GRADIMIR V.

MILOVANOVIĆ: U NAŠEM DRUŠTVU POSTOJI

KVAZIUVERENJE DA SE SVI U SVE RAZUMEJU
Naše visoko obrazovanje je davalo dobre stručnjake koji su cenjeni u svetu, ali je tokom
vremena iz raznoraznih razloga postepeno postajalo neefikasno. Naravno, mali broj odličnih
studenata uvek postoji, iako se o njima, po pravilu, ne vodi mnogo računa. Njih je bilo, možda
više u prošlosti, ali biće ih i u budućnosti. To su oni uspešni srednjoškolci koji lako
završavaju studije kod nas ili se pak odlučuju za studije na univerzitetima u inostranstvu,
kakvih je, nažalost, sve više. Oni se, po pravilu, više ne vraćaju u Srbiju i to je naš najveći
gubitak, konstatuje u intervjuu za Nedeljnik akademik Gradimir V. Milovanović

Razgovarao Nenad Čaluković

Datum: 06/12/2018

Foto: Privatna arhiva

 [Pick the date]

Akademik Gradimir V. Milovanović u intervjuu za Nedeljnik govori o statusu

intelektualaca, SANU, visokom obrazovanju, politici, medijima...

Jeste li i vi jedan od onih srpskih naučnika koji su poznatiji u svetu nego u Srbiji?

To je prirodno da vas ljudi van granica Srbije više poznaju, mislim u naučnom smislu, jer
ih je tamo mnogo više koji se bave tom oblašću nego što ih je u Srbiji. Mi smo mala
naučna zajednica i ne treba da se precenjujemo. S druge strane, treba reći da imamo vrlo
uspešne pojedince u mnogim oblastima ne samo matematike, već i u drugim naučnim
disciplinama, tako da se stvara takav utisak.

A imate li utisak da su se intelektualci povukli iz javnog života? I da se sve manje

interesuju za prilike u zemlji?

U jednom periodu previše su se "interesovali", posebno na političkom planu. Pokušavali

su da se bave politikom, jer se kod nas izgleda od toga može lepše živeti, zapostavljajući
svoju osnovnu struku. Intelektualci mogu i treba da iznesu svoje mišljenje o prilikama u
zemlji, ali njihovo angažovanje u tome mora biti u onoj meri da im ne ugrožava osnovnu
delatnost. Njihova prepoznatljivost u društvu mora biti na osnovu doprinosa u struci, a ne
po izjavama i delovanju kroz politički angažman, osim ako im to nije životno
opredeljenje! Nažalost, u našem društvu postoji kvaziuverenje da se svi u sve razumeju i
da su sposobni ne samo da daju svoje mišljenje, nego i da pretenduju da se time
profesionalno bave.

Koliko vas dotiče politika? I sve što se dešava u Srbiji?

Nemam dovoljno vremena da pratim dnevnopolitičke događaje, a naročito ne da budem

time okupiran. Naravno, informišem se redovno o glavnim događajima kod nas i u svetu.
Po nekoj navici iz mladosti čitam dnevni list Politika, ali u poslednje vreme dosta
selektivno. Sve naše novine su postale senzacionalističke. Sve je manji broj kvalitetnih
tekstova, a sve više komercijalnih.

Nažalost, u srpskom društvu postoje duboke podele koje su postale vidljive u svim
segmentima. Raslojavanje, po raznim osnovama, generisano je nizom faktora u dugom
periodu, tako da smo, čini mi se, ušli u visoki stepen dezintegracije. Ljudi su postali
zavidni, olako se daju najteže kvalifikacije bez ikakve odgovornosti, nema poštovanja i
međusobnog uvažavanja, a u medijima se takva ponašanja tolerišu, pa čak i forsiraju.

Mi smo mala naučna zajednica i ne treba da se precenjujemo

1
 [Pick the date]

Za SANU pak postoji većinsko uverenje u javnosti da je postala otvorenija, te da je

skinula sa sebe taj oreol mračne institucije iz prošlosti. Kako vama sve to izgleda?

U SANU se skoro svakodnevno odvijaju razne aktivnosti. Organizuju se tribine, naučni

skupovi, koncerti, izložbe i niz drugih manifestacija koje su otvorene za javnost. U te
aktivnosti uključeni su naučnici i stvaraoci van SANU. Pomenuću izložbu posvećenu
našem velikanu Mihailu Petroviću Alasu (1868--1943), rodonačelniku srpske
matematičke škole, organizovanu u Galeriji SANU povodom 150 godina od njegovog
rođenja. Početkom oktobra u SANU organizujemo i veliki naučni skup posvećen Alasu,
koji je bio ne samo veliki matematičar već i ribar, muzičar, putopisac, filozof, svetski
putnik i moreplovac...

