ПАТРИК СЕРИО

СТРУКТУРА
И
ТОТАЛИТЕТ
Интелектуално порекло структурализма
y средњој и источној Европи

Превеле с француског : f
ДУШАНКА ТОЧАНАЦ МИЛИВОЈЕВ ( I и II део)
СНЕЖАНА ГУДУРИЋ ( III и IV део, закључак и додатак)

ИЗДАВАЧКА КЊИЖАРНИЦА ЗОРАНА СТОЈАНОВИЋА

СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ • НОВИ САД
2009
 САДРЖАЈ
Увод............................................................................... 5
Новина и промена мишљења о пореклу
структуралистичког покрета.................................... 6
Три научна лика...................................................... 10
«Сугестије саИстока»............................................. 13
О традицијама.........................................................17
Комплементарност.............................................. 19
Први део
СТАЊЕ МЕСТА
Прва глава.................................................................... 25
Питање граница......................................................25
Границе y времену:
Да ли ce мења парадигма y лингвистици?...............25
Границе y простору
Руска наука и европска наука, идентичност
или различитост?...................................................29
Границе између науке и идеологије
Предмет упоредне епистемологије..........................40
Елиса са двоструким смером кретања ................. 41
Друга глава.................................................................. 45
Евроазијски покрет................................................. 45
Институционална и политичка историја покрета... 49
Доктрина, општи приказ......................................... 55
Непостојеће границе, замишљење границе.............84

483
 Други део
ЗАТВАРАЊЕ !
!/Ј
Трећаглава .................................................................Ш!
Простор као чињеница...........................................111
Метафора уљане мрље.......................................... 134
Четврта глава..............................................................159
Континуитет и дисконтинуитет............................ 159
Затварање...............................................................161
Grunsprache............................................................ 163
Немогуће затварање............................................... 173
Синтеза или поглед уназад?.................................. 192
Теорија преклапања............................................... 192
Где почињу и где ce завршавају ствари?................ 198
Пета глава...................................................................200
Еволуционизам или дифузионизам?.....................200
Маризам................................................................202
Приближавање наизглед супротстављених
теорија...................................................................206
Филозофске категорије..........................................209
Загонетка сличности.............................................234
Трећи део
ПРИРОДА
Шеста глава................................................................ 243
О афинитетима......................................................243
О два вида сличности............................................246
Незгодна двосмисленост: стечене или урођене
сличности y лингвистици..................................... 260
Седма глава................................................................ 274
Биолошки модел.................................... 274
Телеологија или узрочност.............. 275
Номогенеза или случајност?..................................279
t Узајамна приближавања или разилажења?...........289
Органска метафора............................................... 297
Осма глава..................................................................300
Место развоја: неодређен предмет?.......................301
Метода „повезивања“ ............................................ 313
Ред и склад............................................................ 327

484
 Периодични систем...............................................353
Четврти део
НАУКА
Девета глава............................................................... 359
Персонологија и синтеза наука............,............... 359
Синтетичка наука..................................................359
Аналитичка и синтетичка наука........................... 366
Персонологија (Персонологил).............................. 383
Десета глава................................................................ 394
Холизам. Шта je то целина?....................................... 394
С друге стране огледала.........................................394
Позитивизам и холизам......................................... 396
Питање натурализма.............................................403
Дат предмет / створен предмет............................. 424
Структура или тоталитет..................................... 427
Закључак.....................................................................435
Додатак....................................................................... 445
Начела лингвистичке географије, њихова примена
и њихов однос према етнографској географији на
словенском простору............................................ 445
Библиографија............................................................449

485
 УВОД

Јасан простор науке није баш

толико јасан колико изгледа.

(G. Gusdorf, Le romantisme, т. 2,

Paris, Payot, 1993, стр. 365).

Двадестих година, y то послератно време које

обилује толиким револуцијама y уметности, y на-
уци или y политици, y то време када je било заврше-
но са рововима и клањима, и када ce свако осећао,
какоje то Г. Аполинер писао, »уморан од тог старог
света«, Р. Јакобсон и Н. Трубецкој су обзнаниди, за
оне који су хтели да сазнају нешто о новим времени-
ма y науци, нову организацију знања. Штавише, они
су тврдили да то ново знање има локално порекло:
»руску науку«. Ова књига посвећена је.,испитивању
њихових тврђења.

5
 НОВИНА И ПРОМЕНА МИШЉЕЊА О ПОРЕКЛУ
СТРУКТУРАЛИСТИЧКОГ ПОКРЕТА

Одакле долази научна новина? По чему ce она

познаје? Да ли je било ново то што су говорили
Јакобсон и Трубецкој? Да ли je структурализам
Прашког кружока направио раскид са оним што
му je претходило? Да ли постоје инструменти
којима би ce измерио значај тог захвата? Да ли
су Јакобсон и Трубецкој нарушили континуитет
научног казивања? Или, пак, новину тог казивања
треба одмеравати према просторној и културној
дистанци која одваја Русију од западне Европе,
или према специфичној улози Прага као раскршћа
културних утицаја y срцу Европе?1 Ако проблем
одређивања јасних временских граница између
парадигми оставља без ефекта употребу овог
појма y лингвистици, шта je онда са просторним
границама онога што би могло y првом приступу
да ce назове научним културама? Питање граница
предмета које стварамо биће централно питање ове
расправе.
Али, ако ce наука може делити на локалне
епистеме, ако je толико зависна од националних
култура, може ли она уопште да буде наука? Ова-
ква питања ce не постављају на »Западу« крајем
XX века. Међутим, за ову двојицу лингвиста, који
су једнбдушно слављени као универзални научни-
ци због њиховог доприноса науци о језику, питање
локалних епистема, tokom двадесетих и тридесетих
година, није било безначајно. Напротив, оно je било

1 О интеркултуралности као посебној компоненти праш-

ког амбијента y периоду између два рата, cf. Reynaud, 1990.

6
 y центру њихове делатности. Стога, морамо да при-
хватимо да термин »запад«, макар само y историји
наука, треба да буде дефинисан, да он није почетна
тачка, да ћемо морати да ишчепркамо претпоставке
о његовом постојању, почев од једног алтернатив-
ног схватања, оног руског, који прокламује супрот-
ност између истока и запада. Тиме наш рад постаје
заправо размишљање о Европи; на упорно питање
бројних руских интелектуалаца: »Да ли je Русија y
Европи«, покушаћемо да дамо одговор на основу
историје наука.
Теза које ћемо ce овде држати нема ничег ре-
волуционарног. Покушаћемо да сазнамо да ли je y
текстовима Трубецкоја и Јакобсона »органско« си-
ноним за »структурално«, да ли je њихова непре-
стана употреба речи »организам« метафора или пак
указује на неку биологистичку мисао. Потребно
je да покажемо генезу, болно рађање једног појма,
појма структура, почев од једног другог, роман-
тичарског појма целина, преко трећег: организам, y
прашком структурализму, посебно код његових чу-
вених руских представника. Пратићемо тако лагано
претакање једног појмовног света y други, упркос
експлицитним изјавама о раскиду многих протаго-
ниста структурализма тог доба. Међутим, научна
»модерност« није ствар изјава, она ce не одражава
као таква y свести савременика. Тврдити да постоји
раскид не значи да je раскид направљен. Структу-
ралистичка револуција која je извршена y Прагу
између два рата није тако радикални епистемолош-
ки раскид као што ce мислило да она представља.
Двадесетих и тридесетих година прошлог века
појављују ce изданци споре и тешке промене орга-

7
ницистичке метафоре y структурализам. Taj тре-
нутак промене после кога ce све захуктава, тај пој-
мовни апарат који сазрева, тај тренутак нестабилне
равнотеже као када ce y циркусу са висине велике
осмице крене y спуштање, биће изучаван овде.

Да појам структура произлази из појма орга-

низам, то није нова идеја, њу су истицали још Ка-
сирер 2 и Кернер3. Овде ћемо ce посветити посебно
проблему источно-европских извора који говоре о
повезивању ових појмова.
Никада неће бити довољно понављати коли-
ко су то време, време између два рата, и то место,
средња и источна Европа, од значаја за историју
друштвених наука, када ce има y виду недовољно
знање франкофоног света о томе. Тако, према Фран-
соа Досу (François Dosse, 1991), Историја структу-
рализма je историја париских интелектуалаца из
педесетих и седамдесетих година; a за Универзал-
ну филозофску енциклопедију (1990), »структурали-
стички покрет je покрет мисли који je доживео свој
врхунац y Француској шездесетих година4«.
To je разлог што ћемо инсистирати на промени
y схватању порекла структуралистичког покрета:
структурализам није само Париз из шездесетих го-
дина. To je и, двадестих и тридесетих година, један
maelstrom између Прага и Беча, y коме ce метафоре
селе из једне науке y другу, углавном из географије

2 Cassirer, 1945.
3 Koerner, 19766, стр. 701
4 Encyclopédie philosophique universelle, Philosophie géné­
rale, T. 2, Paris, PUF, стр. 2468.

8
и биологије y лингвистику, то je и преузимање и
ново тумачење старе расправе између просвети-
тељства и романтизма, то je игра проналазака и
заблуда, када ce немачки идеализам и неоплатони-
зам тумаче од стране руских научника емиграна-
та који, суочени са дестабилизирајућим модерним
идејама, трагају за својим идентитетом, a y себи
носе оно што ce звало »руска наука«. To je један ин-
телектуални свет из времена између два рата када
филозофски појам тоталитет има двосмислени и
контрадикторни однос са идеолошким појмом тота-
литаризам, y коме je питање затварања и отварања
система, култура и наука, било постављано истов-
ремено са питањем односа индивидуе и колекти-
витета. Појам структуре, y његовој вези са појмом
целина, подстакло je онтолошка питања о колектив-
ним ентитетима, размишљања о филозофији исто-
рије и детерминизму усред периода кризе колико
хуманистичких толико и научних вредности. Зато
позивамо да ce овде пажљиво прочитају текстови
који ce често наводе a ретко читају: они би требало
да омогуће да ce дћ ново тумачење не само времена
о коме говоримо, не само односа науке и идеологије,
науке и »научних култура«, већ и тумачење самог
предмета лингвистике: језик сагледан као »систем«,
или »структура«.
Ова књига саздана je на једном размишљању
које je подстакнуто дугим дружењем са светом који
припада хуманистичким и друштвеним наукама y
Русији. Заиста, истрајавање на упоређиваљу произ-
лази из праксе, из непрекидног сучељавања са твр-
дњама које су руске колеге толико пута понављале о
релативизму научних теорија. Откуд тај лајтмотив

9
y неким интелектуалним руским срединама: »Ви
не можете да нас разумете«? И то да je традиција,
појам који говори о локалној епистемолошкој спе-
цифичности, националној, дубоко усађен y Русији
y области хуманистичких наука, a посебно y линг-
вистици. Треба ce, дакле, упустити y размрсивање
једног замршеног предмета : толико пута понавља-
ног тврђења y Русији о постојању једне културно ло-
кализоване епистеме.

ТРИ НАУЧНА ЛИКА

Да бисмо приступили овим питањима, прика-

заћемо овде односе између лингвиста и предмета
њихових изучавања y периоду »између два рата«,
који je тако близак и тако далек, y периоду y коме
ce помаљала структурална лингвистика, y коме ce
рађала и постверсајска Европа, a и бољшевичка ре-
волуција, дакле, y кључном периоду за интелиген-
цију садашње Европе.
Период између два рата je период кризе вред-
ности западне цивилизације (cf. О. Spengler), посеб-
но демократије и тражења других решења, других
облика друштвене организације (различитих то-
талитаризама и идеје о »препороду« и »новом чо-
веку«). To je кључни период y историји наука обе-
лежен рушењем позитивизма као доминантног мо-
дела, трагањима и веома значајним открићима, од
теорије релативитета до учења о несвесном, и од
појма модела до појма структуре.
Постоји ли нека случајна веза између тог низа
дискурзивних догађања наизглед потпуно различи-

10
тих? Управо y Прашком лингвистичком кружоку,
међу људима колико загонетним толико и симбо-
личним за ово време, мислим да ce може наћи по-
четак за одговор на та питања, код три руска емиг-
ранта, три сјајна интелектуалца исте генерације5.
Први je Николај Сергејевич Трубецкој6 (Нико-
лаи Сергеевич Трубецкои 1890-1938), »принц про-
фесор«, који je на Западу познат углавном као лин-
гвиста, али који je истовремено са својим лингвис-
тичким истраживањима развијао врло интензивне
активности y областима које су имале необичне на-
зиве: историософија, културологија, персонологија,
све усмерене ка политичкој, културној и филозоф-
ској доктрини која ce сматрала целовитом: »евро-
азијатизам«. •
Ha први поглед Трубецкој je пардоксална лич-
ност. Иако избеглица y Бечу, он je проповедао ог-
ромну мржњу према »романско-германским« на-
родима. Иако структуралиста, он je говорио о кул-
турама као о »органским целинама«. Иако жртва
бољшевика и гестапоа, презирао je демократију a
очекивао много од земаља y којима je једна једина
партија нудила представу о народу и нацији (фа-
шистичка Италија и совјетска Русија). Kao одани
руски патриота дизао je y небеса татарски јарам.
Поборник релативизма и присташа поштовања свих

5 Један други “Рус из Прага” С. Карцевскиј, осим учешћа

y »Тезама из 1929« , није имао значајну улогу y Прашком
лингвистичком кружоку. Место које му je дао Трубецкој y
својој кореспонденцији веома je скромно.
6 У чланцима објављеним на француском језику Трубецкој
ce потписивао “Troubetzkoy”, a “Trubetzkoy” y оним објављи-
ваним на немачком.

11
култура, оспоравао je Украјинцима право на језик
сопствене културе.
Многи су ce питали, y више наврата, y којој
мери постоји однос између та два вида Трубецкојеве
делатности7, мада ce сам Трубецкој од тога изричи-
то ограђивао8. Проучавањем те повезаности могли
бисмо сазнати да ли заиста постоји »западна мисао«
y лингвистици и да ли je »руска мисао« њен део, да
ли постоји, y разним варијантама структурализма,
једна »источно-европска«9 компонента, један струк-
турализам који као аргуменат истиче затварање
система (у Русији), и један други који ce служи само
апстракцијама (на »Западу«),
Роман Осипович Јакобсон (Роман Осипович
Лкобсон 1896-1982) je без сумње лигвиста о коме je
највише писано. У западној Европи прихваћен јед-
ноставно као лингвиста, y Сједињеним Државама
као амерички лингвиста, он je углавном цитиран
због својих радова о афазији, систему бинаризма,
инсистирања на универзалијама, дефиницији фо-
неме као скупа дистинктивних обележја, »шеме ко-
муникације«. Ретки су на »Западу« они који своја
интересовања усмеравају на чисто руски аспект ње-
говог рада. A још ређи су они који су открили ту
чудну мешавину одбојности према модернизму и
наклоности, према авангарди, као и његову линг-
вистичку дефиницију једног затвореног света, Ев-
роазије, природњачки рад н^писан y име антипри-

7 Cf. Mounin, 1972. стр. 100; Viel, 1984, стр. 43; Kleiner,
1985, стр. 99; Гаспаров, 1987, стр. 49.
8 Трубецкој, писмо од 1. фебруара 1921, LN, 1985, стр.12.
9 To je Холенштајново мишљење, Holenstein, 1974, стр. 8.

12
родњачке борбе, који ce заснива на геометријском
приступу просторним односима међу језицима.
Ha крају, најповученији, не-лингвиста, чија je
значајна улога y генези структурализма остала уг-
лавном непозната: Петар Николајевич Савицки
(Петр Николаевич Савицкии 1895-1968). Руски пи-
онир y географији коју je означавао »структурал-
ном«, први je y Русији поставио, за време и после
Првог светског рата, теорију изразито представље-
ну као геополитичку, чија ce оригиналност сас-
тојала y проналажењу систематских односа између
изолинија које потичу из несродних домена (клима,
тле, језици...) и које стварају аутаркичан идеал за
затворени свет, представљен као систем. Заједно са
Трубецкојем он je био неоспорни шеф групе евро-
азијског покрета. Утицај који je Савицки вршио на
Јакобсона и Трубецкоја веома je значајан и стога он
треба да добије своје право место.

«СУГЕСТИЈЕ СА ИСТОКА»

Да ли постоји, дакле, неки руски »дух места« y

лингвистици? У сваком случају изгледа да постоји
културна руска основа, »идеолошка руска тради-
ција«, како je говорио Јакобсон (што преноси Хо-
ленштајн10, који више воли да говори о russische
Geistesgeschichte). Ипак, ако постоји дух руског мес-
та, његово осново значење морамо тражити y пој-
му самерљивост, или тачније тражити могућност

10 Holenstein, 1984, стр. 12.

13
i

упоређшања лингвиетичких традиција, без које

никакав научни рад није могућ. Суочавамо ce за-
иста са непознатом опасношћу: оном од културног
солипсизма, која има два противречна али компле-
ментарна облика, експлицитни y Русији (»наша на-
ука je другачија«) и имплицитни на Западу (»наша
наука je права наука«), Додајмо и чињеницу да je
тај епистемолошки изолационизам како оно кад ce
каже да »треба бити Рус да би ce разумела Русија«,
тако и оно, евроцентристичко, мишљење које не
зна да y Русији постоји наука о језику. Између тих
двеју крајности покушаћемо да разрадимо елементе
и методе за упоређивање. Хтели бисмо да направи-
мо »упоредну лингвистику« онако као што постоји
упоредна књижевност, чији би задатак био да про-
тумачи текстове једне y поређењу са другима, не да
бисмо сачинили монографије о неком аутору или
школи, већ да бисмо истраживали »унакрсно«. Бити
лингвиста-слависта на »Западу« значи преводити
светове с једне стране на другу, бар научне светове;
то значи покренути и питање појма »апсолутне осо-
бености«, појма драгог актуелним неословенофил-
ским покретима y Русији (непреводивост културног
релативизма) као и питање наивног непознавања
различитости научних референци, чак и критерију-
ма научности, или амалгама руског интелектуалног
света y »западној култури»11.

11 Прихватање неке научне теорије y страној земљи често je

неизвесно. Тако je Бодуен де Куртене био познат y Јапану пре
него y западној Европи, зато што je његов ученик Поливанов
о њему говорио свом јапанском колеги Јимбоу који je касније
пропагирао (заиста, на свој начин) учење Бодуена де Куртенеа
(cf. Трубецкој, 1933[1969, стр. 146]). Ha француском не постоји

14
 У западном свету постало je заиста опште место
да ce историја структурализма схвата као линеарни
развој који почиње са Сосиром и иде ка Клод Леви-
Стросу и Ролану Барту, преко разних петљи y Прагу
и Копенхагену tokom двадесетих и тридесетих го-
дина. У чланку »Структурализам y лингвистици«
из Encyclopédie philosophique universelle (PUF, 1990)
y поглављу насловљеном »Западна филозофија«, на-
лазимо следећи навод:

Термин »структурализам« ce појављује y исто

време када и методологије (»делатност«) које он оз-
начава, a чије je основе Сосир засновао од 1906. до
1911, делимично против позитивизма историјске
граматике. Тридесетих година Трубецкој и Јакобсон
(у Прагу), Блумфилд и Сапир (у Сједињеним Држа-
вама ) - први који утемељују свој поступак на Со-
сировој мисли'2- издвајају минимална дистинктив-
на обејежја (»фонеме«) (т. 2, стр. 2470).

Јакобсон je тако постао један од »отаца оснива-

ча« структурализма. Исто je и са Трубецкојем, кога
један српски лингвиста, веома добро познат на За-
паду, представља као правог наследника Сосира:

Ha уобличавање Трубецкојевих фонолошких

идеја пресудно je утицао, пре свега, његов контакт
(кроз литературу) са схватањима Сосира о друш-
твеној функцији језика, о језику као организованој12

ниједна антологија текстова Бодуена де Куртенеа (постоји је-

дна на енглеском, cf. Stankiewicz, 1972).
12 Ово сам ja подвукао П. С.

15
целини - систему, о гласу као специфичној једини-
ци језичког система (Ивић, 1970, стр.135).
Мишљења о правом доприносу почињу да ce
појављују касније, на пример y приказу колектив-
ног дела Le langage13који даје A. Мартине:

Оквир овог приказа je гледиште које ce заснива

на мисли проистеклој из женевских предавања Ф. де
Сосира, обогаћеној идејама које су дошле са европ-
ског Истока (стр. IX).

Посматрано са друге стране, слика ce потпу-

но мења. У једном писму које je упутио Јакобсо-
ну14, Трубецкој каже да je »потггуно револтирајућа«
чињеница што A. Мазон мисли да je пронашао Со-
сирове идеје y Јакобсоновој књизи Remarques sur
l ’évolution du russe15... Шта више, после једног пута
y Енглеску, он je изненађен што их енглески линг-
висти изједначавају (њега и Јакобсона) »недвосмис-
лено са Сосировом школом«. Он додаје: »To нам по-
мало иде на штету«.
Међу тезама на којима Јакобсон највише инсис-
тира тридесетих година налази ce пре свих »фактор
простора«, који, no њему, одређује не само однос
међу језицима већ и међу научним културама:
Руска теоријска мисао je одувек носила карактер
неких специфичних тенденција (Јакобсон, 19296,
[1988, стр. 55]).

13 Martinet, (éd.) 1968.

14 Трубецкој, писмо Јакобсону од 28. јануара 1931, LN, 1985,
стр. 189.
15 Јакобсон, 1929a.

16
 O ТРАДИЦИЈАМА

Разлози једног таквог неспоразума заслужују да

буду проучени. Они превазилазе обична одступања
y варијантама једног истог научног покрета. Од њих
зависи наше потпуно схватање целовитог структу-
рализма. ,,
Међутим, већ и та сама разлика између руског
и западног начина схватања о томе како ce знање
стварало y лингвистици замагљена je упорном
употребом термина традиција16 y историографији
лингвистике, и y Русији и y западној Европи. Ta ис-
трајност открива чињеницу да мишљења нису то-
лико удаљена како то изгледа.
Пошто га je y свом раду Фуко17 детаљно раш-
чланио, можемо ce чудити што термин традиција
има и даље своје место y историји лингвистике,
макар и изван теоријског значења, позивајући ce на
очигледност. Међутим, када je Фуко одстрањивао
сумњиве предмете из »историје идеја« он сигурно
није размишљао о томе како би ce појам традиција
могао лако употребити да означи одвојене култур-
не скупове, културом обележене приступе y раду на

16 Изгледа да ова реч представља демаркациону линију

између хуманистичких и друштвених наука, с једне стране, и
егзактних наука с друге; хоће ли икоме пасти на памет да гово-
ри о “традицији” y нуклеарној физици или молекуларној био-
логији? Напротив, однос изгледа замршен y хуманистичким
и друштвеним наукама, између идеологије, културе и науке.
Проблематични појам “руска наука” привлачи нашу пажњу на
ту поделу.
17Cf. Foucault, 1960, стр. 31-33.

17
предмету лингвистике18. Ж. Мунен19подсећа, без де-
финиције, на »укорењену традицију руске мисли«, a
Ж.-К. Милнер20 супротставља »нашу традицију«21
традицији руских лингвиста. Намера нам je да под-
вргнемо непрестаном посматрању називе ових ен-
титета који су на брзину створени и прихваћени без
расправе. Реч je о појмовима који ce користе a да ce
не разумеју значења, као »западна лингвистика«
или »руска лингвистика«.
Овакво културолошко тумачење метода рада y
лингвистиди не би имало, y крајњој линији, ничег
тако шокантног кад не би било тог потпуног одсус-
тва дефиниције предмета на коме ce ради, тог при-
ступа препуштеног очигледности или интуицији.
Да ли je заиста толико извесно да постоји »западна
традиција« y лингвистици којој би припадала или
не би припадала »руска традиција«, или »руска ми-
сао«? Где су границе, посебно источне границе, од
којих би научна мисао, на целој територији од Ат-
лантског океана до. Јапанског мора, престајала бити

18Израз “француска лингвистика” означава само скуп ис-

траживања која су обављена y Фраицуској, што израз “тради-
ција француске лингвистике “ не означава; израз “традиција
француске лингвистике” би могао да означава “француски
приступ” y раду на лингвистици. Тако, Ј.-С. Chevalier (1975)
истражује “ситуацију y француској лингвистци” од 1969. до
1974, a J. Sumpf (1972) »главна обележја y традицији француске
лингвистике«.
,9Cf. Mounin, 1972, стр. 149.
20Milner, 1982, стр. 334.
21 Овај израз сам no себи заслужује дугачак коментар.
“Наша” традиција, да ли je то француска? Франкофона? За-
падно-европска? Источна? Ha шта ce односи то прво лице мно-
жине?

18
»западна мисао« да би ce, евентуално, претворила y
руску или азијску мисао? Јесу ли те ствари хомоге-
не до те мере да би ce могле супротстављати једна
другој? Али, како знати да ли те две »традиције«,
те две »мисли«-(да ли су »националне мисли«, уос-
талом, бројиви предмети?) представљају различите
ствари једног света или су то варијанте једног истог
предмета? Нетеоријска употреба термина тради-
ција покреће сама no себи бројна питања: јесмо ли
ми спутани границама мисли унутар којих ce изра-
жавамо као лингвисти? Могу ли ce уносити инова-
ције y неку традицију, може ли ce y њеним оквири-
ма нешто измислити или открити? A онда, како да
одредимо да ли ce тај проналазак уводи y традицију
или ce удаљава од ње? Постоје ли прелази од једне
традиције ка другој, или су њихове границе херме-
тички затворене? Велики су ризици апорије. Из тог
разлога овде ћемо дефинитивно одбацији идеју о
»традицији« y лингвистици која унапред утврђује
предмет о коме ce управо овде расправља: о вези
између науке и културе, између науке и идеологије
(или идеологија).

КОМПЛЕМЕНТАРНОСТ .

Тему о »националним традицијама y лингвис-

тици« не треба тражити y изјавама, већ y обављеном
раду. Пажљиво читање текстова помаже нам да не
кренемо од априористичког схватања школа, пра-
ваца или парадигми, и да не пренебрегавамо сло-
женост или разноврсност. Исто тако, узети здраво

19
за готово то што je написано води ка одустајању од
тражења других решења, од раздвајања a priori оног
што потиче из научне дисциплине y правом смислу
речи од оног што би могло да буде схваћено као на-
учникова фантазија. Али, парадоксално, трагања за
различитошћу од стране »руских Пражана»22 наво-
де нас право на тему о упоређивању праваца која je
много плоднија од теме трагања за традицијом.
Morao би ce, стога, започети један критички
дијалог са руском културом, не y облику строге
хагиографије, необичне занесености тајанственом
»руском душом«, већ y перспективи међусобног
упоређивања. Ако ce појаве разлике између Русије и
»Запада«, оне морају бити аргументоване и мерљи-
ве. Ту перспективу могли бисмо назвати упоред-
ном епистемологијом, уколико тај појам има свој
смисао. Оригиналност којој ова књига тежи јесте
опредељење за^ научни језик као средство изуча-
вања евентуалних разлика y културама Русије и
западне Европе. Држаћемо ce једне неугодне пози-
ције, која подразумева да ce истовремено наука y
Русији уводи y општи покрет идеја, праваца, запад-
ноевропских расправа и тумачи их, осветљава, уп-
равља њима на свој начин, једнако као што су Рим
и Византија биле некада две верзије хришћанства,
противречне, бескрајно супротстављене, али ком-
плементарне. Научне комплементарности између
Русије и западне Европе су саздане на укрштањи-
ма, преклапањима, променама, неспоразумима и
узајамном оплођавању. Да бисмо проучили то по-

22 Израз “руски Пражани” биће употребљаван y ужем

смислу “Руси из Прашког лингвистичког кружока”, a не y оном
ширем, “Руси емигранти y Прагу”.

20
рекло структурализма, пратићемо једну недвојбену
мисао, не структуралистичку.. између тоталне
идентичности и екстремне различитости има места
за међупростор, за поступност, за сложеност.
A ko ce држимо тезе да je раскид који je извр-
шио наступајући структурализам (између два рата)
са науком која му je претходила много мање јасан
него што ce то мисли, биће потребно да изблиза
проучимо главне ауторе, да истражимо епистемо-
лошки свет од кога они полазе, мрежу метафора на
које ce ослањају, књиге које цитирају, научне моде-
ле које стварају. Биће потребно да прикажемо и им-
плицитну аксиоматику, скривени текст који претхо-
ди писању експлицитних текстова »прашких Руса«
о структурализму. Извесно je да нам никада неће
бити могуће да директно сазнамо y чему ce сас-
тојао Јакобсонов и Трубецкојев интелектуални свет.
Али, ако не можемо приказати верну слику, можемо
ипак покушати да створимо модел, представу о оно-
ме што никада нећемо моћи директно да сазнамо о
том научном свету, на основу пажљивог рада на тек-
стовима. Сагледавање текстова једних посредством
других требало би да омогући реконституцију де-
лова који недостају, да одмрси конце замршеног
клупка, одатле и потреба за безбројним цитирањем.
Умети размрсити такав проблем као што je кое-
гзистенција инкомпатибилних парадигми не значи
тежити ка немогућем идеалу: то значи пронаћи мес-
то где све постаје јасно и све улази y ред, или још
скромније, од кога покушавамо да пронађемо неки
смисао y том бескрајном лавиринту. Дужност je
слависта да реинтегришу руски научни свет y евро-
пску културу или, да ce, y поређењу са њом, обрате

21
епистемолошкој лингвистичкој публици, али и гео-
графској и биологистичкој, како би им показали да
словенски свет није само свет (прогоњених) сликара
и (уклетих) песника: да не постоји душа, још мање
»менталитет»23, већ да постоји само интензивна на-
учна активност.

v :.r.' it l

к -'i " ■ ?Л-

: : ч ' i: - ’ .v : Г i''!.-; ■ , i -J /■ ' ■■

- '

s *1: 1 . f'VT. H - -X' yv ■ . ' ■? .

i , ' . : . ■ -, O,.;' ijf. v - '

23 За критику појма менталитет, cf. књигу G. Lloyd, 199

Pour enfinir avec les mentalités. »
 Прва глава

ПИТАЊЕ ГРАНИЦА
Најновија епистемологија Башларовог типа, ко-
ју Балибар и Машере називају научном епи-
стемологијом, a за коју ,кажу да уистину још
не постоји, захтеваће за »истраживање правих
закона научног стваралаштва »историјски под-
робнију историју лингвистике (Mounin, 1972,
стр. 229).

ГРАНИЦЕ У ВРЕМЕНУ:
ДА ЛИ CE МЕЊА ПАРАДИГМА У ЛИНГВИСТИЦИ?

Да ли ce може одредити датум настанка неке

лингвистичке теорије? Може ли joj ce лриписати
неко порекло, неки terminus a quo, после којег »ниш-
та више није као пре«? Ако неко откриће y физици
може да буде основа за промену парадигме, да ли je
икада било шта откривено y лингвистици, a да то
нису били до тада непознати језици?1

1 »Откриће санскрита« од стране Европљана после »говора

y Калкути« Вилијама Џонса (Williams Jones) 1786 . нема ничег

25
 Неприменљивост Куновог схватања »парадиг-
ме« на историју лингвистике доказано je y толико
много прилика2 да није потребно да о њему поново
говоримо. Навешћемо само главне аргументе3.
Т. Кун4 сматра да je »парадигма«, теоријски и
методолошки оквир »праве науке«, резултанта не-
ког значајног открића до кога je дошао индивиду-
ални истраживач, a које оповргава и чини непри-
хватљивом претходну парадигму. Taj нови систем
веровања ужива потпуну сагласност научне зајед-
нице све док не буде доведен y питање потоњом
променом парадигме настале масом нових открића
која поништавају стару парадигму.
Прадигме су, према Куну, скупови који ce не
прожимају међусобно, то су неспојиви ентитети,
потпуно инкомпатибилне »визије света«, раздвоје-
не видљивом пукотином, чак и no њховим начини-
ма изражавања.
Управо ce на ову последњу тачку суштински
односи критика К. Персивала. Он ставља до знања
да je y историји лингвистичких идеја практично
немогуће наићи на потпуне раскиде, зато што ce
новатори, на овај или онај начин, увек ослањају на
претходно постојеће теорије које интегришу и про-
ишрују y свом раду. Нема истинског дисконтинуи-

сличног открићу, то je била само нова тачка гледања (један

компаративни приступ) на материјал који je већ више векова
био познат.
2 Мада су неки историчари лингвистике покушали да га
употребе, cf. Radwanska-Williams, 1993, стр. 5 cq.
3 Cf. Hyme, 1974; Percival, 1969, 1976; Bahner, 1984; Brincat,
1986.
4 Kuhn, 1970

26
тета између школа или праваца, и то онемогућује
разликовање неке нове парадигме од нове варијанте
неке старе парадигме. Заиста ce може расправљати
унедоглед о томе да ли Казањска школа (Бодуен де
Куртене) припада или не истој парадигми као и но-
вограматичари.
Бахнер преузима исти тип аргумената приго-
варајући им да умањују »друштвене факторе« на
плану социопсихолошког понашаша научника, тако
што не узимају y обзир потребе друштвене праксе
која ce односи на историју наука.
Најзад, тема о научној револуцији, о рушењу
парадигме, била je подвргнута бројним преиспи-
тивањима. Можемо ce позвати на Кунову формулу,
no којој »Science destroys its past«, формулу која je
поткрепљена примером Ајнштајновог рада, који по-
ништава пертинентност Њутнових и Галилејевих
радова, док супротно томе, Пикасова уметност није
учинила превазиђеним Рембрантове слике. Многи
аутори ce слажу да историја лингвистике оповргава
ову формулу: ниједна теорија y лингвистици није
никада поништила рад претходних векова, она je
само померила проблематику.
Ma колико да имају смисла, мислим да су ове
критике занемариле две ствари. С једне стране, оне
не подвлаче довољно суштински допринос Кунове
теорије која истиче дисконтинуитет историје наука
супротстављајући ce притом једној чисто интерној
и кумулативној историји, континуистичкој, која ce
проповеда y »аналитичкој теорији« Поперовог типа
и која радикално раздваја теорију науке од историје
науке. С друге стране, Кун није никада тврдио да ce
појам парадигме може употребити y историји лин-

27
гвистике, напротив, зато што ce лингвистика, no
њему, y односу на скуп других друштвених наука,
још увек налази y препарадигматском стању: она
није достигла своју »научну зрелост«.
Међутим, ако континуистичка и кумулати-
вистичка позиција скрива епистемолошке раскиде,
супротни приступ, својим упорним опстајањем на
превратима, на неповратним разилажењима двеју
инкомпатибилних епистема, спречава да ce открију
главне линије старе парадигме које ce неприметно
провлаче кроз нову, оне одјеке, упорне мада скриве-
не, који дејствују често и без знања оних код којих
ce појављују5. К. Кернер допушта да постоје »под-
земни токови« унутар неког »главног тока« (main-
stream). Треба, ипак, ићи даље прихватајући да пре-
плитања, прожимања, нова тумачења, одступања,
преузимања, неразумевања и забуне нису прома-
шаји својствени »млохавости« друштвених наука,
вечито инфериорних y односу на идеал »чврстих«
наука, већ да те појаве говоре о једној специфичној
напетости y историји ових наука, између једне кон-

5 Појам парадигме je често употребљаван y историји линг-

вистике y Русији-СССР-у, y значењу затвореног и кохерентног
скупа, са нарочитим нагласком на везама између лингвистике,
филозофије и других грана уметничких активности. Cf. Сте-
панов (1985, стр. 4): »Ми подразумевамо под "парадигмом”
неки доминантан начин y некој датој епохи на који ce сагле-
давајезик, a који je повезан са неким посебним филозофским
правцем и посебном тенденцијом y уметности, тако да су фи-
лозофске позиције употребљене за објашњавање језика a, са
своје стране, језичке датости за разрешавање неких филозоф-
ских проблема. Исто je и са уметношћу: уметничка тенден-
ција, углавном y говорној уметности, заснованаje на начинима
на којима ce употребљава језик, a који, опет, остављају траго-
ве y уметности«.

28
тинуиране еволуције и једне дисконтинуиране ево-
луције, која дозвољава да ce лагани помаци схвате
као нагли преокрети који, додуше ретко, успевају да
потпуно збришу оно што je y претходном времену
био »главни ток«. Стога, доводимо y сумњу да пос-
тоје разни прагови промена које М. Фуко распознаје
y историји знања: праг позитивности, праг епис-
темологизације, праг научности и праг формали-
зације, применљиви на област, место и време овог
истраживања о структурализму y средњој и источ-
ној Европи6. Структурализам прашких Руса није
изашао готов из главе Романа Јакобсона заједно са
штитом и мачем.
Међутим, са временским размаком и рушењем
интердисциплинарних граница, потребно je да ce
изјаснимо о просторним границама: табела хума-
нистичких наука y Европи je не само некомплетна
већ и неразумљива, ако ce не узме y обзир и оно што
ce дешавало y њеном средњем и источном делу.

ГРАНИЦЕ У ПРОСТОРУ:
РУСКА НАУКА И ЕВРОПСКА НАУКА,
ИДЕНТИЧНОСТ ИЛИ РАЗЛИЧИТОСТ?

Да се структурализам није напрасно појавио, да

он има своју преисторију упркос тврђењима о тотал-
ном раскиду са претходним периодом која ce поне-
кад нађу код протагониста покрета - то je престало
да буде откриће са текстовима Касирера (Cassirer,

6 Тачно je да je Фуко много омекшао своју позицију при-

хватајући да постоји простор између епистема које je раније
сматрао херметички затвореним.

29
 1945), Персивала (Percival, 1969) и посебно Кернера
(Koerner, 1975), који je проучио дуг »период инкуба-
ције»7структурализма почев од краја XVIII века.
Међутим, no мом сазнању, ако оставимо no
страни радове Томана (Toman, 1981,1992), Холенш-
тајна (Holenstein, 1984, 1987), Гаспарова (Gasparov,
1987) и Вила (Viel, 1984), скоро да није примећено
да ce y Прагу појављује источна варијанта стру-
ктурализма двадесетих и тридесетих година, и
да та источна варијанта, посебно y радовима »пра-
шких Руса«, тражи да joj ce призна независност, нау-
чна специфичност, разлика y заснованости y односу
на друге структуралистичке школе, a посебно на
Женевскоу школу.
Касирер8, поводом познатог израза »језик je си-
стем y коме je све повезано»9, наводи Брендала no
коме »у једном датом стању језика све je системати-
чно; сваки језик je створен од скупова y којима je
све повезано. [...] Ko каже систем каже кохерентни
скуп: ако je све повезано онда сваки термин мора
да зависи од другог«10. И Касирер проширује овај
пример на све структиралистичке правце, на исти
начин :
Исто ce мишљење појављује y Кусру опште лин-
гвистике Фердинанда де Сосира, y радовима Тру-
бецкоја, Јакобсона и других чланова Лингвистичког
прашког кружока (Cassirer, 1945, стр. 104).

7 Koerner, 1975, стр. 725.

8 Cassirer, 1945, стр. 104.
9 Атрибутска одредба y овој реченици je ствар за дискусију,
cf. Toman, 1987; Hewson, 1990, Peeters, 1990.
10 Brandal, 1935, стр. 110.

30
 Истина je да би неке Јакобсонове изјаве могле
да потврде то унанимистичко гледиште:

Неколико лингвиста везаних за Прашки кружок

дошли су на Међународни конгрес y Хагу 1928. го-
дине са својим предлозима за одговор на питања
која je поставио комитет Конгреса. Сви су они ве-
ровали да ће њихова одступања од традиционал-
них догми остати усамљена и да ће наићи на јака
супротстављања. У међувремену, tokom званичних
дискусија, и још више tokom приватних расправа
за време I Конгреса лингвиста, показало ce да су
млади истраживачи из разних земаља имали иста
мишљења и иста усмерења. Ти истраживачи, који
су радили самостално и на своју одговорност, на
своје велико изненађење открили су да ce боре за за-
једничку ствар (Јакобсон, 1963 [1973, стр. 312]).

Исто тако, тачно je да ce једино Трубецкојево

читано дело на Западу, Начела фонологије, јасно ос-
лања на Сосирову опозицију језика и говора y на-
мери да ce направи разлика између фонологије и
фонетике11.
Тако je унанимистичка теза добила свеопшту
подршку од последњег рата:

Дело Ф. де Сосира било je један од основних из-

вора инспирације Прашког лингвистичког кружока,

11 Трубецкој, 1986, стр. 4. Овоје једино помињање Сосира

y тој књизи, и сигурно једино позитивно помињање Сосира y
целом делу Трубецкоја.

31
 a Сосиров појам »језика« je идеја која je имала нај-
више утицаја (Steiner, 1978, стр. 357).

Чак и када je унанимистичка теза експлицитно

доведена y питање, ослањање на Сосира остало je
као недодирљива полазна тачка:

Далеко од тога да je структурализам хомоген

покрет; он ce јавља y различитим облицима, што ce
може сагледати y Трубецкојевој фонологији, Хјемс-
левовој глосематици, y Куриловичевим схватањима
или y Чомсковој општој граматици [...]. Једино што
обједињује структуралисте je то што ce позивају
ceu, y већој или мањој мери, на Сосира као на свог
учитеља или бар на претходника (Manczak, 1970, стр.
170, навео Кернер, 1975, стр. 808).

Остајемо ипак збуњени пред овом једногласно-

шћу. Да ли je Прашки кружок био »сосировски, a да
то није знао«?
Постоји, заиста, један другачији вид структура-
лизма »прашких Руса«. Извесно je да њихови тек-
стови писани на »западним језицима« остављају
утисак да су радили на истој, »заједничкој ствари«,
као и њихове западне колеге. Јакобсонов некролог
Мејеу, на пример, пун je похвала12. Мање познати
текстови, писани на руском или на чешком tokom
двадесетих и тридесетих година, међутим, откри-
вају једно непознато лице њихове научне делатнос-
ти. Тако y једном писму од 17. маја 1932. године,
Трубецкој пише Јакобсону да, прелиставајући Со-

12 Јакобсон, 1937, [SW-II, 1971, стр.497 cq.].

32
сиров Курс ... открива y њему »гомилу превазиђено-
сти«13.
A ko различите школе између два рата носе исто
име, позивају ce на иста начела, a уз то имају свест
о својим различностима, шта им je то заједничко на
основу чега деле то исто име? Покрива ли то име
стварну обједињеност погледа или je само знак
угодног повезивања? Шта je заправо тај номинални
ентитет?
Чини ми ce да узбуркана историја европског
структурализма (или »континенталног«, како je го-
ворио Јакобсон 1963) скрива један неспоразум који
проистиче из два начина на која ce гледа кључни
појам структуре: као онтолошка целина или као
систем односа, као стварни предмет или као пред-
мет спознаје. Допринос прашких Руса je посебно
поучан управо зато што je открио да постоје ова два
схватања и неспоразуми које она проузрокују.
Када je Ј1.-Ж Калве рекао: »Свако друштво има
лингвистику својих производних односа«14, само je
парафразирао A. Мејеа који je рекао: »Сваки век има
граматику своје филозофије«15. Меје je пак, можда
не знајући, парафразирао Канта који je тврдио да
»метафизика једне епохе носи обележје физике те
епохе«16. .
Прихватимо онда да постоји неки »дух време-
на« који саставља no припадности истом духу сав-
ремене правце мисли прескачући границе дисцип-

13 Трубецкој, 1985, LN, стр. 241.

14 Calvet, 1974, стр. 39.
15 Meillet, 1926a, т. I, стр. VIII.
16 Навео Gusdorf, 1993. т. 2, стр. 376.

33
лина, оно што je Гете називао Zeitgeist, a Кернер17,
после Вајтхеда18 и Бекера19, »климом мишљења«.
Можда би боље било дати назив doxa, том заједнич-
ком мишљењу y аристотеловском смислу, које нас
спутава утолико више што нигде није објашњено,
изложено, употребљено. Doxa није термин који
треба узети овде y негативном значењу »погреш-
но мишљење«, већ y значењу мишљења као скупа
представа и претпоставки толико подељених као
чињенице да ce заборавило да оне имају своју исто-
рију и да су резултат ранијег посматрања. Ми ћемо
ce потрудити да откријемо ту затрпану прошлост,
та знања и незнања, те основне референце, ту потку
метафора на коју ce tokom стварања ослања научна
делатност, то сигурно и тврдо језгро знања и дог-
ми које омогућује истраживачима да осете чврсто
тле под ногама и наговештава друге истраживачке
путеве. Употребљаваћемо застарели термин дух
времена да бисмо означили ту поделу на знање и не-
знање, замишљено и одбачено, која ce намеће путем
метафора свим члановима једне научне заједнице,
ма колико она била хетерогена.
Али y великом синхронијском котлу који пред-
ставља дух времена, има много локалних варијанти,
условљености (институционалних, интелектуалних)
које спутавају слободан научни говор y свакој на-
ционалној научној заједници. Да ли постоји »дух
места« који би могао да изроди дух припадништва,
овог пута, y интелектуалном стваралаштву јед-

17 Koerner, 1975, стр.719.

18 Whitehead, 1925 [1967, стр. 3],
19 Becker, 1932, стр. 5.

34
не исте земље, једне исте културе, преко и упркос
току времена? Познато je да je ретроспективна за-
блуда (чињеница да ce нека стара теорија сагледа-
ва на основу критеријума једне актуелне теорије,
или оне која касније долази) озбиљна методолошка
грешка. Али шта je са заблудом коју можемо назва-
ти »королошком«20, оном која замагљује препозна-
вање локалних специфичности y једној епистеми?
Шта онда значи израз »руска наука«? Могли бисмо
ту да препознамо дубоко провокативно казивање
JI. де Бонала y његовом огледу »О стилу и књижев-
ности« из 1806, где изјављује: »Књижевност je одраз
друштва«, a не епохе.
A ko историчност сваког научног искуства више
не покреће много контроверзних питања на Западу,
за узврат, идеја да би просторна и културолошка
димензија могла бити његова пертинентна варијаб-
ла не наилази на велики одјек. Доиста, мада ово
питање никада нису, додирнули ни Кун, ни Фуко,
a још мање Попер, готово да je прихватљиво да го-
воримо, на пример, о »кинеској науци« (посебно о
медицини, cf. радове Ј. Нидхама или Н. Сивина) као
о посебном домену знања, као о аутономној науч-
ној делатности. Међутим, ако нема сумње да хин-

20 Од грчког khora (регион, предео), стари термин коро-

логија увео je y биологију Haeckel (1834-1919), y Generelle
Morphologie (1866, II, стр. 286), да би именовао дисципли-
ну која изучава географску дистрибуцију живих организама
на земљиној површини. Taj термин je касније био напуштем
y корист биогеографије (cf. Tort, 1995, стр. 579). У лингви-
стици, међутим, употребљава га G. Ascoli (1829-1907) y својим
Sprachwissenschaftliche Briefe, Leipzig, 1887, стр. 17, где говори
о »корографским сличностима« y значењу »територијалним«.

35
дуистичка лингвистика са Панинијем или арапска
са Сибавајхијем представљају аутономне целине,
епистемолошки и историјски одвојене од »западне
лингвистике«, питање да ли je руска лингвистика (и
совјетска) посебна наука, различита од лингвистике
запада, може да изгледа излишно читаоцу са запа-
да, иако ce о томе непрестано и са много страсти
говори y самој Русији, где je као најозбиљнији улог
идентитета питање да ли Русија чини део Европе
или не. Књига Б. Хариса и Т. Тејлора, Landmarks in
Linguistic Thought21, носи као поднаслов The Western
Tradition from Socrates to Saussure, који y предговору
постаје »The long, multilingual, European tradition»22,
a да ни једна ни друга традиција нису дефинисане
другачије од оног што потиче мање или више из гр-
чко-латинске Антике. Али, да ли руски приступ ви-
зантијској традидији чини од ње европску лингвис-
тику? Исто тако, Универзална филозофска енцик-
лопедија, коју смо већ поменули, супротставља три
скупа: западну филозофију / азијске мисли (Индија,
Кина, Јапан) / схватање традиционалних друштава,
a да не поставља питање тачних граница, међа из-
међу тих »мисли«: као да ce питање граница пос-
тавља само no себи, нарочито источна граница за-
падне мисли. Никакво посебно место није додељено
руској мисли која ce налази, могло би ce рећи, »no
устаљеном обичају«, y скупу »западне филозофије«,
a да ce та припадност ничим не оправдава. Тако
су Н. Трубецкој или Ф. Достојевски личности које
треба тражити међу »западним« мислиоцима. Али

21 Harris, Taylor, 1991.

22 Ibid., стр. VIT

36
таква класификација не може бити прихваћена y са-
дашњој Русији, као ни y време СССР-а, a ни међу
емигрантима као што je био и сам Трубецкој.
Супротно екстремном културолошком релати-
визму који je сада присутан y Русији и који смера да
од руске културе начини појаву суштински разли-
читу од свих других, ми ћемо овде заступати тезу
која, када ce гледа са Запада, изгледа врло умерено:
лингвистика y Русији није различите природе од
»западне« лингвистике, она припада истом пореклу:
Платонова и Аристотелова грчка метафизика није
»историјско-културни затворени тип«23. Трубецкој
ce не може објаснити изразом »руска душа« или не-
чим што личи на етничку одредбу: да би ce проучи-
ла нека релативистичка филозофија, није потребно
да човек сам постане релативиста. Међутим, биће
потребно сазнати шта кажу Руси о епистемолошкој
посебности руске науке. Не може ce уврстити руска
наука y »западну мисао« ако ce претходно не сагле-
дају главне теме (у Холтоновом смислу, Холтон,
1973) научног рада y Русији y поређењу са научним
радом на »Западу«.
У хуманистичким наукама, покрети идеја y раз-
ним земљама не јављају ce y савршеној синхронији.
Постоје кашњења y рецепцији дела, кашњења често
идеолошке природе, a не техничке (књиге ce раз-
мењују, преводе). Зато треба реконституисати цео је-
дан фонд жустрих полемика чији пригушени одјеци
до нас само допиру, али који ce тихо чују y нашим
сопственим расправама24, као »шум звезда« који ра-

23 О овом термину, cf. тезе Н. Данилевски, infra, погл. II.

24 Из размишљања о ономе што ce говорило y Француској
седамдесетих година потиче један принцип од непроцењи-

37
диотелескопи хватаЈу из космоса, на основу Kojer ce
рађају наши сопствени појмови. To je тај фонд који
бисмо желели овде да оживимо испитујући основ-
не текстове, текетове директних сведока као што су,
на пример, сами протагонисти. Могли бисмо онда
очекивати да ce разјасне она казивања против којих
ce понекад устремимо зато што немају више значаја
за актуелног читаоца (cf. скептичне примедбе Ж.
Мунена и A. Мартинеа о телеологији код Јакобсона
и о њиховом потцењивању значаја овог термина25).
Овај подухват ce оправдава не само жељом да ce
испуни једна празнина на табели европске науке,
већ увиђањем потребе да ce сваки интелектуални
свет изнесе на видело дана: скривено лице прашког
структурализма, оно што Савицки26 назива »мање
познатим изворима лингвистичког Прашког кружо-
ка«.
Читање Јакобсонових и Трубецкојевих текстова
приближно je као дешифровање неког палимпсеста.
Е. Холенштајн je y њима дуго тражио један феноме-
нолошки свет27. Ж. Мунен je наслућивао, с правом,
да y њима постоји идеолошка позадина са »хегелов-
ском доминантом«28.

вог значаја: има увек нешто што je речено раније u na другом

месту, о нечему што je већ речено. Овде je диљ да ce рекон-
ституише тај претекст, y »другој Европи«.
25 Cf. Martinet, 1955, стр. 17-19, 44-45, 97-99; Mounin 1972,
стр. 107-108. О телеологији, cf. infra, пог. VII.
26 Cf. Savickÿ, 1991. N. Savickÿ, лингвиста y Прагу je син H.
П. Савицког. Разлика y ортографији потиче због транслитера-
ције ћириличног алфабета y чешки.
27 Holenstein, 1974, 1976.
28 Mounin, 1972, стр. 100.

38
 Има још много непознаница које ce уочавају
при самом читању индекса имена y Јакобсоновим
Selected Writings. Тако ce, на пример, y том индексу
налази Ж. де Местр (J. de Maistre). Зашто je најчу-
венији представник католичке реакције, антирево-
луционар и анти-дух просветитељства тако редовно
прозиван од стране Јакобсона, почев y текстовима
из тридесетих година до Дијалога са К. Поморс-
ком291 To без сумње »није случајност«, како je то
често говорио сам Јакобсон.
Све би то остало нејасно ако не бисмо истра-
жили њихово претходно искуство, претпоставке о
њиховом епистемолошком свету, и о уметничком,
»идеолошком« y широм смислу. Укратко, када бис-
мо оставили no страни све оно што ce десило и писа-
ло после њих, да бисмо створили слику о ономе што
ce знало, мислило и истраживало y Прагу између
два рата, онда када су они били само руски емиг-
ранти. Било би, на пример, корисно утврдити које
су ce књиге налазиле y Јакобсоновој и Трубецкоје-
вој библиотеци. Трубецкој je мало говорио о ономе
шта чита, чак и y својој приватној кореспонденцији,
Јакобсон много више. Али можемо покушати да об-
новимо њихов интелектуални универзум, њихову
идеалну библиотеку, и додати неке допуне уоби-
чајеној представи структурализма y западном свету
крајем тог века.

29 Jakobson, 1980, стр. 87.

39
 ГРАНИЦЕ ИЗМЕЂУ НАУКЕ И ИДЕОЛОГИЈЕ.
ПРЕДМЕТ УПОРЕДНЕ ЕПИСТЕМОЛОГИЈЕ.

Наша намера y овом раду je да сагледамо једну

лингвистичку теорију y историјским условима ње-
ног стварања, да утврдимо постејеће интеракције
између блиских теорија или између савремених
дискурзивних тема, да оживимо дух времена и дух
места коме припада једна мисао. Циљ нам није да
развијамо став о теоријском раду, већ да сагледамо
кохерентност (или контрадикције) једног подухвата
на основу могућности и намера које теорија себи
приписује. У том смислу ћемо истраживати рађање
структурализма прашких Руса на основу ширег
контекста: научне културе y Русији и y средњој Ев-
ропи, и на основу једног ужег контекста: идеолошке
евроазијске доктрине (cf. погл. II). Тако, за разлику
од научног Алтисеровог (Althusser) става (који je
сматрао да je могуће радикално раздвојити науку и
идеологију), ми ћемо овде инсистирати на неразмр-
сивом преплитању науке и идеологије, бар y облас-
ти о којој je овде реч.
Многи француски истраживачи моје генерације
y области хуманистичких наука били су збуњени
анатемом коју je М. Фуко изрекао против »исто-
рије идеја«30,'поступка y анализи који ce непрестано
враћа на претходнике, на континуитете, на »тради-
ције«, истраживања извора, порекла, утицаја, уне-
доглед, ad nauseam. Шок je свакако био користан. Не
треба бити ометен епистемолошким раскидима, ло-
мовима, скоковима, разводњавањем мишљења, на-

30 Cf. Foucault, 1969, стр. 31-33; 1971, стр. 61.

40
против, треба пратити лагана сазревања, стрпљива
уобличавања мисли, y овој области хуманистичких
наука y којој ce развој знања постиже ређе неким
открићем y самој дисциплини колико развојем на-
чина мишљења, обједињавањем y метафору модела
и појмова преузетих из других дисциплина, чак и
из других области (уметничких, политичких, итд.).
Постоји суживот међу различитим појмовима, суп-
ротстављеним, противуречним, који коегзистирају
лакше и скривеније уколико им je значење мање
утврђено, уколико користе исте речи за различита
значења. Ми ћемо покушати да користимо катего-
рије историјске епистемологије, оне која je позната
y франкофонском свету no именима Башлара, Кан-
гилема, Фукоа (Bachelard, Canguilhem, Foucault) до-
казујући да je прелаз са идеологије на науку мање
нагао, да су границе једне епистеме мање строге,
да je дискурзивно стварање мање хомогено него
што ce то могло мислити онда када су француски
истраживачи радили готово једино на француском
материјалу tokom половине века која je следила иза
Другог светског рата.
Тако, враћање на изворе, подухват који није
толико фантазмагоричан како je мислио Фуко,
омогућује да ce боље схвате различитости оквира
y којима су настале »новаторске« идеје прашких
структуралиста између два рата.

ЕЛИСА СА ДВОСТРУКИМ СМЕРОМ КРЕТАЊА

Покушаћемо не да превазиђемо супротставље-

ност између историје лингвистике као појмова и
метода и историје разних расправа око лингвистике

41
 (политичких, идеолошких, филозофских итд.) већ да
сагледамо обе, упућујући непрестано једну на дру-
гу. Исто тако, ако прихватимо аналогију коју изводи
Блур (Bloor)31 између поперовске епистемологије и
филозофије просветитељства, с једне стране, између
Кунове епистемологије и романтизма, с друге, тј. из-
међу једног отвореног модела и једног затвореног
модела, можемо да применимо та два приступа, не
као статичку супротност, већ пре образлажући их
један помоћу другог, пењући ce уз двоструку спира-
лу која више личи на елису са двоструким смером
кретања y структури ДНК него на два стубишта
неких мердевина. Тако бисмо могли да подржимо
двоструку тезу:
1. Структурализам прашких Руса може ce објас-
нити, може добити свој пуни смисао само y светлу
идеолошких расправа свога времена, он припада
једној културној историји чије границе широко пре-
вазилази.
2. Опозиција између двеју антитетичких идеоло-
гија као што су просветитељство и романтизам раз-
дваја две екстремне, биполарне, теоријске позиције.
Уствари, постоји константно кретање између два
пола, позајмице, тумачења, промене, неспоразуми,
чак и крађе... Један исти истраживач може да пос-
тави неке од својих теза на једној доминанти, али да
сачува одлике друге као под-доминанте.
Проистиче из ове двоструке тезе да не постоје
»националне науке«, једном заувек културолошки
детерминисане као затворене целине, већ велике оп-

31 Bloor, 1991.

42
ццје, избор између различитих начина на којима ce
гради предмет сазнања (на пример, синтетички или
аналитички начин). Te велике опције нису утврђене
за вечна времена, оне ce непрестано развијају ос-
лањајући ce једна на другу32, a доминантне црте и
једне и друге појављују ce y одређеном времену, y
одређеној научној средини, y одређеној земљи. Рус-
ка наука није ванземаљска наука.
Када je реч о новини прашког структурализма,
ту би ce пак требало држати једне умерене позиције
између двеју антитетичких опција. Између при-
хватања радикалне новине (према Халу, y Прагу ce
појављује »a totally new way of doing historical pho-
nology»33, према B. Матезијусу [1931], криза младо-
граматичарског модела je прошла, ушло ce са фун-
кционалним структурализмом y »нову епоху«)34 и
провокативног чланка Н. Савицког, који тврди да
прашки Руси нису ништа измислили ново y одно-
су на младограматичаре35, остао je простор да ce
истраже нијансе, односи сталног приближавања из-
међу наизглед непомирљивих теоријских опција.

32 Овај начин писања историје појмова ослања ce на прин-

цип »епистемолошке неутралности« коју препоручује С. Ору
(S. Auroux 1989, стр. 16): није циљ да ce определимо за то да
ли су спекулације евроазиста о универзуму мање или више
»научне« од рада њихових колега лингвиста или географа
западне Европе исте епохе. Али ако ce прихвати »умерени
историцизам« С. Оруа, треба бити веома опрезан y односу
на фшозофију историје која je латентна y проучаваним тек-
стовима.
33 Halle, 1987, стр. 104.
34 Mathesius, 1931, стр.7.
35 Savickÿ, 1987.

43
 Два начина грађења предмета сазнања код лин-
гвиста, и један начин да ce произведе језик за њи-
хову тему, то такође објашњава спирални приступ
који je одабран y овом раду: враћамо ce више пута
на исту тему, ону о целини и њеним границама,
или ону о преласку појма целине на појам стуктуре,
приступајући joj са више страна, приближавајући ce
тако утврђивању модела који су y основи њене исто-
рије и њеног културног постојања.

44
 Друга глава
ЕВРОАЗИЈСКИ ПОКРЕТ

Појам структуре, онако како произлази из ра-

дова »прашких Руса« између два рата, добија ново
значење ако ce посматра y светлу великих идеја
евроазијског покрета који, инсистирањем на појму
система и органске целине, ствара најнепосредније
обрисе своје идеологије.
Крај грађанског рата y Русији 1920. године и по-
раз белогардејаца учинили су да бројне избеглице
напусте земљу и упуте ce углавном према Европи.
Средином 1921. године око милион Руса ce нашло
y иностранству'. Руска емиграција je имала ту по-
себност да ce y њој налазио велики број чланова
друштвене и културне елите, универзитетских про-
фесора и представника слободних професија.
Читава лепеза политичких противника бољше-
вика била je присутна, од либералних републикана-
ца до монархиста, који су веровали y рестаурацију1

1 Cf. Raeff, 1996. стр. 217

45
старог режима. Међу различитим тенденцијама које
су постојале y руској емиграцији нашао ce и један
оригиналан покрет, о коме ће овде бити речи због
његовог нарочитог тумачења појма тоталитета - ев-
роазијски покрет.
Када je стигао y Софију 1920. године, после по-
туцања no разним местима tokom грађанског рата,
лингвиста Н. Трубецкој2 постао je главни иниција-
тор овог интелектуалног покрета који ће окупити
неколико најсјајнијих умова међу руским избегли-
цама између два рата.
Евроазисти нису били секта фанатика. За разли-
ку од многих других емигрантских покрета, y раз-
ради евроазијске теорије учествовали су аутентич-
ни научници: етнографи, лингвисти, историчари,
географи, филозофи, теолози, правници. Сви су они
били интелекталци, признати стручњаци, доказани
y својој дисциплини, и припадали су добростојећој
урбаној средини; визионари понекад, шарлатани
никад. Били су образовани и познавали су из прве
руке филозофску и научну литературу Запада. Ни-
чег фундаменталистичког нису имали, нити су под-
легали догматским искушењима. Напротив, они
веома вреднују истраживање и научно откриће3,
окренути према будућности одрицали су ce остата-

2 Николаи Сергеевич Трубецкои (1890-1938). О биографији

H. С. Трубецкоја, cf. Иванов, 1991; Liberman, 1991a; Sériot,
1996a. Од скупа који je 1990. г. организован на Московском
универзитету поводом стогодишњице рођења, филозофска,
политичка и есејистичка делатност Трубецкоја ce полако по-
ново открива y Русији.
3 Kao и увек, са евроазистима, треба правити нијансе. Чла-
нак Флоровског »Хитроств разума« (Флоровски, 1921) оштра je
критика рационализма.

46
ка вредности претходних времена упркос томе што
су идеализовали препетровску Русију. Али, свим
својим снагама одбацивали су »романско-германску
културу«4, знак једне модерности која их je ужаса-
вала. Вратићемо ce на тему о тој модерности. Овде
ћемо само рећи да су ce евроазисти кретали између
једне врло оптимистичке научности y свему што ce
тицало њихових научних делатности и одбацивања
свемоћи науке:

«Епоха науке« je поново замењена »епохом

вере«, не y смислу уништавања науке већ y смис-
лу признавања узалудног и увредљивог каракте-
ра покушаја да ce помоћу научних средстава реше
фундаментални проблеми егзистенције (непотписан
извор, y Флоровски [Флоровскии et al., 1921м стр.
VI-VII]).

Првијавни приказ евроазијства десио ce 3. јуна

1921. године на скупу Софијског Религиозног фи-
лозоског кружока, на коме су била поднесена два
експозеа, један Г. В. Флоровског (1893-1979, теолога
и историчара културе) и други, H. С. Трубецкоја5.
Te исте 1921. године четири млада руска интелек-
туалца (генерација деведесетих година), емигранти
y Софији, објављују збирку чланака са загонетним6
насловом: Излаз према Оријенту. Предосећања u

4 Постоје многи парадокси: ceu евроазисти су избегли на

Запад, код презираних »Романо-Германа«. Ниједан није забе-
лежен y великим емиграционим руским центрима y Азији, као
што je Карбин y Манџурији.
5 Соболев, 1991, стр. 124.
6 Реч je y ствари о парафрази једне формуле Достојевског.

47
испуњења. Потврђивање евроазиста. Реч je о П. П.
Савчинском (1892-1985, музикологу), П. Н. Савиц-
ком (1895-1968, економисти и географу), Г. В. Фло-
ровском, и још о једном, Н. С. Трубецкоју, етнологу
и лингвисти. Збирка, прави манифест покрета, сас-
тојала ce од једног увода и десет чланака.
Године 1923, П. Н. Савицки даје следећу дефи-
ницију евроазијског покрета која je обележена иде-
јом о радикалном раскиду са једним погледом на
сеет:

Евроазисти, представници једног филозофског

и есејистичког покрета, представљају групу мла-
дих писаца и научника, уједињених око једне исте
визије света одмах после велике емиграције рус-
ке интелигенције 1919. и 1920. године. Евроазисти
су представници једног новог начела мисли и жи-
вота, група особа која на основу новог гледања на
фундаментална питања која детерминишу живот,
гледања која произлазе из свега што je доживљено
tokom протекле деценије, раде на радикалној проме-
ни визије о свету и начина живота који су владали
до сада. Истовремено, евроазисти нуде нову географ-
ску и историјску дефиницију Русије и света који они
називају »евроазијатским«, [...] »средишњим конти-
нентом« (Савицкии, 1923 [1992, стр. 164]).

Савицки, као и сви евроазисти, потпуно је по-

несен лајтмотивом о радикалној новини, о раскиду
са старим научним и идеолошким светом. Уствари,
то ћемо видети, евроазијски покрет прати једно раз-
мишљање које има много дубље и старије корене и

48
уске везе са европском мисли свога доба, нарочито
са немачком мисли.
ИНСТИТУЦИОНАЛНА И ПОЛИТИЧКА ИСТОРИЈА
ПОКРЕТА

Евроазисти су били распоређени y већини цен-

тара руске емиграције y Европи, нарочито y Прагу,
Берлину и Паризу.
Евроазијство, од филозофског и научног покре-
та што je било y почетку, аполитичног, убрзо ce раз-
вило y структурирану и разгранату организацију, са
представништима y већини европских престоница,
и располагало je знатним финансијским средствима,
што му je омогућило да има издавачку делатност и
да објављује бројне часописе. Ортодоксна научна
утопија претварала ce полако y политичку партију
»посебног типа«, која je циљала ни мање ни више
него да смени бољшевике који су били на власти y
СССР-у. Таква метаморфоза je сигурно била неиз-
бежна с обзиром на политичке страсти које су разје-
дале емиграцију и уводиле политизирање y сваки
интелектуални покрет.
Сваки евроазијски центар имао je широку ау-
тономију. У париском предграђу7, y »Кламарској

7 Многи догађаји везани за руску емиграцију одвијали су

ce y Кламару између два рата. Н. Берђајев je тамо живео (улица
Сент Клу, бр.14) . У кући Н. Берђајева су ce одржавале »Кламар-
ске недеље« које су организоване y сарадњи са филозофом Жа-
ком Маритеном. Сусрети између француских интелектуалаца
и руских емиграната дали су више специјалних бројева Cahiers
de la quinzaine (cf. Raeff, 1996, стр. 273). У Кламару cy такође
била смештена Евроазијска издања, улица Брисар, бр. 4. Нај-
зад, када je Трубецкој одлазио y Париз, тридесетих година, он

49
групи«, која je издавала дневни лист Евроазија,
чисто просовјетске тенденције су ce манифестова-
ле код »левичарских евроазиста« (С. Ja. Ефрон, Д.
П. Свјатополк-Мирски, итд.). Потврђене везе Кла-
марске групе са ОГПУ (тајна совјетска служба из
тог времена)8, просовјетска пропаганда коју je она
спроводила и подстрекивање емиграната да ce вра-
те, створили су расцеп y покрету почетком триде-
сетих година9. Трубецкој je престао да сарађује са
том групом, после Флоровског и других, али он je
наставио повремено да сарађује y Евроазијским из-
дањима10.
Најзначајнија група била je прашка група, пот-
помагана, као и сви руски интелектуалци емигран-
ти, од стране »руске акције«, политике владе Т. Г.
Масарика, која je хтела да припреми y Чехословач-
кој интелектуалну и универзитетску демократску
екипу, одабрану међу руским емигрантима, да сме-
ни бољшевички кадар y СССР-у после неизбежног

je одседао y Кламару код грофа Хтребтович-Бутнефа, улица

Сент-Клу, бр. 52 (писмо од 13. марта 1934, LN, 1985, стр. 298).
8 ОГПУ: Од ” Обединенное государственное политическое
у п р а в л е н и е органи државне безбедности, претече КГБ-а.
С. Ефрон, »евроазиста левичар«, муж Марине Цветајеве, по-
стао je агент ОГПУ-а y Паризу. Он je учествовао 1937. године
y политичким атентатима које je Москва наручивала. После
убиства y Лозани Игњација Рајса (Reiss), совјетског агента који
je прешао на запад, он je побегао y Русију где су га ухапсили a
затим убили, cf. Raeff, 1990, стр. 85; Struve, 1996, стр. 56.
9 О историји различитих цепања »левице« унутар покрета,
cf. Shlapentok, 1997.
10 Cf. Трубецкој, 1933a, 1935a, 19356, 1937. O разлозима који
су Трубецкоја гонили да напусти евроазијство, cf. Kaznina,
1995.

50
пораза комунистичког режима. Учвршћивање по-
менутог режима тридесетих година, као и велика
економска криза, учинили су практично крај тој по-
литици tokom следеће деценије.
Иако je »руска наука« y емиграцији била лише-
на средстава за ширење резултата својих истражи-
вања и за обнављање своје елите, морамо споменути
огромне научне могућности »прашких Руса« који
су y свом окружењу могли да одржавају русофонску
наставу и спроводе истраживања: правни факултет,
народни универзитет, гимназија11 и бројни истра-
живачки институти12.
Евроазисти су били пре свега интелектуалци
(истраживачи и професори), мада je било и старих
официра Беле гарде. Они су имали исто толико мак-
сималистичке идеје као фашисти и бољшевици,
проповедали су исти презир према парламентарној
демократији. Али, велика разлика их je раздвајала:
они нису имали никакву представу о техници пре-
узимања власти13. Упркос принципијелним изјавама

11 У Прагу y руској гимназији предавао je од 1922. до 1926.

лингвиста С. Карцевски, истовремено и на Руском педагошком
институту. Директор гимназије био je П. Савицки, доцент на
Руском правном факултету и предавач на Одсеку за славистику
Германофонског универзитета y Прагу.
12 Cf. Постников , 1928.
13 Они, изгледа, нису имали никаквих веза са фашисти-
чким руским покретом (о руским фашистима између два
рата, cf. Stephan, 1978). Међутим, за савременике разлика није
била сасвим јасна. Тако их A. Грамши потпуно изједначава са
фашистима: »Евроазијатизам. Taj покрет ce развија око ли-
ста Nakanune, који тежи ка ревизији става који су заступали
интелектуалци емигранти: он je почео 1921. године . Прва теза
евроазијатизма je даје Русија више азијатска него западњачка.

51
(Савицки je на пример писао да ce циљ евроазијства
састојао y »стварању нове руске идеологије, способ-
не да објасни смисао догађаја који су ce десили y
Русији, и да покаже младим генерацијама циљеве и
методе дејствовања«)14, евроазијство je било теорија
сазнања пре него теорија деловања.
Евроазисти су ce разликовали од фашиста и no
томе што нису показивали никакву склоност према
борби која je сама себи циљ, према акцији, према
вољи као највишој вредности; не види ce код њих
естетизација снаге и насиља; они су били неспособ-
ни за дисциплину, a оданост шефу y њиховим очима
није имала никакву вредност. Никада их није ин-
тересовало да успоставе неки омладински покрет.
Евроазијство je била научна и религиозна утопија
која je тежила »самосазнавању« као средству да ce
досегне права суштина једне заједнице на коју ce
гледа као на колективну личност (cf. погл. IX).

Русија треба да ce постави на чело Азије y борби против европ-

ске предоминације. Његова друга теза je да je бољшевизам био
одлучујући догађај y историји Русије: он je "активирао” народ,
a нова идеологија je користила ауторитету и утицају Русије y
свету. Евроазијати нису бољшевици, али они су непријатељи
демократије и западног парламентаризма. Њих често прика-
зују као руске фашисте зато што raje наклоност према чврстој
власти, дисциплини, ауторитету, хијерархији која треба да до-
минира масом. Присталице су диктатуре и поздрављају држа-
вни ред који je на власти y Совјетској Русији, a смишљају да
замене идеологију пролетаријата националном идеологијом.
Православље je за њих типични израз руског националног
карактера; оно je хришћанство евроазијске душе« (Cahiers de
prison (1-5),1929-1930 [Gramsci,1996, стр. 170]).
14 П. Савидки, цитирао Лавров, 1993, стр. 9. не наводећи из-
вор.

52
 A ko оставимо no страни дискретни антисеми-
тизам који налазимо код Трубецкоја, што je одраз
опште атмосфере тога доба15, евроазисти су изри-
чито одбацивали сваку биолошку и расну одред-
бу16. Тема на коју су ce непрестано враћали била je
култура (увек супротстављена теми цивилизација,
cf. infra). To, међутим, није спречавало неке од њих
да поистовете западне вредности (рационализам,
прагматизам, материјализам, одсуство спиритуал-
ности) са »декаденцијом« проистеклом из »јудејског
морала« Старог завета17 или са идејама јеврејских
филозофа који живе на Западу18.
Они су, међутим, имали једну заједничку осо-
бину са великим тоталитарним и антидемократ-
ским идеологијама двадесетих и тридесетих годи-
на: дубоки презир према сваком хедонизму, према
материјализму, према добром животу, удобности,
материјалној сигурности, утилитаризму, индивидуа-
лизму, скупу вредности које JI. Димон19 приписује

15 Cf. Трубецкој, 1935a; »О расизме«, прев. 1996, стр. 193­

202.
16 Треба навести један чланак, објављен y Евроазијској хро-
ници, који покушава да покаже да присуство крвних група на
територији Евроазије доказује блискост, или сродност, наро-
да Евроазије: на основу статистичке расподеле крвних група
међу Русима, »Русија ce налази између европске и азијатске
групе; виртуелно она ce приближава азијатској групи и има
врло мало заједничког са европском групом« (V. Т., 1927, стр.
26). Јакобсон помиње тај чланак када говори о »расним крвним
коефицијентима« као доказу за есенцијалну антрополошку ра-
злику између народа Евроазије, с једне стране, и Европљана и
Азијата, с друге (1931a [SW-J, 1971, стр. 147]). '
17 Cf. Карташев, 1922, стр. 63, 75-76.
18 Cf. Флоровскии , 1921, стр. 30-36.
19 Cf. Dumont, 1983.

53
 »модерним« друштвима, које бољшевизам и ита-
лијански фашизам зову »буржоаским духом«, a ев-
роазисти сматрају да je то квинтесенција западног
света, романско-германског.
Упустили су ce y једну активност за коју нису
били створени: од теоријске разраде своје доктри-
не (семинари20, предавања, издавање брошура) они
су прешли y борбу из сенке да би кришом увели y
СССР своју пропаганду, и чак да би »преваспита-
ли« комунистичке руководиоце. Тако су врло брзо
скренули пажњу на себе ОГПУ-а, вештог за питања
дезинформације и инфилтрације. За време »тајног«
путовања П. Н. Савицког y СССР tokom лета 1926.
године, ОГПУ je монтирао једну тајну евроазијску
организацију: приказали су му лажне евроазистич-
ке седнице, присуствовао je лажним службама y
лажним црквама које су вршили лажни свештени-
ци, чланови ОГПУ-а21.
Тридесетих година париска група постаје све
отвореније просовјетска, док прашка група опстаје
захваљујући јакој личности Савицког. Са почетком
немачке окупације Прага (март 1939), евроазијска
група обуставља своје делатности, њихове публика-
ције су забрањене. Године 1941. нацисти забрањују
Савицком да предаје на германофонском универ-
зитету зато што je јавно изјавио да je »Русија не-
победива«. Године 1945. њега су ухапсили Совјети

20 Године 1926. на пример, »евроазијски семинар« из Па-

риза организовао je серију предавања о односима Русије и
Европе y улици Magdebourg бр.11 bis, којима je присуствовало
око 150 особа на сваком скупу који je водио JI. П. Карсавин (cf.
»Евроазиискии семинар в Париже«, Евроазипскан хроника , 7,
1927, стр. 42-45).
21 Cf. X. Степанов , 1995, стр. 439.

54
које je он дочекао ca одушевљењем и патриотским
осећањем, и послат je на десет година принудног
рада y логор y Мордови. После пада стаљинизма,
1956, он je ослобођен и враћен y Праг. Због јед-
не збирке песама која je била објављена y Паризу,
ухапсила га je чешка полиција. Убрзо je амнести-
ран, зато што je министар унутрашњих послова пао
y немилост, али и због интервенције Бертрана Ра-
села. Живот je окончао y тешким условима, лишен
права да држи предавања, он je наставио до краја да
ради на реинтерпретацији руске историје и геогра-
фије и непрестано je одржавао путем писама везу ca
Јакобсоном22.

ДОКТРИНА, ОПШТИ ПРИКАЗ

Евроазијство, упркос, или ca својим изјавама о

радикалној новини, има много заједничких црта ca
савременим идеолошким и интелектуалним покре-
тима y Европи. Te заједничке црте не могу ce објас-
нити директним позајмицама, већ пре припадношћу
једном истом духу времена, једном истом интелек-
туалном амбијенту.

Против унтерзализма: посебност

Евроазијска теорија ослањала ce на две врсте

размишљања која су покушавала да ce сусретну:
једно које ce креће око геополитичких посматрања

22 Писма Савицког Јакобсону налазе ce y Јакобсоновој

архиви на МИТ.

55
(Савицки), друго историјско-културног (Трубецкој)
и лингвистичког типа (Јакобсон).
Чланови евроазијског покрета имали су за-
једничку идеју да Русија не припада ни Европи ни
Азији, да она представља трећи континент, који ce
зове Евроазија, један »посебан свет« који ce нала-
зи на истоку Европе и северу Азије, чија je посебна
култура оповргавана y Русији две стотине година
од стране прозападњачког монархистичког режи-
ма. Они су y бољшевичкој револуцији видели, кроз
идеје атеистичког комунизма увезене са Запада, y
њеној подсвесној бити, не револт сиромашних про-
тив богатих, већ револт руских маса против доми-
нације једне европеизиране класе која шири страну
културу, народу неразумљиву, као резултат појача-
не европеизације земље.
За њих самобитност (самобнтноств, своеобра-
зие) културе и државног система (государственоств)
Евроазије садржала ce y исходу једне врло старе
стваралачке сарадње између западних Словена са
финско-угарским и турским23 народима са евро-
азијске територије. Духовна суштина руске »само-
свести« (самосознание)24 почива y православљу;
двовековна доминација западних начела коју je си-
лом наметнуо Петар Велики, имала je за последицу
удвајање културе једног народа која je раније била
органска целина.

23 За разлику од Турака који живе y Турској, овде ce мисли

на све народе који говоре језицима који спадају y турску групу
(Азербејџани, Туркмени, Узбеци, Казахстанци, Киргизи, Тата-
ри ... Турци).
24 Самосознание : калк немачког Selbstbewusstsein.

56
 Евроазисти нису проповедали монархистичку
рестаурацију, обнављање успостављеног реда пре
1917. године, већ морално превазилажење бољше-
визма повратком на хришћанске идеале љубави и
»свејединства« (всеединство)25 који су избачени из
званичне цркве, али још присутни y народном па-
мћењу.
За разлику од словенофила и панслависта, они
нису признавали никакву везу између Руса и Запад-
них Словена, позападњаченим и католичким, a њи-
хова друштвена, политичка и научна размишљања
превасходно су почивала на географским, историјс-
ким, културним и психолошким афинитетима из-
међу региона и између народа Русије и народа окол-
них територија, блиских оријенталних суседа, који
no претпоставци могу да чине природно јединство,
свет који има више заједничког са Истоком него са
Западом. Главни задатак евроазијског покрета био je
очување no сваку цену државне целине, онога што
je некада била Руска империја, a сада ce зове СССР,
a они предлажу да ce зове Евроазија. Њихов научни
рад je требало да покаже неприродни, вештачки ка-
рактер сваког цепања те живе целине. Из те интен-
зивне активности која je имала за циљ да д§ онто-
лошки доказ о постојању ентитета који je Евроазија,
произишла je 1927. године њена дефиниција коју je
формулисао Н. Трубецкој:

Национални супстрат државе која ce некада зва-

ла Руско царство a сада ce зове СССР, може само да
буде скуп народа који живе y тој држави, и на које

25 О појму »свејединства« cf. даље, погл. IX.

