tronan Jckobson aad X o r r l e Eeller

I
FUXDAXETTALSOF I,Af,GUAOE

Part I r PBOXOLOOI ArD PBOXESICS

rS-Grevsnhage 1916

(Prlkegr Budolf Fllt9ovl6)

JI

I
{l
I!
Osnovl tealka
n
I
fonologl,Ja t fonetika I

I
 l-

Oenovl lezt,ka luaJu dva d,lJelat Drvl dl,o govorl o IFonologlJl I

foaetlolrre e ilru61 dlo noel. naslov t r l ) v e aepekta Joalka l ilva tipa efa-
rlJgklh p o r e o e d e n J a i l . O v d J e 6 e n o z a e a d e prlkazatl sano prvl d.to kotl
govorl o fonologlJi 1 fonetlol.
fo Je pltanJe zanloalo 1 aenloa mnoge llngvlatef o raallkana t3-
ns6u fonologlJe l fonetlke plsalo so 1p16e vtlo nnogo.'llo Je l razlog
ra6to po6lnJeno be6 s ovtu prlkarou. Ved je godlne L956. A.llertlnot u
sToJa dva predq,vanJa odrtana nB sveudlll6tu u l,ondonu p o k u 6 a o itatl
oanoyae prlnolDe fonolo6ke deakrlpclJe Jezlka p o d . n a s l o v o & t Fonolorlle
tao fgnkolonalna fone.tlka (Phogolocy ag Rrnotlonal Phonetlos).

DvoJloa anerl6klh lln8vleta Bouan Jakobeon I llorrls Eellc lrnoso

glavne probleue op6e fonologl.Je otprlllke dved.eset I pet godlna nakon
Pre6kog kongresa (Sod.193O.)r na kome Je utrt put fonologlJl. Tin svo-
6ast Jed,non od,,vodeClh p l o a i r a u letrellvanJu
It Jln radon te7-e ukaaatl
lf a t r u k t u r e Jetlka t p r l n o l p a n J e g o v a r a e v o J a ! t 1 9 o f a a e " " ttlJ l eutollr
' r J e d n o p " ag_l an v l J e
o
a5er" Pbonolosle ( r g l g ) , k o J e n o s l p o d n a s l o v t a truktu-
i' lr a l n e
llngvlstiken.
Ven [lJk Je uz A. ltetlleta obrabrlo Jakobsone da rapo0ne (goil.
f93O) sroJ studiJ etrukturalnlh zakona u Jezi,ku u odnosu na faktore Tt€-
n€na 1 p r o s t o r a . Van U t J k Je p o n o g a o J a k o b s o n u u n J e g o v l n p r v l n n a p o r lna
-
da ra60lanl Jettk u nJegove komponente.

RAZLITOVTI ELEUETTI U AJ(CIJI

1. Kad,Engleou predstavloo nekog 0ovJeka e riJeClna ilTo Je Dlttert,

on oduab pokuda da tu poruku razuulJe 1 zapaotl. Bez obsl.ra na llngvl-
atiOku 1tl fonetsku operaclju kod lagovora toga lmene, evakl e'e Englel
tnrlo lako raetavltl tu fonetsku cJellnu u oaradenL broJ Jedlnloar tJ'u
Oatlrl Jedlnloe. T e su Jedtnloe koJo ellJerle Jeitne za drugom eposobne
da se aarllkuJu od ostallh Jedlnlca u engleekon 1 slu6alao th Jaeno ta-
rllkuJe uao /af * /t/ * /t/ * /e/"
t
it
Svaka ta Jerllnloe predstavlJa staaovitl broJ parnlh elteraaolJe
I'
koJe laeJu razllkovnu vrtJed,nost u engleskou. Ako uznemor ka[u autort.,
il 6 l t a v a l z p r e a ! . m e n ak e o a p r . E l t t e r r Cbltterl Dltterr Eltterr'0lttere

i/ x1tter1td.'v1dJet6guodesesvateProz1nene@_:_J*?::
@1.xekes€oilt1h1uenarazl1kuJuaamopoJeilnoJa1terna-
clJl, e ta nlnlnalne razllke Je karakterl,etllna ra mnoge DaroYet
/'otta / t /'att6 / - /t^tta / . /'btta /. D a k t e lneno alternaotJu nogal,

I
IrreDa nenazalu. Ako p a k u z m e m o/ ' t t r " / t /tatta / - /)srta / | /'ntta /-
/'gtta / r /tttta / - /'ytta / z / ' e t r A / , T u l m a m o e r t e r n a o l J u g e E ! , r
oou6ten (tenee r lar).
Ilok ns prtnJer parovl kao /ptta / L /Atta / tlugtrlreJu ilviJe
lgtoilobno uiulmalne rezllker qrevie s gEg! (grave r aoute) f ggfg.!, r
opulteg (tenee r ler)r a par /'ttre / t /eattd / pokazuJe ilvlJe uzaatoD-
ne ul.alnelne rezliker 6rav1s : g$g (grave r acute) tza koJe sllJedlr
dlfugen r kgneakta3 (altfuse r oonBaot).
1.2 Struktura razll.kovnlh elenenate. LlnguistlOka enallsa po-
etepeao svod,l konplehaae Jeal6ne Jed.lnlca u morfeme kao naJaanJe dlJelo-
 -2

v6 kojl toeJu puno rna6enJe, I rastavlJa ta naJnenJa seoantl0ka sredstve

u lJlhove osnqvag Eqopo4gq _regl1lgjlrJotee qd-
q$gegt. r-" (llg!l-a-o:lse l"ee$lg-gd.
P r e n a t o n e t r"e
eba razllkovatl dva nlvoa Jezlke I JealEnq'"gqeL1_qq!__gL:-i.9_il:
ao r"";t-) -lg-Ja 9r,r-198-111g-,,te{qg9teir.
I Eoapleks;;J€-d-IE-f66 od.-norfeoa '- izrsae
d.o I govora. Xo drugol ettenl
- - -----:
aglaglno
--- nf vo rizlikovnlh-jg!-etekih -clenenata koJf ukllulgje Je-{ggtevB€
f tonpfetile-Jealn:.oe, a te Jedlnloe glule aa to 4s_J_g_-p-eg9-{tt-"gt!.!--fq=-
alq rnnogosttu-ke punoznadng _fgillnlge r
Svakl od raclLkovnlb elernenata uklJu0uje terolla
edne op lj.kqvnu _kgrakte49!1!g-r*C
bit""i"--"aT;aErre
"!e o t " t " " l J e J u ig:!:_9*fll.,!_9r-q4_91Js. lFakoEo slg:le, 1 s!g! su-
p J"d"r d;"g;; u sluSeocevdJ-peroepolJl Bono6u rlslne I Ja-
6tne glass kao relatlvno glg9! 1$ggE. S ftalCkog agpekte onl ss 8o-
prototavlJaJu raapodJelor energlJe na kreJu glasovno6 spektrar I DB &o.-
tornoJrazln1pono6uob1na1ob11kelezoaatora.S1o5.l"@
le lnforug_o_11_9_kod" sveke poJave tme uvlJek oeno aTiffiaffi4q- r€:
!!eko de on t get-iie-'-l-soeau=sxe-tfs i-lEI;Jor u*f6ffi ;G;Eoro-
et lnfornaolJa postoJt alternaolJe sra:tlg - gkutl I one se JevIJa u roll
g letln uzegtopnln poJavema 1 u lstlm sllJedovlner

/utte / - /atta /, /ttta / - /sLra /t /ttt/ - hut/.