Mada većina današnjih članova Akademije nema nikakve veze sa Memorandumom

SANU, nedavno je obeležena 30-godišnjica tog neobjavljenog i nedovršenog dokumenta
u kome se argumentovano analizira stanje u društvu, a zbog koga je SANU neopravdano
i paušalno optuživana tokom svih ovih godina od mnogih koji taj dokument nisu ni
pročitali. Sećam se tog perioda i jedne tribine u velikoj sali Univerziteta u Nišu, kada je
jedan od profesora, inače u to vreme član visokog partijskog rukovodstva CK SK Srbije,
tražio javnu osudu tog dokumenta. Kako je sa dokumentom sve vreme mahao, na kraju
tribine sam ga iznenadio zahtevom da mi to pozajmi na jedan dan da bih se upoznao sa
sadržajem. Nerado je to učinio, ali kada sam ga sutradan sreo i vratio mu taj
"raskupusani" dokument, uz komentar da ja tu ništa sporno nisam našao i da se sa
analizom stanja uglavnom slažem, rekao mi je da je to i njegovo lično mišljenje, ali da je
dobio zadatak da tako deluje.

Kao univerzitetskom profesoru, uostalom bili ste dekan Elektronskog fakulteta i

rektor Univerziteta u Nišu, kako vam izgledaju generacije koje dolaze? I kakva je
njihova budućnost u Srbiji?

Već je četvrta godina kako sam u penziji i sada imam kontakte samo sa studentima
doktorskih studija, tako da ne bih mogao da dam preciznu dijagnozu stanja u ovom
momentu. Međutim, analizirajući stanje u jednom dužem periodu, tokom moje
univerzitetske karijere, opšti je utisak da postepeno dolazi do izvesnog pada nivoa opšteg
znanja. Mladi se obrazuju i na neki alternativni način upotrebom danas dostupne
tehnologije. Ta znanja se, imam utisak, izmeštaju iz tradicionalnih domena u neke
nekonvencionalne. Ono što se, takođe, primećuje kod današnje omladine jeste sigurno
izmenjen i osiromašeni rečnik, upotreba neadekvatnih skraćenica... To je izgleda opšti
trend i u svetu, tako da je budućnost u Srbiji i svetu na istoj putanji. Mladi treba da odlaze
u svet, ali i da se vraćaju.

2
 [Pick the date]

Pošto ste predavali na svetskim katedrama, recimo u SAD, Italiji ili Francuskoj,
mogu li da se porede njihovi i naši matematičari?

Naravno, naši ništa ne zaostaju. Uostalom, mnogi naši matematičari su profesori na

elitnim univerzitetima širom sveta i veoma dobro se tamo uklapaju. Matematika se u
Srbiji razvija veoma dobro, sve više se razvijaju i one nove discipline koje ne pripadaju
tradicionalnim granama matematike. Prati se svetski trend. Naši, naročito mladi
matematičari, sve su zastupljeniji u naučnim časopisima i na konferencijama širom sveta.
Granice država nisu više prepreka saradnji, zajedničkim projektima... Države treba da
obezbeđuju sredstva za privlačenje naučnika i kvalitetna istraživanja. Matematika je tu
ponajmanje zahtevna. Teško je danas više govoriti o nekoj izolovanoj, recimo
nacionalnoj matematici, fizici, ali se, ipak, u svim radovima navode ustanove iz kojih
autori dolaze, kao i fondacije koje ih finansiraju.

Ljudi su postali zavidni, olako se daju najteže kvalifikacije bez ikakve odgovornosti,
nema poštovanja i međusobnog uvažavanja, a u medijima se takva ponašanja tolerišu, pa
čak i forsiraju

Šta su danas najveće prednosti i mane visokog obrazovanja? I kako tu stojimo?

Naše visoko obrazovanje je davalo dobre stručnjake koji su cenjeni u svetu, ali je tokom
vremena iz raznoraznih razloga -- propusti u obrazovanju na prethodnim nivoima, upis
radi rešavanja nekog drugog problema, a ne radi studiranja, olako donošene odluke o tzv.
uslovnim upisima studenata u narednu školsku godinu, nestručni nastavni kadar, ratovi,
protesti, štrajkovi -- postepeno postajalo neefikasno za jednu širu populaciju studenata.
Naravno, mali broj odličnih studenata uvek postoji, iako se o njima, po pravilu, ne vodi
mnogo računa. Njih je bilo, možda više u prošlosti, ali biće ih i u budućnosti. To su oni
uspešni srednjoškolci koji lako završavaju studije kod nas ili se pak odlučuju za studije na
univerzitetima u inostranstvu, kakvih je, nažalost, sve više. Oni se, po pravilu, više ne
vraćaju u Srbiju i to je naš najveći gubitak.