57
 ce гледа као на посебну нацију, састављену од више
народа (многонароднал нацш ) и која, као таква, има
свој национализам. Ми зовемо ту нацију евроазиј-
ском, њену територију Евроазијом, њен национали-
зам евроазијством (Troubetzkoy, 1927, стр. 28, пре-
вод 1996, стр. 186-187).
Трубецкој, y делу Европа u човечанство (1920),
позива на промену гледишта: оно што обично зове-
мо »универзалном цивилизацијом«, са »напретком«
као главном вредношћу, y суштини je само европски
шовинизам, веома опасан no привлачности за неев-
ропске интелектуалце, ухваћене »хипнозом речи«.
Према евроазистима, позајмице из европске
културе које други народи узимају могу имати само
негативни ефекат, јер оне ce не могу »органски аси-
милирати« са културама народа који их примају.
Због различите психологије неевропски народи
никада неће постати саставни део европске циви-
лизације, нити ће моћи да развијају своје сопствене
вредности y том саставу, јер они y њему могу учес-
твовати само као људи другог реда. A њихова сопс-
твена култура није ни y чему испод европске култу-
ре, она je једноставно само различита26.
Трубецкој позива интелектуалце неевропских
земаља (подразумевајући, без сумње и пре свега,
руске) заслепљене Европом, да промене гледиште и
да препознају лажан и штетан карактер европских
претензија према универзалности. Они ће тада моћи
да воде свој народ ка културолошкој независности,
оној која ce састоји y чињеници »бити свој«.

26 Трубецкој, 1920, прев. 1996, стр. 66.

58
 Полазећи од начела да универзална култура
није могућа, да je стерилна, Трубецкој тврди да кул-
туре морају бити »нацинално ограничене«27. Te од-
војене културе су ентитети или органске »целине«,
које Савицки и Трубецкој називају »системима«.
Тако Трубецкој проповеда начело интерсистемске
разлике која ce манифестује y нужном јединству
структуре и историјског стварања сваког система
(хармоничност карактера интра-системске органи-
зације), и y немогућности тачног превођења једног
система y други. У чему онда Евроазија чини »сис-
тем«1 To je оно питање које, кроз значај органске
метафоре, треба да нам омогући да ce приближимо
тананим и сложеним односима термина систем/
структура/целина y значењу прашких лингвиста
структуралиста.

Трагање за идентитетом: немогућ екуменизам

Узрок за неспојивост ових »светова«, Русије и

Европе, лежи y хипертрофији верске опозиције из-
међу православља и католицизма. To je без сумње
права граница, симболична граница y расправи,
граница померена губитком руских територија noć­
ne Првог светског рата, граница која даје смисао
расправи о територији. Тако су евроазисти призна-
вали независност балтичких држава и Финске као
чињеницу која ce подразумева сама no себи: те на-
ције, католичке или протестанске, биле су »латинс-
ке« (у значењу »не-православне«)28.

27 Трубецкој, 1923a, прев. 1996, стр.118.

28 Поистовећивање католичког света са »латинским« све-
том својственоје византијској терминологији y којој je религио-

59
 У супротности ca хришћанским универзализ-
мом (који евроазисти поистовећују ca римском цр-
квом), не оптерећујући ce овог пута релативизмом,
Трубецкој стално подсећа на потпуну инкомпати-
билност између православног света и римског ка-
толичког света, a посебно подсећа на суштинску
супериорност првог над другим, непрестано по-
нављајући идеју која je заједничка евроазистима
и словенофилима: упркос томе што je Русија, сти-
цајем посебних историјских догађаја, била y додиру
ca европском културом, она je увек дубоко припа-
дала и увек ће припадати једном потпуно различи-
том културном свету, који je дубоким јазом одвојен
од европске културе, и бескрајно je изнад етичких,
естетских и духовних вредности свега што je про-
изведено y Европи.
Тако Трубецкој објашњава да je ћирилчна азбу-
ка апсолутно супериорна y односу на латински ал-
фабет29. Мање je познато да то исто сматра и Јакоб-
сон: y свом тексту о евроазијској језичкој заједници
он жестоко критикује политику латинизације језич-
ких алфабета y СССР-у, заснивајући своје мишљење
на чињеници да ce латинични алфабет технички не
може прилагодити специфичностима језика Евро-
азије. У исто време, тридесетих година, совјетски

зна припадност изнад етничке припадности. Чињеница да су

Румуни, који говоре један латински језик, православни није y
супротности ca том терминологијом. Основне и непомирљиве
разлике између православног света и католичко-протестанског
света најбоље су објашњене y збирци радова Росст u Латинс-
тво, 1923. За детаљно тумачење ове супротности, cf., између
осталих, Mirsky, 1927.
29 Трубецкој, 19276, стр. 88-93.

60
лингвиста Е. Д. Поливанов (1891-1938) je, супротно
томе, видео y тој политици један позитиван помак
ка интернационализацији30.
Извесно je да постоји кохерентност y мишљењу
евроазиста око појма холизма (хармонија y целини,
симетрија између периферије и центра). Међутим,
много мање напора je учињено да ce повуче источ-
на граница Русије него западна. У Џингис Кановом
наслеђу, најужаснијој књизи коју je написао Трубец-
кој (изашла 1925. под псеудонимом ИР)31, истински
проблем je западна граница Русије (она која je увек
опстајала y руској експанзији, за разлику од источне
границе која, од заузимања Казана 1552. под Ива-
ном Грозним, није престајала да ce повлачи, све до
Аљаске). Уствари, позиви на солидарност са земља-
ма које ће ce y будућности звати »Трећи свет»32
само су покриће за тражење идентитета тих руских

30 Cf. Поливанов, 1931, [1968, стр. 197],

31 ИР вероватно значи нИколај тРубецкој, али једно друго
тумачење je »Из России ». У библиографији референцаје дата
под именом Трубецкој (1925д).
32 Cf. Овај позив Трубеког на отпор: »Како да ce боримо
против тог кошмара који je неизбежна европеизација? Ha први
поглед изгледа да je једина могућност општа побуна против
Романо-Германа. Ако би човечанство, не оно о коме воле да го-
воре Романо-Германи, већ истинско човечанство, које y већини
сачињавају Словени, Кинези, Индуси, Арапи, Црнци и други
народи, сви који су, ма каква да им je боја коже, гмизали под те-
шким јармом Романо-Германа, и који троше своју националну
енергију копајући руду потребну европским фабрикама, ако
би ce то човечанство могло ујединити y заједничкој борби про-
тив тлачитеља, оно би успело пре или касније да сруши толико
омражени јарам и да покаже свету те предаторе и целу њихову
културу« (Трубецкој, 1920, прев. 1996. стр. 78).

61
 интелектуалаца y односу на њихово друго ja: запад-
на Европа.
Морамо приметити да не постоји ниједан евро-
азиста који није Рус, чак ни Украјинац33 . Taj »ту-
рански« елеменат »евроазијске културе« je, с друге
стране, потпуно апстрактан: евроазисти не наводе
никада ниједног евроазијског писца, мислиоца, или
научника који није Рус. Неће ce наћи ниједне речи,
на пример, о Авицени, једини херој који ce помиње
je Џингис Кан...
И опет, саблажњени интернационалистичком
политиком првих година бољшевичке власти, евроа-
зисти почињу све више да прихватају совјетску кул-
турну политику y мери y којој je она, tokom тридесе-
тих година, стављала нагласак на совјетску целину и
њено окупљање око Русије, a напуштала сваки знак
интернационализације (cf. прелазак на ћириличну
азбуку y не-руским језицима, на пример).

Против циеилизације: културе

Евроазисти нису схватали руску културу као

одраз или део западне културе, већ као »посебну«
културу, својствену скупу народа источне Европе и
Азије, који има »душевне блискости« са Русијом. To
je она блискост која, према ауторима Излаза према
Истоку, чини руску културу »прихватљивом и сро-

33 Може ce навести један Јеврејин: A. Ja. Бромберг, који

je позивао Јевреје да уједине своју месијанску енергију са
енергијом Русије-Евроазије која ће постати »Нови Израел«
(Bromberg, 1931, стр. 113-117, 139-140). '

62
дном тим народима и која, стога, оплођује њихово
учешће y руској ствари«34.
»Културолошка« дела Трубецкоја су недовољно
позната франкофоном свету. Она су, међутим, битна
да би ce објаснио његов структурализам, тај »стари
хегеловски темељ« о коме je говорио Мунен35, који
je признавао своје недоумице поводом неких Јакоб-
сонових изјава везаних за Трубецкоја, али који je
тада очигледно располагао само са неколико био-
графских података објављених на почетку Начела
фонологије (у француском издању; Трубецкојева
преписка објављена je на руском тек 1975)36.
Трубецкој, као и сви евроазисти37, када пред-
лаже »револуцију свести« ослања ce на једну ре-

34 Флоровскии et al., 1921, стр. VII.

35 Mounin, 1972, стр. 101.
36 Али y то време (1972) je већ била доступна исцрпна Босо-
ва монографија (1961) о евроазијском покрету. Ha француском
публикације о овој теми концентришу ce око тридесетих годи-
на (углавном y часопису Школе оријенталних језика: Le Monde
slave, али никада y Revue des études slaves, коју објављује Ин-
ститут за словенске језике), касније ce потпуно обустављају.
Тек доцније франкофони изтраживачи почињу поново да го-
воре о евроазијству поводом Трубецкоја (Nivat, 1966; Viel 1984;
Nivat 1988; Ađamski, 1992). После рата могла ce пронаћи no
нека случајна студија, на пример Riasanovski, 1967, a нарочито
Boss, 1961, кога смо већ поменули. Сви Трубецкојеви нелингви-
стички текстови поново су објављени на руском y Москви
1995, аједан велики део je преведен на енглески, cf. Liberman,
1991a, и на француски, cf. Sériot, 19966. О неоевроазијству y
посткомунистичкој Русији, cf. Désert-Paillard, 1994.
37 Употребљаваћемо овде реч евроазиста да бисмо озна-
чили присталицу једне доктрине, и Евроазијат да означимо
становника Евроазије, како то предлаже преводилац чланка С.
Љубинског (1931, стр. 388). С. Љубинскиј je један од бројних

63
троспективну утопију: не царска Русија створена
на реформама Петра Великог, већ препетровска,
московска, »аутентична« Русија, за коју мисли да je
произашла из система татарско-монголске управе.
Заслепљеност Монголским царством стоји y основи
његове књиге из 1925, која je већ поменута: Наслеђе
Џингис Кана.
Позивајући на поновно разматрање традицио-
нално негативног погледа на татарско-монголски ја-
рам, Трубецкој тврди да право порекло руске држа-
ве не лежи y Кијевској Русији, већ y Монголском
царству. Заиста, Кијевска Русија, исцепкана про-
винцијална заједница, која je представљала једва
двадесети део данашње руске територије, није била
историјски38 »животворна«: она није била »органс-
ка целина«. Земља становника везаних за своје до-
мове, она није била y стању да ce одупре степским
номадима. Татарска Златна хорда, заузврат, била je
скоро на тој истој територији. Управо je Џингис Кан
зачео идеју о суверенитету и јединству Евроазије.
Оно што ce до тада називало »татарским јармом«
сачувало je Русију од нечег много горег: »романско-
германског јарма«, смртне опасности за Евроазију.
Међу евроазистима je било много различитих
схватања, али они су ce сви држали једног убеђења:
само усвајањем посебне »визије света«, евроазис-
тичке, може ce сачувати јединство, посебност рус-
ке културе, која je засновна на грчко-византијском
наслеђу u на монголском освајању. Русија-Евроазија

псеудонима П. Савицког (тим поводом, cf. Risianovsky, 1967,

стр. 47).
38 Трубецкој, 1925a, стр. 4.

64
(та два термина, иако представљају и део и цели-
ну, углавном су употребљавана као синоними, као
два имена исте целине), сматрана je не као земља
колонизатор (средње Азије и Кавказа), већ као ко-
лонизована земља (од стране »Романо-Германа«).
Шта више, руска експанзија y средњој Азији и на
Кавказу сматрана je као природни и непрестани
процес органског развоја, y неку руку као еколошки
процес, без политичке мотивације и без узрочних
веза39. Евроазија je била за њих природно геополи-
тичко јединство, чије ce карактеристике, географ-
ске (геофизичке), културне, историјске, етничке и
антрополошке, подударају. то je хармонична орган-
ска целина.
Иако Трубецкој никада не наводи своје изворе
(једини изузетак je G. Tarde), он оставља (свесно или
несвесно) трагове литературе коју чита. Тако je ње-
гова књига Европа u човечанство (1920) очигледна
алузија на књигу теоретичара панславизма Н. Ja.
Данилевског (1822-1885) из 1869: Русија u Европа. Ta
књига која антиципира Шпенглерове и Тојнибијеве
конструкције (један део превода изашао je на немач-
ком управо после објављивања Шпенглеровог дела
Пропаст Запада, 1920), тематски je веома блиска са
Трубецкојевом књигом, са органицистичком тео-
ријом »историјско-културних типова« затворених y
себе, y којима je једном заувек подељено човечанс-
тво и између којих не може бити никакве споне40. Он

39 О Јакобсоновом одбацивању објашњења о узроцима, cf.

погл. VII.
40 Јакобсон сврстава Н. Данилевског y »дивне плодове«
руске филозофије због његовог антипозитивизма (Јакобсон,

65
употребљава исту терминологију када je реч о »Ро-
мано-Германима«41. Исто тако, поднаслов y Наслеђу
Џингис Кана: »Поглед на руску историју не са Запада
већ са Истока«, обрађује исти лајтмотив визије као и
поднаслов књиге Данилевског: »Поглед на културне
и политичке односе словенског и романско-герман-
ског света«. Теорија о издвајању историјско-култур-
них типова потребна je евроазистима да би доказали
да географска, етнографска и политичка веза између
Русије и Азије оспорава припадање Русије Европи.
Сопствени допринос, незанемарљив, Трубецкоја и
Савицког, састоји ce y замењивању »типа« »систе-
мом«, на шта ћемо ce вратити када будемо говорили
о појму »архетип«.
Упркос великим и суштинским разликама међу
њима, Данилевски je оставио трагове код Трубец-
која. Главне теме око којих ce нису слагала ова два
мислиоца односе ce, све, на екстремни културни
релативизам: универзална цивилизација je неза-
мислива и немогућа, култура може да постоји само
y множини. Овде ce понавља тема романтичарске
опозиције између културе и цивилизације42 коју je

19296 [1988, стр. 55]).

41 Терминологија Данилевског: »Романо-Германи« je пре-
узета y СССР-у крајем Другог светског рата, на пример код
славног лингвисте B. В. Виноградова, Великип русскип нзик,
Москва 1945, y панславистичкој перспективи, cf. Sériot, 1984,
O Н. Данилевском, cf. McMaster, 1967.
42 Ta опозицијаје објашњена, на пример, код једног савре-
меника евроазиста, Томаса Мана (1875-1955): »Није „човечанс-
тво“ збир појединаца већ народ који представља оно што je оп-
ште и хумано, и вредност тог духовног производа, уметничког
и религиозног који не би могао да ce објасни научним метода-
ма, који je избио из органске дубине живота народа и који ce
развијао, a који ce зове народна култура - na према томе вре-

66
поновно актуализовао Ниче y Рођењу трагедије
(1872), отприлике тако да je вредносна опозиција
између »аполонске« цивилизације и »диониске«
културе убудуће удвостручена узвишеним одно-
сом множине према једнини (или према »универ-
залном«). Ha мање више исти начин, код једног и
код другог, провлачи ce идеја да руска култура има
урођену супериорност y односу на друге. У сваком
случају она je специфична, фундаментално разли-
чита од културе »Романо-Германа«.
За разлику од последњих панслависта, Трубец-
кој и евроазисти нису ce спремали да освоје Кон-
стантинопољ: свако треба да седи код своје куће и
да научи да упозна сам себе. Исто тако, врхунски
парадокс, Трубецкој оптужује класичне словено-
филе да су »прозападњаци«43 зато што je словенски
свет желео да подражава велике стране силе.
Њихово одбацивање западне европске културе
огледало ce y њиховој одбојности према начелима
на којима ce она заснива, нарочито према појму де-

дност, достоЈанство и чар сваке националне културе, састоЈИ

ce управо y ономе што je разликује од других; јер, само je то
култура, за разлику од онога што je заједничко свим народи-
ма и што je само цивилизација« {Considérations d ’un apolitique,
1915-1918, стр. 213, наведено y Е. Cattin, 1996, стр. 24). После
рата Т. Ман je одустао од те опозиције. Али О. Шпенглер je
сада најближи евроазистима: његова »историјска морфоло-
гија« испитује сукцесивне фазе кроз које треба да прође свака
култура: једна млада и динамична фаза која ce уздиже и једна
неизбежно опадајућа фаза на коју ce примењује термин »ци-
вилизација« (Spengler, 1918). За узврат, y Le sens de l ’histoire
(1920), H. Берђајев супротставља оно што штети Русији: ци-
вилизација, ономе што она обилато има: култура. О опозицији
између културе и цивилизације постоји обимна литература.
Cf. на француском: Benoist, 1974; Beneton, 1975.
43 Трубецкој, 1921a, прев. 1996, стр. 95

67
мократије и вредновању појма индивидуалне лич-
ности. Они су покушавали да докажу да je Русија-
Евроазија, и поред додира са западним светом сти-
цајем историјских догађаја, увек припадала и увек
ће припадати, самом суштином својих »животних
начела«, једном сасвим другачијем културном свету
од оног европског, једном свету који je провалијом
раздвојен од Европе и који својом сопственом вред-
ношћу бескрајно премашује све што je настало y ев-
ропској култури.
Оптужбе које су евроазисти упућивали »Запа-
ду« односиле су ce углавном на психолошке црте
које ће ce сада звати »менталитетом«: егоизам,
индивидуализам западног човека који тежи да од-
брани своја лична права. Историчар и правник Н.
Алексејев, евроазиста из Прага, сматра да борба за
суверена права човека испуњава читаву европску
историју44. Према њему, још од XIX века, тај ce его-
истички принцип ширио на читаве народе који су
постали врсте гигантских индивидуа које ce боре
за своје интересе и прерогативе. Евроазисти су суп-
ротстављали том Западу, расцепљеном унутрашњим
борбама, хармоничну слику старе Русије, прожету
православљем. Основа православног схватања све-
та, према евроазистима, није борба индивидуе за
своја права, већ братска љубав и солидарност међу
члановима заједнице (a не друштва, апстрактно за-
мишљеног)45. To идеализовано гледање на стару

44 Cf. Алексеев, 1934a и 19346.

45 Овде ce препознаје опозиција подједнако романтичарска
и хегеловска између Gesellschaft, »друштво«, вештачки енти-
тет, произишао из утврђених теорија филозофије Просветитељ-
ства (удружење индивидуа које прати одређени циљ и за које

68
Русију одговарало je y свему словенофилским дог-
мама, оно ce y сваком случају врло добро уклапало
y стару политичку доктрину: од почетка, идеолози
московске Русије имали су одлучно негативан став
о прихватању аутономије личности, no угледу на
Ренесансу на Западу, која ce сматра као израз »вели-
чине« човека. Захтеви индивидуе упућени друштву
за већа права y московској Русији сматрани су као
нешто дубоко неморално.
Евроазисти су сматрали да je култура Русије-
Евроазије дубоко религиозна, боље речено пра-
вославна46. Ta православна култура, заснована на
»саборности« (саборноств)47, одбацивала je правно,

груписање само no себи није циљ), и Gemeinschaft, »заједнице«,

органски појам, природни скуп (уједињење индивидуа je на
првом месту). Ha социолошком плану та антонимија je y осно-
ви учења немачког социолога и филозофа Фердинанда Теније-
са (1855-1936), који га je развио y свом делу Gemeinschaft und
Gesellschaft, (1887) и који raje применио y истраживањима о јези-
чком знаку (cf. о томе В. Nerlich, 1988, стр. 215-217). Муненово
мишљење о хегелијанству код Трубецкоја показује ce као тачно:
исто као што према Трубецкоју, »човек може потпуно да при-
хвати само датости културе којој припада, или култура блиских
његовој култури« (1923, прев. 1996, стр. 118), исто тако према
Хегелу, једна особа не може да ce оствари y потпуности осим ако
не учествује y ономе што га подједнако превазилази и изражава:
његова култура и његов народ.
46 Муслимани из царске Русије, због њиховог »туранског«
менталитета, сматрани су »потенцијалним православцима«.
Према Трубецком »врло je значајно што je Емељан Пугачов,
под заставом старе вере одбацивао „недостојне Латине и Лу-
теријанце", a није видео никакве препреке да ce повезује са Ба-
шкирима и другим представницима не само оријенталног не-
православног хришћанства, већ и туранског не-хришћанског
Оријента« (1921a, прев. y Трубецкој, 1996. стр. 112).
47 Ta саборност, или католицитет, y православној црк-
ви подразумева свештеничку свест и плуралитет теолошких
мишљења уједињених y јеиднствени израз. Она садржи појам

69
рационалистичко и индивидуалистичко хришћанс-
тво римо-католичке Европе (женевски протестан-
тизам био je само еманација једне врсте става про-
тив Рима). Према евроазистима, западни човек je
неспособан да размишља y категорији »целине«, он
види само логичне апстракције, његова етика може
само да прелази y цепидлачење, a наука y потпуно
деструктивну анализу. Taj исти рационалистички
дух налазимо y одредбама римског права, y логич-
ким одредбама светог Томе Аквинског и y модер-
ној аналитичкој науци. Напротив, грчка теологија
није никада била антропоцентрична као латинска.
Ослањајући ce на платонистичку традицију, она je
схватала Бога као Логос који мења Космос, и човека
као део Космоса и учесника y Логосу. Појам универ-
зума игра битну улогу y православном схватању и
ниједан део стварања није ван религиозног живота.
To не дозвољава да ce створи чисто хуманистички
став, антропоцентричан, према религији и то спре-
чава да религију апсорбује етика. To спречава и сва-
ки индивидуализам, јер ce Бог и човек не сматрају
раздвојени један од другог, нити су они одвојени од
света. У овом начину гледања примећује ce неопла-
тонистичка компонента, која ce заснива на доктри-
ни нераздвајања, што je одјек жестоке свађе која je
делила, кроз векове, грчко свештенство пристали-
це Платона, и римско свештенство које ce држало
Аристотела. Али и даље, то знање почива на дуж-
ности: Трубецкој позива на »рад на изграђивању

причести (саборование) и супротставља ce појму прихватања

и потчињавања хијерархијском ступњу ex cathedra који ce на-
лази y католичанству.

70
 националне свести, с циљем да ce створи симфониј-
ско (хорско) јединство мултиетничког народа Евро-
азије«48.
За евроазисте, ипак, Космос није универзалан,
он je подељен на више »светова«, a no његовом за-
кону они морају бити различити. За Трубецкоја, је-
зици и културе су савршени no томе што их има
више...
Године 1923, Трубецкој објављује један чланак
о мноштву језика y часопису евроазијског покрета
Евроазиискии временик: »Вавилонска кула и збр-
ка језика«, y коме предлаже ново тумачење мита о
Вавилонској кули. По њему, ако je рад казна коју
je Бог наметнуо људима, мноштво језика, заузврат,
није везано ни за какво трпљење, закон о уситња-
вању језика, који треба вечито да траје, гаранција
je за процват култура49. Користећи ce франкофоном
терминологијом могли бисмо рећи да, према Тру-
бецкоју, Бог није помешао говоре људи, он je увећао
број језика.
Заиста, уједначена култура, универзална, без
националних разлика људи који су желели да сагра-
де кулу, јесте »унилатерална«. Таква култура je спо-
собна за огроман научни и технички развој, али она
je »духовно празна и морално декадентна«50. Једна
универзална култура може да садржи само »пси-
хичке црте заједничке свим људским бићима«, које
ce могу тицати само логике и материјалних потре-

48 Трубецкој, 1927a, прев. 1966, стр. 190.

49 Трубецкој, 1923a, стр, 108, прев. 1996, стр. 116.
50 Ibid., 109, прев. 1996, 117.

71
ба51. Због тога ће y »хомогеној универзалној култу-
ри логика, рационалистичка наука и материјална
техника увек доминирати над религијом, етиком и
естетиком«52. Стога, без духовног подстицаја, логи-
ка и материјална техника спречавају спознају себе
сама. Једино национално обележена култура може
да подстакне развој »специфичних духовних и мо-
ралних особина једног народа«53
To одбацивање универзалне културе и истра-
живање посебних култура, или »затворених историј-
ско-културних типова«, једино способних да људи-
ма обезбеде индивидуални и хармонични развој,
јесте стална тема културолошких Трубецкојевих
текстова. Већ y свом првом тексту о национализму
он je инсистирао на чињеници да култура мора да
буде различита за сваки народ (Troubetzkoy, 1921a,
стр. 78; прев. 1996, стр. 90).
Својим тврђењем да je затварање култура жи-
вотна потреба, Трубецкој проповеда екстремни ре-
лативизам и супротставља ce хијерархијским кла-
сификацијама линеарног еволуционизма54:

Сваки вредносни суд треба да буде једном заувек

искорењен из етнологије и историје културе, као и
из сваке науке о развитку, јер ce вредносни судови
увек заснивају на егоцентризму. Нема супериорних

51Ibid.
52Ibid., прев. 1996, стр. 118.
53Ibid.
54 У томе су ce релативизам и анти-универзализам Трубец-
која супротстављали дубоко религиозном екуменизму Вл. Со-
ловејева (1853-1900), који je призивао једну универзалну више-
конфесионалну Цркву.

72
 и инфериорних култура. Има само сличних и разли-
читих култура (Troubetzkoy, 1920, стр. 42; прев. 1996,
стр. 66).

У основи овог схватања налази ce велика мета-

фора која потиче из немачког романтизма; нације су
као људска бића. Управо ова паралела нација/инди-
видуа дозвољава да ce одбаци свака универзална
култура.
Према томе, сасвим je кохерентно то што евро-
азисти нису проповедали никакво пресађивање ду-
ховних и културних вредности; Трубецкој не пред-
лаже да ce католицима проповеда православље,
он само потврђује природни (историјски) карактер
супротности између ове две стране хришћанства и
његову коначну природу (бар до Страшног суда)55.

Ареално схватање културе

У западној Европи људи су навикнути на ан-

тиколонијалне расправе y правцу Север/Југ и са
аргументацијом »левице«. Мање су познате анти-
западњачке и антиколонијалне расправе »деснице«,
које долазе из Русије, y правцу Исток /Запад. Није
разлог, заиста, еманципација народа, већ одбрана
националне традиције. Ta промена перспективе до-
била je врло велики значај y догађајима који су ус-
ледили после пада комунизма y Русији, a који имају
свој смисао само ако ce знају претходни историјски
догађаји, унатраг све до словенофилске мисли, a и
до византијског гледања на »латински« Запад. Било

55 Cf. Трубецкој, 1923a.

73
 како било, проповедати »поновну азијатизацију«
Русије y намери да ce избегне »кошмар европеиза-
ције«, такође je начин да ce оправдају колонијал-
на политика царске Русије и сва противљења от-
цепљењу република која показује совјетска држава,
при чему ce на западни утицај гледа као на »роман-
ско-германски јарам«.
Међутим, то ареално поимање културе повла-
чи за собом многе тешкоће. Непрестана затегнутост
између категорија континуитета и дисконтинуитета
присутна je y схватању Трубецкоја о колективним
ентитетима као што су народи и културе. Збиља, с
једне стране ти ентитети су повезани y једну сложе-
ну и отворену хијерархијску структуру:

Нема (или скоро да нема) потпуно специфичних

или одвојених народа: сваки народ припада једној
групи народа са којима je повезан неким општим
цртама. Шта више, један исти народ припада једној
групи народа на основу једног низа карактеристика,
a другој групи на основу другог низа (Troubetzkoy,
1927a, прев.1996, стр. 187).

С друге стране, y том континууму постоји још

једна, већа, граница која ствара затворену целину:
»Само велике етничке јединице (на пример, једна
група народа) достижу потпуну једнакост« (ibid.).
Стога je само no себи разумљиво што СССР-Евро-
азија представљају потпуну једнакост...
Тако долазимо до двоструког система вредно-
вања. С једне стране, Трубецкој расправља о кон-
такту, суседству, приближавању, и ствара од њих
универзална правила, али као примере даје наро-

74
де Евроазије. С друге стране, он види културе као
херметички затворене монаде када упоређује ро-
манско-германску културу са руско-евроазијском
културом. Тако y Европи u човечанству он говори
о дилеми: прихватити или одбацити романско-гер-
манску културу, као да je реч о избору типа »све
или ништа«.
Трубецкој увек гледа на романско-германски
свет као на уједначену, шта више непријатељску
целину: »Романо-Германи су наши најгори неприја-
тељи«, пише он y Руском проблему. Њихова култура
има једну »фаталну ману«, непоправљиву: егоцент-
ризам (Европа u човечанство). Француска и немачка
култура, no њему, образују једну хомогену целину,
што je још чудније, јер ти његови напади на роман-
ско-германску културу подсећају, са више страна,
на оне нападе немачких романтичара на француску
културу из доба просветитељства, само што су ок-
ренути за један степен према истоку.
Тако су културе понекад y територнијалном
континууму, a понекад, су оне бројиви предмети
које je могуће издвојити из једног блока. Трубец-
којев идеал je чистота културне руске традиције y
поређењу са романско-германском културом (он ин-
систира на разлици y наслеђу), али он je за органско
спајање степске (туранске)56културе и шумске (рус-

56 У свом Попису језика ceux познатих народа (1800-1805),

шпански језуита и филозоф Лоренцо Хервас назива »туран-
ском« породицу језика која je данас позната под именом урало-
алтајска. Ово име долази од Тур, y иранској митологији један
од Ферудинових синова, који je добио y апанажу Туран, или
Туркестан. Данас ce више не говори о туранским језицима,
али Анри Валоа (Henri Valois, 1976, стр. 41) помиње турански

75
 ке и финско-угарске). Постоји y овом случају при-
ближавање упркос одсуству заједничког наслеђа:
»светови« Европа и Евроазија су no претпоставци
суштински различити, док из оиозиције степа/шума
проистиче органска комплементарност.
Али, тема самодостатности и самодовољности
поставља још већи проблем, онај о границама иден-
титета, о границама целине: Трубецкој никада не
даје критеријуме на основу којих би ce разликовали
целина и делови. Тако су Украјинци према Русима y
односу укључености дела y целину, али Евроазијати
су према Европљанима y односу искључености це-
лине y односу на другу целину57.
Te онтолошке недоумице y предмету расправе
коштало je евроазисте једне строге критике коју им
je упутио Н. Берђајев, y којој их оптужује за »номи-
нализам«. Може да изгледа чудно та оптужба упуће-
на од стране једног филозофа који потпуно превиђа
платонистичку заснованост евроазистичке теорије;
међутим, њена je заслуга што скреће пажњу на про-
извољни аспект тако постављених граница између
целина:

народ међу азијским народима. Претпостављена солидарност

између туранских народа (Бугара и Турака из групе турко-
монгола, Мађара и Финаца из финске групе) изродила je 1900­
1930. године националистички покрет y Мађарској и Турској,
тежећи ка пантуранизму y жељи да ce групишу y једну државу
турански народи из Турске, Ирана и СССР-а. Мисао да су Ја-
панци туранског порекла имала je присталице y Јапану y том
периоду (cf. Yuki, 1984, стр. 158). Једна од великих личности
дифузионизма, Шмит (P. W. Schmidt), савременик Трубецкоја,
оснивач антрополошке »Бечке школе«, говорио je такође о
»културном монголско-туранском кружоку« и супротстављао
raje »Индогерманима«.
57 Трубецкој, 1927c.

76
 Евроазисти преузимају историографску теорију
Данилевског и стварају свој натурализам и номи-
нализам. Историософска схватања Данилевског и
евроазиста су једна наивна форма, филозофски не-
оправдана, номинализма, номиналистичке негације
реалности човечанства. Евроазисти су реалисти y
свом схватању националности, a номиналисти y
схватању човечанства. Али номиналистичко раз-
двајање реалних ентитета не може да ce прихвати
произвољно. Номинализам не може да призна реал-
ност национализма више него што признаје реал-
ност људске индивидуе: раздвајање реалних енти-
тета иде y бесконачност. Ако човечанство и космос
нису реалности, онда ни друге врсте нису реалне
(Берђајев, 1925, стр. 109).

Против демократије: идеократија

Трубецкој, као и други евроазисти, био je свом

снагом против парламентарне демократије, апс-
трактног начела, не »органског«: тај највиши облик
аморфног индивидуализма остављао je човека самог
пред апстрактном државом, препуштеног произвољ-
ној рачуници избора. Он ce борио за »идеократску«
државу, којом управља једна партија сачињена од
високо моралних људи, који представљају »Идеју«
(потреба друштва да ce потчини једној Идеји била
je једна од основних догми евроазијства)58. Таједна

58 Cf. П. Савицки, 1923 б: »Народи треба да буду вођени

идејама, a не институцијама. Комунизам ce може победити
само једном вишом и свеобухватнијом идејом«.

77
 партија треба да замени y Русији бољшевичку пар-
тију. Власт би требало да буде »демоска«, тј. једно-
душно подржавана од стране народа y чију корист
ради, али не демократска, јер je демократија само
једва плаштом прикривена анархија индивидуал-
них и променљивих волунтаризама. Посебно, об-
ласти »које ce не могу контролисати« треба да буду
прогнане, као што je слобода штампе или приватни
капитал (либерализам и демократија су »највећи
непријатељи идеократије«), Према евроазистима
комунизам и фашизам треба да ce посматрају као
груба приближавања једној савршеној идеократској
држави. Мана фашизма лежи y екстремно плиткој
водећој Идеји, која осим чистог организационог
подухвата нема никакве садржине. Мана комуниз-
ма лежи y противречности између политике која
je идеократска y примени и њене материјалистич-
ке филозофије, која негира реалност идеја и своди
историју на процес нужности. Али ако je Трубецкој
строго оцењивао »идеократске државе« из своје епо-
хе (СССР je заговарао атеизам, фашистичка Италија
није ce одрекла колонијализма), он им je ипак при-
знавао то што утиру пут који ће неминовно довести
до »праве идеократије«.
Постоји још један покрет идеја који je врло сли-
чан евроазијству, то je покрет под именом »конзер-
вативна револуција« y Немачкој из двадесетих го-
дина, коме су припадале личности као што су Ернст
Јингер и Освалд Шпенглер59. Немачка конзерватив-

59 Зна ce да je Трубецкој желео да за немачки превод његове

књиге Европа u човечанство предговор напише О. Шпенглер
(cf. К. Поморска , 1977). Трубецкојеву књигу превео je Сергеј

78
на револуција истицала je идеју »трећег пута«, који
не би био ни слободни капитализам нити комуни-
зам. Евроазијство учвршћује још више тај појам
трећег пута приписујући Евроазији идентитет
»трећег света«.
Ова два покрета имала су један заједнички циљ,
или боље, једну заједничку илузију: преобратити
изнутра једну тоталитаристичку партију y намери
да она оствари њихове циљеве. Kao заједничку од-
лику обе доктрине имале су елитистички карактер
и веру y свемоћ идеје. To нису били мислиоци из
доба рестаурације, носталгични према прошлости:
они су видели y страшним догађајима који су ce од-
вијали (руска револуција 1917, немачки пораз 1918)
средство за радикално обнављање друштва. Али y
оба случаја појавила ce неодржива тензија између
гео-историјског детерминизма и дејствовања »рево-
луције свести«.
О тоталитаризму евроазистичке доктрине може
ce говорити y смислу потчињавања јединке власти,
укључења јединке y систем који je превазилази, y
тоталитет. Тоталитаризам тежи да контролише
целог човека y свим његовим физичким, психичким
и интелектуалним испољавањима. Затворени сис-
тем, који обухвата све, задовољан сам собом, почи-
ва на самодовољности.

О. Јакобсон, брат Романа Јакобсона (Europa und die Menschheit,

ирев. S. O. Jakobson и F. Schlômer, предговор Otto Hoetzsch,
München, Drei Masken Verlag, 1922). O немачкој конзервативној
револуцији , cf. Breuer, 1996.

79
 Филозофија историје

Све данашње дефиниције структурализма инси-

стирају више на важности синхроничности чиње-
ница него на њиховом развоју. Важно je, на пример,
показати како je структурализам y лингвистици
превазишао историцистички неограматичарски
приступ. Међутим, за Трубецкоја (као и за Јакоб-
сона пре 1939. године) дихотомија синхронија/
дијахронија не само да мора бити превазиђена: она
je неприхватљива.
У делу Два света60 Савицки ce труди да покаже
да je Русија y процесу напуштања европске култу-
ре, да je евроазистичка теорија управо покушај да
ce то напуштање протумачи са тачке гледишта фи-
лозофије историје, y којој су културе органска жива
бића која имају своје рођење, свој раст, своје сазре-
вање, старост и смрт. Он ce тако приказује као жес-
токи противник линеарног еволуционизма61 уместо
кога нуди схватање о гео-историјским-културолош-
ким монадама, затвореним и аутаркичним светови-
ма, који ce међусобно не разумеју и не мешају.
За разлику од онога што углавном видимо код
структурализма, Трубецкојеви списи доносе једну
филозофију историје, али са посебном нијансом: то
je телеологија која одбацује идеју напретка. Усред
кризе идеје о напретку62, Трубецкој, као и његов

60 Савицки, 1922.
61 Са линеарним еволуционизмом овде ce чини алузија на
теорије JI. X. Моргана и Фр. Енгелса, које ће наћи најекстрем-
нију примену y Маровој теорији »ступњева«, cf. погл. VII.
62 Треба подсетити да евроазисти нису били на маргинама.
Они су били веома образовани, њихова друштвена ситуација

80
 савременик Г. Сорел, одбацују идеју о линеарном
напретку, али и романтичарску идеју о далеком
златном добу, y име »логике еволуције« која почива
на идеји историцизма система. Према Трубецкоју,
поједностављено схватање о развоју породице је-
зика као једносмерном процесу (гранање генеалош-
ког стабла) логично произлази из западно-европске
идеје о »напретку«. ,
Многи аутори су говорили о великом присуству
хегеловских тема код Јакобсона и Трубецкоја63. To
што je хегеловско je без сумње њихова филозофија
историје, која ce веома разликује од структурализ-
ма после Другог светког рата. За Трубецкоја, про-
мена није никада случајна, она има неки смисао. Taj
смисао треба да ce открије. Међутим, та филозофија
историје не може да ce сведе на чисто понављање
хегеловских тема. У неким аспектима, заиста, њего-
во схватање времена je типично за XIX век: постоји
неповратност, међутим, он додаје једну значајну
исправку: не постоји универзалност. Време проти-
че унутар затворених целина, народи ce не смењују
један за другим y великом универзалном процесу
прогресивне реализације апсолутног Духа.
Филозофија историје код Трубецкоја није по-
себна дисциплина, издвојена, већ je област практич-
не примене општих начела филозофије културе. Ис-
торија je култура y свом дијахронијском одвијању,
где су »колективне личности« покретачи и субјек-

пре револуције била je стабилна и ни мало угрожена техни-

чким и научним напретком као што je то могла да буде
ситуација земљопоседника. Не економски разлози, већ идеоло-
шки утицали су на то упорно одбијање идеје напретка.
63 Mounin, 1972, стр. 100; Holenstein, 1984.

•81
mu историјског процеса. У тој доктрини Европља-
ни су супротстављени остатку света, и изгледа да
су једини изложени истинском фатализму: њихова
права природа je насиље и експанзионизам. Суп-
ротно, случај других народа je мање безнадежан: y
истинском процесу сопствене спознаје, свака колек-
тивна личност постаје свесна своје релативности и
признаје равноправност свакој другој колективној
личности. Ипак, остаје да je европеизација основно
зло историјског процеса јер блокира природну ево-
луцију сваке органске целине.
Извесно, значај божанског провиђења y Трубец-
којевој филозофији историје би могло да омекша
строги бквир тог природног развоја. По њему, при-
сутно je »директно божје мешање y историјском
процесу«64. Ипак, на основу употребљене термино-
логије, то ce схватање ослања на историјску нуж-
ност: бројне су формулације такве као што су »било
je неизбежно да...«, »неумољива логика историје«.
Шта више, свака група (етничка, друштвена...) мора
да испуни неки задатак. Тако je са Украјинцима:

Коректно развијена национална свест показаће

будућим ствараоцима те културе њене природне
границе као истинску суштину и истински задатак:
постати посебно украјинско остварење панруске
културе (Трубецкој, 1927ц [прев. 1996, стр. 171]).

Пошто су време и простор нераздвојиви, исто-

ријске јединице су истовремено и географски ен-
титети. Не само сваки антрополошки ентитет већ

64 Трубецкој, 1923, прев. 1996. стр. 124. *

82
и сваки географски ентитет има свој задатак, своју
судбину да оствари као завршену целину. У Наслеђу
Џингис Кана та идеја ce протеже као лајтмотив:

Историјско уједињење Евроазије било je од по-

четка историјска нужност. И истовремено, сама
природа Евроазије означила je могућности тог ује-
дињавања (Troubetzkoy, 1925a, стр. 6).

И чак, ако ce бољшевизам и марксизам сматрају

као најгоре последице западне културе (или тачније
»романско-германске«), то није исто што и руска
револуција која ce схвата као огромна и неизбежна
катаклизма која je побунила руске масе истовремено
са народима Оријента. За евроазисте револуција из
октобра 1917. године je једно чишћење, обнављање,
васкрсавање правог степског духа својственог рус-
кој култури и почетак процеса учвршћавања моћи
Евроазије.
Најзад, евроазијство je обележено непрестаном
тензијом између филозофије историје схваћене као
непрекидни развој, на хегеловски начин, y коме сва-
ка нација дође на ред и на време да заузме доминан-
тно место y историјском процесу, и једне цикличне
слике времена када културе представљају међусоб-
но херметичне монаде које ce не дају упоређивати.
Taj конфликт између два гледања на историју и вре-
ме покренуће расправе о структурализму између
два светска рата.

83
 НЕПОСТОЈЕЂЕ ГРАНИЦЕ, ЗАМИШЉЕЊЕ ГРАНИЦЕ

Географистичка идеологија

Изгледа да Евроазисти нису ништа знали о радо-

вима својих савременика или непосредних претход-
ника о природи географије Русије, посебно не ант-
ропогеографске теорије Ф. Рацела (Ratzel,1844-1904)
и геополитичке Ј. Макиндера (Mackinder,1861-1947)
о Руском царству65, y сваком случају, они нису ни-
када наводили своје изворе. Међутим, »дух време-
на« je неизбежан. Евроазисти, савременици Освалда
Шпенглера, учествовали су активно y интелектуал-
ном животу послератне Европе и версајског мира.
Њихов заједнички циљ je био да докажу природ-
но, органско, постојање Евроазије-СССР-а, тако што
ће указати на стечене сличности које приближавају
народе и језике Евроазије, a на штету веза које ти
исти народи и језици имају са њима сличним ван
евроазијске територије. Текст Н. Трубецкоја који
следи показује нам пример таквог размишљања:
' ■ Свакако да, no извесним особинама, сваки на-
род Евроазије може да ce укључи y неку другу гру-
пу народа која није изричито евроазијска. Тако, ако
узмемо као критеријум језик, Руси припадају групи
словенских народа, док Татари, Чуваши, Черемиси
и неки други чине део групе народа који ce називају
»турански»; ако ce узме као критеријум религија,
Татари, Башкири, Сарти66, итд. припадају групи

65Cf.Hauner, 1992.
66 Сарти су један део Узбека, који су престали да буду
номади много пре других (Н. д. Т.)

84
 муслиманских народа. Али те везе су много слабије
од оних које их уједињују y евроазијску породицу:
y првом плану није панславизам био за Русе, ни
пантуранизам за туранске народе Евроазије, нити
панисламизам за евроазијске муслимане, већ евро-
азијство. Сви ти »пан-изми«, који појачавају цент-
рифугалне снаге етничких национализама, на прво
место стављају једнострану везу између једног наро-
да и других народа само no једном скупу критерију-
ма; због тога су они неспособни да створе од тих
народа стварну и живу мултиетничку нацију: личну
индивидуалност. Али y евроазијском братству на-
роди нису међусобно повезани скупом једностраних
критеријума, већ заједништвом њихове историјске
судбине. Евроазија je географска, економска и исто-
ријска целина. Судбине евроазијских народа су ис-
преплетане, оне представљају једно огромно нераз-
мрсиво клупко, тако да истрзање једног народа из те
целине би могло да ce оствари само насилним, не-
природним чином који би донео само патњу. Ниш-
та ce слично не може рећи о групама народа који ce
повезују no основи панславизма, пантуранизма или
панисламизма. Ниједна од тих група није y том сте-
пену повезана историјском судбином народа који je
чине (Troubetzkoy, 1927a, стр. 29-30; прев. 1996, стр.
188-189).

У истом периоду Јакобсон ce такође бави Евро-

азијом коју дефинише као тоталитет , као »струк-
туралну« повезаност елемената који припадају раз-
личитим врстама појава:

85
 Да ли je људска заједница географског евроазијс-
ког света различита (и y каквим односима) од зајед-
ница околних светова, пре свега од Европе и Азије?
Економска географија y односу на датости физичке
географије утврђује карактер целине евроазијског
света. Историјска судбина Евроазије потврђује њено
неразлучиво јеДинство. Испитивање расног коефи-
цијента крви67 показује јасно битну антрополошку
разлику између народа Евроазије с једне стране, и
Европе и Азије с друге. Најзад, етнологија, осло-
бођена своје дуге зависности од генеалошког стабла
језика, успоставља посебне карактеристике култу-
ролошког евроазијског круга (Јакобсон, 1931a, [SW-
1, 1971, стр. 147]).

Тако je питање граница било одмах постављено

као кључно: евроазијство je пре свега подухват пре-
испитивања граница, рушење погрешних ентитета,
или привидних (пример »Словени«), y корист дру-
гих, који су реалнији, зато што су no претпоставци
»органски« (пример »Евроазијати«).
Честа питања о границама (језика, култура.
територија), чак иста као и y версајској Европи, ев-
роазисти тумаче кроз једно друго питање, основно
no њиховом схватању: где пролази граница између
Русије и те Друге (западне) Европе, и y чему je раз-
лика? Евроазисти су издвајали Русију од словенског
света и ограђујући ce од панслависта, повлачили су
границу према истоку. Чинећи то они су примењи-
вали један од најважнијих аксиома евроазијске тео-

67 Sic: расовми коеффициент крови.

86
рије: узрок свих несрећа je непризнавање истинских
граница система:

Историјске противуречности са којима ce сус-

рећемо y ово време нагомилале су ce y руској ствар-
ности y великој мери због става према култури за-
падне Европе која je до скора владала целим светом,
и која, изгледа, управо почиње да покреће свуда по-
кушаје да ce детаљно преиспита то питање (Евро-
азијство, непотписани издавачи, Евроазипскал хро-
ника, 1925, 1, Праг, стр. 1).

Трубецкој je један од оних који je највише до-

принео том раду на преиспитивању ентитета, на
померању привидних граница, раздвајајући до тада
постојеће ентитете да би поставио аутентичније
границе, више органске, више природне. Сва соли-
дарност или словенско јединство тако je нестало:

Култура (у смислу скупа културних вредности

које удовољавају материјалним и духовним потреба-
ма једне одређене средине) руског света представља,
са етнографског гледишта, један сасвим посебан ен-
титет који je немогуће увести потпуно y ширу групу
култура или y неку културну зону. Јер, та култура
образује сама за себе једну посебну »зону« коју по-
ред Руса чине и угарско-фински »странци« и Турци
из басена Волге. Ta ce култура постепено простире
према истоку и југоистоку и сједињује са турско-
монголском културом »степа« преко које ce повезује
са азијским културама. Ha западу наилазимо исто
тако на постепени прелаз (преко Белоруса и Украји-
наца) ка култури западних Словена који ce додирују

87
 ca романско-германском културом, и ка »балканс-
кој« култури. Али та веза ca словенским културама
није толико јака, њој ce супротстављају чврсте везе
ca Оријентом. Народна руска култура je уско пове-
зана ca Оријентом y многим областима, тако да гра-
ница између »Истока« и »Запада« пролази понекад
тачно између Русије и других Словена. Што ce тиче
Јужних Словена, кад су они блиски Русима, то није
зато што су и једни и други Словени, већ зато што
су и они били подвргнути турском утицају (Trou-
betzkoy, 19216, прев. Troubetzkoy, 1996, стр. 107).
Руски национални карактер je веома различит од
карактера угро-финског као и од турског карактера,
али он je сасвим различит од националног каракте-
ра других Словена (Ibid., стр. 111).
Предмет преиспитивања граница био je y рус-
кој култури, али исто тако и y радовима географа y
Европи, мање нов него што ce то мисли.
Термин Евроазија створио je 1885. године и увео
y употребу аустријски геолог Едвард Суес (Eduard
Suess, 1831-1914) y свом делу Das Antlitz der Erde68.
Он je хтео да оспори одвојеност двају континента,
Европе и Азије, чије je границе сматрао као навику,
a као целину je сматрао континенталну масу ство-
рену уједињавањем, која представља не само један
ентитет ca геолошког гледишта, већ и етничког. У
употреби која подразумева уједињавање двају кон-
тинента овај термин и данас постоји y француском
језику69.

68 О историји руских схватања везаних за однос ca Европом

и Азијом, cf. Bassin, 1991.
69 Cf. Enciclopedia Universalisa одредница »Eurazie.
Biogéographie«: »Евроазија, блок формиран од скупа азијског

88
 Евроазисти су, напротив, употребљавали тај
исти термин y ексклузивном значењу: Евроазија
stricto sensu није ни Европа ни Азија, већ један »по-
себан свет«. Они су y томе следили виђење слове-
нофилског лингвисте, етнолога и географа В. И.
Ламанског (1833-1914), који je први изнео идеју саз-
дану на географским и лингвистичким основама, да
je Стари свет подељен не на два, већ на три конти-
нентална ентитета: Европа, Азија и Русија, »свет y
средини«, који ce налази на истоку Европе и северу
Азије70.
Од 1892, y својој књизи Три ceema азијско-евро-
пског континента, Лемански пише да Руско царство
чини географски аутономан свет који ce разликује
од друга два no својим природним особинама: тако-
рећи потпуном одсуству унутарње поделе, јер окол-
ни планински ланци окружују огромну централну
равниду. Исто као и његов претходник Данилевски,
он додаје једну истовремено културну и природну
димензију појму физичког јединства царске Русије:
насељавање Сибира Русима није била колонизација
већ »природни и органски« процес, два дела Царс-
тва, на истоку као и на западу Урала образују једну
»недељиву целину«, политичку и културну једна-
кост, спојену руском културом, »истом вером, ис-
тим језиком, истом националношћу»71.
У том идеолошком контексту преиспитивања
граница заједничког руског идентитета треба пос-

и европског континента, представља трећину дела видљиве

земљине коре: више од 54 милиона квадратних километара y
једном комаду«.
70 Cf. Sériot, 1998.
71 Данилевскии, 1869.

89
матрати евроазијски покрет. У основи, овај покрет
ce дефинише довођењем y сумњу две врсте заблуда.
Прва je идеја о једној »универзалној култури«. Пре-
ма Трубецкоју, постоје само одвојене и посебне кул-
туре. Романско-германска култура ни no чему није
универзална, онаје само једна култура међу другим.
Друга заблуда je идеја о припадности Русије Евро-
пи. Постоји ту огромна тензија, евроазијска доктри-
на стално ce креће између два пола када je y питању
однос Исток и Запад: уједињење или сукобљавање.
С једне стране, руско-евроазијска култура сакупља
и уједињује европска и азијска начела, с друге стра-
не, Евроазија je арена y којој ce боре та иста начела,
a победа припада Азији. Два разлога je за то: први,
аутентично руска душа je азијатска, a не европска, a
руско европејство je површно, вештачки наметнуто
Русији од стране Петра Великог; други, азијска или
»оријентална« култура je супериорна, дубља од ев-
ропске или »западњачке« културе.
Док ce Трубецкој интересује пре свега за кул-
туру, географ Савицки инсистира на природи. Што
ce Јакобсона тиче, он ће покушати да дефинише
Евроазију чисто лингвистички (cf. погл. III). A сви
имају жељу да y својој специфичној области знања
поставе научну дефиницију Евроазије. Тако no Са-
вицком, традиционална подела Старог света на Ев-
ропу и Азију не одупире ce критици, као ни подела
Русије на »европски« и »азијски« део. Граница на
Уралу, која ce обично прихвата као линија између
Европе и Азије, јесте вештачка. Линија која пове-
зује најближе тачке земљоуза који образују земље
између Балтика и Црног мора72, с бројним климат-

72 Савицки, 1934, стр.17.

90
ским, ботаничким, педолошким73, лингвистичким и
културолошким границама, које ce преплићу, фор-
мира објективнију границу, много »природнију«. У
једном писму Јакобсону датованом 7. августа 193074,
Савицки подсећа да je он први пут употребио реч
»Евроазија« да би означио Русију (у значењу Руско
царство) као »посебну географеку целину«, и оба-
вештава да je на ту идеју дошао y јесен 1919. године
to k o m своје реконвалесценције после прележаног
тифуса y Полтави, y Украјини.
У ствари, утисак je да једина граница која ce
рачуна je она која одваја Русију од Европе, и да je
»зонско« схватање затворених историјско-култур-
них типова смишљено да би ce херметички издвоји-
ла (пре свега на културном и економском плану)
Русија од Европе. Исток и Запад нису овде правац,
већ основни предмети: од самих почетака Словени
су били душом на истоку, телом на западу75. Реч je
о једној више супстанцијалистичкој него структу-
ралистичкој концепцији културе, која ce може »ре-
формисати«, или »позајмити«, као кад би културе
биле предмети.
Основна разлика између Ламанског и Дани-
левског, с једне стране, и евроазиста с друге, јесте
y томе што су први укључивали словенски свет y
Русију и нису признавали, или су презирали Азију,
док су други искључивали из Евроазије Јужне и За-
падне Словене, a укључивали Азијате из Царства.

73 Француска реч »pédologie« употребљава ce овде y

шачењу »наука о тлу«.
74 Архива Јакобсон, МИТ.
75 Cf. Трубецкој, 1921b, прев. 1996, стр.103.

91
 Mory ce упоредити прикази на moj линији која
представља основ за разговор о руском идентитету,
оној линији која раздваја својствено од несвојстве-
ног, исто и различито, своје (свое) и туђе (чужое).
Ламански и евроазисти дају довољно тачне географ-
ске показатеље који ce могу пренети на карту.
Линија A je панславистичка граница (Данцинг-
Трст) коју приказује Ламански76 y свом тексту; ли-
нија В je евроазијска граница (Мурманск-Брест-Га-
латси) која je представљена y текстовима Јакобсона,
Трубецкоја и Савицког.

Граница између Европе и Евроазије (Свет y средини)

Јасно ce оцртава разлика између панславистич-

ке границе и евроазијске границе: прва обухвата це-
лину словенског света (подразумевајући и западне
Словене католике) y »Свет y средини«, док дру-
га, блиска Керзоновој линији y области Брест-Ли-

76 Ламанскии, 1892.

92
товск77, искључује из Евроазије и Словене са запада
и оне са југа. T o k o m тридесетак година приче о рус-
ком идентитету, место Русије помера ce полако са
запада на исток, одвајајући ce прво од западне Евро-
пе, да би ce затим одвојило и од словенске области78.
Заједничке особине Евроазије као целине су
тако бројне да ce могу дефинисати на више начина,
a тако постављене границе обавезно ће ce разлико-
вати y зависности од одабраних особина које важе
као начело раздвајања. Најкарактеристичније су
особине климе и физичке географије, јер омогућују
да ce границе СССР-а из двадесетих година смат-
рају »природним«79. Тако граница између Европе
и Евроазије покрива термичке прагове, климатске,
границе које обележавају типове земљишта, фауну
и флору, према линији која би ce пружала од Мур-
манска према Галатсиу, пролазећи кроз Брест-Ли-
товск. Савицки дефинише Евроазију као део кон-
тиненталног блока Старог света где je постепеност

77 О историјату расправе око »Керзонове линије« cf. Hauner,

1992, Yakemtchouk, 1957.
78 Ово истраживање би могло да ce продуби једном
студијом о враћању на панславизам y СССР-у крајем Дру-
гог светског рата, ослањајући ce, на пример, на књигу Вино-
градова: Велики руски језик (1945), која преузима мишљење
ЈТаманског, a која je написана за потребе тадашњег времена.
79 Евроазисти су били сложни око тога да Балтичке земље
не уводе y Евроазију, али су ce противили граници која je по-
стављена сепаратним Брест-Литовским миром из марта 1918.
Углавном, евроазијски предлози су били ближи Крезон линији
него ли совјетско-пољској граници која je постављена августа
1920. споразумом y Риги. Западна граница СССР-а, она која je
ностављена после Другог светског рата, више ка Западу, много
je више одговарала од оне коју су заговарали евроазисти.

93
климатских и ботаничких зона80 најмање поремеће-
на факторима који нису латитудинални (мора и пла-
нине) и где све реке теку паралелно са лонгитудама.
Ta регуларност која одговара закону (закономер-
Hocmb)* о сукцесији зона (која ce практично нигде
не налази осим y сахелинској Африци) представља
значајан контраст хетерогеној, расцепканој и реги-
онализованој структури Европе. Савицки je смат-
рао да je Евроазија организована према структури
»појасева на застави«: зоне тундре, шуме (тајга),
степе, пустиње и планине, смењују ce од севера ка
југу латитудиналним појасевима који ce шире као
на застави. Свака зона je подељена подједнако на
подзоне (на пример, зона степе ce дели на преријску
степу, на степу житарица са уским лишћем и степу
апсинта). Свака зона и подзона имају свој каракте-
ристичан комплекс биљака и земљишта. Свака ce
зона пружа на правилан начин са истока на запад81.

80 Идеја климатских или термичких »зона« рођена je код

грчких географа, налазимо je y II веку н. е. код Птоломеја.
* Већина термина које употребљавају мислиоци евроази-
сти су калкови речника немачких филозофа. Тако je законо-
мерност употребљена no 'моделу geset3massigkeit, о чему ће
бити речи поводом телеологије, no моделу Zielstrebigkiet. Сви
су ти термини везани за оргацистичку филозофију.
81 Теорија зона о којој ће бити још често речи овде, детаљно
je разрађенау Генетичкој педолошкој руској школи којујеосно-
вао В. В. Докучаев (1846-1903). У свом класичном делу Црне
руске земље (1883) Докучаев je направио један глобалистички
приступ, гледајући на свако земљиште као на један »аутоно-
ман историјско-природан корпус«, животну средину форми-
рану интеракцијом локалних чинилаца: порозан слој земље,
клима, флора и фауна, рељеф, геолошко доба регије, и људска
активност. Земља постаје, y значењу »природни територијални
комплекс«, место комплексне интеракције инертних и живих

94
 Евроазија je исто тако »истинско царство y
Средини«, »централни свет Старог континента«,
»Свет Средине«, »Центар Старог света« посмат-
ран из геополитичке82 оптике. Савицки описује ту
природну целину као »периодични и симетрични
систем зона83«. По томе ce евроазијство може ква-
лификовати као географска идеологија: географија
je no претпоставци кључ који објашњава, који чини
да ce сагледа оно што je раније остало неразумљиво
и скривено.
Године 1925. и Н. С. Трубецкој поставља своју
географску дефиницију Евроазије y којој утврђује
појам »система« y коме ce огледа веома велика
блискост y мишљењу између Јакобсона, Савицког и
Трубецкоја:

чинилаца, природних и друштвених. Докучаев je тако осни-

вач руске науке о пејзажу (на руском: ландшафтоведение, реч
образована no немачком моделу Landschaftskunde). Посебне
генетске карактеристике сваког земљишта омогућиле су му да
установи карту педолошких зона Русије и света, где разликује
седам »светских зона« (арктичка, северно шумска, степска
шума, степа, сува степа, пустињска и суптропска). Докучаев
je покушао да промовише једну »синтетичку природну науку«
која би могла да уједини y истом приступу инертну природу
и живу природу. Ta »историјско-натуралистичка« концепција
о земљиштима очевидно ce супротстављала чисто »уталитари-
стичкој« концепцији , коју je он сматрао западњачком, a која y
земљиштима види само један погодан или не терен за земљора-
днички живот. О Докучаеву, cf. Deléage, 1992, стр. 199-202;
Семенова и Гачева, 1993, стр. 284-285.
82 Савицки, 1934, стр. 13-14.
83 »Die eurasische Welt istdas Reich eines periodischen und
zugleich symmetrischen Zonensystems« (Савицки, 1834, стр. 17).
O појму периодичног система, cf. погл. VIII.

95
 Географски, руска територија, која ce сматра као
језгро Монголског царства, може да ce дефинише
на следећи начин. Постоји једна дугачка, готово не-
прекидна, зона равница и висоравни непокривених
шумом, која ce простире практично од Тихог океана
до делте Дунава. Taj појас можемо назвати »систе-
мом степа«. Taj систем je ограђен на северу широ-
ком шумском зоном, a с друге стране ce пружа зона
тундре. Ha југу систем степе je омеђен планинским
ланцима. Тако имамо четири паралелна појаса која
ce простиру с истока на запад: тундра, шума, сте-
па, планина. Лонгитудинално, тј. са севера на југ
или са југа на север, цео тај систем од четири зоне je
пресечен системом великих река. Таква je суштина
географске конфигурације посматране територије.
Њени спољни обриси немају приступа отвореном
мору нити линијама које одвајају границе, које су
тако типичне за средњу и западну Европу као и за
источну и јужну Азију. Најзад, y погледу климе, цео
тај масив земље ce разликује од Европе и Азије no
скупу карактеристика које су подведене под израз
»континентална клима«: екстремне разлике y тем-
ператури између зиме и лета, посебан правац изо-
термичких линија и ветрова, итд. Све те ознаке ску-
па дозвољавају да ce издвоји та територија од Евро-
пе y правом смислу речи и од Азије y правом смислу
речи, и да ce сматра као јединствен континент, као
засебан део света који, супротстављајући га Европи
и Азији, можемо назвати Евроазијом (Troubetzkoy,
1925a, стр. 5-6).

Далеки одјек Фихтеове (Fichte) књиге Затворе-

на трговачка држава (1800), y којој je реч о аутар-

96
кији, сусреће ce ca темом o затварању система. Схва-
тање континенталитета je овде основни појам.
Према Савицком84, највише континенталне тачке
Африке, Јужне Америке и Северне Америке нису на
већој удаљености од 1700 км од обала. Само ce y Ев-
роазији налазе места удаљенија више од 2400 км од
обала. Шта више, обале о којима je реч, припадају
затвореним морима, која су под-ледом t o k o m већег
дела године, и која могу лако да ce претворе y војни
или комерцијални блок. Ta ситуација je отежавајућа
ако Евроазија жели да постане конкурентна на свет-
ском тржишту, због трошкова земаљског транс-
порта који je много скупљи од морског транспорта.
Решење које ce заговара je, дакле, економска аутар-
кија Евроазије као самобитне целине, пошто толика
величина земље и њени природни ресурси чине од
ње »континент-океан«85. Уосталом, говорити да еко-
номија Русије-Евроазије треба да буде аутаркична,
почива на познавању природе овога »света«:
Економска будућност Русије не састоји ce y под-
ражавању »океанске« политике других, политике
која je из многих разлога неприменљива на Русију,
већ ce састоји y разумевању њене »континенталне
природе« и y привикавању на ту природу (Савиц-
кии, 1921a, стр. 125).
Трубецкој прилази том виду Евроазије као ау-
гаркичном скупу ca аргументима који ce заснивају
ма природи и потреби:

84 Савицки, 19276, стр. 6-9.

85 Савицки, 1921a.

97
 Цела »Евроазија«, y смислу y коме смо je горе де-
финисали, представља јединствену целину, колико
географску толико и антрополошку. Присуство, уну-
тар те целине, географски и економски различитих
делова, као што су шуме, степе и планине, и при-
родна географска веза између тих делова, омогућују
да ce цела Евроазија сматра као једна област све до
извесне тачке економске самосталности. Чак и no
својој природи, Евроазија je историјски предодређе-
на да настави своје државно јединство (Troubetzkoy,
1925a, стр. 6).

Али Трубецкој иде још даље y једном свом

чланку из 1933. године са провокативним насловом:
»Мишљење о аутаркији«. Док no Савицком аутар-
кија представља решење прихватљиво само за Ев-
роазију, због економске рентабилности, код Трубец-
која je реч о универзалном идеалу, за једно друштво
које je подељено на »одвојени свет« или »посебан
свет« ( особвш мир ):

Аутаркија има економску и политичку предност

и пружа веће гаранције за добробит човечанства
него систем »светске економије из заједничког лон-
ца« [...] До сада су чињени покушаји да ce докаже
интерес аутаркичне економије за једну појединачну
државу. Ja мислим, напротив, да ce треба заинтере-
совати за предности једног сист ем а аутаркичних
свет ова као посебног облика организације економс-
ког сист ем а (Troubetzkoy, 1933a [1995, стр. 436] ).

98
 Трубецкој ce даље труди да покаже како je ау-
таркија неприменљива y држави која није аутенти-
чан »посебан свет« (било да je реч о Великој Немач-
кој, о Мађарској пре Првог светског рата, или сав-
ременим колонијалним дарствима са прекоморским
колонијама). Он позива да ce поведе борба против
таквих »перверзија«:

Треба доказати да je основна предност аутаркије,

њеног стабилног карактера који гарантује мирољу-
биву унутрашњу и спољашњу коегзистенцију, мо-
гућа само y условима када су региони, уједињени y
један посебан свет, повезани један с другим не само
економијом него и историјом, заједничком судби-
ном, цивилизацијом, националним особеностима и
националном равнотежом (да не постоје бели госпо-
дари и црни робови). Својство »засебног света« je y
томе да ce он не може раздвојити a да ce не нанесе
штета било делу који je отцепљен, било већини ос-
талих делова (ibid).

Најзад он предлаже да »се постави радикално

питање о начину живота и типу цивилизације које
доноси економска аутаркија«:

Јасно je да свака географска област може или не

може да буде аутаркична y зависности од датог86на-

86 Ова употреба појма »начин живота« ( жизненвш стандарт

коју Трубецкој примењује овде подсећа на појам ,Lebensform,
који je сковао Фр. Рацел y Немачкој, као и на genre de vie, који
потиче од П. Видала де Ла Бланша y Француској крајем XIX
века. Реч je о организованом скупу колективних делатности и

100
 чина живота и датог типа цивилизације. Садашњи
облик организације светске економије узима y об-
зир један једини тип цивилизације, али веома раз-
личите нивое живота (социјална неравноправност).
Систем аутаркичних светова, насупрот, биће разли-
чит y погледу цивилизација, али ће бити на истом
нивоу y границама сваког аутаркичног света (ibid.,
стр. 437).

Иако није припадао члановима-оснивачима,

лингвиста Јакобсон je пратио са симпатијама идеје
тог покрета и учествовао je y његовом издаваштву87.
Он je y лингвистичким аргументима тражио потвр-
ду за тај »засебан свет« који представља Евроазија,
ослањајући ce на радове свог блиског пријатеља и
сарадника, географа Савицког88:

техничких производа, устаљених традицијом, прилагођених

на дату географску средину. Између једног детерминистичког
приступа том појму (Рацел) и мекшег приступа, »прихватљи-
вијег« (Видал де Ла Бланш), Трубецкој, као и Савицки, изгледа
да je ближи Рацеловој тези.
87 Његова брошура из 1931, К характеристике евроазип-
ского нзикого сотза објављена je y Паризу y Издању евроази-
ста.
88 II. Н. Савицки je био кум Р. О. Јакобсона кадаје овај пре-
inao y православну веру y Прагу 1936. Јакобсон често наводи
радове Савицког на почетку тридесетих година (cf. погл. VIII).
У некрологу Трубецком он га описује као »великог географа и
историчара цивилизација« (1939 [1973, стр.300]). У Разговори-
ма са К. Поморском (1980), он о њему говори као о свом »прија-
тељу«, »истинском пиониру структуралне географије« (стр. 35),
»проницљивом визионару структуралне географије« (стр.88).
Tokom тридесетих година преписка између Савицког (он je тада
живео y Прагу) и Јакобсона (који je живео y Брну) билаје врло
ii мтензивна, a настављена je 1955, no повратку Савицког y Праг

101
 Евроазија je карактеристична no скупу специ-
фичних особина које ce односе на земљиште, веге-
тацију, климу, то je типично »поликарактеристич-
на« територија, то je један географски засебан свет,
оригиналан, који представља једну целину. Такви су
закључци до којих je стигла руска географска наука
t o k o m последњих деценија, a који су синтетизовани

y радовима П. Н. Савицког (Јакобсон, 1931a [SW-I,

1971. стр.146]).

Монголска опсесија или парадокс идентитета

Доктрина, или боље евроазистичка »визија све-

та« je последица очаја и дубоке несигурности y ин-
дентитет чланова емигрантске руске интелигенције,
који ce непрестано суочавају са проблемом односа
између Русије и Европе: део или нека друга цели-
на, заосталост или суштинска разлика. Окренути ce
према Азији и потврдити радикалну хетерогеност
руске и европске културе, био je начин да ce лак-
ше преброди брига око идентитета, да ce заштите
од опасности асимилације, од прихватања културе
земље егзила.
A та тема о »радикалној хетерогености« има-
ла je дугачку историју y руској култури. »Каснији
словенофили«, они из година 1860-1880 (Н. Ja. Да-
нилевски, Н. Н. Страхов, 1828-1896) прелазе са ро-
мантичарске идеје о »специјалном путу Русије«,
карактеристичном за претходну генерацију (К. С.

после робијања y СССР-у. Једно веома значајно писмо (9. август

1930) са гледишта историје структуралне лингвистике налази
ce y Toman, 1994, стр. 121-138.

102
Аксаков, 1823-1886, A. С. Хомјаков, 1804-1860) на
развој једне историјско-културалне »морфологије»89
y оквиру које су словенски и романско-германски
свет сагледани као различити и некомпатибилни90
културни типови.
Али Страхов и Данилевски су морали да са том
визијом Русије као затворене целине усагласе своје
панславистичке концепције, које су од Русије прави-
ле средиште словенског света, укључујући и Чешку
и Србију, тј. територије које ће евроазисти сврстати
директно y Европу. Може ce рећи да све до преласка
XIX y XX век руски интелектуалци покушавају да
дефинишу своју земљу y односу на западну Европу:
нека су то западњаци, no којима je Русија заостала y
односу на Запад, или словенофили, no којима je она
ентитет суштински различит од Запада, референ-
тна тачка je увек западна Европа (називана кратко
»Европа«),
Међутим, ужас рата 1904. године против Јапана
био je прилика да ce промени перспектива y гледању
једног дела руске интелигенције на односе између
Русије и »Оријента«. Скоро празни предели источ-
ног Сибира који су окренути према пренасељеним
кинеским територијама стварали су подозрење од
»жуте опасности«, свуда присутне y литератури
тога доба. Тако je књижевни и филозофски покрет
назван »панмонголизам« видео y азијатској експан-
зији смртну претњу за хришћански свет коме je не-
оспорно припадала и Русија. Према филозофу Вл.

89 О појму »морфологије«, cf. погл. VII.

90 Cf. Гаспаров, 1987, стр. 53.

103
 Соловјеву, спас од те претње требало je тражити y
уједињењу католичког и православног света.
У руској култури, на почетку века, поглед на
Азију, између осталих посебности, обележен je и
представом о мноштву, о једноличној маси која ce
шири no целој Земљи. После руско-јапанског рата,
писац Д. С. Мерешковски (1866-1941) указује на
унутрашњу опасност »покинезивања« (китаииза-
цил) Русије изводећи на сцену пустолова који ће ce
попети на светски престо захваљујући медиокри-
тету потпуно нивелисане Европе, потпуно побур-
жоажене, која je постала друго царство Средине,
тј. царство медиокритета. У очима Мерешковског
опасност je светска власт, која je и негација слободе
и управљање на кинески начин91.
Чудно je да je та слика о азијатском мноштву,
заједно са сликом о светској доминацији, y исто
веме слика буржоаског европског света, једног »по-
зитивистичког и нивелисаног« света, који једино
тражи задовољство y материјалним добрима. Овде
ce Европа и Азија сусрећу y машти руске интели-
генције на једној истој страни, окупљене под нази-
вом »буржујски свет« (.метшинство).
Али то одбацивање Азије уступило je убрзо
место једној опсесији оријентом: реч je о књижев-
ном покрету »Скити«, који су покренули писци A.
Бели (БелБШ, 1880-1934) и Р. В. Иванов-Разумник
(1878-1946), и који je око 1910. године истиснуо
идеју о унији Исток-Запад помоћу катастрофичких
проповеди y којима ce на ишчекивање »Хуна« све

91 О теми »монголска опсесија« y руској литератури на по-

четку века, cf. Nivat, 1966. '

104
више гледало као на приближавање екстази само-
уништења: y томе су ишли чак до укључивања себе
y елементарне деструктивне силе, cf. поему A. Бло-
ка »Скити«:
Да, ми смо Скити, да, ми смо Азијати!
Азијати са косим и завидљивим очима92.
Али y исто време најављено je буђење руске на-
ције y Револуцији 1917, нације ближе Азији него Ев-
ропи. Руска револуција пробудила je античку скит-
ску Русију и објавила пораз светске учмале буржо-
азије.

Различите представе: Европљанин или Азијат,

буржуј или модернизам?
Видимо до које je мере скитизам био присутан
y духовној и идеолошкој обнови на преласку века
који je одбацивао материјалистичку удобност и

92 Ова позната песма појавила ce 1918. године y листу

Знание труда, званичном органу левичарских CP (социо-ре-
волуционари), који су били покровитељи пубикација групе
Скита. Бољшевици су укинули овај лист јула 1918. године
пошто су левичарски CP били оптужени за припремање држа-
вног удара. Треба напоменути да je, од 1908, A. Блок такође
осуђивао аполонску цивилизацију коју je супротстављао
дионисијској култури. У свом чланку »Основна снага култу-
ре« који припада циклусу Русија u интелигенција, Блок пише
да je култура уништена цивилизацијом, са њеним веровањем
y више циљеве, цивилизацијом која почива на акумулирању
материјалних добара и механичких појава, која je изгубила
смисао за првобитну једнакост, која располућује човека на не-
моћну разносврсност техника. У писму од 28. јула 1921. године
упућеном Јакобсону, Трубецкој пише да je евроазијски покрет
»у ваздуху« и да он то осећа y песми A. Блока: Скити (Трубец-
кој, LN, 1985, стр. 21).

105
популистички ентузијазам претходне генерације.
Уместо промене y парадигми, може ce говорити о
промени система вредности руске интелигенције
код које коегзистира тада виђење »старог« света:
позитивистичког и материјалистичког, и виђење
»новог« света, својствено малим групама уметника
и мислилаца који показују потребу за ослобађањем
од старих окова, за одбацивањем позитивизма и ма-
теријализма ради враћања идеализму и поновном
проналажењу духа.
Међутим, та подела, стварна, између два непо-
мирљива идеолошка става, не треба да заклони јед-
но чудно прећуткивање, руску специфичност из де-
ценија које су претходиле Револуцији. Збиља, један
заједнички непријатељ уједињује руску интелиген-
цију: »буржуј«, који ce све више схвата као страни
принцип, тј. европски. Одбацивање »буржоаских«
вредности било je прихваћено y Русији y последњој
трећини XIX века како међу »левичарском« инте-
лигенцијом, популистичком, нихилистичком или
револуционарном (Д. Писарев, Н. Чернишевки)
тако и међу »десничарском« интелигенцијом, више
реакционарном (К. Леонтејев, Н. Страхов, Н. Дани-
левски) или једноставно словенофилском93. Слика

93 Наравно, међу њима постоје нијансе. Инжењери који су

градили мостове, пуни храбрости да премосте огромне реке
за трансибирску пругу, који су читали Жила Верна и Камиј
Фламариона, економисти који су припремали аграрне рефор-
ме, они су били веома близу идеје о напретку и радили су.н.а
брзом успостављању модернизма y Русији. Супротно томе, y
неколико ретких совјетских коментара, евроазисти су смат-
рани као присталице »буржоаског реда« (Болвшан Советскал
знциклопедил , 1. изд., 1931. одредница »Евроазииство«),

106
мешчанина (»мали буржуј«, филистар) изазивала je
исто гађење код једних као и код других. Цело дело
Достојевског je прожето тим гнушањем према за-
падњачком »малом буржују«. Велики број филозо-
фа разних мишљења, писаца, научника и уметника,
делио je ту мржњу према капиталистичкој индуст-
рији због културних и социјалних последица, као и
према оној чудној политичкој појави каква je пар-
ламентарна демократија. Али таква класна анализа
само je још више замутила y жељи да успостави јас-
не споне. Општа атмосфера y Европи на преласку
века одликовала ce отпором интелектуалаца према
капитализму и буржоазији, a отпор према модер-
низму показивала je традиционална буржоазија и
y једној земљи као што je Немачка94. Отпор ће све
више јачати због духовне беде која ce ширила сву-
да no Европи после 1918. године и наводила многе
да одбаце свако прихватање техничког напретка.
Мада je он обезбеђивао човеку све потпуније уп-
рављање околином, његова ништавност измештала
га je из његовог еколошког станишта, одвајала од
себи сличнима, чинила га толико радикално непри-
родним и увлачила га, упркос његовој вољи, y не-
какву мешавину усхићења и страха.
И тада долази до промене перспективе коју су
направили евоазисти: непријатељ je увек буржуј за-
глављен y своју удобност и материјализам, али тај
мепријатељ ће убудуће бити смештен једино y Ев-
ропи. Слика Азије није више обезличена кинеска
маса, већ она, побољшана, о монголској номадској
Азији:

94 Cf. о овој теми веома информативну књигу, Mosse, 1981.

107
 Џингис Кан je био подстакнут убеђењем да ce
представници психолошког типа који je он ценио
■налазе углавном међу номадима, док су стално на-
стањени народи састављени, већином, од личнос-
ти сервилне психологије. И заиста, номад, y својој
бити, мање je везан за материјална добра од једног
грађанина или земљорадника. Негујући органску
одбојност према непрестаном физичком раду, номад
нема много интереса за материјалну добит и навик-
нут je на ограничене потребе, a то ограничење не
осећа као сопствено лишавање (Troubetzkoy, 1925a,
стр. 12).

Треба ce, дакле, држати једног става: неке осо-

бине евроазијства могу ce објаснити само интелек-
туалном руском историјом, док ce друге особине
савршено укључују y општу европску расправу
која je уследила после Првог светског рата. Преузе-
та објашњења су недовољна, исто као и објашњења
која су ce спонтано наметнула. Учешћем y духу свог
времена, y интелектуалној клими свога доба, Русија
доказује да није никако друга планета.

108
 Трећа глава
ПРОСТОР KAO ЧИЊЕНИЦА

Постоји једна чињеница која суверено влада

нашим ходом кроз векове, која ce провлачи кроз
целу Ш шу историју, која на неки начин разуме
целу њену филозофију, која ce обнавља y свим
епохама нашег друштвеног живота и одређује
њихов карактер, која je суштински елеменат ве-
личине наше политике и истовремено истински
узрок наше интелектуалне немоћи: та чињеница,
то je географија (П. Чадајев, Апологија једног лу-
дака (1837), y Чадајев, 1991, стр.304).

Отпор модернизму или авангардни рад? Евро-

азијски покрет, гласоноша руске емиграције, који
je y своје време изазивао срџбу и збуњеност због
склоности према парадоксима, овде нас интерееује
на првом месту зато што je y свом кругу покренуо
интензиван лингвистички рад. »Евроазијска лингви-
стика«1 je једна затурена петља y историји струк-

1У својој брошури из 1931. године, Закарактеризацију евро-

азијског језичког савеза, Јакобсон говори о »задацима евроази-

111
турализма. М еђутим, велики број његових глав-
них тема наставио je свој век y каснијим радовима
лингвиста, y Русији и на »Западу«, често чак и без
знања својих аутора.
Крајем двадесетих и почетком тридесетих го-
дина, усред економске кризе, Јакобсон осмишљава
један пројект о коме размишља већ скоро три годи-
не: доказати, помоћу фонологије2, онтолошко пос-
тојање Евроазије, другим речима СССР-а, као ор-
ганског територијалног јединства, природног, »које
чини једну Целину«. Реч je о теорији »фонолошких
језичких заједница«3, о посебном виду појма »језич-
ких заједница« (нзиковип согоз, Sprachbunđ) који je
Трубецкој разрађивао почев од 1923. године .
Појам Sprachbunđ\ супротстављен појму »поро-
дица језика«, био je за Трубецкоја дубоко повезан са
начином евроазистичког мишљења. Више лингвис-

стичке лингвистике« (1931a [ 51Г-/,1971,стр.194]). Прочитавши

тај текст Савицки пише: »Лингвистика ce евроазијанизира«
(1931a, стр. 5) y једној брошури y издању евроазиста, која je
специјално посвећена Јакобсоновом »открићу« фонолошког
савеза евроазијских језика: Евроазија y светлу лингвистике
(Праг, 1931).
2 Чудновато, Трубецкој никада није од Евроазије напра-
вио предмет својих искључиво лингвистичких истраживања
(осим једне маргиналне белешке о географији деклинација, y
апендиксу Јакобсону, 1931a, cf. infra), док je Јакобсон провео
скоро целу 193,1. годину ширећи идеју о постојању Евроазије
на лингвистичком плану, идеју коју ће обновити пред крај свог
живота y поглављу »Фактор простора« y својим Дијалозима са
К. Поморском, cf. Јакобсон, 1980.
3 15. септембра 1930. године на једном предавању y Праш-
ком лингвистичком кружоку Јакобсон први пут јавно доводи y
везу »фонологију« са »језичком заједницом«: »Ка фонолошкој
карактеристици евроазијске заједнице«.