S1u6a1ao mora tzabretl Jednu orl tlvtJu euprotnlb kvallteta lete
kategorlJe k.eo u sIuOaJu o p o z l o f J e rrgvlg 1 . e E $ j , , 1 1 1 n o r a o t t r e t t l t l prl'-
eutn6st LIl odsutnost neke kvalltete keo gsllgg - bezgu6anr Sgge}Lg,l-lgB
Daome aenazallzlTanr -
.pgltlg,-g3! TaYan (eharo - lfg{g) .
1 . 3 O t o z l o l J a 1 k o n t r a s t . B u d , u 6 1d e k o i l e l u 5 a o o a p o s t o J l s a n o
aes1gurno"taffir'11/d1re/ldek1eJednuoitd'v1$u1og1-
8kt nogU6lh alternaolJa, autorl suatreJu ila Je ovd,Je prlklailan Seussutov
ternln o n q z l o l l a . T e r m l n k ontra* upotreblt 6e se u slu6aJevlma kad se
;euprotnoet dviJu Jedlnloa lstl0e p onodu nJlhova grenl0enJe u seatornoo
flskuatnr, kao npr. kontrest gX.eglg - akut u gllJeilu /gt/
t,
ltt lstl boa-
trsst g obrnutlo redon elenenata /tu/.
p(gravle)r1(akut)
t(akut) ru(grevts)
lz toga sllJeill da su opozlolJo I kontregt dvtJe razll0lts Battlr
festaolJe p r l n o l p a s u p r o t n o a t l 1 d a o b J e l n a J u v a [ n u u l o g u u g t r u k t url
rezllkovnlh elemenata Jezika.
1.4 OUavt.tesjl I k6il. [gtt Jlg6-elea prl.nl oba.vlJest nq- Jeaiku koJi
. "',". on Je po@.roEs$;s*nertrrs!, r.aft'raa-",EezFagtottl-
ailrtrl sve razllkovae eleoente koJt ae nlJenl tl ! qlu6a-}eo sttF+'
slgreEo@ kq,J!- sq
u obzle u slqtef_q_grfggng_le--
.sLlu, a fti-
nazlv-aEb fo;ailii-a1ln-dAl. prlloJ"nJuJe prJvf ra sa y6tl-
"ve
- upotreblJava 6ya razllkovna eredstva
isnJeffir**utraTlto
Irono6u koJlb aa Dogu tllferenolratl uorfeml 1[ltave rlJe61' Stoga Eovgr-
alk engleekog Jezlka katt 6uJe lme /'nlte / L d e n t t f l a t r a 8 a I aslnlllla
bes lkakye te6ko6el 6ak ako g a 1 nlJe nlkad p r l J e C u o . O n ' J e . 1 e druge
stranel eklon rla lskrlvl,lzgovor, 111 da prlui kao tuCe fne /ttttA / s
neprlhvatlJlvtn konsonantsktu skupon /ft/. I n e /'r:tf? / d o d u S e s a a l r [ l
sano poznate elaneats (tJ. elenente engl.eskog Jeslka)r all u oJellnl oao
 l-

Du Je tu6s. Xa kreJu I lne /'otta / prouzro0uJe letu rcakolJu cngleekog

sluBeooe ato6a 6to nJogov d.rugl fonem aadrZt ralllkovni cleoent tud en-
gleakon Jetlku (aaokrulono Ir koJo no poatoJl u ongleakon).
1.5 Blloea I e-Eapllcitnost. U prethodnon poglavlJu autorl e|| [B-
nlerno uaell lneaa kao prlnJere da ne bl slu6aoou u laspoznavanJu DonoS-
11 nl nJogov vokabular, n1 prothodna prakaa, a nltl kontekgt ralgovolor
U toJ ettuaolJl glu6alao ne sutJe llgubttl nl Jeilan foneo u iloblvenoJ
lnforoaolJ1. O b t ! , n o k o n t e k g t I s i t u a a l J a d o Pu6taJu u doblvenoJ lnforna-
iotJl ile cenemarlno vellk dlo razllkovnlh eleuenate, fonene 1 akupova fo-
'io""" bez opesnoeti de ne deoo razunJetl lnforuaolJu. Stoga Je nogu6o de
, ae od Jeduog p o r n a t o g dlJeIa aliJeda k o J l s n o G u I l ' r e k onstrulra lcoetav-
lJenl prethodnl llt sllJede6l dlo elenenta.
,
Eudu6l da se u rasnlm prlllkana reduolre Jaano6a artlkul'aolJe fo- l.
leua u odnosu a a eluEeooal I g o v o r n l k m otreu svoJoJ obavlJertt eoenJltl ll
te6aoet lsvod€nJe evlh glaeovnlh razllka. BroJ zaaJenJanlh 11t lapu6tc- tJ
alh rarllbovulh elemenatal lepu5tenlb foneoa I poJetLnoetavlJenth ellJcito{t
va I ekuplne foaema motre bltt vrlo vellk u aoJsanom 1 brlon na61au Sovo-
r8o Ola,soval obllk goyora, zakIJuGuJu eutorl, ne uole bltl nanJe ellptl-
6an aego 6to Je glatektllke konPo.alclJa.
U fenlllJernon govoru etupanJ lspu6tanJa 111 fragpentetlEna nolc
bltl I vedl n€go 6to Jonos daJe u svoJoE goznaton prtnJet'u -tgg--glggllg
potreba govornlk DroYoAl govol
Jg.-€ggg /tea nlne eam/o All kail se Javl $t
koJl Je ellptlOan na slntaktldkorn 1 1 1 f o n e tskou nlvou u vrlo ekeplloltlu lil
fornu koJa Je olu6aoou razunl.Jlve u svln 6voJlo elenentine. teJaeen aa6la
{
lsgovoraq kalu eutorli n1J6 nl6ta ilru6o nogo skradent derlvs,t Jeenog elre-
Dllottaog obllka govora koJl donoal naketuum lnfofnaolJe.
Ve6iae Aoerlkaneoa nc6e ralllkovatl /*,/ oa /a/ Uaa ee naCu lrueGu I
nagla6enog I nenagla6enog vokal.a. All ked pe Javl opaoroat hononlna, tJ. ll
da se ae rezltkuJu lnena Ir. 8ltter od, ltrn Eldiler, teda 6o Arerlkcnao Il
1rgovor1t1tadvefoneoagne6toraa1lkovnogelenenta.@il-
@ r-qd 1.1gllLl,Lq-1-Ltqqyq!e1'^9/ il--y / a/,--qo,!-t-q
oos-r.oqEog
g._Afge9_jliof_c.lt!.glryg tlpu ta tllstlnkolJa 1z6ub11a. f,ail-ful-
ee enollslra
'afaia;-tl-:n'oi-anb a-;
rasDor,ad- fonenq-l- -nJ 1bovl--trazf'tro.-.vnt
nalnln I pulUlLLqqgg-Jqtrtsj,a,8J.elsl.9 6ovornlk' a r81uit1${-€9-l- gl-ns-{146;

II RAZIOLIKOSI BAZLIKOYf,IE ELEIEf,ASI I TAKO SE S XJIf,A

POSTUPAU I,ITOVISSICI

2.! FonolorlJa 1 foneolkeo Posebna Je llngvletlGka dleotpllna ko-

ia se bavl p l t a n j s u kako Jealk upotreblJava g l e s o v n l n a t e r l J e l r k o X 6 1 r-
d,veJa poJedlne nJegove ol,enente t keko th ad.aptlre ae raa116lte s?lher
U engleekoo so ta dleo1pllna neziYa -&,ggg!Eg (phonenloe) tll purlatl0kl
fonenatlka (phonenatlce). Prlnarna Je funkolJa 81asov8 u Jozlku da elulc
hao oredatva ae razllkovanJel a oaroyro Je sredetvo te funkclJe foaeu aa
evoJln koaponanteng. U E v r o p l s s s v 6 v l E e i l a J e g r e t l n o s t 1 s Y € s e !e66e
upotrcblJave tsrnla foaoloclla. ( l c J ae tarula p o l e o upotreblJavatl 192J.
Boinr a oanovs,n Je na ptlJedloztue Zeneveke 6kole)" IJeeto termlna fono-
lorl le 0eato ee upotreblJava I funkoionalna fosetlka.
 -4-

U engleskon moZe rlortu6e ternln fo4qlorl-{a (phonology) oznadltl ralne

druga podru6Ja, s osoblto 6esto sluZl kao engleekl ekvlvalent aa n!e-
nadkl lztaE Lautgeschichte.