Reforma visokog obrazovanja koja je sprovedena sredinom prethodne decenije, poznata

kao Bolonjski proces, nije dala očekivane rezultate, čak je i u nekim elementima
pogoršala stanje jer je sprovedena na krajnje formalan, možda čak i vulgaran način.

3
 [Pick the date]

Zakon o visokom obrazovanju, koji je tom prilikom predložen, još pre izglasavanja
pretrpeo je izvesne korekcije, kojim su neke odredbe bile relativizovane ili su nudile
alternative. Ali i takav zakon je pružao šansu univerzitetima da se reformišu. Štaviše,
izostavljanjem nekih odredaba iz zakona, posebno kada se radi o unutrašnjoj organizaciji,
univerzitetima je pružena šansa da to sami urede svojim internim aktima, i da, po
mogućnosti, postanu integrisani! Moram reći da su se neki privatni univerziteti u tom
momentu bolje snašli nego što su to učinili državni, s jedne strane zbog inercije
glomaznih sistema kakvi su, ali i nezainteresovanosti države da im u tome pomogne.

Nažalost, ključne pozicije su zadržane, odnosi fakulteta i univerziteta skoro

nepromenjeni, komunikacija (saradnja) među fakultetima mala, sva vlast je i dalje na
fakultetima, studijski programi i sadržaji kurseva kozmetički menjani, dvosemestralni
predmeti formalno podeljeni na jednosemestralne, a broj časova formalno pretočen u
bodove, predmeti pravljeni prema raspoloživim kadrovima, izborni predmeti fiksirani po
tzv. modulima i ne pružaju mogućnost studentima da ih stvarno biraju prema svojim
sklonostima i željama... Za svaku od ovih stavki mogli bismo da obrazlažemo kako to
treba organizovati, ali nisam siguran da bi to i danas prošlo drugačije, s obzirom na
raspored snaga i na -- dirigovano -- samoupravljanje koje još postoji na našim
univerzitetima.

Napisali ste brojne udžbenike i publikacije iz matematike za studente. Iz kakvih

knjiga se danas obrazuju mladi u Srbiji, pošto u medijima često čitamo o
propustima u njihovom sadržaju?

Da, objavio sam dvadesetak udžbenika za studente, od kojih posebno ističem Numeričku
analizu u tri toma. To je bio prvi kompletni udžbenik iz ove oblasti po kome su učile
mnogobrojne generacije studenata širom bivše Jugoslavije. Iako su knjige objavljene na
srpskom jeziku, veoma afirmativni prikazi bili su dati u svim svetskim referativnim
časopisima, američkom Mathematical Reviews, ruskom Referativni žurnal -- Matematika,
i nemačkom Zentralblatt für Mathematik. Svi moji udžbenici su odavno dostupni na mom
sajtu u Matematičkom institutu SANU (<>), tako da ih studenti mogu slobodno koristiti.

Što se tiče matematičkih knjiga iz kojih danas uče studenti, koliko imam uvid, mogu reći
da su to manje-više korektni i precizni udžbenici, što je za matematiku veoma važno.
Hteo bih, međutim, da naglasim generalno da odredba po kojoj se za napredovanje
nastavnika u više zvanje traži objavljeni udžbenik nije opravdana i čak može biti štetna,
posebno kada u toj oblasti već postoji kvalitetan udžbenik. To je vrlo osetljivo i važno
pitanje i ubeđen sam da takvu odredbu treba ukinuti. Ako neko ne može da napiše bolji
udžbenik od postojećeg, ne treba da ga piše! Insistiranje na pisanju dovodi često do
plagijata ili do loše i pogrešne interpretacije činjenica, neopravdanih uprošćavanja
materije, a sve u cilju da se izbegne plagijat. Drugo, što je veoma važno, od studenata
treba tražiti da uče iz knjiga -- udžbenika, a ne iz beležaka.

4
 [Pick the date]

Moj odnos prema nauci nije se promenio kada sam postao akademik, niti sam ja time
postao veći naučnik

Šta vi najčešće čitate, a nije matematika?

Volim posebno istorijske romane. Oduvek su me interesovali ti procesi i promene koje se

dešavaju u vremenu. Interesantne su mi, na primer, knjige akademika Dragoslava
Mihailovića, nobelovca Orhana Pamuka... S vremenom se čovek menja, u najranijoj
mladosti sam čitao dosta kriminalističke romane i gledao filmove tog žanra, zatim knjige
iz naučne fantastike...