112
та из тридесетих година отворено су преузели идеју
једног евроазистичког Sprachbunda4. Али Јакобсон
je из тога извукао највећи број закључака од великог
значаја за разумевање историје фонологије везане
са улогом 'и расправама које ће уследити. Taj појам,
који ce понавља и шири y делатностима »дисиде-
ната индоевропејанизма« (X. Шухарт, италијански
неолингвисти, Отац В. Ш мит, итд.) као и y развоју
геолингвистике, заснива ce уствари на различитим
основама и различитим интересовањима. Само на-
изглед он може да подсећа на појам хибридизације,
или мешања језика. Уствари, реч je о јасном одбаци-
вању генетичког затварања језика и језичких поро-
дица, о једном огромном подухвату да ce избришу
или још боље превазиђу генетичке границе, како би
ce успоставиле друге, још затвореније. Велика кон-
цептуална револуција коју призива евроазистичка
лингвистика почива на појму сродство no конвер-
генцији. У рвом поглављу описаћемо његове еписте-
молошке основе, размишљања и аргументацију, док
ће ce y следећим поглављима говорити о његовим
метафоричким основама, прелаз који нам je потре-
бан да бисмо стигли до појма целине. Проучавањем
»основа« намеравамо да одговоримо на следећа пи-
тања:
- зашто je Јакобсон писао оно што je писао
1929-1931, y средњој Европи, где je био емигрант5 ,
и против кога je писао?

4 Cf, Исаченко, 1934, Скаличка,1934.

5 Емигрант скорашњег датума, јер до 1929. он није био
емигрант већ функционер при дипломатској совјетској мисији

113
 - да ли je његова теорија настала ни из чега, или
она има своју предисторију?
- како je смишљао теме о којимаје говорио?
- y којој су мери информације добијене путем
теорије стварно значајне за изучавани предмет?
- да ли je теорија фонолошких савеза структу-
ралистичка?

Пред нама je, дакле, један »археолошки« при-

ступ Јакобсоновом раду о фонолошким савезима,
улажење y контекст интелектуалне климе између
двадесетих и тридсетих година.

Кратко представљање питања

У Француској питање о заједници језика je тема

која ce веома мало изучавала y лингвистици. Taj
појам (под одредницом Sprachbund, union de langues,
alliance de langues, или association de langues) није
приказан y Dictionnaire de la linguistique Ж. Муне-
на (1974), ни y Lexique de la terminologie linguistique
Ж. Марузоа (1951), ни y Dictionnaire de linguistique
Ж. Дубоа (1973). У Новом енциклопедијском реч-
нику науке о језику {Le Nouveau dictionnaire ency­
clopédique des sciences du langage) O. Дикроа и Ж-М.
Ш ефера (1995) спомиње ce y неколико редова појам
»association linguistique« y одредници »Géolinguis­
tique«, потпоглавље »Mélange de langues« (стр. 118-

y Чехословачкој, због чега су га ce клонили многи руски еми-

гранти, na и утицајни чланови чехословачке владе.

114
119), и упућује на апендиксе III и IV француског
превода Начела фонологије Николаја Трубецкоја,
али аутори не виде да ce y та два текста тај појам
коренито супротставља свакој идеји о мешању или
хибридизацији.
У Великој Британији, недавни Encyclopédie Dic-
tionary o f Language and Languages Дејвида Криста-
ла (1992) приказује, y одредници »Areal linguistics«
појам »linguistic area«, ca примером западних евро-
пских језика који имају предње заобљене самоглас-
нике (француско soeur, немачко miide). Коментар y
наведеној карти дат je y једном реду: »Ова појава ce
не може објаснити на историјском плану«. Примет-
но je да ce y овом делу не назначује да ли je та по-
себна особина самогласника присутна на фонетском
или фонолошком плану.
Супротно томе, y Италији, земљи неолингви-
стике6 Dizionario di linguistica Г. Р. Кардона (1988)

6 Неолингвистика, која ce назива и ареална или спацијална

лингвистика, основана je y Италији tokom двадесетих и четр-
десетих година. Најеминентнији представници су Матео Бар-
тоди (Matteo Bartoli, 1873-1946), Ђулио Бертони (Giulio Bertoni,
1878-1942) и Виторе Пизани (Vittore Pisani, 1899-1975). Уче-
ници Г. Асколија, неолингвисти су развили геолингвистичку
теорију блиску Жилијероновој, али ca идеалистичким конота-
цијама инспирисаним утицајем Б. Крочеа. У својој пракси они
су показали да није могуће наћи две изоглосе које ce савршено
поклапају и да према томе не постоји строги дисконтинуитет
између дијалеката. Језик je за њих »систем изоглоса«. Они тако
виде географску лингвистику као изучавање ширења језичких
појава, почев од једног центра, путем зракастог простирања,
према периферији, a да при том било које место може бити
центар.
Неолингвисти су ce интересовали тридесетих и четрдесе-
тих година за појаву језичког савеза ('lega linguistica), што они

115
 приказује y многим одредницама (»lega linguisti­
ca «, »linguistica areale«, »area linguistica«) проблем
језичких савеза, подсећајући укратко на историју,
чак иако, као и многи други, аутор смешта појаву
тог термина код Трубецкоја y 1928, a не y 1923. го-
дину.
Свакако, на Западу je литература о језицима y
контакту огромна, али она ce ретко изјашњава о је-
зичким заједницама, још мање о фонолошким саве-
зима језика.
У СССР-у педесетих година, однос према појму
језички савез био je врло негативан. To je чудно, ако
ce узме y обзир чињеница да ce тај појам савршено
добро уклапао са стаљинистичком лингвистичком
политиком о »приближавању« свих језика Совјет-
ског Савеза. Само je постала очигледна велика
напетост која ce створила после »расправе из 1950«
о маризму: требало je најхитније отарасити ce те
»доктрине« која je одбацивала затварање система (cf.
погл. V). Критика појма језичких савеза коришћена
je педесетих година да би ce исказао отпор према
структурализму. Чешки лингвиста Олдрих Лешка,
позван да објави чланак y совјетском часопису Воп-
pocbi лзикознанин, пише да je појам језичког савеза
»олакшао утицај маризма на структурализам«7.
Теза о језичким савезима појављује ce y линг-
вистичким истраживањима y СССР-у шездесетих
година. Али Јакобсонов рад о томе или није познат

објашњавају, за разлику од Јакобсона, помоћу теорије супстра-

та, cf. погл. IV.
7 Лешка, 1953, стр.103.

116
или није признат због чињенице да je реч о »језичком
савезу на основу једне особине« (однопризнаковвт),
или »екстензивне«, што није довољно да ce докаже
постојање правог језичког савеза (који треба да je
»интензиван«, тј. који ce односи на више особина, и
припада различитим нивоима анализе)8.
Најзад, y Русији после перестројке, Јакобсонова
теорија, y спрези са именом Трубецкоја, сагледана y
светлу велике идеолошке обнове, када ce тражење
идентитета сагледавало кроз подизање угледа све-
му ономе што je представљало евроазијску теорију,
ужива велику популарност, али више y културо-
лошкој оптици него y строго лингвистичкој.
Међу Јакобсоновим савременицима, тридесе-
тих година, Меје je практично једини који реагује
на његов рад, мада на уздржан начин. У приказу
који даје за IV том Радова прашког пингвистичког
кружока9, он каже да сматра да je »мало енигмати-
чан« наслов Јакобсоновог чланка »Über die phonolo-
gischen Sprachbimde«. И указује на појам супстрат,
реч која ce готово никада не налази код Јакобсона,

8 Опозиција »интензиван/екстензиван« налази ce код

Нерознака 1978, 1990 и Едељмана, 1978, стр. 112. О проблему
недовољности једног јединог критеријума говорио je и Меје
(1931a) који, y свом приказу Јакобсонове брошуре (1931a), жали
што Јакобсон није посветио никакву пажњу морфолошким
сличностима између посматраних језика. В. Скаличка (1934)
je покушао да пронађе друге карактеристичне особине фоно-
лошког савеза евроазијских језика y свом кратком чланку, али
није приказао ни убедљив ни систематичан попис. Недавно
je X. Шалер (Schaller 1997) поново писао о опозицији између
интензивног и екстензивног савеза. .
9 Meillet, 19316, стр. 13.

117
 осим када критикује10. Између Мејеа и Јакобсона11
подозривост je остала обострана. Што ce Тењијера
тиче, треба поменути један необичан чланак који
je написао за часопис Антропологија, 1935. године
(»Геолингвистика и владавина растиња«), y којем
изражава своју сумњу y односе између лингвистике
и географије: радикална теза коју он подржава je да
геолингвистика нема никакавог значаја за номадски
народ, као ни за индустријско друштво, које подржа-
ва напуштање села. Она je значајни предмет само за
стално настањену популацију због њеног посебног
начина живота: земљорадња. Налазимо ce, према
Тењијеру, пред парадоксом да управо y тренутку
када геолингвистика стиче свој научни метод, њен
сопствени предмет ишчезава. Тењијер je често био y
друштву са лингвистима Прашког кружока, и теш-
ко je не видети y томе што пише алузију на тему о
језичким савезима. По провокативном аспекту тог
текста, види ce одбијање Јакобсоновог размишљања

10 Критички je такође и став Трубецкоја према теорији суп-

сртата: »Појава фонолошких својствености заједничких мно-
гим језицима или суседним дијалектима, али не сродна, кон-
статована je већ више пута. Сувише ce журило да ce објасне
те чињенице и y том циљу употребљена je теорија супстрата
или ce претпостављало о могућности утицаја једног водећег
језика. Такве интерпретације ће бити без вредности све док
објашњавају само изоловане случајеве. Било би боље ако би
ce привремено занемарило то објашњење док ce не попуни сав
тај материјал« (Трубецкој, 1931, [1986, стр 349]). Алузије на
Санфелда и италијанске неолингвисте су видљиве. Јакобсон
и Трубецкој не могу да поднесу код својих конкурената неси-
стематичност њиховог виђења света.
11 О различитом пријему Јакобсона и Трубецкоја y Францу-
ској између два светска рата, cf, Chevalier, 1997.

118
 o географији, и поред тога што евроазистичка тео-
рија инсистира на важности номадске културе y Ев-
роазији (cf, лајтмотив о »свету степа«).
A холандски лингвиста, Ц. Ц. Уленбек (Uhlen-
beck 1935), ce ограђује од стриктно генетичког гле-
дања на еволуцију језика и предлаже да ce уједине
индоевропски језици са угро-финским, с једне стра-
не и ескимским, с друге. По њему, породица јези-
ка je резултат једне дуготрајне асимилације језика
y контакту. Он примењује појам породице језика на
антрополошки појам акултурације, који ce састоји y
прилагођавању позајмљених културних датости из
једне културе y другу.
Са појмом »језички круг« (Sprachenkreis) Отац
В. Ш мит (W. Schmidt 1926), не напуштајући оквир
генетичке интерпретације, говори о проблему ме-
шања језика. Његови »кругови« су већи од породи-
ца, њих треба сагледати y функцији »културолош-
ких кругова« ( Kulturkeise) његове антропологије.
Његов циљ je да реконституише стару историју
језика, оних који припадају истом културолошком
кругу, те он тражи y етнологији објашњења за слич-
ности међу језицима, чак и несродних, који чине део
једног истог културног окружења. Јакобсон му пре-
бацује што уноси вредносни суд y језичке разлике,
упркос свом исказаном антиеволуционизму12.
Питање о језицима Балкана било je већ дуго
присутно код лингвиста, и 1926. године појављује
ce књига данског романисте К. Санфелда о тој теми,
где je предложен термин »језичко јединство«. Али
та књига, писана на данском, остаће мало позната

12 Јакобсон, 1931a, стр. 155.

119
све до превода на француски језик 1930. године. У
њој ce налазе многа гледишта блиска Трубецкојевој
теорији, тако да ce могло говорити о »теорији Сан-
фелд-Трубецкој«. М еђутим, Трубецкојеве тезе имају
нечег посебног и, no мени, оне припадају само њему
и могу ce објаснити само његовим бављењем грани-
цама Евроазије (или Совјетског савеза, што je исто).
У основи, према Санфелду, балканска »језичка
заједница« (коју он назива »језичко јединство«) за-
снива ce на идеји грчког супстрата, пошто ce грчки
језик наметнуо својим значајем другим балканским
језицима. Санфелд je прикупио многе »повезанос-
ти«, »сродности« и »сличности« између балканских
језика и објаснио да ce на основу позајмица и кал-
кова, почев од грчког, балкански језици »повезују
међусобно на хиљаду начина«13.

Фонолошки језички савез код Јакобсона

Године 1923. Трубецкој, који ce управо наста-

нио y Бечу, пише један чланак y коме теоријски пос-
тавља питање језичких граница: различитост јези-
ка и култура није казна коју je Бог послао људима
градећи Вавилонску кулу, већ je услов за ширење
језика и култура. Пошто je објаснио да није могућа
једна универзална култура и да ce само y »нацио-
нално омеђеној« култури могу развијати »моралне
и духовне особине«14једног народа, он додаје и јед-
но важно објашњење које озбиљно компликује про-

13 Sanfeld, 1930, стр. 34.

14 Трубецкој, 1923, стр. 111.

120
блем граница једног народа, једне културе, једног
језика или једног дијалекта:

И поред прихватања позитивних страна наци-

оналне културе, треба одбацити као негативну по-
делу на нације, јер она би могла да наруши извес-
ну органску границу. Треба ce чувати да ce подела
на нације не изједначи са неконтролисаним расту-
рањем националних културолошких енергија и да
не постане бесконачно комадање (Troubetzkoy, 1923,
стр. 112;прев. 1996, стр. 118).

Свака идеја о језичком савезу код Трубецкоја

потиче од питања о »органским« границама и
оним које то нису (ако су сувише велике оне су
»механичка« творевина, ако су сувише мале, оне су
неорганско цепкање). Пошто je указао на недостатке
генетичке класификације језика, он нуди термин
»језички савез« (Лзмковми сојоз):

Често ce дешава да ce језици географски блиски

групишу независно од њиховог порекла. Више је-
зика са истог географског и историјско-културног
простора могу да имају сличне особине, a та слич-
ност произлази из дугогодишњег суседства и пара-
лелног развоја, a не из заједничког порекла. За так-
во груписање језика на негенетским основама, ми
предлажемо термин језички савез. Језички савези не
постоје само између различитих језика, већ и између
породица: y том случају породице језика, међу со-
бом несродних, али разасутих no једној заједничкој
географској и историјско-културној зони, уједиње-
не су читавим низовима заједничких особина и оне

121
 образују савезе породица језика (Troubetzkoy, 1923;
прев. 1996, стр. 121).

У »предлогу 16« поднесеном на Конгресу y

Хагу 1928. године, Трубецкој даје дефиницију језич-
ког савеза прилагођену лингвистима са запада. Он
предлаже немачки термин Sprachbund, који ће учес-
ници конгреса прихватити и употребљавати y вели-
кој мери, a нарочито ће га употребљавати лингвисти
Прашког кружока15. Кључне речи су упоредљивост
и сличност. Није y питању ни мешање ни хибриди-
зација, питање фонологије није дотакнуто, a појам
географског суседства није поменут, због чега ce тај
текст може сматрати манифестом једног типолош-
ког програма, иако je улог сасвим друкчији:
Ми називамо групом је зи к а сваки скуп (Gesam-
heit) језика повезаних већим бројем систематских
сличности. Међу групама две треба разликовати:
Ми називамо језичким савезом {Sprachbund) гру-
пе језика које показују велику сличност y синтаксич-
ким повезаностима, сличност y начину морфолош-
ког повезивања и који имају велики број заједнич-
ких термина из културе, понекад и сродну сличност
y фонолошком систему, али који не показују систе-
матске фонијске сличности, никакаве сличности y
фонетском покривању морфолошких елемената и
који немају основне заједничке речи.
Ми називамо јези чким породицам а групе језика
које имају значајан број основних заједничких речи,
које представљају слагање ( Übereinstimmungen ) y

15 Cf. не само код Јакобсона, већ и Hravânek, 1933, Скаличка

1934, Скаличка 1935.

122
 фонијском изражавању морфолошких категориа и,
нарочито, константне фонијске сличности (Lautent-
sprechungen).
Тако, на пример, бугарски припада с једне стра-
не породици словенских језика (са српскохрватс-
ким, пољским, руским итд.), a с друге стране, савезу
балканских језика (са модерним грчким, албанским
и румунским).
Ове називе, или ове појмове, треба пажљиво раз-
ликовати. Када утврђује сродност једног језика или
групе језика, лингвиста треба да најави да ли он ту
групу посматра као породицу или савез. Ha тај на-
чин ће ce избећи многа тврђења дата на брзину те
стога несмотрена (Troubetzkoy, 1928, стр. 18).
Јакобсон, напротив, о појму унија језика даје
дефиницију y којој преовлађује »фактор простор«:
Лингвистичким савезом називамо језичке ску-
пове чији ce географски простори додирују, и који
су карактеристични no чињеници што ce y њиховој
структури садрже стечене сличности16 (Јакобсон,
193K стр.371).
Почев од 1931. године Јакобсон и Трубецкој су
ce приближили, њихова мишљења ce преплићу:
Постоје фонолошке особености које теже да
пређу границе једног језика и да ce прошире на

16 Проблем je y томе да ce разуме шта ce подразумева под

појмом »стицање«: да ли je реч о додиривању путем контакта,
подражавања, или о једном хармоничном и неопходном реду
који ce може открити геометријским спекулацијама? Cf. прогл.
VIII.

123
 шире области које ce додирују (Јакобсон, 1938, y
Troubetzkoy, 1986, стр. 360).
Границе ширења фонолошких појава не поисто-
већују ce тачно са границама језика и често прелазе
област једног језика, тако да границе ширења могу
да ce утврде само истраживањем дијалекталне фо-
нологије (Troubetzkoy, 1931 [1986, стр. 349)].
У следећим делима Јакобсон пише о Евроазији
као фонолошком17 савезу (укупно око 200 страница):
- »Запажања о фонолошкој еволуцији руског је-
зика y поређењу са еволуцијом других словенских
језика«, T C LP -II (1929);
- К характеристике евроазипского лзикового
сонзза (1931) (Ka карактеризацији евроазијског саве-
зајезика);
- »Über die phonologischen Sprachbünde«, TCLP-
IV (1931);

17 У својим чланцима на руском језику Јакобсон преузима

термин који je употребио Трубецкој 1923. годинензиковоп или
нзнковиИ сотз', y чланку из 193\d који je објављен на францу-
ском језику он говори о »уједињавању језика«, 1938. (»Афи-
нитети...«), он користи термин »асоцијација језика«. Ha немач-
ком, Јакобсон увек употребљава Sprachbund, који je Трубецкој
употребио 1928. на Конгресу y Хагу. Овај последњи термин je
најпознатији y лингвистици. Превод на француски почев од
руског или немачког требало би да буде »union langagière«,
пошто није реч о Sprachbund, јер то нису језици који, као та-
кви, улазе y асоцијације, већ делови језика обележени фоноло-
шким дистинктивним обележјем који ce одвајају од целине и
улазе y једну нову групу са другим деловима других језика.
Вајнрајх сматра да je термин Sprachbund »незадовољавајући«,
јер подразумева јединство »као даје неки језик, или није, члан
неког одређеног Sprachbund (Weinreich, 1958, стр. 379), али он
превиђа чињеницу да језички савези не уједињују језике већ
изофоне, cf. infra.

124
 - »Prinzipien der historischen Sprachbünde«, TCLP
- I V (1931);
- »Les unions phonologiques de langues«, Le M on­
de slave, 1, (1931);
- » 0 фонологических л зб и ш в м х согозах« in Ев-
роазин е свете нзикознанин, Праг, 1931, (О фоно-
лошким језичким савезима);

Ha крају један каснији текст:

- »О теорији фонолошких сродности између је-
зика«, Зборник радова са IV међународног конгреса
лингвистика (Копенхаген, 1936, објављено 1938)'8.

Главно дело je једна брошура од 59 страна: Кха-

рактеристике..., објављена на руском језику y изда-
њу евроазијских радова y Кламару. Јакобсон никада
није нацртао карту територије чију фонолошку
дефиницију даје, нити je, изгледа, предузео да ce
она направи. Ja сам одлучио да, као правило методе,
озбиљно схватим сваку назнаку, свако име које
je дато y том тексту, и да радим корак no корак на
графичком приказу, на основу изучавања које би
могло да ce назове »филолошким«, избегавајући, y
овој етапи, да утврђујем »истину« која би била изван
текста. Циљ ми je био да, tokom пажљивог читања,
утврдим и картографишем сваки геолингвистички18

18 Скуп тих Јакобсонових текстова припада пројекту за је-

дан општи светски фонолошки атлас, пројекат на коме je он
радио y то време заједно са Трубедкојем. Taj ce пројект није
реализовао због финансијских тешкоћа проистеклих из кризе
1929. године, али ce ни тридесетих година није конкретизо-
вао вероватно због постигнутог заједничког мишљења међу
лингвистима тог времена о односима фонологије и простора.

125
 показатељ (сваку чињеницу повезану са неким
местом) који ce помиње y тексту.
Важно je напоменути да ce Јакобсон поставља
искључиво на ниво фонологије, никако фонетике.
Фонетика je емпиријска наука, дисциплина која
посматра чињенице. Њен предмет je састављен од
гласова говора које посматра, описује и класира.
Акустички део фонетике има исте методе као и
акустичка физика, артикулациони део исте методе
као физиологија. Гласови, да би постојали, немају
потребе за фонетичарима, они постоје пре сваког ис-
траживања. Сви гласови свих језика, са свим својим
бескрајним варијантама, за фонетику су подједнако
важни. Фонетска транскрипција ce бележи између
угластих заграда: реч Јакобсон ce на руском изгова-
ра [jïk^bsôn].
• Фонологија не описује ништа, она гради м о-
деле. Њен предмет ce састоји од ф онема. Фонема
ce не може ни посматрати ни мерити, јер она није
ствар. Она постоји само као апстрактни ентитет,
који je теорија поставила унутар сист ем а једног
посебног језика. Фонема je дискретни ентитет (не-
повезан), дефинисан на основу своје дистинктивне
значењске функције: то je, no Трубецкоју, најмања
јединица гласа која je способна да унесе разлику
међу значењима унутар једног датог језика, a према
Јакобсону, то je (почев од 1938) сноп дистинктивних
обележја која су дефинисана унутар сваког јези-
ка зависно од критеријума пертиненције. Фонема
није глас, она ce реал и зује y гласовима. Фонолошка
транскрипција ce обележава косим цртама: реч Ја-
кобсон ce y фонолошком систему руског језика обе-
лежава /jakobsôn/.
 У овој расправи важно je утврдити системско
начело фонологије. Две фонеме y два различита је-
зика не могу никада бити идентичне, и поред фо-
нетске реализације која може бити слична, зато што
ce свака од њих дефинише само опозицијом према
другим фонемама језика коме припада. Тако фоне-
ма /s/ француског језика међу својим пертинентним
обележјима има обележје безвучности, пошто ce
супротставља фонеми /z/ (poisson/poison: /pwasô/-/
pwazô//). Али за фонему /s/ y шпанском, обележје
безвучности није пертинентно зато што не постоји
/z/ y шпанском: иста фонема /s/ реализује ce час као
безвучна [s] час као звучна Jz], y зависности од кон-
текста19.
Јакобсон je издвојио три основна обележја која
карактеришу »евроазијски језички савез«: корела-
ција са умекшавањем, политонија20 и територијални
континуитет. Да објаснимо прво.
»Умекшавање консонаната« може да ce посматра
и на основу неких начина изговора француског је-
зика, где ce иницијални глас речи tire разликује од
иницијалног гласа речи tare, јер je дентална оклу-
зија пропраћена подизањем језика према предњем
непцу (према терминологији »умекшавање«, или
»палатализовање«) антиципирајући предњи само-

19 Dubois et alt., 1973, одр. »Phonème«.

20 Ево дефиниције коју даје Јакобсон: »Ако y једном је-
зику кретање висине гласовног тона има различите правце и
ако опозиција ји х праваца доводи до разлика y значењу речи,
ми зовемо те језике, no угледу на Дурново, политонским« (Ја-
кобсон, 1931a, [SW-I, 1971, стр. 156]). Примери за политонске
језике no Јакобсону: на западу, шведски и српскохрватски, на
истоку, кинески и вијетнамски.

127
 гласник [i], то што A. Мартине зове »законом нај-
мањег напора«. Ta два [t] су овде y комплементар-
ној дистрибуцији, то су комбинаторне варијанте
исте фонеме /t/: са подизањем језика испред једног
предњег самогласника (варијанта »мека«), без поди-
зања испред задњег самогласника (варијанта »твр-
да«). У руском, супротно, та иста два [t] могу да ce
нађу између било која два самогласника, било да су
антериорни или постериорни, њихова опозиција je
фонолошки пертинентна: фонеме /t/ (»тврдо«) и /tV
(»меко«) су y корелацији са умекшавањем, на при-
мер: /ток/ (ток) ~ /т’ок/ (он je текао). Корелација са
умекшавањем може ce наћи и на финалној позицији:
/дал/ (он je дао) ~ /дал’/ (удаљен).
Од те фонолошке корелације коју интегрише
уопштеније y опозицију »боје« (акустичка опози-
ција »затворено«/»отворено« која ce односи на суг-
ласнике исто као и на самогласнике) Јакобсон прави
»карактеристично обележје за језике Евроазије које
супротставља неполитонским језицима са суседних
места развоја«21.
Он даје као пример једну Хлебњиковљеву песму
на руском, која je заснована на принципу корелације
са умекшавањем лабиоденталних звучних фрикати-
ва /v/ -/vV22 no шеми:

/v’i/ /vi/

/v’o/ /vo/

21 Јакобсон, 1931« [SW-I стр. 159], О појму место развоја,

cf. погл. VIII.
22 Ibid., стр. 160.

128
транскрипциЈа транслитерациЈа превод
фонолошка ћирилична

/ја v’id’el Л видел (Ja сам видео

videl Видел Трансформација
v’os’en’ Bëcen Пролећа
vos’en’/ В ocem У јесен)

У жижи Јакобсоновог размишљања je питање

да ли je могуће одстранити умекшавање из суг-
ласника који je њиме обележен. Тако je дошао 1931.
године на идеју рашчлањавања фонема на дистинк-
тивна обележја23. Али треба добро разумети y ком
циљу ce овде врши то рашчлањавање: треба пока-
зати да постоје обележја која су истовремено фоно-
лошка (интрасистемска) u заједничка различитим
језицима, дакле интерсистемска.

A ko ce артикулацији једног препалаталног суг-

ласника, апикалног или лабијалног, придружи, као
додатно, подизање средњег дела језика y правцу
чврстог непца, производећи акустични притисак
умекшавања, тај додатни покрет ce зове палатали-

23 Утолико je интересантније посматрати тај ембрион из

кога ce рађају дистинктивна обележја уколико je дефиниција
коју Јакобсон даје о фонеми y другим деловима истог текста
још увек атомистичка, врло блиска фонетици: »Ми називамо
фонемама чланове фонолошких опозиција које ce не могу де-
лити на мање фонолошке опозиције (дробнвге ). Једна упро-
шћена дефиниција фонеме: то je глас способан да направи ра-
злику, y неком језику, између значења« (Јакобсон, 1931«, SW-I,
1971, стр. 150).

129
 зацијом. Палатализовани сугласници ce разликују
од непалатализованих сугласника исте врсте само
no том додатном артикулаторном покрету (и суп-
ротно, са акустичке тачке гледишта, једино no по-
вишеном тембру). Наравно, ако постоји y неком је-
зику опозиција између палатализованих сугласника
и непалатализованих сугласника, диференцијално
својство, тј. тај додатан покрет, и његово одсуство (и
реципрочно, са акустичке тачке гледишта, разлика
y тембру) издвојено je из изолованих парова, и са-
мим тим заједнички ослонац сваког napa je издвојен
из диференцијалног својства (на пример, s може да
буде лишено своје тврде или меке особине). Другим
речима, налазимо ce пред присуством корелације
са умекшавањем сугласника. Ta корелација je уто-
лико јаснија уколико опозиције тембра обележавају
сугласнике са више артикулаторних низова. Тако y
великоруском24 постоје палатализовани сугласници
из низа препалаталних, апикалних и лабијалних, a
y највећем делу украјинских говора палатализовани
сугласници из прва два низа (Јакобсон, 1931a [SW-I,
стр. 163]).

Јакобсон ће затим показати како треба препоз-

нати да ли једно фонетско обележје треба сматрати

24 »Велико-руски« означава руски y правом смислу речи,

супротно мало-руском (или украјинском) и белоруском. Про-
блем je да ce докучи да ли je ску п источних словенских језика
представљао три дијалектална подскупа једног истог »руског
језика« или су постојала три различита језика, према распра-
вама, стар je већ вековима. Cf. поводом тог питања полеми-
ку између Трубецкоја (1927ц) и Украјинца Дорошенка (1928),
обојица емигранти.

130
пертинентним или не ( y то време он каже фонолош-
ко или диференцијално):

Али када je реч о дорсалним или палаталним

сугласницима, подизање средњег дела језика пре-
ма чврстом непцу није додатни покрет, већ основни
покрет. Свакако, тај покрет такође производи акус-
тички притисак повишеног тембра, док дорсални
сугласници и идентични тврди сугласници својим
начином артикулације, пошто припадају једном
другом низу, узајамно су супротстављени не само
no тембру већ и no карактеристичном шуму (и об-
рнуто, са артикулаторне тачке гледишта, no месту
њиховог основног покрета). Koja je од те две акус-
тичко-покретачке разлике диференцијално фоно-
лошко својство ове опозиције?
A ko y једном језику постоји опозиција између
палатализованих и непалатализованих сугласника y
истом низу и још једна опозиција између дорсалних
и непалатализованих сугласника y блиском низу,
онда ову последњу опозицију треба сматрати опози-
цијом тембра и она спада y опозицију умекшавања.
Пример: 1) пољски говори y којима ce палатализо-
вани лабијали супротстављају тврдим лабијалима,
a дорсални сугласници ce супротстављдју тврдим
постеролингвалима, тврдим антериолингвалима, и
тврдом апикалу п, и 2) украјински говори y којима ce
палатализовани антериолингвали супротстављају
тврдим антериолингвалима, a палатали тврдим апи-
калима. Овом типу припадају говори Хуцула, оних
из Буковине и Бесарабије. Али главни скуп украјин-
ских говора je једнак великоруском типу: сви меки
самогласници y фонолошкој опозицији према твр-

131
 дјШ сугласниццма реализују ce као палатализовани
гласови, a не као палатални гласови (i b i d стр. 164).

Пошто je описао језике y којима ce реализује

умекшавање и оне y којима нема умекшавања, Ја-
кобсон ће одредити мање или више географски кон-
центричне зоне:
1/ Сви језици који имају фонолошку корелацију
са умекшавањем; реч je, no Јакобсону, о свим јези-
цима који ce говоре y Евроазији25 са изузетком јези-
ка совјетског Далеког Истока (Далмњш Восток)26,
чему треба додати »граничне области« на западу
(пољски, литвански и летонски) и на истоку (јапан-
ски).
2/ Језици са политонијом. Линија укључује цео
округ Балтика (скандинавски језици, али појава ce
губи y норвешком на североистоку, и не достиже до

25 Нећемо покушати овде да побијамо чињенице које

износи Јакобсон. Само ћемо навести као пример да вокалска
хармонија међу турским језицима Евроазије, коју Јакобсон
супротставља турском језику из Турске, je врло дискутабилан
пример за »опозицију тембра«, a да je обична асимилација по-
литоније y скандинавским језицима супротстављена асимила-
цијом y сино-тибетанским језицима сумњива: да ли je реч о
истој појави y фонолошком погледу? To je проблем npupode
интрасистемских елемената који je тако постављен, са низом
последица: ако ce »издвоји« из фонеме једно пертинентно обе-
лежје ризикујемо: 1/ да ce оно дематеријализује (дакле, да ce
од њега направи фонетска чињеница); 2/ да ce постави на такав
ступањ уопштености који појам чини неупотребљивим.
26 Тешко je одредити тачну линију границе палео-сибир-
ских језика као што je чукчки или јукагирски. Али то није бит-
но за Јакобсона, сва његова пажња, као код већине евроазиста,
je усредсређена на глобалну визију скупа и на границу између
Европе и Евроазије.

132
исландског), дански дијалекти27, северни кашуб28
(тј. део кашупских дијалеката који ce говоре на оба-
ли Балтика), језици балтичке групе и естонски, али
без финског. С друге стране, на начин који Јакобсон
назива симетричним (вратићемо ce на ову тачку),
постоје језици Азије на југоистоку.
3/ Један појас (или зона) који потпуно окружује
ту област и који има сасвим негативну дефиницију:
језици који немају ни политонију ни корелацију са
умекшавањем.
4/ Најзад, један појас још више ка периферији,
на коме ce сусреће политонија: зона банту језика y
централној Африци.
Карте које следе дају обрисе пертинетних фо-
нолошких области за разграничење фонолошког
савеза евроазијских језика29. Последња карта пред-
ставља синтезу тих зона, и доноси суштину, посеб-
ну специфичност језика Евроазије: они имају једно
позитивно обележје, корелацију са умекшавањем,

27 Није лако представити на карти тако неодређену одред-

бу као што je »неки дански дијалекти«. Јакобсон не даје тачне
топографске критеријуме. Ствари о којима говори су често
представљене као опште познате.
28 Кашуб je један западни словенски дијалект који ce гово-
ри на северозападу Пољске (област источно Поморје). Припа-
дност кашупског пољском језику била je предмет многих рас-
права крајем XIX века, cf. Sériot, 1996c, стр. 291 cq.
29 Њих je нацртао Л. Венкер (L. Wenker), уз помоћ мето-
де TEGEO коју je разрадио мој колега географ Г. Никола (G.
Nicolas) са Универзитета y Лозани. Ja им захваљујем за помоћ.
У терминологији Г. Никола, није реч о картама већ о »мапама«
које не представљају географске предмете, већ расправе о тим
предметима, cf. Nicolas, 1996.

133
и једно негативно обележје, одсуство политоније;
најзад они покривају једну континуирану терито-
рију30.

МЕТАФОРА УЉАНЕ МРЉЕ

Расцеп језичких породица

Пошто смо завршили рад на графичком прика-

зу, можемо почети да истражујемо епистемолошке
основе појма језички савез. Треба ce запитати зашто
je Јакобсону било толико важно да стекне глобалну
представу фонолошких односа међу светским јези-
цима, да истражује природне везе y просторним од-
носима међу фонолошким системима.
Видећемо y поглављу које следи како ce теорија
језичких савеза артикулише y односу на конкурен-
тне теорије. Нашу пажњу овде задржаће чињеница
да су елементи дефинисани интрасистемски (перти-
нентна обележја) посматрани изван граница систе-
ма.
Главни Јакобсонов аргумент je да постоје фо-
нолошка обележја —тј. интрасистемска - која пре-
лазе границе система. Ta фонолошка обележја пра-
ве »уљану мрљу« (метафора коју Јакобсон редовно
употребљава y свим тим текстовима). Реч je углав-
ном о фонолошком умекшавању сугласника које, no

30 Из тог разлога Јакобсон je изузео ирски језик: y гаелском

ирском има и корелације умекшавања u одсуства политоније,
али територијални дисконтинуитет онемогућава припадност
ирског језика фонолошком савезу евроазијских језика. Суп-
ротно, ту појаву y ирском језику поменуо je Меје (1931a) y свом
приказу Јакобсонове брошуре К характеристике ... као важан
противаргумент.

134
135
136
Јакобсону, прелази границе Евроазије, на пример, на
источне естонске дијалекте, или пак прави ту гра-
ницу, на пример, одвајајући од румунског његове
источне дијалекте (молдавски).

Изучавање географске расподеле фонолошких

чињеница показује да више тих чињеница обично
прескаче границу једног језика и теже да уједине
више језика који ce додирују, независно од њихових
генетских односа или од одсуства тих односа (Ја-
кобсон, 1938, [SW-1, 1971, стр. 244]).
Изофони који прелазе границе језика су чести
случајеви, скоро уобичајени, изгледа, y лингвистич-
кој географији. Испитивање фонолошких чињеница
усмерено према границама једног језика носи опас-
ност да распарча и изобличи проблем; тако нам пос-
матране чињенице на границама једног језика или
једне породице језика изгледају једноставно као пос-
ледица посебне делатности, али чим их сагледамо y
ширем окружењу, откривамо делатност духа зајед-
нице [...] Целовита анализа једне фонолошке појаве
не може да ce сведе само на границе једног језика,
чак ни на границе једног скупа језика који имају ту
појаву (ibid. стр. 245).

' «Фонолошке категорије« такве као што je умек-

шавање сугласника »раздвајају« или »расцепљују«
(расгцепллк>т)гх целе породице језика.

Позната je тенденција многих фонолошких обе-

лежја да праве уљану мрљу на карти и више него је-
данпут установили смо да језици различитог порек-31

31 Јакобсон, 1931 е, стр.9

138
 ла који ce додирују садрже велики број сличности
y својој фонолошкој и граматичкој структури ( Јес-
персен, Санфелд, Шмид, Вандријес и нарочито Боас
и Сапир). Често те сличности, иако приближавају
несродне језике који ce додирују, раздвајају језичке
породице. Тако ce подручје руског језика (ту ce под-
разумева и белоруски и украјински) супротставља
чехословачкој области одсуством квантитативне
опозиције самогласника и образује y том погледу је-
динство са већином угро-финских језика и турских
из европске Русије или цисуралских, док неки дру-
ги језици из угро-финске фамилије и турски имају
ту опозицију: на пример, мађарски припада y том
смислу истом скупу као чешки и словачки. Изофо-
ни једне сродности прескачу не само границе једне
породице језика већ често и границе једног језика.
Тако источни говори словачког језика ce сврставају,
no недостатку квантитативне опозиције, на страну
суседних језика са североистока, тј. руског и пољс-
ког (Јакобсон, 1938 [SW-I, стр.236-237]).

У својим радовима, на преласку двадесетих и

тридесетих година, Јакобсон уноси једну значајну
исправку y дефиницију коју je поставио Трубецкој
о језичком савезу тако што задржава искључиво
фонолошке критеријуме, тј. интрасистемске32, да
би представио евроазијски језички савез. Трубецкој
приступа питању евроазијског језичког савеза само

32 У том погледу интересантно je да JI. Тенијер, y чланку

из 1939. године објављеном y Travaux du Cercle linguistique de
Prague, књ. 8, тврди: »Није ми познато да су фонолози икада
имали тако контроверзно мишљење о питању мешања језика«
(Tesnière, 1939, стр. 83).

139
 на основу простирања деклинације о чему пише y
једном писму Јакобсону које je дато y апендиксу
брошуре К характеристике ...33 Taj критеријум де-
клинације веома je критиковао Скаличка34 зато што
није јасан. Ипак, проблем географског простирања
фонолошких обележја прихватиће Трубецкој 1931. и
1939«, cf. infra. '

Деклинација je једна релативно ретка појава и

непозната y већини светских језика. Географска
зона деклинације je доста ограничена. Она обух-
вата целину Евроазије и нешто мало прелази њене
границе. Ha истоку, тој зони припада ескимски и,
изгледа, неки језици Индијанаца са севера Канаде;
на Западу, скоро сви словенски језици (осим бугар-
ског), балтички језици, фински, лапонски и мађар-
ски; даље, једна ослабљена деклинација налази ce
y немачком и холандском, a још даље, y романским
језицима, као ни y енглеском ни данском, нема де-
клинације. Деклинације нема ни y Азији, ни y Аф-
рици. Треба назначити да je граница постављена
између турског и арапског, између јерменског и
курдског, између азерског и персијског, између кир-
гијског (са узбечким) и иранских језика, a још даље,
измеЂу монголског и језика сино-тибетанске групе.
Деклинација je најјаче развијена y угро-финским је-
зицима (на пример, има 21 падеж y мађарском) и y
језицима источног Кавказа (до 30 и више падежа),
a затим, на другом месту, y самоједским и алтајс-
ким језицима (турски, монголски и манџурско-тун-

33 Јакобсон, 1931a [SW-I, 1971, стр. 196]).

34 Скаличка, 1934.

140
 гуски), на трећем месту, y словенским језицима, са
летонским и литванским. Међу словенским језици-
ма великоруски je највише развио деклинацију (cf.
различите падеже као стакан чат / вкус чал, говорк>
о neće / живу в песу, и y том погледу je достигао
ниво турских језика; y бугарском je деклинација
именица потпуно нестала, a постоји код заменица
на незнатан начин (као и y другим језицима балкан-
ске заједнице), y српском ce деклинација повлачи (у
једнини, разлика између датива и препозиционала je
избрисана, y множини разлика између датива и инс-
трументала); y другим словенским језицима (пољс-
ком, чешком, словачком, лужичко-српском, слове-
начком, украјинском и белоруском) деклинација je
развијенија него y српском, али мање него y руском
(великоруском) (Troubetzkoy: »Писмо Јакобсону о
географији деклинације«, 28. јануар 1931, дато y до-
датку Јакобсон, 1931a, SW-I, 1971, стр. 196).

Са теоријом фонолошких језичких савеза, Јакобсон

хоће да разреши гаггање двају модела:
1/ Модел премештања: централни језици (који
имају фонолошко умекшавање) постали су перифе-
рични (изгубили су умекшавање) излазећи са евро-
азијске територије. Тако je било, према Јакобсону,
са отоманским турским, или према Савицком, са
мађарским. Одговарајућа појава ce десила са јези-
цима који су уш ли на територију, они су попримили
»умекшавање«. (
2/ Модел преузимања »на месту«, без померања
популације. Реч je 6 »преузимању« коме cÿ изложе-
ни језици блиски меету евроазијског развоја: ис-
точни дијалекти естонског, румунског или бугарс-

141
ког показују, y различитим степенима, фонолошко
умекшавање; источни дијалекти словачког изгуби-
ли су опозицију квантитета.
За разлику од Санфелда и италијанских не-
олингвиста, проблем није контакт (a још мање
супстрат ) већ приближавање усмерено ка једном
циљу:

У науци о језику, компаративна метода je до пре

неког времена употребљавана готово искључиво да
би ce пронашла заједничка историјска основа срод-
них језика. Сада када употребљавамо компаративну
методу, нас интересује, поред претка, односно јези-
ка заједничког порекла, независан живот изданака,
карактеристичне тенденције њиховог развоја. Тако
сагледавање дивергенција y животу језика који су
ce одвојили и изучавање сличних еволутивних об-
лика, то што зовемо конвергенцијама, бацају исто
светло на карактер оријентације према једном циљу
језичких промена. Али конвергентна еволуција
сродних језика je само један посебан случај. Сада
je од битних проблема y лингвистици на дневном
реду питање заједничких обележја y еволуцији су-
седних језика различитог порекла. Све ce јасније
открива да je могућа, чак и ако су полазне тачке са-
свим различите, врло велика сличност y развојним
путевима: различитим средствима стварају ce исте
конструкције од различитог материјала. Поред тра-
диционалног појма језик истог порекла {единород-
ное) добија свој облик и појам језици исте оријен-
тације (единоустремление) (Јакобсон, 1931a \SW~I,
1971, стр. 144]).

142
 Тако, уместо типолошке проблематике као и
уместо појма хибридизације, јасно je да je овде реч о
једном новом појму, који изгледа покреће расправу
између урођеног и стеченог. У поглављу VII видеће-
мо да je и ова опозиција овде нетачна.

Породице језика ce карактеришу no наслеђеном

заједничком основном лексичком и граматичком
фонду, који указује на заједничко порекло и који
омогућује да ce реконституишу старе заједничке
форме. Заједнице језика, као својствено обележје,
имају стечене сличности y структури двају или
више суседних језика, промене независних лингвис-
тичких система усмерене y истом правцу (Јакобсон,
1931a [SW-I, 1971, стр. 145]).

За разлику од својих претходника, Ш ухарта

или Бодуен де Куртенеа, Јакобсон одбија да сведе
порекло сличности међу несродним језицима на од-
носе узрочности (утицај35, позајмице):

35 Интересантно je констатовати до које мере су Јакобсо-

нови коментари и “други не мање славних" давали погрешне
интерпретације: доста често читамо y једном тексту оно што
желимо да прочитамо. Тако за Клода Леви-Строса сродности
код Јакобсона подразумевају појаве утицаја\ »Са Мејеом и
Трубецкојем, Јакобсон je доказао y више наврата да узајам-
не појаве утицаја између лингвистичких области географски
додирљивих не могу да ce изоставе y структуралној анализи;
то je чувена теорија лингвистичких сродности« (Levi-Strauss,
1985, стр. 275). Други y томе виде типолошко истраживање,
остављајући сасвим no страни појам простора: »У тој новој
ренесанси теорије таласа, типологија и сродност ce полако
мешају и ja верујем да je једним делом успех еминентних на-
учника фонолошке Прашке школе био изузетан и зато што,
полазећи од типолошког принципа на терену, старе генеалош-

143
 Утицај je само један вид проблема, он je најједно-
ставнији учинак кохабитације језика. Има случајева
када je тешко одредити о чему je реч: о позајмици
или о резултату конвергентног развоја. Позајмица и
конвергенција [...] ce не искључују и не могу бити
категорично супротстављене. Није важна сама по-
зајмица као чињеница, већ њена функција y систему
који позајмљује; главно je да постоји потреба за том
новином, да je она прихваћена y систем y складу са
могућностима и захтевима њеног развоја. Позајми-
ца je само посебан случај конвергенције. Основни
проблем, када ce ради о упоређивању језика који ce
додирују, јесте проблем конвергенције развоја (Ја-
кобсон, 1931a [SW-1, 1971, стр. 149]).

Појам језички савез код Трубецкоја није исто

што и ареална лингвистика италијанских неолин-
гвиста или размишљање о хибридизацији код Шу-
харда или Бодуена де Куртенеа. Трубецкој не гово-
ри ни о мешовитом језику ни о помешаном језику:
нема ни укрштања ни мешања, већ паралелни раз-
вој, стечене сродности (пре него позајмице). Није
реч само о неком ширењу, већ о заједничком ства-
рању, заједничком стицању.
Према Трубецкоју не постоји ни супстрат ни
адстрат ни суперстрат, чак ни утицај једног језика
на други. Кључни термин je конвергенција, као про-
цес спајања лингвистичких појава и као заједничко
стицање нових карактеристика.

ке идеје нису могле да их наведу на грешку« (Van Ginnekenm

1933 [1935, стр.41]).

144
 Питање ce онда поставља шта заправо ми упо-
ређујемо: структуре? системе? изоловане фонетске
елементе? Рекло би ce да je добро захватити све ако
je реч о збирном сагледавању. Код Трубецкоја и Ја-
кобсона могу ce упоређивати независни емпиријс-
ки предмети као и системски ентитети, зависно од
потреба тренутка, што оставља отворено питање о
томе шта je систем.
Тако ce Јакобсон позива на Зелењинов чланак
(1929) о Говорним табуима народа Источне Европе
u Северне Азије, који показује како ce представе о
имену и његовом носиоцу y Евроазији разликују од
представа које ce могу наћи на западу. Јакобсон из
тога извлачи следећи закључак:

Зелењин успоставља заједничке особине за целу

Евроазију о понашању говорног лица према речи.
Тамо где постоји заједништво y схватању речи, при-
родно je претпоставити да постоји директно присус-
тво коинциденција y лингвистичкој структури (Ја-
кобсон, 1931a [SW-I, 1971, стр. 150]]).

A ko оставимо no страни објашњење да je »при-

родно...«, треба приметити да овде »понашање го-
ворног лица према речи« није сачињено од интра-
системских обележја, већ од позитивних обележја,
која су забележена само зато што су »заједничка« на
целој територији Евроазије. Што ce тиче фонема, за
Јакобсона je битно да констатује то да оне прелазе
преко граница система, a то je појава коју он сматра
»типичном« за фонолошки домен, мада не објашња-
ва њене узроке:

145
 Већ сада, на основу фрагментарног материјала
којим располаже упоредна фонологија, може ce рећи
да за основна начела фонолошке структуре, посебно
за различите корелације, није карактеристично оно
што je изоловано и што постоји на границама јед-
ног језика или једне породице језика. Типичније je
да ce пронађу фонолошки савези, изофони (границе
фонолошких појава) широког простирања, него фо*
нолошки изолати. Приказ посебних корелација на
географској карти обећава да ce открије предност
широких зона које прелазе границе изоловано пос-
матраних језика, над поделом y виду мозаика, над
корелационим енклавама (Јакобсон, 1931a [SW-1,
1971, стр. 155]).

Систем u повезивање

Фонологија je права структурална наука no томе

што представља повезивање суштинских елемена-
та\ гласови улазе y фонологују само под условом
да ce сваки од њих дефинише тако да није оно што
други јесу. Међутим, Јакобсон, који каже да je »из-
мислио фонеме«36, чини истовремено и супротно,
материјализујући релационе елементе, шта више
одређене њиховим атикулацијским стварањем, a не
њиховом акустичком рецепцијом. Ослањајући ce
на Трубецкојев чланак »Турански елеменат y руској
култури«37, који показује »уску везу између струк-
туре руског духовног света и структуре туранског
духовног света, као и уску везу између туранског

36 По казивању С. Van Schooneveld.

37 Трубецкој, 1925, прев. 1996, стр. 127-151.

146
духовног света и туранских језика«38, Јакобсон
предлаже као радни програм изучавање »структу-
ралног језичког савеза Евроазије«39.
Веза која спаја два вида Трубецкојевог рада,
лингвисте и филозофа органских целина, остварује
ce око појма затварања система. За Г. Гаспарова40,
једног од оних који je највише продубио идеју да та
два вида чине само један, начело непреводивости
различитих културолошких система je доминантна
карактеристика целог Трубецкојевог научног дела,
подразумевајући и Начела фонологије. Гаспаров ин-
систира на ставу о инкомпатибилности различитих
фонолошких система, тврдећи да гласови и гласовне
промене, наизглед сличне y различитим језицима,
покривају различите појаве, чији je неупоредљив
карактер последица разлика y системским односима
унутар којих те појаве живе и развијају ce. Он под-
сећа такође на метафору »фонолошко решето« (das
phonologische Sieb), мрежу дистинктивних обележја
матерњег језика кроЗ коју гласове неког другог јези-
ка слушалац прихвата увек на деформисан начин41,
што говори о затвореној природи сваког система и
суштинској неадекватности сваког екстрасистемс-
ког приступа42.

38 Јакобсон, 1931a [SW-J, 1971, стр. 145]).

39 Ibid.
40 Cf. Гаспаров, 1987.
41 Cf. Трубецкој, 1986, стр. 54-56: »Погрешно прихва-
тање фонема једног страног језика«, стр. 66-68: »Грешке о
монофонематичкој иди полифонематичкој вредности страног
језика«.
42 У истом периоду Поливанов (1927) исказује потребу да
ce избегне погрешно преношење фонема или културолошких

147
 Али идеја о нужно затвореним системима пос-
тавља проблем компатибилности са идејом пове-
зивања језика, на пример, када je реч о повезивању
на фонолошком нивоу. Видели смо да je почетком
тридесетих година Јакобсон радио на утврђивању
фонолошких доказа као реалности за постојање
Евроазије43, тај његов рад je чак био приказан као
сензационално откриће y евроазијским часописима
којима je давао прилоге44. Јакобсон je мислио да je
те доказе пронашао y чињеници да, grosso modo, сви
језици који ce говоре на евроазијском терену имају
u фонолошку опозицију умекшавања u одсуство по-
литоније. Te системске чињенице преносиле су ce
кроз системе, јер су биле заједничке већини њих.
Треба приметити нову терминологију коју Ја-
кобсон употребљава, терминологију која доказује
да je његов појам Sprachbund јако удаљен од појма
хибридизације: реч je углавном о термину изофон
(граница једне фонолошке појаве), који ce супротс-
тавља изоглоси (граници једне фонетске појаве).
Веома мало коментара je посвећено разлици из-
међу изоглоса и изофона. A заправо y тој суптилној
разлици лежи схватање појма систем. Оно што je
ново овде, y односу на сва друга ранија оспоравања
граматичког модела (код Шухарта, на пример), јесте
системски приступ.

термина из једног система y други.

43 Он даје биланс тог периода y Dialogues..., cf. Јакобсон,
1980, стр. 84.
44 »Откриће Р. О. Јакобсона учвршћује унутрашњим ве-
зама цео систем евроазијске науке, оно подиже метематичку
вероватноћу својом истином« (Савицки 1931a, стр. 7, cf. исто
Савицки, 19316).

148
 Међутим, код Јакобсона то није системски од-
нос, као на пример, постојање или не једног система
деклинација, који je представљен као заједнички,
већ једна фонијска супстанца, коју воле песници
или одбацују са »аверзијом« говорна лица која не
знају опозицију умекшавања45:

Поред фонолошких карактеристика које теже да

пробију границе једног језика и да ce прошире дуж
пространих непрекидних области, примећују ce и
друге које само y ретким случајевима прескачу међе
једног језика или чак дијалекта. To су прва својс-
тва која ce јасно осете као дистинктивна обележја
на основу којих ce прави разлика имеђу језика који
их имају од оних других који их немају. Опозиција
меки сугласници/тврди сугласници осећа ce као фо-
нолошка доминанта између руског језика и суседних
језика. To je та опозиција заједно са пратећим чиње-
ницама за коју руски песник и лингвиста К. Акса-
ков каже да je »амблем и круна« гласовног система
руског језика. Други руски песници y томе виде
турански карактер (Батгошков, A. Белвш), стран
Европљанима (Тредиаковскии, Манделвштам). [...]
Интересантно je да представници језика којима je
фонолошко умекшавање сугласника непознато raje

45 Треба приметити да Савицки уопште није разумео фо-

нолошке проблеме и, да он, опчињен идејом акумулације и
суперпозиције заједничких обележја, на појаве које нису по-
везане на генетички или узрочни начин, верује да умекшавање
олакшава изговор руског код руских странаца. Јакобсон не
прецизира да ли те опозиције осећају изворни говорници јези-
ка или, пак, и говорна лица другог језика, која би y принципу
требало да буду »глува« на те опозиције.

149
 понекад према њему праву аверзију. »И то je, беле-
жи М. Клумски поводом тога, врло распрострањено
гледиште да ce y меким гласовима види артикула-
цијска слабост. И не само то: један део те слабости
приписује ce особама које имају y свом језику меке
гласове, нарочито Русима... О, ти јадни Руси! Код
њих je све меко« (Chlumsky, Зборникрадова са 1 кон-
греса словенских филолога, II, стр. 542). У европским
језицима који ce граниче са »умекшаним језицима«
наилази ce на честе случајеве да умекшавање служи
за стварање пејоративних речи [...]. Ти начини на
које ce изражава прихватање или одбијање показују
снагу са којом ce преноси и опстаје појава о којој je
реч (Јакобсон, 1938 [1971, SW-I, стр. 241-242]).

Овде je дата аргументација заснована на инту-

итивној психологији, где навод сведочења служи
као сведок доказу. Али значајно je то да фонолош-
ка корелација више није структурна појава већ суп-
станца, која ce не очитује само y свести изворних
говорника већ и y свести неизворних говорника:
фонема je глас овде. Ш та ce дешава онда са чињени-
цом фонолошке глувоћеЗ Како неизворни говорници
могу да сазнају да je та опозиција пертинентна са
фонолошког гледишта? Особина умекшавања са фо-
нетске тачке гледишта није тако ретка y европским
језицима (no природи: италијанско figlio, шпанско
cavallo; no позицији: француско tien). Ради ce о јед-
ној онтологизацији системског обележја: постоји
екстрасистемска перцепција једне појаве која je, no
дефиницији, интрасистемска.
Али ако следимо размишљање Трубецкоја о фо-
нолошком филтеру, како можемо споља да приме-

150
тимо интерни елеменат једног система? Тачно je да
Трубецкој узима, на свој начин, као реалност, једну
структурну чињеницу када даје вредносни суд о су-
периорности морфолошког система аглутинације y
односу на флексивне језике:

Треба признати да језици строго аглутинативни

алтајског типа, са својим малобројним фонемама
економично употребљаваним, својим непроменљи-
вим коренима, јасно одвојеним, захваљујући обавез-
ној позицији на почетку речи, и са суфиксима и ис-
тозначењским наставцима и јасно повезаним један с
другим, чине технички много савршеније средство
од флексивних језика, осим ако није реч о кавкас-
ким оријенталним језицима са њиховим неухватљи-
вим коренима, који непрестано мењају вокализам,
изгубљеним између префикса и суфикса, ти корени
који, no некима, имају одређену фонијску форму a
да ce y њој не може разликовати нека садржина се-
мантички разумљива, док ce други, који имају од-
ређену семантичку садржину или формалну функ-
цију, представљају као хетерогени фонијски видови
несводљиви један на други. Тачно je да y већини ин-
доевропских језика флексивни принцип није толико
хипертрофисан као y кавкаским језицима, али они
су још далеко од техничког савршенства аглутина-
тивних алтајских језика (Troubetzkoy, 1939a, прев.
1996, стр. 227).

Појам Sprachbund je извор многих парадокса.

Нови тип система који Јакобсон успоставља заиста
повезује скуп говора којима су меки сугласници и
одсуство политоније заједничка особина, али све то

151
 не доводи још увек до међусобног споразумевања
говорних лица. Ако тај нови тип система није један
језик, онда шта je то? Ha основу чега фонолошки са-
вез евроазијских језика чини систем ?
Треба онда признати да тај фонолошки савез
језика може да функционише само под условом да
елементи о којима говоримо потичу од фонетике a
не од фонологије. Они могу ући y исти скуп само
под условом да су исте природе, да припадају истој
материјалној природи.
Основни проблем je да ce сазна да ли су дис-
тинктивна обележја као што je умекшавање суглас-
ника, када ce издвоје из фонеме коју функцинално
обележавају, међусобно упоредива. Једино решење
je материјализација дистинктивних обележја. Једи-
но je тако разумљив одговор који Јакобсон даје на
примедбу Клумског: ако један фонолошки елеменат
није прошао кроз »фонолошки филтер«, то je зато
што он има независну материјалност од система.
У том случају, ако ce границе система подигну на
виши ниво, y фонолошком савезу језика не мења ce
ништа no том питању.
Најпознатији Трубецкојев текст y франкофо-
ном свету je без икакве сумње уводно поглавље y
Начелима фонологије, y коме ce разлика између фо-
нологије и фонетике приказује на основу Сосирове
опозиције langue/parole. Упућивање на Сосира овде
има смисла, и ретко ћемо даље наћи нешто више. A
Трубецкојев став о односима фонологије и географ-
ског простора скренуће нашу пажњу на један посве
различит научни свет од оног који ce обраћа соси-
ровским референцама.

152
 У свом чланку из 1931. године »Фонологија и
лингвистичка географија« Трубецкој супротставља
y дијалектологији континуитет фонетских варија-
ција дисконтинуитету фонолошких разлика. Међу-
тим, аргументација клизи сама од себе с једног ни-
воа на други. Тако поводом »фонолошких разлика
инвентара« он каже да северни великоруски дија-
лект има »четири неакцентоване (или кратке) само-
гласничке фонеме, ü ô â î »док великоруски јуж ни
дијалекат има само »три ненаглашене самогласнич-
ке фонеме ü â î и не познаје б ненаглашено« (стр.
343). A y области руског дијалекта, очекивало би
ce да он, пратећи сопствена начела, говори о могућ-
ности фонетске реализације самогласничких фоне-
ма y ненаглашеној позицији, a не о »ненаглашеним
фонемама«. Исто, за тог противника психологизма
какав je био Трубецкој, чудно je да даје формула-
цију као што je ова, мада ce y њој не прецизира да
ли je »a« глас или фонема:
Уз источни белоруски језик пружају ce границе
белоруских дијалеката y којима ce a испред слога са
наглашеним â реализује као један неутрални самог-
ласник д који није идентичан ни са Гни са â, али који
ce осећа лингвистичком свешћу46 не као независна
фонема, већ као фонетска комбинаторна варијанта
фонеме â (Troubetzkoy, 1931 [1986, стр. 346]).
Тамо где ce самогласник првог слога eida осећа
као идентичан47 самогласнику првог слога бма, на-
лазимо ce пред фонологијом источног белоруског,

46 Подвукао аутор П. С.
47 Подвукао аутор П. С.

153
 тамо где то није случај, налазимо ce пред фоноло-
гијом западног белоруског (ibid. стр. 347).

Заиста, чим ce приближимо проблемима гео-

графског суседства, изгледа да појам фонеме губи
своју сигурност и материјализује ce до те мере да
постаје једна врста ствари која може да буде присут-
на или одсутна као такеа y дијалектима.

Питања на која дијалектолог мора да одгово-

ри су: »Да ли ce y дијалекту X јавља нека дотична
фонема?« и: »У којим je фонолошким позицијама
та дотична фонема употребљена y дијалекту X?«
(Troubetzkoy, 1931 [1986, стр. 348]).

Али има још. Не само да својство »структур-

них карактеристика« фонема да пробијају границе
система није ограничено само на један дијалекатски
скуп:

Супротно изучавању етимолошких разлика,

изучавање фонолошких разлика може да ce протег-
не изван граница једног језика, чак и изван грани-
ца једне породице језика. Шта више, све што je већ
речено о картографији фонолошких разлика важи и
када je реч о изучавању више језика.
Нема никакве сумње да такво продирање дија-
лекталне фонологије кроз границе разних језика
(без обзира на лингвистичку сродност) може да буде
корисно. Неке фонолошке појаве ce географски тако
шире да их налазимо y више несродних језика, али
географски блиских, или супротно, нема их y широ-
ким географским подручјима на којима владају раз-
личити језици (Troubetzkoy, 1931 [1986, стр. 349]).

154
него не постоји коинциденција између области фо-
нема (интрасистемски елементи) и самих система:

Границе простирања фонолошких појава не по-

дударају ce увек тачно са границама језика, тако да
те проширене границе могу да ce успоставе само ис-
траживањем дијалекталне фонологије (Troubetzkoy,
1931 [1986, стр. 349]).

Могла би ce ставити примедба да je тај чланак

из 1931. написан много пре Начела, и да представља
скицу, пројекат касније напуштен. Међутим, није
тако, јер ce текст из 1937. објављен 1939. године,
Размишљања о индоевропском проблему, враћа, a да
то не помиње, на проблематику фонолошког савеза
језика, и проучава географске односе »структурних
обележја«:

»Теорија таласа« коју je раније понудио Јохан

Шмит, може да ce примени не само на дијалекте
једног истог језика и на групе сродних језика, већ
и на суседне несродне језике48. Суседни језици, чак
и несродни, »узајамно ce контаминирају«, y неку
руку, и на крају примају низ заједничких особина
y своју фонијску и граматичку структуру. Број тих
заједничких обележја зависи од трајања географ-
ског додира међу језицима. Све je то применљиво
на породице језика. У великом броју случајева једна
породица језика показује особине од којих je неке

48 Овде ce Трубецкој супротставља Мејеу, мада га не

помиње.

155
 приближавају једној суседној породици, a друге не-
кој другој, такође суседној. Тако породице језика об-
разују праве ланце. Ha пример, угро-фински језици
и самоједски језици са којима су уско повезани, сад-
рже један скуп структурних посебности које су исто
тако својствене »алтајским« језицима (група турс-
ки, монголски и манџурско-тунгуски) (Troubetzkoy,
1939a [прев. 1996, стр. 221-222]).

Трубецкој ce спонтано служи дифузионистич-

ким речником, y име »универзалистичког« присту-
па који би одговарао фонологији.

Истраживање закона опште фонологије подразу-

мева компаративно изучавање фонолошких система
свих језика света, без освртања на њихове генетичке
односе. To компаративно изучавање, које до сада ни-
када није предузето y таквим оквирима, омогућило
je актуелним фонолозима не само да успоставе неке
опште законе, већ и да установе како ce многе фо-
нолошке појаве шире no мање или више широким
географским областима настањеним језицима раз-
личитих породица. Ова чињеница није објашњена
(хипотеза о дејству »супстрата« je недовољна). Али,
само то што je констататована тражи да ce оснује
једна нова дисциплина - »фонолошка географија«
(Troubetzkoy, 19336 [1969, стр. 161-162]).

И додаје y белешци:

[.. .]та нова дисциплина (њен први нацрт je дат

y књизи Р. Јакобсона о евроазијским језицима, ре-

156
 зиме y његовом чланку »Über die phonologische
Sprachbiinđe«, TCLP-IV, стр. 234-240) повезана je са
универзалном тенденцијом карактеристичном за
актуелну фонологију. Фонолошки систем једног је-
зика појављује ce као члан једног ширег скупа који
окупља језике истог географског региона и треба да
буде изучен y односима са другим члановима истог
скупа.

После оваквих размишљања, можемо ce врати-

ти постављеном питању: на основу чега савез језика
представља систем ? Ако je он систем, треба при-
хватити било да ce систем може дефинисати само на
основу једног структурног обележја (умекшавање,
на пример), a то онда нема више ничег системског,
било, супротно, на основу нагомилавања подудар-
ности међу материјалним позитивним обележјима,
a то онда нема више ничег структуралног.
М етафора карикау ланцу код Трубецкоја упућује
на Јакобсонову метафору уљанамрља: интрасистем-
ски елементи излазе изван граница система. Али,
ако схватимо значење метафоре, нема разлога да ce
не зауставимо било где: језици Земље би требало да
представљају непрекидни ланац. Међутим, код Тру-
бецкоја и Јакобсона нема ни непрекидног ланца, ни
неограниченог ширења уљане мрље. Ш ирење ce за-
уставља y једном тренутку. Тако, суседство између
језика Евроазије и Европе, упркос разливању уљане
мрље, обележено je јасном границом, која пресеца
генетску солидарност.
Питање хибридизације изазвало je проблем
пробијања граница. Модел језика као организма

157
посрће, али ce још не предаје. Остало je да ce види
да ли ћемо ce упутити према идеји широког плане-
тарног континуума или према стварању нових це-
лина.

158
 Четврта глава

КОНТИНУИТЕТ
И ДИСКОНТИНУИТЕТ
Врата могу бити отворена или затворена.
(A. de Musset)

Јакобсонова и Трубецкојева »новина« није y

томе што су довели y питање младограматичарски
модел (многи други су то учинили пре њих), нити
што су довели y сумњу поимање граница између је-
зика, већ што су створили друге, још теже премос-
тиве. Сада ћемо видети како ce њихов рад уклапа
y велику и стално присутну противречност о дија-
лекатским границама, која je младограматичарска
убеђења довела до пропасти.
Односи између историје лингвистике и историје
географије мало су проучени. Историја сваке дис-
циплине има своју сопствену динамику која није
механички паралелна са ирторијом других дисцип-
лина, чак ни са оним суседним. Међутим, она je на
неки начин повезана са тим историјама, једностав-

159
 но као ca самом Историјом. Тако ce геолингвистика
рађа y кризи која захвата лингвистику y последњој
трећини XIX века. Географи и лингвисти, ca малим
изузецима, изгледа нису знали много y то време јед-
ни о другима. Ипак, било им je заједничко питање
граница, што je основни предмет њихове дисципли-
не: регион за једне,уезик или дијалект за друге, и то
ce питање доводило y везу ca питањем које су пос-
тављали биолози о дефиницији врсте.
Сагледаћемо, дакле, термине једне противреч-
ности својствене геолингвистици који ce односе на
појмове континуитета и дисконтинуитета y гра-
ницама језика или дијалеката. Видећемо, међутим,
да та противуречност није »технички« проблем. Она
je изазвана идеолошким сукобима који je обележа-
вају: тај период je карактеристичан no израженим
национализмима и бројним покушајима да ce одре-
де природне границе држава y Европи. Искушење je
било велико да ce искористе резултати дијалектоло-
гије како би ce оправдале територијалне тежње.
Али, на идеолошкој основи водила ce и еписте-
молошка расправа о органицистичком моделу који
je y том периоду почео да ce уруш ава y лингвисти-
ци. У том смислу, питање као што je хибридизација
y језику представља кључни моменат те расправе,
који би могао бити, ако не једна од промена, онда
покушај хомогенизације различитости на некој те-
риторији.
Покушаћемо да прикажемо ту противречност
терминима који, изгледа, нису употребљавани y то
време: опозицију између једног номиналистичког и
једног реалистичког схватања односа језик/терито-

160
рија, на основу које ce могу организовати различити
начини који графички приказују тој однос.
Номиналистичка опција састоји ce y описи-
вању различитости, издвојених чињеница, детаљ-
нијих нијанси, до крајњег уситњавања; супротно,
реалистичка опција, или есенцијалистичка, састоји
ce y истраживању онога што je заједничко иза пос-
тојећих разлика: Једно иза Мноштва, да би ce ре-
конструисао Тип, Архетип или Суштина. To су два
начина грађења предмета сазнања који ce сучеља-
вају.
Желели бисмо да покажемо како су различити
покушаји превазилажења, или заобилажења, ове
алтернативе само различите варијанте тих двеју оп-
ција које подразумевају једну другу паралелну про-
тивречност својствену етно-антропологији тог вре-
мена: противречности која je супротстављала ево-
луционизам дифузионизму (cf. следеће поглавље).

-ЗАТВАРАЊЕ

Органицизам

Ha почетку XIX века, лингвистика y германо-

фонским земљама, под утицајем владајућег роман-
тизма, одлучно ce супротставља рационализму и
универзализму претходног века и филозофији про-
светитељства: разноврсност језика није више секун-
дарна појава, неважна, y схватању универзалног чо-
века, већ нешто што je од суштинског значаја. Лин-
гвисти су ce нашли пред проблемом својственим
духу времена: како увести ред y стално растућу го-
милу језичких чињеница које су ce откривале y ис-

161
тој мери y којој су ce умножавала открића и описи и
расло интересовање за различитостјезика?
Мишел Фуко je показао y поглављу »Класира-
ти« свог дела Речи u ствари1 неодлучност између
типолошке класификације и генеалошке класифи-
кације y време романтизма. Kao y биологији, пос-
ле једне »линијске« класификације (класификација
одозго надоле или »вештачка«, која ce заснива на
произвољно одабраним критеријумима) долази, y
другој половини века, класификација одоздо наго-
ре, или »природна« класификација.
Међутим, ова два типа таксиномије имају бар
једну заједничку претпоставку: језици су природ-
ни организми. Тако препознате класе формиране су
на поставци о њиховој заједничкој суштини, која je
утврђена према степену сличности између језика.

Један савршен вештачки ред y класификацији

требало би да сврста y исте класе све врсте које су
суштински сличне, то јест које нису случајне, ни
стечене, нити подражавају или проистичу из оно-
матопеја (Young, 1813-1814, стр. 252; наведено према
Morpurgo Davies, 1996, стр. 140).

A ko језике треба груписати y класе на осно-

ву њихових сличности, видимо да су једине слич-
ности које вреди проучавати, које су предмет ис-
траживања, оне које су наслеђене, a не оне које су
стечене, додиром или подражавањем. A проблем
непроменљивости или променљивости врста, који
je покретао научне расправе y области биологије,

1 Foucault, 1966, стр. 137-176.

162
појавио ce y лингвистици: може ли промена y језику
да доведе до преласка са једног лингвистичког типа
на други?
Немачки лингвиста Аугуст Шлајхер (1821-1868)
даје одговор тврдећи категорички да je промена мо-
гућа, и тако он чини од лингвистике природну на-
уку. Према њему,
предмет лингвистике je говор као природни органи-
зам, подвргнут чврстим законима стварања, који je
исто толико ван домашаја људске воље колико je и
славују немогуће да промени своју песму (Schleicher,
1980, стр. 118).
Шлајхер je познат y приручницима као творац
генеалошког стабла: примењујући ботаничку и зоо-
лошку терминологију, он гледа на промену језика
као на прелаз са једног заједничког језика порекла
(Grundsprache, или Urspraché) ка језицима ћеркама,
које су онда различите врсте истог порекла. Типо-
лошка класификација, која ce огледа y простору,
само je слика генеалошке класификације која ce од-
вија y времену.

Grundsprache
Генеалошка
класификација
језик језик језик ...језици
ћерка ћерка ћерка (= врсте) ,,

породица (=врста)
--------------------- :— ;--------------------------— ►
типолошка класификација

163
 Ово природњачко виђење развоја језика, који ce
одвија y времену, али не y историји (пошто људс-
ка воља не може ту ништа да измени) води предме-
те ка херметичком затварању: сваки језик je једно
чисто тело, његов организам (или његова суштина)
не може ни y чему да ce промени додиром или ме-
шањем. По Максу М илеру (1823-1900), језик прати
природну еволуцију, потпуно независну од спољ-
них чинилаца, no неумољивим законима. Може
бити корисно да ce препознају келтски, нормански,
латински и грчки y енглеској лексици,

али ни кап стране крви није ушла y органски

систем енглеског језика. Граматика, крв и душа је-
зика, исто je толико чиста y говорном енглеском на
Британским острвима као када су њиме говорили на
обалама германског мора Енглези, Саксонци и Јути
са континента (М. Miiller, 1862, стр. 72, наведено пре-
ма Morpurgo Davies, 1996, стр. 273).

Према лингвистима природњацима2 свака je по-

мисао на контакт међу језицима, на сличност стече-
ну географском близином, чак и на хибридизацију,
бесмислица, шта више наказна чињеница: мешани
језик може бити само чудовиште. Језици, као живи
организми, не могу да ce прожимају једни с дру-
гим. Непризнавање мешаних језика (или, тачније,
мешаних граматика) потврђује исправност модела
дрвета y приказивању промена y језику. Шлајхеров

2 О лингвистима природњацима y Француској, cf. Des­

met, 1996.

164
модел не дозвољава ни контаминацију, ни ширење,
што потврђује исправност реконструкције која ce
заснивала на том моделу. Али, то није све: no Шлај-
херу, и онима који су мислили као он, рад лингвисте
састоји ce y реконструисању протојезика упоређи-
вањем извесног броја генеалошки сродних језика.
М еђутим, тај подухват постаје немогућ чим ce упо-
ређују језпцн који имају само сличне структуре. Реч
je ту о једном аксиолошком проблему: чињенице
сличности јесу видљиве, али на тој скали вредности
оне нису прихватљиве, јер не доказују сродство:

Лексичка хармонија између два језика, без гра-

матичке хармоније, ништа не доказује. Један језик
je могао да позајми многе речи, a да то не ремети
његову суштину; енглески, упркос огромном броју
келтских и романских речи које je прихватио, остао
je интегрално германски језик [...] Карактер једног
језика чине дубоки и чврсти односи којима ce по-
зајмљене стране речи потчињавају без отпора. Ук-
ратко, не постоји оно што ce зове мешани језик, као
што не постоји прирбдни мешани организам; сва-
ко органско биће je самостално створена јединка,
омеђена, упућена сама на себе, која свој центар има
сама y себи[...] Сусрећу ce изненађујуће сличности
y фонетским нијансама y језицима који припадају
удаљеним групама. Санскрит има, између осталог,
ту посебну врсту гласова познату под именом це-
ребрални, али они постоје исто тако y првобитним
идиомима Декана, који су потпуно различити од
санскрита [...]; осетски, идиом ирано-индогерманс-
ки, као и татарски идиоми Кавказа имају фонетски
систем који ce назива георгички, који je својствен y

165
 правом смислу речи кавкаским идиомима; ливон-
ски, близак словенском, има скоро исти фонетски
систем као словенски и no томе ce много разликује
од литванског језика Све то, међутим, никако не
иде y прилог сродности језика; оне су, као речи из
речника, пренете из једногјезикау други; могуће je
да су оне само последица једне исте климе својстве-
не суседним народима (Schleicher, 1852, стр. 38-40).
Ha први поглед чудимо ce кад видимо како ce је-
зичке групе уопште не поклапају са људским раса-
ма, тј. са разликама које постоје y природном орга-
низму људског рода [...]. Узрок томе мислим да сам
пронашао y утицају који клима, храна, природно
окружење и начин живота врше на организам људ-
ског тела више него на организам његовог говора.
Мислим да има веома мало случајева онога што ce
води под називом мешања са другим расама, или
узајамне размене идиома3 (ibid. стр. 50-51).

Ово схватање о искључивој чистоти језика слу-

жи као филтер y истраживању: само сличности које
ce сматрају наслеђеним узете су y обзир. Чињенице
су биле добро класиране, али, неке су заслужива-
ле пажњу за разлику од других које су реметиле
добре основе теорије. Пошто ce теорија заснива-
ла на једној, никада објашњеној, епистемолошкој
претпоставци, на оној да ce сличности могу објас-
нити само заједничким пореклом, занемариване су
друге сличности које би могле да доведу y сумњу ту
претпоставку. Збиља, за биологију, појава двојника,

3 Schleicher ce овде позива на Pritcharda, Histoire dit genre

humain, I, 3, стр. 423, не наводећи датуме.

166
сличност Koja je случаЈна a не сродна, не изазива ни-
какво интересовање, јер не припада њеној области.
Тако видимо како једна представа о језику постаје
потпуно слепа за неке чињенице.
Ш лајхер je имао противнике y Француској, где
je цела једна природњачка лингвистичка школа ра-
дила y том правцу, на маргинама »званичне« линг-
вистике коју je представљало Париско лингвистич-
ко друштво основано 1866. И овде ce сматрало да
језик следи само своје законе и да je савршено неза-
висан од утицаја простора. Тако, према Абелу Хове-
лаку (Hovelacque, 1843-1896) довољно je да ce пређе
азијски континент од североистока до југоистока
да би ce увидело да територијална подела језика не
поштује ни сродне везе језика, нити њихове морфо-
лошке сличности:

Не, не може ce никако извршити класирање је-

зика само на основу њихове географске распоређе-
ности. Много пута, tokom времена, та географска
распоређеност била je поремећена сеобама народа,
освајањима, наметањем овог или оног више фавори-
зованог језика над другим чија je снага отпора била
мања (Hovelacque, 1878, стр. 47-48; наведено према
Dusmet, 1996, стр. 242).

Органицистички модел y лингвистици пред-

ставља есенцијалистичку концепцију, присутну y
биологији y XIX веку, према којој ce свака врста ка-
рактерише на основу своје јединствене суштине која
je раздвојена од сваке друге врсте радикалним дис-
континуитетом. Међутим, та концепција којаје пред-
стављала основу непроменљивости y биологији није

167
 била инкомпатибилна са еволуционизмом; довољно
je укључити ту салтационизам: не постоји степена-
сти прелаз с једног језика на други, већ изненадно
раздвајање, no моделу генерације. Тако према Шлај-
херу, сваки ce језик одваја од заједничког стабла y
једном одређеном тренутку наглим отцепљењем: од
латинског до француског, нема међустања, већ H a ­
m a квалитативна промена.

Позитивизам

Крајем XIX века органицистичка метафора je

постепено напуштана, али позитивистичка идеоло-
гија и даље опстаје мада y све оштријој кризи због
постепеног попуштања њених ослонаца. До Првог
светског рата отприлике, y лингвистици јасно пре-
овлађује покрет »младограматичара«4. Младогра-
матичари су примењивали модел природних наука
на језичку појаву. Они су сматрали да je предмет
лингвистике изучавање еволутивних датости уну-
тар различитих језика. Њихов позитивистички кре-
до усмерио их je ка покушају да протумаче закони-
тости фонетских промена. За разлику од Шлајхера,
они ce нису бавили реконструкцијом језика мајке,
нити типологијом или класификацијом, већ су хте-
ли да поставе једну строгу методу, одговарајућу и за
старе језике и за савремене језике и дијалекте. Тако,

4 Младограматичарски принцип апсолутних фонетских

закона формулисао je Август Лескин, крајње јасно, y свом де-
лу Die Deklination im Slavisch-Litauischen und Germanischen,
Увод, стр. XXVIII (1876): »Die Lautgesetze wirken ausnahmslos«
(Фонетски закони делују без изузетка).

168
следећи експлицитно или имплицитно униформис-
тички модел, који je био чест y геологији5, они су
ce држали схватања да су постојале правилне про-
мене једних гласова y друге tokom еволуције језика,
које су ce дешавале no строгим законитостима као
што je то y физици, хемији или биологији: y свакој
етапи развоја морали су деловати на језик исти фак-
тори, са истим узроцима. Они су сводили мноштво
језичких чињеница на један заједнички именитељ
захваљујући формулама које су биле сличне физич-
ким законима. Нема човека који ce може отети зако-
нима природе, нема јединке која ce може супротста-
вити законима еволуције. Сходно неумитним зако-
нима природе, језик ce развија изван људске воље,
не постоји ништа неправилно, ништа произвољно,
све ce може објаснити. У очима младограматичара
свако одступање од тих закона објашњава ce неком
аналогијом, заснованом на психолошким асоција-
цијама, која управо »чини да фонетски закон скрене
с редовног пута«6. Њихова методологија, заснована
на емпиризму, y истраживању и сакупљању чиње-
ница, била je углавном индуктивна.
Овај покрет, истовремено позитивистички и на-
туралистички, био je изложен y лингвистици, као и
y другим научним областима, класичној реакцији
против позитивизма на преласку века: развој фи-
лозофије окреће ce y Француској са A. Бергсоном
(1859-1941), y Италији са Б. Крочеом (1866-1952) и

5 О униформитаризму y лингвистици, cf. Wells, 1973;

Christy, 1983; Naumann et a.,1992.
6 V. Henry, навео, без извора, A. Dauzat, 1906, према анто-
логији Cl. Normand et ait., 1978, стр. 28.