Prednost Je tormina fonologlle u tonoe 6to obuhvada 61tav ats

fulkclJa koJe obavlJa glas, dok je fogemlba v16e nenJe ograni6ena na
razllkovne elemente i oznaduJa glavni dlo fonologlJe, a to Je raall-
kovna funkclja gl&aova govora.

r a q-g_ye_
_g-_
f9.s}3 drl_nj-lbg tl b-
{lz l o l odkl! i fl zl dklb os obl na, f onenl ka,_Lrglg-lo6l,iel$glt*?r_ -
nqJ r l silc!;Luj' e llsg vle_! t _Qk 'iif$t
e_Erllgll! e_: .odl1d l,"j l J-L_L -!1J er tl i<eot tt:E a-
tarlJ"1" kojt Jo registrirala foneJfkal "
lroudavanJe radllkovnlh elenenata u Jezfku uoze ae gretltt daleko
unatreg u povljest 1 na61 vo6 korl sanskrtsklh 6raratl0are 1 kod platona.
Stvarno ltngvletl6ko proutravanJe tlb nepronJenlJivlh eleoenata po6elo .
Je t e k s e d . a n d . e g e t t h g o i t l n a p r o 6 l o g e stolJedar a taavllo ee u vo6oJ uJe-
rl lanadu dva rata. PostiJe uspjeSnlh oedunerodnlh reepreve keenlh dva-
desetih i ranlh trldesetib godlnao udlnJenl su Brvl poku6aJl de se regl-
nlraJu rezultati tog proudavanJar p8 au se goil.19J9. poJavlla dvs d,Jela
u op6oJ fonologfjlr

. 1) il. Srubetokoyr 9r$ndg$ee 4er PhongloFie. Tr6vau:r du Cercle

Llnguistlque do Prague, VII (fglg).

2) [r vBn WtJk:
tsalwetgns.o.b?p (Ihe Uague,
Zatln sllJede teoretska i prakti.dka dJela koJa so bave etruktu-'
lalnon anallzon Jezlka 1 koJa tra[e ave striktniJo i d,oslJednlJe uvoCe-
nja glaaova govora u podrudJe llngvi.etlke. Sako su se pobolJ6all prlnol-
pl fonologlJe 1 tehnlka aaaliaoe a njen Je dJelokru6 poeteo Elrlr

2,? uD odno .Deblge

otlredlla veue I raagranl6enje fonologlje (oaobtto fonemike) I fonetl&,e,
osnovno Je pltanJe prlroda odnoga lznedu foaolo6kth bttnoetl I glaea.
Prene Bloonfleldovoj koncepcijl fonemi Jezike nisu gleoovl ved ea6o sle-
nentl glasal skupa nabecanl, koJe su govornlcl nauOil.t rta upotreblJava$u
I prepoznavaJu u nizu glasova govore.

0ovornlk Je naudlo da pravi pokrete koJi fornlr:aJu glas na tskev

na01n da su razlikoval elenEntl prleutnl u valovlna koJl prolgvode glao.
lat unutarnJt prlstup, koji locl$a razllkovne elenente I nJlhova yare
unutir govoentrh 8lasova bl1o na, Eotornon, akustl0kon tll audltlvnou ai-
Tour naJprlkladnlja Je p r e n l s a ua f o n e m i 0 k e . operaolJel leko Je nepreeta-
no osporavsJu venJskl prlstupl koji na rasllClte naOlne rezdveJeJu fo- -
n€rm€od konkretnih glasova.

2.3 llpov!rezllkovni! elenenata. Budu61 da Je razllkovenle se-

lantllklh Jeilinica v r l o v a Z n a funkciJe glasa u Jezlku, govornlol Jeilaog
Jealka ude prvenatveno kako da reaglraju na razllkovne elenente. All bl-
ls bl po6reSno nlslltl., kaZu tlalJe autorlr da su ti govornlol tlvJelbe-
nl da lgnorlraJu I zapoetavlJaJu sve oatelo u govornln glasovloa" Pored
razllkovalh elenenata govornik lna na raspolagenju 1 ostale tlpove koill-
ranih elenenate koJl noss lnforuaolJug svaki Je prlpad,nlk Jedne Jezi6ae
zaJetlnlaE nauElo keko de vlaila tin eleneatlna, e neuka o Jezlku n€trg
prevo ila lb zenemeruJe.
 -r-
Kontlgutattvnl taElikovnl els&ea-
t t algnallztraJu podJelu lsre0ene oJellne u greoattOke Jeillnloe ra-
slldltlb stupnJeva k onplokonostl, osoblto u reCenloe t rlJeelr pouodu
( L u l o laatlv-
llilvaJanJa tlh Jeiltnlaa 1 oaneclvenjon nJihove biJerarblJe
al rcallkovnl elernentl - culninatlve featuree) fff ogranl6svenJeo I
ugotpunJevanJen ( d e n a r k a o l o n l r a s l l k o v n l e l e n e n t l - deneroatlve featu-
res), B1.aprogivnl 1ll enfatl6kt sazllhovnt elenentl stevlJeJu prtvloDo-
nl nagleeek.na razllClte diJelove lsreEene cJellner llt ne rssl161te
oJellne I lzralsveJu enoolonalnl g t e v g o v o r n l k a .
kt- Dok se ragllkovni I konflguratlvnl elenentl odnose na s€n&ntl6ke
-"
a-
Jeil1n1oe,ekapres1vn1tI1enfet1Ck1odnosegona@.
Zallhoenl elenentl ponalu da se ldentlflolra lstoilobnl' t11 doilct-
eLo 1 1 1 k o n f l g u r a t l v n l r 111 Je Jednoota-
nl elenenat; koJl Je 111 razllkovnl
1"'. van lI1 Je konblneclJa.
vatl. Prlltke
Pono6ne uloga zallhostl. no snlJe ee potoJenJl-
Dogu 6ak u61n1ti ds ge ragllkovnl elenentt zaolJene aell'-
g-
bosnlo elenentlnao Jonea oltlra p r l n J e r e n g l o a k o g Jszlka g dJe ge flnal-
a- od finelnog sano 9o stupnJu ekeDlratorne snage
N /e/ reellkuJe /z/
gl-
(breeth foroe), Ieko 6e lh en6leekl elu6elac obl6no tadno lrtentlflolra-
le
tlugPrkoenJlbovoJsllcnoatllPravorazllkovenJeolakBanoJepopratnon
rarllkon u ilullnl Prethoilnog fonenat

Itenoe /gene/ - Pens /wwz/

U franouekom razllku lsredu zvudnog I besvucnog pratl konsonent-
ske oporlotJe napet-opu6ten ( t e n " e r t . a r ) . i l e r t l n e t p r l u J e d u J e da anai-
no usvtknut lenl t /b/ d.ostlze po enesl fortia /p/ t^Uo d a E a Jako uzvlk-
auta rlJeo !!g! razllkuJe od plesgt aemo po nornalnon aallbosnon eleoca-
tu zvu0an-begvuEan.
Obrnuto u ruskon Je razllka lznedu napat-opu6ten (lar t tanse)
aellhosten eleoenat koJl pratl razl.lkovnu opozlolJu svucan-bezvudanrd,ok
- u 6aptanJur 8 a ! 0 o z a l l h o s t a n element ostaJe t
Doil speolJalntn uvJetinoa
tt preuzlna razllkovnu funkolJu.

