ЧИТАЈУЋИ ДОБРЕ ПИСЦЕ,

ДЕШАВАЈУ СЕ ПРЕД НАМА ЧУДА

Добра књига је људска душа сервирана на папиру, а добар писац је неко ко

зна како се на хартији остављају трагови срца. Многи људи пишу и упорно
покушавају да својим речима изведу магију. Људска душа не може се излити на
папир попут мастила. Треба бити вешт и знати како. Многа се презимена исписују
златним словима на хрбатима књига. Штета по неке писце што књиге не живе од
уздаха изазваних насловном страном. Књига постаје вреднија сваки пут када неко,
читајући је, застане и помисли колико је срећан јер није сам.

Добар писац има огромну моћ и његова магија је безгранична. Он може да

ухвати читаоца за руку и поведе га на било које место на планети. Чак и на врелом
августовском сунцу можеш да осетиш како ти московски снег шкрипи под ногама. У
зимским данима, дланове можеш да угрејеш пацифичким зрацима сунца. Добар
писац може да те поведе у прошлост, будућност или садашњост какву не познајеш.
Он ти отвара видике, одузима дах, тера да застанеш на час и сам себи дајеш
одговоре на питања за која ниси ни слутио да постоје. Добра књига ти шапуће да
ниси сам. Остајеш задивљен када откријеш да постоји макар један човек на овом
свету ког је мучио исти проблем, који је размишљао на исти начин, који је поставио
исто питање.

Волим мудрост речену једноставним језиком. То је мудрост у којој нема

беспотребне игре речи, страних и компликованих израза, патетике... Таква мудрост
је лепша, искренија, чистија... Добар писац ти поклони искуство које сам можда
никада не би стекао. Вредна књига може да промени твоје размишљање, будуће
поступке, па чак и читав живот. Уз добру књигу и човек постаје бољи.

Сећам се када сам пре пар година седео у купеу са Аном Карењином. Када је
она приводила свој живот крају, Толстој ми није даровао сувопаран опис, већ праву
правцату карту за воз удаљен много година и километара од мене. Сећам се Аниног
лица и унезверених миси. Ретко ме је у правом животу нешто потресло толико као
Анина тадашња размишљања. Прочитавши целу књигу, помислио сам како је она
заправо енциклопедија живота. Толстој је прави пример доброг писца. Читајући
књиге, пропутовао сам свет и осетио живот у многим његовим бојама, звуцима и
мирисима.

Добар писац не гледа право испред себе. Није попут слепца који штапом
напипава само онолико колико му је потребно да начини следећи корак. Добар писац
гради себи споменик вредним делима. Међутим, таква дела нису само споменик
писцу већ и поклон човечанству- поклон вреднији и комплекснији но што се на први
поглед чини.