Д.Т.

Сузуки
Обука зен монаха
 Даисецу Теитаро Сузуки Д.Т. Сузуки
(1870-1966) познат је као ОБУКА ЗЕН МОНАХА
особа која је најзаслужнија
за упознавање Запада са
источњачком културом, по-
себно зен будизмом. У свом
делу Обука зен монаха, он
описује све етапе монахо-
вог искуства - од одбијања
његове молбе да га приме у
манастир до коначног раз-
умевања датог му коана,
што представља завршни
чин његовог приступања
зен свештенству. Ово дело
нас позива у чудесан свет
зенда, где монаси живе у
монашкој једноставности.
Сузуки открива суптилност
прве чајне церемоније, мо-
нахову дужност да проси
међу световним људима и
објашњава духовну вред-
ност молитве и медитације,
као и живот предан служе-
њу другима.
 Наслов оригинала:
Д.Т. Сузуки
Б.Т. бигиН
Тгатјп§ оЈГ 1ће 2еп Вис1с1ћ181: Мопк

Обука зен монаха

превод
Соња Вишњић Жижовић
Садржај

Увод ........................................................................ 7

Иницијација ....................................................... 15

П онизност........................................................... 35

Р а д ......................................................................... 43

Служење.................. %........................................ 55

Молитва и захвалност...................................... 81

Медитација ......................................................... 99

Додатак.............................................................. 157
 Увод

За оне који нису ч и т а ^ моја претходна дела о зен

будизму' биће неопходно да кажем неколико речи о
томе шта је зен.
Зен (на кинеском чан) је јапански термин за сан-
скритску реч дхјана, која се обично преводи као
„медитација“, „контемплација“, „мирноћа“, „усред-
сређеност ума“ и слично. Будизам својим следбени-
цима нуди тројни облик дисциплине, који се оства-
рује кроз: шилу (моралност), дхјану (медитацију) и
прађњу (интуитивно знање). Од њих, појам дхјане се
у Кини посебно развијао када је будизам пролазио
кроз тешку пробу кинеског ума. Као резултат тога,
можемо рећи да је зен практично постао кинески
тоЉа орегапсИ будизма, посебно за интелектуалце.
Философија зена је, наравно, философија будизма, а

1 Есеј о зен будизму, прво издање јс штампано 1927; друго - 1933;

трећс - 1934. године. Х^игак апд Сошрапу, Лондон.
 8 Обука зен монаха
посебно је сутра Прађња-парамита2 у великој мери
обојена мистицизмом Аватамсаке3. Пошто је зен уче-
ње а не философија, он се директно бави животом, и
управо на том пољу је зен развио своје најособеније
карактеристике. Он се може описати као облик ми-
стицизма, али начин на који се бави искуствима је
сасвим јединствен. Отуда долази посебна одредница
- „зен будизам".
Почетак зена у Кини традиционално се везује за
долазак Бодидарме (Бодаи Дарума) у ову земљу из
Јужне Индије 520. године. Међутим, било је потреб-
но око 150 година да се зен устоличи као производ
кинеског генија, јер је отприлике у време Хуи Ненга
(Ено, 639-713) и његових следбеника оно што данас
познајемо као зен добило дефинитивни облик по ко-
ме се разликује од индијског типа будистичког ми-
стицизма. Које су онда посебне карактеристике зена,
који се постепено појављивао у историји будистичке
мисли у Кини?
Зен значи, као што сам рекао, дхјана, али током
свог развоја у Кини почео је више да се поистовећује
са прађњом (ханја) него са дхјаном (зенђо). Прађња
је интуитивно знање као и сама интуитивна снага.
Снага се рађа из дхјане, али сама дхјана не садржи
у себи прађњу, а оно што следбеници зена желе да
остваре је прађња, а не дхјана. Зен нам говори да об-
ухватимо истину шунјате, апсолутне Празнине, и то
без употребе интелекта или логике. То треба да се
учини интуицијом или непосредним опажањем. Хуи
2 Види Есеј о зену, трсћс издањс, стр. 207.
3 Исто, стр. 1 и стр. 55.
Увод 9
Ненг и Шен Хуи (Ђине)4 наглашавали су овај аспект
зена, називајући га „наглим учењем" у супротности
са „постепеним учењем“ које више наглашава дхјану
него прађњу. Стога зен практично означава живот по
начелима Прађњапарамите.
Учење Прађњапарамите није ништа друго до док-
трина шунјате, а ово би требало укратко да објасни-
мо. Шунјата, коју смо овде превели као „празнина“,
не значи ништавност, испражњеност или несадржај-
ност. Она има апсолутно значење и одбија да се из-
рази терминима релативности и формалне логике.
Шунјата се може изразити једино терминима супрот-
ности. Она се не може схватити посредством идеја.
Једини начин да особа појцр шунјату је да је сама до-
живи. Стога термин шунјата, посебно онако како се
схвата у зен будизму, највише припада психологији.
Када зен учитељи изјаве: „Окрени се најуг и погледај
Северњачу"; „Мост тече, али вода мирује“; „Лишће
врбе није зелено, а цвеће није црвено“; и слично, они
говоре у складу са својим унутрашњим искуством,
а под овим унутрашњим искуством се подразумева
оно које долази када се ум и тело расточе, пониште,
и када наш уобичајени начин гледања на такозвани
свет подлегне некој суштинској промени. Наравно,
изјаве које произилазе из овакве врсте искуства пуне
су супротности и чак се чине нелогичним бесмисли-
цама. Ово је неизбежно, али зен управо у томе прона-
лази своју особену и јединствену мисију.
Оно што индијске махајанске сутре наводе у ап-
страктним појмовима, зен испољава у конкретним.
4 Шен Хуи (686-760) - један од Хуи Ненгових главних ученика.
 10 Обука зен монаха
Стога зен обилује конкретним, стварним ликовима.
Другим речима, зен, у великој мери, користи поетске
изразе - он је ожењен поезијом.
На почетку развоја зена, није постојао посебан на-
чин његовог проучавања. Они који су желели да га
разумеју одлазили би код учитеља, који за њих није
имао стереотипна упутства, пошто је то, по природи
ствари, немогуће. Једноставно, учитељ би на свој на-
чин, било гестовима или речима, изразио своје нео-
добравање учениковог гледишта, све док потпуно не
би њиме био задовољан. Његово опхођење са својим
ученицима је сасвим јединствено у аналима духов-
них вежби. Он их удара штапом, шамара, обара на
земљу; на њих виче, смеје им се; некада је према њи-
ма презрив, некада сатиричан, некада чак увредљив,
што сигурно може уздрмати и поколебати оне који
нису навикли на начин обуке зен учитеља. Зен учите-
љи се не понашају овако због своје плаховите нарави,
већ њихово понашање пре произилази из јединствене
природе зен искуства, а учитељ преко речи или гесто-
ва настоји да комуницира са својим ученицима који
трагају за истином. За ученике зена није нимало лак
задатак да разумеју овакву врсту комуникације. Међу-
тим, суштина није у томе да разумеју оно што им до-
лази споља, већ да пробуде оно што се налази у њима.
Учитељ не може да уради ништа друго до да укаже на
начин на који то могу да ураде. Због свега овога мало
је оних који су заиста појмили учење зена.
Ова потешкоћа, иако неодвојива од природе зена,
умногоме је, у 11. веку, олакшана развојем коан-ве-
жби. Ова вежба је данас постала посебна одлика зена
Увод 11
у Јапану. Коан, у дословном значењу „званични до-
кумент“, јесте врста проблема који се даје зен учени-
ку на решавање, а чије решавање води до остварења
истине зена. Коани се углавном узимају из изјава и
изрека старих учитеља. Када добије коан, усредсре-
ђујући се на њега, ученик зна где да усмери своју па-
жњу и да пронађе начин за његово разумевање. Пре
овога, он тумара у мраку, не знајући за чиме да посег-
не у својој потрази за светлом.
Коан-вежбе су несумљиво велика помоћ у разуме-
вању зена, али у исто време њима је могуће смањи-
ти духовни ниво ученика који су дошли да уче зен.
Систематизација у једном смислу означава популари-
зацију, јер су ствари разумљивије када се поставе у
ред. Али, ова демократија нагиње ка томе да убије
оригиналност и креативност, што су одлике религи-
озног генија. Систем не дозвољава неправилности,
које су углавном искључене из њега. Али у зену су
ова неправилна искакања најпотребнија, иако је ко-
ан-вежба флексибилан систем и, ако га разумно кори-
сти, учитељ може своје ученике да подучава у пуном
сагласју са правим духом зена.
Зен је дошао у Јапан у 13. веку када је на свом вр-
хунцу била власт Камакура под породицом Хођо, и
одмах га је прихватила војничка класа. Будући да је
зен непосредан и да не захтева много учења, он је од-
говарао Хођо ратницима. Јапанска култура под Хођо
режимом је позната по својој аскетској једноставно-
сти и живој креативности, која се испољила посеб-
но у религиозној мисли: тада су се појавиле велике
будистичке вође, које су основале нове будистичке

