FUKUJAMA I DALJE VERUJE U KRAJ ISTORIJE, A ISTORIJA

ĆE POKAZATI DA LI JE BIO U PRAVU

Za razliku od većeg dela XX veka kada je politika bila uglavnom definisana ekonomskim i
ideološkim pitanjima, danas to više nije slučaj. Ključna tema koja u XXI veku određuje
političke pobednike vezana je za identitet - nacionalni, etnički, rodni, religijski, rasni, LGBT,
piše o novoj knjizi Fransisa Fukujame Maja Piščević

Piše: Maja Piščević

Datum: 10/03/2019

Foto: Nedeljnik

U svojoj novoj knjizi profesor Fransis Fukujama iznosi jednu interesantnu tezu. On kaže
da za razliku od većeg dela XX veka kada je politika bila uglavnom definisana
ekonomskim i ideološkim pitanjima, danas to više nije slučaj. Ključna tema koja u XXI
 [Pick the date]

veku određuje političke pobednike vezana je za identitet - nacionalni, etnički, rodni,

religijski, rasni, LGBT.

Tajming za svoju knjigu Identitet: potreba za dostojanstvom i politika nezadovoljstva,

Fukujama je odabrao bez greške. Uostalom, kao i pre tri decenije, kada je u trenutku dok
je zapadni svet euforično proslavljao konačni slom komunizma i završetak Hladnog rata,
objavio esej "Kraj istorije i poslednji čovek". U tom tekstu, a kasnije i knjizi, Fukujama je
izneo revolucionarni koncept po kome će liberalna demokratija u završnici sociokulturne
evolucije postati finalna forma društvenog uređenja. Nažalost, predviđanje profesora sa
Stanforda se do danas nije obistinilo, a njegova vizija je od strane mnogih proglašena za
utopiju i posledicu posthladnoratovskog cajtgajsta.

1
 [Pick the date]

Fukujama kao intelektualac i čovek od integriteta, naravno ne poriče realnost u kojoj smo
svedoci demokratske recesije, demagoškog populizma i erozije svih ključnih institucija -
čuvara demokratije. Globalnu pandemiju populista na vlasti, Fukujama objašnjava
mešavinom okidača, pre svega migracijama, globalizacijom i nezadrživom tehnološkom
revolucijom.

2
 [Pick the date]

Uprkos svemu, i dalje je ubeđen da liberalna demokratija nema alternativu ni danas kao
ni kasnih osamdesetih, a ključni argument nalazi u staroj Grčkoj, u reči "timos" koju
Platon pominje u Državi, četiri veka pre nove ere. Po Platonu, timos je jedan od tri
osnovna elementa čovekove prirode, pored nagona i razuma. Fukujama ga prevodi kao
duhovnost, ponos, potrebu za uvažavanjem, kao univerzalno ljudsko dostojanstvo.
Odsustvo timosa, po njemu, kao i po Platonu i Aristotelu, u svakom čoveku budi otpor,
nezadovoljstvo i nagon za promenom.

I zaista, kao po nekom dogovoru, sa različitih krajeva sveta stižu nam slike miliona
bezimenih ljudi koji iz nedelje u nedelju neumorno marširaju ulicama Vašingtona, Pariza,
Brisela, Budimpešte, a sada i Balkana, uzvikujući gotovo identične poruke o
nepodnošljivom osećaju poniženosti, prevarenosti i nepravde na koju više ne pristaju.

Igrom slučaja zadesila sam se u Americi u vreme predizborne kampanje i neočekivane

Trampove pobede. Njujork, kao jedan od najliberalnijih gradova u SAD, do samog kraja
nije poverovao da im se Tramp može dogoditi. Ali Tramp je pobedio i sada živimo
istoriju, njegovu i našu. Milioni ljudi bez lica glasali su za čoveka koji je rekao da je
toliko popularan da ne bi izgubio ni jedan jedini glas ni kad bi upucao čoveka na Petoj
aveniji. Rekao i pobedio.

"It's economy stupid", u panici su uzvikivali analitičari, statističari i poraženi političari

prvih dana nakon izbora. Ali kada je prašina počela da se sleže, a protesti koji su iz večeri
u veče tutnjali Petom avenijom utihnuli, istina je polako počela da izbija na videlo.
Najveći šok izazvalo je otkriće da Trampovi glasači ne potiču iz najsiromašnijih slojeva
radnika i onih bez posla. Štaviše, Hilari Klinton je osvojila značajno više glasova od onih
koji godišnje zarađuju od nula do 50.000 dolara, dok je Tramp preuzeo vođstvo odatle pa
naviše u svim kategorijama visokih do nemoguće visokih zarada. Ovo je bio ledeni tuš za
demokrate, ali i za ostatak sveta koji je u neverici zapitao šta tek njih čeka. Ako nije
ekonomija, ili barem ne samo ekonomija, šta je to što ruši "američki san" pitali su se
eksperti priznajući da su ispali "glupi".

Izbori u Americi imali su efekat oseke koja je na pesku ostavila slona - milione
obeznađenih građana koje je neiskreni Tramp prepoznao i pridobio obećavši im dostojan
život. Pre ili kasnije oni će ga napustiti kad shvate da nije ispunio nijedno od obećanja
koja im je dao. A u međuvremenu te iste ljude možemo sresti na ulicama i trgovima
evropskih gradova.

Identitet se pojavio u američkim knjižarama prošle jeseni i za nekoliko nedelja postao

bestseler Njujork tajmsa i nezaobilazna tema intelektualnih kružoka širom Amerike i
sveta. Fukujama i dalje veruje u kraj istorije, a istorija će pokazati da li je bio u pravu.