Carstvo gljiva

FUNGI=MYCOTA=MYCETALIA
 Uvod

 Gljive su heterotrofni eukariotski organizmi

 Gljive spadaju u najrasprostranjenije žive  organizme na
Zemlji. Smatra se da ih ima izmedu 70 i 100 000  tzv. nižih i
viših  vrsta gljiva, mada najnovija istraživanja tu hipotetičku
 brojku pomeraju na preko milion. Pretpostavlja se da svaku od
 pet stotina hiljada viših  biljnih vrsta prati jedna do dve vrste
gljiva.
Mikologija - nauka o gljivama, naziv je dobila od grčkog
myko - šampinjon (pečurka), i logos-nauka.
 Uvod

 Gljive su heterotrofni eukariotski organizmi

 Gljive spadaju u najrasprostranjenije žive  organizme na
Zemlji. Smatra se da ih ima izmedu 70 i 100 000  tzv. nižih i
viših  vrsta gljiva, mada najnovija istraživanja tu hipotetičku
 brojku pomeraju na preko milion. Pretpostavlja se da svaku od
 pet stotina hiljada viših  biljnih vrsta prati jedna do dve vrste
gljiva.
Mikologija - nauka o gljivama, naziv je dobila od grčkog
myko - šampinjon (pečurka), i logos-nauka.
 U rimskoj civilizaciji gljive su bile na visokoj
ceni. Zvali su ih hranom bogova ili carskom
hranom. Zapisano je da su ih jeli i Cezar i Klaudije
i Agripa i Neron. Jednoj od najukusnijih gljiva,
 blagvi, naučnici su dali ime po Cezaru – Amanita
caesarea .
Gde žive gljive?
 kosmopolitsko rasprostranjenje, svuda na
vlažnim i mračnim mestima
 u vodi
 na i u telu biljaka, životinja i čoveka
 gljive u lišajevima (simbioza sa z elenim i
modrozelenim algama)
 Opšte odlike gljiva:
Somatsko telo gljiva može biti:
1.Celularno
ćelije nemaju
ćel.zid 
2. Plazmodijalno
3.Nemicelijsko
4.Micelijsko
 1. Celularno somatsko telo
 Javlja se kod primitivnih
sluzavih gljiva  – ćelije
(miksamebe) su
ameboidne, u jednom
 periodu ćelije žive
razdvojeno, u drugom se
združuju u
tzv.pseudoplazmodiju  ali
se zadržava individualnost
 Physarum ćelija (one zadržavaju
svoju membranu)
2. Plazmodijalno somatsko telo
 Ćelije (miksamebe) gube svoju
individualnost stapajući se u
 jedinstvenu mnogojedarnu
citoplazmatičnu sluzavu masu -
plazmodiju. Ona je često
intenzivno obojena, i na njoj
nastaju sporonosna tela sa
endosporama. Ako su sitna
nazivaju se sporangije, a ako
su krupna nazivaju se etalije.

 Physarum
3. Nemicelijko somatsko telo

  javlja se kod kvasaca.

 ćelije imaju nežan
spoljašnji omotač.
 često pri somatskom
razmnožavanju
 pupljenjem nastaju
kratki nizovi
nerazdvojenih ćelija
(tzv.pseudomicelija)
4. Micelijsko somatsko telo
 Grade ga končaste, često
granate hife. Najčešće se
somatsko telo nalazi u
 podlozi i ne vidi se golim
okom, a ono što uočavamo
 jesu plodonosna tela. Hife
mogu biti neseptirane (kod
 primitivnijih) ili septirane
(kod evolutivno
naprednijih).
 Odlike ćelije gljiva
1. Ćelijski zid najčešće od hitina (retko od
celuloze)
2. Rezervna hranljiva materija je glikogen
3.  Ne poseduju hloroplaste već su pigmenti
rasuti u citoplazmi
4.  Ne poseduju Goldžijev aparat
5. Mogu posedovati jedno, dva ili više jedara
 Ishrana gljiva
 Heterotrofna – van ćelije se luče enzimi kojima se
organske materije razlažu do sitnijih molekula koji se
upijaju površinom membrane.
 Gljive mogu biti:
1. SAPROBI – razlažu neživu ili uginulu org.materiju
 pripremajući je za dolazak bakterija (značaj u
mineralizaciji)
2. PARAZITI – žive na telu ili u telu domaćina (čovek,
životinje, biljke) koristeći živu organsku materiju
3. SIMBIONTI (lišajevi i mikoriza)
  Razmnožavanje gljiva
 Deli se na tri osnovna oblika:
 somatsko 
 sporulativno 
 polno