12 Обука зен монаха
школе и успостављена је већина најзначајнијих зен
манастира. Развој бушида - пута ратника —истовре-
мен је са развојем зена међу војничком класом. И
уметност мачевања доста дугује учењу зена, јер је
дубоко прожета његовим мистичним духом. То да ја-
пански мач треба да се користи са обе руке и да јапан-
ски ратник никада не носи штит, увек се повинујући
нападу, показује колико су добро самураји разумели
и ценили праксу зена у којој је јако наглашена идеја
„само (ићи) напред“.
Зен је много више у Јапану, него у Кини, утицао
на обликовање карактера народа и развој културе. То
је можда разлог због кога је зен у Јапану, за разлику
од Кине, још увек жива духовна сила. Зендо5 (хол за
медитацију) у Јапану посећују интелектуалци и мла-
ди јаког карактера, а да је зен веома жива традиција
показује и продаја књига о зену. Многи предани след-
беници зена могу се наћи међу пословним људима,
државницима, и другим значајним друштвеним лич-
ностима. Тако зендо није по сваку цену установа која
се искључиво односи на монахе.
Данас у Јапану постоји преко двадесет таквих уста-
нова које припадају ринзаи огранку зен будизма. У
школи сото сигурно има доста таквих институција,
али о њима нисам довољно обавештен, а оно што
сам описао у овој књизи у суштини се односи нарин-
заи школу зен будизма. Иако и ринзаи и сото школе
припадају зену, оне су у Кини временом почеле да се
разликују, а те разлике су у Јапану још видљивије.
5 За овај и друге термине види речник јапанских термина на крају
књиге. (прим. прев.)
Увод 13
Немогуће је, као што сам већ навео, запоставити-
а много мање занемарити - утицај зена у проучавању
Истока, посебно у проучавању јапанског карактера и
културе. Зен треба да се проучава не само у његовом
теоретском аспекту - као јединствен производ источ-
њачког ума, већ и у свом практичном виду као што се
може видети у зен^о-животу. Ово је главни мотив за
писање ове књиге, коју је илустровао пречасни Зен-
ћу Сато из храма Токеиђи у Камакури. Он није шко-
ловани сликар, али будући да је прошао кроз строгу
обуку у зен манастиру, прожет је зендо-животом, и
све приложене слике су запис његовог искуства.
Додао сам бројне зен „разговоре", „дијалоге“ или
„приче“ старих мајстора које сам насумице одабрао
из дела Зен-рин Руи-шу (# # ® Ш ) у 20 свезака. То је
занимљива књига, која зен приче разврстава по одељ-
цима и, на жалост, данас је изузетно ретка.
Даисецу Теитаро Сузуки
Камакура, јануар, 1934.
 Иницијација