Pratite li izborni proces u SANU? Čini se da nikad nije bilo veće interesovanje
javnosti za izbore u Akademiji, a čuju se i kritike nezadovoljnih koji nisu
kandidovani za akademike?

Naravno da pratim. U javnosti je stvorena pogrešna interpretacija izbora kao da se radi o

konkursu za zaposlenje ili za izbor u okviru nekog političkog sistema. Treba reći da se
potencijalni kandidati ne predlažu -- kandiduju -- sami i da to ne zavisi od njihove želje.
Statutom SANU je jasno utvrđeno ko može davati predloge, način predlaganja, kao i
čitava procedura dolaženja do kandidata zasnovana na tajnim glasanjima kroz
odgovarajuća odeljenja SANU. Osim predloga koje sama odeljenja daju, razmatraju se i
predlozi drugih ovlašćenih predlagača, dobijeni na osnovu javnog poziva, upućenog od
strane SANU, a ne konkursa, kako se u javnosti interpretira. Imao sam uvid i čini mi se
da je bilo kvalitetnih predloga, ali ja, kao matematičar, nisam ovlašćen, a i nisam
dovoljno kompetentan, da o tome odlučujem, osim u svom odeljenju. U Odeljenju za
matematiku, fiziku i geo-nauke, čiji sam sekretar, imali smo, takođe, veoma kvalitetne
predloge, ali zbog statutarnog ograničenja broja članova -- numerus clausus -- mogli smo
da predložimo samo jednog kandidata i Odeljenje se opredelilo da kandidat za dopisnog
člana bude fizičar dr Željko Šljivančanin.

Dakle, izbor u SANU je povezan sa nizom okolnosti. Bitno je da se poštuju definisane

procedure. Nezadovoljnih je bilo i ranije, a biće ih i ubuduće. Ja na to gledam malo
drugačije. U mom slučaju, na primer, možda sam mogao biti izabran desetak godina
ranije. Tada sam već imao dvadesetogodišnju nastavničku karijeru, od toga desetak
godina provedenih u zvanju redovnog profesora, imao preko 150 naučnih radova, više
knjiga i udžbenika, objavljenu monografiju u izdanju World Scientific (1994), imao
magistrande i doktorande, držao plenarna predavanja na naučnim skupovima,
organizovao značajne međunarodne konferencije, ali nisam izabran. Verovatno nisam bio
ni predložen. Moglo je slično da se desi i 2006, kada sam predložen i izabran. Moj odnos
prema nauci nije se time promenio, niti sam ja time postao veći naučnik. Interesantno je

5
 [Pick the date]

pomenuti da u periodu 1992--2003. niko od matematičara nije biran u SANU. Pa ni

profesor Dragoslav S. Mitrinović (1908--1995), jedan od naših vrhunskih matematičara,
nije bio član SANU. Siguran sam da je to mogao biti, ali to ne umanjuje njegovu vrednost
kao naučnika. Bio je, inače, član MANU (Makedonske akademije nauka i umetnosti).

Jedan ste od inicijatora osnivanja Ogranka SANU u Nišu. Kakav je njegov značaj
za naučni svet s juga Srbije?

Centar za naučnoistraživački rad SANU i Univerziteta u Nišu, koji je osnovan još 1990.
godine, ostvario je postavljene ciljeve posebno kroz organizaciju, podsticaj i unapređenje
naučnog i umetničkog stvaralaštva u onim oblastima koje dotad nisu bile dovoljno ili
uopšte zastupljene na Univerzitetu. Nakon 25 godina delovanja Centra, stvoreni su uslovi
za jednu jaču organizaciju. SANU, kao najstarija i najviša nacionalna naučna i umetnička
ustanova u Srbiji, svesna svog značaja i uloge u društvu da mora imati uticaj na čitavoj
teritoriji, pokrenula je inicijativu za osnivanje Ogranka SANU u Nišu, preko koga će se
taj uticaj ostvarivati na prostoru jugoistočne Srbije, na sličan način kako to već čini
Ogranak SANU u Novom Sadu za Vojvodinu. Niš i jugoistočni deo Srbije to svakako
zaslužuju. Uz veliko zalaganje prethodnog rukovodstva SANU, sa Nikolom Hajdinom na
čelu, i uporno insistiranje sadašnjeg predsednika Vladimira Kostića, to je realizovano
krajem 2016. i Ogranak danas uspešno funkcioniše kroz naučne skupove, interesantna
predavanja i tribine, izložbe, koncerte koji se organizuju, uz aktivno učestvovanje
naučnog potencijala ne samo sa Univerziteta u Nišu nego i čitavog jugoistoka Srbije.