SKANDINAVIJA BUDUĆNOSTI: KULTURA BLAGOSTANJA ,

KOMPROMISA I ŠTEDLJIVOSTI
Poznati po miru, blagostanju, migracijama i slobodama, Skandinavci su svoj napredak
temeljili na industriji, spremnosti na promene, nafti koja je nešto ranije pronađena u
dubinama domicilnih mora, kao i na kulturi kompromisa i štedljivosti. Tokom prve decenije
21. veka izgrađen je most između Švedske i Danske...
 [Pick the date]

Foto: Profimedia

Krajem 20. veka kao uzor i model nastala je slika savremene Skandinavije. Reč je o četiri
države koje se nalaze na najvećem evropskom poluostrvu ili su na svaki način njegov
deo: Švedskoj, Danskoj, Norveškoj i Finskoj. Naizgled na periferiji Evrope, Skandinavija
nikako nije bila lišena istorijske uloge i velikog značaja. Zar nisu upravo sa poluostrva
došli najbrojniji među germanskim narodima - Goti? Krajem prvog milenijuma sa
poluostrva je pošla poslednja velika seoba odredivši sudbinu evropskog severa i značajno
utičući na Sredozemlje. Uticaj Normana na Englesku nesaglediv je, a tekovine
normanske države na Siciliji, varjaških država u Rusiji ili uticaja varangijanskih gardi na
sudbinu Vizantije u domenu je bezobalnih spekulcija. Zar nije početkom 11. veka danski
kralj Knut Veliki bio najmoćniji vladar zapadnog hrišćanstva? Upravo je švedski kralj
Gustav Adolf bio najveći vojskovođa Tridesetogodišnjeg rata, dok je Karla Dvanaestog
okret sudbine možda sprečio da svojoj državi stekne sudbinu Rusije i možda
kontinentalnog hegemona.

Dvadeseti vek Skandinavija je dočekala po strani od sukoba. Ipak, temeljno

industrijalizovana i uključena u razvijeni svet. Prvi rat je prošao a ona je održala
neutralnost. Posle rata stvorena je nezavisna Republika Finska. U Drugom svetskom ratu
sve četiri države imale su različite sudbine. Norveška je bila okupirana od sila Vermahta
ostavši simbol junačkog otpora. Finska je bila žrtva sovjetske agresije, a kasnije privrženi
saveznik Osovine. Danska je osvojena u jednom danu, kasnije je bila primer mirne
okupacije. Švedska je ostala izvan rata. Posle rata ove države su postale neutralne ili
pristupile NATO-u. Držale su se po strani, većina njih pristupila je EEZ/EU postavši
simbol stabilnosti i državâ blagostanja. Prihvatajući nekako nekakav kapitalizam, na
samom početku devedesetih godina 20. veka, predsednik Srbije Slobodan Milošević
nazvao ga je "švedskim socijalizmom".

Poznati po miru, blagostanju, migracijama i slobodama, Skandinavci su svoj napredak

temeljili na industriji, spremnosti na promene, nafti koja je nešto ranije pronađena u
dubinama domicilnih mora, kao i na kulturi kompromisa i štedljivosti. Tokom prve
decenije 21. veka izgrađen je most između Švedske i Danske, a u fazi završetka je i tunel
između danskog i jednog nemačkog ostrva.

Devedesete su i za najveću skandinavsku državu, Švedsku, bile godine ekonomskih

izazova. Izraz krize bila je pobeda Nove demokratije Karla Bilta na izborima 1991.
godine. Švedska je 1995. primljena u članstvo Evropske unije. Time je napuštena
vekovna neutralnost. Ipak, većina građana ostala je snažno evroskeptična. Iako je vlada
nastojala da iskoristi nove okolnosti, pa je na Samitu u Geteborgu doneseno više važnih
odluka od kojih su neke podstakle najveće proširenje EU iz 2004. godine, građani su na
referendumu iz 2003. ubedljivom većinom glasali protiv prihvatanja evra. Šveđani su
imali pravo na strah, nemiri povodom Samita u Geteborgu, atentat na ministarku spoljnih
poslova Anu Lind i činjenica da je zbog pretnji koje je izazvalo objavljivanje karikatura
proroka Muhameda u Švedskoj prvi put posle svetskog rata uvedena cenzura, najavljivali
su da švedska neutralnost nestaje u vremenu velikih međunarodnih izazova.

1
 [Pick the date]

Nova vlada nastala 2006. oko konzervativne stranke Moderata suočila se sa brojnim
kritikama u nastojanju da stabilizuje politiku i ekonomiju države. Vlada pod
predsedništvom Fredrika Rejnfelta održala se osam godina. Smatra se da je uspela da
održi švedsku ekonomiju za vreme globalne krize i stekne određeni međunarodni značaj
za vreme predsedavanja EU i afirmišući Lisabonski ugovor.