Зен монаси се обучавају у сенмон-дођоу који је „се-

диште савршене мудрости“ {бодхиманда) и који је са-
грађен посебно за ту сврху. Док је дођо изгубио своје
изворно значење, и данас се користи да означи било
које место тренинга, сенмон-дођо и даље задржава
своје примарно значење када се односи на зен мана-
стир. Сви водећи зен храмови у Јапану имају оваква
места за обуку монаха. Зен монах није зен монах
уколико не прође барем неколико година кроз стро-
гу обуку у овој установи. Стога би сви монаси, који
су рукоположени након обреда у зен школи будизма,
требало да једном у свом животу бораве у овој уста-
нови. Ни један монах, и поред свег високог школског
образовања не може да постане свештеник ако нека-
да није био ученик у сенмон-дођоу. Због тога монаси
 16 Обука зен монаха
с разлогом долазе у сенмон-дођо да би се подвргли
строгој обуци ове установе.
Пошто у тренутку док ово пишем живим у храму
Енгакуђи у Камакури, који важи за један од главних
манастира у Јапану, дозволите да вам опишем дођо
овог храма. Манастир је окружен брдима, и на једном
од брда, дуж кога долазите до вишег и унутрашњег
дела манастирског земљишта, налази се храм Шо-
зоку-ин. Сенмон-дођо се налази унутар овог храма,
који укључује, као што смо навели, гробницу осни-
вача манастира Енгакуђи, хол који му је посвећен,
хол у коме се налази статуа Буде Сарире (Шарире,
у класичном архитектонском стилу периода Сунг),
зендо (или хол за медитацију), сам храм Шозоку-ин
(укључујући ђоју део манастира), звоник, и стамбе-
не просторије за учитеља познате као зенпан-рјо или
инрјо. Већина ових зграда је реконструисана након
земљотреса 1923. године. Замислимо да се сви призо-
ри који ће бити описани на страницама које следе, ви-
ше-мање тачно односе на сенмон-дођо који донекле
личи на онај у манастиру Енгаку-ђи, док илустрације
донекле подсећају на један сенмон-дођо у Кјоту.
О животу у сенмон-дођоу говорићемо као о зендо-
животу, јер је у сваком смислу он далеко од савре-
меног живота. У њему готово да је одсутно све што
је модерно, као и доста ствари које се сматрају сим-
болима побожног живота. Уместо машинерије рада
и складиштења подржава се оно што се на први по-
глед може сматрати радом и расипањем. Забрањени
су комерцијализам и саморекламирање. Забрањено
је научно, интелекггуално образовање. Одсутни су
Иницијација 17
удобност и раскош. Међутим, присутан је дух стро-
ге озбиљности, којом се траже више истине; негује
се одлучна преданост ка достизању више мудрости
која ће помоћи да се окончају све несреће људског
живота, као и устремљеност ка достизању битних
друштвених врлина које мирно поплочавају пут ка
светском миру и унапређењу опште добробити чита-
вог човечанства. Тако је циљ зен живота да се монах
духовно усаврши, али и да постане добар грађанин.
Зендо-живот се грубо може поделити на: 1) живот
предан понизности, 2) живот предан раду, 3) живот
предан служењу, 4) живот предан молитви и захвал-
ности и 5) живот предан медитацији. Након уласка
у братство, монах се овим редоследом обучава у зен-
до-животу.
Под „инициј ациј ом“ се подразумева примање мона-
ха у друштвено тело зен братства које је повезано са
одређеним манастиром. Његово представљање као
новајлије подразумева неке припремне кораке. Прво,
он мора имати потврду да је регуларно рукоположен
ученик неког зен свештеника, а онда треба да набави
све оно што, монах који путује ка учењу зена, треба
да има. Тих ствари (које су потребне монаху) је из-
узетно мало, и лако их може носити на раменима.
Са дубоким и широким бамбусовим шеширом на
глави, сламнатим сандалама и памучним гамашнама
које му штите листове и стопала, монах се појављује
пред верандом дођоа.
Ово путовање или ходочашће, које је технички по-
знато као атја (хсин1-чао, „пешачење"), има посебно
. чначењаза Ј^орарци чак ако мује доступан било који
18 Обука зен монаха
облик савременог превоза, он мора да обуче путнич-
ку одећу као што су то чинили монаси некад, и да се
тако обучен појави пред управитељем дођоа (слика
1). Овде је „Песма ан1је“ коју је написао Шан-чао из
Фен-јанга (Фунјо Зеншо), један од чувених кинеских
зен учитеља из раног периода Сунг:
Одлучан да напусти своје родитеље,
шта он то жели да посттне?
Он је будиста, сада монах-бескућник,
и није више човек света;
Његовум је увек усмерен ка томе
да овлада дхармом
(будистичким учењем).
Ње1ово понашање треба да је прозирно
попут леда или кристала,
Он не тражи славу или боштство;
Он се ослобађа свих врста заГађења.
Њему није отворен ни један друш пут
до онај потраге.
Нека се обучиууму и телу,
ходајући планинама и Газећи рекама;
Нека се спријатељи са мудрацима у дхарми
и ода им поштовање;
Нека се одупре сне1у и корача клизавим путевима,
не обазирући се на суровости климе;
Нека прелази таласе и пробија облаке,
растерујући змајеве и зле духове.
Иницијација 19
Њешва метална палица прати 1а на свим
путовањима, а његов бакарни крчаГ
до врха је напуњен;
Нека онда не буде ометен световним
пошдностима и недостацима;
ЊеГови пријатељи су ониу манастиру
са којима самерава дхарму,
доводећи у ред једном за сваГда
четири става и стотину нешција.
Чувајте се да вас ни по коју цену не заведу друш.
Сада када сте у манастиру
ваш је посао да ходите великом стазом,
Не да се везујете за свет,
већ да се ослободите свих тривијалности,
Чврсто се држећи врховне Истине
не одбијајте бшо какав тежак посао,
Одвајајући се од буке и Гомиле,
зауставите сва своја стремљења и жудње.
Мислећи на оноХа ко се бацио са литице,
и на онога ко је целе ноћи стајао у снеГу,
скупите сву своју храброст
да бисте моти да очувате славу
своЈ свакад испољеноГ краља-дхарме;
Увек будите темељни у потрази за Истином,
увек поштујете Старије;
Од вас се тражи да поднесете хладноћу,
топлоту и оскудицу јер још увек нисте
стиши до станишта мира.
 20 Обука зен монаха
Не неГујте никакве љубоморне мисли
према световном напретку
не будите Шужни само зато
што сте омаловажавани,
већ се трудите да проникнете
у властиту природу, и да не зависите од друшх.
Преко пет језера и четири мора
ходочастите од манастира до манастира;
Нрећи хиљаде километара
преко стотину планина заиста није лако;
Нека коначно остварите присан разГовор
саучитељем о дхарми и будете наведени
да видите властиту природу, када више нећете
користити коров уместо лековитоГ биља.
Данас се путује возом или авионом, и сав шарм, све
искуство и све образовање које неко може стећи из
путовања пешице као што се то радило у старим да-
нима је потпуно изгубљено - што је једно од великих
моралних губитака које ми модерни искушавамо у ме-
ханичком добу. Када се пењање на планину превише
олакша, нестаје духовни ефекат планинарења. Стога
се мора жалити морална корист које се модерни мо-
нах одриче заједно са живописношћу његовог живо-
та. Некако морамо пронаћи начин - што пре, то боље
- да надокнадимо све овакве губитке који неизбежно
произилазе из науке, машинерије и капитализма.
Иницијација 21
2
Како год да путујемо, пешице или возом, сам жи-
вот је облик атје: „Одакле?“ је назив наше почетне
станице, а „Куда?“ је она на коју стижемо. Отуда ово
подсећање Та-хуија' које је дао једном од својих све-
товних ученика: Одакле је рођење? Куда је смрт?
Кажу даје онај ко ово зна прави, истински будиста.
Али, које тај ко познаје живот и смрт? Ко је тај ко
трпи живот и смрт? Ко је тај ко не зна одакле је
живот и кудаје смрт? Ко је тај ко изненада спозна-
је ово „ Одакле и Куда “? Ако особа ово неразуме пра-
вилно, очи јо ј трају, срце дрхти, утроба се 1рчи као
да јо ј се ватрена куГла котрља у телу. И ко је тај,
опет, ко подноси ово мучење? Ако желите да знате
ко је тај, уроните у дубине своГ бића, на место где не
допире интелект; и када то спознате, знаћете да
постоји место које не дотиче ни рођење ни смрт.
Циљ ходочашћа зен монаха, као и нашег атја-жи-
вота, јесте разумети сва ова питања која је поставио
Та-хуи, јер то је „гледање у властиту природу". Само
посећивање светих места не чини зен путовање, не
чини атју.
Пошто живот носи свој нарамак у облику тела, та-
ко и монах носи путујући завежљај на својим рамени-
ма. Често помислимо како бисмо само били срећни
да смо ослобођени овог неизоставног „завежљаја“
познатог као тело! Пошто је ово немогуће, све што
1 Таи-хуи, једна од највећих личности у историји зена из периода
Сунг.
 22 Обука зен монаха
можемо да учинимо је да можда смањимо количину