:
1. Somatsko 
 Deobom ćelije  jednoćelijske
gljive
 Pupljenjem
 Raskidanjem hifa na segmente
(fragmentacijom)

pupl jenje kvasca

2. Spor ulativno  : 2 vrste spora
a) E ndospor e – 
  kod evolutivno primitivnijih gljiva, mogu biti pokretne
i nepokretne, nastaju u sporangijama; Pokretne 
 imaju primitivne
gljive koje se najčešće nalaze u vodi i kreću se pomoću biča (jedan
ili više). Nepokretne raznosi ih vetar i razvijaju se u vazdušnoj
sredini.

Ar cyr ia nu tans Gir ber tella per sicaria

* HAPLOIDNI MI CELIJUM MI TOZOM PROI ZVODI HAPLOID NE BESPOLNE SPORE KOJE SE RAZNOSE I DAJU KLONOVE,
NOVE HAPLOIDNE M ICELIJUM E
  b) Egzospore  (konidije) –  kod evolutivno naprednijih , suvozemnih
gljiva, nastaju na vrhovima posebnih hifa - konidionoša (a ne u
sporangiji). Razvijaju se u vazdušnoj sredini.

konidionoša

Aspergillus
Penicillium
 Polno:
Sluzave gljive  – hologamija, izogamija
Prave gljive – oogamija

specifični vidovi
zigogamija
polnog
razmnožavanja
gametangiogamija
somatogamija
spajanje gametangija
Zigogamija (kod Zygomycotin a) kod vrste M ucor m ucedo

Dve gametangije (polni organi) se obrazuju na krajevima

 posebnih hifa koje su okrenute jedna ka drugoj. Kada se
dovoljno približe dolazi do spajanja, i dve novoobrazovane
gametangije spajaju svoje sadržine i obrazuju zigot koji prelazi
u mirovanje – zigospora. Nakon nekog vremena zigospora se
razvija u sporangiju sa endosporama .
Gametangiogamija (kod Ascomycotina)

Složeni polni proces. Na micelijumu nastaju muški i ženski

 polni organi – gametangije čiji se sadržaji spajaju. Nakon
niza složenih promena obrazuje se sporonosni organ askus 
koji sadrži osam askospor a (endogene spor e) . Kad padnu
na podlogu, spore klijaju u haploidni micelijum. Askus je
zaštićen plodonosnim telom - askokarpom. On može biti
) ili otvoren. Otvoren može biti
zatvoren (kleistotecija 
peritecija (delimično otvoren, otvor je na vrhu), ili
apotecija (potpuno otvoren, tanjirast). Gornja površina
apotecije je pokrivena slojem himenijum  , koga grade
sterilne hife i askusi.
askus sa 8 endogenih
askospora
askokarp (plodonosno telo)
sa askusima
Kleistotecija 
 je zatvoreno plodonosno telo

 je delimično otvoreno plodonosno

Peretecija 
telo

Apotecija  je široko otvoreno plodonosno telo

 Somatogamija
(kod Basidiomycotina)

bazidij e sa
Ramaria flava-oblik korala
bazidiosporama

Somatogamija se karakteriše spajanjem dve

somatske ćelije. Složenim promenama stvara se
sporonosni organ - bazidija 
 (sa 4 haploidne
Fomes fomentarius-kopito
egzogene bazidiospore). One se raznose vetrom i
klijaju u novu miceliju. Često se obrazuje
bazidiokarp 
 (plodonosno telo).
• štapićasto
• u obliku korala
• u obliku kopita
Lycoperdon perlatum-trbušast
• trbušasto
• pečurka
Zelena pupavka Clavaria-štapić
 carstvo

razdeo razdeo

5 podr azdela
 Sistematika
Razdeo : Myxomycota (sluzave
gljive)