169
 његовом идеалистичком школом, ка ономе што je
нематеријално. Ригорозну методу позитивиста, која
гледа човека потчињеног и подјармљеног строгим
законима, сматрају механичком и неприродном.
Сви они истичу тезу о инкомпатибилности слобо-
де човека, способног да ствара, са непроменљивим
законима. Али, y области која нас ее овде тиче, још
једном je реч о питању граница, што je покренуло
дубоку кризу која je срушила позитивизам.
Заиста je чудно што je позитивизам y линг-
вистици био миниран ударом реалносгтг. везан за
чињенице, он je тежио да на основу њих успостави
законе. М еђутим, на пољу примене ти закони уопш-
те нису били јасни. Оно што je било тачно за један
језик, није било и за други, na ce врло мудро дошло
до закључка да закон важи унутар граница једног
језика. Пошто позитивизам није могао да допусти
ниш та што није доведено до краја, ништа што није
било извесно, он je тражио сигурне критеријуме за
своје класификације. Но, како су истраживања на-
предовала, сакупљене чињенице су постајале све
бројније, a закони су ce растурали, распршивали,
разводњавали... Њихово поље примене сведено je
од језика на дијалекат, постајали су важећи за све
краћи период, за све суженију територију. Али, по-
зитивисти су увек тежили да одреде границе њихо-
вог поља примене, ма колико да су оне биле уске, y
времену и простору.
Заиста, младограматичарска догма о »законима
без изузетка« одржавала ce само no цену једне фик-
ције: појам територијалног дијалекта (који ce суп-
ротставља друштвеном дијалекту). Рестрикција y
догми: »Један историјски фонетски закон делује без
изузетка y границама једног дијалекта или епохе«

170
само мало помера главно питање: које су границе
дијалекта или епохе? Човек ce ослања на оно што
истражује подешавајући поступак према једначини
са две непознате.
За разлику од Шлајхера, младограматичари су
прихватали континуитет развоја језика y времену,
али су одбијали да он постоји y простору: помисао
на ширење језика путем контаката била им je пот-
пуно страна. Они су следили један строги еволуци-
онизам no моделу биологије из њиховог времена:
све je отворено вертикално (човек потиче од мајму-
на, нема строге границе између њих) али све je за-
творено хоризонтално: оног момента када су врсте
раздвојене оне више не могу да ce удружују или ме-
шају (доказ томе je неплодност хибрида)7. To je мо-
дел наука о бићима који je подлога строгом гранању
примењиваном од стране младограматичара као и
од њихових претходника натуралиста:

7 Овде можемо видети једну стару пресократовску фор-

мулу: »Једино сличан примећује сличног« која подразумева
идеју да само рођаци могу да личе, и да о сличностима међу
несроднима не треба говорити.

171
 Добићемо кружну анализу: ако A, и А3 имају
сличности, или заједничке елементе, то je доказ да
они имају исто порекло: A (сличности могу бити
само наследне). Али, постојање тог порекла A ( Ur-
spache) може да ce докаже само сличностима које
постоје између претпостављених потомака А^,
A j”..., А3” \ M a шта да je, модел наука о животу не
дозвољава да ce сагледавају сличности међу јези-
цима блиским y простору, али удаљеним y гене-
алошком гранању (Aj” — А3’), a да не говоримо о
сличностима међу несродним језицима које су чист
апсурд no мишљењу младограматичара. To одбаци-
вање чињеница везаних за географску блискост због
верности једном биолошком моделу, мање више не-
свесно, одржаће ce дуго и ствараће отпор да ce при-
хвати »фактор простора« између два рата. Наћи ће
ce један пример тог схватања код Мејеа (1866-1936),
неоспорног представника француске лингвистике
између два рата и достојног неследника младогра-
матичара:

М. Кребер инсистира на важности географског

суседства језика. Свакако, често ce сродни језици
налазе на додирним просторима или бар суседним.
Али, ако ту чињеницу оставимо no страни, мора-
мо признати да додиривање простора доноси више
штете него користи доказивању лингвистичке срод-
ности: суседни језици су они који су претрпели исте
утицаје, који су позајмљивали једни од других или
који су чинили исте позајмице од неких трећих је-
зика. Додиривање језика обавезује, дакле, да ce за
полазиште, често деликатно, одаберу или позајмице
или стари језички фонд, који једино може да докаже

172
 сродство. Напротив, велика географска удаљеност
није спречила лингвисте да докажу како језик Ма-
дагаскара представља исти стари језик као онај са
Борнеа, Јаве и Филипина (Meillet, 19266, стр. 92).

НЕМОГУЋЕ ЗАТВАРАЊЕ

Став младограматичара није био одржив. Чак и

ако су признавали да фонетски закони нису важећи
за свако време и за свако место, да je сваки закон ог-
раничен посебним језиком, извесним временом, они
су ипак тврдили да ce један закон не може назвати
»законом« уколико није применљив на све чињени-
це дотичног језика y дотичном периоду, a при том
остаје ван контроле и воље појединаца.
Први ударци дошли су изнутра, из саме теорије.
М ладограматичарски модел полазио je од чињени-
це да су ce сви језици развијали дељењем, следећи
различите правце no угледу на гранање, одвајајући
ce мало помало од стабла. Видели смо да слика ге-
неалошког стабла представља језике као потпуно
независне једне од других чим би ce они раздвоји-
ли: они су аутономно живели, елементи који су им
били заједнички могли су само бити наслеђени од
њиховог заједничког претка; границе између језика
и између породица језика постављене су као недо-
дирљиве. Ипак, проблем сличности међу језицима
често je доводио ставове о класификацији језика и
дијалеката y затворени круг, a да истраживачи нису
били тога свесни: два језика су сродна зато што
имају заједничке особине, али заједничке особи-
не тражили су само међу језицима које су сматра-

173
 ли сродним. Евентуалне сличности међу језицима
који су сматрани несродним, биле су занемариване,
случајне или сасвим неинтересантне. Тако органи-
цистичка метафора није проста реторичка анало-
гија, она има једну поучну улогу: као метафора на
којој ce заснива теорија, она филтрира појаве које
ће бити прихваћене или одбачене као научно перти-
нентна питања.
Тако су ce мало помало гомилала питања о
предметима која су тешко улазила y простор тео-
рије: маргиналне појаве, граничне појаве. Нека от-
крића до којих ce дошло y XIX веку озбиљно су
доведа y питање строго затворен карактер језичких
граница. Тако je било са изучавањем јерменског или
албанског језика, који су y лингвистици исто што
и панда y зоологији: ретка звер... Од 1830. године
примећено je да јерменски језик, иако je члан поро-
дице индоевропских језика, показује невероватне
сличности, или »афинитете«8 y односу на несродне
језике, али територијално суседне, као што je гру-
зијски. Године 1946. Виндишман (Windischmann,
Место јерменскогу аријевском лингеистичком фон-
ду) утврдио je да je јерменски индоевропски језик,
али он мисли да je реч о једној грани иранских је-
зика9. Ипак, бројне чињенице нису дозволиле да ce
јерменски стриктно веже за иранску групу. Да ли je
реч о једној посебној грани или о прелазној петљи?
A како ce идеја о прелазној петљи може ускладити
са законом о генетској припадности?

8 Задржавамо овде термин »афинитет«, за почетак, y

значењу »сличност«. Расправу о еспистемолошком статусу
овог термина, cf. погл. VI.
9 Cf. Nichachian, 1989, стр. 45-47.

174
 Године 1875. Хајнрих Хибшман (Heinrich Hüb-
schmann) износи мишљење да су ирански елементи
y јерменском језику позајмице, и да ce, y погледу
флексије и фонетике, јерменски налази на позицији
између иранске групе и групе балтословенскихјези-
ка ( »О месту јерменског међу индоевропским јези-
цима«). Полазећи од чињеница y јерменском језику,
a y намери да оспори метафору генеалошког стабла
и да подупре метафору »таласа«, Хибшман каже да
јерменски није гранчица међу гранама, већ петља
која повезује иранске језике са балтословенским10.
Лингвисти су почели да откривају невероватне
сличности између грузијског и баскијског језика.
Испоставило ce да je језичка ситуација на Кавказу,
тој »планини језика«11, терен изузетно плодног екс-
перимента12.
Исто тако и албански, no речима младограма-
тичара, не »долази« од латинског, само je толико оп-
терећен речима латинског порекла да би могао бити
сврстан y латинске језике када ce не би познавала
историја. Како да објаснимо те ненаследне сличнос-
ти? Језици онда не би више били толико затворени
предмети, тако чисто индивидуализовани унутар
временских и просторних граница?
Неки лингвисти су тако заузели екстремне ста-
вове, који су онемогућавали сваки рад y оквиру јед-

10 Cf. Samuelian, 1981, стр. 146-147.

11 »Планина језика« je, тачније, Арарат. Али путем мето-
нимије цео Кавказ je добио тај назив.
12 Између 1911. и 1919. Map je објавио многе радове y наме-
ри да доведе y питање »чистоту јерменског као индоевропског
језика«, cf. Мешчанинов, 1929, стр. 24.

175
 не генетичке породице, сматрајући да не постоје
чисти језици, хомогене породице: то je идеја о осо-
бини обавезне помешаности свих језика света (или
миксоглосија). Тако je појам хибридизације почео
да утире свој пут. Препознаје ce главна Ш ухартова
теза: мешање језика13, y којој он предлаже термине
Mischsprache, Sprachmischung, Sprachkreuzung'4. Он
преузима један цитат Макса М илера (»Es gibt keine
Mischsprche«) и преокреће га: »Es gibt keine vôllig
ungemischte Sprache«15. Од 1884 ( y Slawo-deutsches
und Slawo-italienisches), он изјављује: »Нема језика
који није мешан, макар и y најмањој мери«. Ту тезу
je преузео, мада није навео извор, Бодуен де Курте-
не: Sur le caractère mixte de toutes les langues16. Исте
године, y својој Упоредној граматици словенских
језика, он сагледава могућност упоређивања »два
или више хетерогена језичка домена путем њиховог
историјског порекла, y којима ce примећују, осим
територијалне блискости, и сличне језичке појаве«17.
Можемо да наведемо и Вакернагела (Wackemagel,
1904): Sprachtausch und Sprachmischung, затим JI. B.

13 »Sprachmischung«, Schuchardt, 1922, стр. 128-141.

14 Шухарт није употребљавао термин афинитет, јер није
мислио да постоји разлика између стечених афинитета и сро-
дних: no њему, сви језици су мешани.
15 Ibid., стр. 131.
16 Baudouin de Courtenay, 1901.
17 Baudouin de Courtenay, 1901 [1963, t. 2, стр. 31]. У
истом делу он говори o сличностима (сродства) међу несро-
дним језицима али територијално блиским (јерменски и
језици Кавказа, летонски и естонски, као и језици балканског
полуострва).

176
 Шчербу О појму мешања језика (1925). Ta велика
сличност наслова показује колико je овај појам »био
y ваздуху« y тој првој четвртини века.
Тако су сличности могле прескакати генетске
границе које су постале порозне. Дисконтинуирани
модели нису могли да воде рачуна о тим појавама.
Откривање сличности међу језицима, који
генеалошки нису сродни али ce географски
додирују, наметнуло je мишљење да би могло да
постоји и нешто друго осим генетског порекла
што би објаснило сличности. Неки су почели да
прихватају мишљење да би један језик могао да
има мешовито порекло, што je доводило y питање
романтичарску идеју о чистоти језика. Нарочито
ce Ш ухарт18 бавио проблемом порозних граница и
нејасних одељености; no њему, чињеница да језици
могу да ce мешају доказ je да језик није организам.
Ш ухарт je посебно изучавао »граничне ситуације«
које представљају говори словенско-италијански
и словенско-германски; Бодуен де Куртене, који
je ишао да истражује на лицу места исте мешане
говоре као и Ш ухарт (словеначки дијалект из Вал
де Ресиа y Италији) сматрао je да су сви језици
обавезно мешани19.
Далеко од тога да су ово мишљење сви делили.
Нарочито je Меје20 одбијао да језик може имати ме-
шовито порекло: уз свако допуштање могућности
позајмица, он je сматрао да један језик не може да
има више порекла. Он није могао да прихвати идеју

18 Schuchardt, 1885.
19 Baudouin de Courtenay, 1901.
20 Meillet, 19266.

177
 o стварно) мешавини: Језик остаЈе суштински исти
чак и када садржи позајмице. И овде јерменски даје
повод за размишљање, али y правцу приближавања
Хибшмановом решењу: јерменски je индоевропски
језик, са партеногенетским позајмицама. Мејеов
предлог je прилагођавање генеалошког модела, и
ништа више21.
Најзад, иако то шири временски период о коме
говоримо (наиме, период између два рата), не може-
мо a да- не подсетимо да je то и став Ј. Стаљина,
који je, поводом »расправе из 1950« о лингвистици
y СССР-у, жестоко критиковао М арово мишљење
о хибридизацији и »укрштању језика«22, и подржао
мишљење да, приликом додира два језика, један
од њих »постаје победник«. У додиру са другим је-
зицима »руски je увек излазио као победник«, без
икаквог мешања23.

Било би потпуно погрешно веровати да ce из

укрштања двају језика ствара нови, трећи, који ни-
како не личи на укрштене језике и квалитативно ce
разликује од њих. Уствари, један од тих језика обич-
но излази као победник укрштања, задржава свој
граматички систем, свој основни лексички фонд и
наставља да живи no унутрашњим законима свог
развитка, док други језик губи мало no мало свој
квалитет и постепено ce губи. Према томе, укрш-
тање не производи нови језик, трећи језик, већ за-

21 Meillet, 1903.
22 Cf. погл. V.
23 Стаљин, y том тексту, истиче и појам »језика зоне«, тер-
минологија која много подсећа на евроазистички речник.

178
 држава један од језика, његов граматички систем и
основни лексички фонд, и омогућује му да ce развија
no интерним законима сопственог развоја. Тачно je
да том приликом долази до извесног обогаћивања
речника језика победника на рачун побеђеног, али
то га не чини слабијим. Далеко од тога, то га чини
јачим. Тако je, на пример, било са руским, са којим
су ce, tokom историјског развоја укрштали језици
других народа, a који je увек остајао победник. На-
равно, руски речник ce попуњавао на рачун речни-
ка других језика, али то није ослабило руски језик,
напротив, обогатило га je и ојачало. Што ce тиче
националне оригиналности руског, она није нимало
нарушена, јер сачувавши свој граматички систем и
основни лексички фонд, руски језик je наставио да
напредује и да ce усавршава следећи унутрашње за-
коне сопственог развоја.
Нема сумње y то да теорија укрштања не може
донети нешто озбиљно совјетској лингвистици. Ако
je тачно да изучавање унутрашњих закона језичког
развоја представља основни циљ лингвистике, тре-
ба признати да теорија укрштања не доприноси том
задатку, она га чак и не предвиђа: она га не види или
једноставно не разуме (Стаљин, 1950 [прев. 1979,
стр. 215-216]).

Овај текст заслужује да ce озбиљно сагледа

и коментарише. С једне стране, y њему ce налазе
теме које су веома блиске оним које налазимо код
Мејеа: језик остаје идентичан сам себи, укрштања
не може бити, језик не може имати двојно порекло.
С друге стране, језици имају »унутрашње законе
развоја«, што je израз који je Трубецкој често упот-

179
ребљавао. Примећује ce и терминологија чисто ор-
ганицистичка, или тачније енергетистичка, пошто
контакти међу језицима могу da ослабе, даучврсте
или обогате језике, који могу (или морају?) да на-
предују, или чак да ce усавршавају. Једина Стаљи-
нова иновација je »језик победник«/»језик побеђен«,
што подразумева борбу, непостојећу терминологију
и код Мејеа и код Трубецкоја. Иако су ове три осо-
бе биле толико међусобно различите, оне су ce на-
лазие на истој позицији: све три су одбијале појам
хибридизације, све три су на свој начин деловале ка
преиначавању младограматичарске парадигме која
je око 1880. године ушла y кризу, кризу чији ce ехо
није стишао y СССР-у 1950. године.

Ј. Шмит: језици су као кругови на површини воде

Једну значајну епизоду y оспоравању младогра-

матичарских начела (начела затварања језика и дија-
леката) представљала je књига Ј. Ш мита24, објавље-
на 1872, насловљена Теорија таласа (Wellentheorie),
која je понудила радикално нову метафору за сагле-
давање питања о промени језика. По њему, индоев-
ропски језици не треба да ce представљају као гране
које ce одвајају од стабла, већ као ланац састављен
од прстенова који нема ни почетка ни краја, ни цен-
тра ни периферије. Супротно ономе што je теорија
генеалошког стабла омогућавала да ce предвиди,
новине које су ce појављивале y језику који je из-
гледао одвојен, различит, могле су ce раширити,

24 Johannes Schmidt, 1843-1901, био je ученик A. Шлајхера.

180
преносити на друге просторно суседне језике, као
таласи који ce шире на површини воде почев од
тачке на коју падне бачени камичак. Ниједан талас,
ширећи ce све више неосетним покретима, нема ни-
какву границу. Према Ш миту, географски блиски
језици имаће обавезно више сличности од простор-
но удаљених језика, и само њима заједничка својс-
тва: када ce одвоје, различити језици настављају
узајамно да утичу један на други. Зато он сматра, на
пример, да су словенски језици мећупетља између
индоиранских језика с једне стране и германских
језика с друге. Њихов положај y простору показује и
објашњава њихове органске својствености: природ-
но je да словенски језици имају више заједничких
особина са санскритом него германски језици, до-
вољно je погледати карту и видети да су они ближи.
Ш мит употребљава појмове интермедијалан, тран-
зиција, и напушта тако постулат затварања предме-
та-језика. Он предлаже класификацију језика која ce
заснива на географској распрострањености.
Теорија таласа има свакако неке везе са појавом
дифузионизма y антропологији и са оспоравањем
еволуционистичког линеарног модела. М еђутим,
она само наизглед доводи y питање Шлајхеров мо-
дел, јер je Ш мит могао да предвиди сличности међу
суседним језицима само под условом ако су они
сродни. Херметичност je пољуљана, односно прене-
та само на један други ниво, ниво породице језика.
М етафора о животу није била мртва...
M a шта да je, ово значајно оспоравање модела
генеалошког стабла имало je мало утицаја y оно
време, оно je чак било јако оспоравано, толико je
била јака органицистичка мисао y лингвистици.

181
 Геолингвистика: свако обележје je јединствено,
свака чињеница има свој закон

Први покушаји графичког приказивања језич-

ких чињеница сагледаних y простору учињени су
y Немачкој y виду Атласа Георга Венкера (Georg
Wenker, 1852-1911). У свом Deutscher Sprachatlas (за-
почет 1876, никада није интегрално објављен) он je
покушао да провери и потврди на терену исправ-
ност младограматичарског начела о фонетским за-
конима без изузетка. .
Добијени резултати били су потпуно неочеки-
вани. Показало ce да зоне y којима су ce појављи-
вале варијације не одговарају различим чињеница-
ма: линије које ће ce касније назвати »изоглосама«25
имале су свој сопствени правац. Али, најчудније je
било то што je једно исто обележје показивало раз-
личиту област простирања зависно од речи! Тако,
линија која раздваја [p] / [f] y ApfeVAppel не поду-
дара ce са линијом која раздваја helfe/helpe. Не ве-
рујући y то, Венкер je продубио своје анализе тако
што je повећао број испитиваних места. Али, от-
криће ce само потврдило: постало je јасно да свака
реч, свако обележје, свака чињеница има свој про-
стор, своју сопствену границу... Направљен да учвр-
сти младограматичарску теорију, Венкеров Атлас
je показао њен апсурдни догматизам: нема правила

25 Изоглосама (no моделу изотерм) ce називају линије које

раздвајају две области y којима ce налазе различите фонетске
форме заједно одређено обележје.

182
без изузетака, свако обележје je јединствено, нема
дакле, говорника »једног« дијалекта.
Усред те збрке покреће ce једна велика и поз-
ната расправа y романистичкој дијалектологији
између италијанског лингвисте Г. Асколија (1829­
1907) и Ф ранцуза Гастона Париса (1839-1903) и Па-
ула Мејера (1840-1917). Асколи, y својој студији из
1874. године Schizzi franco-provenzali употребљава
први пут термин franco-provençal да би означио го-
воре басена Роне (област Лиона, Савоје, северног
Дофинеа, Романске Швајцарске) разврставајући их
y групу дијалеката d ’oïl и групу дијалеката d ’oc.
Романистичка лингвистика тог времена почела je
да истражује на терену сигурне знакове граница из-
међу дијалекатских скупова. Тако je организовано
Брингијеово и Туртулоново истраживање о грани-
ци између француског језика и провансалског (1873-
1875)26. У уводу аутори тврде да

ce може тачно утврдити, бар y неким делови-

ма, граница која одваја језик d ’oc од језика d ’oïl, да
постоји научна потреба да ce повуче демаркациона
линија са математичком прецизношћу свуда где то
може да ce уради, a на другим местима да ce озна-
чи баш оно место где мешање језика, ако постоји,
почиње да омета класификацију мешаног интерме-

26 Резултати су објављени под насловом: Etude sur la limite

géographique de la langue d ’oc et de la langue d ’ôil (avec une car­
te), p a r Ch. de Tourtoulon et O. Bringuier, membres résidents de la
Société pour l ’étude des langues romanes, Premier rapport à M.
le ministre de l ’Instruction publique, des Cultes et des Beaux-Arts
(extrait des Archives des Missions scientifiques et littératures, 3e
série, t. III, Paris, Impr. nationale 1976, 64 p.).

183
 дијалног идиома (Бренгиеје и Туртулон, 1876, стр.
6).

Асколијева теза вређала je исто толико нацио-

нална осећања Пола Мејера колико и Бренгијеово и
Туртулоново истраживање. У једном приказу Аско-
лијевог рада објављеног y новооснованом часопису
Romania, П. Мејер пише следеће године (1875) како
му његово сопствено истраживање .на терену до-
пуш та да оповргне постојање дијалеката са утврђе-
ном границом, као што je »франко-провансалс-
ка«, јер она нема никакво географско јединство, a
створена je само на основу информација које нуде
објављене књиге27.

Дијалекат je више једна вештачка него природна

ствар; свака дефиниција дијалекта je definitio nomin-
is a не definitio rei. Дакле, ако je дијалекат no својој
природи неодређен, разумљиво je да групе које могу
да ce формирају (тј. група франко-провансалска) не
би могле бити потпуно завршене (Meyer, 1875, стр.
, 294).
По мом мишљењу, ниједна група дијалеката,
на који год начин да je направљена, не би могла да
представља природну породицу, из разлога што je
дијалект (који представља предмет) само наше про-
извољно схватање [...]; најбољи начин да ce покаже
истински варијетет романског језика није y одређи-
вању простора обележених овим или оним знаком,
већ y утврђивању на ком простору терена влада тај
знак {ibid., стр. 296).

27 Meyer, 1875, стр. 296.

184
 Године 1895, он наставља расправу:

Када бисмо на карти нацртали области тих поја-

ва, не затварајући очи пред истином, морали бисмо
да признамо да je традиционална подела романског
језика из доба Галије на два језика, језик d ’oc и језик
d ’oïl, потпуно произвољна. Јасно je да je та подела
заснована искључиво на тумачењу самогласника, a
да ce као основа узело тумачење сугласника, грани-
це језика d’om би ce морале повући више на југ (стр.
575).

Ha исти начин Гастон Парис инсистира на кон-

тинуум у дијалекатске мреже и упоређује францус-
ку територију са »пространом таписеријом«:

Ниједна права граница не одваја Французе са се-

вера од оних са југа; од краја до краја националног
земљишта, наши народни говори шире простране
таписерије чије различите боје прелазе постепено y
све блеђе нијансе (Парис, 1905, стр. 434).

У свом предавању о Говорима Француске које

je одржао 1888. године на састанку Друштва науч-
ника, он je овако говорио о ставу француских рома-
ниста дијалектолога, заснованом на континуистич-
ком схватању:

Постоје само језичка обележја која наизменич-

но улазе y различите комбинације, тако да говор
једног места садржи известан број обележја који je
заједнички, на пример, са сваким говором четири

185
 суседних места, и известан број обележја који ce
разликује од сваког другог говора тих места. Сва-
ко језичко обележје шири ce уосталом no извесном
простору чије ce границе могу препознати, али
ce те границе само ретко подударају са границама
другог обележја или више других обележја; оне ce
нарочито не подударају, као што ce још увек често
замишља, са старим или новим политичким гра-
ницама (понекад je другачије, y извесној мери, са
природним границама, као што су планине, велике
реке, ненастањени простори). [...]
Један становник села који можда зна само говор
своје општине сигурно разуме говор суседне општи-
не, можда, са нешто тешкоћа, и говор општине на
коју ће наићи нешто даље када хода y истом правцу,
и тако све до једног места где ће једва препознати
локални идиом. Ако бисмо око једне централне тач-
ке направили широк ланац људи од којих би сваки
разумео свог суседа с лева и свог суседа с десна,
успели бисмо да покријемо целу Француску једном
звездом чији би ce зраци могли повезати непре-
кидним трансверзалним ланцима. Ова једноставна
представа, коју свако може да провери, од капитал-
ног je значаја; она je омогућила мом ученом колеги
и пријатељу, господину Полу Мејеру, да постави за-
кон који, колико год да je негативан наизглед, изу-
зетно je плодан, и треба да осавремени све дијалек-
толошке методе: тај закон каже да y једној језичкој
маси, истог порекла као што je наша, нема стварних
дијалеката; има само језичких обележја који наиз-
менично улазе y разне комбинације (Г. Парис, 1888.
стр. 13).

186
 Али ова строго континуистичка позиција, y
времену28 и y простору, не доводи y питање појам
генетичке породице језика: дисконтинуитет пос-
тоји на једном вишем нивоу, на спољним граница-
ма дијалекталног скупа, који ће ce касније називати
дијасистемом.
У Фанцуској, Лингвистички атлас Француске
(1902-1910), Ш вајцарца Ж ила Ж илијерона и Е. Ед-
мона, највише ће раширити мишљење да je свака
језичка чињеница јединствена и да, према томе,
дијалекти, као затворени ентитети, јасно омеђени,
не постоје: no њима дијалекти нису бројиви пред-
мети. Особеност овог Amiiaca je y томе што ce мање
интересује за гласове него за саме речи и за њихову
увек уједначену поделу.
Ахомистичко гледање на језичке чињенице није
било својствено Француској: y Италији, група ис-
траживача која ce називала »неолингвистима«, из-
међу двадесетих и четрдесетих година, који су ce
жестоко супротстављали младограматичарима, њи-
ховој идеји да су дијалекти и језици »стварни« ен-
титети, истичу још јаче повезаност y карактеру од-
носа језик/територија. У једном чланку објављеном
после Другог светског рата, али написаном раније,
Г. Бонифанте пише:
Сваки лингвистички атлас показује да нема је-
динства, већ један огроман број дијалеката, изог-
лоса, флуктуација, осцилација сваке врсте, море
узбуркано сукобљеним силама и контрадикторним
покретима (Bonifante, 1947, стр. 8).

28 За Г. Париса, историјски нема »језика ћерки«, већ је-

дан континуиран развој, y времену непрекидан: »Ми говори-
мо латински«, понавља он. Меје ће о том питању имати исто
мишљење.

187
 Раширеност, растуреност y недоглед чињењи-
ца, биле су типично номиналистичка опција, која je
имала огромну предност y оповргавању увредљиво
»реалисгичке« младограматичарске конструкције,
показујући њен произвољни карактер. М еђутим, она
ее није супротстављала култу »чињенице« позити-
виста, она га je y ствари само утврђивала. Гледање
само y гомилу чињеница онемогућује сваки рад на
систематизацији. С друге стране, ако су П. Мејер и
Г. Парис држали до тога да посматрају француску
територију као непрекидни »мозаик«, није ли то
зато да би подигли још јаче препреке на границама
гало-романског подручја?

Ж. Ансел: географ који ce интересује за

лингвистику

A ko je Ж ак Ансел имао толико непријатности

са нацистима tokom окупације Француске, то je зато
што je одбијао да оправда постојање политичких и
географских ентитета на основу натуралистичких
размишљања заснованих на посматрању дијалекат-
ских граница. Он ce бори против »глосоманије«29,
против политичке употребе дијалектолошких кара-
та (на пример анексија »иредентистичких« терито-
рија), против »картографског поштовања, картома-
није људи«30. Он инсистира на чињеници да линг-
вистичка граница између Немачке и Пољске има

29 Ancel, 1939, стр. 109.

30Ibid., стр. 184.

188
»неодређене границе, вијугаве«31 и не може ничим
да оправда политичку границу. У својој књизи из
1930. године о Балкану, он од тога прави лајтмотив:

Данас постоји тенденција да ce језик обликује

према нацији: свака нација која je произашла из
отоманског царства тражила je језик сопствене ци-
вилизације. Језик није чисто природна чињеница.
Можемо дакле прихватити приближно тачну поде-
лу језика великих цивилизација. Али једна држава
има јасно одређене границе. Потребно je знати да
ли су оне исте са језичким границама. Или, да ли
постоје језичке границе? Ако верујемо картама које
су направили домаћи научници, балкански језици
ce налазе на одређеним и утврђеним подручјима.
Несрећа je што ce те границе мењају зависно од на-
ционалности географа. Париски конгрес који je при-
премао последње уговоре, нашао ce пред великим
бројем радова: упркос њиховом научном изгледу, то
су била дела националне пропаганде; упоређене гр-
чке, бугарске, српске, румунске, италијанске, мађар-
ске карте изазивале су скептицизам. Говорни језик
ce не да омеђити (Ancel, 1930, стр. 89-91).

Покушај компромиса: појам »приближног

подударања«

Ф. де Сосир ослања ce на исту констатацију као

и геолингвисти Жилијеронове школе: свака чиње-
ница има своју изоглосу.

31 Ibid., стр. 64.

189
 A ko je, на пример, један део територије захваћен
променом a y е:

могуће je да ce промена с у з догоди на истој те-

риторији, али y другим границама:

a управо постојање тих посебних и одређених под-

ручја објашњава разноликост говора на свим тачка-
ма области једног језика када je он препуштен свом
природном развоју. Ta ce подручја не могу предви-
дети, ништа унапред не омогућује да ce одреди њи-
хов домет, те ce морамо задовољити само тиме да их
констатујемо. Гомилајући ce једно изнад другог на
карти где ce њихове границе укрштају, она образују
изузетно компликоване комбинације. Њихова кон-
фигурација je понекад парадоксална (Saussure, 1979,
стр. 274).
Скоро y исто време Ж. Вандријес преузима та-
кође појам неподударности граница:

190
 За говор сваког села могао би ce дати различит
опис фонетике, граматике и вокабулара. Ретко je
да ce особености говора једног села не шире мање
или више на суседна села. Али географске границе
сваке особености, појединачно, скорб ce никада не
подударају. Тако y пет или шест села, од десет ис-
питаних, изговараће a тамо где други изговарају е,
или о тамо где други изговарају у. Али линија где a
прелази y е није иста где о прелазиуу; села y којима
ce јављају две промене нису иста; другим речима,
подела je различита (Vendryès, 1923, стр. 273).

Међутим, Сосир први уводи појам приближне

подударности, што делује као компромисно ре-
шење: »Када су те сличности довољно бројне, мо-
жемо путем приближавања говорити о дијалекту«32.
Taj текст je пропраћен овим цртежом, који je овде
репродукован слободном руком:

Италијански неолингвисти ће преузети ово

мишљење, не наводећи Сосира, да би рекли да je

32
Saussure, 1979, стр. 278.
Један Језик сноп изоглоса, и да ce тамо где ce мали
број изоглоса укршта, налази центар.
Мало помало, мишљења ce формирају: на ос-
нову мањег или већег броја приказаних елемената,
прихватају ce опредељења, зависно од броја особи-
на, или супротно, зависно од непоклапања, или не-
подударности изоглоса.
Може ce рећи да je допринос геолингвистике y
томе што je додала једну димензију, a не y томе што
je срушила хијерархију између времена и простора.
Или боље, како то наводи Жилијерон често, про-
стор je огледало времена, или кључ за разумевање
еволуције времена: читати једну карту доприноси
да ce »види« та еволуција.

СИНТЕЗА ИЛИ ПОГЛЕД УНАЗАД?

ТЕОРИЈА ПРЕКЛАПАЊА

М ноги лингвисти нису прихватали да су дија-

лекти чисто произвољне творевине. Ha номиналис-
тичку опцију ускоро ce y Европи појавила реакција.

УНемачкој: Т Фрингс

У Немачкој, између два рата, школа Т. Фрингса

истражује односе између административних, верс-
ких и политичких граница, с једне стране, и дија-
лекатских с друге, односе које Фрингс намерава да
заснује на узрочности. Te нелингвистичке границе
врше одлучни утицај на ширење језичких чињени-
ца33. Тако ce једна дијалектска област (Sprachland-

33 Фрингс, 1928, стр. 83.

192
schaft) ствара на »зрачењу« једног административ-
ног центра ( Kernlandschaft) који гура на периферију
(Saumlandschaft) чињенице пређашњег језика. Ова
концепција одбацује старо натуралистичко гледање
на дијалекте, и уместо њега поставља дијалекатске
ентитете чије постојање објашњава административ-
ном узрочношћу: Sprachlandschaft из Трира, Sprach-
landschaft из Келна, итд.
Према Фрингсу, очигледно, обичај да међусоб-
но ступају y брак чланови једне исте политичке за-
једнице доприносе извесном језичком уједначавању.
Тако ce, tokom педесетак година, ствара једна нова
граница, која указује на извесну језичку различи-
тост, a изоглосе, које прате политичку границу, при-
казују je као мале промене које ce дешавају веко-
вима после нестајања граница. За разлику од тога,
изоглосе ce не поклапају са географским границама,
осим ако су ове (или су биле) и политичке границе.
Тако ce, на пример, на 40 км источно од Рајне нала-
зи велики сноп изоглоса које одвајају доњи немачки
од горњег немачког. Фрингс тражи заједничку про-
мену или паралелизам y променама између других
људских чињеница и језичких чињеница. Тако када
ce констатује y Немачкој постојање изоглосе helpe
према helfe, lucht према litft, не треба y томе гледа-
ти само границу дијалеката рипуаријског и мозел-
ско-франачког. Фрингс открива серију заједничких
промена y области Трира и Келна које одваја ланац
Ајфел. Супротно kend према кепк »дете«, haus пре-
ма hus »кућа«, grumper према erpel »кромпир«, итд.
ређају ce опозиције »faux à lame longue« према »faux
à lame courte«, »pain gris à miche ovale« према »pain

193
noir rectangulaire«, »saint Quirin patron du bétail« npe-
ма »saint Quirin patron des chevaux«:
У Фрингсовој школи објашњавају ce неким уз-
роком заједничке промене дијалекталних чињеница
и других, екстерних чињеница, као на пример, ути-
цајем једног административног центра који je модел
за углед, или планинским венцима који су препрека
економској сарадњи, јер изолује заједнице једне од
друге34.

У Француској

И y Француској ce одвија полемика, понекад

проткана појмом »апроксимација«. Још увек je про-
блем да ce утврди да ли je Француска пресечена је-
зичком баријером што загрева страсти. Аугуст Брен
подржава подељеност баријером коју су раније ски-
нули Бренгије и Туртелон:

Ево нашег одговора Гастону Парису: тај зид који

дели Француску на два дела, наше очи не виде, али
он je постојао, он je трајао, њега су подигли природа
и векови, не нама блиски векови, већ праисторијс-
ки векови који су y тишини градили човечанство. О
томе писани документи не постоје: али трагови ce
одржавају, они ce одржавају y дијалектима, y зако-
нима, y боји косе, y боји очију, y земљорадњи. To су
утврдили географи, етнолози, правници. Поновићу,
да ми то не би пребацивали: линија коју признаје ет-
нолог не подудара ce на свим местима са линијом

34 Cf. Dubois et al., 1973, стр. 233.

194
 коју признаје лингвиста, постоје од једног до другог,
кривине, одступања, или тачке које ce не поклапају.
Оно што je важно за све, то je правац који je исти, са
запада на исток, никада са севера на југ; препрека je
трансверзална, никада лонгитудинална или дијаго-
нална. Одступања, ће добити детаљна одговарајућа
објашњења једног дана, после стрпљивих, мину-
циозних, исцрпних истраживања, спроведених на
одговарајућим местима, која ће, као што je наше, за
сваку област обухватити одговарајући временски
ток. Наше истраживање je имало за циљ само да ос-
ветли проблем y целини и да га сведе на неколико
једноставних чињеница (Brun, 1936, стр. 249).

Ha исти начин, много раније, Луј Гоша (Louis

Gauchat), y свом чланку са провокативним насло-
вом: »Gibt es Mundartgrenzen« (Постоје ли дијале-
катске границе?), y коме критикује теоријске ста-
вове П. Мејера и Г. Париса, доказује да ce границе
»шире саме од себе« (1903).

Прашки лингвистички кружок:

дуга u затворени системи

Ha основу те претпоставке о отвореном и за-

твореном карактеру језика и дијалеката изникла je
структурална теорија Прашког кружока. .
Иако ce ослањају и на теорију кореспонденција,
однос између језика и територије y структурализму
који долази из Прашког лингвистичког кружока са-
свим je другачији. Овде, никаква узрочност није ис-
такнута, напротив, y име једне експликативне теле-

195
ологије, тај однос je уствари враћање на један нови
тип натурализма.
Видели смо да ce y западној Европи опозиција
према позитивизму створила y име слободе човека
и одбацивања детерминизма. У Прашком кружоку,
посебно код његових руских чланова, појам слободе
човека нема утицаја. Односи између серије генетски
неповезаних појава искрсавају више као неоплато-
нистичко гледање света, y коме целине постоје као
веза између делова. Истаћи везу између тих делова,
то je цил> »структуралне науке« прашких Руса.
Позивајући ce на »савремену географију«, Ја-
кобсон поново уводи појам дијалекта, али не на ин-
дуктиван начин: он од тог појма чини једну »струк-
туралну« конструкцију, y једном кратком и мало
познатом тексту, тј. y једном приказу лингвистич-
ких радова писаном на немачком језику и поднесе-
ном на Првом конгресу слависта y Прагу, октобра
1929. Основна теза je одбацивање појма дијалектски
континуум, који je окарактерисан као »анархични«,
и истраживање ентитета са јасним границама.

Почетна тачка y дијалектологији до данас био

je појам дијалекта, који ce одликовао једним меха-
ничким бројем хетерогених дистинктивних обе-
лежја. Геолингвистика (Sprachgeographie) je дошла
до тога да je појам херметички затвореног дијалек-
та, са утврђеним границама, само једна фикција. У
његовим крајњим манифестацијама, она je супротс-
тављала том појму анархију неповезаних изоглоса.
Шта више, она je доводила y сумњу и само постојање
граница фонетских појава. Она je указивала да гла-
совни облик сваке изоловане речи има своју посебну

196
 судбину. Реакција савремене географије против про-
глашавања неповезаних изолинија за неко помоћно
средство y неком аутономном научном задатку до-
шла je природно. Географија сада нарочито инсис-
тира на корелативности, тј. на чињеници да повеже
изоловане карактеристике, на успостављању зона
обележених већим бројем карактеристика, и на од-
ређивању зона које нуде највише података. Географ
П. Савицки прихватио ce да пренесе методолошка
достигнућа географије на истраживања из облас-
ти геолингвистике. Са таквом концепцијом, појам
дијалекта добија нови смисао: он постаје структу-
рални појам. Упоређивање изоглоса показује које су
изоглосе повезане редовним путем, чак неодвојиво,
a које су ce само случајно нашле једна поред друге;
тако ce појавила хијерархија међу изоглосама. Јед-
не представљају границе различитих фонолошких
система, и тада ce може говорити о границама учин-
ка једног фонетског закона, или изофонима. Друге
изоглосе су само границе различитих фонетских ре-
ализација (како каже Трубецкој) једног истог фоно-
лошког система. Трећа врста изоглоса представља
границе различитих употреба фонолошког система
y језику. У тезама Прашког лингвистичког кружока,
које су представљене на Конгресу, откривен je фик-
тиван карактер изоглоса изоловано посматраних:
наизглед иста обележја могу функционално да буду
различита y оквиру различитих система (Јакобсон,
1930, стр. 385).

Јакобсон доноси овде једно структурално ре-

шење, замењујући изоглосе (фонетика) изофонима
(фонологија, дакле систем): поново ce долази до
чистих граница, али то je исти појам као и систем
који треба поново сагледати.

ГДЕ ПОЧИЊУ И ГДЕ CE ЗАВРШАВАЈУ СТВАРИ?

Геолингвистичка изучавања подстицала су тео-

ријска питања. Корист од упоређивања између лин-
гвистике и географије мање je предмет који ce може
наћи на границама њихове интеракције (однос је-
зик/територија), више je начин на који оне граде свој
предмет, прескачући из дисконтинуитета y конти-
нуитет, било да je реч о језику или о територији.
Упоређивање историје лингвистике и географије,
преко њихових врло различитих предмета, много je
допринело историји научне мисли. Показујући још
једном да карта није територија, немогућност неут-
ралног приказивања и тачног утврђивања простора
говора пружа додатни разлог да ce чувамо емпирис-
тичког прихватања научне контроверзе једне старе
филозофске опозиције: реализам или номинализам
y сазнавању предмета.
A ko ce вратимо на опозицију између номина-
лизма и реализма, јасно je да je номиналистичка оп-
туж ба коју je Берђајев упутио евроазистима лишена
основа. Евроазистичка лингвистика je један софис-
тицирани реализам, могао би ce назвати динамич-
ним есенцијализмом, због тога што суштине нису
вечне као код Платона, већ еволуирају y времену, a
ипак, остају исте саме no себи, као организми. Ос-
новно питање евроазистичке лингвистике je: Како
да сазнамо где су праве границе? Евроазистичка

198
лингвистика je y основи један полемички подухват,
непрестана бојрба за померање погрешних грани-
ца ентитета, указивање на погрешне границе. Она
ce држи, исто као што ce то радило y биологији и
географији, суштинских размишљања. Али, онда, y
чему je она структуралистичка? Поглавља која сле-
де покушаће да одговоре на то питање.

199
 Пета глава

ЕВОЛУЦИОНИЗАМ ИЛИ
ДИФУЗИОНИЗАМ?
Парадокс евроазистичке теорије je y томе што
je евроазијска култура сачињена од отворених кул-
тура (једне према другој), што представља отворе-
ни скуп унутар једног глобалног затвореног систе-
ма, дефинисаног као органска целина. Ta необична
топологија добиће своје значење ако je посматрамо
y односу на противречност која потиче из антро-
пологије: ону која супротставља еволуционизам и
дифузионизам.
Почетак двадесетих година обележен je атмос-
фером y којој влада општа научна криза. Питање
граница поставља ce чак и када je реч о предметима
о којима ce говори y лингвистици: криза органицис-
тичке парадигме y европској лингвистици изазва-
на je открићима еволуциониста о промени врста1

1 Чак и ако су то, парадоксално, еволуционистичке Дар-

винове тезе које су y основи Шлајхеровог органицизма.

200
y биологији и довела je до преиспитивања појмова
као што су укрштање, мешање или хибридизација
језика. Руска лингвистика двадесетих година, да-
леко од савршенства, дубоко je загазила y европске
расправе о еволуционизму, и представља локални
одговор на много ширу савремену европску пробле-
матику y којој ce поставља питање граница између
природних и друштвених наука.
Сада ћемо испитати тај комплексни однос из-
међу духа места и духа времена, сучељавајући два
покрета, два правца y руској лингвистици после
Револуције, једног који, проглашен званичном лин-
гвистиком, тријумфује y СССР-у, и другог y емиг-
рацији, који баца анатеме на први: реч je о маризму
и евроазизму. Идеја да ce доведу y везу лингвисти
који су толико различити, као што су Map и Тру-
бецкој, извесно je иконокластичка. М еђутим, она
омогућује да ce заједно посматрају појмови дух мес-
та и дух времена, јер теза коју ћемо овде подржати
јесте да су ти антитетички правци имали много за-
једничког.
Да бисмо то урадили, супротставићемо два сис-
тема метафора, који су унутар две »породице идеја«
и показаћемо да je реч о једном пару, y значењу пар
двају појмова који ce заједно развијају, који ce ос-
лањају један на другог да би напредовали. Ова два
метафоричка скупа управљају ce no линији која
дели универзализам и релативизам, еволуционизам
и дифузионизам. Ако пратимо проблем граница из-
међу научних предмета, као и појам целине и сис-
тема (поново преиспитивање природњачке теорије
о чистоти језика-организма), приметићемо парадок-
сално смењивање двају модела о свету и о промени

201
УЈезику, који , y принципу супротстављени и инком-
патибилни, ипак имају лабаве границе које ce чак
понекад и преклапају. Реч je о два начина давања
одговора на питање, које није од јуче: »Зашто ce је-
зици мењају«? Питање које су маристи постављали
je: почему? (»из ког разлога?«), док je питање евроа-
зиста било: зачем? (»са којим циљем«).

МАРИЗАМ

Органицистичком релативизму што je евро-

азистичка теорија, таква каква je овде изложена, y
свему ce супротставља детерминистички еволуци-
онизам: маризам.
За разлику од евроазистичке теорије, маризам
je, ако не познат, оно бар често описиван y литера-
тури која je доступна на Западу. Ta литература je
обимна и различита. Подељена je на два подскупа:
апологија и анатема, a ретке су студије обележене
непристрасношћу. Могу да ce наведу два америчка
рада: Томас (1957) и Самуелијан (1981).
М ало je важно да ce докучи да ли je M ap био
лудак2, одговоран за »идеолошку перверзију y на-
уци«3, психопата мегаломан4, или геније коме нема
равна5. Овде je реч о месту његове теорије y исто-
рији схватања језика. Марове тезе биле су, извесно,
пуне фантазија, најмање спекулативне и проверљи-

2 Troubetzkoy, 1985, LN, 6. новембар 1924, стр. 74.

3 Cf. поднаслов књиге R. L’Hermite, 1987.
4 Alpatov, 1991.
5 Frejdenberg, 1937.

202
 ве (али само мало више од теза лингвиста романти-
чара или Шлајхера). Он je био човек бујне маште.
Али полазећи од принципа да чак и највеће лудос-
ти, помахнитали говори, увек имају да нам кажу
нешто о језику, покушаћемо да истражимо зашто
je Map мислио то што je мислио, како су ce његове
идеје уклапале y дух времена и дух места6.
О биографији Н. Ja. M apa (1864-1934) могу ce
консултовати, поред бројних извора на нерусиким
језицима, Томас7, ЈГермит8, Самуелијан9. Подсети-
мо само на то да y време Револуције 1917. године
Map има 53 године, академик je још од 1912, декан
Филозофског факултета Универзитета y Санкт-Пе-
терсбургу од 1911. Он нема ничег бољшевичког и
његове активности пре 1917. ничим не указују да
гаји симпатије према револуционарима. Он je уг-
лавном фрустрирани компаратиста који покушава
да направи упоредну граматику кавкаских језика.
Још од 1888. год. он покушава да приближи грузијс-
ки језик семитским језицима, што je наишло на не-
гативне реакције y академским круговима y Русији
и y иностранству. Он je упорно желео да усаврши
јединствену теорију о језику и култури, што га ни y
чему није разликовало од европских лингвиста прве
половине X IX века. .

6 Имајмо y виду да je Map, исто као и евроазисти, тражио

научне новине. Он je своју теорију назвао »Нова теорија језика«
(Новое учение о лзнке).
7 Thomas, 1957, погл. I.
8 L’Hermite, 1987.
9 Samuelian, 1981. стр.107 sq.

203
 Да ли због опортунизма или зато што ce слагао
са филозофском оријентацијом онога што je наста-
ло, он je једини академик који je прихватио нови
режим, и 1924. године постао je председник Држав-
не академије за изучавање материјалне културе (на
руском ГАИМК, основана 1919) и директор Јафетит-
ског института10. Управо y то време он je дефини-
тивно прекинуо са историјско-компаративном тра-
дицијом индоевропских изучавања, оспоравајући
да постоји веза између језика и етничке припаднос-
ти, негирајући улогу миграције y диверсификацији
и дисперзији језика и одбацујући појам протојезика
и породице језика као непотребне замисли. Уместо
тога он je нудио теорију седиментације језичких
слојева који ce могу изучавати као оно што je пре-
живело y постојећим језицима, и што ce појавило
путем укрштања, хибридизацијом. Увођењем једне
периодичне типологије, он ce бавио »палеонтоло-
гијом говора«'11. Прелазећи са изучавања језика на
изучавање говора он je понудио једну универзалну,
линеарну, еволуционистичку теорију свих језика
света. Map je био сагласан са мишљењем које je пре-

10 Taj Институт при Академији наука био je основан сеп-

тембра 1921. под називом Јафетоидеолошки истраживачки
институт, познат под именом Јафетитски институт. Он je
1932. године постао Институт за језик u мисао. Његов про-
грам je подразумевао истраживање историјског процеса раз-
воја језика, и посебно, појаве укрштања, cf. Алпатов, 1991.
После једног истраживања сродности кавкаских језика, Map je
те језике назвао »јафетитским«, no имену Јафета, Мојсијевог
сина, да би их издвојио од семитских и хамитских језика.
11 Напоменимо да овај термин постоји већ дуго. Cf. Adol­
phe Pictet, Origines indo-européennes, essai de paléontologie lin­
guistique, Genève, 1863.

204
овлађивало y СССР-у двадесетих година о одбаци-
вању идеје о националном пореклу y име прихва-
тања универзалне и космополитске димензије. Нај-
зад, одбацујући лингвистику која му je претходила,
он je предложио идеју о преврнутој прирамиди y
језичком развоју: од различитости ка уједначавању.
М ало помало Map обрађује теорију сукцесив-
них типолошких ступњева језика, користећи ce
истом терминологијом као Шлајхер: унутар једног
»јединственог глотогоничког процеса« говор људи
пролази обавезно кроз три сукцесивна стања: стање
изолованости, стање аглутинирања, стање мењања.
Ти ступњеви представљају »промене (сдвиги) y
мишљењу«, које су условљене »променама y техни-
кама производње«.
За разлику од Шлајхера, Map тврди да језик
није организам, али, како je он близак no схватању
Лењиновој теорији одраза и Плехановом монизму,
од њих преузима суперструктуру. И тако деклари-
сани антиорганицизам ствара проблем y кохерен-
цији.
Ta растућа теорија, стално y превирању, добија
крајем двадесетих година, скоро дефинитиван из-
раз y својим великим начелима. Ево како то излаже
његов највернији ученик И. И. Мешчанинов12:
1/ сви језици су различите формулације јединственог
развојног процеса људског говора (»јединственог
глотогоничког процеса«); ,
2/ различити типови језика пролазе кроз од-
ређене ступњеве no обавезном реду;
3/ ти ce ступњеви јасно препознају no специфич-
ним обележјима, условљеним одређеним стањем

12 Мешчанинов,~1929, стр. 138.

205
људских груписања Koja имаЈу сличне социо-еко-
номске потребе и неку представу о свету [...];
4/ успостављени језици ce одликују специфич-
ним скупом обележја и они ce могу повезати y сис-
тем зависно од скупова тих обележја;
5/ карактеристична обележја као ступњеви и
системи13, исто као и посебни језици, нестални су,
подвргнути су променама после којих долази до по-
ремећаја равнотеже y скупу, што изазива прелазак с
једног ступња на други.

ПРИБЛИЖАВАЊЕ НАИЗГЛЕД СУПРОТСТАВЉЕНИХ

ТЕОРИЈА

Тешко je наћи толико отворено супротних

мишљења о истим питањима као што ce може наћи
y ова два лингвистичка правца поникла y Русији,
y маризму и евроазизму. Они ce држе ставова који
ce налазе на антиподима: еволуционизма и релати-
визма. Али, y њиховој супротстављености остају
спојени: они припадају истом духу времена14.

13 Реч систем, код Mapa, означава скоро исто што ce под-

разумева под породицом језика, али y смислу синхроничког
скупа.
14 Map и Трубецкој ce нису никада срели. Трубецкој гово-
ри увек негативно о Мару. Он je писао Јакобсону 6. новембра
1924. године да није могуће дати приказ Маровог дела, јер то
дело припада више психијатрији него лингвистици (LN, 1985,
стр. 74-75). У руској верзији његовог чланка из 1939. године
»Размишљања о индоевропском питању« он оптужује Mapa
за сервилни однос према европској лингвистици (Troubet3koy,
1939a, прев. 1996, стр: 229). Map никада није рекао ниједну реч о
Трубецкоју. Али мало je вероватно да он није читао Зборник са
првог конгреса лингвиста (Хаг, 1928). Савицки цитира Mapa као

206
 Сада треба објаснити претпоставке и познате
ставове ових двеју лингвистичких струја са гле-
дишта њихове историје и њихове кохеренције, дру-
гим речима треба осветлити маризам и евроазизам
један помоћу другог. Разлике нису површне. Али, ja
бих хтео да покажем да je реч, уствари, о два пута
једне исте епистеме (пре него парадигме) својствене
XIX веку, које су, из разлога о којима ћемо говори-
ти, створиле једно прихватљиво учење, једну doxa,
y русофилском свету двадесетих и тридесетих го-
дина.
Оба покрета захваћена су кризом историјске и
упоредне граматике, кризом која ce најбоље огледа-
ла y размишљањима о проблемима стечених слично-
сти, или афинитетима (cf. следеће поглавље). У дру-
гој половини XIX века, откриће да су границе међу
системима нејасне допринело je да природњачки мо-
дел, или уопштеније, органицистички, не одговара
више тим новим открићима и питањима која су усле-
дила. Посебно je биолошка метафора представљала
проблем: ако je тада постојала сагласност да ce гра-
нице између живих бића дефинишу немогућношћу
међуоплођавања, много je било теже одредити гра-
нице између језика критеријумом међуразумевања.
Евроазисти и маристи одлучно одбацују Шлај-
херов модел {натурализам), али иду још даље: и ге-
нетичко објашњење различитости језика приказано

сваког другог лингвисту од ауторитета (Савицкии, 19276, стр.

31-32, cf. погл. VIII). Некролог који je Јакобсон писао Мару je
одмерен и неутралан, он подвлачи Марову велику »организатор-
ску способност«, његову »упорност да истражи чињенице које
ce односе на мешање језика.и преиндоевропске елементе y
индоевропским језицима« (Јакобсон, 1935, стр. 135-136).

207
 y облику генеалошког стабла они доводе y питање.
Није, ипак, довољно критиковати један модел да
би га обезвредили, потребно je заменити га неким
другим, који би могао да обухвати сва стара питања
(разноврсност) и нова питања (афинитете) једним
кохерентним објашњењем. Евроазисти то објашња-
вају простором (сличности су стечене додиром), ма-
ристи временом (сличности одговарају идентичним
етапама једносмерног развоја свих језика света).
Међутим, биолошки модел je опстајао, упркос
дегенерацији протагониста двају покрета. Свуда y
Европи, општа тема о хибридизацији потврђивала
je истрајност биолошке метафоре, a тиме и опште
довођење y питање генетске затворености језика и
породице језика.
Евроазисти и маристи учествују пуним дахом
y лингвистици свога доба. Они ce баве једним ис-
тим питањем, оним о промени и различитости је-
зика. Обрађују га y оквиру исте проблематике, оне
о присуству континуитета и дисконтинуитета y ко-
лективним ентитетима (било да je реч о народима
или језицима). Примењују исту велику метафору,
ону која ce провлачи кроз читав XIX век почев од
романтичарске епохе: »једна група je као једна ин-
дивидуа«. '
Ta колективна индивидуа има своју сопствену
колективну психологију, која je према евроазистима
одређена симбиозом између територије и суседних
група, a према маристима социоекономском наоб-
разбом којој припада говорни колектив, и његовим
местом y историји развоја. И за једне и за друге, је-

208
зици и културе су дискретне величине, чије границе
представљају предмете стрпљивог истраживања.
Упркос непомирљивих филозофских начела,
они траже y конвергенцијама међу језицима наче-
ла њихове еволуције. Најзад, они имају једно исто
убеђење, исту веру y детерминизам: познаваоци
Хегелових текстова преведених на руски, неумор-
ни градитељи филозофије историје, они непрестано
трагају за законима језичког развоја.

ФИЛОЗОФСКЕ КАТЕГОРИЈЕ

Биће

»Апсолутна особеност« u теорија двеју наука. -

Специфичност руске науке једни признају, дру-
ги негирају, али евроазисти и маристи су y јавном
расцепу са »западном науком« (нарочито са индо-
европском лингвистиком), коју једни сматрају »бур-
жујском« a други »романско-германском«.
Да ли je тај јавни расцеп стваран, или je само
привидан? Постоји ли »епистемолошки прекид«?
Прекид, према евроазистима, y суштини je етно-
географски: »евроазијска наука« ce y свакој тачки
разликује од »романско-германске науке«. У чему
ce састоји разлика? Крајем двадесетих година, Ја-
кобсон инсистира на специфичном континуитету
»руске науке« која je различита од »западне науке«.
Трубецкој, са своје стране, говори мање о »рус-
кој науци« већ о »евроазистичкој науци«. Он je био
удаљенији од »руске традиције« него Јакобсон, јер

209
je, привучен »туранским менталитетом«15, веровао
y етно-географску одређеност науке. Дубоко je био
против »романско-германске науке«. Године 1920. y
свом првом великом евроазистичком делу, он je ука-
зивао на потребу »да ce потпуно раскрсти са начи-
ном мишљења који je карактеристичан за романско-
германску науку«16. Али и за једног и за другог пос-
тојала je »национална наука«, не y смислу државних
институција, већ y романтичарском смислу једног
»менталитета«, једног етничКи »промењеног духа«.
И за једног и за другог постојале су прототипске
оријентације руске науке (суштински глобалистич-
ко размишљање, холицистичко и усмерено ка јед-
ном циљу)17. Трубецкој и Јакобсон су сматрали да je
»романско-германска наука« no природи била пози-
тивистичка, и да систематичне теорије, као фоноло-
гија, могу да ce појаве само y другачијем културном
свету (евроазијском свету).
Према Мару, западњачка наука je »буржујска
наука«, исто као и руска наука која joj je претходила.
Раскид je овде програмски, он носи једну поруку:
Нова теорија језика захтева да ce одрекнемо не
само старог начина научног размишљања, већ и ста-

15 »Турански« Трубецкој употребљава вишеу етно-географ-

ском значењу »народи меридионалне Русије и Туркестана«
него y лингвистичком значењу »урало-алтајски језици«. To му
омогућује да ce огради од националистичких »пантуранских«
покрета y Мађарској и Турској, који почивају на замишљеној
солидарности између угро-финских и турко-монголских наро-
да.
16 Troubetzkoy, 1920, стр. 15.
17 О појму целеустремленоств (Zielstrebigkeit »усмереност
ка једном циљу«) код Трубецкоја и Јакобсона, cf. поглавље VII.

210
 рог начина друштвеног размишљања (Марр, 1929,
стр. 56).

Извесно je да нема руске науке (пошто он неги-

ра сваку националну специфичност), већ нове науке,
Нова теоријајезика, која ce y свакој тачки разликује
од буржујске науке. M ap прихвата да постоје слу-
чајне сличности са постојећим теоријама (Ш ухарт
о укрштању језика, Меје о социологизму, Касирер
о пореклу језика, Боас о односима међу живим је-
зицима), али тврди да je његова теорија потпуно са-
мостална18.
М еђутим, y оба случаја, реч je заиста о одбаци-
вању европског научног света, о дубоком неприја-
тељству према нечему што можда постоји само y
њиховој машти: према »западњачкој науци«. Отуда,
y оба случаја, позив на потпуни прекид, на осуду
настављања са западњачком науком:

Сва руска интелигенција наставља да ce сервил-

но клања западној цивилизацији, да ce осећа као
европска нација, да имитира аутохтоне Романо-Гер-
мане, и да сања како je Русија y свему на културном
плану слична аутентичним романско-германским
земљама (Troubetzkoy, 1922, стр. 306).

Овај текст ће прихватити маристи, нешто ка-

сније, y време Жданова:

(Наша) национална лингвистика развила ce y

конкретним и одређеним историјским условима, y

18 Map, »Лфетическан теорил«, IR - II, 1936, стр. 1.

211
 класној средини и одређеној националној ситуацији
[...] Сервилност и понижавајуће подражавање стране
науке су потпуно неоправдани (Мешанинов, 1949,
стр.3и 4)19.

Map и Трубецко), ипак, пажљиво посматрају

тај презрени западни свет: шта ce мисли о њима, на
пример, y Паризу?

Наравно, y Бечу ce још помало говори о јафетит-

ској идеологији, али y Паризу...lasciate ogni speranzal
Тамо сувише добро умеју да извуку корист из Нове
теорије (Marr, 1927, y IR-I, 1933, стр. 249).

A Трубецкој, после једног краћег боравка y Па-

ризу враћајући ce из Лондона, пише Јакобсону:

Осим антипатије према вама, стоји и чињеница

да Французи одбацују облике евроазијско-дунавске
културе y којима ce огледа савремена фонологија.
У разговору са Мартинеом и Новаком могао сам да

19 Необична игра огледала je чланак Трубецкоја »О индое-

вропском питању« (1939a) y коме оптужује Mapa за сервилност
према иностранству: »По том питању [различити морфоло-
шки језички типови, П. C] Марова „Нова теорија језика“ ce
ни y чему не разликује од „буржоаске лингвистике". И ако je
тврђење, да je аглутинативна структура „старија“ него што то
може бити флексивна структура, y устима „буржујских лингви-
ста“ изречено „на социјални захтев светског империјализма",
y Маровом казивању и његових ученика то тврђење je само
плод сервилности према западњачкој науци (површно преузе-
тој, још уз то)«. Ha ову белешку, која није преузета из текстова
објављених y СССР-у 1958. и 1987. године, указао je Јакобсон
y Troubet3koy, 1985, LN, стр. 74, преведен текст y Troubet3koy,
1996, стр. 229.

212
 схватим колико je јака та специфична нијанса када
je реч о фонологији. Новак je човек »оријенталац«
и цела његова фонологија има »оријентални нагла-
сак«. Људи који никада нису били y Русији или y
некој словенској земљи не приписују ништа посеб-
но том нагласку. За њих je то само један страни на-
гласак као и сви други. Исто као за индогерманисту
који нема никакве личне везе са средњом Европом
или Евроазијом. Али за једног слависту, сасвим je
другачије. Ma шта да ce каже, све што je словенско,
из средње Европе или руско, француски слависти
дубоко презиру и сматрају варварским. Словенски
научници су добри када прикупљају грађу, али чим
почну да размишљају, одмах ce јавља недостатак
њихове културе и њихова словенска душа20: то су
саме фантазије, секташење малих група, итд. Због
тога француски слависта неће никада допустити да
му лекције даје један Рус или Словен, осим ако ce тај
Рус или тај Словен није пофранцузио (Troubetzkoy,
1985, LN, мај 1934, стр. 301).

О мало изученим језицима, о презреним кул-

турама. - Трубецкој и Map су имали приступа ис-
тој грађи: живим језицима који су били непознати
већини лингвиста из западне Европе. Обојица су
добро познавали кавкаске језике и проводили више
времена на терену. Шта више, Трубецкој je изуча-
вао већи број уралско-алтајских и турских језика,
као и језике Сибира, које je он груписао под име-
ном »бореалски језици«. Поред језика Кавказа, Map

20 Ha француском y тексту ('Н.Д.Т.)

213
je такође познавао бројне језике Совјетског Савеза,
уралско-алтајске и турске (чувашки).
Евроазисти и маристи су гајили исту идеју о
антизападњачком »трећем свету«. Може ce наћи
код евроазиста, на пример, исти позив народима
Оријента као и код постсловенофила К. Леонтејева.
Најупадљивије je њихово приближавање совјетским
ставовима према Оријенту, cf. ову прокламацију
Трубецкоја из 1925:

Евроазијски покрет позива све народе света да ce

ослободе утицаја романско-германске културе [...] и
колонизоване народе да ce ослободе европске еко-
номске моћи (Troubetzkoy, 19256, стр.79).

У студији Европа u човечанство (1920), Трубец-

кој ce супротставља западном империјализму. По
њему, нема универзалне цивилизације, вреднос-
ти »прогреса« које очекују европски колонизатори
само су обичан одјек романско-германског шови-
низма. Ништа не треба позајмљивати од европске
цивилизације. Због своје различите културе, разли-
чите психологије, неевропски народи никада неће
постати део романско-германске цивилизације.
Погубна je интелектуална заблуда веровати y кон-
тинуум светске културе са романско-германском
цивилизацијом: културе морају бити раздвојене,
омеђене.
Евроазисти су хтели да направе од Русије бу-
дућег предводника поробљених народа, сматрајући
да je Евроазија, ново име за Руску империју, једна
недељива целина, природна и органска. Они су на
тај начин подржавали империјалну политику, про-

214
тив сваког сепаратизма, са аргументом који je засно-
ван на натуралистичком размишљању: ако органска
целина постоји, злочин je уништити je. Тако je Ев-
ропа посматрана као потпуно страна Евроазији:

Нероманско-германски народи имају потребе за

новом културом, која не би била романско-герман-
ска. Романско-германСке масе немају потребе за но-
вом културом, оне хоће да замене место са руково-
дећим класама да би наставиле да раде оно што су до
сада радиле те класе: управљати фабрикама и тру-
пама »обојених« пешадинаца, потчињавати »Црне«
и »Жуте«, приморавати их да глуме Европљане, да
хупују европску робу a да испоручују сировине Ев-
ропи. Ми немамо ништа заједничког (Troubetzkoy,
1985, LN, 1 март 1921, стр. 15).

Map показује исту заинтересованост за све што

није западна Европа:

Индоевропска лингвистика je крв и тело бур-

жујског друштва које полако нестаје, a подигло ce на
потчињавању источних народа од стране европских
народа и њихове убитачне колонијалистичке поли-
тике (1924, y IR-III, 1934, стр. 1).

И он овако одређује свој радни програм:

(Потребно je спровести истраживачки рад) пре

свега о језицима без писма културно потчињених
народа (ibid., стр. 34).

215
 Евроазисти проповедају релативизам као суп-
ротност једној другој култури: западној култури.
Они ce не интересују за Друго код себе, осим за јед-
но сасвим посебно Друго: евроазијске не-Русе. Ос-
тали Други их уопште не занимају.
Маристи би, с те тачке гледишта, били отворе-
нији према Другом (пошто ce они не представљају
као једно »ми«). М еђутим, и они имају своје приви-
леговано Друго, уосталом потпуно исто: оно које ће
y време Јељцина звати »блиским странцем«: кавкас-
ке сељаке, или »стране Русе«: Чуваше, Башкире, Ја-
куте...
Ако je, no Трубецкоју, само no себи јасно да пос-
тоје народи, нације, готово je исто тако и no Мару,
no коме су актуелни језици супротстављених класа
постали од језика различитих народа.

Простор

Затворени системи u дуга. - Схватање граница

између система представља очигледно, међу евроа-
зистима и маристима, судар два непомирљива схва-
тањ а света.
По маристима, човечанство je јединствено, na
према томе и језици су нераздвојиви; постоји уни-
верзални линеарни развој култура и језика, раз-
вој различитости ка уједначавању. Исто као што
je трансформизам доведен y питање y биологији
очигледном непроменљивошћу живих врста, Map
одбацује затворен карактер »језичких система«.
По евроазистима, супротно, нема универзалне
културе, појам човечанства je чиста апстракција

216
лишена садржине21, језици и културе су затворени
скупови (системи, »организми«). И сама je та раз-
новрсност, која доводи- до затварања, један закон и
један добитак. М еђутим, евроазијски модел ce не
своди на херметичку затвореност, пошто језици или
културе које ce географски додирују могу да ce про-
жимају и тако образују скуп већих зона, више »ор-
ганских«.
Евроазијство je тако један посебан облик ди-
фузионизма, са два типа граница: порозних грани-
ца које стварају афинитете, и херметичких граница
које гарантују начело система. Ta тензија, између
једног континуираног и дисконтинуираног модела
граница између језика и групајезика, између култу-
ра и културних скупова, јављ а ce y Трубецкојевом
чланку »Вавилонска кула и збрка међу језицима«
(1923), и исто je тако важна за општу лингвистику
као и за »етничку културологију«:

Језик je непрекидни ланац говора који ce транс-

формишу један y други постепено и неприметно
(Troubetzkoy, 1923, стр. 115; прев. 1996, стр. 120).
Распоређеност и веза између култура ослања ce
на иста начела као и веза између језика, утолико пре
јер оно што y култури одговара »породицама« има

21 Cf. J. de Maistre, кога Јакобсон тако често цитира (пово-

дом његовог неприхватања случајности y еволуцији): »Уопште
не постоји човек на свету. У свом животу ja сам видео Францу-
зе, Италијане Русе. Захваљујући Монтескјеу знам да ce може
бити Персијанац; али што ce тиче човека, изјављујем да га y
свом животу нисам срео; ако он постоји, то није y мом знању«
{Œuvres, I, стр. 75, наведено, без датума, y Finkielkraut, 1992.
стр. 28).

217
 много мање важности од онога што одговара >»aje-
дницама«. Културе суседних народа садрже увек ве~
лики број заједничких обележја. Тако ce могу наћи y
тим културама историјско-културне »зоне« (на при-
мер y Азији, муслиманска зона, хиндуска, кинеска,
зона Тихог океана, степе, Арктик, итд.). Границе тих
зона ce преплићу и тада ce стварају мешовите или .
прелазне културе. Народи или делови народа прила-
гођавају ce једном одређеном типу културе, уносећи
y њих индивидуалне особености. Тако ce добија иста
мрежа као на дуги, уједињена и хармонична својом
непрекидношћу, a y исто време безгранично нијан-
сирана због своје сопствене различитости (ibid., стр.
118; прев. 1996, стр. 123).

За Трубецкоја и Јакобсона изгледа да ce само no

себи разуме да постоје »народи«, »језици« и »култу-
ре« као дефинисани бројиви предмети, али њихове
границе морају бити предмет једног продубљеног
испитивања, na чак и успостављања, пошто многи
интрасистемски елементи могу да пређу на интер-
системски ниво (cf. погл. III).
A no Трубецкоју, постоји једна култура која je
потпуно различита од свих других својом тежњом
ка универзалности:

Почев од тренутка када je романско-германска

култура почела да тежи универзалности, материјал-
на техника, чисто рационална наука и визија једног
егоистичног и утилитарног света стекли су одлучну
важност над свим другим аспектима (Troubetzkoy,
1923a, стр. 113-114, прев. 1966, стр. 119).

218
 Језик u територија. —Map не прихвата да пос-
тоји географски утицај на развој и специфичност
језика. Пошто постоји »јединствени глотогонични
процес«, y настајању социо-економских ступњева
јављају ce идентичне појаве, на различитим мес-
тима, и не може ту бити никаква идиосинкразија y
»типовима« или »архетиповима« језика:

Ни место, ни географија или предео, ни природа

сама no себи, чак са својим производним ресурсима,
које још и данас погрешно зову, и код нас, природ-
ном производном снагом, ни време чија прецизна
функција није одређена производњом, немају, нити
су икада имали, никакаву важност y развоју мис-
ли, колективне људске мисли, још мање важност за
развој привредне базе, саме производње и облике
друштвене структуре (Marr, 1931, IR-III, стр. 97).

У том смислу он je један класичан еволуционис-

та: његов став je јасно антидифузионистички. Исто,
према Мешчанинову, поводом језичких типова :

Ниједан од тих типова није независан, они су по-

везани tokom еволуције на основу комуникативних
потреба језика које су ce појавиле y људским гру-
пама, na према томе не треба тражити јединствено
место њихових појављивања. Они су могли да ce
развију свуда где су ce стварали услови који су им
погодовали (Мешанинов, 1929, стр. 121-122)

Сасвим je другачије са евроазијским мислио-

цима, који ce држе супротне традиције, релативис-
тичке, и који прихватају једну врсту дифузионизма,

219
обележеног инсистирањем на контакту y простору22.
Пред крај свог живота Јакобсон ce враћа, y VIII пог-
лављу Дијалога.., на њему драгу тему из двадесетих
и тридесетих година: на »фактор простора«. Основ-
на идеја je била да »суседство замењује сродство«23,
лајтмотив y његовим текстовима из 1931. године.

Време

Напредак u релативизам. - Да би објасниле раз-

лике између језика и култура, лингвистика и антро-
пологија на сусрету векова имале су на располагању
два антитетичка решења: задржавање познатог и
изузетност. Сви они који су хтели да размишљају
о различитости између Русије и западне Европе на-
шли су ce y овој алтернативи.
Задржавање познатог уводи једну еволуционис-
тичку мисао која историју човечанства види као ли-
неарно кретање, од једноставног ка сложеном, као
прогрес (у хијерархијској перспективи вредносног
суда: оно што долази касније супериорније je од
оног што je било раније).
У тезама релативиста, које су права супротност
еволуционизму, захтева ce изузетност. Модерна
друш тва губе своју надмоћ: више није долазило y
обзир да ce на њих гледа као на највишу етапу људ-
ског развоја. Сви облици друштвених организација
имају исту вредност и етноцентризам мора да усту-
пи место културном релативизму.

22 По Мејеу, »из појма додир не може ce ништа извући«.

23 Јакобсон, 1980, стр.79.

220
 Облици еволуционизма били су различити: по-
стојао je културни еволуционизам Џ. Фрејзера, Е.
Тејлора, и JI. Моргана, и социо-економски еволу-
ционизам Фр. Енгелса, али y свим тим варијантама
било je заједничко уједињавање човечанства, тра-
жење јединственог начела разумевања. Културне
различитости или различитости економске органи-
зације међу народима биле су последица различи-
тих степена развоја.
Ти различити облици еволуционизма имали су
заједничка начела, нарочито оно о реду обавезних
сукцесија:

Ha основу убедљивих доказа можемо бити си-

гурни да je Дивљаштво претходило Варварству y
свим људским племенима, исто као што je Варварс-
тво претходило Цивилизацији (Morgan, 1877, навео
Baudelot, 1971, стр. 12).

Тако je исто код Енгелса, који je понудио шему

еволуције y пет ступњева: примитивна заједница,
робовласништво, феудализам, капитализам, соција-
лизам, комунизам (Порекло породице, 1884).
Маризам ce савршено уклапа y еволуционис-
тичку24 парадигму y лингвистици и антропологији
која je владала крајем XIX века y Европи и Сједиње-
ним Америчким Државама. Тако, исто као што je no

24 Овде, основно питање еволуционизма било je питање

граница. Леви-Брил (Lévy-Bruhl), кога Map често цитира (a
y негативном смислу и Трубецкој, писмо од априла 1938, LN,
1985, стр. 424), двоумио ce дуго око тога да ли има контину-
итета или дисконтинуитета између »примитивног менталите-
та« и »цивилизованог менталитета«.

221
JI. X. Моргану, »историја људске pače једнака на из-
вору, једнака y искуству, једнака y напретку«25, исто
no Мешчанинову, који 1929. говори о »историји ево-
луције људске мисли«26, »људски јези к је јединствен
y свом развојном процесу«27.

Тако, не бисмо више могли да гледамо на групе

језика »одвојено« као на језике који нису повезани
са другима:

Нема одвојених култура, везаних за једну расу,

као што нема ни језика чије би порекло било веза-
но за једну расу. У генези нема етничких култура,
нема изолованих култура y њиховом пореклу. Пос-
тоји једна људска култура и она je парцијално сачу-
вана на различитим ступњевима развоја y етнички
раздвојеним групама, закаснела y односу на друге
y свом културном напредовању. Култура je једна no
свом пореклу, a све њене варијанте су само ток је-
динственог процеса стварања на различитим степе-
нима њеног развитка. Сваки еволутивни ступањ има
свој облик карактеристичан за културно стварање и
своју карактеристичну нијансу y разним културним
областима, y геоетничким целинама y којима ce већ
развио културни живот tokom стварања племена y

25 Morgan, 1877, навео Baudelot, 1971, стр. 11. О веРма

значајној улози коју je имао Морган y совјетској антропологији
двадесетих и тридесетих година, cf. Толстој, 1952. Подсетимо
и на Енгелсову похвалу: »Морган je први који покушава да
унесћ известан ред y праисторију човечанства« (Engels, 1974.
стр. 31).
26 Мевданинов, 1929. стр. 1L
21 Ibid., стр.13.

222
 горе поменутом смислу (Marr, 19276, навео Мевда-
нинов,, 1929, стр. 86-87).

Еволуционизам je посебно заинтересован за

надживљавања, која доказују да су напреднија
друштва имала своје претходне цивилизацијске
ступњеве. Чињеницу да језици, као кинески, пред-
стављају први ступањ, a да je њихова цивилизација
ипак веома напредна, M ap објашњава теоријом за-
устављене ееолуције: језици ce могу учврстити на
једном ступњу своје еволуције. Исто je тако са јафе-
титским језицима (језици из кавкаске групе).
Супротно томе, евроазисти проповедају култур-
ни релативизам. Трубецкој сматра да, не само сваки
језик, већ и свака култура, сваки народ, ствара (или
треба да створи) своју посебност (то je принцип »са-
модовољности«):

Сваки народ треба да има различиту културу

(Troubetzkoy, 1921a, стр. 78, прев. 1996. стр. 90).

мада je та концепција плод специфичног евроазис-

тичког менталитета који je y свему супротстављен
романско-германском »менталитету«:

[Поводом руских интелектуалаца који су при-

хватили бољшевички режим.]
Али народ који ce побунио, предводе шефови,
представници интелигенције. Међутим, y свести
тих представника интелигенције није ce десила ре-
волуција коју ja сматрам неопходном. Они су ве-
чити робови европских предрасуда, они ce и даље
ослањају на еволуционистичку науку, на теорију

223
 прогреса и на сав романско-германски егоцентри-
зам (Troubetzkoy, писмо од 7. марта, 1921, LN, 1985,
стр. 14).

Узалудно je, према томе, говорити о јединстве-

ној култури целог човечанства:

Јединствена култура за цело човечанство, једна-

ка за све народе, није могућа. Пред разноврсношћу
која je прошарана националним особимана и пси-
хичким типовима, једна култура за све народе свела
би ce на задовољавање чисто материјалних потреба,
занемарујући потпуно духовне потребе, или би на-
метнула свим народима облике живота који произ-
лазе из националног карактера једне етничке лич-
ности (Troubetzkoy, 1921a, стр. 78-79, прев. 1996, стр.
90)28.

Трубецкој и евроазисти заступају једну теорију

самоспознавања (самопознание) и трагања за аутен-
тичношћу. Године 1921, он пише Јакобсону:

Ja тврдим y својој књизи да je сваки вредносни

суд заснован на егоцентризму, и да према томе, сва-
ки вредносни суд треба да буде избачен из науке.
Али y културном стварању, y уметности, y политици

28 Сапир (1884-1939), Трубецкојев савременик, тврди та-

кође да je узалудно приказивати једносмерну шему друштве-
ног развоја, и да првобитан човек није претеча цивилизованог
човека. Te формулације могу ce наћи, скоро од речи до речи,
y Трубецкојевој књизи L ’Europe et l ’humanité (1920). Али он y
својим писмима наводи Сапира само за фонологију, никада за
своје антрополошке идеје.

224
 и уопште y сваком облику делатности (не теорији,
која je наука), човек ce не може одрећи вредносног
суда. Известан егоцентризам je, ипак, неопходан.
To мора да буде неки оплемењени егоцентризам, не
несвесни, дакле свесни, релативни a не апсолутни.
Ja га видим y сократовском начелу »упознај самога
себе« или, што je исто, »буди свој«. Свака тежња
да будем оно што ja нисам, свака жеља да »будем
Шпанац«, како каже Козма Прутков, погрешна je и
штетна. »Упознај самогасебе« једно je универзално
и y исто време релативно начело. Од тог начела тре-
ба почети када ce доноси вредносни суд, било да je
његов предмет једна особа или цео народ. Све што
једној особи или једном народу омогућује да буде
свој јесте добро, све што га спречава y томе није
добро. Из тога произлази потреба за оригиналном
националном културом (писмо од 7. марта 1921, LN,
1985, стр. 13-14).

И y другом тексту, исте године:

«Бити свој« када je реч о једном народу значи

»имати оригиналну националну културу«. [...] Пра-
ва срећа није y удобности, y задовољавању ове или
оне потребе, већ y равнотежи, y хармонији елемена-
та који припадају духовном животу (1921a, стр. 78).