и тежину овог терета на минимум. Што је терет ма-
њи лакше ћемо се и слободније кретати. Из тог раз-
лога, монах ограничава сВој пртљаг на папирну ку-
тију величине 25x30x10 цм под називом кеса-бунко.
У њој се налази свештеничка одора (кеса=кашаја),
бријач, кућна адреса, нешто новца (који се користи
за сахрану у случају његове изненадне смрти), једна
или две књиге, сет чинија (које су везане са споља-
шње стране кутије) и друге ситнице.
Најгора страст коју ми смртници негујемо је жеља
да поседујемо. Иако знамо да је наше крајње, конач-
но одредиште рупа, не већа од три квадратна метра,
имамо најјачу жељу да скупљамо ствари које нам ни
на који начин не могу користити након смрти. Монах
немо протестује против ове човекове страсти, смању-
јући свој посед на најмању могућу меру.
3 ово тихо прихвати и покуша у другом манастиру, не-
У стара времена, када се још није путовало возом,
монах је, када одлучи да проучава зен, морао много
дана да проведе на путу до манастира. Пошто није
имао новца, ноћи је морао да проводи под било ка-
квим склоништем на које би наишао - обично у јед-
ном од будистичких храмова, који су углавном госто-
љубиви, али ако у њему не би било места, онда на
отвореном или у усамљеном храму поред пута. Ово
је заиста била добра вежба за младог монаха који
тада одлучује да коначно реши питања која је поста-
вио Та-хуи, али која су, заиста, ускомешана дубоко у
Иницијација 23
његовом срцу. Јер, питања треба да се реше, ако се
уопште реше, одржавањем блиске везе са животом.
Када се ова веза изгуби, питања постају предмети ин-
телекта. Стога млади монах мора да искуси живот у
његовим најсуровијим и најјачим видовима; уколико
не пати не може да истражи дубине властитог бића.
Овоме га учи путовање, и оно је добро за њега јер га
припрема за све што га може снаћи на његовом мона-
шком ходочашћу.
Монах стиже до свог одредишта. Слика бр. 2 пока-
зује улаз у храм који је повезан са зендом. Један од
монаха-званичника излази да види новог кандидата.
Потоњи с поштовањем подноси своје писмо увођења
и потврду од свог учитеља од кога је рукоположен.
Али њему је учтиво, али строго, забрањен улазак у
братство. Одговор је тих дана уобичајен: зендо је пре-
пун, или је манастир превише сиромашан, и немогу-
ће је да се приме нови чланови. Ако монах-почетник
ће бити зенда који ће га прихватити, јер ће свугде
наићи на овакво одбијање.
Монах се одбија једном, када се званичник повла-
чи. Оставши сам, монаху сада ништа друго не прео-
стаје него да упорно настави са молбом да га прихва-
те у манастир са истим ставом као и на почетку: по-
клониће се, положивши главу на пртљаг. Биће срећан
ако га оставе у том положају без узнемиравања. Јер,
некад се монах грубо избаци као тврдоглава особа
која одбија да прихвати одлуку братства.
 24 Обука зен монаха
4 се не очекује да проводи ноћи удобно лежећи у креве-
Зен монаси, када то желе, могу да буду неучтиви и
груби. Нови упорни кандидат сада је отеран силом с
улаза и одгурнут са капије која се затвара иза њега.
Међутим, он неће бити запрепашћен, већ ће рашири-
ти своју простирку за седење, спустити свој завежљај
и почети да седи у турском седу, а недуго потом, мо-
же се наћи дубоко уроњен у медитацију. Примиче се
ноћ, и полако се може видети месец како се спушта
међу гранама дрвећа (слика 3).
Чини се као да није преостало нимало мекоће у ср-
цу зен учитеља. Оно што он обично даје монасима
је „жестока погрда и љутито махање песницом“. Јер,
зен истина је нешто што се мора шчепати из учитеље-
вих руку; он никада неће бити потпуно спреман да је
благо дарује онима који за њу моле. Он мора бити на-
теран да им је хтео-не-хтео преда. Овде се зен обука
разликује од других религијских обука. Кандидат ће
имати још прилике да види како то изгледа.
5 се даје чим стигне у зендо.
Као што је то најчешће случај, „нови придошлица"
(шин-то) биће позван кад падне вече. Тада ће барем
за једну ноћ бити сигуран да ће имати склониште од
отвореног, али ако очекује да ће спавати у топлом кре-
вету страшно ће се разочарати. Њега не чека оваква
врста смештаја, али он је спреман да поднесе сваку
пробу. О свим овим непогодностима био је обавештен
Иницијација 25
пре него што је кренуо на ходочашће. Од зен монаха
ту. Када решавање питања потпуно збуни и исцрпи
његов интелект, како се може надати да ће имати би-
ло какав одмор? Постоје многи примери у аналима
зена које монаси могу да следе ако заиста желе да се
просветле. Цу-минг (Ђимјо) из периода Сунг проба-
дао је своје бутине иглом када је осећао да тоне у сан
током медитације. Придошлица проводи ноћ окре-
нут ка зиду у медитативној позицији (слика 4). Када
сване, обува своје сламнате сандале, излази напоље,
и полаже главу на пртљаг, клањајући се као што је то
чинио претходног дана.
Овај пробни период, који се назива и нива-зуме,
или „заузимање улазног дворишта“, може трајати нај-
мање два, три дана - мада се обично продужи чак на
недељу дана. Ово провођење читавог дана са главом
преко пртљага је, у најмању руку, заморно. Колико
год да негује високе идеале и узвишене тежње, зен
монах без осећања понизности и самоодрицања не
може да очекује да достигне највиши степен прочи-
шћења. Нива-зуме је прва практична лекција која му
После нива-зумеа долази оно што се назива танш-
зуме. Тата дословно значи „отићи у зору“ и назив је
за собу у којој се даје преноћиште путујућим монаси-
ма; њима није дозвољено да ту остану следеће ноћи,
и отуда ово име. Монаху-новајлији сада је дозвоље-
но да уђе и проведе наредна три дана пробног перио-
да у овој соби. Ту остављен, у осамљеном притвору,
проводиће читав дан у медитацији.
 26 Обука зен монаха
6 ној церемонији“ - свако пијући чај из своје шољице.
Отприлике пет дана по доласку у манастир, мо-
нах-новајлија добија поруку из шика-рјоа, управног
центра братства. Према објави, он ће коначно бити
примљен у зендо. Објашњена су му правила и главни
монах му даје савете. Следећег јутра након доручка,
пребачен је из собе за смештај у зендо. Он облачи
своју кесу, што је формална церемонијална одора за
све будистичке свештенике. Један од монаха га прати
до зенда, прво да се поклоне бодисатви Мањђушри-
ју, који се налази у светилишту близу главног улаза.
Ширећи свој за1у - шарено четвртасто парче свиле,
три пута ће се поклонити пред ликом овог бодхиса-
тве (слика 5). Након тога, одвешће га до места где га
чека његов скромни пртљаг наслоњен на прозор. Док
га узима, монах-пратилац гласно објављује улазак но-
вог члана у братство. Тада следи чајна церемонија, и
монах-новајлија започиње свој зендо-живот.
Новајлија још није представљен самом учитељу
- то ће се десити неколико дана касније. Једног јутра
ће му рећи да припреми свој „миришљави штапић за
разговор“, који треба да се понуди рошију, заправо
учитељу. Инсенс (миришљави штапић) се користи
за разне сврхе у манастиру. У овом случају, нуђење
инсенса је врста завета и обећања да овај новопри-
мљени монах с вером прихватарошија за свог учите-
ља зена. На прагу учитељеве собе, монах шири своју
„одору за седење“ (заЈу) и на њој се поклони три пу-
та. У међувремену, учитељ стоји испред њега са скло-
Иницијација 27
пљеним рукама (слика 6). Обојица учествују у „чај-
Вероватно ће роши (учитељ) питати монаха како се
зове, где је рођен, коју је школу завршио и слично.
Први сусрет са учитељем може се завршити ова-
квом врстом разговора, пошто је монах потпуно нов
у зену. Међутим, у стара времена, пијење чаја је пра-
тио разговор између новопридошлице и учитеља ко-
ји је задирао у срж ствари, а некада се одигравао као
што показују следећи примери:
Хсуе-фенг (Сеппо) упита монаха: „Које је твоје
име?“
Монах: „Име ми је Хсуан-чи“ („тајанствени раз-
бој“).
Сеппо: „Колико одеће дневно исткаш?"
Монах: „Ни комад одеће немам на себи.“
Сеппо: „Врати се у свој зендо.“
Када је монах кренуо да се удаљава, учитељ узвик-
ну: „Твоја кеса (свештеничка одора) пада на земљу!“
Монах окрену главу, када му Сеппо рече: „Баш лепо
што немаш ништа на себи!“
Хан-чу (Ганшу) упита монаха: „Ванг и Хуанг, Ли и
Чао - то нису твоја изворна породична имена; које је
твоје право, изворно име?“
Монах: „Исто као и ваше.“
Ганшу: „На страну што смо из исте породице, же-
лим да знам твоје изворно породично име.“
Монах: „Рећи ћу вам када река Хан преокрене свој
ток и крене да тече узводно.“
28 Обука зен монаха 29