Razdeo: Eumycota (prave

gljive)
- najčešće su micelijske
 Razdeo: M yxomycota
-sluzave gljive-
-  primitivne su
- hrane se hranom biljnog porekla (šumska stelja, kora drveća)
-  pojedinačne ameboidne ćelije BEZ ćel.zida (miksamebe), jedno
vreme žive odvojeno a onda se udružuju. Dele se u 2 grupe:
 Ćelijske sluzave gljive  - do sada je poznato samo 24 vrste koje
naseljavaju površinske slojeve. Sve ostale naseljavaju vodu i grade
 prividne plazmodije - pseudoplazmodiju. Pri združivanju
 pojedinačne ćelije ne gube svoju individualnost i zadržavaju svoju
membranu.Kosmopoliti su.
  – oko 500 vrsta čije se ameboidne
Plazmodij alne sluzave gljive 
ćelije združuju u pravu plazmodiju, pri čemu se gube membrane a
ćelije gube individualnost ( veličine od nekoliko mm do 10 cm). Od
 plazmodije se obrazuju sitna (spor angij e) i k r upna (etali je)
sporonosna tela. Plazmodija je citoplazmatična višejedarna masa,
često jarko obojena
 Razdeo EUMYCOTA
-pr ave gljive-
1. Podrazdeo Mastigomycotina  – obuhvata široko
rasprostranjene gljive.

2.Podrazdeo Zygomycotina – relativno mala grupa

suvozemnih siproba.

3.Podrazdeo Ascomycotina  –  je najveća grupa u carstvu

fungi

4.Podrazdeo Basidiomycotina  –  jedna je od većih grupa

gljiva koju čine opšte poznate gljive.

5.Podrazdeo Deuteromycotina  – velika grupa fungi

 1.Podrazdeo M asti gomycotina

- dominantno vodene gljive

- većina su paraziti algi i vodenih kičmenjaka i
 beskičmenjaka
- ako su kopnene, paraziti su vaskularnih biljaka
•  PLAMENJAČE  (krompir, vinova loza)
•  BELE BUĐI (kupus, karfiol, keleraba)
 plamenjača
krompira
 plamenjača duvana
Per onospora tabacin a

 plod trešnje zahvaćen

 plamenjačom
 2. Podrazdeo Zygomycotina

- suvozemni saprobi: Mucor mucedo – BELA BUĐ na hlebu,

voću, povrću, đubrištima; Rhisopus – CRNA BUĐ
- neki su koprofili (žive na izmetu biljojednih životinja)
- neki su mikorizne gljive (simbioza sa korenjem nekih
 biljaka)
- neki su paraziti ( Peronospora –  na vodenim i kopnenim
 biljkama; Saprolegnia –  na uginulim insektima i ribama u
vodi)
-  polni proces je zigogamija
M ucor mu cedo
(bela buđ)
Rhisopus sp.

hlebna buđ 
vrste roda Rhisopus
 Saprolegnia

Peronospora
parasitica
 3. Podrazdeo Ascomycotina 
- oko 30% svih poznatih gljiva
- naseljavaju suvozemna staništa
- najčešće su saprobi (na namirnicama) ili paraziti (biljaka, životinja,
čoveka)
- mogu biti simbionti (u lišajevima)
- somatsko telo može biti: jednoćelijsko, nemicelijsko (kod malog broja,
npr.kvasci)) i micelija (izgradjuju je veoma razgranate septirane hife)