Ako se analiglra samo raallkovna funkolJa Eovolnlh glaeover uPo-

le- ae 6troke 111 fonenl6ka tranekrlpaiJa koJa ocna0uJe aemo fone-
treblJave
lJu o s a a k e sJerlinJuJe gallhosne
Deo PoaJerlovenJo Jeilne Jerl.lne epeolftdne
elenente s konflguretlvaln I akspreslvnlme a odYaJe lb od racllhovalb
1Y elenenata. KoJl g o d . r e z l l k o v n ! . e l e m e n t u z n e m o, oznaka Je uvlJek litentl'6-
l8o trat evakl takav elenent ozaaduJe da rnorfem kome prlpaila nlJe let1 dor-
fen stoga 6to lna ilrugl oleneat na oilgovaraJu6en oJestu. Autorl raklJu-
6uJut Svt-tonegt-or$s6u..lg ssgg 6.1sjlg rez11Ono83 (otbernees)' PouanJka-
aJe indtvldualne oznake oilvaJa raallkovne elenente od gvlh ilruSlh 1lng-
vlstl0ktb Jedlnlca.
K6il ragllkovnlh eleuenata koJl upotreblJava elu6alac ne 1g'':rP-
lJuJe informeolJu koJu on prina oil g l a a o Y a p r l n l J e n e obavlJeotl. Uspo-
,8 re6uJu6l govornlkov k6it ea avoJin k6don razllkovnib elenenatae elu6alao
rl- uoie p r e t p o e t a v l t l I rakljuEtti p o r l J e k l o , s t u p a n J E kolovauJa I aoolJal-
au sredlnu govorrilkovuo ?rl'rodne oeoblne g l a e o v E d o P u 6taJu slugaoou da
it orlredl sBol, iloba, pelhoflzloloAkl, tip kone govornlk prlpade 1 konadno
1- 6at I poznanetvou
a pokazala
Putove lspltlvanJa tih, flziognonsklb lndekge Je ved
 -6-

Slevergove Eglgl]gg.&!.Xg1 all Jo5 uvlJek ostaje da ee suetavno prou6e.

2,4 rrVan.leklI ollstuo odnosu lfgnena orgna &]gtgl

A'@
Prena najetariJln prletuplna probleou odnosar fonem - 81as, koJl
tdu daloko u povlJest do Beudoulna d.e Courtenay 1 koJl su JoE uYlJek !t-
vlr fonem Je zan16lJen glaa koJt ae suprotetavl.Ja enltlranon glesu kao
tto sp Dbtbofonetgkl fenonen suprotetavlJa p a l b o f o n e t s k o n f a k t u. 0n Je
uentclal ekvlvalent ostvarenom (u vanjskon obllku) glasu. Jedtnetvo fo-
ieoa v l i l t s e k a o n e g k l a d l z n a i l u l n t e r n o g l n p u l s a k o J l teZl lston tego-
voru I neavoJevolJne neodluduosti nJegova lspunJenJa. lla se konoepolJa
teuelJl na ilvlJe aabluiler Pa Je stoga Jakobson 1Ealle odbecuJu.

.8. The oode-rsstrtottns vlew

PokuEaJ da se foneu loolra isvan lzgovorenlh gleoova o6ranl'0ava

fonene ne k6dove, e varlJante na o b a v $ e s t l . B o p l l k a tone gtanovlEtu bl-
ta bl u tooe da k8d uklJu0uJe pored rezllkovnlh eleneneta I zallboane I
konflguratlvne elenentee e to Lzazlva kontekstualne varlJante I ekepro-
slvne elenente koJl su p o d l . o L n l izbornin varlJaolJauac g o v o r n l o t teilnog
Jerlka n a u 6 1 } 1 s u d a i b t z v o d . e 1 d a t h r a z u n i J u u o b a v l J e e t l . T e k o su
fonen L varlJante p r l e u t n l Jednako u k 6 d u I u o b a v l J e s t l . I t o s t e novtr-
!te odbeouJu autotl.
C. The tenerle vlew

Foneu se deato suprotstavlJao glasu kao n1sta prlnJerku. 0sne-

6even Je kao porodloa 111 vreta glasova p o v e u a n € f o n e t s k o m s l t 6 n o 6 6u.
fe Je ileflnloiJer vele autorl, elaba zbog nekollko razloge"

Prvo, nejaeno l subJektlvno traZenJe sl.l0nostl !!ora, sE zaolJenlti

lrdtaJanJen zaJednlEke oeoblne"
Drugo, deflnlolJa 1 anallza fonena Eora uzetl u obzlr 1o810ko
pravllo tla se ' r v r s t e n o g u ileflnlretl osoblnanoa, aIl Je Jetln'a no6Ude
ileflnlratl oeoblne pono6u vrsts". U etvart, ked oporirano s Jednlu f,o-
neroou 111 rezllkovnln elenenton prlmarno naa zanlma konetanta koJa Je
sadrlana u rezll0tttn p oJeillnostlna. Fonemidka enellza Je prouGavanJe
poJedlnostl nepronJenlJtvib pod stenovltln tlansforneolJena.
.
tredel kad proulayano Jeilan glae koJi s€ u daton Jezlku JavlJa u
odro6enon p o l o I aJul pod. od.reCenin stlltstldkin uvJetlnar opet 6€ suo6e-
.r7aao'd vrston .poJava 1 uJihovit zajedniGkln denonlnatoroDr a ne e Jed-
n1n, negtelaln prlnJerkom. Bllo da stualltano foneme 111 kontekstualne
verlJante ( a l o f o ne), uvlJekileflnlra'mo slnbol-znak ozna6evanJar a ne s1o-
bol-raak dogadaJa.
D. The fl-qjblonallst view
'
Prene toue gleillgtu foneol su apstraktne, flktlvne Jeillnloe" Tako
bl onde -tggg u ton gl.udaJu blo flkotla na letl ne0ln kao l morfenr el-
Je6, re0enloal Jealk. A I to autorl o d b a c u J u "
trPrehvatenle" fonema. Tako zvano prehvatanJe fonema potvrcuJe re-
laolJskl karakter ts,dl-lkovnih elenenata. Par palatalnlh vokalsklh fone-
E8r koJt g e n e i e k l p o k a z u J u o p o z l c i J u p o r e l a t i v n o i o t v o r e n o g t l 1 z atvo-
 T.

tonoBttt a akustl6k1 t,o vl6oJ llt nlloJ konoentraotJl energtJe (kongek-

tanr difuaan - oonpaot r dlffuee) uogu u nekln Jezlolua geusetl Jcden
polotral tao /&/ - /el ttt drusl kao /"/ - /t/ |,t;ro da Jeiten te tatl
ltaa /"/ Jednon p o l o i a J u upotpunJuJe dtfuznur I u drugon konpaktau
"
g r e n l o u l a t e o p o z l . o t J e o O d , n o eu o b J e p o z l o l J e o s t a J e l d e n t l 0 e n . D v e
stupnJe otvora t tooe odgovaleju6a dva etupnJa konoentreolJe €notglre -
nakgloelna 1 nlnlnalnap 6uDrotstovlJaJu so Jedno drugon u obJe poalolfe.
Slu6alao koga vodl llngvlstt0kt. k6d razuniJe obavlJeot prcko r.-
laolJakth pravlla.