Ганшу: „Зашто не сада?“

Монах: „Да ли је река Хан преокренула свој ток,
или не?“
Ганшу је био задовољан монаховим одговором.

Чен-чинг (Шинђо Бун) упита монаха: „Одакле до-

лазиш?“
Монах: „Из Та-јанга (Даигјоа).“
Бун: „Где си боравио прошлог лета?“
Монах: „У Та-куеију (Даи-јиу).“
Бун:„Где си рођен?“
Монах: „У Хсинг-јуан Фуу (Когенфуу).“
С испруженом руком Бун рече: „Како то да је моја
рука толико слична Будиној?“
Монах није знао како да одговори. Она учитељ ре-
че: „До сада су твоји одговори били природни и ла-
ки; а какве само препреке сада осећаш када сам те
упитао за сличност моје и Будине руке?“
Монах: „Нисам успео да схватим суштину питан>а.“
Учитељ: „Све ти је савршено отворено, и нема ни-
чег посебног што би требало да опазиш.“
Овај коментар одагнао је монахове заблуде.

Наш монах-новајлија још увек није добио свој ко-

ан, и морамо да сачекамо док не реши први када ће
моћи да разуме ове „разговоре“. У време вечерњег
санзена, речено му је да одморан дође до учитеља и
онда ће добити свој коан, што означава стварно запо-
чињање његовог зендо-живота.
Слика 1: Монах креће на ходочашће
 30 31

Слика 3: Одбијени монах медитира

Слика 2: Молба за примање у манастир испред улаза у манастир
 32 33

Слика 4: Ноћ у коначишту

34

Понизност

Иако нема сумње да је главни начин издржавања

Слика 6: Упознавање са учитељем
у зендо-животу просјачење, као што је то био случај
у древним данима Буде, просјачење има, поред сво-
је економске вредности, двоструки морални значај:
с једне стране оно треба да научи просјака понизно-
сти, а с друге да омогући даваоцу да стекне заслугу
самоодрицања. Оба ова аспекта имају велику дру-
штвену вредност када се правилно схвате, а оно што
се најјаче истиче у монаховом животу је друштвено
значење, а не неопходно економски значај. Јер, ако
би било неопходно да се монаси издржавају на неки
други начин, управа манастира би за то брзо нашла
начина. Али због своје образовне вредности, просја-
чење је одабрано да монасима буде главни начин фи-
зичког издржавања. Одређених дана сви монаси из-
лазе напоље образујући дугачку колону, и лагано хо-
дају улицама изговарајући: „Хо“ (слика 7). Сваки од
њих носи чинију у којој прима новац или пиринач.
36 Обука зен монаха
За понуду се захваљује кратком рецитацијом. Међу-
тим, монаси углавном излазе у малим групама - њих
четворо или петоро. Сви носе широке шешире који
им онемогућавају да виде даље од три или четири
стопе испред себе. Монах који проси не може чак да
види лице онога ко ће му можда ставити који новчић
у чинију. Ово је намерно урађено - давалац не треба
да зна ко је просјак, нити просјак треба да види давао-
ца. Чин милосрђа треба да је ослобођен свих личних
односа. Када је потоње присутно, чин је подложан
томе да изгуби свој духовни смисао. Онда он постаје
само чин пристрасности, заправо, с једне стране гаји
у себи осећање личне супериорности, а с друге лиша-
вање свести о подређености и покорности.
Чинија коју носе монаси игра значајну улогу у исто-
рији зена. Заједно са „одором“ она симболише све-
штенички ауторитет. Када је Хуи-ненг (Ено) стекао
увид у истину зена, прича се како му је његов учи-
тељ, Хунг-јен (Гунин) предао своју одору и чинију1
као сведочанство да је његов ученик правилно појмио
зен. Касније, један од Хунг-јенових ученика желео је
да украде чинију од Хуи-ненга, који није пружао от-
пор упадачу. Међутим, из неког необјашњивог разло-
га, потоњи није могао да подигне чинију. Касније је
цар Таи-цунг из периода Сунг држао ову чинију у ру-
кама, и упитао Ванг Суија, свог министра: „Једном
у Таи-ју Лингу чинија није могла да буде подигнута,
и како је сада у мојим рукама?“ Министар није знао
како да одговори на царево питање.
1 Оно што је заиста Хуи-ненг добио била је само одора, али каеније
је почела да се спомиње и чинија.
Понизносш 37
Кадаје Нан-чуан (Нансен) видео једног од својих
монаха како перу чинију, узео му је из руке. Монах
је стајао празних руку. Одмах затим, Чуан је приме-
тио: ,Чинија је у мојим рукама, и чему толика прича
око ње?“
Док је Хсуе-фенг (Сеппо) боравио у манастиру
Куо-чинг, подигао је своју чинију и рекао будистич-
ком учењаку: „Предаћу ти ову чинИју када схватиш
Истину.“
Учењак: „Такав посао је дело преображаја Буде.“
Фенг: „Ниси достојан ни да будеш слуга будистич-
ком учењаку.“
Учењак: „Не разумем.“
Фенг: „Онда ме питај, и одговорићу ти.“
Када је учењак хтео да се поклони, Фенг га је обо-
рио на земљу.
Касније је будистички учењак дошао до Јун-мена
(Уммон) и рекао: „Требало ми је седам година да про-
никнем у значење (ствари).“
Мен: „Заиста?“
Учењак: „Да, заиста.“
Мен: „Можда ће проћи још седам година док потпу-
но не постане твоје.“
Није довољно само прозрети у значење зена. Оно
мора бити темељно уткано у свако влакно нечијег
постојања, а да би се то постигло не може се рећи
да је четрнаест година непрекидне примене превише
тежак задатак. Заправо, зен монах треба отприлике
толико времена да проведе у зенду пре него што ће
постати потпуно обучен за зен учитеља.
38 Обука зен монаха
У близини зенда углавном постоји много домаћин-
става која редовно прилажу довољно пиринча за одр-
жавање установе. Монаси једном месечно сакупљају
те понуде. Том приликом сваки монах носи торбу на
раменима и посећује кућу даваоца. Када му се тор-
ба напуни пиринчем она постаје заиста тежак товар,
посебно када до манастира треба да се дође по олуј-
ном ветру, блатњавим или шљунковитим сеоским
друмом.
У стара времена, беше монах који, са торбом за по-
нуде на леђима, посети кућевласника. Монаха уједе
пас, а кућевласник му рече: „Кажу да када змај на
себе стави барем мало одеће, Гаруда не сме да га на-
падне. Ти си обучен у монашку одору, а опет те је
ујео пас. Зашто?“
У причи се не наводи монахов одговор.
Понизносш 39
(Ђошуов) одговор на питање: „Да ли је пас обдарен
буда-природом?“ Чак и када су напољу и скупљају
прилоге, монасима прилазе пси (слика 8).
У јесен, монаси одлазе на село када сељаци саку-
пљају бундеве, роткве (даикон), кромпире, репу и
друго поврће. Монаси моле за оно поврће које су се-
љаци одбацили као неподесно за пијацу. Када довољ-
но сакупе, нагомилавају их на ручна колица и гурају
све до подножја брда где се налази манастир. Након
овога, носе терет на леђима до кухиње, где се неко по-
врће одмах употребљава за кување оброка, а остало
користи за туршију или зимске залихе (слика 9).