Тако, основу Трубецкојевог структурализма чи-

не хармонија и затвореност система. Према таквом
систему, све компоненте једног начела органски
ce стапају y јединствену и неотуђиву целину; чак
и ако неке компоненте показују сличности са ком-
понентама неког другог система, та сличност није

225
стварна, јер ce различите системске везе крију иза
спољашњих сличности. Један посебан систем je,
дакле, неразумљив ако ce посматра са тачке гле-
диш та другог система29.
Међутим, о овој наизглед непомирљивој суп-
ротности, слика ce понекад замагљује. Са различи-
тих страна евроазисти и маристи нападају једног
заједничког противника, бране потлачене од запад-
ног света. Маристи, с једне стране, примењују исто
сократовско начело као и Трубецкој:

Да би ce разумела нека појава својствена језику,

треба прво сазнати како ce развио и како ce развија
тај језик, које су његове историјске етапе и прави-
ла његовог напредовања. »Упознај самога себе« го-
ворили су стари Грци, »упознај самога себе« каже
Н. Ja. Map y једном од својих бројних списа, када
ce обраћа народима који управо стварају свој језик.
»Упознај самога себе«, упознај свој језик, своју ис-
торију, свој живот. Мало je народа имало могућност
да упозна своју историју и свој језик. Октобарска
револуција, која je дала свим нацијама које живе y
СССР-у једнакост и слободу, дала им je самим тим
и могућност да упознају саме себе y целој својој раз-
личитости, и нема националности која y овом часу
не изучава своју историју и свој језик. Али изуча-
вајући свој национални језик, не треба ce издвајати
из јединственог глотогоничиог процеса (Врубељ,
1936, стр. 69). .

С друге стране, идеја о ступњевима развоја није

потпуно страна евроазистима, y њој ce може наћи,

29 О овоме, cf. Gasparov, 1987, стр. 57, и Toman, 1981.

226
на пример, једно размишљање о односу дијалеката
и нормативних језика:
Дијалекат ce развија брже y области фонетике
и граматике од нормативног језика (литературнвт
лзнк), чији je развој вештачки заустављен школском
наставом, ауторитетом класика и архаичном нор-
мом. Управо зато постоје тренуци када норматив-
ни језик и народни дијалекти представљају толико
различите ступњеве развоја, инкомпатибилне за
исто лингвистичко схватање. Тада отпочиње борба
између два елемента, архаично-нормативног и ново-
народног, која ce завршава или победом старог нор-
мативног језика, или победом народног говора, од
којег ce, y том случају, ствара нови нормативни је-
зик, или ce, на крају, ствара компромис (Troubetzkoy,
19276, стр. 58).
To није довољно да их поистоветимо: no Тру-
бекцкоју y питању су две врсте унутар истог јези-
ка, које су доспеле до различитог ступња развоја, no
Мару y питању су два различита језика, no нивоу и
no пореклу различити унутар исте појаве какава je
национални језик. Међутим, терминологија клизи,
не задовољава. Дух времена и места ствара једну
doxu која ce намеће начину размишљања.
Питање закона. —Евроазисти и маристи ce др-
же епистеме XIX века y њима заједничкој приљеж-
ности када je y питању истраживање историјских
закона y језику. Деца прошлог века, хегелизма и
немачког романтизма, они верују y филозофију ис-
торије. И за једне и за друге, еволуција језика није
ни некохерентна ни неизвесна, она следи одређено
кретање.

227
 Никаква ce помоћ не добија овде y прављењу
разлике између идеализма и историјског материја-
лизма. Извесно, no евроазистима, постоје »иманен-
тни закони« еволуције, али y исто време еволуција
језика je потчињена врло јаком географском детер-
минизму. Извесно, no маристима, постоји социоеко-
номски детерминизам еволуције језика, али y исто
време, сукцесивност ступњева je толико упорна да
ce добија утисак да присуствујемо процесу који ce
сам креће, што je управо дефиниција органицис-
тичке мисли.
Нешто пре него што je основан Прашки линг-
вистички кружок, октобра 1926. године, Јакобсон
je упутио Трубецкоју једно писмо y коме му »уз-
немирен, објашњава [...] да промене y језику имају
свој систем и циљ, да су ce развој језика и развој
других социокултурних система одвијали заједно
с обзиром на дубок афинитет и заједнички циљ«30.
Трубецкојев одговор, прави манифест за идеју о
еволуцији заснованој на законитостима (закономер-
н о с тб )31 и паралелизму између различитих серија,
y исто време представља прави напад на идеје, no
њему »западњачке«, о напретку, узрочности и слу-
чајности:

Многе ствари изгледају случајне y историји јези-

ка, али историчар нема право да ce ту заустави; мало
пажљивије и логичније размишљање нам указује да
су велика кретања y историји језика далеко од слу-

30 Јакобсон, 1980, стр. 66-67.

31 Реч 3dK0H0MepH0cmb (регуларност или поступање no за-
кону), о чему je већ било речи, je лајтмотив y евроазистичким
и маристичким текстовима.

228
 чаја и да, самим тим, многи детаљи нису случајни:
потребно je само разумети њихово значење. Логич-
ни карактер језичког развоја произлази из чињени-
це »да je језик систем«. Ha мојим предавањима увек
покушавам да покажем логику еволуције [...] Исто-
рији ce не даје друго значење осим такозваног »на-
претка«, али то je измишљени појам, противречан,
који наводи »здрав разум« на »погрешан разум«. Са
гледишта историчара, y развоју језика могу ce ус-
тановити само »закони« као што je овај: »Напредак
цивилизације уништава дуал« (Меје); али, стрикт-
но говорећи, ти закони нису ни сасвим сигурни, ни
чисто лингвистички. Међутим, једно пажљиво ис-
траживање језика усмерено ка интерној логици њи-
ховог развоја говори нам да таква логика постоји, и
да je могуће успоставити читав низ чисто лингвис-
тичких закона независних од екстралингвистичких
фактора, као што je »цивилизација«, итд. Али ти
закони неће нам ништа рећи ни о »напретку« ни о
»назадовању«. Различити видови цивилизација и
живота народа еволуирају тако према унутарњој
логици и њихови сопствени закони немају ничег
заједничког са »напретком« [...] Време синтезе није
још дошло. Ипак, не може ce сумњати да постоји из-
вестан паралелизам y еволуцији различитих видова
цивилизација, дакле, мора да постоје извесни зако-
ни који одређују тај паралелизам. Једна посебна дис-
циплина ће ce образовати и она ће ce бавити једино
синтетичким изучавањем паралелизма y еволуцији
различитих видова социјалног32 живота. Све ce то
може применити на проблемима језика. [...] Тако,

32 Социјални живот: превод je дао Ј. Кантино (Cantineau),

на основу немачког. Превод истог текста y Dialogues... je кул-

229
 на крају, имамо право да ce питамо не само зашто
ce неки језик, одабравши свој пут, развијао на овај
a не на онај начин, већ и зашто je неки језик, који
припада неком одређеном народу, изабрао управо
тај развојни пут, a не неки други, на пример, чешки
je очувао самогласничке дужине, a пољски умекша-
вања сугласника (писмо од 22. децембра 1926, навео
Јакобсон y свом приказу Трубецкојеве аупгобиограф-
ске белешке, y Troubetzkoy, 1986, стр. XXV).

Map je свакако могао бити погођен овим мани-

фестом, јер он je y основи био везан за идеју напрет-
ка. Али код њега нема никаквог помињања случај-
ности зато што прогресија ступњева прати строги
детерминизам. Што ce узрочности тиче, питање je
деликатно, управо због тог детерминизма. Ево ње-
гових главних ставова о законима развоја:

- језик није аутономни ентитет, независан од

друштва, већ производ потребан једном друштве-
ном и историјском процесу који ce одвија на основу
потреба и одговарајућих активности и комуника-
ције људских бића;
- историја језика није хаотична најезда случајних
промена које ce пружају y разним правцима, већ ре-
дован процес (закономертш) кретања нижих обли-
ка ка вишим, који je условљен степенастим друшт-
веноисторијским развојем;
- правила (закономерности) стварања граматич-
ке структуре иста су за све језике.

тура (стр. 68). Реч оригиналног текста je ж изт (LN, 1985, стр.
98).

230
 A ko Map не употребљава израз »унутарња ло-
гика« он ипак има представу о обавезности раз-
воја no ступњевима који je под сталним притиском
друштвено-економских узрочника. Он употребљава
Шлајхерову класичну морфолошку типологију (ана-
литички језици, затим аглутинативни и флексивни),
али кавкаски језици, које он назива »јафетитским«
и који y његовој замисли33 имају веома значајну
улогу, за њих он ствара представу о развоју y че-
тири ступња, што би могло да им створи статус са
ступњем више. Ta четири ступњ а личе на геолошке
ере, чија ce актуелна коегзистенција објашњава те-
оријом надживљавања. Године 1929. шема je скоро
дефинитивна:
1/ »језици са системом из примарног доба«: мо-
носилабички и полисемантички језици (кинески и
језици средње и далеке Африке);
2/ »језици са системом из секундарног доба«:
угро-фински, турски, монголски;
3/ »језици са системом из терцијарног доба«: пре-
живели јафетитски језици, хамитски језици (блиска
и средња Африка);
4/ »језици са системом из квадријарног доба«: се-
митски језици и прометејски (индоевропски)34.

Ta опседутост законима и правилима, заједнич-

ка евроазистима и маристима, показује да натура-
лизам ни код једних ни код других није прави про-
блем, упркос различитим изјавама. Оспоравања
једних и других су толико истрајна да ce може по-
веровати y неку врсту враћања на одбачено. Узмимо

33 Његов матерњи језик je грузијски.

34 Marr, 1929, стр.14-15.

231
као пример Јакобсоново мишљење исказано y не-
крологу Трубецкоју:

Трубецкојева схватања, чврсто усмерена против

натуралистичких схватања (било да je реч о био-
лошким или еволуционистичким) о духовном све-
ту и против сваког заговараног егоцентризма, имају
корене y идеолошкој руској традицији, али садрже
многе личне и оригиналне елементе... (Јакобсон,
1939, [1973, стр. 300],
Ta оспоравања су толико теш ка да би ce до-
словно прихватило да je евроазистичка теорија о
језичким савезима, или чак о језику као систему,
заснована на идеји о »органској вези«, »органској
целини« као телу са кога ce не може одвојити неки
орган a да ce не повреди његов интегритет35. Taj на-
чин мишљења има дубоке корене y органицистич-
кој традицији X IX века y Русији36. Али и на многим
страницама наилазићемо на исте органицистичке
метафоре код мариста, мада су њихови напади на
природњачке научне моделе y лингвистици изузет-
но жестоки:
Близак аморфно-синтетичком типу налази ce аг-
лутинативни тип који још нема органски изражене

35 Kao што ce не би могла одстранити ниједна област, на-

род, језик из Евроазије (СССР), a да ce не уништи живи орга-
низам.
36 Подсетимо ce на Данилевског који y књизи Русија u
Европа (1869) приказује једно натуралистичко схватање чове-
чанства подељено на »историјско-културне типове« потпуно
различите, који ce не мешају једни с другима, и који су назва-
ни »историјска морфологија«. Ta књига je много инспирисала
Трубецкоја.

232
 наставке y именицима и придевима (Мешанинов,
1929, стр. 163-164).

Споро нестајање органицистичког модела огле-

да ce и y једној чврсто држећој метафори, оној која
изједначава језик са субјектом. Ta метафора je под-
стакла Ш ухарта да усмери своју критику против
органицизма:

До недавно, као опште правило, сматрало ce да je

језик аутономан организам, као какав субјект; уис-
тину, он je само производ активности неког субјекта
(Schuchardt, 1922, стр. 128).

М еђутим, метафора субјекта je једна од тема на

коју ce Трубецкој најчешће враћао y својим дијахро-
нијским студијама:

Почев од тренутка дислокације, један ce језик

може сматрати растављеним, тј. као да je изгубио
своје јединство y својству »субјекта y развоју«, и је-
динствени субјекти развоја тада постају дијалекти
(Troubetzkoy, 19276, стр. 56).
Руски протојезик ce дислоцирао, тј. престао je да
буде јединствени субјект еволуције између средине
XII и средине XIII века. [...] Ти говори (великоруски,
белоруски, малоруски) не могу бити сматрани као
субјекти еволуције y пуном смислу те речи (ibid.,
стр. 57).
У време делатности словенских апостола, разли-
чите гране заједничког словенског језика нису још
биле изгубиле способност заједничких промена, и
заједнички словенски, као целина, није престао да
буде субјект еволуције (ibid., стр. 60).

233
 И ту тему je преузео Јакобсон y свом некрологу
Трубецкоју:
Kao што je Трубецкој говорио, протословенски
наставља да живи као »субјект еволуције« све до
прага нашег миленијума, када je последња заједнич-
ка фонетска промена, губљење редукованих вокала,
почела да ce шири (Јакобсон, 1939 [1973, стр. 305].

Заправо, руска лингвистика двадесетих годи-

на, било она y СССР-у или y емиграцији, дубоко je
везана за идеологију Живота, која наставља роман-
тичарске дијатрибе против механицистичких тума-
чења.

Сви пређашњи и садашњи покушаји да ce из изу-

чавања језичког система одстране питања времена
и простора осиромашују и уништавају животно
начело самог система који спаја широку тематику
времена и простора (Јакобсон, 1980, стр. 88, поводом
двадесетих и тридесетих година).
Ниједан лингвиста, ниједан историчар културе,
не може да оспорава животни процес који предводи
сваки облик културе (Мегцанинов, 1920, стр. 110).

ЗАГОНЕТКА СЛИЧНОСТИ

A ko би ce претпоставило да афинитети не про-

излазе из заједничког порекла (генетичка теорија),
онда су могућа два решења:
- еволуционистичко решење: афинитети на-
стају независно на различитим местима tokom
паралелне и независне еволуције (географска
средина или »фактор простора« немају никакву

234
 улогу). Значи, постоје афинитети међу различи-
тим системима унутар једног истог типа. To je
М арова теза, али она ce супротставља моделу
о промени путем укрштања;
- дифузионистичко решење: афинитети настају
путем додира y простору и ширења. To je евро-
азистичка теорија, утолико пре што ce ширење
путем додира дешава y неким случајевима при-
родне симбиозе језика и култура на природно
одабраном земљишту, које бисмо сада назвали
еколошким гнездом. Улога средине (као физич-
ког и културног окружења) јесте пресудна, али
она ce сукобљава са идејом драгом Трубецкоју
о »унутарњој логици еволуције«.

Заједничко и једном и другом правцу je до-

вођење y питање класичног генетичког модела ин-
доевропске лингвистике37; и један и други су исти-
цали чињенице које нису биле y складу са моделом.
Али, исто тако, и један и други су тумачили еволу-
ционистички и дифузионистички модел, y различи-
тим пропорцијама.

Пре него што je дефинитивно раскинуо са упо-

редном граматиком, негде средином двадесетих го-
дина, Map je објашњавао укрштање језика помоћу
миграција народа. »Јафетити« су тако били ауто-
хтона популација целог медитеранског подручја
који су ce касније укрстили са Индоевропљанима,
Семитима и другим народима, са којима су ce сус-

37 ...коју су Map и Трубецкој добро познавали: први je про-

вео цело лето y Стразбуру 1894, други годину дана y Лајпцигу
1913.

235
рели tokom миграција. Модел укрш тањ а (скрегце-
ние), a не мешања (смешенме), подразумева да два
језика могу да изроде трећи: језик може тако да има
не само мајку, већ и оца, a то je један веома органи-
цистички38 модел.
После 1924. године, међутим, Map покушава
да употреби строг еволуционистички модел који
подразумева настајање сличних независних појава
на различитим местима земљине кугле y различи-
тим тренуцима. Теорија миграција и контаката ши-
рењем није му више била потребна, и он прихвата
аутохтони карактер етничких целина. Тако су Руси
из источне Европе и Руси из Тмутаракана вероват-
но стварали независно свој језик, ступањ no ступањ,
не напуштајући територију39. Тако ce језици мењају
сами, наглим скоковима, као последице промена на
разним ступњевима.
М еђутим, M ap није никада напустио модел хи-
бридизације. Истовремено тумачење промена на ос-

38 Меје je лично скренуо пажњу на опасност од органици-

стичке метафоре: »Kao сви фигуративни изрази који ce упот-
ребљавају y лингвистици, израз сродство je варљив: сродство
језика je нешто друго од оног што ce уобичајено назива сродс-
твом: језик “ћерка“ je променајезика „мајка“, a не изданак. Из-
раз ce сувише усталио да бисмо га одбацили; довољно je да га
дефинишемо да ce не бисмо збуњивали« (Meillet, 1921 [1926a,
стр. 102]). Map скоро исто говори о томе: »Термин „сродство“
био je уведен y лингвистику када порекло језика или није било
схваћено или je схватано као физичка сродност, тј. крвна.
Природно je да je са таквим гледањем за природу језика ус-
војен без резерве биолошки термин. Можемо задржати тај тер-
мин, али треба га очистити од значења које има y биолошкој
терминологији« (Marr, 1929, стр. 2).
39 Marr, IR-5, стр.184-185.

236
 нову ступњева или на основу хибридизације, поку-
шај да помири еволуцију и дифузију, остало je суп-
ротност никада разјашњена.
Трубецкој тврди да ако не постоји сједињавање,
постоји бар хармоничан и паралелан развој међу
језицима и културама Евроазије. Map ce, пак, не
држи теорије простора, он само говори о потпуном
спајању свих језика на планетарном нивоу. Свака-
ко, теорија одраза добиће неки изражајни облик код
мариста: постоји одраз између једног типа језика и
једног типа друштвене организације. Али, упркос
идеји о укрштању, која подразумева додир, Маров
свет нема много додира са географијом.
Тако, парадоксално, евроазисти су далеко бли-
жи Стаљиновој теорији о спајању народа и култура
Совјетског савеза него маристи.
Евроазисти и маристи, који су изучавали раз-
личитост језика ослањајући ce на супротне моделе,
сучелили су ce са проблемима граница и покушали
да разреше исто питање које најављује модерност:
како помирити затворене системе са отвореним
границама? И једни и други, преиспитујући појам
индоевропског протојезика, трагају за једном типо-
логијом која није генетичка, тј. наследна. Њихова
припадност духу времена, то смо видели, огледа ce
y заједничком одбацивању генетске чистоте јези-
ка, y њиховом пажљивом испитивању границе, те
границе на којој са ове стране, упркос разликама,
остајемо још увек y Истом, a са оне етране, упркос
сличностима, налазимо ce већ y Другом. Меје je био
за одржавање граница: ако постоји контаминација,
блага, то je увек унутар генетичке породице. Тру-
бецкој, насупрот, руши све генетичке границе. Али
и то je са циљем да боље постави природне границе,

237
 више непрелазне, више херметичне. Map, са своје
стране, оклева. Универзална хибридизација, коју он
темељи y принципу на еволуцији, треба да доведе
до једног општег спајања свих језика, али да при
том ступњеви остану међусобно непробојни: про-
лаз од једног до другог може да ce оствари само са
прекидима (скоковима) остављајући, ипак, трагове:
надживљавање.
Ta два покрета, који сматрају да су оповрг-
ли органицистички модел, y ствари га настављају,
сваки на свој начин. Припадајући, и једни и дру-
ги, двадесетих година, епистеми XIX века која ce
ближила крају, ни једни ни други нису успели (или
нису желели) да од лингвистике направе аутономну
науку, обележену специфичним предметом. И још,
даље од два система метафора: геолошке метафоре
код Mapa, са њеним седиментима, ерама (примарна,
секундарна...), фосилима (остацима), помешане са
биологистичким размишљањима (укрштање), и ор-
ганицистичке метафоре код евроазијских лингвиста
(дадарвински еволуционистички модел телеолошке
конвергенције), пре свега, y основи размишљања о
језику и говору, y ова два покрета лежи једно ант-
рополошко питање.
Међутим, та супротност je прикривена зато што
су и једни и други читали Хегела на свој начин. Они
су од њега позајмили филозофију историје, веру y
могућност да ce пронађу закони, потпуну сигурност
y детерминизам, и на крају, идеју да je индивидуа
само представник једног колективитета који га про-
жима (стратификована национална заједница код
евроазиста, наизменично етничка или класна код
Mapa). У том смислу оба покрета су потпуно анти-
хуманистичка.

238
 Стога je мало важно што no Мару постоји један
једини људски језик, чији су разни, било угашени
било живи језици, временскопросторни производи,
или што су, супротно, no Трубекцкоју, разни језици
нужно различити, a ипак y могућности да ce поно-
во групиш у y затворене историјско-културне ску-
пове. Ha крају, системи су, за оба правца, затворени
и одвојени. Код Mapa, идеја да су »системи« језика
зависни од друштвено-економског ступња претпос-
тавља да на Земљи постоје друштвене организације
потпуно одсечене једне од других, без икаквог до-
дира, различитих »идеологија« и различитог »типа
мишљења«. По Трубецкоју, са преузетим идејама
Данилевског, или no Јакобсону, са преузетим идеја-
ма Ж. де М естра, заједнице нису само одвојене, већ
и међусобно непробојне.
Руско антрополошко размишљање двадесетих
и тридесетих година заснива ce извесно на новом
материјалу који je непознат научницима на Западу.
Али оно открива и егзистенцијалну несигурност
руских научника y односу на запад, било да je реч.о
онима који су y емиграцији или онима y победнич-
ком стаљинизму.
Међутим, упркос изјавама, маристи и евроази-
сти нису ништа створили што би са епистемолош-
ког гледишта било другачија наука. И једни и други
више припадају једном истом духу времена него ли
духу места. Али ни европски дух времена не би био
довољно познат када ce не би узео y обзир тај руски
начин учествовања y европском животу. Евроазис-
ти учествују y стварању европског структурализма,
маристи y стварању модерне типологије (нарочито
са М ешчаниновом школом).

239
 Уствари, ако »руска мисао« није потпуна осо-
беност, то je зато што ce, иза опозиције мариста и
евроазиста, оцртава једна добро позната опозиција
између еволуционистичке и универзалистичке мис-
ли, која произлази из филозофије просветитељства,
и једне релативистичке мисли о раздвојеним про-
сторима, која ce зачела y романтичарском покрету
против-просветитељства, a која ce надахњује не-
мачком антропо-географијом из доба Бизмарка, a
може ce без икакаве сумње срести и раније, код Ђ.
Вика (Vico), и чак код софиста40. Ta опозиција има
своје порекло y филозофским и идеолошким покре-
тима с краја X V III века и y преусмеравању научних
питања (у природним наукама и y хуманистичким
и друштвеним наукама) које je пратило пораз Фран-
цуске револуције и развој њеног прихватања код не-
мачког и словенског романтичарског света. Није ни
најмањи парадокс што евроазисти и маристи, суп-
ротстављени као што су просветитељство и про-
тив-просветитељство, заједнички одбацују Запад,
y непрекидном трагању за својим идентитетом који
траје од раскида који су настали реформама Петра
Великог.
Ово подсећање на маризам, неопходно да ce
схвати противречност између еволуционизма и ди-
фузионизма, омогућиће нам да ce вратимо на тему о
језичким савезима преко појма афинитет.

40
Cf. I. Berlin, 1976.
 Шеста глава

О АФИНИТЕТИМА

Кроз појам језичког савеза, Јакобсон и Трубец-

кој су, сваки на свој начин, предложили да ce про-
мени угао посматрања класичног проблема односа
међу језицима. Побијајући генетички модел који je
преовладавао од самог почетка упоредне граматике,
подсмевајући ce, као и многи други, крутој слици
генеалошког стабла коју je популарисао Шлајхер,
они утемељују покрет који преиспитује утврђе-
не поставке компаративизма, и нарочито младо-
граматичарске догме. По томе, они припадају свом
времену. Па ипак, разликују ce од остатка лингви-
стичке заједнице no новом размишљању о односима
између језика, које почива на тананом тумачењу
појма афинитет, који код њих није само проста
констатација о сличности, већ чудесно откриће по-
стојања извесног привлачења међу језицима.
Сложени проблем идентитета, разлике и сли-
чности међу језицима, постао je предмет интензи-

243
 вног рада y оквиру Прашког лингвистичког кружо-
ка, не само код Јакобсона и Трубецкоја, већ и код че-
шких припадника Кружока: Хавранека, Скаличке.
Па ипак, Трубецкој, који je први предложио појам
језичког савеза (1921), и Јакобсон1, који je y лингви-
стику увео појам међусобног привлачења, пред-
стављају покретаче овог преокрета.
Покушаћемо сада да прбникнемо y историјске
етапе стварања појма афинитета y лингвистици,
истражујући најпре његов развој y другим обла-
стима сазнања. Критичким супротстављањем више
поступака, покушаћемо да пронађемо ако не заје-
дничку полазну тачку, оно бар заједничку алтерна-
тиву која y себи садржи различите обрнуте видове
односа између појма афинитет и њему напоредног
појма: сродство.
Појам афинитета добио je, tokom историје и y
складу са употребом y различитим областима, два
различита тумачења, једно статичко, које га прибли-
жава појму сличноспш, и друго динамичко, које ra
приближава појму привлачења. Ова два појма стоје
y односу теза-антитеза, при чему ce непрестано ос-
лањају један на други, чинећи понекад нераскидиво
јединство: да ли je неопходно бити исти да би ce
припадало истој скупини, или напротив, треба бити
различит да би ce могао ујединити? To су два вида
размишљања, два метафоричка скупа, схваћена као
непрестана померања смисла, или као промене ту-
мачења, чије последице, с епистемолошке тачке гле-
дишта, још увек можемо да претпоставимо.
Већ смо рекли да проучавање дела једног линг-
висте, због самог тог дела, не служи ничему. Нау-

1 Јакобсон, 1931a, 1931 б.

244
чна продукција заснива ce на темељу других наука,
других списа, на темељу онога што ce назива doxa,
y »клими мишљења«. Јакобсон, као ни било ко дру-
ги, није усамљени геније. Он je веома присутан на
свим лингвистичким конгресима y периоду између
два рата. М ного чита, понекад цитира, при чему че-
сто »удара на сва звона« ако то захтева ствар коју
заступа2. Није лако реконституисати његов интеле-
ктуални универзум y свој његовој кохерентности.
Али појам афинитета je добар пут. У њему ћемо
открити сукцесивне слојеве сазнања и метафора,
открића и преноса терминологије. У научном ди-
скурсу ништа ce не заборавља; врло често, чак ce и
не зна да ce нешто зна, или одакле потиче оно што
ce зна, понекад je присутно присећање на нешто без
свести да je реч само о присећању. Нема y томе ни-
какве мистерије: читамо људе који су читали друге
људе који су читали... Али, осим псеудо-заборава,
постоји и мноштво сукцесивних преформулација.
Прихватајући с озбиљношћу многобројне Јакобсо-
нове алузије на друге области изван лингвистике,
посебно на антидарвиновску биологију његовог
доба или на Гетеов роман Избор no сродности, џо-
кушаћемо да пронађемо нит која ће нас довести до
филозофског преиспитивања идентичности и ра-
злике, које je и само y основи преласка од природе
ка култури, области антропологије.

2 Он, на пример, наводи Ван Гинекена да би поткрепио

своје занимање за привлачења, али при томе не каже да je
биологистички став Ван Гинекена веома различит од његовог.
Ипак, проблематика je блиска, иако су предложена решења ра-
зличита, чак неспојива.

245
 O ДВА ВИДА СЛИЧНОСТИ

Ствар граница '

Термин »афинитет« je кључни термин, чија ду-

бока амбивалентност има y себи нечег збуњујућег.
У зависности од епохе, области и доктрина, афини-
тет je проста сличност, квази-сродство, истинско
сродство или je изнад сродства, при чему je ипак
потпуно различито.
Етимолошки, ова реч потиче од латинског
adfinitas > affinitas, које je и само изведено од при-
дева adfinis, насталог o r finis, „граница“. У почетку
ce радило о термину из области грунтовног права,
који je означавао суседство земљишта, имања. Тако
adfinis има значење „погранични“ (regiones adfines
barbaris: „суседне варварске области")3. Поимени-
чен, придев има значење »сродник no брачном са-
везу« (спацијално значење суседства проширило ce
на односе везане за избор сродника). И сама име-
ница adfinitas означава: 1/ суседство, 2/ сродство
no брачном савезу. Она може, no екстензији, имати
значење »привилеговани однос« (literarum adfinitas'.
»сродство, међусобни блиски односи између поједи-
них слова«). Разлози преласка границе y брачни са-

3 Други.смисао речи adfinis,: „Умешан y нешто, који je

учествовао y нечему", није ce сачувао y француском (ejus
rei auctores adfinesque: „подстрекачи и саучесници y том
злочину“), али мора бити узет y разматрање y својм значењу
„учествовање у “.

246
вез објашњавају ce вероватно развојем имовинског
права.

Кодификовано приближавање:
правни u антрополошки појам савеза

Француска реч affinité(s) јавља ce y правном

речнику y XII веку са значењем »суседство», y
XIII веку са значењем „сродство no брачном саве-
зу“. У француском грађанском праву, ‘ово последње
значење објашњава ce степенима блискости које
брак успоставља са породицом брачног друга. Сро-
дност, или савез, може произвести ефекте сличне
онима које производи сродство: она успоставља
обавезу за обезбеђивањем хране, као и забране ве-
зане за брак. Што ce тиче духовне сродности, и она
ce закључује између кума и куме крштеног детета,
или између оца и мајке детета (у том случају гово-
ри ce и о кумству). Под општим именом сродство,
канонско право систематски супротставља брачне
другове и крвне сроднике, који јесу сродници али
нису и брачни другови.
Померањем значења, y X IV веку јавља ce
значење саобразности, сличности између двеју
ствари, затим склада укуса, осећања, итд., између
особа, a може ићи и до значења идеје о сагласности,
симпатије, привлачности, наклоности (Сродност
њихових карактера u њихових укуса навела их j e на
заједнички живот). Овде je привлачност производ
сличности.
Односи између речи „сродност“ и „сродство“
највише пажње заслужују y области антрополо-

247
гије. Када je реч о о ономе што ce данас назива „си-
стемом сродства“, реч „сродство“, према Литреовом
речнику, може имати два различита значења: с је-
дне стране, она означава крвно сродство, a са дру-
ге има „колективно значење, сви рођаци и родбина
no брачној вези једне особе“. У првом случају, сро-
дност, која означава „брачни савез“, супротставља
ce сродству на истом нивоу хијерархије, док je y
другом случају сродстео генерички термин који
ce дели на генетско сродство, с једне стране (крвно
сродство, сродство y ужем смислу речи), и на сродс-
тво no брачном савезу, које представља други назив
за сродност, са друге. Сродство je тако било цело-
купност, било део y таквом „систему“ односа. Али,
изгледа да je прихваћено, a такав je заиста и закон о
забрани инцеста, да сличност (заснована на крвном
сродству) не треба да доводи до привлачности.

Сила привлачења u привлачење :

od алхемије do хемије

Употреба речи афинитет y хемији овде ће

имати већи значај јер нас води до Јакобсона пре-
ко Гетеа4. Овај појам ce већ сусреће са значењем
симпатија, склоност ка сједињавању, узрок који де-
терминише склоп атома, код грчких заговорника
атомизма. Сама реч, везана за комбиновање двеју
супстанци, сусреће ce први пут y спекулацијама

4 Јакобсон ce ослања на Гетеа и преводи на француски

Wahlverwandtschafït као „развојно међусобно приближавање-
конвергенција" (Јакобсон, 1938 [SW-I, 1971, р. 236]).

248
алхемичара о претварању једних метала y дру-
ге y Средњем веку (на пример, код Алберта Вели-
ког, 1193-1280). У то доба, мислило ce да хемијски
сложена материја настаје само уколико тела која je
чине поседују сродне особине: могуће je саставити
само оно што наликује једно на друго. И y XVIII
веку термин афинитет означава особину два тела
да ce међусобно једине преко њихових сличних че-
стица (Жофроа старији, Таблица афинитета, 1718).
Ипак, нешто касније, он ће означавати тенденцију
две или више супстанци да ce хемијски комбинују:
сличност више није услов привлачења. Ha исти на-
чин говори ce и о афинитету једног елемента пре-
ма кисеонику.
Велики универзални речник X IX еека Пјера Ла-
руса доноси значајно појашњење, раздвајајући хемиј-
ску проблематику од „вулгарног“ значења слично-
сти:
Језик хемије je речи афинитет дао сасвим ра-
зличит смисао од његовог вулгарног значења. Тако
ce каже: два тела имају афинитет једно према дру-
гом, када су y стању да ce комбинују y непосре-
дном додиру. Дакле, овакав израз био би потпуно
погрешан ако би ce под њим подразумевало да су
та два тела међусобно сродна, то јест да поседују
истоветне особине; напротив, што мање наликују
једно на друго, више je изражена њихова склоност,
тенденција каједињењу' (чланак ,,Афинитети“).5

5 Подвукао П. С. Али, ако постоји обрнут случај, пре ће

бити да je реч о алхемичарској узрочности него о „вулгарном
значењу“, из кога ce не види најбоље зашто би оно привилего-
вало сличност постављајући je као услов за привлачење.

249
 Име шведског хемичара Торберна Бергмана
(1735-1784) везано je управо за теорију афинитета.
У својим Таблицама афинитета (1775), он je описао
афинитет једног тела према неком другом уводећи
нову терминологију, на основу алгебарског беле-
жења:
- када су та два тела слободна, постоји прост
афинитет:
A + Б —> АБ
- онај који ce манифестује када једно просто
тело уништава сложено да би преузело један од ње-
гових елемената, назива ce изборним афинитетом:
A Б + Ц —> АЦ + Б

- најзад, онај који постоји између два тела, оба

садржана y два различита сложена тела, јесте комп-
лексни афинитет:

АБ + ЦД -*■ АЦ + БД

Једино изборни афинитет омогућћва да ce из-

мери прост афинитет.
Гете ce занимао за хемију6. Године 1785. поја-
вио ce превод на немачки Бергмановог дела под на-
словом Die Wahlverwandtschaft, што представља
калк од латинског attractio electiva. Гетеово дело,
управо y тој тачки паралелно са Филозофијом при-
роде, тежи да оспори губљење потпуног јединс-

6 Ha Гетеовим научним идејама и, y начелу, на романтичар-

ској епистеми, в. Гусдорф, 1993, т. 2, стр. 197, sq.; о научним
основама романа Избор no сродности, в. Адлер 1990, чије су
поједине разраде овде позајмљене.

250
 тва људског знања, његово измештање y одвојене
дисциплине, и нарочито његово раздвајање на
природне и друштвене науке (или „науке духа“:
Geisteswissenschafteri). Његов роман, који преузи-
ма наслов Бергмановог дела, наговештава тезу да
ce све, y целокупној природи, подрвгава истим за-
конима: постоје неумитне подударности између
привлачења хемијских тела и привлачења заљубље-
них срдаца, и управо ово чини основу романа. На-
ука и живот, хемија и књижевност, не могу ce раз-
двајати: ако je сила која привлачи Б према Ц јача
од силе која везује Б и A, A и Б ће ce раздвојити...
И управо je то Бегманов изборни афинитет: АБ +
Ц —►А Ц + Б. Гете не намерава да докаже да хемиј-
ски закони управљају животом, већ да ce различити
нивои стварности простиру на исти начин. Осведо-
чени Њутнов противник y више области (нарочито
y теорији о бојама), он je ипак делио његову наду
да би општа теорија привлачења могла објединити
небеску физику и земаљску хемију y један јединс-
твен закон. Његов посебан допринос био je y томе
што je сматрао да ce област људских односа мора
повиновати том Узвишеном закону, на којем би
требало да буде заснована чак и естетика. Људски
род je тако ухваћен y оквире универзалног реда
који до сада није објашњен зато што није довољно
проучен, a који обухвата све нивое, од молекула до
звезда. Чинећи то, он поново преслаже елементе
једне традиције чије ce порекло може пратити од
неоплатониста и одатле, до Ренесансе и теорије уни-
верзалне sympathiae која повезује све делове кос-
моса. У делу фирентинца Марсила Фичина (1433­
1499), великог заговорника платонистичких идеја,

251
sympathia je функционисала као „окултна особина“
која cç налази y основи феномена који ce на други
начин не би могли објаснити, почев од људске љу-
бави na све до кретања планета. два века касније,
Декартова критика „окултних особина“ y Principia
philosophiae (1644) руши основу ових теорија, и
sympathia, схваћена од тада као „привлачење“, пре-
твара ce y физички појам код Њутна. Иако ce Гете
често креће кроз ове узастопне слојеве, његов оквир
размишљања je y основи савремен и, парадоксално,
њутновски.
У Избору no сродности, Едуард и његов при-
јатељ капетан труде ce да објасне Шарлоти да сва
жива бића поседују „унутрашњу привлачност“, силу
унутрашње кохерентности. Шарлота, као марљив и
предан ђак, хвата лекцију y лету да би je довела до
привлачења (спољашњег) међу бићима, прелазећи
тако са кохезионе силе на силу афинитета (основа
привлачења):

- Пустите мене да водим, рече Шарлота, да ви-

димо да ли ћу стићи до циља до кога ви желите
да стигнете. Kao што свако биће има унутрашњу
привлачност, исто тако оно мора имати некакав
однос према другима.
- И тај однос ће ce разликовати, настави живо
Едуард, y складу са различитошћу бића. Она ће ce
час сусретати као пријатељи и стари познаници,
који ce нагло приближавају, сједињују, не мењајући
било шта једно на другом, као вино које ce меша
са водом. Насупрот томе, друга ce труде да остану
странци једна поред других, и не могу ce сједини-
ти чак ни механичким мешањем или трењем; као на

252
 пример уље и вода, ако их протресемо да би ce из-
мешали, они ce y трену раздвајају (Гете, 1809 [1996,
стр. 60]).

Појам унутрашњег привлачења доводи убрзо

до дефиниције афинитета и до потраге за његовим
узроцима;

- Не журите y свом излагању, рече Шарлота, да

бих могла да држим корак. Зар већ нисмо стигли до
афинитета?
- Сасвим тачно, одврати капетан, и научићемо
да их препознамо y свој њиховој сили и њиховом
сопственом карактеру. Ми y супстанцама које, када
ce сусретну, брзо захватају једна другу, и које ce
међусобно одређују, препознајемо афинитет. Такав
афинитет je прилично упечатљив код база и кисе-
лина, које ce, иако супротстављене једне другима,
и можда управо због тога, међусобно траже и везују
на најочитији начин, мењају ce и заједно творе ново
тело. Сетимо ce само креча који показује велику
склоност, изражену тежњу спајања са свим кисели-
нама. [...]
- Дозволите ми да признам, рече Шарлота, да
када афинитетом називате однос који постоји из-
међу ваших појединачних бића, она ми изгледају
као да имају међу собом мање крвног, a више духо-
вног и душевног афинитета. Управо тако могу ce
међу људима створити права озбиљна пријатељс-
тва, јер супротне особине чине могућим унутрашње
јединство (ibid, стр. 61).

253
 Преко термина наклоности, изражене тенден-
ције Ka сједињавању, стиже ce до кључног појма
предиспозиције, који упућује на неопходну, a не на
случајну или неважну везу:

- Вратимо ce дакле, рече капетан, најпре ономе

што смо већ навели и о чему смо разговарали. Ha
пример, оно што називамо кречњаком je мање чи-
стд или нешто чистија кречна земља, тесно везана
за слабу киселину, коју смо ми навикли да препо-
знајемо y њеном гасовитом облику. Ако ce парче тог
каЈцена стави y растворену сумпорну киселину, ки-
седина ce везује за креч и заједно с њим јавља ce y
обдику гипса; док ce та слаба гасовита (ваздушна)
киселина ослобађа. Дошло je до раздвајање, ства-
patta једне нове комбинације, и од тада имамо право
да употребимо израз изборни афинитет, јер заиста
би ce рекло да je један однос однео превагу над дру-
гим, да je један одабран радије него онај други.
- Опростите ми, рече Шарлота, као што и ja
опраштам научнику: никада нећу моћи да y томе ви-
ДИ\1 избор, већ пре природну неопходност [..]{ibiđ.,
стр. 62-63).

Гедеов роман завршава ce трагично, смрћу

двоје јунака, јер закон афиниТета изгледа супротан
људској срећи. Али он пружа чврст ослонац за разу-
мевање епистемолошких и културолошких основа
Јакобсоновог и Трубецкојевог света, y којем влада
истовремено и складнији и неумољивији ред.

254
 Немогућа таксиномија: биолошки појам7

A ko je афинитет контингентна (стечена) веза y

области права и нужна веза (заснована на природној
предиспозицији, у/?о/;е«о/, могло би ce рећи) y облас-
ти хемије, биологија, која ће ce од Naturphilosophie
суочити са далеко сложенијим проблемом таксино-
мије, јавља ce као наследница ове две области про-
учавања које ће joj пружити метафорички материјал
колико обилан, толико и незгодан.
У XVIII и y X IX веку, y преддарвиновско доба,
термин афинитет y биологији има два значења која
ce међусобно супротстављају један другом, али ce
истовремено и преплићу: реч je о извесној слично-
сти, названој природни афинитет, изведеној из сли-
чности које постоје међу живим бићима и на којима
су засноване класификације. Пошто, дакле, приро-
дни афинитет повлачи за собом ефекте y оквиру
групе (међусобно привлачење чланове једне врсте)
и међу половима, y мери y којој je расло занимање
за проблематику хибридизације, почињало ce и са
причом о афинитету како би ce означили односи
привлачења међу члановима различитих врста, и
како би ce класификовали различити степени афи-
нитета y функцији могућности и резултата хибри-
дизације.
У X IX веку, темин афинитет употребљава ce
y биологији са значењем сличност међу јединкама,
међу врстама, да би послужио као основа за класи-
фикације. Он означава способност спаривања коју
поседују различите врсте, a што може да доведе до

7 У овом делу ослањам ce превасходно на дело Mayr-a,

1989.

255
оплодње и до стварања хибрида способних за жи-
вот. У том случају реч je о полним или физиолош-
ким афинитетима.
Лине je упоредио афинитете биљака са слика-
ма на географској карти: „Plantae omnes utrinque
affinitatem monstrant, uti territorium in mappa
geographica” (Philosophia botanica, § 77). И тако, код
Линеа, географска карта представља фигуративно
афинитете, док код Јакобсона просторни распоред
језика објашњава афинитете.
Хибриди y биологији нису исто што и сложена
једињења y хемији. Видећемо да мешани језици y
лингвистици постављају и још низ других пробле-
ма. Али метафорички ланац je свеприсутан.
У временима која су претходила еволуциониз-
му, реч „афинитети“ означавала je „сличности“.
Како те сличности одражавају општи поредак y
универзуму, Велики план Творца, сва жива бића
била су смештена на једну и јединствену лествицу
савршенства, scala naturae. Тек y X IX веку, y доба
Филозофије природе, људи су почели да назиру
могућност постојања две врсте сличности: „праве
сличности“ (основне), и једне друге врсте, на коју
су указади Шелинг, Окен и њихови следбеници, на-
зване аналогијом8. Тако су краљевски пингвини сро-
дни са паткама и обичним пингвинима преко пра-
вог афинитета, a са воденим сисарима (као што су
китови) no аналогији. Соколови су сродни са папа-
гајима и голубовима, али су „аналогни месождери-
ма“ међу сисарима. Појам функције није сувише да-
леко. Управо на тој основи анатомиста Ричард Овен

8 Необично, али тек после лингвиста попут Шлајхера, Дар-

вин je објавио (Порекло врста, 1859) своје идеје о сличностима
као доказима о потомству насталом од заједничког претка.

256
(1804-1892) дефинисао je своју опозицију између хо-
мологије и аналогије, која ће од тада преовладавати
упоредном анатомијом, посебно након што je тео-
рија еволуције буде редефинисала.
Године 1843, Овен систематизује опозицију из-
међу афинитета и аналогије коју je развила Фило-
зофија природе, с тим што реч афинитет нестаје,
a замењује je хомологија. Аналогни су органи или
делови тела који имају истоветну функцију код ра-
зличитих животиња, независно од њиховог порекла
(на пример крила код птица и крила код инсеката), a
хомологни су органи истог порекла код различитих
животиња, без обзира на њихов облик или функ-
цију (на пример, крила код птица и предња пераја
код китова).
Управо преко географа и биолога Лева С. Бер-
га (1876-1950) та опозиција између наслеђених и
стечених сличности добиће свој пуни значај y стру-
ктуралној лингвистица Руса из Прага. У једном
писму В. Шкловском, Јакобсон 26. фебруара 1929,
пише: „Са жаром сам прочитао Бергову књигу о
Н омогенези“9. Више пута je препоручивао ту књи-
гу Н. Чомском10.

9 Л. С. Берг je no образовању био зоолог, али његова ши-

рока интересовања водила су га од биогеографије до опште
географије, као „науке Landschaft-a“. To je изванредна личност,
његови живот и дело завређују дугу студију. Његова теорија
номогенезе сматрана je „идеалистичком" y првом и другом из-
дању Велике совјетске Енциклопедије, што ra није спречило
да буде председник Совјетског географског друштва између
1940. и 1950, y сред стаљинистичког периода, као и да буде иза-
бран за академика 1946. О Бергу и нарочито о његовим интеле-
ктуалним изворима код K. Е. фон Баера, cf. Koca (Caussat), 1997.
Његова књига Номогенеза имала je одјека и y иностранству:
била je преведена на енглески четири године након објављи-
вања (Берг, 1926).
10 Изд. y Toman, 1994, стр. 61.

257
 Бергова књига Nomogenez ( Номогенеза , или
еволуција усмерена и уређена законима), која ce
појавила 1922, почива на недвосмисленом одбаци-
вању дарвиновске теорије. Ослањајући ce на теорије
Р. Овена, она испред свега поставља појам узајам-
ног привлачења, или независно стицање сличних
карактеристика од стране несродних организама11.
Али, док ce Овен трудио да разуме хомологије, Берг
обрће лествицу вредности: y основи његових истра-
живања су аналогије, при чему он тежи да покаже
да, обрнуто дарвинистичкој теорији, нема еволу-
ције путем удаљавања од заједничког претка, већ
напротив, до ње долази приближавањем несродних
организама y истоветним условима окружења,.
Код Дарвина, као и код Шлајхера, када су ce вр-
сте (или језици) одвојиле од заједничког језгра, оне
више не могу имати других сличности до оних које
су наследиле: никаква сличност не може ce стећи.
Код Берга долази до обрнутог процеса: ако кито-
ви толико личе на рибе, a нису им сродни, онда je
то зато што су они стекли сличности са овим пос-
ледњима живећи с њима y истој средини. Треба
ипак бити опрезан и не видети y овоме нови облик
детерминизма или теорије клима: Берг инсистира
на чињеници да постоје предиспозиције (предра-
сположењнин) за предодређену (предопределеннан)
еволуцију. -
Својства која одликују високо организоване
групе јављају ce много раније y облику рудимената
код нижих група. [...] Еволуција je, y веома високом

11 Berg, 1922, стр. 105.

258
 степену, предетерминисана, она представља развој
или израз првобитних рудимената (Berg, 1922, стр.
278).
Јакобсон ће прихватити ту теорију мимикрије
код организама који живе y истој средини да би,
уз помоћ Савицког, развио појам међусобног при-
ближавања језига, основу теорије језичког савеза.
Читајући Јакобсона, највише збуњује то што ће он
употребљавати реч афинитет y биолошком смис-
лу аналогије, обрћући тако термине опозиције који
су ce налазили y Филозофцји природе. Ако ce као
нит водиља узме пар наслеђене сличности / стечене
сличности, онда ce може пратити терминолошка и
појмовна еволуција услед које je реч афинитет про-
менила поље:

н а слеђен е сличност и ст ечене сличпост и

Филозофија
ađnm um em а н а л о г и ја
природе
Овен х о м о л о ги ја а н а л о г и ја

Берг д и в е р ге н ц и ја —*хо м о ло ги ја к о и в е р г е н ц и ја —*■а н а л о г и ја

Јакобсон д и в е р ге н ц и ја —> сродност к о н в е п ге н и ш а —н7(ћинит ет

Сходно томе, изгледа да je y савременом францу-

ском могуће издвојити три основна значења, која ce
међусобно прожимају: од сродности путем повези-
вања и простог наликовања, преко сличности или
аналогије, долази ce, преко хемије, y романтичарско
доба, до идеје предиспозиције, склоности ка спајању,
узајамној привлачности, спонтаном привлачењу из-

259
међу различитих ствари или бића који нису генет-
ски сродни.
Исто тако, могу ce издвојити два основна ра-
зличита правца развоја термина афинитет(и), који
делују као потпуно раздвојени, али који су заправо
синусоидни и који ce понекад приближавају y толи-
кој мери да ce чак и додирују. Један правац je прав-
нички, no коме je афинитет уговорни савез, a други
je најпре алхемијски, a потом хемијски правац, no
коме je афинитет привлачна сила, или привлачење
имеђу тела која поседују предиспозицију за такво
привлачење.

НЕЗГОДНА ДВОСМИСJIEHOCT: СТЕЧЕНЕ ИЛИ УРОЂЕНЕ

СЛИЧНОСТИ У ЛИНГВИСТИЦИ

Недаћа или чар рада лингвиста je потешкоћа

везана за усаглашавање око значења речи које кори-
сте. Замка je тим опаснија што ce не ради о распро-
стирању специјализоване терминологије: једна тако
безазлена и честа реч као што je афинитет била je
са великом убедљивошћу употребљавана y сасвим
супротним значењима, a да при томе није предузета
никаква мера предострожности како би qe њен сми-
сао учврстио или како би ce бар упозорило на раз-
мимоилажења y њеном схватању.

Od еволоцуонистичког do
дифузионистичког модела

Изгледа да je термин афинитети y лингвистици

први пут употребио Вилијам Џонс (1746-1794) y
својој чувеној беседи коју je 1786. изговорио пред

260
Краљевским азијским друштвом y Калкути. Он je
говорио о „афинитетима“ (affinities), y смислу »сли-
чности«, које постоје између санскрита и грчког и
латинског:
Санскрит, ма колико био стар, има задивљујућу
структуру; потпунију од грчког језика, богатију
од латинског, он je испред оба ова језика no својој
изванредној истанчаности, na ипак показује y
односу на њих, колико no коренима речи толико и
no граматичким облицима, исувише снажан афи-
нитет12 да би ce могао сматрати производом слу-
чаја; толико снажан чак да, заиста, ниједан филолог
не би могао да проучава ове језике a да при томе не
стекне убеђење да су они заправо проистекли из је-
дног истог заједничког извора, који, можда, више
не постоји. Постоји уосталом сличан разлог, мада
не и y толикој мери убедљив, за претпоставку да и
готски и келтски, премда касније помешани са ра-
зличитим говорима, сигурно имају исто порекло
као и санскрит; a тој породици могао би ce додати и
староперсијски.

У доба В. Џонса, сличност тек почиње да ce обја-

шњава терминима о заједничком пореклу, то јест о
генетичкој сродности. Изгледа да ниједно друго
објашњење није могуће: да би језици могли да по-
казују толико сличности, међу њима мора постојати
једнобитност. Две године раније, y свом Огледу о
боговима y Грчкој, Италији u Индији, В. Џонс je већ
указао на сличности као на знаке о заједничком по-
реклу:

12 Подвукао аутор, П. С.

261
 Када ce црте сличности, исувише јаке да би биле
случајне, могу јасно уочити y различитим политеи-
стичким системима, човек не може a да не помис-
ли како ce y добу које не памтимо очувао известан
однос међу народима о којима je реч, a који су те си-
стеме прихватили.
И закључује да
ћемо ce можда сложити да су Индуси, Грци и
Италијани проистекли y основи из истог средишњег
места, и да je један исти народ пренео своју рели-
гију и своја знања (наведено према Encyclopédie
Universalis, чланак »Индо-европски»),
За Макса Милера, појам сродности представља
напредак y односу на појам афинитета, који, no
њему, јасно означава само просту сличност:
Прва услуга коју je откриће санскрита пружило
проучавању класификације језика била je дакле да
спречи научнике да ce задовоље, као што су то до
тада чинили, извесним нејасним и општим афини-
тетом13, и да их наведе да појасне различите степене
сродности који постоје међу различитим члановима
једне исте класе. Уместо класа језика, први пут ce
проговорило о одређеним породицама (Miler, 1861,
стр. 210, цитирао Kl. Norman, 1976, стр. 73).
У таквом систему вредности, управо генеало-
гија добија предност над таксиномијом: она ce за-
нима за сличности само y оној мери y којој joj оне
омогућавају да докаже генетичку сродност, једини
предмет достојан пажње лингвиста.

13 Подвукао аутор, П. С.

262
 И управо y значењу сличности која ce може
објаснити генетичком сродношћу, Сосир je користи
y Курсу опште лингвистике (Cours de linguistique
générale) (стр. 14), y коме „афинитет" анафорички
преузима смисао „односа који уједињују“ (санскрит
са германским, грчким, латинским, итд)14.
Дакле, првом значењу „сличности" језика
супротставља ce код других лингвиста једно друго
значење. Тако ћемо прећи са правничког схватања
савеза на хемијско значење предиспозиције за при-
влачење. Не постоји посебан a priori разлог да сли-
чност има и најмање везе са привлачењем, нити
да буде њена последица или чак узрок. Међутим,
управо y такво размишљање урониће Јакосбон од
краја двадесетих година.
Тешко je рећи y ком тренутку je афинитет, y
области лингвистике, прешао са значења слично-
сти услед генетичке сродности, на значење слично-
сти услед стечене сродности, путем савеза, прела-
ска од урођеног ка стеченом, од деривације ка по-
зајмљеници, од порекла до подражавања, укратко,
од развоја до ширења.
У Великом универзалном речнику X IX века lije ­
pa Ларуса, појам афинитета y лингвистици још увек
je синоним за сроднрст, при чему ce ова последња
реч не помиње, толико изгледа јасно да сличност
може бити само знак сродности, заједничног по-
рекла:

14 У белешци посвећеној овом параграфу, Т. де Мауро до-

даје писани извор Курса (Engler, 1967, B18-25), y којем кључне
речи нису афинитет, већ аналогија, сродност, сличност (из-
међу санскрита, с једне стране, и грчког, латинског и герман-
ског, с друге). Cf. T. de Mauro, 1979, стр. 411.

263
 Афинитет je3HKâ: однос који постоји међу ра-
зличитим језицима y оквиру исте породице:
- арапски и сиријски имају многобројне међусобне
афинитете;
- афинитет између француског, немачког и руског
може да уочи сваки научник (Ренан);
- из идентичности извесног броја основа, не би ce
могло закључити било шта везано за изворни афи-
нитет језик§.

Али већ y Великом енциклопедијском Ларусу

(Париз, 1960) афинитет ce супротставља сродности:

Лингвистика: Језички афинитети : заједничке

појаве код језик§ различитих група (нпр. једно-
сложност речи, заједничка особина y кинеском,
вијетнамском и тај језику).

Исто тако, y 9. тому Речника Робер (1985), стоји:

Лингвистика: Чињеница да постоје структурне

аналогије, независно од генетичке сродности.

Ниједан речник нити енциклопедија не бележе

прелаз с једног схватања на друго, као ни настанак
инверзије термина. Код Дибоа и др. (1973): „Говори
ce код Дикроа и Шефера (1995): “Установљено
је...“. Мунен (1974) ни једном речју не помиње афи-
нитете. Марузо (1969) даје сажету дефиницију која
као да je преузета из свих речника и енциклопедија
после Другог светског рата15:

15 Занимљиво je утврдити да ce не може говорити о конач-

но прихваћеном пресеку, пошто ce и данас може наћи, y пос-

264
 Особина два језика који показују структурне ана-
логије независно од њихове међусобне сродности.

Указаћемо на изразито негативну природу ове

дефиниције: реч je о ненаслеђеним сличностима,
то јест о појавама које ce издвајају из уобичајеног
прихваћеног модела који објашњава односе међу је-
зицима. Тако ce стиже до типолошке проблемати-
ке која ce издваја из чисто генеалошког приступа,
не пролазећи кроз димензију географског додира.
Пример:

О афинитету између два или више језика говори

ce онда када они међу собом немају никакве генети-
чке сродности, када показују извесне типолошке
сличности (организација реченице, општи речник,
деклинација, итд.). Ha пример, сличности које по-
стоје између латинске и руске деклинације потичу
од генетичке сродности, пошто упоредна граматика
придаје овим двама језицима заједничко порекло:
индоевропски језик; с друге пак стране, сличности
између језика такелма и индоевропског потичу од
извесног афинитета (Dubois et ali. 1973, стр. 16-17).
Изгледа да ce код A. Пота, 1859, први пут и врло
недвосмислено, афинитет {Affmitat) супротставља
генетичкој сродности {Sprachkonsanguinitat). Пот je
предлагао да ce направи разлика између наслеђених
сличности и афинитета језик§, који карактерише
присвајање страних елемената (позајмљеница) и

ледњем издању великог Oxford English Dictionary (1989), дефи-

ниција афинитета језика заснована на генетичкој сродности:
„Affînity: Structural resemblance between languages arising from
and proving their origin from a common stock”.

265
кога треба посматрати као мешовиту творбу. Тежи-
ште je тако стављено на хибридизацију и мешање је-
зика, што представља први корак y строго органици-
стичком моделу језика, али који не преиспитује
велику биолошку метафору. Управо посредством
размишљања о хибридизацији, Шухарт, са своје
стране, одбија сваку врсту супротности између афи-
нитета и сродности (elemenar Sprachverwandtschaft
и Urverwandtschaft)16, пошто су, no њему, свијезици
производ мешавине. Ето теме опште хибридизације
која ће ce такође наћи како код Бодуена де Курте-
неа (1901), тако и код Шчербе (1925). To доводи до
брисања граница међу језицима, cf. италијанског
неолингвисту Бартолија17: може ce позајмити било
шта18.
.Мартине ce са великим скептицизмом супрот-
ставља појму афинитета (1959). За њега je афинитет
под-тип генеричког термина сродност :
Пред савременим лингвистима стоји искушење
да признају како постоји један тип лингвистичке сро-

16 Cf. Schuchardt, 1917; Schuchardt, 1922, стр. 194-199. „Еле-

ментарни афинитети су црте које ce могу сматрати својстве-
ним људском говору уопште, свим људским језицима, ван сва-
ког разматрања о генетичкој сродности. Овај појам повезан je
с појмом Elementargedanken y антропологији код A. Бастијана
(Bastian) (1868).
17 Реч je о „предлогу 20“, ређе навођеном од „предлога 22“,
али исто толико значајном: „Све творбе говора, било да су
лексичке или не, стилистичке или не, латинске или не, могу ce
подражавати, то јест позајмљивати" (Bartoli, 1928, стр. 32).
18 Ha тој основи Д. Багони je предложио (1986) да ce међу-
собно супротставе лингвистика језика, заснована на идеји о
затварању систелш, и лингвистика говора која одбацује сваку
идеју о систему, и no којој све може да пређе y све (Шлајхер,
италијански неолингвисти).

266
 дности, назване „афинитет“, која обједињује језике
који не потичу, y крајњој анализи, од заједничког
прототипа. To није општеприхваћено мишљење.
Увек има лингвиста који би одбацили као плод
маште сваки предлог о структуралној сличности
међу генетички несродним језицима или који би y
тим сличностима видели чисту случајност, после-
дицу психобиолошког супстрата заједничког за све
људе, једном речју, само један пример онога што je
Хуго Шухарт назвао Elementarverwandtschaft (Мар-
тине, 1959 [1975, стр. 25]).

Фонолошки афинитети код Јакобсона

Питање сазнања да ли су два предмета слична

или различита има иза себе више од две хиља-
де година историје филозофије. Јакобсоново раз-
мишљање на ту тему не доноси открића на филозоф-
ском плану, али оно завређује да ce изричито сме-
сти y поље лингвистике, што не спречава да ce про-
блем сличности no заједничким особинама или no
заједником пореклу уведе y расправу о урођеном и
стеченом.
Проблем Јакобсона и Трубецкоја састоји ce y
томе да ce објасни зашто и како то да језици који
немају никакав генетички сродан однос могу имати
заједничке црте, и то такве за које они мисле да су
изнад сличности које ce могу објаснити узроцима
везаним за заједничко порекло, као и да откривају
далеко више појава. Они тако учествују y обртању
система вредности, при чему узроци тог обртања
нису јасно изражени: зашто су стечене сличности
изнад наслеђених сличности?

267
 Ствар je y томе да ce сазна којим ce мање или
више латентним метафоричким системом Јакобсон
служи када ствара свој предмет „језичких афини-
тета“, и нарочито „фонолошких афинитета“, тврдећи
при томе непрестано да je реч о открићу, о савршено
новом предмету, о ономе што би ce после Башлара
могло назвати епистемолошким прекидом.
Управо на тој основи проблематике хибридиза-
ције и чистоће језика термин афинитета који Јакоб-
сон користи tokom двадесетих и тридесетих година
добија свој смисао, сасвим супротан од дотадашњег,
што, изгледа, није било примећено, као што нису
биле примећене ни све последице које су из тога
проистицале. И заиста, он недвосмислено супрот-
ставља афинитет (у руском сродство ) сродности
(у руском родство). Проблем превода ових терми-
на посебно je деликатан услед чињеница да ce y ру-
ском ове две речи понекад употребљавају једна уме-
сто друге, супротстављајући ce термину свопство
који представља афинитет y једном једином смис-
лу сродност no брачном савезу. По томе, све оно
што je сличност не мора обавезно проистицати из
генетичке сродности19. Ha прекретници двадесетих
и тридесет година Јакобсон довршава своју теорију
о „фонолошком савезу евроазијских језика", то јест
језика који ce говоре y Совјетском Савезу: no њему,
сви они имају, да подсетимо, једну позитивну црту:
фонолошку корелацију умекшавања, и једну негати-
вну црту: одсуство политоније (Јакобсон, 1931).

19 Јакобсон ce овде супротставља Мејеу, иако га не име-

нује, a који je y делу Усклађеност језичких развитака (1919),
поставио тезу да ce сличности, или слагања, могу јавити само
y оквиру једне исте генетичке породице језика.

268
 За Јакобсона, афинитети су сличности неза-
висне од генетичке сродности, они не зависе ни од
типологије20. Они нису наслеђени, већ стечени, и то
путем просторног контакта, путем међусобних при-
ближавања.

Афинитет, или другим речима, структурна сли-

чност која повезује суседне језике, повезује их y асо-
цијацију. Појам асоцијације језика je шири од појма
породице језика, која je само посебан случај асо-
цијације. Меје указује да, „у случају када je еволу-
ција изразито идентична, резултат je исти као да je
постојала идентичност од самог почетка“. Усклађе-
ност развој§ ( Wahlverwandtschaft, како je рекао Гете)
манифестује ce колико кроз модификације система,
толико кроз склоност ка очувању постојећег стања
и посебно кроз одабир конструктивних начела која
остају онаква каква јесу. Чак je и „првобитна иденти-
чност“ коју открива упоредна граматика само стање
усклађеног развоја и ни y ком случају не искључује
истовремена или претходна размимоилажења (Ја-
кобсон, 1938 [SW-I, 1971, стр. 236]).
У једном чланку из 1958 («Typological Studies“)
Јакобсон и даље строго раздваја проблематику афи-
нитета од проблематике типологије: он приближа-

20 Укажимо узгред на то да су y његовом тексту из 1958.

(cf. infra) за Јакобсона ареална истраживања различита од ти-
пологије, она немају ни исту методу ни исти предмет. Али за
Трубецкоја 1933, на Трећем конгресу лингвиста y Риму, упра-
во ce реч типологија употребљава као опозиција сродности
(Трубецкој, 1935c, стр. 327). Терминологијаје још увек нејасна
tokom тридесетих година, што je доказ да je мисао y фази саз-
ревања.

269
вања међу језицима класификује y три типа, y фун-
кцији посматраног предмета, примењене методе и
присуства просторно-временских координата21. Ње-
гова класификација ce може шематски приказати на
следећи начин:

Метода Предмет Фактор

Генетичка Сродности Време
Ареална Афинитети Простор
Типолошка Изоморфизми (Ни време ни простор)

Ове три методе никако не искључују једна дру-

гу, њихови предмети постоје напоредо једни с дру-
гима, али су различити.
Већ смо истакли начин на који Јакобсон удара
на сва звона, наводи друге лингвисте да би поткре-
пио своје тезе, при чему не указује на дубоке ра-
злике које га од њих раздвајају. Овде je значајно да
афинитет није стање, то je нешто што ce догађа, је-
дан динамички процес. Ta динамика почива на пре-
формационистичком начелу: језици ce не усклађују
путем адаптације, већ развојем рудимената који су
већ ту, y њима. Kao што код Трубецкоја језици следе
»логику еволуције«, код Јакобсона они међусобно
личе само зато што имају склоност ка томе:

Језик прихвата стране структурне елементе само

уколико они одговарају његовим правцима развоја
(Јакобсон, 1938, [SW-I, 1971, стр. 241],
Неки од ваших података омогућују да ce погле-
дом продре y »мистерије универзума«. Зар судби-

21 Јакобсон, 1958, [SW-I, 1971, стр. 524].

270
 на језикл, као и судбина облик§ живог света, није
унапред одређена? (израз биолога Хитрова)22. (Са-
вицки, писмо Јакобсону од 9. августа 1930, архив Ја-
кобсон y MIT, објавио Томан, 1994, стр. 134).

Taj појам преформирања који понекад стоји

напоредо са појмом предодређеност y филозо-
фији историје, јасно je биолошке природе, то јест
натуралистички. Зато je веома упутно упоредити
га, како би ce увидела разлика, са схватањем једног
лингвисте Јакобсоновог савременика, Ж. Вандрије-
са, који јасно уочава појам предиспозиције, али са
вредношћу практичне сличности, која олакшава
„комбиновање“, или хибридизацију, a не као „тен-
денцију“ за уједињавањем или сличношћу:

Пицин-инглиш има за основу кинески, који ce

управо карактерише оскудном граматиком. Заправо
ce говори кинески са енглеским речима. Са енгле-
ским речником, који ce показао као веома подесан
за овакву употребу, створене су реченице са редом
речи који je савршено кинески. To ствара духовиту
комбинацију која доказује већ поменути афинитет
између два идиома. Овде заправо имамо језик на-
стао на основу мешања; али сама природа тог јези-
ка, скоро потпуно лишеног граматике, предодреди-
ла га je управо за улогу која му je била намењена.
(Vendryes, 1920 [1979, стр. 323],
Није поклоњено довољно пажње чињеници да
тематика aфинитeтâ, као спаривања (биохемијска

22 Владимир Николаевич Хитрово (1878-1949), биолог (бе-

лешка Ј. Томана).

271
метафора), чини линију раздвајања између Јакобсо-
на и огромне већине лингвиста његовог доба који
су ce бавили језичким додирима. Код Јакобсона
нема места појму супстрата (као код Санфелда или
Пизанија), нема никакве помисли о »артикулацио-
ној бази« (као код Ван Гинекена). Проблематичан
код Шухарта и Бодуена де Куртенеа (cf. појам „по-
граничног билингвизма“), чак и појам простора
ce код Јакобсона ослања на један геометријски
појам, истовремено и платонистички и питагореј-
ски, на појам реда и хармоније23. Одмерава ce дак-
ле амбис који дели Јакобсона од Мејеа24, упркос
спољашњим знацима поштовања које му Јакобсон
упућује y многим приликама. Код Мејеа, промена
има истовремено и „друштвени“ и унутрашњи уз-
рок, само y истој језичкој породици, код Јакобсона,
постоји телеолошка еволуција, усклађивање путем
афинитет§ чак и међу језицима који нису сродни.
Већ смо видели да ce, y историји појмова, појам
афинитета кретао од значења сличности до значења
привлачења. Оригиналност Јакобсоновог схва-
тања, заснованог на његовом занимању за Бергову
антидарвинистичку биологију, je y томе што ce сли-
чност објашњава привлачењем:

23 Cf. поглавље VIII.

24 Приказ који je написао Меје (Меје, 1931a) о Јакобсоновом
делу о „евроазијској језичкој заједници“ (Јакобсон, 1931a) je
савршен модел неспоразума.

272
 сличност

СРОДНОСТ АФИНИТЕТ
(наслеђена сличност) (стечена сличност)

хомологије аналогије
(језичке породице: (Sprachbund:
ДИВЕРГЕНЦИЈЕ - РАЗИЛАЖЕЊА) КОНВЕРГЕНЦИЈЕ - УСКЛАЋИВАЊА)

еволуционизам дифузионизам

И тако, из онога што je y почетку било замиш-

љено као терминолошко истраживање, произилази
заправо да проблем a<j)HHHTeTâ увелико превазила-
зи метафору и пренос термшта из једне дисципли-
не y другу. Заправо, улог y свему томе je како кон-
ституисање предмета сазнања, његових граница,
тако и веома стари филозофски проблем иденти-
чности и разлике. Најнеобичније je без сумње то
што ce решење које нуди Јакобсон смешта, упркос
оспоравањима, на линију натурализма X IX века.
У наредном поглављу биће речи управо о одно-
су са натурализмом.

273
 Седма глава

БИОЛОШКИ МОДЕЛ

Просто так ничего не бивает (руска изрека)

Ништа ce не дешава случајно (досл: “Ништа
не бива тек тако“).

Питање афинитета ће нас сада довести до ис-

траживања нове полице y идеалној библиотеци стру-
ктурализма y повоју: биолошке основе, са њеним
односима према ономе што би ce данас називало
глобалном екологијом. И заиста, значајан део дело-
вања Руса y Прагу, који их je изузетно преокупирао,
припада врло јасно одређеном оквиру расправа оно-
га доба из области еволуционизма y биологији, на-
уци која ce дуго надметала са лингвистиком y улози
снабдевача моделима.
Површно читање Јакобсоновог дела врло широ-
ког опуса могло би навести на помисао да су њего-
ве многобројне оштре критике против Шлајхеровог
натурализма од њега створиле једног од главних

274
представника новог социолошког правца y лингви-
стици, веома раширеног y Мејеово доба:
Треба ли подсећати да лингвистика припада дру-
штвеним наукама, a не природној историји? Није
ли то очигледна истина? [...] Шлајхерова доктрина,
доктрина тог великог природњака y области лингви-
стике, одавно je већ пољуљана, али још увек наила-
зимо на њена многобројна наслеђа. [...] Такав правац
кретања y нескладу je са социолошким усмерењем
савремене лингвистике (Јакобсон, 1938 [SW-I, стр.
234]).
Па ипак, овде ћемо подржати тезу да су ce два
главна руска представника y Прашком лингвисти-
чком кружоку, хиљаду врста далеко од онаквог со-
циолошког модела какав je Меје преузео од Диркема
(Durkheim), ослањала, као што je то чинио и Шлај-
хер, на биолошку метафору, тим пре што je та ме-
тафора била чврсто и јасно антидарвиновска, и што
je такав биолошки модел био непосредно зависан од
искључиво руске рецепције дарвинизма1.

ТЕЛЕОЛОГИЈА ИЛИ УЗРОЧНОСТ

Дарвинова књига Порекло врста, објављена

y Великој Британији 1859, преведена je y Русији
1864. Она стиже y подесном тренутку y Русију пуну

1 Овде предложено тумачење не представља никакво

скраћивање: сигурно да ce Јакобсон и Трубецкој не своде на
антидарвинистичку реакцију. Реч je једноставно о другачијем
тумачењу, о недовољно истраженом аспекту који заслужује да
ce узме y обзир, и без кога би наша рецепција структурализма
била непотпуна, a самим тим погрешна.

275
 интелектуалног и идеолошког превирања након по-
раза y Кримском рату (1855) и на почетку великих
реформи Александра II (1861: укидање кметства).
Дарвинистичку теорију, као потпуну слику света,
прихвата са ентузијазмом »радикална« руска инте-
лигенција, која y њој налази потпору за свој антии-
деализам и свој антиромантизам. Дарвин заиста од-
бацује сваки телеолошки циљ y корист објашњења
еволуције терминима узрочности (борба за живот,
природни одабир, опстанак оних који су најбоље
прилагођени).
Kao и y другим европским земљама, убзро ce
јавила антидарвиновска реакција, како y кругови-
ма теолога, тако и филозофа и научника. Од ових
последњих, за наш предмет најзначајнији je, без
сумње, природњак балтичког порекла К. фон Баер
(К. von Ваег 1792-1876). Он подржава појам универ-
залног развоја природе, формулисан y духу Ше-
лингове Naturphilosopie, y којој je аутор посматрао
еволуцију као поступну експанзију владавине духа
над материјом и због тога je стављао на прво место
аристотеловску телеологију на уштрб њутновске
узрочности, залажући ce за немеханицистичко обја-
шњење еволуције, бар кад je y питању тумачење
органског света2. Али изгледа да особеност руског
положаја представља некаква врста симбиозе из-
међу природних наука и славофилског конзерва-
тивизма. Данилевски, о коме je већ било речи као
о есејисти и филозофу историје, no оријентацији
славофил и панслависта, био je и природњак (ихти-
олог и ученик фон Баера). У својој књизи Дарвини-

2 Cf. Вучинић (Vucinich), 19886, стр. 252.

276
зам (1885), он одбацује узрочност (спољашњу) и твр-
ди да je телеологија једини принцип за објашњење
еволуције (»унутрашњи фактори« су истински из-
вор усмерених органских промена и универзалног
склада живе природе). Али важно je напоменути да
заснованост његове аргументације почива на чиње-
ници да je дарвинизам производ »западњачког ма-
теријализма«. Kao и његов пријатељ К. Леонтјев,
он je y победама западњачке науке видео основну
претњу духовним вредностима које су одржавале ру-
ску душу нетакнтуом и давале joj особену културну
и историјску индивидуалност34.
A ko Јакобсон прави извесне опаске на рачун
Данилевског (на пример y Миту о Француској y
РусијиУ, онда најчешће наводи фон Баера и то сва-
ки пут када му je потребно да заснује на чврстим
темељима своје нападе против парадигме коју су
многи tokom двадесетих и тридесетих година смат-
рали још увек сасвим новом и која je била носилац
научности: начела искључиво узрочног објашњења
промене y језику код младограматичара5. Али осно-
вна референца y свету биологије, за Јакобсона из ње-
говог прашког доба, je Л. С. Берг, о коме je већ било
речи y вези са афинитетима. Године 1922, y својој
књизи Номогенеза, која je била изузетно значајна
за Јакобсона, он излаже изразито антидарвиновску

3 Cf. Вучинић, 19886, поглавље IV.

4 Јакобсон, 1931ф [1986, стр. 161].
5 Приметимо да Волошинов, 1929, одбацује узрочна обја-
шњења терминима истоветним са Јакобсоновим. За њега,
„механичка узрочност“ je типична за „позитивистичке пред-
ставнике мисли о природним наукама“, то je „инертна катего-
рија“ (Волошинов, 1929, стр. 20-21).

277
концепцију еволуције, дајући највише места појму
саобразности циљу (целесообразностћ) као осно-
вној особини живог бића. Упућујући на Л. Берга,
Јакобсон, y борби против начела узрочности младо-
граматичара, може да изложи начела свог сопстве-
ног антидарвинизма:

По Дарвину, еволуција je скуп разилажења на-

сталих услед случајних измена на индивидуама, и
које стварају споре, сталне и једва видљиве промене;
постоји безброј наслеђених измена, и оне иду y свим
правцима. Toj доктрини, савремена биологија, по-
себно руска, супротставља све више номогенезу: y
великој мери, еволуција тежи ка усклађивању, услед
унутрашњих законитости који обухватају огромне
масе појединаца на широком простору, скоковито,
преко пароксизама, наглих мутација; број наслеђе-
них измена je ограничен, и оне ce крећу y одређеним
правцима (Јакобсон, 1929a [1971, SW-I, стр. 110]).

У овом делу налазимо срж Јакобсонових погле-

да на еволуцију језита, који му омогућавају да од-
баци Сосира, придруженог младограматичарима,
према епистемолошкој перспективи: потврђујући да
ce савремена наука (и нарочито руска наука) дефи-
нише тиме што je заменила зашто ( warurrp.) са с
којим циљем (wozulf, он предлаже да ce »механици-6

6 У то време, Јакобсонове формулације јављају ce y мно-

гобројним варијантама које све воде до исте главне идеје: »У
актуелној хијерархији вредности, питање „куда“ (куда?) до-
бија већу вредност од питања „одакле?“ (откуда?). Уместо ге-
нетских знакова, самоодређење постаје карактеристика нацио-
налне припадности, идеја о касти замењена je идејом о класи;

278
стички погледи (на еволуцију) замене телеолошким
приступом«7.
Приметимо онда да, не правећи аналогије no
предмету, попут Шлајхера (за кога су сви језици
живи организми), Јакобсон прави аналогију no ме-
тоди: могуће je проучавати еволуцију језика онако
како ce проучава еволуција живих бића.
За руску духовну концепцију je типично да »с
којим циљем?« (Wozul) преовладава над »зашто«
(Warumft)- Виноградов je y праву када подвлачи
телеолошку обојеност руске мисли y лику њених
главних представника. Kao црвеном нити, руска
Naturphilosophie je проткана антидарвиновском
тенденцијом; [...] довољно je сетити ce аргумента-
ције Данилевског, Страхова, Берга која ce данас
искристалисала y теорију номогенезе, складне и ме-
стимично проткане идејом усмерености ка једном
циљу. Категорија механичке узрочности страна
je руској науци [...] (Јакобсон, 19296, стр. 55-56).

НОМОГЕНЕЗА ИЛИ СЛУЧАЈНОСТ?

Идеје Савицког, a нарочито она према којој je

место развоја значајније од порекла организма
(било да je реч о живим бићима, културама или је-
зицима), припадају оном правцу мишљења развије-

како y друштвеном живоу тако и y научним склоповима, прво-

битна заједница долази после заједнице функција, нестаје пред
јединственом заједницом усмереном ка једном истом циљу.
Циљ, та Пепељуга идеологије једне још увек блиске прошло-
сти, мало no мало рехабилитује -ce на све стране« (Јакобсон,
1931a [SW-I, 1971, стр. 144]).
7 Јакобсон, 1928, стр. 2 енглеског превода [SW-I, 1971].

279
 ном y Русији почетком XX века који je обележила
„номогенетичка“ теорија Л. С. Берга, јасна алтерна-
тива дарвинизму: „номогенеза“ je теорија еволуције
која није проистекла из случајности или из приро-
дне селекције различитих јединки, већ je усклађена
са законитостима.
To одбацивање случајности и генетичке узроч-
ности, та задивљеност просторном усклађеношћу
особина стечених путем додира, изражавају ce y
сталним и непрестаним покушајима да ce обзнане
лажне целине („европски континент“ од Атлантика
до Урала, како лингвиста Н. Трубецкој преиспитује
постојање „индоевропских језика“)8, да би ce на
светлост дана изнеле оне истините (Евроазија као
гео-етно-економско-културна целина, евроазијски
језици). За разлику од Јесперсена, код Трубецкоја
je реч о постизању циља одвојеном од сваке идеје о
напретку.
Једна од особености руске критике дарвинизма
je, заиста, истрајавање на сукобу између еволуције
проузроковане случајношћу и еволуције којом уп-
рављају законитости. Реч je без сумње о једном око-
лишном тумачењу: Дарвин није престајао да тврди
да ce еволуција одвија y складу са законима. Али
ти узрочни закони нису такве природе да би могли
задовољити руске клеветнике: оно што није одре-
ђујући и предвидљив модел, није закон.
Данилевски пребацује Дарвину да je, залажући
ce за неизвестан карактер еволуције, пренебре-
rao њен телеолошки и предетерминисани смисао.
Данилевски, следећи правац немачког еволуциони-

8 Troubetzkoy, 1939 a.

280
сте Теодора Ајмера, назива ортогенезом тај вид ево-
луције који je Дарвин пренебрегао.
Берг, који ce позива на Данилевског9, верује да
може да замени дарвиновску случајност идејом но-
могенезе, или еволуцијом заснованом на законима101.
Једна од његових основних идеја je аналогија, или
паралелизам, између индивидуалног развитка (он-
тогенеза) и развитка врсте (филогенеза)п, y складу
са Хекеловом (Haekel) теоријом рекапитулације. За
њега, филогенеза ce развија no моделу онтогене-
зе, „антиципацијом“ особина виших организама
код нижих организама. Номогенеза je отворена
алтернатива дарвинизму. Реч je о аутогенетској
теорији еволуције која полази од тога да je еволу-
ција пре развој рудимената или преегзистирајућих
потенцијала (no моделу ембриологије који je раз-
вио фон Баер), него низ одговора врста на прила-
гођавање средини, са неизвесним стварањем нових
особина као код Дарвина. Јакобсон ce непрестано
ослања на Бергове тезе, a нарочито на појам пре-
формационизма:

Taj спој позајмице и усклађивања подсећа y ве-

ликој мери на мимикрију y концепцији савремене
биологије: „Фактори сличности већ су постојали од
самог почетка код имитатора као и код модела, и
потребан je само известан подстицај који ће их на-

9 Berg, 1922, стр. III.

10 О nomos: закон. И он такође говори о ортогенези, коју
одређује као „еволуцију y једном једином правцу, a не y свим
правцима“ (Berg, 1922, стр. 75), јасно ce и ту супротстављајући
Дарвину.
11 Berg, 1922, стр. 102.

