2
2 A 2 ⎛ t 1 sin 4πft ⎞
Aef = max ⎜⎜ − ⋅ ⎟⎟
T ⎝ 2 2 4πf ⎠ t1

Amax 2 ⎛ t 2 t1 sin 4πft 2 sin 4πft1 ⎞

Aef 2 = ⎜⎜ − − + ⎟
T ⎝2 2 4πf 4πf ⎟⎠

Amax 2 ⎧⎪ 1 T1 1 T1 1 ⎡ ⎛ 1 T ⎞ ⎛ 1 T1 ⎞⎤ ⎫⎪
Aef 2 = ⎨ + − + − ⎢sin 4πf ⎜⎜ + 1 ⎟⎟ − sin 4πf ⎜⎜ − ⎟⎟⎥ ⎬
T ⎪⎩ 8 f 4 8f 4 8πf ⎣ ⎝4f 2⎠ ⎝4f 2 ⎠⎦ ⎪⎭

Amax 2 ⎧ T1
Aef 2
= ⎨ −
1
[sin(π + 2πfT1 ] − sin(π − 2πfT1 ⎫⎬ sin(π + α ) = − sin α
T ⎩ 2 8πf ⎭
sin(π − α ) = sin α
2
Amax ⎧⎪ T1 1 ⎡ ⎛ T1 ⎞ ⎛ T1 ⎞⎤ ⎫⎪
Aef 2 = ⎨ − ⎢− sin ⎜ 2π ⎟ − sin ⎜ 2π ⎟⎥ ⎬
T ⎪⎩ 2 8πf ⎣ ⎝ T ⎠ ⎝ T ⎠⎦ ⎪⎭

⎧ ⎛ T ⎞⎫
2 ⎪ 2 ⋅ sin ⎜ 2π 1 ⎟ ⎪
Amax ⎪ T1 ⎝ T ⎠⎪
Aef 2 = ⎨ + ⎬
T ⎪2 1 ⎪
8π
⎪⎩ T ⎪⎭

⎡ ⎛ T ⎞⎤
⎢ sin ⎜ 2π 1 ⎟ ⎥
Aef 2
T
= Amax 2 ⎢ 1 + ⎝ T ⎠⎥
⎢ 2T 4π ⎥
⎢ ⎥
⎣ ⎦

12
 ⎡ T1 ⎛ T ⎞⎤
⎢ 2π + sin ⎜ 2π 1 ⎟ ⎥
Aef 2 = Amax 2 ⎢
T ⎝ T ⎠⎥
⎢ 4π ⎥
⎢ ⎥
⎣ ⎦

⎛ T ⎞ T
sin ⎜ 2π 1 ⎟ + 2π 1
Aef = Amax ⎝ T ⎠ T
4π

T
1
Asr =
T ∫ f (t )dt
0
t2
1
Asr =
T ∫ Amax ⋅ sin 2πft ⋅ dt
t1

t2
A ⎛ cos 2πft ⎞
Asr = max ⎜⎜ − ⎟
T ⎝ 2πf ⎟⎠ t1

Amax ⎧ ⎛ 1 T1 ⎞ ⎛ 1 T1 ⎞⎫
Asr = ⎨− cos 2πf ⎜⎜ + ⎟⎟ + cos 2πf ⎜⎜ − ⎟⎟⎬
2π ⎩ ⎝4f 2⎠ ⎝4f 2 ⎠⎭

Amax ⎧ ⎛π T1 ⎞ ⎛π T1 ⎞⎫
Asr = ⎨− cos⎜ + π ⎟ + cos⎜ − π ⎟⎬
2π ⎩ ⎝2 2⎠ ⎝2 2 ⎠⎭
Amax ⎡ ⎛ T1 ⎞ ⎛ T1 ⎞⎤
Asr = ⎢sin ⎜ π ⎟ + sin ⎜ π ⎟⎥
2π ⎣ ⎝ 2⎠ ⎝ 2 ⎠⎦
Amax ⎛ T ⎞
Asr = ⋅ sin ⎜ π 1 ⎟
π ⎝ 2⎠

13
 Opisivanje prostoperiodičnih veličina

Prostoperiodičnu veličinu određuju sledeći parametri:

ƒ amplituda (efektivna vrednost),
ƒ učestanost (kružna učestanost) i
ƒ početna faza.
U kolima prostoperiodične struje sve veličine imaju istu frekvenciju, odnosno, svaka naizmenična
prostoperiodična veličina opisana je sa dva parametra:
1. amplitudom (efektivnom vrednošću) i
2. početnom fazom.
Metode opisivanja naizmeničnih veličina:
o vremensko (trigonometrijsko),
o fazorsko (geometrijsko) i
o kompleksno (aritmetičko).