Дворски званичник Ванг једном упита монаха:

„Сва бића су обдарена буда-природом. Да ли је заи-
ста тако?“
Монах: „Да, тако је.“
Ванг показа на слику пса на зиду и рече: „Да ли и
ова слика има буда-природу?“
Монах није знао шта да каже. Онда званичник одго-
вори уместо њега: „Пази, пас уједа!“

Монах и пас су на чудан начин повезани у зену још

од најранијих дана историје зена у Кини. Коан „Му!“
или „Ву!“, што је „гвоздени бик“, добијали су сви зен
монаси на решавање. Овај коан је заправо Чао-чоуов
40 41

Слика 7: Монаси просе на улици Слика 8: Месечно прикупљање пиринча

 Рад

„Дан без рада је дан без оброка" је дослован пре-

вод првог правила манастирског живота. Паи-чанг
(720-814), који је оснивач институције зенда, увек
је са својим монасима био упослен у некој врсти фи-
зичког рада. Монаси су хтели да га поштеде такве
врсте посла јер нису желели да гледају свог старог
учитеља како напорно ради. Али, он је инсистирао:
„Немам толико заслуга да би други радили за мене;
ако не радим, немам права да једем.“ Његов мотив
за рад је очигледно произлазио из његовог осећања
понизности и скромности, али заправо, физички рад
чини једну од основних карактеристика зен живота.
У Индији, монаси једноставно просе за храну и не
нагињу ка томе да тешко раде. Али, ствари су дру-
гачије у Кини. Живот је за кинеског монаха прожет
физичким радом; он је желео да покреће своје руке и
ноге, да рукује оруђем да би постигао неки видљив
Слика 9: Монаси моле за роткве (даикон)
и опипљив исход. Ова практичност кинеског ума
44 Обука зен монаха
спасила је будизам од западања у стање летаргије и
живот само предан контемплацији, што можемо ви-
дети да је посебно наглашено и проверено у животу
у зен манастиру.
Колико год да су наше идеје узвишене, ми смо чвр-
сто везани за земљу. Не можемо да избегнемо физич-
ко постојање. Какве год мисли да имамо, оне свакако
морају бити повезане и са нашим телом, ако треба да
имају снагу која на било који начин може да утиче на
наш живот. Од зен монаха се тражи да реши крајње
апстрактне метафизичке проблеме, а да би то учинио
он ће се посветити медитацији. Али, докле год ова
медитација остаје поистовећена са апстракцијом, не-
ће бити практичног решења проблема. Јогин може
мислити како јасно прониче у значење (ствари). Али,
ако ово не превазилази његове часове медитације,
другим речима, ако се заправо не искуси у свакоднев-
ном животу, решење је само идејно, не рађа плодо-
ве и стога ускоро изумире. Због тога су зен учитељи
увек желели да виде своје монахе како тешко раде
у пољу, у шуми или у планинама (слике 10, 11, 12).
Заправо, они сами ће предводити радну групу, преу-
зимајући ашов, маказе, или секиру, или носећи воду
или гурајући колица.
Овде је такође демократски дух на делу. Термин
пу-чит, „сви су позвани“, значи да је сваки члан
братства у пољу. Не праве се никакве разлике, ни-
су дозвољени изузеци, јер су и највиши и најнижи
по рангу укључени у неку врсту посла. Природно,
постоји нека подела задужења, али не постоји идеја
о друштвеној подели која би штетила општој добро-
Рад 45
бити заједнице. Историја зена обилује алузијама на
учитеља који је усред неког физичког посла када му
монах поставља питање.
Монах виде Чао-чоуа како чисти и упита га: „Ви
сте велики зен учитељ, ослобођен од прашине злих
мисли, и због чега сте толико заузети чишћењем?“
„Прашина долази споља!“, учитељ брзо одговори.
Чао-чоу је једном био чувар ватре (хуо тоу) у одре-
ђеном манастиру. Једног дана, док је затварао капију,
потпалио је ватру и испунио кућу димом. Изашао је
напоље вичући: „Пожар! Пожар!“ Читаво братство је
било на ногама и сви појурише ка капији, која, пак,
беше закључана. Чао-чоу рече: „Капија ће се отвори-
ти ако знате праву реч.“ Монаси су изненађени стаја-
ли без речи. Међутим, Нан-чуан који је био у гомили,
узе кључ и дода га Чао-чоуу кроз прозор, који њиме
откључа капију.
Чи-чанг из Куеи-цунга (Кису Ћиђо), једног је дана
отишао на манастирску фарму да покупи неко повр-
ће. Око неких биљака оцртао је круг и рекао монаси-
ма да их не дирају. Монаси су пазили да не прекрше
учитељеву наредбу. Након неког времена, учитељ је
поново изашао у двориште, и видевши да су биљке
недирнуте појурио монахе штапом ирекао: „О, ви ску-
пино будала! Ни један од вас нема нимало памети!“
Хсуе-фенг једном је упитао Чанг-чинга (Ћокеи) ко-
ји је дошао да види учитеља у његовој соби: „Шта
46 Обука зен монаха
је то?“ Чанг рече: „Лепо време, дан као створен за
посао у пољу (пу-чит)“
Другом приликом Хсуе-фенг даде знак једном мо-
наху да приђе и упита га: „Куда идеш?“ Монах од-
говори: „Идем да се придружим 'општем послу' (пу-
чинг)“. „Онда иди“, рече му учитељ.
Јуе-ан (Геттан) једном упита Лиена из Ју-чуанга,
зашто је Јуе-мен поштедео Тунг-шана заслужених
тридесет удараца1. Али Лиен није успео да да задово-
љавајући одговор. Једном се придружио групи у оп-
штем послу (пу-чит). Када је дошао до Ми-то Линга
са товаром пиринча на леђима, био је прилично исцр-
пљен. Спустио је товар на земљу, уз дубоки издисај.
Ово му је неочекивано отворило ум за значење коана
који је претходно добио. Узвикнуо је, „Како сам сре-
ћан!“ Касније, када је видео Јуе-ана, Ан му рече: „Са-
да верујеш да те никада нисам обмануо.“
Јуе-шан (Јакусан) једном је видео монаха-баштова-
на како сади поврће и рече му: „Добро је што садиш,
али не дозволи да расте корење.“ Монах је протесто-
вао: „Ако корење не расте, шта ће наше братство да
једе?“
„Имате ли уста да једете?“, упита учитељ. Башто-
ван није одговорио.
Када је Јун из Ши-мена радио као главни баштован
код Чинг-лина, учитељ Лин га је упитао: „Шта ћеш
данас да радиш?“
1 Зен есеји, III, стр. 135-136.
Рад 47
Јун: „Садићу поврће.“
Лин: „Буда-тело испуњава читав универзум и где
ћеш пронаћи парче земље да посејеш семење?"
Јун: „Чим се покрене златни ашов свете биљке почи-
њу свуда да расту.“
Следећег дана Лин је изашао у башту и позвао Ју-
на, баштована. Потоњи је одговорио: „Да, учитељу.“
Лин предложи: „Посадимо дрво без сенке зарад на-
шег потомства.“
Јун: „Ако је без сенке, нећемо моћи да га посадимо.“
Лин: „Нећемо да говоримо о томе. Да ли си икад
видео њешво грање, његово лишће?“
Јун: „Не, још увек не.“
Лин: „Ако их никада ниси видео, како знаш да неће-
мо моћи да га засадимо?“
Лин: „Да, тако је, тако је.“
Док је Хсуе-фенг био у Тунг-шану, пред Шана спу-
сти свежањ дрва за потпалу који је носио на леђима.
Шан га упита: „Колико је тешко?“
Фенг: „Када би хтели, ни сви људи на свету не би
могли да га подигну.“
Шан: „Како је онда доспело чак довде?“
Хсуан-ша Пеи (Генша Шиби) рече својим монаси-
ма који су са њиме радили у доношењу огрева: „Сви
делите моју снагу“. Један од монаха рече: „Ако сви
делимо вашу снагу, која је сврха нашег учешћа у
општем послу?“ Учитељ га прекори, говорећи: ,Да
није овог општег посла, како бисмо се вратили кући
натоварени огревом?“
48 Обука зен монаха
Чанг из Хси-шана био је главни дрвосеча у Тоу-цу-
шану а касније је дошао код Хсуе-фенга. Фенг рече:
„Ниси ли ти дрвосеча Чанг?“ Чанг одмах подиже рут
ке и замахну њима као да секиром сече дрво. Фенг
климну главом (у знак одобравања).
Ченг, из Ти-санга, једног је дана радио у пиринча-
ном пољу. Видевши како му се приближава монах-
новајлија, он га упита: „Одакле долазиш?"
Монах: „Сајуга.“
Чен: „Како се будизам развија на југу?“
Монах: „Расправе о духовним темама добро иду.“
Чен: „Са свим њиховим расправама о зену, ничег
тамо нема што се може поредити са нашим обрађи-
вањем поља, сакупљањем усева и једењем куваног
пиринча."
Монах: „Шта је са тројним светом?“
Чен: „Шта подразумеваш под тројним светом?“
Монах није имао одговор на ово питање.
Када је Ми, из Шен-шана, радио у Тунг-шану у чај-
ном врту, Тунг спусти своју мотику, говорећи: „Исцр-
пљен сам, нимало снаге није остало у мени.“
Ми: „Како си успео то да кажеш ако у теби није
остало нимало снаге?“
Тунг: „Мислио си да је овде неко са довољно енер-
гије, зар не?“
Ми га даље није питао.
Шенг из Јун-јена, окопавао је ђумбир када му је при-
шао Тао-ву и питао га: „Само риљаш ово једно поље,
Рад 49
али можеш ли да изриљаш и друго?“ Шенг му брзо
одговори: „Донеси ми друго.“
Као што можемо видети из ових зен разговора, учи-
тељи су као и монаси подједнако упослени у свим
врстама физичког рада, неопходног за манастирски
живот. Они ни један посао не сматрају безначајним
или недостојним, јер су свесни дубоког значења
свега што раде, било да то чине својим рукама или
умом. У њиховом начину размишљања и осећања не-
ма дуалистичког разликовања. У супротном, сви ови
разговори се не би могли водити док су радили у по-
љу или унутар манастирских грађевина. Разговори
или расправе су најприсније повезани са самим жи-
вотом. Сваки откуцај срца, подизање руке или сваки
искорак - сви су будили најозбиљнија разматрања.
Јер ово је једини начин да се зен проучава и живи.
Ништа се заиста не може научити док се не провуче
кроз нерве и мишиће. Паи-чанг је био велики зен учи-
тељ који је имао предиван увид у деловање човекове
психе. Да није било њега, вероватно не би постојао
зен који данас познајемо. У том погледу, пуно дугује-
мо овом великом кинеском генију.
Монаси нису увек земљорадници који мукотрпно
раде. Они често имају доста енергије за физичке ак-
тивности. Када су ослобођени свакодневних рутин-
ских послова, забављају се организовањем рвачких
мечева, што је један од великих националних спор-
това у Јапану (слика 13). Непотребно је рећи да се
у овим мечевима најстрожије придржава правила по-
штене борбе.
50 51