 Razmnožavanje:
1) somatsko (pupljenjem ili delovima tela)
2) sporulativno (egzosporama)
3) polno (gametangiogamija - obrazuju se aksusi u askokarpima)
 ) – nemicelijski jednoćelijski
KVASCI (Saccharomyces 
talus, nežan omotač oko ćelije, razmnožavanje pupljenjem, vrše
vrenje (fermentaciju u anaerobnim uslovima), ponekad obrazuju
 pseudomiceliju
 Penicillium  –  gljiva koja proizvodi antibiotik
 penicilin, koji sprečava sintezu ćelijskog zida Gram
+ bakterija
 Aspergillus – često se sreću u prirodi i domaćinstvu
 Tartufi  (gomoljače) –  mikorizne gljive
 Mikoriza je obostrano korisna zajednica gljive sa
korenjem drvenastih biljaka (gljiva dobija organske
materije a zauzvrat obezbeđuje biljci vlagu i mineralne
materije). Jedan od načina njihovog pronalaženja je svinja
“tragač” koja je na uzici kako ne bi pojela tartufe, na
dubini su do 30cm. Apotecije u zrelom obliku imaju izgled
krtole kod krompira.
 Morchella (smrčak) –  jestiva, ima složenu apoteciju
 Taphr ina def or mans –  parazitira na listu breskve,
deformišući ga, ne obrazuje plodonosna tela
 . –  brojne peritecije su utisnute u
Xylar ia sp 
telo dugo do 15 cm. Jedino ih nema na dršci.
  - ražena glavnica, parazitira u
Claviceps pur pur ea 
cvetu raži. Micelija obrazuje sklerocije   (lat. sclerotium,
tvrd) za prezimljavanje - tvrde tvorevine od zbijenih
spleta hifa, sadrži alkaloide, poznata lizerginska kiselina
(LSD)
 Podrazdeo Basidiomycotina

- velika grupa gljiva , micelijske sa septiranim hifama

- u nju spadaju pečurke, puhare, trud gljive, rdje, garke
- mogu biti :
• saprobi
•  paraziti biljaka npr. rđe i garke (ređe paraziti životinja)
• mikorizne gljive (vrganji)
• u simbiozi sa algama (lišajevi)
- r azmnožavanje:
- sporulativno
- polno (somatogamija)

bazidije sa bazidiosporama
 Ovaj podrazdeo se deli na tri klase prema
 prisustvu/odsustvu plodonosnog tela:

1) Kod pripadnika prve klase, plodonosno telo je u obliku batine,

kopita, korala ili oblika  pečurke
Imaju tanku opnu, velum
Plodonosna tela mogu biti jestiva ili otrovna
Velum može da prekriva celo plodonosno telo ili njegov deo.

2) Kod pripadnika druge klase plodonosno telo je trbušasto

(različite boje, veličine)
Imaju omotač oko plodonosnog tela
Plodonosna tela većine su jestiva
To su saprobi i mikorizne gljive

3) Pripadnici treće grupe nemaju plodonosno telo

U nju spadaju svi paraziti, garke i r đe.
 Amanita phalloides  Amanita muscaria
Zelena pupavk a Muhara
Smrtonosno otrovna Otrovna

 Agaricus bisporus Boletus edulis Pleurotus ostreatus

Šampinjon -  jestiva Vrganj - jestiva Bukovača - jestiva
F o m es s p .  – kopitasta
plodonosna tela
 Ustilago maydis Garke -1000 vrsta
kukuruzna garka
životni ciklus je jednostavan:
-inficiranje domaćina dvojedarnim
ćelijama
-razvija se micelija koja se hrani
sadržajem cveta domaćina
-spore su crne, klijaju u proleće

 Rđe - 6000 vrsta

životni ciklus je veoma složen:
-mogu da promene dva domaćina
u toku životnog ciklusa i
obrazuju 5 vrsta spora.
-u sporama se nalaze masne kapi
narandžaste boje
Puccinia graminis - žitna rđa
   Podrazdeo Deuteromycotina 

- relativno velika, heterogena grupa gljiva

(oko 17000 vrsta)
- jedina zajednička karakteristika ovih
gljiva je odsustvo polnog
razmnožavanja.
- na miceliji se obrazuju samo egzospore
- često se gljive u ovaj podrazdeo svrstavaju
 privremeno - dok se ne otkrije da li se i
 polno razmnožavaju.
- hife su septirane
- manji broj obrazuje lišajeve.
- predstavnik: Candida albicans – izaziva
oralne, vaginalne i respiratorne infekcije
Candida albicans
 Značaj gljiva
1. Značaj gljiva u prirodi
2. Značaj za čoveka
 Značaj gljiva u pr ir odi
1. Uloga saprobnih gljiva u razgradnji organske
materije do neorganske ( mineralizacija). Svojom
aktivnošću gljive razlažu složene org.materije do
 prostijih na koje dalje deluju bakterije. Zato gljive i
 bakterije u prirodi imaju ulogu razlagača.
2. Gljive svojom aktivnošću i učešćem u
mineralizaciji povećavaju plodnost zemljišta
3. Mikoriza obezbeđuje obostranu korist biljkama
i gljivama
4. Simbiozom sa zelenim ili modrozelenim algama
gljiva obrazuje kvalitativno nov oblik života – 
lišaj (lišajevi imaju nezamenljivo veliku ulogu u
 prirodi kao pionirske vrste)
5. Parazitske gljive su prirodni regulatori
brojnosti biljnih i životinjskih vrsta
 Paraziti biljaka:
- rđe, garke, plamenjače, bele buđi i mnoge druge