Uprkos tome, 2014. pobedili su socijaldemokrate, a premijer je postao njihov prvak

Stefan Leven. Nova vlada se ubrzo suočila sa talasom migranata koji je stigao i do
Švedske gde je broj ovakvih useljenika dostigao istorijski maksimum. Proleća 2017. u
centru Stokholma dogodio se teroristički napad, poginulo je četvoro građana - Švedska je
postala jedna od meta međunarodnog terorizma. Kada je maja 2018. objavljeno da zbog
seksualnog skandala neće biti dodeljena Nobelova nagrada za književnost, mnogi su
razmišljali o negativnim posledicama napuštanja stare politike u novom veku.

Danskoj nije trebalo mnogo da politički prihvati pouke novog veka. Na izborima
održanim novembra 2001. trijumfovala je koalicija desnice pod vođstvom Andersa Fog
Rasmusena. Danska narodna partija (DNP) sa krajnje desnice postala je treća po snazi
poslanička grupa u parlamentu. Svet koji je nastajao kao da su predvideli nepoverljivi
jilandski birači koji su nekada u vreme evrofilske plime na referendumu odbili
Mastrihtski sporazum. Tema mandata bili su migranti. Kada su 2005. izašli na izbore,
Danci su ponovo dali poverenje Rasmusenu. DNP je rasla. Danska je učestvovala u
Drugom zalivskom ratu. Godinu dana nakon što su 2005. u Danskoj objavljene karikature
proroka Muhameda, njena vojska povukla se iz Iraka. Pet narednih godina stizale su vesti
o tome kako je policija sprečavala fanatike zaverene da ubiju Kurta Vestergata, autora
ovih crteža.

Za vreme trećeg Rasmusenovog mandata, Grenlanđani su 2008. na referendumu glasali

za širu autonomiju. Početkom druge decenije 21. veka Danska je zbog migranata prva u
EU ponovo uvela kontrolu kopnene granice. Koalicija oko socijaldemokratske stranke
izabrala je septembra 2011. godine Hele Torning Šmit za prvu premijerku u danskoj
istoriji. I dok se levičarska koalicija ljuljala zbog štrajka učitelja, DNP osvojila je 2014.
čak 27% glasova birača. Vlada je uskoro pala. Desničarska koalicija vladala je isprva
manjinski. Tokom narednih godina vlada se mučila zabranjujući ulazak u zemlju verskim
propovednicima. Glasalo se o vraćanju na snagu jednog starog zakona o svetogrđu kako
bi bile sankcionisane verske uvrede smatrane delom slobode izražavanja. U maju 2018.
parlament je izglasao zabranu nošenja velova u javnosti.

U Norveškoj je 2001. godina počela masovnim protestima zbog ubistva crnog dečaka.
Posle poraza laburista u septembru te godine jedna velika desna koalicija formirala je
vladu. Tokom prve decenije stoleća Norveška je nastojala da poveća svoje prihode od
nafte eksploatacijom Arktika. Posle jednog mandata pauze na vlast su se 2005. vratili
laburisti sa Jensom Stoltenbergom na čelu. Jula 2011. godine Anders Bering Brejvik
sproveo je jedan od najvećih terorističkih napada u evropskoj istoriji podmetnuvši bombe
i lično masakriravši veliki broj mladih političkih aktivista. Blok oko konzervativne partije
pobedio je na izborima 2013. godine. General-majorka Kristin Lund postala je 2014. prva

2
 [Pick the date]

žena pod čijom komandom se našla jedna misija snaga UN. Luteranska crkva, kojoj
pripada većina Norvežana, dozvolila je 2016. crkvena venčanja homoseksualaca.

U Finskoj je za prvu predsednicu u istoriji 2000. izabrana Tarja Halonen. Finska se i više
od ostalih skandinavskih zemalja osećala ugroženom od Sovjetskog Saveza, oslanjala se
na sopstvenu industriju. U strahu od energetske zavisnost prva je u Zapadnoj Evropi
posle 1991. izgradila novi nuklearni reaktor.

Finska je prihvatila evro još 2002. i bila je među članicama EU koje su već 2006. usvojile
nesuđeni evropski ustav. Međutim, u toj zemlji koju su povremeno potresali masovni
masakri kao nedela usamljenih sumanutih ubica, rasla je podrška populizmu i
ksenofobiji. Ekstremistička partija Pravi Finci postala je 2011. treća stranka po snazi u
nacionalnom parlamentu. Napad islamskog ekstremiste došao je tek 2017, kada je jedan
marokanski imigrant u gradu Turku nožem napao prolaznike. U vreme svetske
ekonomske krize formirana je velika koalicija u koju je ušlo sedam parlamentarnih
partija. Premijer je postao Jirki Katajnen.

Iz premijereve konzervativne partije, Stranke nacionalne koalicije, 2012. je izabran i

predsednik republike Sauli Niniste, prvi konzervativac izabran na čelo države u pedeset
šest godina. Iako su planirale gradnju nuklearke zajedno sa svojim ruskim susedom,
finske vlade su već 2015. usred ukrajinske krize spremile moguće aktiviranje čak milion
vojnih rezervista. Loši pokazatelji finske ekonomije prevaziđeni su tek 2016, posle jedne
decenije pada.