Слика 10: Прикупљање дрва за огрев Слика 11: Чишћење

52 53

Слика 12: Рад у башти Слика 13: Рвање

I
 Служење

Управљање пословима у зенду поверено је стари-

јим члановима братства. Најчешћа задужења су:
тензо-рјо - надгледа залихе хране и припрема их за
монахе; денсу-рјо - надгледа све послове везане за
будистички храм; шика-рјо - врста опште управе; фу-
су-рјо - води рачуна о рачунима; јинђи-рјо - негује
учитеља познатог као роши\ ђиша-рјо ~ пази на Све-
тог Монаха као и на зендо, и тако даље. Службе се
углавном мењају два пута годишње.

Служити као кувар у зенду значи да је монах дости-

гао неко разумевање зена, јер је то једна од високо
цењених позиција у манастиру, и може је испуња-
вати само онај ко је провео неколико година у овој
установи. Овај посао је незанимљив и врста је задуже-
ња које не примећују посматрачи са стране (слика 14).
56 Обука зен монаха
Управо због тога, кување у манастиру омогућава
монаху добру прилику за „стицање заслуге" која се
преобраћује у његово достигнуће Сарвађњате (Све-
-знања) као и њено универзално разумевање. Значе-
ње служења је обављати посао који вам је додељен
не гунђајући и без мисли о личној награди, било ма-
теријалној или моралној. Једина жеља коју особа не-
гује док служи је да заслугу, која произилази из тог
чина, преобрати у општу ризницу Све-знања.
Због тога је главни куварев задатак најкориснија
могућа употреба хране којом располаже зарад очува-
ња здравља чланова братства. Наравно, у зендо оста-
ви нема ничег гурманског, али кување у великој мери
може бити унапређено разумном употребом соја со-
са (шоју) и пасте од соје (мисб). Особе префињеног
укуса су углавном склоне да презиру овакву врсту
посла као нешто што им је испод части. Али, монаху
ништа није високо или ниско у послу који обавља.
Ако има прилику да, на било који начин, другима чи-
ни добро, својевољно ће некоме помоћи и урадити
посао који му је додељен најбоље што може. Обука у
зенду не подразумева само развој човекове унутарње
психичке снаге, већ и његовог моралног карактера
као друштвеног бића.
Каи из Чинг-јина кувао је у манастиру Тоу-цу. Учи-
тељ овог манастира му рече: „Није лако радити као
кувар.“
Каи: „Хвала вам на разумевању.“
Учитељ: ,Да ли је твој задатак да куваш кашу, или
да париш пиринач?“
Служење 57
Каи: „Један помагач испира пиринач и потпаљује
ватру, док други кува кашу и пари пиринач."
Учитељ: „Шта је онда твој задатак?“
Каи: „Вашом добротом немам шта да радим, већ
ленчарим.“
Да ли Каи заиста није имао посла као кувар? Да ли
је само проводио време у ленчарењу? Како му је он-
да био додељен посао кувара? У зендо-животу свуда
се налазе дубоки проблеми који треба да се разреше,
а учитељ је увек спреман да их изнесе пред монахе и
суочи их са њима.
Једно од начела којим се руководи живот у зенду,
као што смо већ споменули на другом месту, јесте
не-расипање. Ово начело се посебно примењује код
кувања где се непромишљено може бацити поврће
или зрна пиринча и јечма.
Једном је Чуа из Ши Шуанга, који је радио као чу-
вар житнице у манастиру Куеи-шан, видео учитељ
како растреса пиринач кроз сито. Учитељ му тада
рече: „Не разбацуј зрневље јер је дошло од наших
добродушних дародаваоца.“
Чу: „Не, учитељу, пазићу да их не разбацам.“
Међутим, учитељ погледа око себе, подиже једно
зрно пиринча са пода и рече: „Ти рече да их нећеш
разбацивати. Ако је тако, одакле долази ово зрно
пиринча?“
Чу није одговорио, а учитељ настави: „Пази да не
размишљаш о овом зрну пиринча с омаловажавањем,
јер ће из њега изаћи стотине хиљада зрна.“
58 Обука зен монаха
Чу: „Могу ли да питам одакле је дошло ово једно
зрно?“
Учитељ није посебно одговорио на ово, већ се, сме-
јући, врати у своје одаје. Увече је учитељ рекао у Хо-
лу: „О, монаси, у нашем пиринчу се налази црв.“
2 недостатака. 4) Храна треба да се узима као лек да
Иако су оброци скромни, једење је свечани трену-
так у зендо-животу. Најбољи оброк, који се зове са-
иза или отоки, а који је сваког јутра око 10 часова,
састоји се од пиринча помешаног са јечмом, мисо су-
пе и туршије. Доручак чине каша и туршија, док је
за вечеру оно што преостане од саизе. Заправо, зен
монаси би требало да једу само два пута дневно по
узору на Буду. Стога се вечерњи оброк називајаку-се-
ки, или „лековити оброк, лековита храна“. Начин жи-
вота треба да је прилагођен климатским условима.
Када сви седну, рецитује се сутра Прађњапарами-
та-хрдаја (на јап. Шимјо), призивају се имена десет
Буда: Буда Ваироћана пошто је Дхармакаја чиста и
неупрљана; Буда Лочана као савршени Самбхогака-
ја; Буда Шакјамуни као један од безбројнихНирмана-
каја; Буда Маитреја који ће се у времену које долази
спустити међу нас; све буде прошлости, садашњо-
сти и будућности из свих десет праваца; Мањђуш-
ри - бодхисатва Велике Мудрости; Самантабхадра
- бодхисатва Великих Дела; Авалокитешвара - бод-
хисатва Велике Љубави; све часне бодхисатве-Маха-
сатве; и Махапрађња-парамита. Након овога, следи
доручак, рецитују се врлине пиринчане каше; ако је
Служење 59
вечера, нуди се молитва да оброк подједнако поделе
сва осећајна бића, укључујући становнике духовних
светова. Онда се понавља пет циљева медитације:
1) Да ли заиста заслужујемо ову понуду? 2) Озбиљ-
но треба да размислимо о нашим врлинама. 3) Циљ
је да се одвојимо од греха похлепе и других мана и
би тело било здраво и снажно. 5) Прихватамо овај
оброк да бисмо били добри проводници Истине. Пет
медитација прате следећи завети: Први залогај је за
уништавање зла; други залогај је за вежбање чињења
добрих дела; трећи залогај је за ослобађање свих бића
да бисмо сви коначно достигли будаство' (слика 15).
Током јела не изгоЕара се ни једна реч, све се одви-
ја у тишини и реду. Послужитељи су сами монаси
који чекају свој ред. Када заврше, главни монах уда-
ра дрвене плочице једну о другу. Чиније се перу у
тишини на столу, бришу и стављају у део одеће коју
носи сваки монах. Док се све ово одвија, рецитују се
неки стихови. Када се удари у ручно звоно, монаси
прекидају посао и у колони се враћају у Хол.
3
Када је монах болестан и не може да издржитемпо
зендо-живота, воде га у одвојену собу која се назива
енђудо („соба за продужавање живота“), где га негу-
је његов брат-монах. На овај начин млади новајлија
1 Ове рецитације, са многим другим, дате су, у дословнијем преводу,
у Додатку.
60 Обука зен монаха
почиње да учи како да служи и помаже (слика 16).
Наравно, у озбиљнијим случајевима пацијент ће би-
ти послат у болницу.
Чак и док је болестан, монах и даље треба да је
окренут духовним вежбама - увек треба да мисли на
учитеље и њихов начин решавања проблема - про-
блема људских болести које нас досадно спопадају у
безбројним облицима.
Зашто је Вималакирти (Јуима) био болестан? На
питање које је поставио Мањђушри, он рече: „Он је
био болестан због свих бића која непрекидно пате
од незнања, јарости и страсти.“ Али, према сутри
Прађња-парамита бодхисатва не треба да буде за-
страшен због болести јер у царству Сарвађњате не
постоји ствар као што је болест. Због чега је то тако?
Погледајмо како су стари зен учитељи решавали овај
проблем.
Најпознатији случај који је забележен у историји
зена је онај са Ма-цуом (Басо), великим зен учите-
љем. Када је био болестан, чувар храма га је упитао:
„Како се осећате ових дана?“ Он му одговори: „Ох,
Сунцу окренут Буда! Месецу окренут Буда!“
Јун-мен (Унмон) упита монаха:,Д1та сада радиш?“
Монах: „Негујем болесника.“
Учитељ: „Знаш ли да постоји један који никада ни-
је болестан?"
Монах: „Не разумем.“
Учитељ: „Било да кажеш да или да кажеш не исто
је - 'Ја не разумем'.“
Монах је ћутао.
Служење 61
Учитељ: „Ти питај мене.“
Монах: „Ко је тај који никада није болестан?"
Учитељ показа на монаха који се затекао поред њих.
Шун из Паи-јанга је неко време био болестан и дао
је својим монасима следећа упутства:
„Мучен болешћу нисам могао да подигнем главу
са дрвеног јастука. Доста разних посетилаца долази-
ло је и питало ме како сам. Одговарао сам на њихова
питања, другачија по природи и облику, док је славуј
пред мојим прозором још радосније цвркутао, хвале-
ћи пролеће. Нека иступи онај ко зна шта је узрок мо-
је болести и нека покаже где се на овом телу, високом
седам чија, налази проблем."
Монаси су покушавали да одговоре на питање, али
ниједан није дао задовољавајући одговор. Онда је сам
учитељ одговорио тако што је пљеснуо длановима и
отворио уста, правећи покрет као да повраћа. Други
његов одговор је био: „Како је ово добар јастук.“
Хсин из Хуанг-лунга једном примети како претпо-
стављени монах лежи прехлађен. Он посла свог по-
моћника до болесничке одаје са овим питањем: „Да
ли твоја прехлада долази споља или изнутра? Ако је
ушла споља унутра нема бола; ако је дошла изнутра,
нигде споља ниси повређен. Одакле онда долази?“
Одговор болесног монаха је био: „Монах проналази
своје преноћиште у манастиру; разбојник не прова-
љује у сиромашну кућу.“ Међутим, Хсин је одбио да
прихвати овај одговор, и дао је свој: „Види како цури
нос!“ Или, „Главобоља и сузне очи.“
62 Обука зен монаха
4 га, сваки монах настоји да, у неку руку, што је мање
Одређеним данима се пере прљава одећа, крпи
доњи веш и лече болна места на телу паљењем мок-
си. Ово потоње је древни источњачки метод лечења
уморног тела. Након напорног посла у пољу, обила-
ска удаљених села да би се испросио пиринач, или
вишечасовног седања у медитативној пози са прекр-
штеним ногама, усредсређено медитирајући о коану,
монах ће сигурно осетити бол у читавом телу, веро-
ватно највише у ногама. У таквим случајевима паље-
ње мокси од лековитог биља на тачно одређеним ме-
стима на телу сматра се делотворним у лечењу бола
или истезања. Изгледа да каутеризација коже на неки
непознат начин помаже чак побољшању циркулације
крви. Одабир виталних тачака на којима је третман
најкориснији препуштен је стручњацима. Али, мона-
си су упознати са неким виталним тачкама и сасвим
су вични у њиховој примени (слика 17).
Након годину или две дана проведених у зенду, мо-
нах ће се извештити у прању и крпљењу одеће пошто
сам обавља тај посао. Он ће научити и да себи обрије
главу, иако ће му у томе углавном помоћи неко од
пријатеља. Међутим, након увођења сигурног брија-
ча, уметност бријања је умногоме поједностављена
(слика 18).
Братство је заједница људи који теже истом циљу,
па се у животу братства може уочити дух узајамне по-
дршке, помоћи и служења. Ту је присутна и демокра-