E. llhg-qlgobralo vler
TaJ prlstuD teil nakglnalnon udalJevenfu fonerna od glaea 1' prena
tooe lgto tako foaenlke oil fonetlka. XJe6ov predatavall BJeluslev Fog!,-
va llngvlatlku da poatane "algebre'r Jellka, koJa ogerlre s nelnenovaalts
'olnc-
Je|lnloana, t J . Jeillnloaoa lnenovenln po dogovoru all bsg Drlroilno
ke, odredenJa. a
Jerlk treba stuillrattl vell EJelnelev, bel pono6l fonetsklh pre-
ntga.
Prenc Jakobeonu gvakl poku6al koJl tell ile reiuotre Jealh Da nJo-
gov€ lnvarlJable (negronlJenJtre illJelove) pooo6u oblGn€ enaltte aJlbo-
ve illatribuolJe u tehgtu I beg obllre ne aJlhove enplrlJske koielatel
osuden Je na neuepJeh.
U s g o r e i l e n J e d v e f u e n g l e s k t h e l t J e r l o v a / U r / t / u X / a e 6 e -pt ri hu l l t l
llkakvu lnfornsolJu o lilentlOnostl prvog segnente u Jeilnon oat sll-.
leilove aa d,ruglm Eeglentou u prethodnou, ako ne usneao u obc!,r SlBsovr€
iarakterlstlke svoJstvene lnlolJalnou I flnalnon /X,/ t one svoJotvene
/n/ u oba p o l o i e J e .
UsporeGenJc slogova /y"/ t /Vt/ ne ilopu6ta heu da oba Dr?a s68non-
te opreillJellno Jeilnon foneuu /U/ tao dvlJe verlJente koJe ee JevIJaJu
s uecusobnfunleklJudtvanJeu lspreil dva rag1161ta vokala ko$l gpeJalur
sJeapnjutu variJantu ponr6eau promc natreg I onu grolle naDred u Jeilen
foneo /t/ }.otrt Je rezll0lt oil gvXh ilruglh foneoa u Jeaiku. SaEo aa tal
na6ln notreno oitluBlti ila ll preoa nstrag povulemo /*- / u /tu / ulrrl u
lgtt fonen kao l aepred ponr6eno /**/ a /Ut/, a n€ u ona! naprert poYrt0o-
l.og, /g,+l u /el/,
8togal uaprkos teoretekon zahtJenr anallse koJa Je potpuno aeovSs-
ne od eailrlaJa glaeee u praksl rron tlent oouBte ile le gubstanoe I toutc
6tape de Itenalyaen 8!
Pretpoetavka Je ila u Jezlhu obllk etoJt naauprot eailrleJu keo
konstanta l,rsna vartJbblfr Kail bt glesovnl sadrtral blo sano oblOna va-
rlJabla tade bl traienJe llngvletl0kth lnverlJabla tzleklvalo n.Jero lto-
stevlJaaJe. All nogu6nost pretvaranJas prevodonJa Jednog letog llbgvl-

t iProlegonoaa
t. EJelnelevl to a tbeory of lan€ius8o"r rndlena Unlv.
Publtoatloa ... VIII /tgt1/ p. 5o.
t4 tvodi ae raduna o eadrzaJu u svakoJ etapl anall ze !r.
(n.Flscher-Jy'rgensen: "Renatquee sur lea prlnclpes de Itanalyse Phon6-
mlque( tg49).
"
 -8-

stl[kog ob]the 1z glasovnog sedrZeJa u gref16k1, Rpro u fonetgko bllJe-

trenJe 11t u prlbltlnu fonenl6ku ortograflJue ne dokazuJe rla Je 6laeovn1
sadrZal obidna variJabla.
U suprotnogtl e opCirn fenomenom govora, fonetsko tIl fonenl6ko
plsanJe Jo prlgoden, dopunski k8d kojt normalno pretpoetavlJa I uklJuGu-
Jo s p o a o b n o g t o n o g s k o j i g a u p o t r e b l J a v a d a g a p r e v e d e u g l e e o v nt k6d
koJl nu od,govara. Obrnuta apoeobnoet da se prevede goyor u el,ove sekun-
d,erna jo 1 nnogo rJeda pojava. Tek kad smo savladall govor noZeao prtJe-
61 na OltenJe I plsanJe. PoetoJi kerdinalna rezllka izu6du foneoa I gra-
ftOkth Jedlnloa. Sveko slovo nosi. specifl0nu ozneku u foneatdkoJ orto-
graflJlr ono oblOno oznaduJe Jedan fonen tIl ogranldenu eeriJu fonenal
dok fonenl ne ozna0uJu nt6ta drugo do razl16nostl.
Sl.ova nlkada n€ prlkazuJu 111 prlkazuju seno vrlo dJel.onlUno re-
zIt6lta razllkovne elenente na koJlna Jo bazlran foneni0kl eustav. Slo-
i
Ya n€. ualnaJu u obzlr strukturalne otlnoae tih razllkovnth elemenate. f,e-

.,1
1l
ma u lJudekon dru6tvu nlkakvog sredstve koJe bl nadonJestllo
k6d nJegovlu vlzuelnJ.u repllkena. Postojl
govornl
zaeJenJivanJe to6a govornog

f k8da parazltskln ponodnln sredstvlma,

I nepronlJenJono u ekolJl.
itok so govornl kOd oilrleve etelno

f, Xe noleno, ve,Ie Jekobeon I fiallee tvritltl da se llngvlstllka for-

ne od.ralava u ilvJema Jeilnaklm supstanoana - grafldkoJ i fonl6koJ. Forma
s€ u fonenlol mora stud.lratl u odnosu na 6laa, koJl llngvlstidkt k8il lze-
ll
i blret ureduJer eeolre I klasiflolra prsne ovoJln prlnolplna,
i, Fonemska jo kl.aaiflkaeiJa lntervenciJa kul.ture u prlrodl, uzorek
il
I koJi nane6e logtEka pravlla na glaeovnl kontlnuur. (ntz).

2.5 Sred.stva za kodlran-ie 1 ttekodlren."ie kao dvlle konplsneterns

tehniko

PretpootavlJa se da onaJ kono Je upudene kodlrana obeviJest po-

eJeduJe k6d ponoCu koga moZe razurnJeti obavljeet (aefffrant). Alt krlpto-
gref Buprotno od dekodere (aegffranta)'tioblva obavlJest, a da prethodno
n€ gna k6il i. mora pronadl k6d resnln postupolma ee doblvonon obevl.Jeotl.

U avom materlnJen jezlku postupeno se evakln tekston kao dekoderl,

odgonetadl 6l.fre1 dok strsnao, kojl ne zna na5 Jezlk kao krlptografl tJ"
kao onal koJl treba de od.gonetne nepoznatl k8d.

. Llngvtet koJl prllazl potlnrno nepoznatom jezlku podinje kao krlp-

tografr svo ilok ne prodre u njegov.k0d, a tada prime obaviJestl na ton
Jeztku kao donaCi odgonetad 6i fre - dekoder.
Kad je d.ona6t 111 naturalizirani govornlk llngvlstl6kl obraaovan,
on ana funkclJe koje vr6e resli0ltl glaoovni elenenti u ton Jeziku 1 ko-
rigtl se tln znanJen tla rije6i glesovni obLlk rezllCltih grenatldklh
prtrekvizlta u fonernidkoJ anallal1 a to mu ponaZe da lsludi razllkovno
konftguretlvne 1 ekspreslvne olenente.
3locb Je postavlo pitanJo rie ll ee kriptografova netoda nole prl-
nljenltl u lapitivanJu fonemlCke strnkture. Do koje njore pomaZe ]lr,4v1-
stu alovoljan prlnJer tadno snlmljenog govora da laredl fonenldkl slstenn
a da ne zna 6to znaCe poJedlnl itljelovl prlmjera, pa dak niti to da 11
 -9

dve illJele 0 1 n e J e d , n uc J e l l n u r lli dv1Je.