281
 гнати да ce покажу“ (Берг, 1922, стр. 224). Убедљива
теорија биолога која вели да je мимикрија један од
посебних случајева усклађивања и да нема ваљаног
утемељења одређивати joj порекло и посебан значај
(ibid, стр. 229), налази свој пандан y лингвистици
(Јакобсон, 1929a, [1971a, SW-I, стр. 107]).
Tom унутрашњем детерминизму треба додати
спољашњи детерминизам, проистекао из „географ-
ског пејзажа“ (Landschafi) који делује као принуда,
»обавезујући све врсте да ce мењају y једном од-
ређеном правцу« (Berg, 1922, стр. 180).
И ван свог обраћања Ж. де Местру12, Јакобсон
je небројено пута изнео своје званично одбацивање
идеје о случајности y еволуцији. Тако y Тезама из
29.-е, које супотписују Трубецкој и Карцевски, стоји:
„Не би било логично претпоставити да су језичке
промене само деструктивни ударци који ce догађају
случајно и који су хетерогени с тачке гледишта си-
стема“, или y „Предлогу 22“ на Конгресу y Хагу
(1928): историја једног језика није више „низ слепих
поремећаја и деструкција изазваних спољашњим
факторима с тачке гледишта фонологије“. Јакоб-
сон ce залаже, супротстављајући ce идеји о „слепом
случају, за еволуцију која тежи ка једном циљу“13.
Треба поменути и Трубецкоја, који говори о „логи-
ци еволуције“14.

12 „Не говоримо дакле никада о случајности ни о произ-

вољним знацима" (де Местр (de Maistre), 1821 [1980, стр. 103]).
Овај цитат са Сан-Петерсбуршких вечери je чест y Јакобсоно-
вим текстовима из тридесетих година, a поновљен je и на крају
његовог живота y Дијалозима..., 1980, стр. 87.
13 Јакобсон, 1929a, стр. 110.
14 Трубецкој, 19366 [1986, стр. XXIV]

282
 Проучавајући на извору аргументацију крити-
чара, Јакобсон ce обраћа Сосиру речима да ce не
може издвојити јасна опозиција тих двају научних
ставова. По Јакобсону, Сосир подржава идеју да „ ce
промене дешавају без икакве намере, оне су случај-
не и невољне [...], језик ништа не спрема унапред и
његови делови ce померају случајно, [...] те неусагла-
шене радње [cy] само непријатне крађе и савршено
су лишене циља“15, „дијахронија [je] скуп промена
насталих случајно“16
Исто тако, он код Шлајхера налази „идеју о
недостатку смисла и слепом случају y еволуцији је-
зика“17 или код младограматичара идеју да je „енти-
тет који трпи промену случајан скуп“18.
Тако ce може, уколико ce термини обрну један
no један, реконструисати номогенетички модел
еволуције који je предложио Јакобсон. Али то ис-
трајавање на неизвесној природи еволуције која ce
приписује дарвинизму je необично и треба га ближе
осмотрити.
Јакобсон je од Берга преузео термин номогене-
зе. По том моделу, језици ce могу развијати само y
једном правцу и no редоследу усклађеном са зако-
нима система. Јакобсон чак отворено наводи да je
та теза стварни прекид19 са претходним теорија-

15 Јакобсон, 1929a, стр. 17.

16 Ibid, 1929a, стр. 110.
17 Ibid, 1929a, стр. 17.
18 Ibid, 1929a, стр. 109.
19 Јакобсон не користи реч прекид, он оперише паровима
супротстављених појмова, између старог и новог: У данашњој
хијерархији вредности // сада“ (1931a [SW-I, стр. 144]; »Некада-

283
ма. A те претходне теорије y основи су двојаке. Ту
су најпре Шлајхер и његов натурализам, a затим
младограматичари и њихов строги позитивизам.
Дакле посебно упада y очи да и Шлајхер и младо-
граматичари непрестано истрајавају на особини
законитости онога о чему говоре. Код Шлајхера,
развитак језика одвија ce путем обавезног преласка
кроз три стадијума еволуције: самосталног - аглу-
тинационог - флексивног (аналогно хијерархији
између царства минерала, биљака и животиња),
младограматичари тврде да y карактеру фонетских
закона нема изузетка (Ausnahmlosigkeit)20. Али тај
прекид није само временски. За Јакобсона, научне
парадигме имају и просторну, то јест културолошку
димензију: постоји »европска идеологија«, коју он
супротставља »савременој идеологији«, y којој »ру-
ска наука« игра сасвим особену улогу:

шњем атомизму супротставља ce...«, »Ако je ортодоксни ево-

луционизам учио...« [...], »савремена истраживања напротив
показују...« (1938 [SW-I, стр. 235]); »европска идеологија која
преовладава y другој половини XIX века // савремена идеоло-
гија« (1922a [SW-I, стр. 110]; »традиционална историјска фо-
нетика // модерна психологија« (1931ц, [SW-I, стр. 202-203]);
»Традиционалне догме // нови приступ говору« (Јакобсон, 1963
[1973, стр. 312-313]).
20 Младограматичари су трагали за кохерентном теоријом
фонетских промена. По њима, ако je лингвистика хтела да по-
стане наука, морала je да открије језичке законе, исто као што
су природне науке откриле природне законе. Закон без изузет-
ка, ето шта су они предлагали као дефиницију фонетске проме-
не. Ta строга дефиниција закогт неспојива je са идејом случаја.
Cf. Лескин (Leskien), D ie Deklimtion in Slavisch-Lituanischen
und Germanischen (1869): „Прихватање девијација проузроко-
ваних случајем, које je немогуће повезати, довело би до тврдње
да предмет наше науке, говор, није доступан сазнању" (наведе-
но према Харису и Тејлору (Harris &Taylor), 1991, стр. 171).

284
 Механичко нагомилавање настало игром слу-
чаја или услед деловања хетерогених фактора - то je
омиљена слика преовлађујуће европске идеологије
друге половине XIX века. Савремена идеологија, y
својим разноликим појавним облицима, генетички
независним једни од других, истиче y први план, све
јасније, један функционалан систем, уместо механи-
чког додавања, иманентне структуралне законе уме-
сто сасвим бирократског враћања y суседну ћелију,
и еволуцију усмерену ка једном циљу уместо слепог
случаја (Јакобсон, 1929a [ SW-I, 1971, стр. 110]).

Изгледа да критика коју Јакобсон и Трубецкој

упућују нарачун својих претходника (хронолошким
редом: Шлајхер, младограматичајж и Сосир) треба
да ce разуме y светлости те контроверзе између но-
могенезе и неизвесне еволуције биолошког универ-
зуме: за Јакобсона, језици ce развијају на одређен
начин јер су они као живи организми. Истина je да
ce код Јакобсона може наћи више места на којима он
јасно каже да језици нису живи организми21. Ипак,
изјаве су мање значајне од начина на који ce проду-
кују сазнања. Рад Јакобсона и Трубецкоја je y осно-
ви, y области дијахроније, метафора изнедрена из
антидарвиновске биологије.

21 „Бодуен де Куртене je одбацио Шлајхерову теорију ге-

неалошког стабла и теорију таласа Ј. Шмита: ове две доктри-
не су заиста подразумевале да je природа језика друштвено
систематична и усмерена, као и да je укрштање значајно за
односе међу језицима. Ове две теорије, упркос њиховој међу-
собној супротстављености, садржавале су заједнички мит
о језику гао организму: „једино, за Шлајхера језик je био на-
чињен од дрвета, a за Шмита од воде“ (Јакобсон, 1960 [1973,
стр. 209]).

285
 Напоменимо да ce контроверза о случајности y
еволуцији, која je узбуњивала духове y последње две
деценије XIX века, смирила скоро y целој Европи,
осим y СССР-у, где je Лисенко изјавио да je „случај
стран науци“ и одбацио појам неизвесне варијације
(MyTaipijâ) као основ еволутивних процеса22. Јачање
лисенкизма y совјетској биологији одвија ce y исто
време када и развој Јакобсонових антидарвинистич-
ких идеја y Прагу.
Јакобсон je оптужио заједно Шлајхера, младо-
граматичаре и Сосира да y развоју језикл препо-
знају само: 1/ случај, 2/ идеју напретка. Ова два пој-
ма су противречна и уопште ce не примењују y ове
три школе на исти начин, али то je већ неки други
проблем.
Ево негативне слике коју даје Јакобсон:
За Сосира, промене ce дешавају без било какве
намере, оне су случајне и невољне. [...] Сосирово
изванредно поређење између игре језика и партије
шаха губи своју снажну убедљивост ако ce сложимо
f
са Сосировим мишљењем no коме језик ништа не
планира унапред и no коме ce његови делови поме-
рају насумице. [...] Шлајхер je помирио признање
о постојању функционалног унутрашњег значења
језичког система, до којег je дошао непосредним

22 Страхов, Чичерин, Розанов, после Данилевског, били су

посебно жестоки y својим нападима усмереним против дар-
винизма управо због неизвесне природе и полиоријентисано-
сти еволуције које су приписивали овом последњем. Чичерин
je посебно указивао на Бергсона када je говорио о виталној
унутрашњој сили усмереној ка једном циљу y развоју органи-
зама. Насупрот томе, Берг ce упорно брани од сваке оптужбе
за витализам. За њега, усмереност ка једном циљу je „особина
живог бића“, a не мистериозна сила (Berg, 1922, стр. 5-6).

286
 искуством, са идејом о недостатку значења и сле-
пом случају y развитку језика, објашњавајући да je
такво унутрашње и функционално значење остатак
првобитног савршенства језичког система. С те та-
чке гледишта, развитак ce своди на распадање, на
уништавање (Јакобсон, 1929a [ SW-I, 1971, стр. 17]).

Супротно томе, a управо на овим основама

Јакобсон ће развити своју опозицију појму неиз-
весног, како y еволуцији језига, тако и y њиховом
синхронијском стању. Тако, поводом привидно хе-
терогене скупине језика који ce говоре y СССР-у-
Евроазији, он каже:

Има ли јединствености y том мноштву језика које

узнемирава Европљанина? Шта je то онда: случајни
конгломерат, хаотична гомила или правилна ком-
бинација, складна заједница? (Јакобсон, 1931[SW-I,
1971, стр. 148]).

Познато je да су Јакобсон и Трубецкој сматрали

да ce развитак језика одвија према законитостима:
то je идеја no којој и сама дијахронија чини систем.
Али мање ce зна да оно што no њима чини систем y
синхронији није само језик, већ да je чак и сам језик
део скупа који га широко превазилази и чији je он
само један део. Језик je можда „систем система“, он
сам чини део веће целине која га превазилази.
Ево најпре неколико прикривених опаски:

[ Треба] ревидирати сирови материјал. Извесна

узајамна приближавања су исувише убедљива да

287
 би представљала само случајне коинциденције (Ја-
кобсон, 1929a [SW-I, 1971, стр. 109]).

Или оно што je с посебним осећањем рекао пола

века касније:

...мало пре стварања Прашког лингвистичког

кружока y октобру 1926 [...], послао сам Трубец-
коју дуго писмо, y коме сам му, узнемирен, објас-
нио идеју о којој сам зрело размислио, о томе да су
промене y језику имале известан систем и циљ, да
су развитак језика и развој других социокултурних
система ишли заједно y правцу дубоке сродности и
заједничког исходишта. Трубецкој ми je одговорио
2. децембра једном од својих чувених посланица: „Ја
ce савршено слажем с вашим општим размишљањи-
ма. [...] A ko ce Сосир није одважио да доведе своју
сопствену тезу до логичног свршетка, a то je да je
језик систем, разлог томе лежи највећим делом y
чињеници да би такав закључак био y супротности
са опшТеприхваћеном представом о историји језика,
и шире, о целокупној историји. [...] Трубецкој je при-
знавао да ce „други видови културе и живота једног
народа такође развијају y складу са својом сопстве-
ном унутрашњом логиком и према сопственим и
особеним законитостима који такође немају ничег
заједничког са „напретком“. Управо из тог разлога
етнографија и антропологија не желе да изучавају те
законитости [...]“ (Јакобсон, 1980, стр. 66-68).
Мало no мало, на право место долази унутра-
шњи рационализам појмова територије и суседства.
Јакобсон указује на појаве просторне симетрије:
евроазијска фонолошка унија (коју карактеришу

288
језици са корелацијом умекшавања) je „средишња“
појава, коју, како са истока тако и са запада, окру-
жују политонијски језици („периферна“ појава). Ове
чињенице поткрепљују Јакобсонову тезу no којој по-
стоји однос неопходности y просторном распореду
системских појава.
Ови делови показују интелектуални свет веома
удаљен од Сосировог и y коме онда, ако je лингви-
стика „друштвена наука“, њени закони сасвим личе
на нужне законе, a друштво на природну твореви-
ну-

УЗАЈАМНА ПРИБЛИЖАВАЊА ИЛИ РАЗИЛАЖЕЊА?

Рибе u китови
T okom оснивачког састанка Прашког лингви-
стичког кружока (6. октобар 1926) y Матезијусовој
канцеларији на Карловом универзитету, Јакобсон,
Матезијус и још четворица колега састали су ce да
би разговарали о излагању Хенрика Бекера, профе-
сора са Универзитета y Лајпцигу23, под насловом
Der europaische Sprachgeist, које je одржао тога дана
y Прагу. Тема je била чињеница да су чешки и мађар-
ски, два језика без икакве генетичке везе, дубоко
обележени сталним контактним везама (култур-
ним и територијалним: везама које не проистичу
из „природе“ већ из ,,културе“). Ta проблематика
била je y потпуној супротности са генетичком те-

23 Хенрик Бекер je аутор књиге објављене 1948: Der

Sprachbund, која представља биланс његовог двадесето-
годишњег истраживања на пољу језика y контакту.

289
 оријом „генеалошког стабла“ онаквом какву су по-
ставили компаративисти XIX века и коју су младо-
граматичари прихватили као основу за свој рад,
трагајући за општим законима развитка језика24.
Ипак, и она ce осветљава на јединствен начин уко-
лико ce стави y везу са једном савременом биолош-
ком контроверзом.
Преиспитујући случајност y еволуцији, Л. Берг
je овде још једном дошао до теорије узајамног при-
ближавања. За њега je вероватноћа случајне појаве
исте природе код две различите врсте y исто вре-
ме скоро једнака нули25. Наиме, посматрања риба y
језерима и морима унутар Русије открила су му да
организми који нису генетички сродни могу разви-
ти (стећи) заједничке особине. Он даје и један једно-
ставан пример везан за китове, сисаре који су разви-
ли особине блиске рибама: они „су постали“ врста
риба живећи y истој средини као ове26.
Последица ове проблематике je и теорија порек-
ла, обрнута од оне Дарвинове: ако су ce, no Дарвину,
сви организми развили путем разилажења од једноГ
веома малог броја првобитних врста, за Берга су ce
они, напротив, развили искључиво путем узајам-
ног приближавања од десетине хиљада првобитних
облика. Управо од Берга Јакобсон и Трубецкој пре-
узимају термин узајамног приближавања, који при-
мењују на развитакјезика: чињеница да и Меје кори-
сти термин међусобног приближавања27 не треба да

24 Cf. L. Matejka, Предговор, y Matejka, 1978, стр. IX

25 Berg, 1922, стр. 105.
26Ibid, стр. 103. ,
27 Cf. Meillet, 1918.

290
нас наведе на погрешан пут, проблематика je друга.
Код Мејеа, међусобна приближавања су могућа и
чак замислива само између сродних језика. Што ce
тиче проблема хибридизације, тако драге Шухарту
и Бодуену де Куртенеу, подсетимо да су, no Јакобсо-
ну, могуће неке сличности које немају везе са било
каквом хибридизацијом: Јакобсона и Трубецкоја су
инспирисали Бергови радови о мимикрији.

Арматура u цигле
После Трубецкоја28, Јакобсон29 предлаже „да
ce чврсти материјали подвргну ревизији“. Он свој
програм заснива на чињеници да су „поједине блис-
кости толико убедљиве да не могу представљати
само случајне подударности“ (и још једном, нема
случајности...). Године 1938. досетио ce идеје о нуж-
ди y фонолошким афинитетима међу језицима, која
je веома блиска еколошком појму биљних заједница:
„Ареал политоније граничи ce са ареалом вокалског
изговора са глоталним ударом“30.
Појам хибридизације био je честа тема y био-
логији од краја претходног века. Исто je било и
y лингвистици са појмом Sprachmischung који су
користили како Шухарт тако и Бодуен де Куртене.
H. Map (N. Marr) je од њега начинио основу своје
теорије, под именом „укрштање“ (скрегцение). Taj
појам својствен духу времена наићи ће на суптилно
и сложено оспоравање y излагању које je Трубецкој
одржао y Прашком лингвистичком кружоку 14. де-

28 Cf. Troubetzkoy, 1923, 1928.

29 Jakobson, 1929a [SW-I, 1971, стр. 109]
30 Jakobson, 1938 [SW-I, 1971, стр. 245]

291
 цембра 1936: „Размишљања о индоевропском про-
блему“3132.
Пошто je поново указао на то да je појам „индое-
вропски" чисто лингвистички, „у истој оној мери y
којој су то и појмови синтакса, ипигенитив или тон-
ски акценат“п, и да „индоевропски народ“ није, no
свој прилици, „никада ни постојао“33, Трубецкој ce
труди да покаже да je разноликост индоевропских
језика иницијална: „Данас имамо много индоевроп-
ских језика, a тако je одувек и било. Поред предака
данашњих индоевропских језика постојао je некада
читав скуп других индоевропских језика који су не-
стали не остављајући наследнике“34. Колико год ду-
боко да зађемо y прошлост, увек налазимо, y старо
доба, велики број индоевропских језика“35.

31 Писана верзија овог излагања на руском требало je да

ce појави y евроазистичком часопису Евроазипскап Хроника,
XIII, '1939 (Праг), али часопис су забранили нацисти. Кра-
так резиме на чешком објављен je 1937. y Прагу y часопису
ПЈ1К: ,,Myšlenky о problému Indoevropanü“, Slova o slovesnost,
3, стр. 191-192. Немачка верзија, скраћена за око четвртину, и
без напомена, објављена je под насловом Gedanken iiber das
Indogermanenproblem y Acta Linguistica, том I, свеска 2, Копе-
нхаген, 1939, стр. 81-89. Оригинални руски текст, који je сачу-
вао П. Н. Савицки, објављен je y СССР-у 1959 y Bonpocti лзмко-
знании, 1, стр. 65-77, под насловом Мисли об индоевропепскоп
проблеме (са изостављеном критичком напоменом о Мару), a
затим je преузет и y збирци H. С. Трубецкоја, Избранние тру-
dbi no фшологији, Москва, Прогрес, 1987, стр. 45-59. Францу-
ски превод целовитог оригиналног руског текста налази ce y
Troubetzkoy, 1996, стр. 211-230.
32 Troubetzkoy, 1939a, прев. 1996, стр. 211.
33 Ibid, стр. 216.
34 Ibid, стр. 211.
35 Ibid.

292
 Он сада може да унапреди своју хипотезу о
стварању индоевропске „породице“ путем узајам-
них приближавања. Треба нагласити да y том тек-
сту из 1936. он ниједном не употребљава термин
Schprachbund (нзиковоп сојоз): више међусобно не
супротставља Sprachbund и Sprachfamilie, као што
je то чинио на Конгресу y Хагу 1928, већ уводи
истовремено појмове међусобног приближавања и
удаљавања.

Не постоји никаква основа која би наметнула по-

стављање хипотезе о индоевропском протојезику,
чији би исход били сви индоевропски језици. Исто
тако ce може претпоставити радикално обрнут при-
каз еволуције, и замислити да су преци индоевроп-
ских грана првобитно били различити, и да су ce
међусобно осетно приближили искључиво путем
непрестаног додира, међусобног утицаја и позајми-
ца, a да при томе ипак нису постали потпуно иден-
тични (Troubetzkoy, 1939a [1996, стр. 213]).

Трубецкој je мислио да су првобитно различити

језици, постали индоевропски. У истом том чланку,
приказ развитка словенских језика сасвим je друга-
чији. Трубецкој, заправо, предлаже да ce ови језици
прикажу као карике једног ланца (или пре петље је-
дне мреже): '
Скоро сваки [словенски] језик je попут једног бе-
очуга који везује два друга. Веза између суседних
језика je обезбеђена путем прелазних дијалеката и
још више, нити тих веза простиру ce преко граница,
између група [...]. С друге стране, ако ce словенски
језици упореде са другим индоевропским јези-

293
 цима, такав распоред y облику ланца престаје да
постоји. Нема сумње да су словенским језицима,
од свих других индоевропских језика, најближи
балтички (литвански, летонски, старопруски који
je нестао). Али немогуће je рећи који je од балти-
чких језика најближи словенским језицима и који je
од словенских језика најближи балтичким. Уместо
раепореда y облику карика y ланцу, овде имамо ра-
според y облику цигли наслаганих једне поред дру-
гих. И могуће je да ти различити типови распореда
група »сродних« језика потичу од различитих начи-
на појаве тих група: распоред y облику ланца при-
сутан je када преовладава међусобно удаљавање, a
распоред y облику цигала када преовладава међу-
собно приближавање (ibid, стр. 215).
Значај појма међусобног приближавања код
Трубецкоја погрешно je схваћен и бир je основ мно-
гих неспоразума. Тако В. Пизани, y свом прегле-
ду индоевропске лингвистике између 1926. и 1936,
y Трубецкојевом тексту види само идеје о развитку
индоевропских језика, од једног типа блиског север-
но-кавкаским језицима до типа блиског угро-фин-
ским и алтајским језицима, при чему не открива
суштинску идеју ареалног међусобног приближа-
вања између несродних језика.
И заиста, чланак Трубецкоја има два циља: да
подвргне оштрој критици, с једне стране, идеју о
строгом генетичком удаљавању језика (Шлајхеро-
ва теорија генеалошког стабла), a са друге стране,
теорије које теже да повежу проучавање преисториј-
ских језикл са археолошким проучавањем култура;
радило ce посебно о нацистичким теоријама које су

294
 покушавале да докажу да су преци Германа имали
своје првобитно станиште ( Urheimat) на територији
данашње Немачке и да je њихов језик био предак
(iUrsprache) данашњег језика Немаца.
У једном писму Јакобсону, датираном 7. јану-
ара 1937, Трубецкој ce радује што ce y Бечу поја-
вио кружок младих оријенталиста, етнографа и
лингвиста који су притајено протестовали про-
тив “Indogermanistik” оријентације, онакве каква
je тада преовладавала на немачкој сцени, и која je
издавала часопис: Klotho (Historische Studien zur
feudalen und vorfeudalen Welt). Расистички археолог
Менгхин (који je био предмет оптужби које су до-
веле до претреса његовог стана од стране Гестапоа
y пролеће 1938) y њему je био иронично нападнут.
У истом писму. Трубецкој подсећа на „Бечку шко-
лу“ О. В. Шмита36, који je исто тако деловао (такође
на веома дискретан начин) против званичног „ин-
догерманизма“. Сажетак Трубецкојевог предавања
y Прашком лингвистичком кружоку, објављен на
немачком y Prager Presse, пропратили су много-
бројни захтеви тих различитих кружока да ce обја-
ви интегрални текст.
Заправо, појам међусобног приближавања јесте
y основи концепције »језичког савеза« код Трубец-
која, он добија свој пуни смисао ако ce овај текст
чита на основу друге две његове публикације:
Вавилонска кула u помешаност језика (1923), y коме
он први пут предлаже термин језичи савез, и Врх u

36 Мешчанинов бележи да ce школа O. В. Шмита, окупље-

на око часописа Anthropos, живо интересовала за Марову ја-
фетидологију, и наводи радове Р. Блајхштајнера (Мешчанинов,
1929, стр. 7).

295
основа руске културе (1921), y коме приказује гео-
графску, ареалну концепцију историје језига и кул-
тура.
Taj текст из 1936. треба схватити као полеми-
ку против нацистичких теорија о генетичком, етни-
чком пореклу »индоевропског« народа. Али њега
треба читати и на основу једне старије и шире рас-
праве о развитку језика. Посебно теоретичари чисто
генетичке еволуције, заточеници своје натуралисти-
чке метафоре, нису заистарешили проблем сазнања
да ли су језици попут врста (које ce преобраћају је-
дна y другу, тако да ce може рећи да je мамут »пре-
дак« слона), или попутјединки једне исте врсте (које
генетски наслеђују особине родитеља, попут ћерке
која рођењем наслеђује особине мајке), али пре ће
бити да je реч о извесном типу партеногенезе, без
родитељског napa37. Модел еволуције путем међу-
собног приближавања, остајући унутар биолошке
метафоре, омогућава да ce схвате многобројне поја-
ве позајмљивања и контаминације, које ce не могу
објаснити искључиво генетиком.
И тако, занима нас до које мере ce структу-
рализам »Руса из Прага«, чак и ако je далеко од тога
да ce сведе само на њега, обележен епистемолошким
улогом својственим наукама о природи y последњој
трећини XIX века, метафорички уводи y лингви-
стику.

37 Супротно томе, Ван Гинекен излаже неметафоричку ви-

зију биолошког модела y лингвистици: „Рађање увек захтева
две наследне линије, и основа потомства je резултат комбина-
ције основа двају родитеља “ (Van Gineken, 1935, стр. 32).

296
 Могли бисмо да наведемо друге теме биолош-
ке контроверзе која снабдева подацима полицу
идеалне библиотеке Руса из Прага, коју овде истра-
жујемо: холистичко оспоравање дарвинизма y Чехо-
словачкој двадесетих и тридесетих година38, супрот-
стављање катастрофизму и унитаризму {Natura
non facit saltum no Дарвину, док за Берга као и за
Јакобсона, али и за Mapa, постоје „прескоци, парок-
сизми“), или супротстављање „левих“ дарвинизму
y Русији, уз одбијање борбе за егзистенцију y име
„начела кооперације“ (анархиста Кропоткин, затим
Лисенко).

ОРГАНСКА МЕТАФОРА

У културолошким текстовима Трубецкоја, мало

je речи о језику, a термин структура скоро да уоп-
ште није употребљен. С друге стране, међутим, y
њима ће ce наћи богати речник онога што Шлангер
назива „органским целинама“.
Код Трубецкоја нема грађана, постоје само
„представници народа“. Колективитет, или „историј-
ско-културни тип“, „социокултурна целина“ (Ва-
вилонска кула...), чак и ако je социјално фрагмен-
тиран између „врха“ и „основе“ (Врхоеи...), јесте
монада, хомоген и затворен ентитет, јер то je једно
органско тело.
Од те тачке почиње да бива јасно обезвређи-
вање демократије, схваћене y смислу атомизације
јединке, и ревалоризација идеократије и демотског
начела, жртвовања појединца y интересу групе, или

38 Cf. Steiner, 1978.

297
 „друштвенс^ тоталитета“. Овде треба подвући да ту
супротност између индивидуализма и колективног
или холистичког начела, коју Л. Димон провла-
чи кроз време, између „модерног типа културе“ и
„типа који није модеран“39, Трубецкој провлачи кроз
простор, између „И сток а“ и „Евроазије“. Није реч
о новом облику супротности између дијахроније и
синхроније, између еволуционизма и фиксизма, већ
између једне линеарне концепције времена и једне
крајње релативистичке концепције y којој коегзи-
стирају истовремено различита и ирационална вре-
мена. У вези с тим, о концепцији Трубецкоја може
ce говорити као о својеврсном културном солипсиз-
му, y коме ce вредности неке стране културе могу
успешно позајмити само под условом да ce органски
асимилују, a не механички уграде. Te органске мета-
форе, које никада нису признате као метафоре, пред-
стављају кључне речи за највеће оправдање y аргу-
ментацији Трубецкоја, аргументацији која ce намеће
као демонстрација. И заиста, Трубецкој користи
једну другу метафору, овог пута архитектонску, y
којој су „ народне масе природни темељ здања Ру-
сије“ (Mu u други). Али то je само да би одмах затим
додао: „Али стубови су ce показали живима“.
Ta органицистичка мисао, са виталистичким
конотацијама, има своју историју која пролази кроз
руски шелингизам (Одоевски и Лгобомудри) и,
уопштено речено, кроз оно-што И. Берлин назива
„Анти-просветитељством“ (Anti-Englightenment).

39 Louis Dumont, La valeur chez les modernes et chez les

autres, in Essais sur l'individualisme, Paris, Seuil, 1985, стр. 254­
299. '■■■■ ■. ■■■■■ ' ■■■■■■ ■■■ ■■ ' ■ ■■■■■■■■■■■

298
 И тако, ако y структурализму проучавање односа
међу терминима даје смисао терминима који ce по-
стављају y међусобни однос, свет Трубецкоја je,
напротив, сачињен од мноштва потпуних ентитета,
живих тоталитета, чију „истинску природу“ ваља
открити. У евроазијској култури све je повезано:
музика, орнаментика, менталитет, језик. Тешко да
би ce код Сосира могла наћи идеја о повезивању
орнаментике и језика... Овде je кључ за разумевање
опозиција између хибридизације (механичке) и
узајамног приближавања (органског), која омогућава
да ce вештачко онога што стиже са Запада супрот-
стави природном онога што стиже са руског Истока.
Значајно je продубити и појаснити системе очигле-
дних доказа који ce изгледа намећу здраворазумском
размишљању као крајња референтна тачка. Исто
тако бележимо чудан потез једног структурали-
сте: y Врховима... Трубецкој покушава да рекон-
ституише „менталну физиономију“ старих Словена
истражујући корене њиховог језика, и приклањајући
ce тако присталицама Адолфа Пиктеа и његове
палеонтолоше лингвистике (рад коме ће ce уосталом
Map посветити tokom целог свог живота).
И тако, за Јакобсона и Трубецкоја, метафора
више није она која ce односи на раст кристала, биљке
или животиње, већ једна друга, сложенија, која ce
односи на организам који живи y симбиози са својом
средином. Ипак, још увек смо y природним наукама:
чак смо натурализовали и културу.

299
 Осма глава

ТЕОРИЈА ПОДУДАРНОСТИ

Посебноупечатљив пример оногазаш та Јакобсон

и Трубецкој мисле да je нова (и руска) наука, je тео-
рија подударности, преко које су они , придружујући
ce тако географу П. Н. Савицком, покушали да no-
кажу поклапање изоглоса са изотермима и другим
културним и природним изолинијама.
Свет Трубецкоја и Јакобсона сачињен je од реда
и склада. To je богатство без жеља и недостатака,
без случаја и хаоса. Узалуд je лингвистика за Јакоб-
сона била „друштвена наука“ која ce супротставља
Шлајхеровој дефиницији лингвистике као „приро-
дне науке“, развитак језика следи „унутрашњу
логику“, његов просторни распоред потчињен je
геометријским законима. Чим je реч о „просторном
фактору“, свет Руса из Прага je свет без људи.

300
 MECTO РАЗВОЈА :
НЕОДРЕЂЕН ПРЕДМЕТ?

До сада смо покушавали да прикажемо евроази-

стичку теорију и њену лингвистичку грану унутар
алтернативе између еволуционизма и дифузиониз-
ма, да бисмо показали да je она ближа другом него
првом1. Ипак, y многим тачкама, таква класифика-
ција није одговарајућа, и сада je треба појаснити,
помоћу теорије места развоја. Још једном ће бити
речи о питању граница.
Евроазисте су њихови савременици често оп-
туж ивали да ce залажу за географски детермини-
зам, чак за „географски мистицизам“2. Ипак они ce
разликују како од Рацеловог детерминизма (антро-
погеографија)3 тако и од „посибилизма“ Видала де
ла Блаша (антропогеографија) no томе што њихова
теорија везаности људи за територију почива на
интеракцији, a не на детерминацији. И заиста, и
код једних и код других присутна je идеја да науке
о земљи и науке о човеку не треба раздвајати, да
земље и људе треба посматрати као чиниоце Целине.
Али оригиналност, или тачније лајтмотив евроази-
ста, je y томе што они инсистирају на идеји да по-

1 Евроазистичке тезе су савремене великој контроверзи о

дифузионизму y антропологији. Cf. на пример зборник Елиота
Смита et al., 1927.
2 Kizevetter, 1928, стр. 427.
3 Рацел сматра да исто окружење производи исте културне
типове: no њему, релација територија—жултура je искључи-
во узрочна и једносмерна: „дух народа“ je производ локалног
географског оквира, рељефа, климе, природних ресурса. Ње-
гов ученик Боас ову детерминистичку хипотезу сматра по-
грешном. О Рацелу, cf. Millier, 1996.

301
стоји подударање између друштвено-историјске
средине и географског окружења (географuческан
обстановка), при чему не уводе ефекте узрочних
односа, већ инсистирају на појму симбиозе, орган-
ске целине. Улог y њиховом научном раду je јасно
указивање на та подударања, с циљем да ce одреде
границе целивд. Кад ce тај циљ постигне, стиче ce
утисак да je научни потенцијал истраживача исцр-
пљен, или бар евроазистичка наука није имала вре-
мена да превазиђе тај хоризонт истраживања.
Управо бројне алузије које Јакобсон прави на
рачун рада Савицког и његовог појма места развоја,
усмеравају нас на пут тог размишљања, фундамен-
талног за разумевање појмова структуре и целине
код „Руса из Прага“.

Из године y годину јавља ce све јасније (и заи-

ста, y том правцу су од сада усмерена водећа научна
истраживања) корелација, тесно- правилно подуда-
рање између појава које припадају различитим об-
ластима. Чињеницу да су појаве међусобно повезане
не треба тумачити као дословну коинциденцију њи-
хових граница, обично ce граничне линије блиских
особина групишу y снопове. Појаве могу бити по-
везане хронолошки или територијално. И y једном
и У другом случају, чињеница да je више области
међусобно повезано не потире унутрашњу закони-
тост сваке од њих. Напротив, није могуће открити
ту корелацију без претходног проучавања сваке по-
себне области. To je неопходан услов. Сваку област
треба проучавати y структуралној разноликости
њених конкретних појавних облика: историјску ра-

302
 зноликост y светлу законитости самокретања4, тери-
торијалну разноликост y светлу зонске законитости.
О разноликости једне области не може ce механички
закључивати на основу разноликости неког другог,
овде нема односа једнозначности између суперстру-
ктуре и основе. Задатак науке je да докучи корела-
цију појава које припадају различитим пољима, да y
том подударањеуизмеђу поља пронађе правилан по-
редак. Назовимо тај правац истраживања методом
повезивања [увлзка], преобраћајући тако обичну
реч из савремене руске лексике y научни термин. Је-
дан од појавних облика ове методе je и појам места
развоја, који своди друштвено-историјску област са
њеном територијом (термин и дефиницију дао je Са-
вицки: Географические особенности Росии, I, Праг,
1927, погл. IV) на једну Целину (Jakobson, 1931a
[SW-I, 1971, стр. 146-147]).
Управо je Савицки сковао појам месторазви-
тие, који он сам преводи на француски као »lieu de
développement« - „место развоја“ (a на немачки као
Raumentwicklung) y свом чланку из 1931 („Лингви-

4 „Légalités de l’automouvement - Законитости самокре-

тања“: упркос својој незграпности, овај израз y француском
покушава да пренесе руско »закономерности самодвиженин",
које,< сасвим очигледно, представља калк немачког израза,
са снажном хегеловском конотацијом, Gesetzmâssigkeiten der
Selbstbewegung: код Јакобсона, као и код Трубецкоја, ствари ce
крећу саме од себе, y складу са њиховим сопственим закони-
ма, не остављајући ни најмање места било каквој неодређено-
сти, случају или свесном избору. Превод Gesetzmâssigkeiten
са légalité (законитост), a не са régularité (регуларност) обра-
зложио je A. Лаланд ( A. Laland) y свом Техничком u крити-
чком речнику филозофије (Vocabulaire technique et critique de la
philosophie), 4fl.“Légalité“, где прихвата став Мејерсона.

303
стика открила Евроазију"). Ј. Томанје од 1981. пре-
дложио термин топогенеза5, a затим, 1994, термин
генетоп67. Ова последња верзија има ту предност
што не даје предност ни процесу ( развојгенеза), ни
самом месту, већ садржи оба појма y њиховој међу-
собној интеракцији. Поред тога, она има још једну
предност - подсећа на појам хронотопа код Бахти-
на. Ипак има и тај недостатак што на двосмислен
начин упућује на генетику, a што код читаоца с
краја XX века може утицати на стварање идеја са-
свим супротних намери Савицког. Из тог разлога, a
и да бисмо избегли сваки анахронизам, сачуваћемо
француски превод »lieu de développement«1 који je
предложио сам Савицки. Реч je о месту које утиче
на особен развој, a што има извесне везе са будућим
термином „еколошког станишта“, али на једној
лествици на којој ce природне и људске појаве си-
стематски доводе y везу. Стога je место развоја y
исто време и место и процес.
Појам места развоја има доста додирних та-
чака са Raum-ou из немачке антропогеографије, no
томе што инсистира на целини коју чине територија
и народ који je насељава:

Развој руске географске науке, no свом новом

и оригиналном приступу супстрату на коме човек
живи и спроводи економску активност, на коме и y

5 Toman, 1981, стр. 280.

6 Toman, 1994, стр. 126.
7 Француски најприближнији термин термину ме-
сторазвитие био би „развитак-место“, али он ce нажалост не
употребљава y француском.

304
 чијој средини ce одвиЈа историЈа људских друштава;
тло и његов ботанички покривач, такав развој дово-
ди до трагања за одговарајућим приступима y обла-
сти друштвених наука.
У нераскидивој вези између свега онога што по-
стоји, y чврстој повезаности облик§ света створења,
нити међузависности и сличности повезују људски
свет са светом сасвих других облика. И y ономе до
чега су дошле био-друштвено-географске науке,
постоје елементи који су примењиви на људску дру-
штвено-историјску средину, под условом да ce при-
ступи неопходним изменама. [...]
Ставити на право место категорију места раз-
воја, дефинисати њен садржај, применити je на
конкретне ситуације, безгранично je теже и сложе-
није него радити са појмом биоценозе, који ни сам
није једноставан. Друштвено-историјска средина
и њена територија морају бити стопљене y једну
јединствену Целину, y једну географску јединку,
или Landschaft. Не само да ce не може мислити на
друштвено-историјску средину независно од њене
територије, већ ни без познавања особина те терито-
рије уопште није могуће схватити особености “на-
чина живота” [образ жизни\ друштвено-историјске
средине (Savicki, 1927a, стр. 29-30).
Говорећи о друштвеноисторијским световима,
Савицки успоставља подударности “између биљ-
ног, животињског и царства минерала с једне стра-
не, и човека и његовог света и чак његовог духовног
света, са друге” 8. Али, он појашњава своје одбијање

8 Савицкии, 1927a, стр. 30. Евроазистичка теорија je блиска

и Рацелу који са своје стране говори о Volk-y, a не о људима.

305
да прихвати било какав узрочан однос између тери-
торије и начина живота:

Ти су елементи прилагођени једни другима, они

су под утицајем спољашње средине, али са своје
стране и они утичу на ту средину. [...] Управо то
велико заједничко станиште (обгцежитие) живих
бића, прилагођених једни другима и њиховом окру-
жењу, које и само прилагођавају себи, називамо ме-
стом развоја (Савицкии, 1927a, стр. 29).
Појам места развоја успоставља „везе међу поја-
вама“, и питање правца и природе узрочних веза, с
те тачке гледиште, није битно. Појам места развоја
чуваће сву своју снагу, тако да бисмо могли смат-
рати како географско окружење има једносмерни
утицај на друштвено-историјску средину, или чак
супротно томе, да ова последња ствара своје окру-
жење; такође ce може размшљати и о присуству два
истовремена процеса. Заправо, само ова последња
концепција je истински научна. Процес који повезује
друштвено-историјску средину са њеним географ-
ским окружењем je двосмеран процес9. [...] Активан
став друштвено-историјске средине према њеној гео-
графској средини изражава ce кроз чињеницу да та
средина „себи бира“ окружење. Филозофи историје
и етнолози често говоре о „избору“ места обитавања
једног народа. Тако на пример, H. Map (Етнички са-
став популације на Кавказу, Петроград, 1920) пра-
ви алузију на чињеницу да je једна група јафетских

9 Taj „двосмеран процес" подсећа на појам „узајамног де-

ловања" (Wechehvirkung) код Хегела: узрок je y исто време и
последица. .

306
 имиграната изабрала своје станиште на обалном
делу Кавказа. Таква концепција je савршено споји-
ва са појмом места развоја. Ако једна друштвено-
историјска средина бира себи окружење, када ce је-
дном y њему смести, чини с њим „географску једин-
ку“ (Савицкии, 1927b, стр. 31-32).

Ипак, ако један народ „бира себи“ окружење

да би с њим створио симбиозу, ако један народ није
механички производ свог окружења, језици најмање
трпе утицај места развоја: они могу изгубити осно-
вне карактеристике при преласку, услед миграција
народа који их говоре, на неко друго место развоја.

Чињенице које je сакупио Р. О. Јакобсон саврше-

но потврђују тезу no којој je, и y области фоноло-
гије, „начело локалног развоја изнад начела сродно-
сти“; услед тенденција закона који њима управљају,
поједини језици теже да ce раздвоје од сродних
језика и да ce приближе другим језицима који са
њима немају никакве сродне везе. У неколико редо-
ва које посвећује овом питању, Јакобсон даје вели-
ки број примера. Језици словенских народа (Срба и
Хрвата, Словенаца, Словака, Чеха, Лужичких Срба)
који су одабрали да ce населе y европским регијама,
подвргнути су, с тачке гледишта која нас занима,
„европеизацији“. У тим језицима губи ce „диферен-
цијација консонаната no боји“. И мађарски језик je
под знаком „европеизације". Пре неколико година,
скицирајући општу теорију локалног развоја, били
смо y прилици да говоримо о „европеизацији“ мађар-
ског: мађарска низија, хтели ми то или не, острвска
je степа потчињена законима који управљају локал-

307
 ним европским развојем. У то време нисмо слутили
да постоји тако јасан лингвистички доказ те евро-
пеизације. Управо та европеизација довела je мађар-
ски језик до тога да ce, са фонолошког становишта,
одвоји од својих евроазијских сродника. Ha једној су-
женијој лествици, исти такав процес европеизације
одвијао ce y друга два угрофинска језика, језику на-
рода Суоми (фински из Финске) и језику Естонаца
(Савицкии, 1931b, стр. 368-369).

Јасно ce види да, према Савицком, језик који

има неку особину може да je изгуби с променом
места развоја. Ако су језичке особине својствене
територији на којој ce јављају, онда више нисмо y
дифузионистичкој проблематици, већ y проблема-
тици унутрашње везе, y правом смислу речи, из-
међу језика и територије.
Ta теорија неузрочне везе може ићи до енергеци-
стичке теорије места развоја y једном тексту који
je Савицки потписао једним од својих бројних псе-
удонима:

Само име „народи СССР-а“ не пружа јединстве-

но научно начело no коме би ce расправљало о њи-
ховој историјској прошлости. Управо y евроазисти-
чкој теорији налазимо то начело: појам места раз-
воја, јединственог хранива, y коме ти народи живе
и крећу ce, из кога добијају подстицаје и на који
врше утицај, с којим ce стапају y особену историјску
природну целину. [...] Руси свих грана неодвојиво
су везани за друге народе Евроазије. [...] Везани су
за њих јединством своје историјске судбине. Свака
област за себе и сви заједно испресецани су енергет-

308
 ским токовима који проистичу из основе прошлости
(Логовиков, 1931, стр. 54-55).

Одбијајући поједностављену узрочност, тео-

рија места развоја следи правац мишљења теорије
клима, који потиче, преко Ж ана Бодена (1530-1596)
и Монтескјеа (1689-1755), y крајњој линији од Ари-
стотела и Платона. Али Савицки уводи један нови
елеменат y тај правац мишљења. Он уводи историју
y односе између људи и њиховог окружења, инси-
стирајући на појавама миграција. Код Ж ана Боде-
на (Република, 1576), наилазимо на неку врсту те-
орије challenge-a, коју ће касније развити Тојноби
(Toynbee), a посебно на начин на који један народ,
свестан предности и нарочито тешкоћа својстве-
них његовом положају, одговара на изазов који му
je природа наметнула. Проблем Ж. Бодена je био y
томе да предвиди које институције један народ тре-
ба себи да створи, a које би биле најбоље прилагође-
не његовом географском окружењу. Насупрот томе,
код Савицког није реч о избору институција y фун-
кцији окружења, већ о избору окружења y функцији
сопствене природе, сопствене бити једног народа,
који ће ce наћи y интеракцији са тим окружењем.
Евроазистички начин мишљења je више платони-
стички чак и од начина мишљења Жана Бодена: заи-
ста, потребно je сместити свакога на своје место и
остварити y људском насељу онакав складан однос
каквим je Бог обележио свој свет, али народ мора
мање да ce прилагођава на најбољи могући начин
условима окружења, a више да препозна своје пра-
во место на Земљи, на пример не покушавајући да

309
изађе из једног великог Царства чија je територија y
сагласности са природним границама.
И овде би поново поређење између блиских те-
орија требало да укаже на њихове специфичности.
Тако су сви аутори, који су од краја XIX века, као
реакцију на младограматичаре, проучавали језике y
контактима, истраживали узроке појава позајмљи-
вања, контаминације или мешања. Код Дозаа, на
пример, „локалитет који ce налази на великом пут-
ном правцу показује веће промене y говору него
суседне заједнице“101; „приметни су путеви освајања,
великих праваца размена y којима говор следи ци-
вилизацију и трговину“п.

И заиста, код Дозаа налазимо и метафоре прои-

стекле из наука о природи, нарочито из геологије:

Главна чињеница je да географска лингвистика

—и no томе нам ce она чини као истинска геологија
говора - реконституише, ако ce тако може рећи,
узастопне слојеве речи који су y великој мери скри-
вени. Речи су ce смењивале једна за другом, али
je ретка појава да ce она која je била прва потпуно
изместила, да ce није сачувала на овом или оном
делу територије, да није оставила трага y језику
преко својих изведеница или преко утицаја које je
извршила на друге речи. Сва потешкоћа везана за
име неког предмета или неке идеје, лежи y томе да
ce пронађу одговарајуће доба и узастопни ареали
типова који данас напоредо постоје, као што и гео-

10 Dauzat, 1922, стр. 13.

11Ibid., стр. 53.

310
 логија реконституише мора из доба јуре или креде
испитујући гребене и камење (Dauzat, 1922, стр. 30),

или пак иста лековита метафора као код Трубец-

која:

Анализа алтернација посебно изазваних хомони-

мијом, скреће пажњу на једну нову концепцију, по-
ново супротну доктрини младограматичара, a која
рехабилитује идеје толико драге старој граматици.
Под двоструким дејством фонетских закона и услед
аналошких појава, говор тежи да ce поквари. Реак-
цијом самоодбране, својственом свим живим орга-
низмима, он y самом себи тражи неопходне лекове
како би вратио здравље речима и функцијама које
ce кваре; али он y томе не успева увек, и често мора
да тражи подршку y вишем идиому, y књижевном
језику. Таква je била, на крају крајева, концепција
класичних граматичара; a лингвистичка географија
ју je y потпуности обновила градећи je на науч-
ним основама и откривајући нови ред непознатих
чињеница: патологију и лековитост речи и облика
(Dauzat, 1922, стр. 55).

Али ако између једног говора и његовог физи-

чког окружења стварно постоји чврст однос, као
што je то случај код Савицког, код Дозаа je он под-
ложан узрочном објашњењу, и не зауставља ce на
очаравајућој и једноставној тврдњи да постоји веза
између два низа појава.
И за Дозаа језичке појаве превазилазе границе.
Али и ту je, још једном, сувишно тражити „унутра-
шње правце развоја“ или везе са тлом или биљним

311
светом; као и код Санфелда, њихов узрок je y пре-
стижу језика - извора позајмица:

Језички ареали могу прећи хомогену област је-

дног језика или блиско сродних идиома, као што
су то романски говори. У Римском царству, народи
периферних области, посебно Германи y области
преко Рајне, Келти y Великој Британији и Васконци
позајмили су из латинског много речи за означавање
предмета и животних намирница с Југа, нових ства-
ри или појмова, који су били израз једне напредније
цивилизације (Dauzat, 1922, стр. 36).

У глави IV видели смо да ce лингвистичка

географија, y свом одбацивању затвореног моде-
ла младограматичара, усмерила ка истраживању
ванјезичких узрока језичке промене: код Дозаа,
као и код Гијерона, путеви комуникације (цесте и
реке) поспешују промену, планине и политичке
границе представљају препреку; код Фрингса, адми-
нистративне границе стварају дијалекатске границе,
код неолингвиста, градски центри шире иновације.
Код Јакобсона и Савицког сасвим je другачије:
једно место развоја и скуп језика чине заједно цели-
ну y којој језици личе мање no томе што су y међу-
собном контакту (билингвизам, на пример), него no
томе што су ce нашли заједно „у једном посебном
свету“.

МЕТОДА „ПОВЕЗИВАЊА“

Ш то се тиче односа између језика, њиховог те-

риторијалног распореда и појава друге природе, по-

312
ново нас Јакобсонове алузије на рад Савицког усме-
равају на овакав систем размишљања: метода пове-
зивања... Довољно je вратити нит да би ce стигло до
света коресподенција код Савицког.

...изоглоса дифтонга наслеђених од о, е иденти-

чна je изоглоси пропадања слабог јера пре губљења
музичких корелација. Ареал тог реда следа догађаја
обухвата све украјинске и јужне белоруске говоре.
Треба веровати да je пропадања слабог јера било
заустављено извесно време на тој линији. П. Н. Са-
вицки je скренуо моју пажњу на чињеницу да ce
та изоглоса скоро потпуно подудара, од западне
границе руског до Дона, са једном основном географ-
ском изолинијом, посебно y области пољопривреде,
нарочито са изолинијом везаном за сто десет данц
снежног покривача, то јест, са изолинијом која изра-
жава постепено јачање оштрине руске зиме. [...] По-
дударање између изоглосе руског и изотерма зиме
je чињеница која заслужује доследније проучавање
(Jakobson, 1929a [SW-I, 1971, стр. 76]).

У области односа између језика и територије,

види ce y којој мери je Јакобсон близак Савицком,
његова мисао je, да тако кажемо, испреплетана са
мишљу Савицког, њихова међусобна навођења су
непрекидна. Географ код лингвисте открива нове
чињенице које поткрепљују његову теорију о ме-
сту развоја, лингвиста користи теорију места раз-
воја да би дао смисао подацима које je прикупио.
Ta преурањена трансдисциплинарност оправдава ce
синтетичком визијом науке какву су имали евроази-
сти (cf. следеће поглавље).

313
 Неопходно je створити учење о месту развоја је-
зика и говора. Представници дијалеката траже одго-
варајуће услове за свој каснији развој. Подударања.
између језика и места развоја нису случајна. Изме-
штање језика на ново станиште je знак да ће доћи до
промена, различитих од промена које су ce дешавале
на старом месту развоја. Измештање језика на ново
место развоја представља детерминисано решење и
избор (Савицкии, 1929, стр. 153).
Супротстављање географије говора подацима
физичке географије и руске ботанике представљало
би значајан и занимљив проблем. Неки говори су,
према месту свог развоја, „степски" говори. Тако на
пример, ареал јужних малоруских говора (украјин-
. ски), одсликава прилично верно облике украјинске
степе. A тамо где говори тог типа задиру дубоко y
шумску област, они пружају оригиналну варијан-
ту говора названих „угро-карпатским“. Група Оло-
нета, група с Бедог мора и источна група северних
великоруских говора, сви заједно обухватају тачно
границе цисуралске тајге. To су говори тајге (ibid.,
стр. 155).

Kao и његове колеге историчари и лингвисти, П.

Савицки покушава да докаже постојање једне „це-
лине“: евроазијског света. Пружање доказа иде кроз
аналитичко, емпиријско проучавање самосталних
низова (изотерма, изолинија које деле зоне флоре,
фауне, тла, изоглосе y лингвистици, итд.), a затим
кроз њихово поређење. Ако ce линије поклапају, то
je доказ о „структурном“ постојању целина, a онда
ce прелази на синтетичку етапу „одвајања ареа-

314
ла заједничког за више особина“12. Специфичност
рада П. Савицког огледа ce y томе што je он тражио
коресподенције између појава из области приро-
дних (метеоролошких, ботаничких, педолошких)
и друштвених наука (етноантрополошких, лингви-
стичких, „културолошких“ y најширем смислу), да
би издвојио „нову слику света“13. У свом чланку на
француском језику из 1929, Савицки предлаже да ce
конфронтирају дијалекталне изоглосе руског са изо-
термама руске климе. Резултати те суперпозиције
два типа карата једне преко друге савршено одгова-
рају његовом очекивању: он налази заиста изузетно
подударање између два реда појава.
И тако за Савицког постоји општа линија прав-
ца северозапад / југоисток која, y најразличитијим
областима, дели два различита ареала: y економ-
ској области (на североистоку; гајење свиња и сетва
озимог жита, на североистоку: гајење оваца, нема
озимог жита), климатској (на југо-западу: просечна
температура y јануару изнад -8° и датум отапања
леда са речних токова пре 11. априла, на северо-
истоку: обрнута ситуација). Доказ о онтолошком
постојању етногеографских јединица које Савицки
настоји да докаже, пружен je када он „утврђује“ да
та иста линија садржи дијалекатску границу између
звучног веларног фрикатива на југозападу и звучног
веларног оклузива на североистоку. Ta линија ce за-
тим систематски преноси на скуп граница „које иду
y истом смеру“, карактеришући постепено јачање
оштрине зиме: просечна температура y јануару, број

12 Савицкии, 1929, стр. 145.

13 Ibid., стр. 146.

315
дана са снежним покривачем, чак датум замрзавања
и одмрзавања речних токова, исти датум (у пролеће
и y јесен) преласка температуре ваздуха на 0°, итд.
Савицки утврђује „паралелизам између карте изо-
терма y јануару и структуралних црта ширења ру-
ских говора“14. Taj чланак Савицког je изузетно им-
пресионирао Јакобсона, који га наводи више пута15.
Изгледа да савременици нису обратили посеб-
ну пажњу на „методу повезивања“, јер су y раду
Јакобсона и лингвиста из Прага видели само један
вид проблематике везане за мешање језика или пак
софистицирани облик геолингвистике. Тек код A.
Мартинеа, после рата, наилазимо на оштру и сарка-
стичну критику Јакобсонових идеја, иако његово
име није поменуто:

Нелингвистичко објашњење no коме језичка

сличност проистиче, y крајњој анализи, из чињени-
це да ce живи y истој физичкој средини, при чему
социолингвистички контакти нису обавезан чини-
лац, није уопште прихватљиво, осим, можда, када
je реч о лексичким чињеницама. У сваком случају,
то je хипотеза коју je тешко доказати или одбацити,
јер најзад, два народа који живе y истој области на
земаљској кугли морају успоставити контакте. У тој
области, као што je то случај и y области генетике,
лингвисти би требало да траже лингвистичке узро-
ке појава y својим истраживањима, узроке за чије

14 Ibid., стр. 150.

15 Cf. Jakobson, 1931a, стр. 147-148; 1939 (1973, стр. 301);
1980, стр. 88.

316
 истраживање су добро припремљени и опремљени,
a не да ce брину о клими, географској ширини или
висини (Martinet, 1959 [1975, стр. 26]).

Нема сумње да ce овај одељак може схватити

као алузија на Јакобсона. Види ce да појмови као
што су синтеза наука или склад света уопште нису
занимљиви Мартинеу, који, уосталом, овде говори
о ,језичким променама“, a не о „структуралним
цртама“. Његов аргумент je да треба да постоји хо-
моген ареал међуразумевања, или, најмање, билин-
гвизам да би дошло до ширења. Он je убеђен y то
да чињеница да постоји заједничка фонолошка ко-
релација умекшавања, нема никакве везе са међу-
собним разумевањем. Једини уступак који Марти-
не чини јесте што указује на могућност трагањ а за
успостављањем извесног броја уских фонетских
синхронијских ареала, с јединим циљем да ce по-
каже како ce поједине изоглосе не поклапају са
генетичким границама. И још једном, неспоразум je
потпун: с једне стране, М артине једва прихвата не-
поклапање, то јест негативну црту, док je основни
Јакобсонов циљ управо био да успостави позитивна
поклапања, с друге стране, он говори 6 изоглосама,
то јест о фонетским, a не системским цртама, не о
изофонима16.

16 Martinet, 1959 (1975, стр. 26).

317
 Језик, култура u територија: физиологија народа

Г. Лепши17 je инсистирао на „антипсихологиз-

му“ који карактерише функционализам Прашке
школе, узимајући за пример Трубецкоја18. Психоло-
гија ипак заузима значајно место y његовим радови-
ма. За Трубецкоја заиста постоји „жива веза, y сва-
ком тренутку, између културе и психе њених пред-
ставиика“19. Тако Украјинци (које он назива „јуж-
ним Русима“) имају y свом националном карактеру
„реторички патос“, који Руси са севера немају20.
Туркменофони из централне Азије имају „психички
профил“ који ce веома допада Трубецкоју:

Типичан Туркмен не воли да ce оптерећује тана-

ношћу и компликованим детаљима. Он више воли
да оперише освновним, лако пријемчивим сликама,

17 Lepschy, 1976, стр. 69.

18 Troubetzkoy, 1939b [1986, стр. 42]: „Треба избегавати тра-
жење помоћи од психологије за дефинисиње фонеме".
19 Troubetzkoy, 1921 a, стр. 81, прев. 1996, стр. 92. И сам Ја-
кобсон je врло озбиљно схватао проблем „националног кара-
ктера“. У једном чланку из 1931:“Мит о Француској y Русији“,
он признаје да je проучавање националног карактера тежак
задатак, али уопште не доводи y сумњу његов научни значај:
„Упоредно проучавање страних митова који ce односе на
Француску и представе које Французи имају о себи самима и
другим народима представљало би добар основ за заснивање
научне карактерологије француштине“ (Јакобсон, 1931ф, [1986,
стр. 158]). Читање овог текста пошав од П. Бурдијеа или Р.
Барта делује примамљиво. Чини ми ce ипак да je јасније ту-
мачити га пошав од текстова његовог доба и од онога ко му je
интелектуално најближи.: Трубецкоја.
20 Troubetzkoy, 19276, стр. 76.

318
 и да те слике групише y Једноставне и Јасне шеме
[...]. Туркменска имагинација није ни сиромашна
ни стидљива, y њој ce налази много одважне духо-
вне снаге, али та духовна снага je рудиментарна:
снага имагинације није усмерена према сређивању
детаља, према гомилању разнородних детаља, већ,
да тако кажем, према развоју y ширину и дужину;
платно које одсликава та имагинација није укра-
шено разноликошћу боја и прелазних тонова, оно
je осликано y основном тоналитету, одважним по-
тезима кичице, који су понекад просто колосални
(Troubetzkoy, 1925c, прев. 1996, стр. 136-137).

Постоји још једна карактерна црта, коју Руси

деле са народима степе: ydm b (одважност): „Врлина
својствена степи, коју туркменски народи разумеју,
али која je несхватљива Романо-Германима или
словенима [западним]“21.
Taj скуп „психолошких особина“ типичан за
Туркмене, за Трубецкоја je y савршеном сагласју са
самим структурама туркменских језика, чијем ce
карактеру “без резерве“22 дивио.

21 Troubetzkoy, 19216, прев. 1996, стр. 111.

22 По томе je и сам Трубецкој био y савршеном сагласју
са духом времена. A. Меје je посветио један кратак изузетно
похвалан текст збирци радова Трубецкоја, Проблем самопо-
знавања Руса (Troubetzkoy, 1927d) y коме ce налази чланак
посвећен „Урало-алтајском (туранском) елементу y руској
култури“ : „Taj чланак из етничке психологије je узбудљив, и
намеће бројна размишљања“ (Meillet, 1928, стр. 51). Наредне
године, записник са једне седнице Лингвистичког друштва из
Прага показује да ce Меје враћа на Трубецкојеву идеју, прила-
гођавајући je свом основном проблему: индоевропској нацији:
„Господин A. Меје, полазећи од примедбе принца Н. Трубец-
која о слагању између структуре турског језика и општег мен-

319
 Трубецкој ће ce више пута вратити на тему везе
између језика и „менталитета“, cf. no том питању је-
дно од његових писама (22. децембра 1926):

Мени je савршено јасно, са субјективне и

интуитивне тачке гледишта, да ce између општег
акустичког утиска чешког језика и психичке слике
[чак психофизичке слике Чеха (оно што ce назива
„националним карактером")] налази та врста унут-
рашњих односа (Trubetzkoy, LN, 1985, стр. 98).

За Трубецкоја, као и за Савицког, индивиду-

ализам Романо-Германа, који ce супротставља си-

талитета Турака, предлаже да ce уочи паралелно слагање из-

међу врло посебне структуре индоевропског и индоевропске
нације. Индоевропски je сачињен од аутономних речи; он има
толико пуно аномалија, колико их турски има мало; дакле, оно
што карактерише индоевропску освајачку аристократију јесте
непрестана потрага за једном облашћу y којој би сваки погла-
вар имао пуну независност, y којој би био неприкосновени гос-
подар. Такав ментаилитет je опстао код Грка; и заиста, грчки
језик показује огроман број неправилних облика. У њему реч
чува индивидуални карактер. Али, с друге стране, сви ауто-
номни језички облици сврставају ce y тачно одређене катего-
рије, егзактно дефинисане, тако да ce грчка књижевност, грчка
уметност карактеришу складом и чистотом линија“. A затим,
нешто даље, друга Мејеова напомена: „Балтички и словенски,
који су нарочито добро сачували материјалне чињенице индое-
вропског, нису еволуирали ка индивидуалистичком типу“
(Meillet, 1929, стр. XVII). Ha I Конгресу лингвиста y Хагу 1928,
Меје покушава још једном са истим аргументима и наводећи
Трубецкоја. Зачуђује чињеница да ce Меје ослања на Трубец-
која да би изазвао размишљање наизглед противно погледима
овог потоњег о не-постојању индоевропског (cf. Troubetykoz,
1939a), али које иде y истом смеру no питању „индивидуализ-
ма“ y „Германо-Романској" култури. Индивидуализам, који je
Меје видео y грчкој граматици, Савицки je видео y распарчаној
географији Европе.

320
стемском духу Туранаца, објашњава ce y односу на
распарчану, разбијену, издељену географску приро-
ду тог „скупа полуострва“ какав je Европа (у смис-
лу „западне Европе“ према старој терминологији).
Али ту још једном нема појаве строгог детерминиз-
ма: Германо-Романи нису самосвојни зато што je
Европа сачињена од полуострва раздвојених рукав-
цима мора, све што знамо je да постоји подударност
између та два типа појава; менталитет одговара
структури Landschafta.
A ko сада обратимо пажњу на чињеницу да Ја-
кобсон и Савицки цитирају Докучајева, за кога je,
да подсетимо, тло „историјско-природно тело“, онда
ce може боље разумети да појам језичке заједни-
це код Трубецкоја и Јакобсона не упућује искљу-
чиво на проблем ареалне лингвистике. Читајући
те текстове о основи тока мисли који je био услов
за њихово остваривање, моћи ћемо да издвојимо
идеју сасвим другачију од оних које ce налазе код
геолингвистичких стручњака истог доба y западној
Европи; идеју о природној вези између једног језика
и територије на којој ce тај језик говори.
A ko Јакобсон и Трубецкој успостављају везу из-
међу типа језика и психологије народа који тај је-
зик говори23, онда je то зато што no њима, како je
то схватио J. К. М илнер поводом Јакобсона, „ако
ce све подудара y поретку језика, то je зато што ce
све иодудара y поретку ствари“24. У овом случају,

23 Отприлике y исто време када и Сапир/Ворфова хипотеза

y америчкој етнолингвистици и y СССР-у маристичке хипоте-
зе о вези између језика и мисли.
24 Milner, 1982, стр. 334.

321
Јакобсон, Трубецкој и Савицки ce не задржавају на
односу језик / култура: они заједно прекривају неку
територију, укључујући ту и њену климу, тло, гео-
графију.

Место развоја u фонологија

Јакобсон инсистира на двема врстама појава: no

њему, међу сродним језицима постоје заједнички
елементи који не припадају заједничком претку, a
са друге стране постоје сличности међу несродним
језицима. У оба случаја, и даље према Јакобсону,
реч je о доказу да су два различита језика заједно
стекла поједине елементе (особине структуре).
Остаје да ce открије како и зашто je дошло до ове
појаве. Видели смо да ce за многе лингвисте прве
трећине XX века криза младограматичарског стро-
гог модела решава признавањем позајмица и ути-
цајима једног језика на други (cf. проблематику
супстрата, адстрата, суперстрата, итд.). Дакле
Јакобсон врло јасно одбацује сваку проблематику
утицаја једног језика на други, он напротив инси-
стира, као и Савицки, на улози саме територије
(или тачније, места развоја), што je подстакло напе-
тости између више модела тумачења. Тако je про-
блем умекшавања сугласника y фонолошкој унији
евроазијских језика двоструко заснован. С једне
стране, Јакобсон га представља као особину коју
генетички поседују „средишњи језици“, коју су они
касније проширили на своје суседе путем контакта;
али с друге стране, умекшаваље би исто тако било и
особина својствена „месту развоја“, особина која ce

322
може стећи када језици продру на неку територију,
или изгубити када језици са те територије оду, без
икакве помисли о ширењу, како je то Савицки пока-
зао на примеру мађарског.
Постоји ипак, иако споља тако не изгледа,
значаЈна разлика између Савицког и Јакобсона, коју
изгледа ни они сами нису приметили, a која je исто
тако суштинска за разумевање тог осетљивог тре-
нутка историје структурализма уопште и посеб-
но фонологије. Савицки заиста никада не говори о
умекшавању сугласника као о пертинентној особи-
ни, својственој једном систему, већ као о фонетској
особености евроазијских језика, која повлачи за со-
бом, на пример, лакши изговор руског код не-Руса
из Евроазије. Најчудније je што и сам Јакобсон по-
некад оставља места сличној интерпретацији (то ce
види y поглављу III: „Супстанцијализација релаци-
оних елемената“).
Савицки, баш као и Јакобсон и Трубецкој25,
има сасвим одређену идеју: успоставити no сваку
цену подударности међу свим стварима. Чињеница
да постоје језичке заједнице на нивоу једног целог
континента и друге које су тек „локалне“, за њега
представља аналогију са „политичко-граничном
поделом јединица света“26. Он предлаже Јакобсо-
ну програм рада за десет наредних година (почиње

25 За Трубецкоја, фолклорна игра, народна поезија, музика

(са употребом петотонске лествице), орнаментика, „ментали-
тет“ нарсда Евроазије имају особености које су повезане (cf.
Troubetzkoy, 1925c, 1927b).
26 Савицки, писмо Јакобсону од 9. августа, које je објавио
Toman, 1994, стр. 130.

323
деценија тридесетих година), који ce састоји y томе
да ce одреди карта просторног хијерархијског ра-
спореда језичких заједница на читавој планети.
■ Ади постоји још нешто: код Савицког, унутра-
шњи елементи једне целине каква je Евроазија по-
стоје y материјалном облику, они ce могу уочити и
изучавати независно једни од других. To нису од-
носни елементи дефинисани путем негације као код
Сосира, њихови односи нису „чисто разликовни“,
њихова најјаснија особина није „бити оно што дру-
ги нису“27.
Постоји још један чудан разговор глувих између
Савицког и Јакобсона, нека врста игре лаковерних y
којој ce не зна најбоље ko ce прави да не чује шта го-
вори онај други. Обојица су y потрази за глобалним
објашњењем света, y коме све сакупљене чињенице
потврђују велелепно здање теорије. Али, ако Савиц-
ки види границе које ce мање или више поклапају,
Јакобсон трага за још неухватљивијим предметом:
планетарним распоредом дистинктивних обележја
y фонологији, остављајући сенку сумње да лебди
услед двосмислених формулација:

У највећем броју случајева, приметан je изванре-

дан паралелизам између фонолошких и географских
појава (Jakobson, 1931d, стр. 347-376).

Али и један као и други налазе своју научни-

чку срећу y изношењу на светлост дана повезанос-
ти, слагања, подударања, тих скупова ствари које су
међусобно повезане:

27 Saussure, 1979, стр. 162.

324
 Супротстављајући једне другима разне изофоне
који чине лингвистичке афинитете, с једне стра-
не, и распоред чињеница граматичке структуре, с
друге, уочавамо како ce снопови изолинија сами
исцртавају, y толикој мери да смо запрепашћени и
слагањем између граница језичких скупина, с једне
стране, и неколиких граница политичке и физичке
географије, с друге (Jakobson, 1938 [SW-I, 1971, стр.
246]).

И Јакобсон, пола века касније, преузима скоро

истоветним речима ту теорију подударности:

Приметимо најзад да те изоглосе на широком

фронту уопштено одговарају другим лидијама ши-
роког опсега насталим на основама географске ан-
тропологије, из разлога који je тешко објаснити. Te
подударности, често неочекиване, треба да постану
предмет вишеструке географске анализе, y складу
са напред изнетим начелима Петра Савицког (1895­
1968), тог проницљивог визионара структуралне гео-
графије (Jakobson, 1980, стр. 88).

Ш то ce тиче Савицког, он трага за подударнос-

тима тамо где ce нада да ће их наћи:

Судећи no вашем огледу, руска лингвистика тре-

ба да ce баци на монголски и на језике манџу-тун-
гуске групе. Када би граница између опозиције и
не-опозиције сугласника no умекшаности одговара-
ла граници између кинеског и монголског y области
Великог кинеског зида, ризиковао бих да добијем
срчани удар од превелике радости, јер географски

325
 и историјски подаци воде управо y том правцу (Са-
вицки: писмо Јакобсону од 9. августа 1939, in Toman,
1994, стр. 131).

Taj појам процеса преноси ce и y органици-

стички и натуралистички поглед који je y основи
евроазизма: односи међу језицима су односи међу
организмима, чија експанзија није однос снага, већ
природна појава, усклађена са местом развоја :

Евроазијски континент има своју хиљадуго-

дишњу историју, али y исто време тај континетнт
je нешто што ce ствара [творимое]. Руски народ
ствара једну нову Евроазију. Његова експанзија ових
последњих векова одвијала ce таквим ритмом да ce
евроазијатизација све више ближи русификацији (не
y насилном, већ y органском смислу те речи, y смис-
лу слободе и избора). И видите до кавог неодољи-
вог плахна стижемо: руски језик заузима сада скоро
целу Евроазију. Колико ja могу да проценим, то je
најкарактеристичнији језик Евроазије. У исто време,
његови западни дијалекти стижу управо на границу
са областима европеизације (русински говори), a
његови дијалекти са крајњег Истока подложни су
азијатизацији. Поред тога, те промене су симетри-
чне. Како дефинисати положај руског y Евроазији?
По ономе како изгледа, ниједан други језик старог
континента нема такав распон нијанси (и још поврх
тога, на јединственој територији!) (ibid.).

Географија Савицког je мање хронографија a

више космографија: опис места добија свој пуни
смисао тек y односу са тумачењем целине.

326
 РЕД И СКЛАД

За Јакобсона, за разлику од Сосира, систем je

сачињен од реда и склада. Чак и ако Руси из Пра-
га понекад употребе реч коинциденција, то не значи
да мисле на случајну појаву, насталу услед неоче-
киваног сусрета елемената различитог порекла, већ
пре на откривање једног скривеног реда који уп-
равља уређивањем појава28. Руси из Прага су оду-
шевљени џиновским редом који управља светом,
светом целина, они не прихватају ни неред, ни недо-
статак, ни непотпуност. Ha прекретници између
двадесетих и тридесетих година, они покушавају
да дешифрују знаке које постављају природа и кул-
тура. Преко видљивог траже невидљиву структуру
стварности. Теорија подударности, својствена нема-
чком романтизму, сеже, преко Парацелсеа и Јакоба
Бемеа до истраживања из касног античког доба о
подударности између макро и микрокосмоса. Ипак,
пратећи линију те „традиције“ (која није својстве-
на само Русији, већ исто тако и „романо-германској
науци“), Јакобсон и Трубецкој напуштају велику
Целину Naturphilosophie зарад плуралитета мањих
целина какве су „културе“, затворене једне y односу
на друге и ирационалне. Оне стварају целовитости

28 Још једном ова евроазистичка теза не представља но-

вину. Исто усхићење везама присутно je код једног лингвисте
кога Јакобсон никада није пропуштао да оштро нападне, A.
Шлајхера, тим пре што овде нисмо на плану територија, већ на
апстрактнијем плану типологије: за Шлајхера, растућа типоло-
гија изолативни / аглутинативни / флективни језици одговара
хијерархији цартва минерала / биљног царства / животњског
царства. .....

327
y множини, репродукујући на малом простору оно
што су Naturphilosophen чинили за свемир y њего-
вој јединствености. Тако ce напуш та идеја о скри-
веном јединству свемира: свемир je од тада само
апстракција, стварне границе су границе „складних
особа“29, које представљају народи. Одбацујући уни-
верзалну културу, асимиловану y западну цивили-
зацију, Јакобсон и Трубецкој на размеђу двадесетих
и тридесетих година користе појам зона, тананију
варијанту „историјско-културних затворених типо-
ва“ Данилевског, a унутар тих зона модалитети нау-
чног рада су културно детерминисани и тако чине
целине за које они тврде да су „структуралне“. Kao и
Романтичари и као Новалис, они покушавају да де-
шифрују Велику књигу Природе, али као позитиви-
сти више траже да из ње издвоје законе, него да из-
вуку неку велику семиологију30.
Они ипак припадају једном веома модерном
правцу размишљања, који ce састоји y томе да ce
испод различитости пронађе истоветност, јединс-
тво преко хетерогености. Појава фонологије иде уз
тај сложени покрет који историчар наука треба да
смести y широку визију историје културе.
Појам реда y свету код евроазиста и нарочито
код Јакобсона и Савицког, почива на снажном од-
бацивању еволуционистичких теза, при чему ce по-
ставља врло значајно питање времена. Природа има

29 Трубецкој je често употребљавао овај израз (1927д, прев.

1996, стр. 175), после Карсавина. О теорији складног персона-
литета видети код Карсавина, cf. Hauchard, 1996.
30 Једна од Јакобсонових кључних речи y његовим тек-
стовима на немачком je Gleichmassigkeit: „регуларност, симет-
рија, једнообразност, једнакост“ (Jakobson, 1930, стр. 384).

328
историју, a свако место развоја има своју сопствену,
ирационалну y односу на друге.

Кад би лице Земље било хаотично, кад не би

било правила y њеном стварању, наравно да ce не
би могло мислити да појам места развоја може је-
дног дана дати јасне и корисне резултате. У ствари,
сасвим je другачије: геолошки састав, хидролошке
особености, квалитети земљишта, природа вегета-
ције налазе ce y правилном међусобном односу, исто
као што су повезани и са климом и морфолошким
специфичностима сваког посебног лица Земље. [...]
Свака људска средина, ма колико била мала, нала-
зи ce y свом географском окружењу јединственом y
својој врсти (Савицкии, 1927a, стр. 30-31).

Али најзанимљивије je да je та структурална

наука која ce рађала y Прагу, где су уско били по-
везани један лингвиста (Р. Јакобсон) и један гео-
граф (П. Савицки), почивала на платонистичкој,
или питагорејској визији света, начињеној од реда
и склада, визији снажно присутној y руској мисли с
почетка XX века31. Појам „система“ или „структуре“
одговарао jë no њима појму реда y истој мери y којој
je одбацивање одговарало појму случајности. Већ
смо видели одбацивање случајности y вези са биоло-
шким моделом, са номогенезом Л. Берга.
Привидно постоји противречност између чиње-
нице о трагању за једном непромењивом идејом о
универзалном реду, или „космосом“, вечитим и бес-

31 О геометријској и питагорејској мисли y географији

немачког романтизма (Cari Ritter), cf. Nicolas, 1974.

329
крајним редом Природе (укључујући и друштво),
чија основна начела треба открити, и идеје о историј-
ској промени, коју je Трубецкој поставио y средиш-
те линтвистичких истраживања: како објаснити да
ce нека еволуција могла одвијати, када би и најмања
промена пореметила склад? Јакобсон и Трубецкој
решавају ову потешкоћу постављајући склад y саму
промену: захваљујући логици еволуције, системати-
чност je сачувана y промени.

Геометријска визија географије32

Супротно С. Карцевском, који велики број
својих размишљања заснива на појму асиметрије,
Јакобсон, Трубецкој и Савицки су одушевљени си-
метријом. За њих неки предмет постоји ако - или
зато што - има симетричну структуру. Али ако je
код Трубецкоја реч о апстрактној симетрији (за њега
су сви вокалски системи симетрични)33, код Јакобсо-
на je реч о симетрији y простору, на стварној тери-
торији. Следећа шема треба да прикаже просторни
распоред за који Јакобсон сматра да je обележен
симетријом и опозицијом средиште / периферија,
и који показује „средишњу природу“ евроазијских
језика и „периферну природу“ језика какви су они
y западној Европи, и који имају само негативна обе-
лежја: они немају ни корелацију no умекшавању, ни
политонију.

32 Захваљујем Г. Николау што ми je скренуо пажњу на ове

односе између геометрије и географије.
33 Cf. Troubetzkoy, LN, 1985, стр. 117. ■

330
 ____
I I политонијски језици
É I монотонски језици са корелацијом умекшавања
|У Ј ј| монотонски језици без корелације умекшавања
ш језици са корелацијом умекшавања

Симетрија. - Научно дело Руса из Прага на раз-

међу двадесетих и тридесетих година тежи да до-
каже да распоред језика (као географских предмета)
на површини земљине кугле није случајан, већ да
одражава нужан ред. Дају ce две врсте аргумената:

- теорија подударности између низова предме-

та различитог порекла (на пример: суперпозиција
изоглоса и изотерма);
- теорија симетрије (један предмет онтолошки
постоји зато што има симетричну структуру). Тако
ce просторни односи међу језицима на старом кон-
тинету одликују симетричним односом чија oca
пресеца Евроазију.

Евроазистичка конструкција има неоспорну

естетску одлику, ‘или бар видно подстиче на осећај
естетске врсте y откривању симетрије, периодично-

331
 сти, подударности између свих елемената, уређеног
распореда делова y Целини34. Зато би схватање да
je теорија Sprachbunda. код Јакобсона представљала
само тумачење y проблематици језичког контакта,
било сувише сужено. Симетрија з о т политонијских
језика са обе стране Евроазије, на пример, неспојива
je са било каквим појмом контакта. Све што Јакоб-
сон може да каже о томе je да она „није случајна“ и
да потиче из просторног склада, захваљујући некој
врсти рационализације појмова суседства и терито-
рије, који откривају увек нужан ред:

[...] Фонологија и физичка географија потврђују

постојање изразите симетрије y природи граница
Евроазије. Крајњи североисток и крајњи северо-за-
пад y евроазијској лингвистичкој области граниче
ce са областима y којима ce говоре монотонски је-
зици и без диференцијације боје код сугласника: с
једне стране језик Чукча и Јукагираца, итд.; са друге
језици Суомија и Лапонаца. Ha северозападу и дуж
целе његове источне границе, евроазијска заједница
додирује насеља са политонијским језицима (Балтик
и Пацифик). Најзад, на југу и југозападу, она поново
долази y додир са монотонским језицима који немају
разлику y боји сугласника: то je основни скуп јези-

34 Тим je чудније што ce Јакобсон толико занимао за куби-

стичко сликарство. У зборнику из 1912, Шамар укусу публи-
ке, Д. Бурљук пише чланак „Кубизам", y коме „академском
канону“ који ce, no њему, одликује симетријом и хармонијом,
супротставља канон новог сликарства, или, како га он назива,
„канон померене конструкције“, „искривљене конструкције"
који има особине: „дисхармоније, диспропорције, несклада
боја, дисконструкције" (наведено према Sola, 1990, стр. 26).

332
 ка Европе, османлијски турски, картвелијска група
и индоевропски језици Блиског Истока (јерменски и
индоирански) (Јакобсон, 1931д, стр. 374-376).
Суседство подстичке рађање или очување бли-
ских фонолошких појава: тако скупина политониј-
ских језика улази y Европу y једној широј скупини
језика са двоструким обликом акцента. Указали смо
на то да ce скупина језика који имају одлику умек-
шавања такође комбинује и на западу и на истоку
са скупином политонијских језика. Мало je вероват-
но да je симетрија двеју граница једне исте скупине
последица простог случаја (Jakobson, 1938 [SW-I,
1971, стр. 245-246]).
Али код Савицког ће ce наћи и најзначајнији
материјал намењен том трагању за симетријом,
овде ce поново морамо вратити на то да je он један
од основних инспиратора Јакобсона и Трубецкоја.
У једном приказу књиге о биљном свету y СССР-у,
објављеном y Москви-Лењинграду 193635, Савицки
поздравља то дело као достојно евроазистичке на-
уке36, no томе што педантно открива симетрични
састав (или ,,структуру“) распореда вегетационих
зона, које чине „систем“:
У књизи ce поставља питање природе зонског си-
стема биљног света и тла, система који ce протеже
на простору наше земљи и који чини једну од њених
основних особености, ако не и управо основну осо-
беност (Савицкии, 1940, стр. 155).

35 Алехин, 1936; cf. приказ Савицког, 1940.

36 Он ce нарочито диви његовој „сажетости, јасноћи и нау-
чној лепоти“ (Савицкии, 1940, стр. 155).