Vremensko opisivanje prostoperiodičnih veličina podrazumeva analitički prikaz trigonometrijskim

funkcijama. Kao primer nedostatka primene ove metode u opštem slučaju može poslužiti sabiranje dve
prostoperiodične struje (Kirhofovi zakoni):
i1 (t ) = I 1m ⋅ sin (ω ⋅ t + ϕ1 )
i 2 (t ) = I 2m ⋅ sin (ω ⋅ t + ϕ 2 )
i (t ) = i1 (t ) + i 2 (t )
i (t ) = I 1m ⋅ sin (ω ⋅ t + ϕ1 ) + I 2m ⋅ sin (ω ⋅ t + ϕ 2 ) =
= I 1m [sin ωt cos ϕ1 + cos ωt sin ϕ1 ] + I 2m [sin ωt cos ϕ 2 + cos ωt sin ϕ 2 ] =
= sin ωt ⋅ [ I 1m cos ϕ1 + I 2m cos ϕ 2 ] + cos ωt ⋅ [ I 1m sin ϕ1 + I 2m sin ϕ 2 ]

Fazorsko opisivanje prostoperiodičnih veličina podrazumeva geometrijski prikaz vektorima. U

sfernom koordinatnom sistemu, svakoj naizmeničnoj veličini može se jednoznačno pridružiti jedan vektor
(fazor) čiji je intenzitet određen efektivnom vredošću prostoperiodične veličine, a čiji je položaj u odnosu
na referentnu osu određen početnom fazom te veličine.
U ovom slučaju, rešavanje složenimh kola
naizmenične struje svodi se na svodi se na crtanje i
rešavanje fazorskog dijagrama. (Na primer, sabiranje dve
prostoperiodične veličine svodi se na sabiranje dva
vektora)

Kompleksno opisivanje prostoperiodičnih

veličina svodi se na prikaz fazora kompleksnim
brojevima. Svaki fazor u koordinatnom sistemu
predstavlja se dvema svojim koordinatama,
realnom i imaginarnom.

I = Ix + j ⋅ Iy

I = I cos ϕ + j ⋅ I sin ϕ

14
 Prosto kolo sa termogenom otpornšću R

Prosto kolo naizmenične struje sastoji se od izvora naizmenične električne struje i jednog potrošača.
Neka je potrošač termogena omska otpornost R.

i = I m sin(ωt + θ )
u = R⋅i
u = R ⋅ I m sin(ωt + θ ) (1)
u = U m ⋅ sin(ωt + θ + ϕ ) (2)
Upoređivanjem izraza, za efektivnu vrednost napona U i za faznu razliku napona i struje ϕ (ugao za
koji fazor napona prednjači u odnosu na struju) dobija se, respektivno:
Um = R ⋅ Im / 2
U = R⋅I

ϕ =0 NAPON I STRUJA SU U FAZI

Vremenski dijagram:

Fazorski dijagram:

15
 Prosto kolo sa kalemom induktivnosti L

Neka se prosto kolo naizmenične struje sastoji od izvora naizmenične električne struje i kalema
induktivnosti L.

i = I m sin(ωt + θ )
diL
uL = L
dt
d ( I m sin(ωt + θ ))
u = L⋅
dt
u = L ⋅ ω ⋅ cos(ωt + θ )
π
u = ωL ⋅ sin(ωt + θ + ) (1)
2
u = U m ⋅ sin(ωt + θ + ϕ ) (2)

U m = ωL ⋅ I m / 2

U = XL ⋅ I XL = ω ⋅L

ϕ = 90° NAPON PREDNJAČI U ODNOSU NA STRUJU ZA 90°

Vremenski dijagram:

Fazorski dijagram:

16
 Prosto kolo sa kondenzatorom kapacitivnosti C

Neka se prosto kolo naizmenične struje sastoji od izvora naizmenične električne struje i konenzatora
kapacitivnosti C.

i = I m sin(ωt + θ )
t
du 1
iC = C C
dt
⇒ uC =
C ∫
idt
0
t
1
uC =
C ∫
I m sin(ωt + θ ) dt
0

1 1 1 π
uC = ⋅ (− cos(ωt + θ )) = ⋅ sin(ωt + θ − ) (1)
C ω ωC 2
u = U m ⋅ sin(ωt + θ + ϕ ) (2)

1
Um = ⋅I / 2
ωC m
1
U = XC ⋅ I XC =
ω ⋅C

ϕ = −90° NAPON ZAOSTAJE U ODNOSU NA STRUJU ZA 90°

Vremenski dijagram:

Fazorski dijagram:

17
Veze između napona i struje potrošača u prostim kolima naizmenične struje:

Vrsta elementa Trenutne vrednosti Efektivne vrednosti Fazni stav

R u = R ⋅i U = R⋅I ϕ =0

di U = XL ⋅ I
L u=L ϕ = 90°
dt XL = ω ⋅L

U = XC ⋅ I
du
C i=C 1 ϕ = −90°
dt XC =
ω ⋅C

18