Pod takvla okolnostlnal kaZu Jakobson 1 Ealler lzdvaJanJe Je 3a-
llhosnlh elensnAta u nnogln elu6aJevlna te6kol all tpak lzvedlvo. Xnogo
ovtlJa snimlJcu oaterl-
Je tetre izdveJanJe ekapreslvnlh elenenatal eIl I
jal prula ne6to lnfornaolJal opoziciJu ignecu dlrektnih I Jako ekspro-
slvalb slsncnata.
Pa dak I htbrld,ne obavljestl - blllngvalne llt nultlllngvalne -
Dogu oe ponodu konparaolJe nJihovlb beterogenlb fonotsklh saetevar e t r uk;
turer uglavnon rasdiJelttl u nonollngval.no illJeloveo Autorl oltlraJu prl-
nJer is konveraaotJe rueke arletokraolJe 19.ei. (nototoJ, A3g,-Sggdl$)r
0n ee reunlt le natln au breekfast

/tao Ueynl Lauat6- obrfkfast/

et pu'ls vsJeklh tleleet 0to xo6et

/"ptt fer6kaJ .1'{Iait [ ?'"|jlt: /

iIoE tele l EanJo nogude bllo bl, kalu autorl ilalJer ils krlpto6rat
relllkuJe racllkovne I konflguratlvne elenente, oeoblto algnale koJt
oona6uJu grentou riJedl (woril border elgnala). Koil toga ta tehnika aole
eapastl u ot,asnoat ile unno[l broJ fonema 1 broJ iasllkovalh oleneneta u
odtosu na aJlbov stvarnl broJ. Cesto se nalme nade da resllka lgneCu
/--/ t / / zatvoteaog /"/ t otvorenoe /a/, palaterlairanog /*r/ I nega-
ilvaJu foaema va6. galno znak sa 8ta-
iatertsilanog /*./ ntle tapravo resllke
- denuaoi-
1lou r1!e6i. I oget oltlraJu prlnJer lz ruekogr ilan6g /aanda/
JaolJa
tla n6g /d n i s / - t nos
takollor

III IDEfTIFICIRA}IJE RAZTSKOfgTE ELEIIEI{AfA

J.l Slos ge elenentaani uzorak (noilel) po kone eo SrupiraJu ?o-

nenl u sLlJedove. t'onenlCka strukturo, sloga odreCena Je okuplnom pravllar
.
a svakl sltJeil baslran Je na pravlinon JavlJanJu tog konstruktlvnog Eo-
dela.
S l o _ b o d n af o r g & ( s l t J o d , k o j l E e o r l v a l a p o n o d u p a u u e ) n o r e e a d r l a -
vatl. fnieir"fai broJ slogova. Sroj razlldltlh slogova u jed.non Jerlku Je
nckt ualen broJ boJi Je aadrlan nekollko p u t a u vedsn broJul broJu slo-
boitalh foroll b r o J f o r r . o n aJ e e u b n u l t l p l l k a n t otl broJa alogover a broJ
lasllkovnlh eleneneta Je submultlpllkant o d ' b roJa fonena.
Ceatralnl prlnolp elogovne strukturo Jeet kontrast uzestoPnlh re-
allkovnlb elenenata unutar el.oge" Jeda:t dlo eloga 1et16e s€ od drugog.
Obl0no inano kontrgot vokal-konsonantr koJl slu6l da ee Jailan dlo eloga
Ja0e letakne"
PoetoJe Jeaicl u kaJlna se svakl elog saetoJl od konaonanta laa
koga ollJeilt vokalr C Y3 u tom oluDaJu nogude je sa gvake ta0ke ellJetle
uaeprlJEil pred'riilJetl vrgtu foneua ko jt treba tla eIlJeill.
 -10

(od
Jezlka s ve6om nogudao66u elogovnlh tlpoval v:edcnJe foneui-
lke vrste predetavlJe rezltdlte etupnJ6vo mogudaoetl. Pored, ebene C V
postoJe 1 C V Cr Vr V C. Suprotno elementu C1 dto V ns oole ee lapustltl
nltl ponovltl u jednon slogu.
Kontragt vokal-koneonent lIi Jo jedlnstven 111 prevled,ava, katkad
se uole zanljenitl i s nekin srodnim kontragtina. 0r
Obe d.tJeta C 1V uogu sadrlavatl vi6o od Jeilnog foneoa. Fonenl ko-
Jl 6 1 n e V 1 C n e k o g s l o g a z o v u s € v r h u n s k l ltt slJenenskl fonenl (oreet
pboneueo) t aoUneki 111 p a d i n s k l ( g l o p e p b o n e u e s ) . Ako se vrh 1ll slJeue DI
sastoJr- od dva 111 v16e fonoma, Jedan Je od nJlh silapekl (peek phonene f(
111 Byllsblo) t orr se uzdlle lanad oetallh kontraston konpaktan - illfurea
(ooupaot - dlffuee) ilt kontraston vokal-sonent.
Itotorni korelat fonenldkon elogu oplsao Je naJadekvatnlJe Steteon
u BvoD itJeld Uo-tog Shonetlcg (Aneterdan, 195f), u koJen kele ite Je to
ndeh araka protJsran prene gore kroz vokelae kanale pritlskon ueGurebre-
nlb ut5i6ail. Prena ton opisu svakl as elog bez razllke eaetoJl oil trl uga-
stopna fektoret oslobadanJa, kulnlnaotje 1 sauotavlJanJa prltleke. Sred-
nJs Je faza nuklearnl faktor eloga d.ok eu ilruge ttvlJe nargl.rlalre. Obe Do!-
glnelna faktora potretak l kreJ lzvod.e se prsnin n16161ne 111 govornl,n
glaoovlna - obldno konsonantlnan Ako se obe narglnalna faktora lavode
radnJon p r s n l b n1616a1 Jedino se nuklearna faza eloga 6uJe. Ako ge oslo- I
beilenJe 11t aeustevlJanJe lzvodl govornln glaeovlna, nuklearna Je tasa d
sloga naJzvu6nl.Jal naJbolJe se 6uJe. Drugln riJe6lna, nuRlearnl Je dlo
sloga u kohtraetu prena uarglnalnom dlJelu kao slJene-vrh preua Dsdlnl-
dollnl. D

U akustl6non aepektu vrh oblOno nad.vlsuJe patllnu u lnteazltetu 1

u vedlnl sludaJeva p o k a z u J e vlsu fund,anentelnu frekvenclJu, F o p e r o e p o tJle a
vrh ee razllkuJe od ped,lne vo6om gilasnodomr koJu ob16no pratl pove6ana
vlslna glesa.
U pravllu vrhunekl foneni su po prlroitl glaeniJl od padlneklb fo-
ngue letoge slogar vrh Je obldno vokalr a p a d L n e aadrle ostale fonone.
EJede ee kontrast vtbungkih 1 pad.inskih fonema iaraZava kontregtlnar
llkvtd-Elgtt konsonantr t11 nazal-oralnl konsonantr 111 rJeCe opoalolJoul
kons tr1 ktl v1 -oklu gl.vl. . D
g
1.2 Ilvi-ie vrste rgzllkg]rglb elenepata.. Razllkovni se elenentl dl- I
Jelg u ilvlJe akuplner n
1) prozodlOnl n
2') lnhereutni (po prl-rottl)
ProzodlEne elemeute lnaJu fonenl koJi tvore vrh sloga I nogu ee
deflnlratl u otlnosu na letlcanJe sloga 11i slogovnog lenoa. 1

Inherentnl eu oni koJe loeJu fonenl bez obzlra na nJlhonr ulogu u €

fetlcenJu slogal definiolja tekvog elenenta ne odnosl ee na letloanJe !
sloge 1I1 slogovnog 1 a n o a .