333
 Затим Савицки подсећа да крупне црте студије
Алексина, засноване y целини на открићу симетри-
чне природе распореда вегетационих зона y СССР-
у, следе начела која су већ била разрађена y дели-
ма евроазиста. Реч je о симетријама исток / запад,
„када ce крајњи источни делови система, no неким
обележјима, приближавају крајњим западним де-
ловима, остајући при том различити, no тим ис-
тим обележјима, од средишњих језгара система“, и
о симетријама север / југ, „које ce појављују тамо
где ce слично међусобно приближавање („сусрет
крајњих тачака“) јављ а на крајњим тачкама на севе-
ру и ју гу “. За Алексина, као и за Савицког, распоред
зона je најзгуснутији и најсложенији y средишту
(или језгру) Евроазије, док ce „зонски систем“ поје-
дностављује и проређује што ce више иде ка пери-
ферији:

Ha географским дужинама између доње Волге

на западу и Алтаја на истоку, на простору Русије-
Евроазије смењују ce, од југа ка северу, четири зоне:
пустиња, степа, шума и тундра. Даље према истоку
(у границама „монголског језгра континента“), y
облику широке траке географске ширине, проди-
ре пустиња, али не и степа. Преко Алтаја, ширење
степских творевина добија, „искидан“, острвски
карактер. Али чак и такве творевине нестају, као
и пустиња, са приближавањем Пацифику. Тамо оп-
стају само две зоне: тундра и шума. Ha западу, пу-
стиња урања y географске дужине Доње Волге. Још
даље на западу, наилазимо на само три зоне: степу,
шуму и тундру. Али степа, као компактна зона, не-

334
 стаје на прилазима Карпатима. Ha географским
ширинама Средњих Карпата, на простору који дели
ове последње од Леденог океана, посматрач сусреће
само две зоне: и овде такође, као на крајњем истоку:
шума и тундра. [...] В. Алексин из тога с разлогом
закључује: „Тако ce осликава симетричан састав
зонског система: средиште има четири члана, бочне
стране no два члана, између ових последњих и сре-
дишта налази ce састав од три члана“ (ibid.).
За Савицког oca симетрије није проста гео-
метријска представа; то je простор који садржи
максимум позитивних специфичних обележја.
И тако, пошто влажност расте од југа ка северу, a
температуре од севера ка југу, постоји зонска трака
„сусрета средњих вредности два реда појава“, која
представља управо „осну“ или „средишњу осу“. Ta
зона ce дефинише истовремено као језгро крајње
згуснутости појава: „Управо ту ce налази највеће
богатсво и највећа густина органског живота y ру-
ским равницама“, a као граница између шумске и
степске зоне, јављ а ce граница која ce поклапа са
великом осом симетрије евроазијског система. To
je, према Савицком, исто тако и регија y којој су ce
развили велики историјски центри какви су Кијев,
Њижниј Новгород, Казањ, итд. И још једном разум
позива на очигледност: „Сасвим je природно што je
историјска средина била привучена том границом:
она ce поклапа са облашћу највеће акумулације
производних снага шумске и степске зоне“. Кона-
чно, таква теорија подударности ојачана je пос-
ледњим открићем Алексина: oca зонског система
„савршено ce поклапа“ са климатском осом: реч je о

335
линији високог притиска, посебно приметног зими,
која служи као „линијаразграничењ а ветрова“ нару-
ским просторима. Ha северу те линије преовлађују
северозападни и западни ветрови, на југу северни,
североисточни и источни.
Све ове особине заједно чине основу складне и
естетске слике евроазијског света:
Поклапање те линије високог притиска са „осом
географске ширине“ посебно истиче методичну ор-
ганизованост и уочљивост природних појава y окви-
ру „симетричног система“ (ibid., 159).

Савицково расуђивање, без икакве сумње, при-

пада структуралистичком начину мишљења: није
важна материјална природа елемената, већ њихо-
ви односи унутар система. И заиста, има ли ичег
различитијег од жарке пустиње централне Азије и
ледених забити око Поларног круга? Ипак, њихов
„латералан“ положај y односу на аксијалну зону
даје им истоветан значај: „Према северу и према
југу, присуствујемо једном прогресивном поједнос-
тављењу фитоценолошког37 састава биљних врста“.
Али овде још једном, геометријска визија служи
само као водиља ка разумевању физичких појава:
тако ce особине једне зоне могу померати y правцу
неке друге зоне.
Напредовање појава својствених „централним“
деловима система, y правцу „бочних“ делова, тре-
ба назвати „центрифугалном“ појавом. Кретање y
супротном смеру (то јест од „бочних" делова према

37 Фитоценолошки: који одговара једној биљној заје-

дници.

336
 ,,централном“) треба назвати „центрипеталним".
Управо ови делови система представљају, y светлу
овога што je напред речено, најповољније услове
за људску економију. Из свега тога проистиче да
„центрифугалне" појаве имају позитиван предзнак
за економску сферу, a „центрипеталне" негативан.
Другим речима, прве фаворизују ширење „про-
гресивних" (у економском смислу) природних фак-
тора, други јачање „регресивних" фактора. В. Алек-
син je веома доследно применио ове појмове, који су
већ били предложени y појединим евроазистичким
радовима везаним за географске теме, на анали-
зу миграције географских зона према југу, која ce
уочава од актуелног геолошког доба (напредовање
тундре према шуми, шуме према степи, итд.) (ibid.,
стр. 161).

Може ce, дакле, урадити оно што Савицки није

урадио, и приказати „структура“ биљних зона y
СССР-Русији-Евроазији на следећи начн:

тундра тундра тундра

тундра тундра
шума
шума С ј) шума
— __ -
степа
шума шума
степа пустиња пустиња

(Заокружена зона je језгро, или аксијална, централна зона).

337
 Види ce да густина и разноликост зона опа-
дају са удаљавањем од средишта, кога овде пред-
ставља oca симетрије исток/запад. Средишња зона
je истовремено и језгро, то je место на коме ce кон-
центрише максимум особених црта.
Код Савицког, симетрија je двострука. С једне
стране, постоји oca исток/запад, која одређује зоне
повољне (средишње) и неповољне (бочне) за живот:

латерални део

Запад ■i Исток
аксијални део

латерални део
\
oca симетрије

и са друге стране, oca север/југ, која супротставља

•зоне усложавања (централне) зонама поједно-
стављивања (бочним) критеријума:
Север

oca симетрије

338
 Чак и тамо где ce односи не усмеравају више y
односу на једну осу, као што je пораст темепратуре
или влажности, постоји известан однос као y огле-
далу, који васпоставља ред, неки вид симетрије:
Север

i i

ir ,

влажност температура

Југ

Јакобсон само унеколико усложњава ову шему

симетрије, додајући једну осу које нема код Савиц-
ког. Али нема никакве сумње y њихову повезаност:

339
 Чак и ако Јокобсоново расуђивање сасвим личи
на проучавање лингвистичке географије, оно за-
право почива на геометријској визији простора. За
њега je симетрија чињеница да су ивице или „пе-
риферије“ сличне. Средиште чини компактна и кон-
тинуирана маса, обележена једном позитивном ка-
тегоријом: умекшавањем, и једном негативном кара-
ктеристиком: одсуством политоније. Са обе стране
тог скупа постоји симетрија : на њима ce налазе
само политонијски језици. Најзад, свуда унаоколо,
постоји широка трака, или зона, језика који немају
ни политонију, ни корелацију no умекшаности. Али
та геометријска симетрија je и сама необична no
томе што ce намеће на свакој изометрији, за разлику
од географа Савицког и Алексина: балтичка зајед-
ница покрива много мању површину од пацифичке
заједнице, постоји, највише, приближна хомомор-
фност. Поред тога, нема никакве назнаке y правцу
онога што би могло чинити суш тину размишљања
о симетрији: ништа ce не зна о положају њене
осе, чак ни да ли она постоји... Чини ce сасвим да
геометријска представа простора коју налазимо код
Јакобсона двадесетих и тридесетих година потиче
од географа Карла Ритера (1779-1859) и, одатле, од
платонистичке (Тимеј) и питагорејске метафизике
о реду и складу света. Тражење y симетрији начела
онтолошког доказа дубоке и унутраш њ е реалности
предмета које откривамо, враћа нас до вештине да-
вања смисла геометријским односима, давања сми-
сла ономе што je скривено.
Заправо, основни Јакобсонов аргумент je да про-
сторни распоред фонолошких обележја није насу-
мичан и да он одговара другим, нелингвистичким,
појавама.

340
 И тако, геометријска визија света коју Јакобсон
има, служи му само као тачка ослонца за свеопш-
ти поглед: она није основа рачуна нити мере, она je
интуиционистичка, истовремено je и илустрација
и критеријум истине, (псеудојдоказ траженог пред-
мета: евроазистичка целина. Одраз y огледалу je
сумњива симетрија, без реципроцитета. Када je реч
о простору, Јакобсон je често најпре естета, пре него
што постане лингвиста.
Код Трубецкоја није сасвим исто. Зна ce да je за
њега, за разлику од С. Карцевског, симетрија била
критеријум за успостављање онтолошке реалности
предмета које je откривао. Тако он y писму Јакобсо-
ну од 19. септембра 1928, пише:

Овог лета сам мало радио, више сам шетао: било

je дивно време. [...] Устројио сам вокалски фоноло-
шки систем свих језика којих сам напамет могао да
ce сетим (укупно 34), и покушао сам да их упоре-
дим. [...] Добијени резултати су сасвим чудни. Тако
на пример, још нисам наишао на језик који би имао
асиметричан вокалски систем. Сви системи ce могу
сврстати y један ограничен број типова и увек ce
могу представити симетричним шемама (троугло-
ви38, паралелни низови, итд.). Закони формирања си-
стема (на пример, ако неки језик има предње заобље-
не вокале, њихов број никада не може бити већи од
броја предњих незаобљених вокала, итд.) веома ce
лако уочавају (Troubetzkoy, LN, 1985, стр. 117).

38 Појам и термин „вокалског троугла" није измислио Тру-

бецкој, они потичу с краја XVIII века: Hellwag, 1781. Cf. о томе
Moupin, 1966, стр. 23.

341
 Најинтересантније y том писму je увереност
y онтолошко расуђивање: ако један вокалски си-
стем не успева да „се смести“ y симетричну шему,
грешка je y лошем опису, пошто je асиметрија самог
система просто и једноставно незамислива. Симет-
рија je унутраш њ а особина вокалских система, која
им нужно припада, a не хеуристичка мера истражи-
вача.
У функцији тога, управо прегледам неке од ва-
ших и мојих творевина, које не изгледају све при-
хватљиве. Посебно има нешто што не иде са нај-
старијим стадијумима чешког. Три нијансе е (<*е,
*č и *’) не омогућавају успостављање симетричног
система, што ce не може прихватити. Постоји нека
грешка. Али каква? (Troubetzkoy, LN, 1985, стр. 117­
118).

Наравно, сада ce поставља питање y којој

мери су фонолошке концепције Трубецкоја биле
под утицајем његових представа о евроазијској
специфичности. У свом некрологу Трубецкоју,
Чижевски39 пише да постоји јасна сличност између
евроазистичких теза и фонологије Трубецкоја. To
je такође и Толманова40 теза; он сматра да je појам
симетрије y вокалским системима код Трубецкоја
био „метаморфоза“ његових евроазистичких кон-
цепција: може ce помислити на чињеницу да je
Трубецкој посебно уочавао да туркменски језици
„без изузетака“, следе једноставне и логички јасне

39 Чижевскии, 1939, стр. 465.

40 Toman, 1987, стр. 637.

342
шеме41. Тим je занимљивије указати на могућности
неспоразума, чим ce евроазистичке оријентације
Трубецкоја не узму y обзир. Тако je са Бенвенистом,
који код Трубецкоја види идеју која овоме не припа-
да: асиметрију.

(Један блумфилдовац) одбациће као упрљан те-

ологијом појам равнотеже и правце које Трубецкој
додаје појму структуре, a који ce ипак показао пло-
дним. To je управо једино начело које објашњава
развитак језичких система. Једно језичко стање je
пре свега резултат извесне равнотеже између дело-
ва његове структуре, равнотеже која ипак никада
не доводи до поптуне симетрије, можда зато што
ce асиметрија налази y самом начелу језика, с обзи-
ром на асиметрију говорних органа. Узајамни однос
свих елемената доводи до тога да сваки удар y неку
тачку доводи y питање свеукупност односа и пре
или касније доводи до новог уређења (Benveniste,
1966, стр. 9).

Код Трубецкоја, ако ce језици развијају, онда

je то зато ш то имају „унутрашње тенденције ка
развоју“ и што следе „логику развитка“, a не због
феномен§ асиметрије. .
Најзад, укажимо на то да обузетост Трубецкоја
аиметријом може, понекад, ићи до опседнутости. У
његовом чланку „Турански елеменат y руској култу-
ри“, мелодија туркменских песама je „сачињена на
строго симетричан начин“, те песме „су карактери-
стичне no особеној јасноћи и транспарентности хар-

41 Troubetzkoy, 1927д, стр. 36.

343
моније и ритма‘ц2. У туркменској народној поезији
наилазимо на „дистихе или катрене конструисане
симетрично, са синтаксичким паралелизмом који
може ићи до таутологије“, и на „дуге песме, посебно
епске, али су и оне организоване y строфе и свака
строфа je подвргнута начелу паралелизма, a често je
више строфа повезано y једну симетричну фигуру
или y фигуру са обележјем паралелизма"4243. У обла-
сти религије, религија алтајских народа „прожета
je идејом дуализма, и, што je необично, тај дуали-
зам добија облик строго кохерентног и симетричног
система"4445. И најзад, национална туранска психа
почива y целости на симетријгс. „Не само њена ми-
сао већ целокупно поимање стварности, уклапају ce
сами од себе y једноставне и симетричне шеме оно-
га што ce може назвати „несвесним филозофским
системом1145.

Средиште u периферија. - У писму Јакобсону

од 9. августа 193046, Савицки предлаже „геофоно-
лошку“ реинтерпретацију Јакобсонвог рада радика-
лизујући га y правцу опште географске и историјске
слике света. Евроазија није више само место, то je
такође, и нарочито, процес, што je y сагласности са
појмом места развоја. И тако, опозиција између сре-
дишњег света или света средине (Евроазије) и пе-
риферије старог Света y коју спадају Европа и Азија,

42 Troubetzkoy, 1925 ц, прев. 1996.

43 Ibid., стр. 135.
44 Ibid., стр. 136.
45 Ibid., стр. 142.
46 Објављено y Toman, 1994, стр. 129.

344
удвостручује ce опозицијом између „евроазијације“
и „периферизације“ језичких појава. Савицки
успева да успостави планетарну хијерархију јези-
чких савеза: евроазијски језички савез почива на
позитивном обележју (корелација no умекшавању),
док Европа и Азија, које чине одвојена и међусобно
различита местаразвоја, садрже различите језичке
савезе (балтички савез, балкански савез, итд.), који-
ма je заједничко обележје негативно пошто немају
корелацију no умекшавању).
Подвуцимо још једном до које мере су савре-
меници који су употребљавали термине средиште
и периферија имали о њима различиту представу:
релатиену, док ce код Јакобсона и Савицког радило
о апсолутној представи. Тако no Ван Гинекену, који
je no томе близак неолингвистима, било шта може
бити средиште, na према томе не постоји никаква
асиметрија:
Афинитет или међусобно приближавање слич-
них језика очитује ce кроз [...] лексикологију,
граматику и синтаксу. И мада ce разни таласи ра-
зликују y времену и простору, постоје и многоброј-
ни паралелизми, који нам откривају заједничке ино-
вације и различита средишта зрачења, што нам даје
прилику, макар y погодним случајевима, да рекон-
ституишемо постепену еволуцију фонолошког си-
стема, лексике, граматике и синтаксе (Van Ginneken,
1935, стр. 41-42).
Исто тако, за италијанске неолингвисте, циљ
лингвистичке географије није просто географско
бележење дијалекатских црта, већ проучавање ши-
рења језичких чињеница на великим територијама
и откривање средишта зрачења иновација. Ши-

345
рење иновациЈа на Једном Језичком простору омо-
гућује да ce процени њихова релативна старост.
Неолингвисти, y својим истраживањима ширења
језичких чињеница, хиљадама миља су далеко од
појма какав je место развоја. Они појам средишта
користе за свако подручје y коме ce јављ а некајези-
чка иновација. Али, како нема никаквог разлога да
ce језичке промене дешавају увек на истом месту,
нема подручја које би било средиште из кога ce
шире сва језичка обележја47.
Зато ce опозиција коју праве Руси из Прага из-
међу средишта и периферије овде појављује y смис-
лу сасвим различитом од онога код неолингвиста48:
није реч о таласима од жаришта једне иновације
(релативна дефиниција: било која тачка може бити
средиште), већ заправо од једне опште просторне
концепције. Периферија евроазијске области je
совјетска граница49...Трубецкој говори о зрачењу,

47 Овде би ce могла применити формула, честа y Средњем

веку, код Николе Кузанског, a затим и код Ђ. Бруна (G. Bruno):
„Центар je свугде, кружница нигде“. Она повезује неолингви-
сте и Сосира, иако они имају различит поглед на питање
граница.
48 Упркос Ивић, 1970, стр. 96, која ставља y однос једнако-
сти неолингвисте и Трубецкоја, или упркос самим неолингви-
стима, који су својатали откриће идеје о језичког заједници
(lega linguistica на италијанском) пре Прашког лингвистичког
кружока.
49 Блискост послератног стаљинистичког начина гово-
ра са евроазистичким погледима тридесетих година je за-
пањујућа (иако y то време y СССР-у није било никакве алузије
на евроазистичке теорије), cf. овај текст y Известш, 24. мај,
1950: „Руски народ je створио моћну државу кујући y један је-
дини блок све руске земље од Балтика до Пацифика, од Црног
Мора до Арктичког океана. Руски народ je то моћно језгро око

346
али y енергетском смислу, Једне више снаге, Koja
одашиље зраке из свог сопственог средишта, или
жаришта :
Руски књижевни језик постао je, захваљујући
низу историјских околности, жариште зрачења за
књижевне језике целе евроазијске зоне. Уобичајено
je да je једно такво зрачење y области књижевних је-
зика повезано са ширењем писма; тако je, из грчког
писма, проистеклог из феничанског, настало латин-
ско, касније готско и два старословенска (глагољица
и ћирилица), што ce тиче латинског, оно je послужи-
ло као основа за графичке системе свих европских
језика. Иста појава примећује ce y данашње време
y руском писму. Тако je за културну улогу руског
писма важно не само сазнање о томе y којој мери je
оно усклађено са руским језиком, већ и y којој мери
ce, полазећи од њега, могу успоставити писма за
друге језике Евроазије. И мора ce признати да ру-
ско писмо случајно показује огромне предности и
да je усклађено са том улогом много боље него било
које друго европско, евроазијско или азијско писмо
(Troubetzkoy, 19276, стр. 89).
И код Дозаа постоје појаве зрачења, али увек y
екстралингвистичкој узрочности:

Речи, облици и изрази зраче нарочито око вели-

ких урбаних центара, који су y исто време жаришта
цивилизације и, y извесном суженом смислу, жариш-
та језичког зрачења [Доза (Dauzat), 1922, стр. 58].

кога ce сакупљају и развијају све нације y земљи“ [навео Лора

(Laurat), 1951, стр. 73].

347
 Јакобсон и Савицки организују своју визију
простора y функцији опозиције средиште/перифе-
рија. Они користе исте термине, али њихови пој-
мови средишта и периферије покривају различита
значења. Код Савицког, географски објекти су стру-
ктурисани y функцији средишта које je језгро са
максималном концентрацијом позитивних обележја
карактеристичних за тај објекат, која ce смањују
како ce удаљавамо према периферији: средиште je
оно према чему све тежи. Периферија je обележе-
на слабошћу и поједностављењем особина, среди-
ште сложеношћу и максималном концентрацијом
особина (средишња регија je ,,језгро“). Појам про-
стора код Јакобсона приближнији je геометријском
емпиризму, или тачније геометријској онтологији:
средиште je дакле центар, y геометријском смислу,
и дефинише ce само чињеницом да није на перифе-
рији, он je центар зато што je окружен симетрич-
ним периферијама. Симетрија „чини“ објекат, она
га истиче, чини видљивим. Чак и Јакобсон користи
понекад реч језгро y смислу средишта, његово раз-
мишљање није размишљање једног географа:

Зона експанзије система опозиција no боји из-

међу консонаната шири ce дакле на три равнице:
Кавкаско-Бело море, западни Сибир и Туркестан,
то јест на језгро где су гоеграфске особености које
карактеришу евроазијски свет најчистије. гранична
југозападна регија тог фонолошког савеза заузима
простор евроазијских степа који иде дуж западне
обале Црног мора, од Одесе до Балкана. Најзад, на
истоку, област језика са корелацијом no умекшнос-
ти простире ce на области које ce могу дефинисати

348
 као монголско језгро, области које исто тако при-
падају Евроазији no читавом низу карактеристика
(Jakobson, 1931д, стр. 374-375).

У Жијероновој дијалектологији или y дијалек-

тологији италијанских неолингвиста (М. Бартоли,
В. Пизани), опозиција средиште/периферија je из-
борна. За њих, термин средиште користи ce за сва-
ку област y којој ce језичка иновација дешава. Али,
пошто језичке промене немају никаквог разлога да
ce дешавају све на истом месту, нема ниједне обла-
сти која би била средишња с обзиром на све њене
језичке црте. Појмови „средишта“ и „периферије“
морају ce дакле схватити као релативни50.
Сасвим je другачије y Јакобсоновим радовима
из лингвистичке географије, y којима je, no Јакоб-
сону, та опозиција апсолутна: постоје језици који су
no себи средишњи или периферни.
Један језик може, y исто време, припадати ра-
зличитим неприкривеним фонолошким афинитети-
ма, као што и један говор може имати особености
које га повезују с различитим дијалектима. Све док
језгро поменуте скупине садржи само монотонске
језике (лишене политоније), његове две периферије;
источна (јапански, дунгански дијалекат кинеског)
и западна (литвански и летонски говори; естонски)
припадају двема пространим скупинама политониј-
ских језика, то јест, језицима способним да разли-
кују значење речи помоћу две супротне интонације
(Jakobson, 1938 [SW-I, 1971, стр. 159]).

50 О овој расправи cf. Ивић, 1970, стр. 95.

349
 Политонија, y свим својим видовима, изричито je
страна језцима Евроазије. Евроазија je симетрично
окружена са обе стране заједницама политонијских
језика: балтичком на северозападу, пацифичком на
југоистоку. Eto једног новог примера симетричне
структуре западне и источне границе континента
на коју je Савицки скренуо пажњу (Јакобсон, 1931a
[SW-I, 1971, стр. 180]).

Периферија, са своје стране, има необичне осо-

бине: y њој ће ce наћи сложене и „појачане" црте.
Планинску област коју на југоистоку ограђује
Кавкаско-Бело море заузимају језици севернокавка-
ске групе. У њима ce налази фонолошка особеност
језшш из Евроазије: разлика y боји консонаната која
игра кључну улогу. Али, типично периферна поја-
ва!, те разлике су делом измењене, делом појачане
(Jakobson, 1931a [SW-I, 1971, стр. 180]).

Али, није увек лако сазнати шта je то, заправо,

периферија: ограда, као Кавказ, или спољашњост,
као што су то европски језици, дефинисани као
типично периферни:
Супротстављање фонолошких појава о којима
ce расправљало напред морфолошким запажањи-
ма Трубецкоја омогућава да ce формулишу следеће
тачке: 1/ y границама основног континента старог
света постоје, с једне стране, средишње појаве и са
друге, периферне појаве; 2/ сви језици y Евроазији
имају као особеност средишње појаве (разликовање
боје сугласника, монотоналност, облике деклина-
ције); 3/ средишње појаве непознате су неевроазиј-
ским језицима, изван прелазне лингвистичке зоне,

350
 суседне Евроазији; 4/ периферне појаве одликују ве-
омајасно целокупну зону романо-германске Европе,
и цео југ и југоисток Азије (Jakobson, 1931[SW-I,
1971, стр. 196]).
A ko романо-германски језици имају „перифер-
не“ особине, они ce организују y односу на среди-
ште: Евроазију; ако ce периферија може налазити
како унутар, тако и изван целине, то je зато што
таква целина није ни затворена ни „одвојена“ од
Евроазије, „Средишњи свет“, je повезан са својим
периферијама: Европом и Азијом. Чак и географска
структура тих двеју периферија (полуострва и ду-
боки заливи) потврђују њихов периферни карактер
неаутономних области, које имају своју сопствену
логику склопа, али које су дефинисане y односу на
средиште. Јакобсон и Савицки су померили среди-
ште света према истоку, нису ce ослободили односа
Русије према Западу.
У ствари, желећи чврсте доказе, Руси из Прага
су ce упетљали y неразмрсиву мрежу супротности.
Такав je случај са сталним клизањем између појмо-
ва схваћених y апсолутном и појмова схваћених y
релативном смислу. Периферија je понекад зависна
од средишта, понекад зависност која ce дефинише
негативно, као одсуство (фонолошке ознаке умек-
шавања) или као поједностављење (смањење броја
вегетационих зона); понекад je периферија појача-
на ивица (у кавкаским језицима, разлике y боји су
или јаче или су измењене), понекад je то територија
дефинисана на неком другом месту као потпуна ра-
зличитост (Европа и Азија).
Што ce тиче територије коју заузима фонолош-
ка зона, она je историјски променљива: може ce ши-

351
рити или, напротив, сужавати, пошто средишњи
језици могу постати периферни, и обрнуто, пошто
језици могу стећи, али исто тако и изгубити, коре-
лацију no умекшаности. Ако би ce радило о кон-
тактном феномену, није сасвим јасно зашто би ce
нека зона сузила. У том моделу има нечег дубоко
органицистичког, a не дифузионистичког.
Систем диференцирања сугласника no боји не-
стао je на југоисточним границама словенског све-
та [...]. To сужавање фонолошке зоне сугласничког
умекшавања праћено je другом појавом која je, no
својој врсти, реакција на прву: западни истурени
положаји, исто као и источни истурени положаји
евроазијског језичког света, ојачали су улогу коју
игра опозиција тврдог и меког сугласничког система
и, tokom првих векова нашег миленијума, увели су,
уместо система умекшавања слогова, систем умек-
шавања сугласника посматраних одвојено (Jakobson,
1931d, стр. 377-378).
Преко војно-стратешке метафоре истурених по-
ложаја51, уочава ce да Јакобсонова просторна визија
нема никакве везе са друштвеном проблематиком
пограничног билингвизма, пре je реч о некој врсти
геобиолргије, y којој језици, живи субјекти52, „реа-

51 Приметимо да je и сам појам „језичког савеза“ дипломат-

ско-војна или етатистичка метафора: нзиковоп согоз (савез ,
унија језика) je начињена no истом моделу као Совјетски Са-
вез (Union soviétique).
52 Врло je поучно прочитати поново следећи део Сосировог
Курса опште лингвстике о младограматичарима: »Нова шко-
ла, приближавајући ce више стварности, ратовала je са терми-
нологијом компаративиста, и нарочито са нелогичним метафо-
рама којима ce она служила. Од тада, више ce није смело рећи:
„језик чини ово или оно“, нити говорити о „животу језика“

352
гују“, „појачавају улогу“ једне опозиције, „уводе“ си-
стем умекшавања. To je свет je3rocâ без говорника.

ПЕРИОДИЧНИ СИСТЕМ

Последњи природни критеријум „система“

својствен je Савицком (не налазимо га ни код Тру-
бецкоја, ни код Јакобсона), реч je о периодичном
карактеру распореда особина својствених зонама.
To je, без сумње, једна од најтрајнијих идеја Савиц-
ког. Може ce наћи y његовом поетском делу, које,
без сумње, нема свевремену уметничку вредност,
али које посебно открива једну слику света, један
систем вредности:
Број и мера53

Што ce разум више ближио

Обећаним границама
Прожимао ra je , просветљеног,
Свети дух бројева и мере.

итд., јер језик није ентитет, он постоји само y говорним субје-

ктима« [Сосир (Saussure), 1979, стр. 19].
53 Савицкии, сд. наведено y Гумилев, 1993., стр. 22, без
назнаке извора. Савицког je очигледно инспирисала Књига
мудрости (XI, 20): Cee си довео y ред с бројем, тежином u
мером (numer, pondéré et mensura). Овај редак je био предмет
многобројних тумачења светих Отаца и y средњем веку. При-
мер: „Може ce, дакле, рећи да je Бог поставио елементе y савр-
шен ред., јер Бог je створио све ствари према броју, тежини и
мери. Број ce односи на аритметику, тежина на музику, a мера
на геометрију (Никола Кузански, De Docta Ignorantia, књ. II,
погл. 13). Захваљујем Пјеру Косау за библиографске податке.

353
 Број и мера! Они крију скривени смисао
Звезданог понора свемира,
Потакнуту мисао,
Занос воље.
У једноставним и складним ритмовима
Ж иви и креће ce природа.
У истим тим ритмовима расту, сазревају,
Добијају снагу и моћ Државе и народи.
Периодични закон,
Надахнуће животне мисли.
Гледамо кретање правилних таласа,
Пуни дубоког поштовања пред мистеријом.

За Савицког, евроазијски свет je „свет система

и периодичних зона“54. И заиста, управо зато што
су интервали који одређују зоне стални и правил-
ни, што оне имају ритмичну структуру, може ce го-
ворити, према Савицком, о „периодичном систему
евроазијских зона“55. To непрестано понављано за-
нимање за појам периодичног система упућује нара-
вно на периодични систем Мендељејева, којим су
Трубецкој и Јакобсон били очарани, a што ce y ве-
ликој мери одразило на њихово проучавање фоноло-
шких универзалија56.

54 Савицки (Савицкии), 1934., стр. 17.

55 Ibid.
56 Савицки исто тако цитира Мендељејева и због његових
географских интереса, јер овај води рачуна и о Русији с дру-
ге стране Урала. Године 1906, Мендељејев je објавио студију о
економској географији Русије.1

354
 У Русији-Евроазији, биљни феномени одгова-
рају климатским феноменима са таквом тачношћу и
прецизношћу као нигде другде, y неким другим гео-
графским световима. Ta веза, y условима Евроазије,
није апстрактно претпостављена, она ce испољава
на квалитативан начин кроз периодичан ритам.
Историјске, економске, археолошке и лингвистичке
феномене треба проучавати из угла тог система и
тог ритма. To je корак ка успостављању периодичног
система света. A то ce не ради полазећи од хипотеза
о једносмерном утицају географије на низове горе-
поменутих чињеница, већ проучавањем интерак-
ција које повезују појаве, и описивањем случајева
активног избора једног места развоја од стране неке
друштвене средине, онаквих какви ce срећу tokom
историје (у том смислу, посебно су значајни процеси
колонизације) (Логовиков, 1931a, [псеудоним Савиц-
когЈ, стр. 56).
Тешко да би ce на Земљи могао наћи неки пред-
мет подеснији за систематску и синтетичну студију
од географске и историјске средине тог посебног
света који чини Русија-Евроазија. Појаве везане за
тло и биљни свет повезане су са климатским поја-
вама са таквом тачношћу и прецизношћу какве су
непознате y другим географским световима. У
Евроазији, та веза није постављена само апстракт-
но, она ce очитује квантитативно, и y периодичном
ритму. Управо y функцији тог система и тог ритма
треба проучавати економске, археолошке и лингви-
стичке појаве. To je корак ка успостављању периоди-
чног система свега што јесте (ibid., стр. 57).

355
 Приметимо коначно да ту периодичност,
коју Савицки тражи и открива y евроазијском про-
стору, евроазистички историчар Г. Вернадски от-
крива y времену: смена историјских епоха одвија ce
према правилном ритму57.
Појам подударности наћи ће своју примену
y једној синтетџчкој науци, a то je предмет наре-
дног поглавља.

57 To омогућава историчару-географу Лаву Гумиљеву (1912­

1992) да говори о „ритмовима Евроазије“. JI. Гумиљев, син пес-
ника Н. Гумиљева и Ане Ахматове, покушао je да y времену од
шездесетих до осамдесетих година развије „нео-евроазизам“ y
СССР-у. Он je сам себе називао „последњим евроазистом“, cf.
његов увод y збирку културолошких евроазистичких текстова
Трубецкоја, 1995.

356
 Девета глава

ПЕРСОНОЛОГИЈА И СИНТЕЗА
НАУКА
.. .струетура (на ову реч су нека-
да шкргутали зубима: она je пред-
стављала врхунац апстракције) (Р.
Барт, Фрагменти љубљвног гово-
р а ).

Евроазисти предлажу, или заговарају, ново схва-

тање света, подељеног на одвојене универзуме, које
ce може схватити као „јединствен акт сазнања“‘.
Они као програм имају науку за коју мисле да je
нова, „синтетичну“ науку, чији je најразвијенији из-
раз Трубецкојева персонологија.
СИНТЕТИЧКА НАУКА

Два супротстављена света, две различите науке

Kao што су руски биолози-географи (JI. Берг)

супротстављали дарвинизму (теорији удаљавањ а и1

1 Логовиков (псеудонин Савицког), 1931a, стр. 53.

359
развитка путем случаја) теорију еволуције „путем
развоја ембрионарних тенденција“ и међусобних
приближавања, Трубецкој je мислио да je „рома-
но-германска наука“ обележена позитивизмом и
идејом напретка, којима je он супоротстављао један
сложенији и целовитији приступ, настао y недри-
ма „евроазијског"2 менталитета и обележен појмом
идиосинкразије (idiosyncrasie) и логике својствене
сваком систему34. Управо тим епистемолошким ра-
зликама светова Трубецкој објашњава, на пример,
„анархију француске лингвистике114, или „добро
познату одбојност коју Французи имају према об-
лицима евроазијске и дунавске културе y којима ce
изражава савремена фонологија“5. Његов научни
програм je y исто време и борбени програм:
Потребно je отарасити ce y потпуности миса-
оног света својственог романо-германској науци
(Troubetzkoy, 1920, стр. 15, прев. 1996, стр. 54).

2 Troubetzkoy, писмо од 22. децембра 1926, LN, 1985, стр.

96-97.
3 У Прагу, y исто време, В. Матезијус такође говори о „на-
ционалној науци“, о „чешкој науци“. Али он то увек чини y
смислу „науке y Чехословачкој“, да би зажалио што тамо има
премало улагања y науку, исувише мало публикација на чеш-
ком. Он никада не говори терминима етнопсихологије (cf.
Matesius, 1925).
4 Troubetzkoy, писмо од 16. априла 1929., y LN, 1985, стр.
121, поводом зборника A. Мејеа (A. Meille) и A. Коена (Cohen),
Језици света (Les langues du monde) (1924).
5 Troubetzkoy, писмо из маја 1934., y LN, 1985, стр. 300.
Занимљиво je напоменути no том питању да Ж.-К. Милнер
(Ј. С. Milner), признавајући извесну специфичност „руској
универзитетској традицији", y њој налази објашњење не путем
„културног света“ или „менталитета“, већ путем историјске
узрочности (Milner, 1982, стр. 334-335).

360
 Taj „мисаони свет“ ce, no њему, одређује као
рационалистичка, аналитичка и утилитарна наука6.
И сам Јакобсон je често тврдио да постоје
специфичности „руске науке“. Тако он, поводом
„туранске психологије“, пише да je

Троубецкој разумевао да je тај систематични и

тоталитаристички дух био врло карактеристичан
код свих првих тековина руске науке, и да je од-
ређивао његово лично дело (Jakobson, 1939, прев. y
Jakobson, 1973, стр. 298).

У „Белешкама...“ из 1929., он упоређује сосиров-

ске доктрине које ce односе на дијахронију са „пре-
овлађујућом европском идеологијом друге полови-
не XIX века“, која ce одликује сликом „механичког
нагомилавања изазваног игром случаја или хетеро-
геним факторима“7. У том истом тексту, он говори
о „руској лингвистичкој традицији“8, о руској био-
логији и руској географији9, као да je реч о гранама
сазнања које имају заједничку особину да одбацују
узрочно објашњење и да траже унутрашње законе
развоја. Te исте 1929. године, он пише и да je „ка-
тегорија механицистичке узрочности страна руској
науци“10.
Тим je занимљивије указати да je некролог који
je Јакобсон написао Трубецкоју био објављен 1966

6 Troubetzkoy, 1923, стр. 114-115; прев. 1996, стр. 119.

7 Jakobson, 1929a [SW-I, 1971, стр. 110].
8 Ibid., стр. 7.
9 Ibid., стр. 110.
10 Jakobson, 19296 [1988, стр. 55].

361
 y зборнику T. A. Себока (Th.A.Sebeok) Portraits of
linguists, под насловом „А Biographical Source Book
of Western Linguistics", при чему тај чланак y вели-
кој мери говори о евроазизму.
Па ипак, да би човек био научник, не треба да
буде мање човек. Од 1930. године Трубецкој доводи
y сумњу не само свој политички ангажман и идео-
логију евроазистичког покрета, већ и, што je овде
. много значајније, саму могућност једне „руске“ или
„евроазијске науке“. Он своје сумње поверава Са-
вицком, y писму које je објављено тек 1995, и y коме
ce налазе његова оклевања пред научном опцијом
која почиње да га разочарава. У његовим каснијим
списима, ипак, нема трага оваквим размишљањи-
ма.

М и смо представници руско-европске културе.

Ta култура y садашње време ум ире, y СССР-у je за-
мењује једна друга, такође руска, али која, y сваком
случају, није руско-европска. М и ce тој култури не
можемо приклонити a да не престанемо да будемо
оно што јесмо. Стварати за стару културу, то нема
смисла, јер лествица којој стремимо ни no чему не
одговара лествици те умируће културе. И шта да
ce ради? М ислим да нам не преостаје ништа друго
него да изађемо из граница национално ограничене
руско-европске културе и да (horribile dictu!) ради-
мо y интересу паневропске културе, која ce намеће
као свеопшта људска култура. Нема ce шта друго
чинити. Збиља, не треба заборавити ограничени
карактер европске културе, не треба ce силити на
прихватање њ ених особености које су нама, Русима,
органски стране. А ли што ce тиче интелектуалне

362
културе, и посебно науке, нема никакве непремо-
стиве препреке између нас и Европљана, и, y тој
области, морамо једноставно да ce утопимо y редо-
ве европских научника. Писати на руском за руске
научнике који ce окупљају на „Конгресима руских
научника y иностранству“ je исто толико апсурдно
колико и писати на словеначком или летонском.
Чак и ако ce наши радови појаве y Русији, они су
тамо забрањени и не могу бити навођени, док ce ра-
дови истих аутора објављени на другим језицима
y страним часописима слободно читају y Русији и
одмах постају познати y европеизираним кругови-
ма. Знам из искуства до које мере једно такво ши-
рење публике подиже квалитет научне продукције
и осећај културне одговорности. Никада себи не
бих дозволио да на немачком или француском на-
пишем нешто y шта нисам y потпуности сигуран,
јер знам да ће ce међу стотину стручњака који ће ме
читати, обавезно наћи и такви који ће ме разоткри-
ти y својим списима. С друге стране, десило ми ce
небројено пута да на руском напишем неодговорне
ствари, и о питањима за која никако нисам стручан;
човек каже себи: “Нема везе, проћи ће!“ Али што je
најважније, кад сад гледам своје ране радове, мање
ми je жао што сам писао дилетантска дела него што
сам написао на руском неке вредне ствари. Узми-
мо на пример моју брошуру Проблем Русије da упо-
зна саму себе, то уопште није лоша књига. Меје je
о њој написао похвалан приказ, многи лингвисти и
страни оријенталисти који су знали руски желели су
да je прочитају (скоро ме je Тенијер y једном пис-
му питао где je може наћи). Али ето, књига je „рас-
продата", то јест раздељена узалуд, дошла je y руке

363
 људи који никако не уме)у да je цене, и који, чак и
ако би умели да je цене, не могу да je користе на кре-
ативан начин. Да je била написана на немачком или
француском, могла je заиста бити корисна. Ето дак-
ле размишљања која ме наводе да ce усредсредим
на своју научну специјалност и да пишем не на ру-
ском, већ на страним језицима (Troubetzkoy, писмо
Савицком од 10. децембра, 1930, објавио Казнина, y
Славнноведение, 4, 1995, стр. 93).

Уз ноеу идеологију, нова наука

За евроазисте, примарна je идеологија, наука

следи: науку не унапређују открића чињеница,
већ нова визија која утиче на то да ce чињенице
сагледају на другачији начин. Они сматрају да je
захваљујући јединственој идеологији, могуће је-
днообразно знање.
Исто тако ce може сумњати и y тврдњу Ж. К.
Парјанта (Ј.-С. Pariente) који, y свом приказу збор-
ника y коме ce налази један Трубецкојев текст, пише
да „првобитна увереност коју деле сви аутори има
негативан предзнак: она ce односи на аутономију
науке о језику и, саобразно томе, на несводивост
њеног предмета на било какву страну инстанцу. [...]
Сазнање о језичким чињеницама не треба тражити
ван самих тих чињеница: тако ce редом pača и приро-
дна мелодија лишавају сваке објашњиве вредности,
односно на индивидуалном плану, то ce дешава
физиолошким и психолошким датостима". Изгледа
да je сваки израз y овој тврдњи доведен y питање
текстовима Трубецкоја и других Руса из Прага.

364
 И заиста, за Трубецкоја као и за Јакобсона y тим
годинама, наука о језику не треба да буде независ-
на од других наука о човеку као што су психологија
народа, географија, историја, културологија, итд. П.
Савицки je ту додавао другу грану друштвених на-
ука: економију, али и примењене науке као што су
климатологија, педологија, итд.
Евроазизам као научна дисциплина састоји ce
дакле y проучавању особина (материјалних и духо-
вних) једног предмета који ce посматра као стање
које je постојало пре било каквог истраживања:
Евроазије. И исто смо тако далеко од идеје да „угао
посматрања ствара предмет“, као и од фалсификатор-
ске епистемологије попут оне Поперове (Popper):
основна петпоставка je да Евроазија ječme. Проуча-
вање предмета нема, дакле, за циљ да докаже да
Евроазија постоји, већ да свим средствима потврди
њену складну и органску целовитост.
Збиља, y једној интегрисаној науци каква je
евроазизам, предмет, Евроазија, дефинише науку.
Па ипак, тај предмет није научни, већ предмет
расправе приказан као светски предмет: његово
постојање, које евроазизам има за циљ да покаже,
онтолошки je постављено тако да претходи самом
проучавању.
Предлажући „обликовање целовитог система
почев од те идеје...“ Трубецкој даје његов најјаснији
програм 1927 године, y Паневроазијском национа-
лизму {Le nationalisme paneurasien ):

Да би паневроазијски национализам могао ефи-

касно да игра своју улогу уједињујућег фактора
евроазијске Државе, потребно je преобразовати
свест народа Евроазије. Наравно, може ce рећи да ce

365
 сам живот брине за то преобразовање (реедукацију).
Сама чињеница да евроазијски народи (и ниједан
други народ на свету) већ толико година трпе заје-
дно комунистички режим и да покушавају да га ce
реше, ствара међу њима хиљаде нових психолошких
и историјско-културних веза и тера их да најјасније
схвате јединство њихове историјске судбине. Али
то није све. Неопходно je да појединци који већ
имају пуну и јасну свест о јединству мултиетнич-
нке евроазијске нације, шире своје убеђење, сваки y
евроазијској нацији y којој ради. Ево недодирнутог
терена за истраживање за филозофе, есејисте, пес-
нике, писце, сликаре, музичаре и научнике, y најра-
зличитијим областима. Потребно je поново сагле-
дати известан број научних дисциплина из угла је-
динства мултиетничке евроазијске нације, и поново
створити научне системе како би ce заменили стари
који су постали превазиђени. И посебно, потребно
je на потпуно нов начин осмотрити историју нapoдâ
Евроазије, укључујући и историју руског народа...
(Трубецкои, 1927a, прев. 1996, стр. 189).

Kao и његове далеке претече филозофије при-

роде, и Трубецкој на тај начин покушава да заснује
целовиту науку, подређену „персонологији“, начелу
повезивања свеколиког сазнања. „Хитни задатак“
који предстоји je дакле емпиријско верификовање
симфоничне евроазистичке теорије.

АНАЛИТИЧКА И СИНТЕТИЧКА НАУКА

Евроазисти су захтевали потпуно оригина-

лан (самобитное ), авангардан „научни систем“:

366
„синтетичку“ науку. Они ce нису супротстављали
аналитичком поступку (поступак карактеристичан
за филозофију Просветитељства, a који ce састојао y
претходном раздвајању елемената, који су ce затим
поново спајали): они су предлагали да ce пре свега
уради „унутрашње“ проучавање сваког низа појава,
пошто je њихова научна оригиналност управо „ме-
тода повезивања". Нису заговарали интуицизам или
одбацивање анализе, нису имали много додирних
тачака са мистицизмом Naturphilosophie, али су ис-
трајавали на једној вишој етапи процеса сазнања:
на синтези. Текст који следи показује на сасвим от-
ворен начин тај нови научни сензибилитет:

Да би ce живело на нов начин и да би ce разумело

нешто из новога живота, потребно je преобразовати
ce и, пре свега, имати критички однос, ослобођен
свих предрасуда према трошној традицији [...]. Нара-
вно, апсурдно je помислити да постоји „буржоаска“
наука, коју треба заменити „пролетерском", не само
зато јер нема ни најмање назнаке појаве било какве
пролетерске науке, већ и зато што све што ce пред-
ставља на тај начин није ништа друго до скуп еле-
мената наивно и посредно позајмљених управо од
претходне науке. Али нема никакве сумње да та
претходна наука пролази кроз озбиљну кризу. Ta
криза науке и научне визије света, тренутно при-
кривена сјајним техничким успесима, почела je, пре
много времена, са пропадањем великих филозоф-
ских система XIX века, са „губитком душе“ европ-
ске културе. Реч je о нестанку органских синтети-
чких идеја, о замени органске јединице страном и
механичком јединицом, што ce, с једне стране, од-

367
 ражава y скептичном релативизму и специјализа-
цији, a са друге y безнадежним покушајима да ce
све појаве објасне механичким и материјалним ве-
зама. Природно je да управо y тренутку када научна
визија света почиње да надилази наивни материја-
лизам, [...] научна вулгаризација са полетом протура
као науку све оно што je већ осведочено као анти-
научно, посебно материјализам, дарвинизам и со-
цијализам (Евроазипство, 1926, стр. 355).
Када ce читају научни текстови и манифести
евроазистичких мислилаца, a посебно када ce читају
са тежњом да ce уоче њихови односи са историјом
структурализма, човек тешко да може одолети по-
мисли како je оно што они називају структуром за-
право синоним за синтезу.
За научнике који припадају евроазистичком
покрету, основни предмет дескриптивног проуча-
вања je колективни лик који евроазисти називају
„Евроазијом“, посматран y недељивом јединству
са његовим физичким окружењем, његовом тери-
торијом. Научно проучавање тог лика треба води-
ти на напред наведен начин, посебно с обзиром на
то да тај лик треба да буде y средишту занимања
сваког истраживача који проучава неки део или
неки од појавних облика тог лика, и да радови свих
стручњака морају бити међусобно усклађени. Пот-
ребно je, дакле, на структурисан начин организо-
вати заједнички рад стручњака из различитих обла-
сти. Циљ тога рада je да ce дође до филозофске и
научне синтезе, која добија облик y оној мери y којој
напредује тај рад и захваљујући управо том раду. И
та синтеза ће одредити не само смисао, већ и сваки

368
 правац заједничког рада као и сваке посебне студије
(Troubetzkoy, 1927d, прев. 1996, стр. 178-179).

Следећи текст Савицког (под псеудонимом Ло-

говиков) je запањујући пример тог начина мишљења,
и могао би сам no себи да оправда занимање које je
показано за Савицког y генези структуралистичких
идеја Руса из Прага.

Сучељавање података из опште и економске гео-

графије са подацима из историје, економије, етно-
графије, археологије, лингвистике, још увек није за-
право почело, a ипак оно може пружити синтетичку,
до сада сасвим непознату, слику Русије-Евроазије,
како y њеним деловима тако и y њеној целовито-
сти. Овде треба пронаћи правац који ће обухватити
најразличитије појаве из угла једне једине и исте
правилности и који ће омогућити да ce мноштво
смањи на најмању могућу меру. [...] Поред геополити-
чког проучавања, могуће je и потребно приступити
геоекономском, геоетнографском, геоархеолошком,
геолингвистичком проучавању Русије-Евроазије. И
сви ови приступи треба да буду обједињени y један
јединствен „слика-систем To je један од видова
историјско-географске синтезе којој стреми наше
доба.
Један организован, „планиран“ састанак предста-
вника најразличитијих специјалности око рада на
једном једином и истоветном предм ету je карактери-
стична црта научног живота наше епохе. Сличан
састанак евроазисти реализују y њиховој сопстве-
ној научној пракси. Свако евроазистичко издање je
резултат сарадње представника из различитих обла-

369
 сти y решавању једног јединог и истог проблема...
[...] Ha свету нема предмета погоднијег за синтети-
чко и систематино проучавање од историјске и гео-
графске средине тог особеног света какав je Русија-
Евроазија.
Географија и историја су нам послужиле само
као примери. У ствари, питање покрива пуно шири
простор. Свака грана проучавања Русије (росси-
еведение) може наћи своје место на евроазијском
плану. Специфичност методе евроазистичког при-
ступа Русији je y томе што смешта руски материјал
y свакој области y један посебан, аутономан систем.
Ha тај начин, добија ce приступ унутрашњој стру-
ктури појава као и целини која их обједињује. Али
тај аутономни систем није затворен ентитет, y том
смислу што je доступан утицајима других система
и што и сам врши утицај на њих. Овуда пролази пут
којим евроазисти прелазе са проучавања Русије на
проучавање света. Свака појава, y границама Ру-
сије-Евроазије, треба да буде укључена y општи си-
стем евроазијских појава. Али не треба ce никако
задржати само на томе. Руска наука мора да досег-
не светске хоризонте. Скуп евроазијских појава je
y истом односу са целовитошћу света као што je то
и једна посебна евроазијска појава y односу на це-
локупност Евроазије (Логовиков [псеудоним Савиц-
Kor], 1931a, стр. 56-59) (подвукао аутор).

Лајтмотив евроазистичке епистемологије je да

je синтетичка целовитост садржана y самим чиње-
ницама, a не y методи сазнања, која треба само да je
понови, појача:

370
 Унутрашња логика руског развоја произвела je
теорију Русије-Евроазије као јединственог географ-
ског света, a не евроазисти. [...] Логика руске научне
еволуције, a не ми, довела je до тога да ce y једну
једину синтетичку формулу скупи простор руског
света, да ce једним уопштеним искуством као је-
динственим актом сазнања, обухвате обале прекри-
вене ледом Нове земље као и планине Тибета, буко-
ве шуме Подолије, као и врхови поред Великог кине-
ског зида (Логовиков [псеудоним Савицког], 1931a,
c ip. 53).

И други елементи епистемолошког поређења

између два „света“ које чине Европа и Евроазија
могу ce наћи y Уводу y историју староруске књже-
вности Трубецкоја, где он инсистира на разлици
између култура „аналитичког" и „синтетичког“
типа, једног y коме преовладава аутономија култур-
них области (реч j e o Европи), и другог y коме су
те области y интеракцији и непрестано ce прожи-
мају. Један много хваљен пример овог последњег су
византијска цивилизација и московска Русија.

Савремена европска цивилизација одликује ce

великом аутономијом својих појавних облика и
грана посматраних самостално. Религија, етика,
право, наука, филозофија и уметност, све ове обла-
сти теже да буду потпуно независне једна од дру-
ге. Сваки од ових делова постоји засебно и развија
ce без повезаности са другим саставним деловима
исте цивилизације. Тако има ствари као што су чи-
ста уметност, чиста наука, чиста филозофија, све
независне једне од других. Право, етика и рели-

371
 гија, такође без међусобне повезаности, без сумње
су независни од уметности, филозофије и науке.
To одвајање појединих саставних делова културе y
односу на њен општи контекст je дубоко укорењено
уприроди савремене европске цивилизације. [...] Ta
особеност je карактеристична за савремену европ-
ску цивилизацију тек y последњих пет векова. Све
друге велике светске цивилизације су биле или су
створене на сасвим другачији начин, под условом да
нису биле под утицајем европске културе. Свака од
њих je једнообразна целина, складан систем y коме
сви саставни делови подупиру и модификују један
другог, y коме су они испреплетани и међусобно за-
висни. [...] У Византији, филозофија и религија биле
су неодвојиво везане једна за другу. [...] Природне
науке, географија и астрономија чиниле су састав-
ни део општег система филозофије и биле су бри-
жљиво усклађене са духом и догмом религије. [...]
Сва поља сазнања, како природне тако и хуманисти-
чке науке, била су сматрана не само средствима за
ширење умног хоризонта, већ и моралним поукама
y духу религије и религиозне филозофије која joj je
била придружена. И тако, све гране сазнања и мисли
твориле су једну хомогену целину, складан систем
(Troubetzkoy. 1973, стр. 8-9).

Дакле, оно што су Јакобсон и Трубецкој смат-

рали новом и географски различитом науком мож-
да јесте епистемолошки напредак, али он ce чврсто
ослања на епистему немачке Naturphilosophie прве
трећине XIX века, која заговара синтезу и органи-
цизам на уш трб анализе и механицизма. Сетимо ce
да je Гете, занесен биологијом, заведен таквим на-

372
чином мишљења, оправдавао циљ који ce cacTOjao
y томе да
ce свако одступање уклони, да ce оно што je
одвојено више не посматра као такво, већ да целови-
тост буде садржана y свакој јединици истог порек-
ла и истог појма (Goethe, 1973, стр. 80, наведено y
Gusdorf, 1993, т. 2, стр. 415).

Други извор тог правца надахнућа Руса из Пра-

га су Ш елинг и немачка Naturphilosophie. За разлику
од Француске, руски културни свет никада није био
непосредно одсечен од тог особеног обележја нема-
чке културе, које je y Француској било брзо дискре-
дитовано и одбачено под утицајем позитивизма.
Узмимо као једини пример појам надмоћности
синтетичке науке над аналитичком, што je била је-
дна од средишњих тема Naturphilosophie, y том ве-
ликом току размишљања за који je успех једног нау-
чног истраживања увек био y показивању јединства
и целовитости појава које ce описују11.

Русиста je проучавао руски y контексту словен-

ских језика, али апсолутно не y контексту језика
Русије. Тако су y сенци остали проблеми конвер-
гентног развоја (међусобно приближавање) и мно-
гоструког узајамног деловања језика Русије, то јест
управо онај скуп питања који лингвистика има на-
меру да уведе y синтетичке дисциплине које би за
предмет имале Русију (Jakobson, 1931a, [SW-I, 1971,
стр. 148]).

11 Cf. формулу коју je Лесинг начинио модерном: èvxai nctv

(Једно и Све).

373
 Naturphilosophie je схватање универзума y ње-
говој целовитости, схватање које одбацује уситња-
вање знања, што je била особина емпиризма доба
Просветитељства. Њен онтолошки правац ce не
прилагођава механицистичкој револуцији, која je
наметнула режим растакања и расипања знања.
Kao реакција против аналитичког духа XVIII века,
присталице Naturphilosophie покушавају да обнове
изгубљено јединство, да би поново дошли до опш-
тег разумевања света (двадесетих година XX века
рекло би ce ,,холистичког“).
Забележимо најзад да ce почев од Naturphilo­
sophie дефинишу велике холистичке тезе везане за
проучавање органских целина. Ту ce налази критика
механицистичко-аналитичке методе, коју одликују
физичко-хемијске науке: та метода постаје неодго-
варајућа када ce примени на проучавање целина као
биолошких организама. И та критика води до идеје
да je целина више од збира њених делова (класичан
пример: једна мелодија ce не своди на збир нота које
je чине).
Наравно, ствари ваља нијансирати и треба ce
чувати брзоплетих поређења. Ни Јакобсон ни Тру-
бецкој нису присталице Naturphilosophie. Поред
тога, треба водити рачуна и о развоју сваког од њих.
У време кризе евроазизма, 1930, Трубецкој са вели-
ком проницљивошћу, y једном већ поменутом пис-
му Савицком, изражава своје сумње везане за саму
могућност постојања једне синтетичке науке:

Постоји читав скуп питања која сам некада об-

рађивао са одлучношћу и сигурношћу, a која y мени

374
сада изазивају само хладни скептицизам. Једно од
питања за које које ce моје „зреле године“ понајвише
занимају je питање стручности научних сазнања.
Раније сам ce упуштао y размишљања на било коју
тему. У евроазистичкој средини на то ce гледало с
одобравањем (и y каква ce размишљања није бацао
свако од нас!). Али сада, читајући поново своје списе
и списе евроазиста, све то осећам као детињасте им-
провизације. To ce односи на добар део мојих теоло-
шких списа (на пример „Искушења заједнице“, или
моје писмо Булгакову), али такође и на моје радове
о историји и на оне о структури Државе, објавље-
не или необјављене. Сада то читам поново, са ужа-
сом, јер сам научио да ценим истинску стручност.
Видим да, y мојој сопственој струци, нисам урадио
много тога што сам могао урадити (a то ce више не
може поправити), и несрећан сам што признајем
да сам изгубио толико времена бавећи ce потпуно
споредним стварима, y научним областима које су
ми биле стране, и y којима нисам могао дати ништа
што би имало било какве вредности. Сојствено je
младости да ce расипа и да не управља својим снага-
ма. Зрелост нужно намеће извесно самоограничење,
праћено појачаном концентрацијом. Али ово ce не
односи само на избор области, већ и на начин рада
y свакој области. Велика и често брзоплета уопшта-
вања, тако карактеристична за евроазисте, и посеб-
но за моје евроазистичке списе, y мени сада изази-
вају само одбојност. Научио сам да ценим и волим
озбиљне ствари. Или, боље речено, научио сам да
видим несталан и варљив карактер великих уопш-
тавања. Чврстина конструкције je за мене значајнија
од њеног велелепног карактера. To je уједно и симп-

375
 том неког другог менталног доба y односу на оно y
којем je ж ивео и који je желео да сачува евроазизам
(Troubetzkoy, писмо Савицком од 10. децембра 1930,
објавио Казнина, y Славлноведение, 4, 1995, стр. 92).

Једино Савицки не одустаје, он остаје веран

синтетичкој науци. У свом писму Јакобсону од 7.
августа 1930. он наставља да говори о проучавању
Русије (россиеведение)12 употребљавајући речи сис-
тем и самозаконитост (самозаконноспњ). За њега,

си н тезаје обавезна. Треба знати обухв ати ти је-

дним јединим и истим погледом друш твено-историј-
ску средину и територију коју она заузима (Савиц-
кии, 1972a, стр. 29-30).

У ствари, долази ce до закључка да, ако Евро-

азија постоји, ако je она органска целина, онда
ce она може дефинисати и проучавати само на
основу синтетичке, a не структуралне методе.
За Јакобсона и Трубецкоја, значај je мање y десуп-
станцијализацији самог предмета лингвистичке на-
уке као код Сосира него y складном виду целине.
Реч je о другом проблему, о другом средишту зани-
мања, који има непосредне последице на начин на
који ce обрађује предмет; тамо где Сосир раздваја,
Јакобсон спаја. Двадесетих и тридесетих година,
реч je о два различита приступа предмету лингви-
стике, о два дискурса који не говоре о истој ствари,
немају исти предмет, не траже исте ствари и, сходно

12 Јакобсон je овај термин превео са Руссландкунде: Јакоб-

сон, 19296.

376
томе, не налазе исте ствари. Али велики je ризик не-
споразума када ce користе скоро исте речи (систем,
структура, cee). Треба дакле поближе ишчитати
савремене текстове општег усмерења да би ce разу-
мели епистемолошки темељи тог другог дискурса:

H. С. Трубецкој je установио идеократију као по-

себан облик избора управљачке елите, као појаву
својствену тој елити. А ли будући да je појава својс-
твена свему ономе што јесте [всего сугцего), тај об-
лик je одраз једног ширег реда појава. У области по-
литике, људи, својим свесним напорима, долазе до
онога што преовладава y свету историје и природе
као стабилан ред. Периодични систем свега што је-
сте потиче од система организационих идеја. И ње-
гова периодичност деф иниш е ce ритмом распореда
организованих елемената. To ce односи како на пе-
риодични систем хемијских елемената, како то от-
крива савремена физичка хемија, тако и на његов
климатски вид, на периодични систем коме тежи
савремена биологија. Ако ce на истим основама пос-
матра низ друш твено-економских организовања,
помоћу супротстављања основних елемената про-
изводњ е може ce успоставити периодични систем
економских режима. Објављивање организационих
идеја које су y основи свега што јесте, поспеш ује
y великој мери уређењ е и организацију нашег са-
знања. М оже ce чак рећи да пут ка вишим облицима
сазнања пролази управо и само кроз успостављање
система организационих идеја y сваком р еду појава.
Успостављајући те системе и супротстављајући их
једн е другима, евроазизам ce труди да открије је-

377
 динствену филозофију свега што јесте (Логовиков,
[псеудонум Савицког], 1931b, стр. 134).

Синтетичка наука има намеру да стигне на ону

тачку гледишта свих тачака гледишта, одакле би
било могуће истовремено откривати и Евроазију и
свет y његовој целовитости, Једно иза Вишеструког.
Али да ce при томе не заборави да je Једно начиње-
но од различитих Вишеструких.

Педагогија погледа

У евроазистичкој географији, као и y свакој

грани евроазистичког сазнања, сваки део изража-
ва нешто општије од себе самог, упућује на целину
која ra обухвата. Рад истраживача састоји ce y томе
да увиди савршен облик целине кроз несавршено
остварење њених делова, што подсећа на естетски
идеал неоплатонизма, доктрине која уметнику при-
писује дар да увиди суштински облик кроз мате-
ријалну опну и да му дф y задатак да ce кроз проуча-
вање геометријских односа приближи облику Идеје.

Треба чинити тако да сваки географски опис, ма

колико делимичан био, пружи могућност да ce, као
кроз „чаробни кристал", види простор y свим прав-
цима почев од описаног угла, да ce сваки његов опис
уводи непосредно и појединачно кроз појаве сагле-
дане y њиховој свеукупности. Периодични и истов-
ремено симетрични систем зона Русије-Евроазије
[...] отвара за то широке перспективе. Заправо, сваки
од тих појмова одређује део y његовом односу према

378
 целокупности (Логовиков [псеудоним Савицког],
1931a, стр. 53-54).

Научна делатност je такође слика открића, оно-

га што ce намеће погледу. Гледајући неку карту, за-
стори падају с очију оних који заиста желе да науче
да виде другачије:

Ново доба претпоставља нови правац свести,

оно претпоставља способност да ce види оно што je
раније остајало y сенци („Евразииство“, 1926, стр.
355).
Ваши подаци показују једну нову и богату област
живота. Кад бисте само могли замислити с каквом
тачношћу ce свака појединост коју дајете урезује y
географску и историјску основу која ми je позната!
С те тачке гледишта, говор Колиме je прави бисер!
(Савицкии, писмо Јакобсону од 9. августа 1930 (ар-
хива MIT), in Toman, 1994, стр. 134).
Потреба да ce y оквиру земљаног масива старог
света разлуче не два континента, као што je то до
сада рађено, већ три, није откриће евроазиста, оно
проистиче из много ранијих излагања географа,
посебно руских (на пример, Пр В. И. Ламанског, y
његовом раду из 1892). Евроазисти су само преци-
зирали њихову формулацију, и дали су том „ново-
виђеном“ континенту име које ce раније односило
на земљани масив старог света y његовој свеукупно-
сти, на уједињене Европу и Азију. (Савицкии, „Ев-
разииство“ [Евроазизам], 1923, АрхиваЦГАОР, Мос-
ква, in Пономарева (изд.), 1992, стр. 165).

379
 A ko чињенице претходе истраживању, ако су
оне ту да би биле откривене, Јакобсонова метода ис-
траживања je онда једна педагогија погледа, за коју
ce претпоставља да уочава ту заслепљујућу ствар, да
постоје природно средишњи и природно периферни
предмети, и да je, поред тога, тај однос средишта и
периферије симетричан. Постоји чак и нешто иза
периферије: та врста не-битисања језига који не по-
знају ни корелацију no умекшавању ни политонију,
дакле искључиво негативна дефиниција онога што
представљају већина европских језика.
Циљ je да ce на светлост дана изнесе један скри-
вени ентитет, са вишим онтолошким статусом, који
je недоступан ограниченом и слепом позитивизму.
Евроазистички научни програм састоји ce y трагању
за скривеним смислом ствари, чију само несаврше-
ну слику може да примети око заслепљено гене-
тичким и механицистичким предрасудама. Одат-
ле проистиче значај погледа који обухвата целину
чињеница које, посматране y својој јединствености
и бескрајном мноштву, не би имале било какав
смисао. Taj смисао je историјски и одвија ce како y
времену тако и y простору. Али не треба ce варати;
овде je мање реч о географском детерминизму („ру-
ска мисао“ била би „обележена својим огромним
просторима“) него о платоницистичком наслеђу,
које упућује на увиђање истинитијих целина.
Срећа „преко симетрије" о којој je говорио М илнер
(1982) поводом Јакобсона, своди ce на одушевљење
симетричном структуром, y светлости нагомила-
вања низова. Али та провидност, тај непосредни
приступ једној структури коју треба знати видети,
није једино y методи изношења чињеница на свет-

380
лост дана. Она je и y самој унутраш њости предмета
- Евроазије: за Савицког, „руски свет има најтран-
спарентнију географску структуру која ce може за-
мислити“13.
Исто тако, Трубецкојева књига Наслеђе Џингис-
кана отвара тему која ће постати лајтмотив евроази-
стичке доктрине: „оизокретање перспективе“ или
промена правца погледа. М ислити другачије значи
умети отворити очи, умети показати оно што дру-
гима, наоружаним лошом методом, остаје скриве-
но14. Тако je за Трубецкоја

Довољно бацити поглед на историјску карту да

би ce стекло уверењ е о томе да je назови-целовитост
територије актуелног СССР-а некада обухватала д ео
Монголског царства које je основао велики ЏЧнгис-
кан (Trubetzkoy, 1925a, стр. 4).

13 Савицки, 1934. Немачки текст: „Eine denkbar deutliche geo-

graphische Struktui“ (јасна, прецизна) губи то инсистирање на
визији које ce налази y руском оригиналу: „пределБно прозра-
чноп географическои структурои" (транспарентна). Оригинал
ce налази y Пономарева, 1992, стр. 110-118.
14 За евроазисте, промена угла посматрања праћена je про-
менама y терминологији: нове речи увек прате нову мисао. Cf.
овај део евроазистичког манифеста из 1926: „Ново доба претпо-
ставља ново стање свести, визију онога што je некада остајало
y сенци, поново процењивање старог и, y функцији свега тога,
нову терминологију. Да би ce живело на нов начин и да би ce
схватило нешто о новом животу, потребно je преобразовати ce
и пре свега стећи критички однос, лишен предрасуда, према
превазиђеној терминологији, и бити обазрив према ономе што
ce управо рађа“ („Евразииство", 1926[1992, стр. 355]). Савиц-
ки je измислио велики број речи: месторазвитие („место раз-
воја“), евразимцим („евроазијација").

381
 За Платона, видљива слика онтолошки зависи
од свог разумљивог модела; то не наводи на њену
сличност, већ на њену слабост. Присуство Облика
y ствари je узрок за њену неразумљивост, али она
претпоставља способности погледа да ce види једно
y светлу другог. Исто тако, бити географ или лингви-
ста језичких савеза, читати карту, тумачити један
Landschaft, значи бити способан за пројектовање на
ствари таквог погледа који иза контингенције мно-
штва открива јединственост њихове суштине. Taj
поглед открива, y фотографском значењу речи као и
y значењу „откривања истине“. Постојање Евроазије
треба да пукне пред очима, да скочи y очи прили-
ком простог погледа на карте. Али, упркос приви-
дима, овде није реч о једноставном емпиризму, за
кога су чињенице само чињенице. Реч je о умећу
виђења, иза нејасних и раштрканих емпиријских
чињеница, веће, општије стварности него што je то
једноставно утврђивање, стварности која ce открива
методом повезивања. За Јакобсона, Трубецкоја и Са-
вицког, nocmoje изотерме, изоглосе, границе. Њихов
креативан научни рад почиње y тренутку када успо-
ставе поклапања, или подударности које повезују
чињенице. Управо утврђивање подударности дока-
зује постојање траженог предмета. Ta суштинска
вредност теорије подударности, основа синтетичке
науке, изгледа да није била довољно проучавана y
историји структурализма. Теорија подударности je
свеобухватна визија света, као да je целокупност
углова посматрања непресушна, као да je дозвољено
и замисливо покрити стварне предмете гомилањем,
суперпозицијом углова посматрања.

382
 ПЕРСОНОЛОГИЈА (ПЕРСОНОЛОГШ)

У приручницима и енциклопедијама, рад Праш-

ког кружока често je описиван као „надмоћ реда оз-
начитеља“, „чињенице да ce језик објасни термини-
ма чисте комбинаторике“. Ниједан од ових описа не
односи ce на текстове о којима je овде било речи.
Ha исти начин на који je Сосир подређивао
лингвистику широкој семиологији, Трубецкој под-
ређује свој целокупни систем научних дисциплина
персонологији, која треба да их „усклади“15. Јавља
ce двоструки систем наука: поред дескриптивних,
јављају ce и интерпретативне науке, y двоструком
низу: историја/историозофија, етнографија/етнозо-
фија, географија/геозофија (ibid ,)16. Једино интер-
претативне науке омогућавају да ce разуме проу-
чавани чињенични материјал, да ce открије његов
дубоки смисао, a не да ce само опишу његови поја-
вни облици. Само на основу свих ових наука узетих
заједно може ce створити „исцрпна теорија лично-
сти“.
Таква синтеза наука може ce реализовати само
путем једне нове научне дисциплине: „персоноло-
гије“, која je једина способна да међусобно усклади
науке. Без ње може постојати само „енциклопедија“
наука, анархични конгломерат мање или више науч-
них идеја. Одсуство такве „персонологије“ je најоз-
биљнији недостатак мисли на Западу {ibid).

15 Trubetzkoy, 1927d, увод, прев. 1996, стр. 175-180.

16 Ови неологизми без сумње имају везе са „антропозо-
фијом“ Аустријанца Рудолфа Штајнера (Rudolf Steiner) (1861­
1925).

383
 Филозофија личности

Основни текст Трубецкоја je увод y његову

збирку чланака из 1927: О проблему спознаје Русије
od стране ње саме 17. Основна теза Трубецкојеве
„персонологије“ je да једну људску заједницу, као уо-
сталом и појединца, треба посматрати као личност
(.nmHocmb), будући да je разлика између њих само y
степену, и да су сви видови једне личности међусобно
повезани y органску, и y најбољем случају складну
целину:

Појединац ce не разликује од органског колекти-

вног ентитета, разлика je само y степену сложености
(Troubetzkoy, 1937, стр. 10).

To успостављање односа између појединачног и

колективног y вези са личношћу, уклапа ce саврше-
но y европских дух времена између два рата, и по-
казује многе сличности, али и разлике, са савреме-
ним покретом француског персонализма Емануела
М унијеа (Emmanuel Mounier) (1905-1950) и Габрије-
ла М арсела (Gabriel Marcel) (1889-1973).
„Заједнички персонализам“ налази свој израз
y Француској y часопису Esprit, који je основао Е.
Муније 1932. под изразитим утицајем Берђајева и
руског идеализма. Од када je постао свестан духо-
вне, филозофске и моралне кризе западног света,
приступио je радикалној ревизији својих вредности
и начела, заснованој на критици буржоаског света,

17 Troubetzkoy, 1927d, прев. 1996, стр. 175-180.

384
обезвређеног материјализмом и изолацијом поје-
динца.
Али ове теме сусрећу ce y целој Европи тог
доба. Тако немачки филозоф Макс Шелер (Max
Scheler) (1873-1928) признаје вредност не само поје-
диних, већ и колективних особа (Gesamtpersonen)
какве су нација, културна целовитост. Како y томе
не препознати „колективну личност“, или „личност
сложену од више појединаца“ (многочеловеческал
nu4Hocmb) Трубецкоја?
Трубецкој je убеђен да зло потиче најпре од
културе која je од човека начинила апстрактног
појединца, одсеченог од свог колективитета. Он ли-
чност не схвата као правни ентитет који би треба-
ло бранити од колективитета. Насупрот појединцу,
стању изолованости, чистој апстракцији, личност
je од рођења ангажована y заједници. Сходно томе,
Држава не треба да буде апстрактна, аритметичка
резултанта расутих и изолованих изборних воља,
већ скуп „симфоничних" група, организованих y
вишу јединицу путем заједничког Уверења.
Француски персонализам, тражећи личну про-
мену, нагони на лични ангажман. У томе, одба-
цујући детерминизам, за разлику од Трубецкојеве
Персонолгије, он не дозвољава да ce утопи y фило-
зофији историје.
„Личност" je исто тако значајна категорија
релативистичког културализма y америчкој ант-
ропологији. Абрахам Кардинер, други савременик
Трубецкоја (1891-1981), износи појам „основнелично-
сти“. За њега појединци који живе y једном друштву
и који су подвргнути истом скупу институција, деле
исти тип личности. Појам основне личности истиче

385
 удар друштвеног на психу. Па ипак, и овде постоји
значајна разлика која одваја Кардинера од Трубец-
која: детерминизам средине. Кардинер одбацује
свако једнозначно одређеље era помоћу спољашњег
окружења.
Трубецкој заиета дефинише личност као „пси-
хофизичку целину, сједињену са физичким окру-
жењем“18, он покушава да проучи „колективну ли-
чност y њеном физичком окружењу“19, што га онда
још више приближава немачком антропо-географу
тог доба Ф. Рацелу (F. Ratzel), другом великом кри-
тичару еволуционизма.
Поново код Трубецкоја налазимо извесну на-
петост између захтева за интегритетом лично-
сти и филозофског имперсонализма проистеклог
из историјско-културног детерминизма. Његов
програм који ce састоји од очуваља несводиве
оригдаалности сваке свести подривају „сиратна“
• или' „испреплетана" концепција и неразликовање
појединца од колективитета: оригиналност коле-
ктивитета настаје на уштрб оригиналности поје-
динца. Трубецкој ce уклапа y персоналистички
правац типичан за његово време, али парадоксални
резултат je што га он извлачи са безличне стране.
Један од извора теза Трубецкојеве персоноло-
гије треба видети и y хришћанским спекулацијама
о Тројству (божанска природа y три хипостазе), и
Отелотворењу (једна особа поприма две природе:
божанску и људску), посебно значајним y право-
славном свету, Треба јасно уочити да та, не инди-

18 Troubetzkoy, 1927d.
19 Ibid., стр. 6.

386
видуалистичка, већ „симфоничка“ концепција ли-
чности нема ничег заједничког са несводивом афир-
мацијом слободе каква ce, на пример, налази код
Кјеркегора (Kierkegaard).
A ko je персонализам као такав доживео брзо
слабљење после Другог светског рата под утицајем
CHCTeMâ структуралистичког и колективистичког
надахнућа, филозофија Трубецкоја, напротив, сад-
ржи заметак и једних и других.
Коначно, појам колективне личности уклапа
ce савршено y тему својствену духу времена из-
међу два рата: y психологију нapoдâ. Одушевљење
за истински, аутентични народ поставља самим
тим чак и проблем хибридизације, проблем који
je то доба исто тако дубоко обележило. Али Тру-
бецкој предлаже сложено и парадоксално решење:
истовремено постоје и међусобна приближавања
ентитета који нису генетички повезани (то je тема
афинитета, на пример, између народа Евроазије) и
херметичко затвање између раздвојених ентитета
(на пример Европа и Евроазија). Сви ови етнички
ентитети имају „национални“ карактер, „национал-
ну психу“.

Индивидуално u колективно

Д. М ирски je још 1927. забележио да антиин-

дивидуализам евроазиста вуче корене од њихове
метафизичке визије. Они сматрају да je човек нера-
скидиво везан за групу, и да je „аморфно стање“ на
које су либерални индивидуализам и буржоаска
економија свели европског човека, апсолутно зло.
Будући да je човек нераскидиво везан за своју групу,

387
 његова личност je органски повезана са „симфони-
чном“ вишом личношћу чији je он један део, и која
припада другом реду стварности y односу на човека
узетог самостално. Te симфоничне колективне ли-
чности могу бити на разлидитим лествицама, при
чему су најтипичније племе или нација, највиша je
Црква, која je такође део Космоса кога најсаврше-
није обавештава божански Логос. Осим Трубецкоја,
један од најдоследнијих евроазистичких теоретича-
ра те идеје о симфоничној и колективној личности
je Л. П. Карсавин (1882-1952). По овом последњем,
та теорија има извесних сродности са социјализмом,
али њене основе су сасвим другачије. Социјализам
je, бар историјски, ширење огољеног индивидуализ-
ма латинског запада, он полази од права појединца
да припада материјалном универзуму. Евроазисти-
чка доктрина, напротив, полази од метафизичке
чињенице суштинског јединства човека и његове
групе, и од њиховог крајњег јединства y Апсолут-
ном, доводећи тако до једне оригиналне синтезе хе-
гелијанизма и неоплатонизма.
Још један извор доктрине заслужује да буде
споменут, реч je о њеној y корењености y романтичар-
ску традицију и о опозицији те традиције пре-
ма филозофији друштвеног уговора. Суштинска
склоност романтизма je да прикаже ирационалне
елементе - традицију, обичаје, инстинкте, митове
- као истински позитивне елементе који стварају
историју. Појединац je утопљен y скуп који га бес-
крајно превазилази и за који ce осећа везан живот-
ном и искуственом заједницом. Он je за њега везан
безбројним физичким и моралним нитима које ис-

388
товремено сежу и y прошлост и y средину. Евроази-
сти преузимају, не именујући je, романтичарску
коцнепцију природног и несвесног развитка, који
ce супротставља свим својевољним, потпуно раци-
оналним или намерним интервенцијама (уговори,
политички устави, диипломатска комбинторика)
- које би покушале да омету тај природни развитак,
ту изворну историју, намећући joj споља њој страни
административни или политички механизам. Реч je
о томе да ce y сваком од тих скупова препозна живи
индивидуализам који мора бити схваћен кроз тло
на ком je настао, кроз крв која ra чини живим и кроз
његове сопствене законе раста.
Двадесетих и тридесетих година y целој Европи
изражава ce растуће незадовољство према том
крајњем облику изолативног и аморфног индиви-
дуализма какав je парламентарна демократија, која
не распознаје прелаз између изолованог човека и
апстрактне државе. Европски комунизам и, y извес-
ној мери, фашизам покушавају, лутајући y мраку,
да пронађу кохерентније органско друштво, y коме
Држава не би била апстрактна математичка резул-
танта расутих изборних воља, мећ заједница „сим-
фоничних" група, организованих y вишу јединицу
заједничког уверења.
Најзад, било би занимљиво упоредити овде
тај став са славофилским појмом coôopnocmb код
Кирејевског и Хомјакова (cf. поглавље II), a пара-
доксално je што француски социолози, који сасвим
довољно познају индијски културни свет да би
предложили размишљање о супротности између
Истока и Запада уз ослањање на супротност између

389
индивидуалног и колективног, савршено не познају
Трубецкоја и руску славофилску традицију20.
Што ce тиче супротности индивидуално / коле-
ктивно, онакве какву je приказао Трубецкој, она би
требало да ревидира многе прихваћене идеја. Идеја
о примату друштвеног над индивидуалним није
обавезно идеја „левице“. Француски читалац с краја
XX века навикао je да види критику буржоаског дру-
штва углавном од стране социјализма. Ипак, треба-
ло би да препозна и читав један правац француске
мисли, контрареволуционарни традиционализам
Ж. де Местра или Л. де Бонала, који je y Русију увео
Чадајев (Чаадаев). Мислиоци „ултраши“ извргли су
руглу индивидуалистичку антропологију Просве-
титељства. За њих, како то бележи Коире (Koyré),
све грешке филозофа Просветитељства „проистичу
из једне исте прве и суштинске грешке, која je схва-
тање да човек може да постоји изван друштва и пре
друштва. [...] Друштво je првобитна датост, и ван
њега, човек као човек нити je могућ, нити je замис-
лив“21. To непознато порекло треба изнети на ви-
дело дана, оно може објаснити двосмислености „со-
циологизма“ y совјетској лингвистици двадесетих и
тридесетих година, чије потресе можда треба про-
учавати са овог становишта.

Свест u субјект

Код Трубецкоја, колективни субјект није несве-

стан, пре je то група субјеката који размишљају на

20 Cf. Л. Димон (Dumont), 1985.

21 Koyré, 1971, стр. 138.

390
ррти начин, који поседују колективну свест, a не
грура коју одликује колективно несвесно:

Крајем индоевропске епохе, [...] требало je да

Словени направе избор између правца кретања на
исток, југ и запад (Troubetzkoy, 19216, прев. 1996,
стр. 103).
Потребно je да сваки народ Евроазије буде све-
стан самог себе пре свега као члана тог братства,
као члана који заузима одређено место y том братс-
тву (Troubetzkoy, 1927a, прев. 1996, стр. 188).