Taphrina deformans

Claviceps purpurea Ustillago maydis

ražena glavica kukuruzna garka

Monalia fructicola Taphrina pruni Plasmopara viticola

na šljivi na šljivi na vinovoj lozi
 Paraziti životinja: najčešće su gljivice roda
 Aspergillus (posebno česte na pticama)

aspergiloza na plućima praseta aspergiloza unutar nosne duplje psa

 Značaj gljiva za čoveka
.Sekundarni metaboliti gljiva:
.Sekundarni
1 
- antibiotici (rod Penicillium)
- mikotoksini, supstance toksične za ljude,
najkancerogenija materija biološkog porekla je
afletoksin, izolovana je iz gljive Asperqillus
gljive Asperqillus
 flamus
2. Industrijska fermentacija (vrenje) pomoću
gljiva
-  proizvodnja etanola (pivski i vinski kvasac)
- u pekarskoj industriji (pekarski kvasac)
-  proizvodnja organskih kiselina, limunske
- gljive imaju važnu ulogu u modifikaciji raznih
vrsta hrane biljnog ili životinjskog porekla,
fermentacija prehrambenih proizvoda.
 3. Uloga u ishrani čoveka (gljive su šumsko
)
meso 

A.campestris, rudnjača (šampinjon)

C a n t h ar e l l u s c i b a r i u s , lisičarka
 , šitaki
L enti nus edodes 

- u Japanu i Kini
samonikla vrsta na
deblima hrasta, u
svetu najviše gajena
gljiva odmah iza
šampinjona
- antitumorsko,
amtibakterijsko,
antivirusno delovanje
 Judino ili šumsko uvo
A u r i c u l a r i a au r i c u l a  – jud ae,
koristi se samo u malim količinama, 150 gr 
svežih ili 15 gr suvih pečuraka nedeljno

B o l e t u s e d u l i s , vrganj
,
P l e u r o t u s o s t r e at u s   bukovača
 , hrastova sjajnica,
G an o d er m a lu c id u m  
u Kini ling-ći gljiva besmrtnosti, u Japanu reiši

 Sadrži:
 Polisaharide
 Polipeptide
 16 vrsta aminokiselina
 Proteine
 Steroide
 Kumarine
 Mikroelemente
 Fe, P, Zn,Se
 zelena
pupavka

ludara
muhara
  Neke vrste roda Agaricus   u narodu se nazivaju
rudnjače i veoma su cenjene jestive gljive. Ovom
rodu pripada i najpoznatija pecurka iz prodavnica-
šampinjon
 Bukovača je pored šampinjona jedna od dve pečurke
koje se kod nas uspešno komercijalizuju, proizvode
za ishranu ljudi. U novije vrem odgaja se šitake ali se
 jos uvek ne prodaje masovno.
  Neke vrste Boletus u narodu se nazivaju vrganji i
veoma su cenjene gljive. Veoma su skupe jer pored
nesumnjivih kvaliteta, ne mogu da se gaje budući da
su mikrozne.
4. Gljive - paraziti čoveka (medicinski značaj)

Candida albicans 
aspergiloza na koži čoveka

dermatomikoza
 Poreklo gljiva
 teško ga je utvrditi jer gljive ne ostavljaju
fosile
 evolutivno su bliže životinjama nego biljkama
 vode poreklo od bezbojnih Protista koji su
naseljavali Zemlju pre nego što su se biljke
odvojile od životinja
vilinsk a ko la
Plod breskve sniman na svakih 12 sati u periodu od 6 dana