3.3 KlaslflFaol.la prozoill0gib ragllkovnl! etggg$. Preua Sreetu

postoje trl tlpa p r o a o i l l O n l b razllkovnlh elemenata:
 1l

ton (tone)

sillne ( foroe )

kvantl tet (euentl tY )

Ont odgovaraJu trlma atrlbutina s€nzaolJar vislna glaeal

slllna (Jeorna) glaea t
aubJektlvna du!1na

DloenzlJe frekvonolJo2 lntenzltota 1 vremena njlhovl ou naJbllll fll16L1

o
Lorelatl.
n Progodldkl olonentl (razllkovnl ) mogu delJe b1t1

lntersllegekl - vrh ao usporeduJe ea vrbovlna druglh alogove u

11Jedu t

lntreellapekl - elenent koJl se od,nogl na vrb ueporeduJe se t

oatalln elenentlna letog vrha 1ll ga gllJcile6on
a-
Paillnou.
r-
Ignekl fazllFovnl.- el eEentl

Baallkovnl elenautl pcJeiltnth vrbova unutar _Jednog sllJeile gtav-

lJoJu a€ u opreku po nJlhovon regletrur v16t I nlil. Oba 6€ nogu ilalJe
illJelltl u povlBen - sallen.

Xcal Jebo Dlene Brenoel ta 4 etupnJe 1z govora ns bubenJ onl 3rr-

grotnoat .glgg! - 1UJEgE tovu

llttle blril - blg blril (nala ptloa - vellke ptloa)

povllen - eallen snaller - larger (uanJa Ptloa -

a suDrotnoat
ve6a pttoa)

[ako iloblvaJu 0etlrl slgnelar

soaller Ilttle blrtl - lerger llttle blril

' Bualler blg blrd - larger blg blril

Intrasllepgke varlJante toneklb elemenetel tJ.razllkovnl elenentl

nodulaolJe, mogu s€ gtavltl u oprekur v161 reglgtar Jednog rllJele fonela
euprotetavlJa se nlleo regletru drugog illJela letog fonene; 111 v1!1 te-
6letar Jeilnog elEnenta illftonga pr€na nt!en regLetlu nJogovlb ilruglb cle-
ls11ata. Xpr. ugl-agna nodulaolJa prene silaznoJ, a obJo Blena ravnoJ lato-
nao1J1.

Akoentskl rasllkovnl elenent Je kontrest glasnlJernr ne8laSenon

vrbu ilruglh elogQve unute,r lstog eltJeda. te se razllke prol.zvod.l pouodu
eublarlagvalnog mehanlzua pokretlna rlljafregne. (Stevers 1 Steteon poku-
SeveJu u svoJlu dJellna da to dokelu).

Kvantltotskl razllkovnl o1€u€ntl

Dullaa Lao resllkovnl elenent uzlna s€ u kontrastu: nornalan, kre-
tak preoa dugon.
Kontakt kao rezlikovn{ element bazlran je na razlMtoJ dlatrlbu-
 l2

otJl duZlne lguedu vokale I ellJede6eg konsonenter

Kod aatvorenoe kontakta (oEtro odgJe6enog akoenta) vokal Je ekra-
6en u korlet sllJede6eg konsonanta.

Sod, otvorenoq kontakta (sIabo odsje6enog akoenta) vokel pokatuJe

evoJu punu ilullnu priJe nego po6ne konsonaat.

lleguogve zanos t aEcenta-l_du[*ng

OilJe goit postoJl kontrast lzmeCu naglaSenog I nenaglaE€no6 eloga,
ekoenat uvlJek lna funkclJu konftgurativnlh, tJ. kulnlnatlvnlh rarllkov-
nlh eleoenatal ilok dullna nlkad, ne preuzlma tu funkolJu.
Kulnlnatlvna ge funkolJa akoenta po pravllu konblnira 111 .s oata-
lln konflSluratlrmlu funkolJena - denarkaolJou, lll s razllkoynom funkos-
JoD.
iezlol tl koJlna ee JavlJeju ilu!1ne 1 atoenat keo rasllkovnl 'ele-
uentl vrlo su rlJetkt I eko Je akoenat razllkovnl elenent, dutrlna naJ6et-
6e prelazl u zallhosnl elenent.
lo d,o"oJt eo laklJq6ka da prozoill0kl razllkovnl e l e o e n t l koJi upo-
t r e b l J e v e J u t n t e n g i t e t t d n t k o j l u p o t r e b r J a v a J u v r l J e n e t e l e r l a se 8D o-
Je.

3.4 KonparaolJe prozgdl6nlb I laherentni!_elenenatg

Svakl prozodl6kl elenent baglran Je prvenatv€no na kontraetu ilvl-

Ju v a r t J a b l t u n u t a r J e d , n o gs l i J e d a u l s t o v r l J e u e r r e l a t l v n a vlalne glc-
68r Ja6lne glaea 111 ilu.llna Jednog dlJele allJede odreCuJe ae u odnosu
n a p r o t h o i t n e 1 1 1 s l . i J e i l e d e .d l J e l o v e s l l J e d a , 0 . E e r r o g J e v e 6 u t v r r l l o i l a
Bo tonekl resllkovnl eleoentl stalno nlJenJaJur Vlslna tonee roduleol!c
tonar stupanJ Ja6lne nagleska uvtJek eu relatlvne t Jako pronJenlJlve
verlJablel koJe ee nlJonJaJu od, govornikri ilo govornlker pa 6sk oil Jeilne
prlltke do ilruge Jednog te lstog govornlka.
Kventlteta vokala noie se utvrd.ltl sano u odnosu prema kvaltitetl
druglb vokela unutar kontekgta tll u od.nosuna konsonante koJl allJeile.
Apoolutnd du!!.na duglh I kratkih u nekon Jeclku predetavlJa znetno varl-
raaJe u brzlnlr i zavlsi oil navlke govorntka 1 tenpa goyora.
-iratklb
Dug vokal Eora bitt duZl od okolnlh vokala.
(
f,agla!en vokal more ee lzgovorlttlSleeniJe nogo aenaglaEea vokal
u lston lanou;
Vokall vleokog reglstra noraJu ae lzgovoritl v13ln tonon te&o su-
'f1
sJerlni vokall-lnlekog regl gtra"
<;J
All fokall vlsokog rogietra (nekog govornlka - basa) nogu bltl
dublJl od vokalanlekog regtstr*{govornlka - soptana).
- /
Ps. lek i kod Jeilnog te letog govornlka Eogu se Javltl dlJelovl
sllJeila u\ t oJl.ua se naleze foneml. vlsokog lTniskog reglstra.
procoarkl razllkovni eleuent dvtJe tr.oo"atr,"t", dve polarno
-iiaf
sugrotna terniua v i s o k - n l . z a k r e g l s t f r ," " a L f azr,a - sllaana modulaolJal
d*8 -'kratak. Svl so mogu javttt u lston poloZaju u slljeilu, tako ile tb
 _ 1l _

govornlk upottoblJava po sven lsboru, e slugelao lb prlee I opet po ivoa

lzboru keo Jeitnu od altornatlve i tada lilentlflclra lzabrem' alternetlvu
u odnosu p r o n a oaoJ koJu Je odbacio. !e d.vtJe elteraetlvel I ugotrcbltonr
I odba6ena u Jeillnlol obaviJestl, 61ne ptavu 1o91lku opozlolJu.
All te dva polarno suprotna termine Dogu se potpuno prepognetl rr-
no ako ee oba JevljaJu u sllJedul teko da govornlk I glu5elao uo6avaJu'
nJlhov kontrast.

l1 lako obJe alternatlve prozotlldklb razllkovnlh elernsnete koegrlatl-

t- raJur postoJe perelelno u k6du keo d.va elenente Jedne opoololJel t Jav-
1 l a j u s € z a J e d . n o1 s t v a r a J u k o n t r a s t u n u t e r o b a v l J s s t l .

t-
Inbereatnl se elenentl prepozaaJu I deflntraJu u altJedu ter kon-
h pereolJee 1 ne treba kontrasnib jukstepozlolJe u obavlJestt da. ee Dropo-
cnaJug on1 se aleflnlraJu u oDozloiJlr postoJe6l-oileutnl. 0n1 pokaauJu EB- ;
ljo varlJabilnostl rego Brozodl0n1.