Изгледа да Фројд уопште није познавао тај иде-

ал пуне свести, чије je потпуно познавање циљ који
ce може реализовати, иако су он и Трубецкој били
савременици који су живели y истом граду. Што ce
тиче одсуства критичке мисли о појму субјекта (ин-
дивидуалног или колективног), оно представља је-
дан вид проистекао из његове теорије, из есенцијали-
стичке визије колективитета:

A ko ce један народ посматра као психолошка це-

лина, као колективна личност, треба признати да je
известан облик спознаје себе сасвим могућ и потре-
бан (Troubetzkoy, 1921a, прев. 1996, стр. 87).
Тек пошто схати своју сопствену природу, своју
сопствену бит, јасно и потпуно, човек може остати
оно што јесте, не варајући ни друге ни себе. Највећа
срећа која ce може досегнути на овом свету лежи y
увођењу склада и пуноће личности, који почивају на
јасној и потпуној спознаји своје сопствене природе.

391
 Али та колективна свест треба да буде предмет
појачаног преобликовања:

Братство евроазијских народа треба да постане

свесна суштинска чињеница. Сваки народ Евроазије
треба npe свега да буде свестан себе самог као члана
тог братства, члана који заузима одређено место y
том братству (ibid).
Да би паневроазијски национализам могао ефи-
касно да игра своју улогу уједињујућег фактора
евроазијске Државе, потребно je преобликовати
свест народа Евроазије (ibid).
Да би једна Држава постојала, потребно je npe
свега да грађани те Државе имају свест о својој
органској припадности јединственој целини, орган-
ској јединици (ibid).

Језик u личност

A ko Тробецкој као лингвиста говори о језику

y својим култруролошким и етнозофским тек-
стовима, онда je то да би показао како je језик
само један од елемената који откривају душу
народа, колективну личност:

A ko je руски народ везан за турански свет npe

свега преко извесних особина свог психичког про-
фила, за словенски свет везује га једино језик. И
заиста, „турански“ свет y смислу y ком je он пред-
стављен y трећем чланку овог зборника, није ни
расна ни језичка целина y строгом смислу речи, већ
једна етнопсихолошка целина. Ни словенски свет

392
 није ништа друго него лингвистички појам. Пу-
тем језика личност открива свој унутрашњи свет;
језик je основни начин за споразумевање између
појединаца и управо y току процеса споразумевања
стварају ce колективне личности. To само no себи
већ указује на значај проучавања живота језика из
угла персонологије. Историја и специфичне особи-
не руског нормативног језика су изузетно значајне
за карактеризацију руске националне личности, али
исто тако важан je и положај руског међу осталим
језицима (Troubetzkoy, 1927d, стр. 8-9).

За Сосира, без језика (langue), реч (parole) била

би низ изолованих исказа лишених смисла, без речи
(parole) језик (langue) био би празан и апстрактан. Че-
сто ce указивало на то да Трубецкој, y уводу y Наче-
ла фонологије, користи опозицију језик/реч (langue/
parole) (упућујући на Сосира) да би направио опози-
цију фонологија / фонетика. Али то je једино место
где он користи ту дихотомију. Ни на једном другом
месту он не теоретише њом, она за њега не игра ни-
какву улогу: језик није систем знакова, већ оно што
открива један културни тип.

393
 Десета глава

ХОЛИЗАМ:
ШТА JE TO ЦЕЛИНА?
Величанствена моћ природе y њеним раз-
личитим видовима открива ce на врло
сумњив начин ономе ко види само њене
делове уместо да je обухвати y њеној це-
ловитости (Плиније Старији, Природна
историја, VII, I) (епиграф књизи A. фон
Хумболта, Кос.мос, 1844).

С ДРУГЕ СТРАПЕ ОГЛЕДАЛА ^

Једна теорија ствара ce путем супротстављања,

y тренуцима полемике и захваљујући управо тим
тренуцима. T okom двадесетих и тридесетих годи-
на, Јакобсон и Трубецкој посвећују значајно време
одређивању самих себе y односу на покрете које,
с правом или не, сматрају противничким. Проуча-
вањем великих тема онога што М. Вјел назива „ја-

394
кобсоновском демонологијом“' , може ce, путем суп-
ротстављања, направити покушај реконституисања
онога што су они желели да успоставе одвајањем од
ривалских теорија.
Јакобсон врло јасно види себе y ситуацији пре-
кида и изјављује како припада новом духу време-
на. Но тај објављени прекид изгледа да не одговара
ономе што je Г. Башлар назвао, скоро y исто време
„епистемолошким пресеком“. Овде ћемо покуша-
ти да покажемо слику те демонологије, како бисмо
приказали ту „актуелну науку“12 која ce управо кон-
ституисала.
После рата, Јакобсон има далеко интернациона-
листичкији и помирљивији став. Али, tokom дваде-
сетих и тридесетих година, он je епистемолошки
прекид који заговара замислио не само no моделу
временске супротности (стара наука / нова наука),
већ и no моделу просторне супротности (западна
наука / руска наука), тако да епистемолошки прекид
овде постаје геокултурулошки. „Фактор простора“
(пространственнип фактор), који je био Јакобсо-
нов лајтмотив tokom читавог његовог живота, игра,
дакле, улогу научне парадигме. У тој „теорији двеју
наука“, Русија (совјетска и емигрантска) супротс-
тавља ce Западу и превазилази га.
Демони Јакобсона и Трубецкоја називају ce по-
зитивизам и натурализам. И управо из супротс-
тављања тим црним зверима настаје њихова теорија
целине (тоталитета), њихов холизам.

1 Viel, 1984, стр.39.

2 Jakobson, 1929c, прев. 1973, стр. 9.

395
 ПОЗИТИВИЗАМ И ХОЛИЗАМ

Јакобсон замагљује позитивистичке концепције

својих противника. Он очигледно није читао Огис-
та Конта. Никада га не цитира. Тврдоглаво меша
позитивизам са емпиризмом као „култом чињени-
ца“, чистом фактографијом. To ce види и y његовој
оштрој критици чешког лингвисте Ј. Гебауера, који
je y Прагу, почетком века, „упорно одбијао сваку
расправу“ и који ce успротивио стварању катедре
за општу лингвистику. Јакобсон из тога извлачи за-
кључак који ce савршено уклапа са његовом „дија-
лектичком" филозофијом историје:

Било je природно да крајњи позитивизам и фана-

тични култ изолованих чињеница обавезно доведу
до радикалне реакције. И тако je Праг, који je почет-
ком века био арена ерудистичке микрологије, сада
средиште продорне теоријске мисли (Јакобсон, 1933
[SW-II, 1971, стр. 540]).

Али идеја о просторном распореду епистема

непрестано одржава y равнотежи ту филозофију ис-
торије:
Поједина особена кретања одувек су особина
руске теоријске мисли. Заиста, не постоји монопо-
листичка руска научна методологија која би ce мог-
ла супротставити методологији која y потпуности
влада на Западу; наравно, постоје лајтмотиви који
одређују не место развоја већ доба, и који су међу-
народни; na ипак, упркос међународном карактеру
једног покрета, увек треба водити рачуна о повољ-
ној или неповољној локалној средини.

396
 Руска средина би ce могла описати као неприја-
тељска према позитивизму; довољно je присетити
ce да je процват позитивизма y Русији квалитатив-
но врло осредњи, док су одговарајући супротни и
споредни правци развоја наука, поготово y области
руске филозофије, дали очаравајуће плодове (Дани-
левски, Достојевски, Федоров, Леонтјер, Соловјев).
Одбојност према позитивизму карактеристична je
за све виталне изразе руске мисли, y истој мери код
Достојевског као и y руском марксизму.
Јача или слабија доза суштински неспојивих на-
чела непрестано ce мешала са традиционалном те-
леолошком позицијом и са стуктурализмом руске
науке. Ипак, ти методолошки правци y савременој
руској науци већ су очишћени од еклектичких дода-
така и појављују ce y свој својој снази. Они ce данас
јављају и y западној науци, y којој ce огледа дух вре-
мена. У западној науци друге половине XX века те
тежње постале су једва чујне, били су то спорадич-
ни покушаји опозиције које je гушила владајућа до-
ктрина. С друге стране, обликује ce свет идеја које
чине целину, свет из кога je настала руска структу-
ралистичка наука као свеобухватна научна визија
света, и који ce непријатељски супротставља првом
(Јакобсон, 19296, стр. 55-56).

Нема никакве сумње да Јакобсон и Трубец-

кој y позитивизму одбацују оптимистички појам
напретка. Али они из њега преузимају, a да то не
кажу, глобалистичку визију света, идеју да друштво
представља целину несводиву на своје делове, идеју
коју налазимо и код Конта и код Диркема. У ствари,

397
 и сами њихови противници, они који од дрвећа не
виде шуму, не познају О. Конта, реч je, још једном,
о. младограматичарима. Непријатељски расположе-
ни према свакој филозофској спекулацији, младо-
граматичарски лингвисти схватају само чињенице
доступне сваком посматрачу: чињенице које ce могу
посматрати, какве год оне биле, и клоне ce апс-
тракција. Реч je о феноменализму који y поптуности
одбацује све оно што измиче емпиријској контроли
и који заговара став да никада не треба занемарити
искуство.
Али лингвистика не треба да буде само опис-
на, она треба и да објасни промену y језику тражећи
узроке сваке чињенице. Узрочно објашњење je тако
најсигурнији критеријум позитивистичког научног
става. М ладограматичари су y основи непријатељ-
ски расположени према сваком објашњењу фина-
листичког типа. Циљ научног рада je успостављање
фонетских закона, који су апсолутни, какав треба да
буде и сваки однос узрочности између две појаве.
С тачке гледишта начина аргументације, младо-
граматичари су непријатељски расположени према
. сваком психологистичком и метафизичком аргумен-
ту. A ko ce може рећи да je језик њихов предмет, тај
предмет ce састоји од скупа чињеница и представ-
ља једну супстанцу. М ладограматичари (на пример
Бругман и Делбрик) јасно ce супротстављају лин-
гвисти који им je непосредно претходио: A. Шлај-
херу. Замерају му његове спекулације удаљене од
сигурног терена чињеница које ce могу посматрати

398
и његову аналогију између језика и живог организ-
ма3.
Ипак, за младограматичаре једине узроке који
ce могу потврдити треба тражити y делатности
говорних субјеката, који мењају језик употребља-
вајући га. Јакобсон и Трубедкој одбадују само не-
систематични карактер њихове лидгвистике, њено
нехолистичко бављење лредметом. Почетком XX
века, нарочито y Италији и Немачкој, лриметан je
преокрет перспектива, приоритета: група „идеа-
листичких“ лингвиста напада историјско-комлара-
тивну лингвистику као „позитивистичку“. Замера
joj ce да нема душу, да je материјалистичка, уместо
културолошких феномена на прво место ce ставља
национални идентитет, дух народа онакав какав ce
одражава y језику једног народа4.
Код немачког лингвисте Валтера Порцига на-
лазимо једну од ретких дефиниција позитивизма из
тог доба.:

За нас je позитивизам научни приступ који,

узимајући појединачну чињеницу као основни
ентитет, сматра да je задатак науке довођење y

3 Ипак, понекад ce позитивизам уграђивао y Шлајхеров

натурализам: Ш. Кампру (Ch. Camproux) (1979, стр. 26) гово-
ри о месту y лингвистици „позигивистичких теорија које je
изнео О. Конт, за које ce мислило да их je потврдила Дарви-
нова биолошка теорија еволуционизма. Под утицаЈем Дарви-
на, À. Шлајхер, немачки лингвиста који je иетовремено био и
богаиичар. створио je теорију названу генеалошко стабло. [...]
Помоћу њега, Шлајхер je успевао да y потпуности негира да
лингвистика може бити историјска дисциплина која за пред-
мет има слободну активност људског духа“.
4 Cf. Koerner 1982a, б, ц.
399
 једнообразан ред свих појединачних чињеница.
Насупрот томе, идеализам посматра свет
као структуру значењских јединица, чија je
природа одређена њиховом улогом y целини.
A ko појединачне појаве имају вредност y очима
позитивиста онда je то зато што оне постоје, док
y очима идеалиста оне имају вредност зато што
имају смисао (Porzig, 1928, стр. 2-3, цитирано
према Koemer, 1982a, стр. 84-85 и JankowcKy,
1972, стр. 228).

Јакобсон y више наврата (не само tokom дваде-

сетих и тридесетих година, већ и касније) супрот-
ставља „нову науку“ како позитивизму тако и на-
турализму, при чему најчешће обухвата заједно ова
два термина.
Питање постаје тим деликатније што су, и y
Француској, критичари структурализма изједнача-
вали овај последњи са позитивизмом: говорило ce о
„позитивизму структуралне лингвистике“5, a за ја-
кобсоновску концепцију комуникације говорило
ce да ce развила „ y условима позитивистичке на-
уке“б.
Шта мисле Руси из Прага када говоре о позити-
визму?-
Трубецкој и Јакобсон нарочито ce обрушавају
на „атомизам“ и на „механизам“ младограматича-
ра. Они слабо употребљавају термин позитивизам.
Подсетимо најпре још једном да Јакобсон и Трубец-
кој никада не говоре о О. Конту. Они не анализирају

5 Maldidier et al., 1972, стр.. 117.

6 Flahault, 1984a, стр.. 36.

400
позитивизам као филозофију, већ га употребљавају
као негативан сигнал омражене младограматичар-
ске доктрине.
Може ce рећи да, поред Кернера7, y XIX веку
„ниједан лингвиста не би озбиљно изјавио да је-
зик није, на овај или онај начин, организован, већ
да представља застарели скуп изолованих појмова".
Кернер додаје: „Заиста, не познајем никога ко би,
размишљајући о природи језика tokom два или три
последња миленијума западне цивилизације, неги-
рао да je језик, на овај или онај начин, систематичан
ентитет“8.
Ипак, Јакобсон, када говори о „атомизму“ и о
„механизму“, замера младограматичарима управо
недостатак система.
Године 1929, y својим Примедбама..., Јакобсон
тврди да je Сосир, што ce тиче дијахронијске линг-
вистике, остао на „линији младограматичара“:

За њега [...] поједини елементи су промењени без

обзира на узајамност која их повезује са целином и,
сходно томе, могу ce проучавати само изван систе-
ма; померање једног система одвија ce услед дело-
вања догађаја који не само да су му страни, већ су
и изоловани и међусобно не чине систем (Јакобсон,
1929a [SW-I, 1971, стр. 17]).
Појам фонолошког система као случајне скупине
мора ce напустити (ibid., стр. 22).
Младограматичарска концепција историје језика
одговарала je одсуству теорије. Теорија историјског

7 Koerner, 1975, стр. 724.

8 Ibid., стр. 805.

401
 процеса могућа je само y случају да ентитет који
трпи промену буде посматран као структура којом
управљају унутрашњи закони, a не као случајна
скупина (ibid., стр. 109).
Сосирова доктрина [...] наставља да сагледава
дијахронију као скуп промена насталих случајно
(ibid. стр. 109-110).

Затим, y једној од својих најпознатијих крити-

ка:

Механичко нагомилавање настало игром случаја

или услед хетерогених фактора - то je омиљена сли-
ка владајуће европске идеологије друге половине
XIX века. Савремена идеологија, y својим различи-
тим видовима, генетички независним једни од дру-
гих, све јасније истиче функционални систем умес-
то механичког додавања, иманентне структуралне
законе уместо упућивања, савршено бирократског,
на суседну рубрику и еволуцију која води до циља
уместо слепог случаја (ibid., стр. 110).

Оцене су понекад прилично непријатне и упра-

во ту ce најјасније уочава супротност између ато-
мизма и систематизма (или холизма):

У традиционалној историјској фонетици, карак-

теристичан je био начин на који су ce самостално
посматрале гласовне промене, то јест не водећи ра-
чуна о систему који трпи те промене. Такав начин
рада био je разумљив y оквиру слике света каква je
владала y то доба: за успорени емпиризам младо-

402
 граматичара систем, и посебно језички систем, био
je механички збир (Verbindung), a никако формал-
на целина (Gestalteinheit), да употребимо термине
модерне психологије. Фонологија супротставља
изолативној методи младограматичара интегралну
методу; свака фонолошка чињеница посматра ce
као деона целина која ce остварује y другим деоним
скуповима различитих виших степена. Тако ће прво
начело историјске фонологије бити: свака промена
мора ce посматрати y функцији система унутар
кога ce одвија. Гласовна промена може ce схвати-
ти само ако ce осветли њена улога y систему језика
(Јакобсон, 1931ц, [SW-I, 1971, стр. 202-203]).

ПИТАЊЕ НАТУРАЛИЗМА

Натурализам y лингвистици, y основи везан за

име A. Ш лајхера, састојао ce y схватању да су јези-
ци и језичке породице врсте y настајању, на исти
начин као животињске и биљне врсте. Шлајхер je
језике посматрао као природне организме, живе,
који ce ван било какве људске воље рађају, расту и
развијају према строгим законима, затим старе и
умиру. Управо њему дугујемо најразрађенији об-
лик теорије „генеалошког стабла“ и транспоновање
дескриптивне типологије (три морфолошке језичке
класе) y еволутивну типологију (флективни језици
су етапа y развоју језика која долази после етапе аг-
лутинативних језика, при чему су оне обе постери-
орне y односу на изолативне језике).
Лингвистика je овде природна наука, која за
предмет има проучавање закона еволуције језика,

403
ca исто тако строгим методама какве су оне које ce
примењују y хемији или биологији. Овде ће ce наћи
извесно схватање хегелијанске традиције, за коју ce
науке о природи, које припадају области нужности,
супротстављају друштвеним наукама, које припа-
дају области слободе. Науке о природи имају за на-
учни идеал трагање за објект тним закоиима.
Јакобсон ce можда још силовитије супротстав-
ља Шлајхеровом натурализму пего младограмати-
чарском позитивизму. У више наврата ou ce враћа
на ту тему, при чему ипак не даје дефиницију онога
што подразумева под натурализмом. Он непрекид-
но покушава да открије његове постојане трагове:

Ипак - a то ce често дешава y историји науке -

иако je једна превазиђена теорија била срушена, за-
држани су њени многобројни остаци, који су измак-
ли контроли критичке мисли (Јакобсон, 1938 [SW-I,
1971, стр. 234])9. '

Но, разлози због којих Јакобсон тако лоше го-

вори о Шлајхеру и натурализму изгледа ми као да
припадају помало другачијем реду од критике коју
дају његови савременици.

9 У том светлу, веома je тешко схватити почетак члан-

ка, изузетно похвалан, који Јаксобон посвећује Крушевс-
ком (Јакобсон, 1967 [1973, стр. 238]: »Није случајно ако je
Крушевски, y својим тезама из 1881, изјавио на првом месту
да основни задатак лингвистике „није да реконструише слику
прошлости језика, већ да открије језичке законе", што наводи
на помисао да ce лингвистика, због саме своје методолошке
природе, приближава не „историјским" већ „природним"
наукама. Реч „природни" изгледа да je овде употребљена y
значењу „усклађен ca законима«.

404
 Постоје најпре Шлајхерове натуралистичке
теме које Јакобсон, no мом сазнању, не спомиње ни-
када, на пример, рођење, живот и смрт језика, или
његово постојање под строгим законима.
Неке од његових критика припадају општем
делу, реч je превасходно о емпиризму: ,

Али y синхронијској лингвистици и конкретна

истраживања су још увек богата преживелим оста-
цима старог натурализма. Најдрастичнији пример
тога je анализа гласова језика. Лингвисти су језик
сматрали страним и неразумљивим идиомом, као да
ce радило само о низу акустичких перцепција лише-
них смисла (Јакобсон, 1933 [SW-2, 1971, стр. 545]).
Шлајхерова доктрина, доктрина тог великог на-
туралисте y области лингвистике, већ одавно je уз-
дрмана, али још увек наилазимо на њене остатке.
Његова теза - физиологија гласова je y основи сваке
граматике - заслужна je за почасно место које остаје
резервисано y науци о језику за ту помоћну и, y пра-
вом смислу речи, екстерну дисциплину (Јакобсон,
1938 [SW-1, 1971, стр. 234].

Натурализам ce овде јасно меша са оним што

би ce могло назвати Ш лајхеровим „физикализмом"
(иако Јакобсон не употребљава ту реч), a што Ја-
кобсону омогућава да изједначи натурализам са до-
ктрином младограматичара:

Фонолошка анализа гласова датог језика оштро

ce разликује од натуралистичке анализе којом ce
бави фонетика. Фонологија не искључује фонетику,
али, док прва проучава фонеме као конститутивне

405
 елементе једног одређеног језика, фонетика са на-
туралистичке тачке гледишта описује звучни ма-
теријал којим ce језик служи (Јакобсон, 1933 [SW-2,
1971, стр. 546]).
Натурализам (који ce y овој прилици може
употребљавати y значењу које има y естетици) je за
Јакобсона суштински несистематичан:
Са дисконтинуитетом и епизодичношћу једног
натуралистичког платна, упоредимо Сезанову ком-
позицију, интегрални систем односа волумена. (Ја-
кобсон, 1929a [SW-1, 1971, стр. 110]).
Па ипак, мистерија расте када ce види да je уп-
раво Шлајхер представљен y многобројним тексто-
вима и антологијама као посебно систематичан...
Тако, за Сосира
... једино je он [= Шлајхер] имао довољно дуг
поглед да сагледа целину. Данас нас такво сагледа-
вање не задовољава, али постоји тежња ка општем
и систематичном. Боље je имати један систем него
гомилу нејасних појмова (Сосир, KOJI, Енглерово
критичко изд., стр. 8, наведено y Коернер, 1975, стр.
804). , ,
Или y чланку „природњачки покрет" y Линг-
вистичкој енциклопедији Совјетске академије на-
ука10:

Шлајхерове научне идеје и радови веома су зна-

чајни: он je дао допринос историјској лингвистици

10 Лингвистическип енциклопедическип cnoeapb, Москва,

1990.

406
 y развијању принципа систематичности (систем-
Hocmb) и медоте реконструкције изворног језика
- мајке.

Друга тема, која спаја натурализам са младо-

граматичарском доктрином, јесте атомизам и обја-
шњење путем узрочности, који су омогућили Ја-
кобсону да унапреди своје сопствено структурално
и телеолошко објашњење за које он мисли да je y
сагласности са великим филозофским правцима
културног живота његовог доба (посебно y СССР-у
и Чехословачкој):

Дух књиге структуралисте Фишера настоји да

укаже на пораз филозофске концепције натурализ-
ма, који сТварност своди на атомистички прах" који
распознаје једино односе квантитета и механичке
узрночности. Енглишова књига наводи да je каузал-
но проучавање људског понашања промашај, и да je,
уместо односа од узрока ка последици, реч о односу
средства и циља, и да тај однос треба тумачити пре-
ма телеолошкој методи (Јакобсон, 1933 [SW-2, 1971,
стр. 544]).
Проблеми узрочног реда су и даље преовладава-
ли, при чему ce није водило рачуна да ce y духу оно-
га који слуша као најбржа и најприроднија реакција
рађа управо питање циља, a не питање узрока речи
(ibid., стр. 545).1

11 A ko ce тражи основна Шлајхерова особеност, онда то

сигурно није свођење стварности на „атомистички прах“. Ta
примедба би пуно боље пристајала младограматичарима. Али
они су ce супротстављали управо Шлајхеровом натурализму...

407
 Али тачка y y којој Јакобсонова критика по-
чиње да ce удаљава од уобичајених напомена о на-
турализму његовог доба, јесте проблем генетичког
објашњења.

... управо намера да ce гласовне и граматичке

сличности двају језика објасне пореклом од једног
заједничког језика-мајке, и посматрање само слич-
ности које ce на такав начин могу објаснити, остаје
без сумње најстабилнији елеменат доктрине о којој
je реч. Чак и код оних који не узимају за озбиљно
поједностављену генеалогију језика, Штамбауова
(Stammbau) слика генеалошког стабла, како je то
сасвим исправно приметио Шухарт, упркос свему
остаје на снази; проблем заједничког наслеђа проис-
теклог из јединственог корена опстаје као основна
преокупација упоредног истраживања језика (Ја-
кобсон, 1938 SW-1, 1971, стр. 234]).

„Доктрина о којој je реч“ одликује ce „поједнос-

тављеном генеалогијом“ и супротставља ce „социо-
лошкој оријентацији савремене лингвистике“12:

Проучавање сличности наслеђених из заједнич-

ког преисторијског стања представља - на пример
y изучавању уметности, обичаја или ношњи - само
једно од питања о којима треба расправљати, a про-
блем развоја иновирајућих праваца овде односи пре-
вагу над проблемом остатака (ibid., стр. 234-235).

12 Ibid., стр. 234.

408
 Јакобсоновска социологија заснована je на зако-
ну:

Конвергентни развој, који обухвата огромне масе

појединаца на пространој територији, треба посмат-
рати као преовлађујући закон (ibici., стр. 235).

Да бих поткрепио своју тезу да ce Јакобсон и

Трубецкој налазе на тачки крајње затегнутости из-
међу две различите парадигме: теорије комплекс-
них система до којих ce стиже путем нематеријал-
ног, с једне стране, и са друге, теорије о Једном и
Целом наслеђене од Naturphilosophie и од неоплато-
низма византијског света, покушаћу да покажем да
теорија конвергенција (међусобних приближавања)
и подударности код њих настаје почев од модела
који je и сам, no мом мишљењу, управо натуралис-
тички.
Реч „натурализам“ систематски ce обезвређује.
Тако y некрологу Троубецкоју, Јакобсон 1939. пише:

Размишљања Трубецкоја, чврсто усмерена про-

тив било какве натуралистичке концепције (била
она биолошка или еволуционистичка) духовног све-
та и против било каквог ослобођеног егоцентризма,
заиста су укорењена y руској идеолошкој традицији,
али доносе и много личних и оригиналних елемена-
та и вреде no својој дубини и оштрини критике, које
су проистекле посебно из богатог научног искуства
аутора и из његове сарадње са великим географом
и историчарем цивилизација П. Н. Савицким. До-
ктрина ова два мислиоца која ce односи на особе-
ности руског (евроазијског) географског и историј-

409
 ског света y односу према Европи и Азији, билаје
зачетак онога што ce називало евроазијским идео-
лошким покретом (Јакобсон, 1939, прев. 1973, стр.
300-301).

Дакле, јакобсоновски модел међусобних при-

ближавања проистекао je управо из једне сасвим
одређене биологије (no природи антидарвинистич-
ке) и једне филозофије: филозофије тоталитета.
Напоменимо, на пример, да Јакобсон често ко-
ристи биолошке метафоре:

Потребно je пронаћи средишта y којима калем

(Einimpfung) руске научне традиције, укрштање
са руским културним вредностима, могу донети
уносне резултате. Не треба заборавити да су вели-
ки народи Запада одавно схватили: културну екс-
панзију језика y иностранству не треба посматрати
незаинтересовано с тачке гледишта интереса раста
{Wachstum) културе о којој je реч (Јакобсон, 19296
[1988, стр. 60]).

С друге стране, шта значи тај савез „руске идео-

лошке традиције" са „евроазијским идеолошким
покретом“? Јакобсон ce овде суштински ослања на
цитате Руса Лава С. Берга, антидарвинистичког би-
олога:

A ko je ортодоксни еволуционизам заговарао да

„се морају узети y разматрање структурне сличнос-
ти органа само уколико оне показују да носиоци тих
органа потичу од само једног и истоветног претка“,
данашња истраживања, напротив, показују значај

4Î0
 секундарних сличности које су стекли било сродни
организми који нису имали заједничке претке, било
организми потпуно различитог порекла захваљујући
конвергентном развоју. Тако „сличности које два об-
лика показују y њиховој организацији могу бити се-
кундарна чињеница стечена недавно, или, напротив,
разлике могу бити примарна наслеђена чињеница".
У тим условима, разликовање организама као срод-
них и несродних губи свој одлучујући карактер.
Конвергентни развој, обухватајући огромне масе
појединаца на широком простору, треба посматра-
ти као преовлађујући закон (Јакобсон, 1938 [SW-1,
1971, стр. 235]).

Може ce начинити прва тврдња: Јакобсон ce

привидно бавио појавама дифузије (контакт, „фак-
тор простора“ y геолингвистици). У том смислу, он
y потпуности припада духу времена, духу времена
Ш ухарта и италијанских неолингвиста. Текст Дија-
лога (.Dialogues) (1980) je занимљив no том питању
утолико што ce враћа, први пут после Јакобсоновог
доласка y Сједињене Државе, на тему простора:

[У Ослу 1939] ...чини ce да су питања географске

фонологије, која су живо занимала сараднике Праш-
ког кружока tokom тридесетих година, могла да y ово-
ме нађу непосредан и изнијансиран израз. Знали смо
да распростирање фонолошких појава далеко прева-
зилази границе датог језика или једне језичке поро-
дице датих језика, и да постоји сличност фонолош-
ких система код суседних народа, чак и при потпуној
отсутности генетичке заједнице њихових језика.

411
 У XX веку, наука о језику први пут je постала
свесна да ce чињенице карактеристичне за један
језички систем могу раширити преко граница тог
језика, и да, чинећи то, често сежу до језика удаље-
них како no структури тако и no пореклу, при чему
ce понекад ограничавају на само један део њиховог
подручја (ibid., стр. 83-84).

Ипак, текст Дијалога треба узети с опрезом. По

мом сазнању, tokom тридесетих година Јакобсон, на
пример, не употребљава израз „дифузионизам“. Да
ли je реч о извесној реинтерпретацији, после педе-
сет година, уз употребу термина пријемчивијих за-
падном читаоцу, a која за последицу има брисање
најизразитијих видова „евроазистичке идеологије"?
Чини ми ce да je тај термин обична варка. За-
право, y теорији конвергенција Јакобсона и Трубец-
која tokom тридесетих година недостају два суш-
тинска вида оног дифузионизма какв je био познат y
доба радова Гребнера (Graebner) и Ш мита (Schmidt)
из антропологије: идеја о неинвентивном карактеру
људске природе (једно откриће не може ce десити
два пута на два различита места, оно може бити
само позајмљено) и атомистички карактер дифузи-
оних чињеница. Ова два елемента y потпуности ce
супротстављају идеји о целовитости културолош-
ких скупова (Трубецкој) и о јединству стечених
својстава (Јакобсон).
Али основна разлика y односу на дифузиони-
стичке теорије je без сумње поуздани географски
карактер просторног распореда типолошких чиње-
ница (независно од генетског порекла):
000

412
 Будући да су изофони који прелазе границе јези-
ка чести, изгледа скоро уобичајени y лингвистичкој
географији, и да фонолошка типологија језика очи-
гледно има везе са њиховим распоредом y простору,
било би значајно [...] начинити атлас фонолошких
изолинија целог лингвстичког света (Јакобсон, 1938
[SW-1, стр. 245]).

Запањујућа идеја која ce налази y позадини тог

скупа размишљања о просторним везама између
језика je да не треба изучавати чињенице система
само унутар тог система. Ту ce још једном налазимо
пред светом епистемолошки крајње различитим од
Сосировог13.
Овде, дакле, „Руси из Прага“ tokom тридесетих
година предлажу једну транс-систематску фоно-
логију. Може ce, такође, рећи да постоји стабилан
међусобни однос типова језика. Али шта објашња-
ва ту „привлачност" између појединих типова? Ни-
какво објашњење није дато. Стиче ce утисак да je
откриће фонолошких афинитета међу језицима (по-
себно међу језицима „Евроазије“, СССР-а) довољно
за подупирање тезе која ce назире иза тограда: Евро-
азија j e природни предмет, органска целина.
Јакобсон, критикујући Шлајхеров биолошки
модел и његову недоследност, предлаже антимодел
(у коме су кључне речи конвергенција, телеологија
и просторни детерминизам) ослањајући ce на нека-

13 Cf. Сосир : Шта je произвело те разлике ? Када помисли-

мо да je то сам простор, постајемо жртва илузије [] Географс-
ка разноликост треба да ce преведе y временску различитост"
(КОЛ, стр. 271). Читав четврти део Курса изгледа да je начињен
да би Јакобсоновим тезама послужио за оповргавање.

413
 кву биологију и некакву географију, не примећујући
(или не указујући на то) да je реч о другачијем типу
натурализма, врло необичној концепцији „друшт-
вених наука“ које за предмет имају друш тва као ор-
ганизме потчињене природном детерминизму.
Ta теорија утицаја средине и наслеђивања сте-
чених особина je нека врста неоламаркизма, ути-
цајног y Русији tokom тридесетих година: можемо
помислити на Лисенка. Али она ce супротставља
„механо-ламаркизму“ овог последњег no томе што
сматра да организми имају неку врсту предиспози-
ције за међусобну сличност и, дакле, за међусобно
окупљање (cf. глава VII).
Како год било, чини ми ce да треба нагласити
важност натуралистичког модела за мисао Руса из
Прага tokom тридесетих година. Ta мисао ce ни y
ком случају не може свести на формулу према којој
je „очигледна истина да je лингвистика друштвена,
a не природна наука“.
Дакле, могуће je да нема никакве противреч-
ности између друштвеног карактера језика и чиње-
нице да je лингвистика природна наука. Узмимо као
пример рад П. Лафарга (Р. Lafargue) Француски је-
зик пре u после Револуције (1894).
П. Лафарг je марксиста, који представља друшт-
вену теорију језика: „Језик je најнепосреднији, најо-
собенији производ људских друштава“и. Језик зави-
си од друштвене средине, али та средина ce изража-
ва биолошким терминима: 14

14 Lafargue, 1894, y Calvet, 1977, стр. 80.

414
 Језик ce не може издвојити из своје друштвене
средине, као што ce ни биљка не може пресадити из
своје метеоролошке средине {ibid., стр. 81).

И управо тај биолошки начин размишљања

омогућава П. Лафаргу да одбаци лингвисте његовог
доба који желе да од лингвистике начине аутономну
науку (хипертрофирана улога етимологије y про-
учавању значења речи, уместо y стварању везе из-
међу језика и његове средине). Али овде je важно да
ЈТафарг употребљава биолошки начин размишљања
управо зато што je језик друштвена чињеница (то
јест историјска и која зависи од своје средине):

Језик, као и живи организам, рађа ce, расте и

умире; tokom свог постојања, он пролази кроз низ
еволуција и револуција које асимилују или дисими-
лују речи, свакодневне изразе и граматичке облике.
Речи једног језика, као и ћелије неке биљке или жи-
вотиње, живе свој сопствени живот: њихова фоне-
тика и њихова ортографија мењају ce без престанка
{ibid., стр. 79).

Онда ce можемо вратити на тему средине код

Јакобсона, код кога ce додатна етапа y размишљању
(или пре низ тврдњи) састоји од увођења слагања
међу чињеницама које припадају различитим редо-
вима (cf. глава VIII). Чини ми ce да ce овде савршено
може говорити о натуралистичкој концепцији, чак
и ако je тај натурализам другог типа, много комп-
лекснији од Шлајхеровог.

415
 У Јакобсоновим текстовима као новина, као
резултат прекида, представљено je то да ce везе не
могу објаснити спољном узрочношчћу. Шта утиче
на поклапање изолинија? Једини могући одговор, no
мом осећају, јесте да je то природа, сагледана као те-
леолошки фактор. Никакво друго објашњење ce не
пружа, a нарочито ce не види no чему би чињеница
да je лингвистика друштвена a не природна наука
пружила и најмањи наговештај објашњења.
Можемо поново да размислимо о начелу „систе-
ма y којем ce све држи“: шта значи то „све ce држи“?
Оно што ce овде држи јесу „чињенице“, чињенице
које чекају...:

Ипак, лингвистика, иако назире збуњујуће пи-

тање фонолошких афинитета, греши што га оставља
на периферији својих истраживања. Чињенице че-
кају да буду откривене и разјашњене (Јакобсон, 1938
[SW-1, 1971, стр. 237]).

Напоменимо узгред начин управљања дока-

зом код Јакобсона, увек заснован на аргументима
као што су „те чињенице су сувише убедљиве/ су-
више бројне да би могле бити случајне“: извесност
ce сматра доказом, али истовремено он управо то и
жели да покаже.

[Потребно je] подвргнути ревизији сирови мате-

ријал: поједина међусобна приближавања су исуви-
ше убедљива да би била само случајне подударнос-
ти (Јакобсон, 1929a [SW-1, стр. 109]).

416
 Мало je вероватно да je та симетрија двеју гра-
ница једне исте скупине резултат простог случаја
(Јакобсон, 1938, [SW-1, стр. 246]).

Али не предлаже ce никакво објашњење: чаро-

лија открића корелација довољна je сама себи.
Комплексни предмети замишљени као орга-
низми, овог пута не на метафорички начин, намећу
ce као тема код другог учитељ а Прашког кружока:
Трубецкоја. Збиља, та идеја je јасније присутна y
његовим „културолошким“ него y његовим линг-
вистичким делима, али важно je подвући колико тај
начин размишљања вреди као доказ: оно што није
органско не чини систем, дакле не заслужује да ce
узме y разматрање.
За Трубецкоја, нација je организам:

Суживот народног и нормативног језика y среди-

ни (среда) истог националног организма одређен je
сложеном мрежом испреплетаних линија комуника-
ције међу људима (Troubetzkoy, 19276, стр. 55).

Један „етнички ентитет“ има „органско јединс-

тво“:

Сваки национализам ослања ce на јако осећање

личне природе (личностнал) етничког ентитета,
зато он потврђује органску јединственост и само-
својност тог етничког ентитета (народа, групе наро-
да или дела народа) (Troubetzkoy, 1927a, стр. 28).
Kao представници апстрактних западњачких
тенденција које су карактеристичне за старе нара-

417
 штаје руске интелигенције, ти људи15 не желе да
схвате да je, да би једна Држава постојала, потреб-
на пре свега свест о органској припадности грађана
те Државе једној целини, једном органском јединс-
тву, које може бити само етничко или класно, и да, y
данашњим приликама, могу постојати само два ре-
шења: или диктатура пролетеријата, или свест о је-
динству и оригиналност евроазијске нације начиње-
не од више народа, као и евроазијски национализам
(ibid., стр. 31).

Друштво je „друштвени организам“ увек садр-

жан y „националном организму“:

Мноштво језика je толико органски повезано са

самом суштином друштвеног организма, да би сваки
покушај потирања различитости нација имао за пос-
ледицу стерилизацију и смрт култура (Troubetzkoy,
1923, стр. 108, прев. 1996, стр. 116).

Код Трубецкоја нема појединаца, постоје „чла-

нови једног друштвеног организма", једног „соци-
окултурног организма“, једног „националног орга-
низма“, при чему су ова три израза недвосмислени
синоними16. Зато католички мисионари раде уза-
лудан посао преобраћујући појединце: религија je
ствар националне психе, цео један народ треба да je
органски прихвати17.

13 Трубецкој овде прави алузију на руске емигранте који

сањају да y Русију усаде начела „европске демократије“.
16 Troubetzkoy, 1923.

418
 Трубецкој никада не говори о колективним ен-
титетима везаним за друштво, већ за народе, нације,
етносе (племл). Суштинска категорија je категорија
целине. Тако један народ представља „психолошку
целину, колективну личност“18, „друштвени орга-
низам“19, „друштвену целину“20, „друштвенокул-
турни организам“21. „Целина“ и „организам“ су, y
том скупу текстова, синоними и међусобно су за-
мењиви, понекад употпуњени придевом „природ-
ни“ („природно органско јединство“22). Целина je
често схваћена као „јединство“: „национална цели-
на“ je такође „национално јединство“23. Али, y овој
етапи важно je прецизирати следеће: Евроазија je
„нација" сачињена од мањих ентитета: народа или
„етничких јединица“24, који сваки понаособ посе-
ДУЈУ своје подделове. Припадност појединца једном
колективном ентитету je тако, за Трубецкоја, про-
менљиве ширине, као што je то и припадност једног
народа скупини народа и култура.
Али, ма какав био степен уклопљености једног
колективног ентитета y други, присутан je плурари-
тет потпуних ентитета. Постоји напоредност или
уклопљеност потпуних скупова, a никада међупро-
жимање или поклапање. Унутар сваке од тих потпу-

18 Troubetzkoy, 1921a, стр. 74.

19 Troubetzkoy, 19236, стр. 108.
20 Ibid., стр. 110.
21 Ibid.
22 Ibid., стр. 119.
23 Troubetzkoy, 1925c, стр. 72, 73.
24 Troubetzkoy, 1927d, стр. 28.

419
них култура или тих језичких система, успоставља
ce комуникација, без прохтева и без недостатка, без
полифоније и без сукоба. Код Трубецкоја човечанс-
тво je заиста подељено23, али свака јединица која
проистиче из те подељености je потпуна и складна.
За разлику од Бахтиновог света, свет Трубецкоја
упућује на неизвесност y спољашњости. Никаква
осмоза или међупрожимање нису могући, никаква
хибридност или хетерогеност: нема места за другог
y унутрашњости органске целине (осим ако то није
насилан упад, попут културолошког „империјализ-
ма“) јер je човеков основни задатак да спозна своју
„праву природу" унутар своје културе. Код ■Тру-
бецкоја, остварен субјекат je потпун субјекат, док
би подељен субјекат могао да буде само појединац
који још увек није пронашао своју истинску лич-
ност унутар своје групе.
Још једном ce треба запитати о начинима раз-
мишљања и управљања доказом: овде je реч о дока-
зу no природи. Организам попут језика или нације
има природне границе: ако je премали или преве-
лик, организам није способан за живот. Једино je

23 Трубецкој није једини који je тумачио Вавилон као за-

кон могућности сваког друштва. Ж. К. Милнер y миту о Вави- *
лону види да он „повезује могућност језика са могућношћу не-
одређене и незбројиве поделе" (Milner, 1978, стр. 29). Ф. Флао
(F. Flahault) подсећа да „незавршеност Вавилноске куле није
урушавање људске судбине. Напротив, то je оснивачки закон
речи“ (Flahault, 19846, стр. 150). Најзад, за A. Жакоба, „култур-
ни плурализам човека обавезује на интерпретацију Вавилона
не као пораза већ као суштинског одређења" (Jakob, 1976, стр.
86). Ипак, било би погрешно видети y тим схватањима мита
одјек Трубецкојевог тумачења.

420
Евроазија (то јест, бивше руско царство које je пос-
тало Совјетски Савез) организам чија je величина
природна.
И тако, за Трубецкоја, ако Грци и Румуни имају
погрешну представу о њиховом дубоком национал-
ном бићу (Румуни ce сматрају латинским народом
под изговором да je некада давно групица римских
војника прошла том територијом, данашњи Грци,
мешавина различитих етноса, и који имају балканс-
ку историју, сматрају себе потомцима старих Грка),
онда je то стога што „ce y свим тим случајевима на-
ционална свест не развија органски“26.
Најзад, узвишени аргумент je метафизичког
реда. У крајњем случају, једно надмоћно начело уп-
равља судбином језига и култура: закони живота и
природе су божји закони.

Kao и све што je природно, што долази од закош

живота и развитка, што je Бог установио, и та слика
(разноликост језика и култура, П. С.) je величанстве-
на y својој бескрајној сложености и несхватљива за
човека y сложености која je истовремено и складна.
И сваки покушај њеног уништења човековом руком,
покушај замене једне природне органске јединице
снажно индивидуализованих постојећих култура
механичком јединицом неке безличне универзалне
културе, и сиромашне y њеној крајњој апстракцији,
очигледно je противприродан, супротан божјим за-
конима и представља скрнављење (Troubetzkoy, стр.
119, прев. 1996, стр. 123).

26 Troubetzkoy, 1921a, стр. 82, prev. 1996, стр. 93.

421
 Сада могу да проширим своју хипотезу о на-
туралистичком пореклу с-труктурализма Руса из
Прага. A ko ce посматрају парови супротности који
ce непрестано употребљавају, попут „механички /
органски“, „појединац / члан националног организ-
ма“, тешко je не помислити на анти-Просветитељске
беседе (оно што ce y енглеском назива ,,the Counter-
Enlightenment“), a посебно на социјални конзерва-
тивизам француског контрареволуционарног като-
личког легитимизма. Можемо навести, на пример,
Ж. де Местра и његове Санкт-Петербуршке вечери,
Ламнеов (Lamennais) Оглед о незаинтересоеаности
y погледу религије. Ове текстове повезује супротс-
тављање конвенционалистичкој слици y погледу
језика (у смислу Лока или Кондијака), као и сваком
размишљању о социјалном пакту27.
„Ултраши“ Л. де Бонал и Ж. де М естр инсисти-
рају на органској јединствености друштвеног тела,
која ce не може нападати без опасности од уруша-
вања целокупног друш тва и тако бране традицио-
налне хијерархије и вредности од наслеђа Просве-
титељства, либералног индивидуализма и филозо-
фије уговора.
Ништа не доказује да je Јакобсон прочитао
Санкт-Петерсбуршке вечери y целини. Он из њих
увек наводи исту реченицу: „Не говоримо дакле ни-
када о случају нити о произвољним знацима“. Али
он je стално наводи (редовно tokom тридесетих го-
дина, враћа ce на њу крајем живота y Дијалозима,
стр. 87). Он повезује два значајна вида тог начина

27 О тој теми, cf. Eco, 1994, стр. 136-137; Koyré, 1971; Berlin,
1992.

422
мишљења, својом критиком произвољности знака
(код Ж. де М естра то je било упућено Кондијаку,
Јакобсон ce тиме служи против Сосира) и својим
одбацивањем случаја, y име историјског детерми-
низма.
Што ce тиче Трубецкоја, он практично никада
не наводи своје изворе. Можда никада није ни читао
текстове о којима je овде реч. Али може ce говорити
о извесном току мисли, који има сасвим одређену
историју. У Русији, он ce протеже кроз славофил-
ску слику и кроз „десничарско“ тумачење Хегела.
Заиста, видети код Трубецкоја припадност току
мисли који указје на антиреволуционалну католич-
ку реакцију y Француској je парадокс, када ce зна
колико за Трубецкоја православље и католицизам
представљају два потпуно непомирљива света. Али
заправо „токови мисли“ не хају за границе. Овде
није реч о историји националних култура. Нису
важне површинске разлике на нивоу имена и изјава.
Важне су теме за размишљање, аргументација, на-
чин постављања скупова позитивних и негативних
аргумената.
Тако ће ce избећи проблематика „утицаја" X на
Y: чак и ако Јакобсон и Трубецкој нису никада чита-
ли Л. де Бонала, они су обавезно читали људе који
су га читали, или који су ce напајали на истом врелу
идеја, или који су, на различите и околишне начине,
реконституисали исту тематику.
Најзад, све ове расправе о природности евро-
азијског света, о нужном преклапању (макар оно
било и приближно) његових различитих изолинија,
парадоксално, изгледа да немају за циљ одељивање
Евроазије као такве. Постоји збиља једна граница

423
ca бескрајно важнијим улозима од других, симбо-
лична граница: западна граница Русије (како на те-
риторијалном, тако и на културном плану).
Релативистички говор Трубецкоја збиља изгле-
да као да je припремљен ad hoc, и да има за циљ
како да оправда колонизацију Сибира и централ-
не Азије, тако и да подвуче и прошири раскид из-
међу „Русије“ и „Европе“, раскид који je био сасвим
нестваран, тим више што су евроазисти покушава-
ли да га заснују на природним добрима, на теорији
Landschafta.

ДАТ ПРЕДМЕТ / СТВОРЕН ПРЕДМЕТ

Лагано извлачење, тежак прелазак, за који ce

није мислило да ће бити такав, скривене платонис-
тичке мисли која ce појавила y својим земаљским
недаћама осетљивим на идеју о несупстанцијал-
ној структури, из архетипова, из еидоса, један je
од најузбудљивијих тренутака интелектуралне ис-
торије XX века. Али, да бисмо тога постали свес-
ни, неопходно je направити оштру разлику између
стварног предмета и предмета сазнања.
Предмет науке, или предмет сазнања, емпи-
ријски не постоји пре испитивања, пре него што ra
прихвати нека теорија, као што минерал постоји y
дубини земље пре него што га извадимо и ослобо-
димо земљаног слоја који га окружује. Код Сосира
налазимо дефиницију предмета својственог лин-
гвистици, изведену на основу једне савршено тео-
ријске опције: „Угао посматрања ствара предмет“.
Предмет о којем je реч не постоји унапред такав ка-

424
кав јесте, он ce конструише помоћу теорије y току
испитивања. Гласовима нису потребни лингвисти
да би постојали, да би били одаслати и да бих их
саговорници чули. Али фонеме имају смисла само
y оквиру теројског оквира који дефинише њихову
пертинентност. Инвентар фонема ce може правда-
ти само y функцији критеријума предвиђених тео-
ријом. Чињеница да више теорија учествује y обја-
шњавању истих појава не сматра ce недостатком,
већ коегзистенцијом више тачака осветљења, више
приступа истом емпиријском предмету, већег броја
модела једне стварности која ce јављ а y много обли-
ка и која je исувише сложена да би ce могла непос-
редно спознати.
A ko би ce одвојио модел предмета који хоћемо
да спознамо, били би избегнути многи неспоразу-
ми. Чак и ако то код Сосира није увек јасно, језик
није ствар већ модел. И Јакобсон ce узалуд упиње
да „превазиђе" сосировске антиномије какве су је-
зик / реч, заплиће ce y онтолошка истраживања, при
чему никако не увиђа епистемолошку револуција
коју садржи теорија „угла посматрања^ (и дакле
вредности).
Да ли ред и склад света постоје y свету или y
сновима евроазиста? Да ли je целина y самим ства-
рима или y методи приступа? Јакобсон, Трубецкој
и Савицки не праве никакву разлику између ствар-
ног предмета и предмета сазнања, или бар показују
велику нејасноћу no том питању. Они, на пример,
место развоја приказују не као предмет створен
y оквиру једне теорије, као појам, већ као стваран
предмет, који je постојао пре но што ce приступило

425
његовом испитивању, предмет коме je само требало
наћи име.
Евроазистички научници умножавају изјаве о
прекиду: мисле да поседују нови дискурс, да говоре
новим научним језиком. Ипак, за разлику од Соси-
ра, они не постављају никакво питање о свом начи-
ну стварања појмова: упорно понављају да постоји
нова наука, преузимајући при томе органицистич-
ки речник, који клизи ка холизму. Они не раде на
хипотетичко-дедуктивни начин, већ покушавају да
уведу чињенице y своје спекулације о складности
космоса. Њихове културолошке студије о Евроазији
као предмету сазнања заснивају ce на таутолошком
закључивању, јер оне дефинишу целину преко ње-
них ефеката који ce виде. За њих, елементи једне
целине нагомилавају ce једни на друге, они „коин-
цидирају", међусобно ce поткрепљују, али су веома
различити од елемената једне структуре: они не-
посредно постоје пре било каквог испитивања. Они
имају онтолошку егзистенцију.
Структурализам Јакобсона и Трубецкоја je идеја
везе, не y смислу односа који стварају предмете као
код Сосира (код кога елементи теорије не постоје
ван њихових односа), већ y смислу довођења y рела-
цију елемената који наизглед нису ни y каквом од-
носу, који постоје независно једни од других и који
ce могу спознати y себи самима, y очекивању мето-
де повезивања која ће изнети на светлост дана њи-
хове неразмрсиве везе. Управо овде ће ce појавити
суштинска разлика између модела (предмет створен
y процесу сазнавања) и типа (платонистичка идеја,
бит схваћена као скривена иза емпирије). Онда ce
може разумети то премештање планова, поља, об-

426
ласти: све ce подудара y реду ствари, није одређена
никаква граница y потрази за везама.
Руси из Прага су запали y вртлог својих па-
ралелизама, симетрија, веза, односа, сличности,
Zusammenhànge и соотношенин, зато што je њихов
предмет дат унапред: a то je Евроазија, предмет
који није настао као предмет сазнања путем научне
праксе, већ који, напротив, тражи од различитих на-
учних области да понављају, као y каквој литанији,
прикупљене доказе о његовом постојању. Евроа-
зистичка наука je дуга онтолошка потрага. Али то
није емпиризам y класичном смислу: код њих ce не
ради о томе да ce одвоји оно стварно, што постоји
унапред, од небитног, већ да ce дћ потпуна, кумула-
тивна, синтетичка слика, да ce пружи онтолошки
доказ о постојању њеног предмета путем нагомила-
вања особина које су међусобно повезане. Теорија
веза, теорија типова, премешта модел y стварност.
Негирајући, или пре игноришући појам угла пос-
матрања, она меша свој модел са стварношћу. Раз-
личити низови појава које улазе y однос веза осиро-
машују стварност, јер je стварни предмет дат унап-
ред, a предмет сазнања га само појачава, потврђује.

СТРУКТУРА ИЛИ ТОТАЛИТЕТ?

За крај, формулисаћу следећу тезу: упркос при-

видима и упркос изјавама, y структурализму Јакоб-
сона и Трубецкоја постоји дубока онтолошка ком-
понента.
Узмимо, на пример, текст који ce може сматра-
ти једним од манифеста структурализма:

427
 A ko бисмо пожелели да укратко окарактеришемо
мисао водиљу савремене науке y њеним најразличи-
тијим облицима, не бисмо пронашли тачнији израз
од структурализма. Сваки скуп појава који обрађује
савремена наука посматра ce не као механички
склоп, већ као структурална јединица, као систем,
и основни задатак je да ce открију њени унутрашњи
закони - како статички тако и динамички. У жижи
савременог научног интересовања није подстицај
споља, већ унутрашњи услови развоја, није генеза
y својој механичкој појави, већ функција (Јакобсон,
1929c, прев. 1973, стр. 9).

Овде je важно скренути пажњу на израз „сва-

ки скуп појава“: „скупови појава" су почетне датос-
ти, чије „унутрашње законе“ и „унутрашње услове
развоја“ ваља затим проучити. Овде није реч оуглу
посматрања, неће бити испитивања о начину ства-
рања предмета науке.
Ево још једног примера, извученог из Јакобсо-
новог некролога Трубецкоју. У овом тексту, ствар-
ност je структурисана Целина:

Трубецкој je схватао да je систематични и то-

тализујући дух био врло карактеристичан за сва
прва достигнућа руске науке, и да je одредио њего-
во лично дело. Он je поседовао ретку вештину, за
њега суштинску, да открије систематичност y свакој
стварности [...] . Исто тако, увек je усмеравао своје
запањујуће памћење ка систематичном, чињенице
су ce складиштиле y шемама које су ce и саме рас-
поређивале y јасно установљене класе. Ништа му

428
 није било толико страно, нити му je ишта изледало
неприхватљивије од механичког каталога. Осећај
унутрашње, органске везе међу елементима које
треба распоредити није га никада напуштао и сис-
тем никада није остајао да виси y ваздуху, отргнут
од осталих датости. Напротив, стварност y свом
скупу изгледала му je као систем система, као вели-
чанствена хијерархија вишеструких слагања, чија
je конструкција повезивала његова размишљања до
његових последњих дана. Био je y себи предодређен
за тотализујућу концепцију света, и потпуно ce от-
крио тек y структуралној науци (Јакобсон, 1939,
прев. 1973, стр. 298).

Јасно je да ce холистичка мисао може интерпре-

тирати на два начина:
1/ било да једино релација омогућава откривање
ентитета, при чему ти ентитети „постоје“ као пред-
мети науке, a не као емпиријски предмети;
2/ било да су елементи једне целине међусобно
повезани, као органи једног организма, који физич-
ки „постоје“, али који ce могу разумети само y фун-
кцији њихове улоге y животној економији организ-
ма.
Прва концепција je Сосирова: систем je конс-
трукција, y функцији извесног угла посматрања.
Друга je концепција Прашког кружока: за Јакобсона
и Трубецкоја, сама реалност je систематична (свет
je систематичан). И стога ja предлажем да ce њихова
научна пракса назове онтолошким структурализ-
мом (не физикалистичким, наравно, али свакако он-
толошким).

429
 Ж. К .Милнер je показао колико, насупрот кри-
теријумима научности „наше традиције“ (одвоји-
ти, искључити, разликовати), Јакобсон обухвата
све: „За њега, непрестана потрага за обилатошћу и
укључивањем треба да управља нашом мишљу“28.
У Јакобсоновом и Трубецкојевом свету све je
повезано, нема аутономије различитих система. Ови
последњи су подељени хоризонтално (језици Евро-
азије су структурално потпуно различити од језика
Европе и Истока), али су повезани вертикално (тло,
клима, култура, менталитет, језици, религија ce по-
дударају и ,,конвергирају“).
Може ce рећи да je Сосир y основи антисупс-
танцијалиста: појам вредности, негативно дефини-
сање јединице доводи до онога што ће касније бити
појам модела. Сосировски језик je апстрактан пред-
мет, могућ, вештачки, начињен од супротставље-
них релација. За Трубецкоја и Јакобсона, напротив,
постоје појаве које преегзистирају y односу на испи-
тивање. Чињеница да je све повезано je више мисао
о Једном и о Целини, него мисао о вредности.
Узмимо као пример непрекидну замерку коју
Пражани упућују Сосиру: строго одвајање синхро-
није од дијахроније. Њихов основни аргумент je да
„синхронија не постоји“.
Али Т. де М ауро je јасно показао, поводом по-
кушаја „превазилажења" те опозиције, да je свако
онтолошко размишљање о појму језика код Сосира
незгодно:
Владало je опште мишљење да ce, за Сосира,
дистинкција налази in re: предмет „језик“ има син-

28 Milner, 1982, стр. 334.

430
 хронију и дијахронију, као што господин Диран има
шешир и пар рукавица (De Mauro, 1979, стр. 452).

За Сосира je језик створен предмет, угао пос-

матрања. За Русе из Прага, језик je врста колек-
тивне норме, која подједнако „садржи“ правце и
очувања и иновација, с обзиром на суживот више
нараштаја говорника, то je „скуп појава“ који има
структурисан карактер, што значи да су те поја-
ве међусобно повезане, и да je и сам скуп повезан
са другим ентитетима. Неспоразум je потпун: није
реч о истој ствари. Могло би ce рећи да Пражани
имају реалистички однос према језику, док je Соси-
ров однос номиналистички'. угао посматрања ства-
ра предмет. За Јакобсона и Трубецкоја структура je
иманентна реду ствари, за Сосира она припада само
створеном предмету: језику. Разумљиво je онда да
опозиција језик / реч нема смисла за Прашки кру-
жок (уз значајан изузетак који чини једна једина ре-
ченица y Начелима Трубецкоја).
За Сосира, језик je систем који конструише
лингвиста (емпиријска стварност je неухватљива y
својој целовитости), за Јакобсона и Трубецкоја језик
je онтолошки структурисан предмет, који чини це-
лину и који очекује да ra лингвиста открије. Бен-
венист ce савршено налази на сосировској линији
када каже:

Верујемо да можемо непосредно дотакнути

чињеницу језика као објективне стварности. У ства-
ри, досежемо je y складу са извесним углом посмат-
рања који најпре треба дефинисати. Престанимо
да верујемо како ce y језику може наћи један прост

431
 предмет, који постоји сам за себе, и који ce може y
потпуности ухватити. Први задатак je да ce линг-
висти покаже „шта ради“, које претходне операције
несвесно врши када крене y проучавање језичких
датости (Benveniste, 19666, стр. 38).

Филозофска свађа личи на раговор глувих: за

Пражане, синхронија не постоји. Али Сосир никада
није рекао ни да она постоји: он од ње прави нуж-
ност која je потребна за анализу, која води до тео-
рије вредности29:

Језик je систем чистих вредности које не одређује

ништа изван тренутног стања њених чланова (KOJI
(CLG), стр. 116).

Управо угао посматрања одређује предмет

сазнања. Тако питање: „Колико фонема има y рус-
ком?“ нема смисла из онтолошког угла посматрања.
У бескрај би ce могло расправљати да ли их има 36
или 37, y складу с тим да ли ce оно што je ћири-
личним писмом забележено као „ш“ сматра једном
фонемом или двема. Проблем није y томе да ce пос-
матра све пажљивије и пажљивије, као што ce пос-
матрају звезде кроз све савршенији телескоп. Од-
говор не треба тражити y емприријској стварности
већ y способности модела да укаже на оно што ce
може посматрати.
Израњање европског структурализма између
два рата тако подсећа на болни порођај. У њему
ce могу издвојити различита потомства, различи-

29 О тој расправи, cf. J. Fontaine, 1974, стр. 63-67.

432
те снажне линије сродства. Веома je жалосно што
већина приручника из историје лингвистике пред-
ставља Јакобсона и Трубецкоја као духовне синове
сосировске мисли. У ствари, појам целине, који Ја-
кобсон и Трубецкој непрестано понављају, целине
чињеница које захтевају да ce издвоје из реалног и
које ce затим слажу једне на друге како би створи-
ле скуп за чију ce онтолошку реланост очекује да
упрадне y очи, та целина ми изгледа суштински
другачији од система код Сосира, који, напротив,
фабрикује, брижљиво конструише свој предмет по-
чев од извесног угла посматрања30. Управо no томе
ниједан фонем ни синтакса не подлежу питањима
онтологије, зато што су то створени модели. Угао
посматрања омогућава да ce y континууму стварног
издвоји један број дискретних обележја која су пер-
тинентна y функцији циља који je поставила тео-
рија. Али позиција Пражана, или бар Јакобсона и
Трубецкоја, ипак није емпиријска. И заиста, за њих
су чињенице већ ту, y стварном. Ипак, они одго-

30 И овде поново, просто „листање" употребљене термино-

логије нам je од слабе помоћи. Реч „сав“ користи и Сосир, али
y смислу скупа солидарних односа који воде ка појму вреднос-
ти, a не ка појму мреже веза које су унапред постојале. Окле-
вали бисмо да овде цитирамо један тако познат текст, кад нас
нужда не би навела да ce потсетимо његове тачне формулације:
„Поред тога, тако одређена идеја вредности показује нам да je
велика варка сматрати један термин само спојем извесног зву-
ка са извесним појмом. Таква његова дефиниција значила би
издвојити га из система чији je он део; то би значило веровати
да ce може почети са терминима и стварати систем правећи
од њих збир, док напротив, треба кренути од солидарне све-
укупности да би ce анализом добили елементи које он садржи“
(Saussure, CLG, стр. 156) (подвукао П. С.).

433
варају надмоћној логици: откривају један скривени
ред.
Управо тај зачуђујући однос, истовремено и
емпиријски и есенцијалистички (који не спречава
крајњу софистикацију метода употребљених за при-
казивање предмета) чини могућом, код заговорника
теорије Sprachbunda, идеју да системски елементи
могу представљати „нафтну мрљу“ преко граница
cHCTeMâ: пошто заједница језик^ не чини систем,
фонеми код Трубецкоја и, tokom тридесетих година,
дистинктивна обележја код Јакобсона, још увек су,
y текстовима који ce баве просторним распоредом
„структуралних обележја“, елементи супстанце, a
не елементи строге релације. Они припадају једној
холистичкој визији акумулирања и глобалитета, a
не системској слици структуре, где свака локална
промена модификује скуп. За Јакобсона и Трубец-
која, заједница језика није структура, већ целина.
Најмањи парадокс није дакле чињеница да ce
управо прашка фонологија, више него сосировска
општа лингвистика, показала плоднијом, да je дала
већи подстицај конкретним проучавањима, описи-
ма језика као и трансферима структуралних метода
другим наукама сем лингвистике, подстицај чији
ефекти још увек трају.

434
 ЗАКЉУЧАК

T okom овог рада, непрестано ce јављ ао велики

број парадокса: есенцијалистички структурализам,
идеалистички позитивизам, језици без говорника...
Управо зато што ce појам система код „Руса из Пра-
га“ показао као лишен хомогености и јединства,
имамо право да очекујемо један довршен појам. Реч
je о скупу чији je смисао овлашан, о скупу подлож-
ном варијацијама, који ce колеба између израза син-
теза, целгта, структура, суштина, природа...
Исто тако, разумевање односа делова према це-
лини доведено je y питање услед немогућности да ce
одреди где заиста пролазе границе онога што један
систем чини системом: постоји стално колебање y
вези са критеријумима пертинентности.
Покушали смо да одржимо напет положај: с је-
дне стране, ништа од оног што je руско (бар што ce
Тиче научног сазнања) није суштински различито
од онога што ce ради y Европи. С друге стране, ру-
ска прича о епистемолошкој посебности руске на-
уке омогућила je да ce преиспитају наша права на

435
универзалност, што JI. Димон назива нашим „социо-
центризмом141.
Неке од разлика „Исток/Запад“ на које су укази-
вали Руси из Прага, проистичу углавном из разлика
y значају који ce придаје појединим истраживачким
темама, појединим појмовима, појединим типовима
резоновања, другачијим вредносним хијерархија-
ма. У томе ce може видети, на пример, одбацивање
савременог, повезано са истовременом, или одло-
женом, рецепцијом знања која долазе са „Запада“.
Te разлике су омогућиле прелазак на нешто заиста
ново: појам структуре, али који није специфичан за
руску научну културу. Руска научна култура je са-
ставни део научне културе y Европи, ту би она тре-
бало да има своје пуно место, али je она ту неоправ-
дано непозната. Нема „руске науке“ и „западне на-
уке“, већ постоје друштвено доминантне расправе,
које су истовремено и системи вредности, и које ce
ослањају на један од полова спирале Просветитељс-
тво / Романтизам, Попер / Кун.
Што ce тиче „духа места“, ваља избегавати упа-
дање y замку коју плете та мисао о „националној
науци“. Шхо ce осталог тиче, чисто руски допринос
структурализму изгледа да je употреба географских
тумачења историје je3Hicâ, као и јасно антидарвини-
стички покрет y биологији, који ћемо наћи y пој-
му „међусобног привлачења“ y језичким савезима
код Трубецкоја и Јакобсона. Срж културолошких и
геополитичких теорија евроазиста долази управо из
западне Европе, тачније из Немачке, одакле потиче
и теорија о природности територије (са Ф. Рацелом).1

1 Dumont, 1983, стр. 221.

436
 Исто тако, упркос свом принципијелном супрот-
стављању „ романо-германској науци“, евроазисти
су настављачи мисли настале y немачкој фило-
зофији прве трећине XIX века, која je сваки коле-
ктивитет сматрала свеукупношћу која ce уздиже
изнад појединаца. Евроазијатизам би тако био ин-
карнација органицизма XIX века, који ce враћа y
Европу преко ареалне лингвистике са геокултуро-
лошким усмерењем, при чему je сва кохерентност
тог правца мисли почивала на великој метафори:
„Један народ je као једна личност“.
Најзад, радије него да ce запитамо „постоји
ли“ руска мисао или евроазијска наука (што би
било плаћање данка романтичној идеји о метафизи-
чкој и јединст веној судбини једног посебног наро-
да), исправније je проучити услове настанка једног
дискурса који потврђује да све то постојгг. мање
je значајно запитати ce да ли Руси чине „посебан
свет“ него настојати објаснити зашто je толико њих
убеђено y то.
Оно што je Јакобсон сматрао опозицијом из-
међу Истока и Запада y ствари je сукоб између две
епистеме које су следиле једна другу: рационализма
и аналитизма Просветитељства, синтетичке науке
Романтизма. Г. Гусдорф (G. Gusdorf) од тога прави
неумитан сукоб између две неспојиве опције, „ра-
дикалан преокрет интелектуалних прилика“2. Ипак,
прелазак са метафоре организма својствене нема-
чком романтизму ка појму целине, затим структуре
код Јакобсона и Трубецкоја, доказ je да промене па-
радигми, „епистемолошке прекиде“ y лингвистици

2 Gusdorf, 1993, т. I, стр. 198.

437
(и шире, y хуманистичким и друштвеним наука-
ма), треба узимати с опрезом. Присутна je спора
промена, са корацима уназад, преформулацијама,
неспоразумима, померањима значења y употреби
истих речи, прегруписавањима, са нејасним проме-
нама тачака интересовања, модела које треба следи-
ти и подражавати.
Тако ce могло присуствовати рађању једне тео-
рије: појам структуре издваја ce из дискурса y којем
влада целина. Ако руска (и совјетска) лингвистика
није „другачија“ наука, она ипак није потпуно ис-
товетна. Заправо исти и другачији су два пола, до
којих ce стиже no тангенти. Између њих има места
за читаву градацију, коју бинарна мисао може само
да прикрије.
Видели смо такође да, чак и ако ce структу-
рализам Руса из Прага y потпуности уклапа y дух
времена, он ипак није неосетљив према духу места
својственом Русији. Taj нејасни појам духа места,
неког места које je истовремено и y Европи и изван
ње, дозвољава нам да ce запитамо какви су односи
делова према целини науке y Европи. Јер прашки
структурализам није на маргинама европске науке,
напротив, он je y самом средишту.
Најзад, могли смо да утврдимо да су Куно-
ве „парадигме" тешко примењиве на овакву врсту
предмета, који истовремено зависи и од простора и
од времена. Структурализам Руса из Прага функци-
онише као покрет који одлази и долази, ослањајући
ce на појам који je претходио младограматичарима
(органицизам), при чему негира (cf. тврдњу како je
„лингвистика друштвена наука“) да je он био одско-
чна даска за пут према савременом схватању стру-
ктуре.

438
 He само да структурализам има сложену преди-
сторију (прекид, или одвајање, je далеко мање јасан
него што су то главни учесници покрета тврди-
ли), већ чак и y појединим варијантама самог стру-
ктурализма, као и y случају Руса из Прага, постоје
остаци једне старе епистеме. Сетимо ce онога што
je Јакобсон рекао о Трубецкоју y његовом некроло-
гу: „Он je y души био историчар“. Запањујуће je што
je мали број истраживача са „Запада“ озбиљно схва-
тио ову врсту изјаве.
Теорија парадигми није добро прилагођена
историји лингвистичких идеја. С једне стране, y
њој tokom дуго времена могу напоредо постојати
потпуно различите парадигме, од којих ниједна не
успева y потпуности да превазиђе друге. Могуће je
да y томе има међусобног непознавања, a не одба-
цивања. С друге стране, парадигме, или школе, или
покрети, правци, могу преузети делове неког дру-
гог да би их реинтерпретирали, да би их употреби-
ли на други начин.
По мом мишљењу, то ce десило са прашким
структурализмом. У његовој критици претходне
парадигме, била му je потребна потпора једне још
старије парадигме: Naturphilosophen, ако не и неоп-
латонизма (филозофија Свеопштости), да би узна-
предовао ка идеји структуре. Да би засновали једну
„друш твену“ науку, Јакобсон и Трубецкој ослањају
ce на приступ натуралистичког типа, тврдећи упор-
но управо супротно.
Јакобсон и Трубецкој нису Naturphilosophen,
као што нису ни католички легитимисти. Али они
ce ослањају на начин размишљања који je повезан
са филозофским и идеолошким правцима чија je
историја обележена јасним супротстављањем духу

439
Просветитељства и извесном начину рада y биоло-
гији, да би на свој начин учествовали y структурали-
стичком покрету, уз ризик (понекад свестан) да ство-
ре неспоразуме, лажне сагласности, лажне савезе.
Важно je ипак да je тај буран низ неспоразума довео
до стварања фонологије која je, чак и ако joj je поре-
кло контрадикторно, могла да функционише и да
ce распореди међу истраживачима најразличитијих
„идеолошких" оријентација.
A ko треба да потражимо предисторију, „пери-
од инкубације" прашког структурализма y историји
идеја прве трећине XIX века, онда ce не можемо
ограничини на потпуно континуалистичко обја-
шњење. Али строго дисконтинуитетан модел, типа
„епистемолошког прекида“ са нечим што je претхо-
дило и нечим што je' следило, који би учинио не-
могућим повратак на претходно стање, тешко да je
одржив. Треба потражити модел ближи моделу ка-
тафора Р. Тома (R. Thom) или каме A. Кулиолија (A.
Culioli). Овде ћемо предложити модел клатна чија je
тачка везе такође мобилна: сваки повратак клатна
долази на полазну тачку, али на већој висини:

440
 Пре него о простом прекиду, овде ће бити пот-
ребно говорити о напредовањима и назадовањима, о
цик-цак кретању, a нарочито о непрестаним преоб-
ликовањима. To ми не изгледа као преиспитивање
епистемологије башларовског типа, већ пре као
њено усложавање, при чему ce поље проучавања по-
ставља y „дуготрајну“, „временски дугорочну“ пер-
спективу.
Из те перспективе, Јакобсона и Трубецкоја тре-
ба посматрати, сваког на свој начин, као прелазне
карике спорог преобликовања органицистичке пара-
дигме y структуралистичку парадигму, y тој ме-
шавини сјајних интуиција и чврсте везаности, y тој
ако не супстанцијалистичкој, оно бар натуралисти-
чкој и биологистичкој мисли, каква je њихова. Њи-
хова визија глобалних система je етапа пуна суп-
ротности, која оклева, усмерена ка оном што ће Е.
Морен (Е. Morin), шездесет година касније, назва-
ти „сложеном мишљу“. Али њихова опчињеност
затварањем спречава их да сложеност замисле као
отворен систем. Код њих je реч о затвореној цели-
ни. Али сложеност није целина. Они су назрели
сложеност стварног („све je повезано“), али мисао
je још увек толико нова, толико смела да су једино
могли да ce ослоне на постојеће, иако оповргнуте,
теорије (.Naturphilosophie), a што je довело до појма
онтолошке (појам склада и равнотеж е), a не методо-
лошке једноставности система. Код њих наилазимо
на преплитање вишеструких облика научног здра-
вог разума и традиционалних веровања, метафизи-
чких представа, потраге за нематеријалним ентите-
тима и онтолошког трагања. Постоји кохабитација,
коегзистенција двеју парадигми: нематеријалног

441
(релативна, опозитивна вредност) и онтолошког,
природног (са појмовима предумишљаја, телеоло-
гије, унутрашње логике). Код Јакобсона и Трубец-
која јези к je субјекат (cf. израз „субјекат развитка").
Они су истовремено назадни (органицизам) и напре-
дни (фонологија као наука нематеријалног). Њихова
дефиниција јединица обележена je сталном напето-
шћу између супстанцијализма и нематеријализма.
Али, код њих језик никада није резултат истражи-
вачеве конструкције, то није угао посматрања, он ce
никада не супротставља речи као што ce предмет
сазнања супротставља стварном предмету.
Јакобсонова тврдња no којој нова наука треба
да ce назове „структурализмом“ треба да ce схвати
не на Сосиров начин, већ на основу једног другог
правца кретања, који можемо назвати онтолошким
структурализмом. Ипак, не смемо са своје стране
правити непропустљиве преграде. Ове две толи-
ко различите концепције структуре, концепција из
Прага и она из Женеве, имале су довољно заједни-
чких особина да би биле претворене y једну плодну
синтезу, на пример код A. Мартинеа.
Појам структуре je део романтичарске критике
атомизма, анализе, јукстапозиције, раздвајања, итд.
Он je прошао кроз појам целине, као кроз нужну
етапу. Али оно што га разликује од органицисти-
чког појма целине je то што je за њега структурални
елеменат апстрактаи (фонем je спдет дистинкти-
вних обележја), a не замишљен као орган неког
организма. Целина ce јављ а као епистемолошка
препрека (у Башларовом смислу), која y Прашком
лингвистичком кружоку никада није превазиђена.
Исто тако, чак и биолошка метафора, a нарочито

442
када ce не остваруЈе као таква, када слепо Јури, уп-
ркос оспоравањима, јесте епистемолошка препрека.
Ta ce препрека пренела y двадесете и тридесете го-
дине, тешко, на различите начине, y складу са науч-
ним заједницама, покретима, школама. Али прелаз
je нејасан услед чињеница да исте речи, y зависно-
сти од школе, могу имати различит смисао. Тако реч
„органски" може бити проста метафора, згодан из-
раз, који не мора обавезно да смета. Недаће почињу
y тренутку када језик постане „субјекат еволуције“.
Метафора ce умотава y саму себе, постаје препре-
ка. Ta препрека je полако, постепено уклоњена, али
не без нејасноћа и неспоразума.
Тако ce о целини нема шта рећи, осим да je она
тоталитет, чиста таутолошка враџбина. Појам по-
стаје поступак откривања тек од тренутка када ce
од предмета пређе на сазнање које ce о том предме-
ту има, од појма нагомилавања разнородних елеме-
ната на строги појам уг.ча посматрања и негативне
дефиниције елемената.
Исто je и са натуралистичком визијом: y тој вр-
сти лингвистичке екологије каква je евроазистичка
наука, ствари ce крећу саме од себе, y просторима
који су унапред дефинисани. Ипак, аутархија није
природна, не постоји област која no склоности на-
гиње аутархији, дефиниција самодовољне зоне je
неодређена, дакле произвољна, јер ce мења са потре-
бама људи који ту живе или би желели да ту живе.
Појам органске целине истовремено je и епи-
стемолошка препрека и нужни пут до приступа пој-
му структуре, посредством појма система.
У ствари, органицистички модел je y кризи,
подривен новим моделом y успону: системом, a за-

443
 тим структуром. „Епистемолошку препреку“ чини
супстанцијалистички приступ холизма, a не стру-
ктурализам опозиција и негативно дефинисање је-
диница.
Оно што je заиста прешло y лингвистику веома
ce разликује од онога што су Јакобсон и Трубецкој
желели y почетку да ураде. Оно што су они пред-
стављали као епистемолошку предност почивало
je на одбацивању савременог. Ипак, та предност
je стварна, она ce створила, може ce рећи, упркос
њима. Тражећи Индију, открили су Америку.

444
 ДОДАТАК
Додатак: б.-а „теза из 1929“l о лингвистичкој гео-
графији. Забележићемо da ce предмет параграфа a) u б)
разликује od npedMema параграфа ц) u à): noàydapHocmu
између изоглоса, сjedne стране, сагласје између језичких
чињеница u антропогеографских чињеница, са dpyze.
Према Н П. Савицком2, ова dea последња параграфа na­
micao je његов отац, географ П. Н. Савицки.
Додавање me б.-е тезе С. Pydu (S. Rudy) je обележио
знаком питања y Јакобсоновој3 библиографији коју je са-
чинио.

НАЧЕЛА ЛИНГВИСТИЧКЕ ГЕОГРАФИЈЕ, ЊИХОВА

ПРИМЕНА И ЊИХОВ ОДНОС ПРЕМА ЕТНОГРАФСКОЈ
ГЕОГРАФИЈИ HA СЛОВЕНСКОМ ПРОСТОРУ

a) Одредити просторне [или временске] границе

ра.зличитих појединачних језичких чињеница je ну-

1 Travaux du Cercle linguistique de Prague, 1, 1929.

2 Savickÿ, 1991, стр. 197.
3 Rudy, 1990, стр. 12.

445
 жан поступак y раду y лингвистичкој географији
[или y историји језика], али од тог поступка y раду
не треба правити сам циљ теорије, циљ који би био
довољан самом себи.
Просторно ширење лингвистичких чињеница
не треба схватати као анархију аутономних поје-
диначних изоглоса. Међусобно поређење изоглоса
показује da ce многе od њих могу повезати y снопо-
ве и тако ce може одредити жариште или средиште
ширења групе језичких иновација, као и периферне
зоне тог ширења.
Проучавање изоглоса које ce преклапају пока-
зује које су то језичке чињенице међусобно обаве-
зно правилно повезане.
Ha крају, поређење изоглоса je услов најваж-
нијег проблема y лингвистичкој географији, нау-
чног одређиеања језичких области или расподеле
језика на зоне y складу са најплоднијим начелима
расподеле.
б) Када ce ограничимо на чињенице које су део
језичког система, можемо закључити да су изоло-
ване изоглосе da тако кажемо обичне измишљо-
тине, јер чињенице које су споља истоветне, када
припадају двама различитим системима, могу бити
функционално различите (на пример: једно наизг-
лед истоветно u y различитим украјинским дијале-
ктима има различиту фонолошку вредност; тамо
где ce сугласници умекшавају испред u<o, u и ï су
варијанте једне исте фонеме, тамо где ce не умекша-
вају, реч je о две фонеме).
Немогуће je лингвистички тумачити изоловане
изоглосе, јер нека језичка чињеница не би ce могла

446
разумети сама no себи, као ни њен развој и ширење,
ако ce не води рачуна о систему.
ц) Kao што y историји језика прихватамо суп-
ротстављање разнородних чињеница еволуције,
исто тако просторно ширење језичких чињени-
ца мож е ce корисно супротставити другим гео-
графским изолинијама, и то нарочито антропогео-
графским изолинијама (границе чињеница које
проистичу из економске и политичке географије,
границе ширења чињеница које проистичу из мате-
ријалне и духовне културе), али исто тако и изоли-
нијама физичке географије (изолиније тла и флоре,
климатске изолиније, геоморфолошке чињенице).
Чинећи то, не треба сметнути с ума посебне
услове ове или оне географске јединице; на тај на-
чин, на пример, супротстављање лингвистичке гео-
графије геоморфологији, врло плодоносно y европ-
ским условима, има далеко мањи значај y источном
словенском свету од супротстављања изоглоса
климатским изолинијама. Супротстављање изогло-
са других антропогеографских изолинија могуће je
из двоструког угла посматрања, и синхронијског и
дијахронијског (датости историјске географије, ар-
хеологије, итд.), али један и други угао посматрање
не смеју ce мешати.
Супротстављање разнородних система може
бити плодоносно само ако ce системи који ce поре-
де поставе као еквиполенти; ако би ce између њих
убацила категорија механичке узрочности и ако
би ce чињенице једног система изводиле из чиње-
ница другог система, искривила би ce синтетичка
скупина сисгема о којима je реч и једна научна син-
теза заменила би ce једностраном оценом.

447
 д) Постављајући карту језичких или етнограф- ских
чињеница, потребно je водити рачуна о томе да ширење
посматраних чињеница не прекрије генетичку сродност
језичког или етничког реда, као и о томе да то ширење често
покрива ширу територију.