3.5 0o61 zekonl st_valqgla fgneE[t,ghog-lgluilts

Konparetl.vnl ople f,onenlOklb.aieteua rasl16lt1b Jezlke I nJlhovo

u e p o r o d e n J e s r e d o s l . l J e i l o n e t J e o a n J e f o n a u a k o a t a t J e o ek o J a u 6 e g o v o r l t l e
Leo t koil efellJe - gubltka foaena, gokazuJe LnterreleolJu L kleslfiktol-
Ju r a c l l k o v n l h e l e n e n a t a o
Ako ilJe6Je etJeoanJe razllke A obuhvada 1 rezllku B, onda rehabt-
llteo1Ja afaziJe sltJeil.t tstt red kao I dJeCjl fonenlOkl ralvoJ.
Prleutnost A uklJuEuJe prtsutno"t 3t pa proae toua ! ee as nofe.
ragvltl u fonenldkom ugorku eko se tano ved ae nalael !. Illt 4 ne nolc
nsetati lb Jezika sve i l o k 3 p o s t o J l ,

J.5 Dvlio vrste lnherentnlh rasllkovnlh elenoneta

Dosada se otkrllo u Jealolna eviJeta dvanaest opozlolJa oil boJtb

ovakl Jealk notro u6lnltl syoJ isbor, Svl lnherentnl elenentl illJele se u
dvl Je ekupl.ne t

a) Eeallkovni eleoentl gonorltete - svu6noetll

b) leallkovnl elsueatl tonallteta - karakter 1 prlroila tvlrka.
e) ee odnosl na Irroeodl6ke elEneate uilara 1 kvantltete
( foroe anil quantl ty ) i

b) ae odlnoel. na prosottllke sleneate vlglne glesa (Ctot)

BezllkoYnl e]eqentl gonorlteta

(Sonority'features)

Vokalekl - fevokalskl (Vocallo - [on-vooallo)

a) akugtlEkl - prlautnost t oilsutnost forneata strukture

b) genetski - prlnernl potloal glotlea zaJeilno aa slobodnln prolazon
kroa voks,lnl trekt.
 _L4_

II Kongonantskl - fekoneonantekl (Coaeonaatel - Xon-oonsonattal)

.) akuatldkl r nlzak - vlgok (u totalnoJ energiJl)
b) genetskl : prisutnost 111 odeutnost satvora u vokelnon traktu.
Vo\all eu vokalskt 1 nokonsonantekl.
Konaongntl su lroneonantekl I nevokelskl,

Llkvlitl su vokalskl 1 konsonantskl (Jer lnaJu I eloboitan

prolaz I zatvor u uenoJ 6uplJtnl I tone oilgovareJu6l
akuettUni efekt).
III Konpektnl - Dlfuznl (Conpaot - Dlffuse)

a) akustl0kt r v 1 6 a I n l Z e k o n o e n t r a o l J a e n e r g t J e u r e l e t l v n o uekon
oentlalnon diJelu speEtrar koJu gratl pove6anJe 111
enanJenJe oJelokupne ko116lne energlJe"

b) genetlGkl r napred laba0en - natrag pornrden"

Bazllka Je u odnoau lznedu volumena rezonatorske komore sDsl J €al a

111 etraga.
vel.erl i palatall - labiJall 1 ilentall
k (Dt
J
g btt
fa
4l iln

Mlapet - Opugten (fense - Lar) r zategnut - labav

Franouekl prlnJerl
p-b saute - sotte b

t-it 9o
k-h pite - patte

,J -a3 &a
Y Zvu0nl - Bezvu6al (Voloett - Voloelesa)

VI f,azalnl - 0ralnl (fesal - Oral) (naaatlzlranl neaazelt slrent )

t
YII Dlekontlnuentnt - Kontlnuantnl (Dtsoontlnuous - Contlnuant) I
!
illekonttnuantai llkvtdi r kao vibraolJeko r ( fl"p r trlll ) I
- kontlnuirsni likvtrll : lateralno 1 t
TIII 06tar - l[ekan (Strldent - l[e11ow)
'
.Itr Pregrad.nl - fepregfadnl (Chooked - Uncbeokatl)
I
gloteltzLrenl - neglotallzlranl
I
d
 -r5-
Lalllkovnl elenentl tonell teta
( -"*tt at t"r,"t"",
oravls - Akut (Orave - loute)
Dertfernl - uedlelnl
v e l e r l , l a b l J a l l - p a l e t e 1 1I i l e n t e l l
(r-e)
(u-r)
(o-€)
(r-")
( --J )
ll::i
(r-o)
(Zavlsl oit obllka usre luplJlne - poreil odao6a u eDektru)o

II Ponllen - Eavan (ffat - Plaln)

velarlraolJa - y'
III Povllen - Bavan (Sbarp - Plaln)
palatallraotJe - /

troneaklatura ralllkovnlh elenenata

Sredlolonalne terulnologtJa upotreblJeva ellJeile6e terulner
a) aacal, paletallzlranl aiokrulen, glotallelran, koJt se odaose Ba [o-
toral nlvo 3
b) zvu6aa, vlsok, e1laznll vlelna glags (pftob), lenle, ltkvld, koJl ae
oilaqee il{elonl6ro tra akuatl6k1, e dJelonl.6no ne p e r o e p t l . f n l aapekt.
Cek Lail se nskl fi6uratlvnl ternln upotrebl, on !.na evoJu bacu u praksl"
ilekobgoa I f,elle upotleblJavsJu trailloloaalnl ternln ga racllk,oval
elenent bez obrlta na stupeal govorlog elenenta koJl opieuJur
naral r orel, nepet r opulten
lrcdlolonalnl ertlkuleclJakl terula se upotreblJava aye dok on go-
LaruJe velan krlterlJ poilJele u odnosu na glas artlkullranr Berolplran
lll ilekodlran.. tlt u nekla oluGeJev!.na nema tradlolonelnlh ternlne" O ton
'rludaJu Jakobson 1 Xalle uzlnaJu terulae 1z atusttke I pslbo-akustlke.
Al1 tl novl ternl,al lnaJu uvlJek ilva zna6enJal aa ekuetlOnou nlvou l oo-
toraon n1vou. trpt.r
o6tar ( etrlileat ) uokea (uetlor)
gravls (srava) eLut . (aoute)

DtlJellar Drugu p o l o v f o u k n J t g e ( P h o n e u l o P s t t e r l a f 1 Iro Aeogota of

-Learuage and &o S v o e g o f A o h g s l o D l s t u r b a n o e s ) p r l k a e e t 6 e n o p o e e b a o
0rugon prlllkon.