тија, као што смо већ навели, која је једна од главних
Служење 63
начела којима се управља ово друштвено тело. Сто-
могуће смета другима, док ће с друге стране дати све
од себе да учини највише добра за општу добробит
заједнице. Ово је технички познато као „стицање за-
слуга“. Не чуди што они који су успешно завршили
зендо-живот спадају у најкорисније и најспособније
чланове друштва. ‘
Служење не подразумева увек да нешто чините дру-
гима. Ако се нешто чини са мишљу о награди или без
осећања захвалности и понизности, то уопште није
служење, већ дело обичног комерцијализма. Зен мо-
нах треба да је изнад овога. Живот служења је уско
повезан са животом понизНости и захвалности.
Што се тиче употребе оруђа, природних или ве-
штачких, које је уобичајено у братству, од монаха се
очекује да буду изузетно пажљиви да их не користе
произвољно и превише. Вода се свугде може наба-
вити у овом делу земље, посебно у планинском ма-
настиру, али монаси имају строга упутства да је не
користе претерано, заправо, не више од онога што је
апсолутно неопходно. Једном је монаху, који је био
учитељев помоћник, речено да промени устајалу во-
ду у умиваонику. Помоћник ју је непажљиво просуо
на земљу. Учитељ је био огорчен и рекао: „Зар не
знаш како да будеш користан?“ Монах је признао не-
знање, а учитељ му је рекао да је водом требало да
залије дрво коме је то очигледно било потребно (сли-
ка 19).
Рекао сам „корисно“, али правилан превод би био
„живо, животно“ и у овом изразу се осећа призвук
64 Обука зен монаха
који је карактеристичан и особен за зен. „Живо ис-
користи ствари“ а не „мртво их користити“ значи,
што се тиче штедње, развити њихову делотворност
до највишег могућег степена у односу на околности.
Али учење зена не подразумева да на ствари треба
гледати економично или динамично, већ пре, ако
могу тако да кажем, „живо“ или „стваралачки“. За-
слуга, врлина, добробит, служење и остали термини
који спадају у ову категорију су обично религиозни.
Начин на који се зен односи према такозваним исти-
нама је свеж и стимулишући, а у исто време је прису-
тан и одређен став пун поштовања према природи и
такође „живој“ употреби ствари.
Овај став поштовања према природи, заједно са
идејом да човек не треба да једе свој оброк док не-
што не учини за заједницу којој припада, чини осно-
ву зендо-живота. Док је монахов ум упрто окупиран
решавањем коана, који је мање-више, неизбежан на
интелектуалном плану, у обавези је да не придаје то-
лико пажње друштвеном и практичном аспекту свог
живота. Доктрина Празнине (шунјата), као што смо
видели на другом месту, нагиње ка томе да одврати
мисли будисте од света појединачности, иако то ни-
када није случај са онима који су заиста обухвати-
ли доктрину. Два крила будистичког живота, стога,
треба да се одржавају у добром балансу што се тиче
њихове снаге и активности, као што и монах, као до-
бар ученик зена, треба да развије и ову страну свог
живота.
Модеран живот изгледа да се све више одаљава
од природе, и сходно томе, изгледа да губи осећај
Служење 65
поштовања према природи. Ово је вероватно неизбе-
жно када наука и машинерија, капитализам и мате-
ријализам иду руку под руку - до сада задивљујуће
успешно. Мистицизам, који је живот религије како
год да га разумемо, потиснут је у други план. Са одре-
ђеном количином мистицизма нема осећања пошто-
вања, и заједно са тиме, ни духовног значаја понизно-
сти. Наука и техничка достигнућа доста су учиниле
за човечанство, али што се тиче наше стварне духов-
не добробити нисмо нимало напредовали од наших
предака. Заправо, данас, широм света, људи пате
од најшре врсте немира. Стога је питање како да се
вратимо поштовању Непојмљивог (аћинтја). Ово је
несумљиво најозбиљнији и најосновнији од свих про-
блема који узнемиравају људе модерног времена.
Вратимо се зену. Јинг из Тинг-шана, када виде с е о г
главног монаха како пере веш, упита га: „Шта то ра-
диш?“ Монах подиже одећу. Учитељ му рече: „Каква
је то одећа коју переш?“ Монах му одговори: „По-
трошио сам нешто новца за ову одећу док сам био
у Фа-чоу.“ Учитељ рече ономе ко надгледа манастир
да спусти један чин монаху.
У зендо-животу монах не може чак ни своје рубље
да пере непромишљено!
Ши из Јанг-шана прао је своју одору када му је при-
шао Тан-јуан и упитао га: „Где ти је мисао у овом
тренутку?“ Ши му одмах одговори: „Управо у овом
тренутку какву би мисао требало да имам?“
66 Обука зен монаха
5 никаквих нечистоћа у нама? Чему онда ово непре-
У махајану будизму обожавају се разни свеци. Ку-
патило има храм који је посвећен бодхисатви под
именом Бхадрапала коме се монаси клањају пре неш
што се окупају (слика 20). У стара времена, каже се
да је овај бодхисатва достигао сатори када је треба-
ло да се окупа и да му је Буда дао ово сведочанство:
„Тајанствено осећање које те је додирнуло и коме си
просветљен сведочи о праву да уђеш у стање буда-
ства.“ Ово је један од стотину „случајева“ које је ко-
ментарисао Хсуе-тоу (Сећћо) у свом делу Пи-јен Чи
(на јап. Хекшаншу). Његов коментар у стиху, у сло-
боднијем преводу, гласи:
Коначно је овде неко које је успешно
досттао стање празнине:
Протежући ноге, он сада мирно
може да спавау свом пространом лежају:
Али ако кажеш да је он разумео нешто
што треба да се разликује као
„ савршена коренитост ",
рећи ћу да још увек сањаш;
Колико год да се купаш миришљавом водом
твојелице ће битиупрљано докле 1од твојум
није ослобођен разликовања.
Стога се од монаха захтева да сперу са себе сву пр-
љавштину концептуализма док су упослени у свако-
дневном послу. Али, неко може упитати: „Одакле до-
лази ова прљавштина, када нам махајанисти све вре-
Служење 67
ме говоре да смо од почетка потпуно чисти и да нема
кидно купање?“ Учитељ даје овакав одговор: „Треба
да се 'спере' и сама идеја чистоте.“ Други учитељ је
имао овакав одговор: „Само купање, без зашто.“
Следећи догађај је мало другачијег типа:
Када је Нан-чуан пролазио поред купатила и видео
монаха како се припрема за купање, упита га: „Шта
то радиш?“
Монах: „Загревам воду за купање.“
Чуан: „Када вода буде готова, не заборави да оку-
паш и бика.“
Монах рече: „Нећу учитељу“, а увече је дошао до
учитељевих просторија, где га Чуан упита: „Шта ра-
диш овде?“
Монах: „Желим да добијем бика и да га окупам.“
Чуан: „Имаш ли конопац?“
Монах није одговорио. Када је Чао-чоу дошао да
види Нан-чуана, потоњи му исприча догађај са мо-
нахом. Чао-чоу рече: „Знам шта би требало одгово-
рити.“ Када га Нан-чан упита: „Имаш ли конопац?“
Чао-чоу искорачи и одмах јако повуче Чуана за нос.
Чуан рече: „То је сасвим прикладан одговор, само ка-
ко си груб!“
Ево још једне епизоде која се тиче купања:
Цан, из Ку-линга, после неког времена зен лутања,
врати се у свој храм који му беше одређен. Док се ку-
пао, стари учитељ га замоли да му истрља леђа. Не-
жно гладећи леђа свог старог учитеља који још није
68 Обука зен монаха
спознао зен, Цан рече: „Како леп Буда-хол! Само, ни
једног Буде овде нема.“ Учитељ се наљути на ову
примедбу и рече: „О, лудаче, како можеш да будеш
тако неучтив?“ Цан онда рече: „Иако овде још нема
ни једног Буде, он зна како да исијава светлошћу.“
Сви монаси помажу једни другима у трљању леђа
приликом купања. Пошто особа сама себи тешко мо-
же да добро опере леђа, купатила у Јапану углавном
имају помоћнике који то чине и који су спремни да
вас услуже за додатни новчић. Када монаху помаже
брат да опере леђа, он пред њим склапа руке, изража-
вајући свесну захвалност за ово служење.
Као што можемо да видимо из правила за купатило
у Додатку ове књиге, материјал који се користи за
загревање воде за купање је опало лишће и други от-
паци сакупљени у манастирском дворишту.
6 - ово је погрешно стање ума; ходати, стајати, седети
Не дозволити левој руци да зна шта ради десна
- ово је у зендо-животу познато као „тајна врлина".
То је такође и дух служења. Тајна врлина је дело ко-
је се чини зарад самога себе, и не тражи било какав
облик надокнаде, било на земљи или небу. Проблем
са нашим друштвеним животом је у томе што увек те-
жимо награди, и то чешће награди која далеко према-
шује заслугу самог дела. Ако не уследи награда, неза-
довољни смо, а ово незадовољство је узрок свих врста
невоља и проблема у нашем свакодневном животу.
Човековим животом не влада увек економски прин-
цип: у животу постоји нешто више од тога, а мир и
Служење 69
срећа које сви тражимо достижу се када се разуме
„то нешто више од тога“. Најжалосније је то што се
наш савремени, модерни живот систематски удаља-
ва од ове замисли, заправо намерно се труди да угу-
ши унутрашњи глас (бића).
Стога се будистички учитељи озбиљно залажу да
обухвате доктрину шунјате не само философски, већ
и на сваки могући практични начин. Док се то не учи-
ни, примена тајне врлине је вештачка и површна и,
стога, лицемерна.
Како схватамо доктрину? Јинг-ан Тан-хуа из мана-
стира Тиен-тунг дао је следећу проповед: „Ученици
зена по сваку цену треба да избегавају погрешне ми-
сли које воде до погрешног стањаума. Достићи само-
остварење или видети у своју властиту унутарњу при-
роду - ово је погрешно стање ума; достићи будаство
или постати учитељ - ово је погрешно стање ума;
рецитовати сутре или водити философске разговоре
или лежати - ово је погрешно стање ума; облачити
се и јести —ово је погрешно стање ума; пратити зов
природе - ово је погрешно стање ума; заправо, сва-
ки тренутак, било да се крећете на овај или онај на-
чин, или да ходате овом или оном страном - све то је
погрешно стање ума. Куеи-цунг никада са вама није
разговарао о дхарми. Због чега? Због тога што 'Када
једна реч прође кроз капије званичне управе, чак ни
девет бикова не може је извући напоље.'“
Какво је крајње значење оваквих разговора? Са та-
козваног становишта здравог разума то личи на чи-
сту бесмислицу. Ако ми, пратећи буквално значење
70 Обука зен монаха Служење 71

проповеди, покушамо да избегнемо „погрешно ста-
ње ума“, где коначно стижемо? Сам овај покушај
да следимо учитеља - није ли и то погрешно стање
ума? Он нас очигледно учи да не будимо мисли, већ
да спознамо стање аћитате, „не-ума“; али и ово је
погрешно стање ума. Монах упита Јун-мена: „Да ли
је грешка када се не пробуди ни једна мисао?“ Мен
му одговори: „Планина Сумеру!“ Ако је тако, шта
се од нас очекује да радимо у овом ћорсокаку? Све
нам се одузима, сама земља на крају не успева да нас
подржи. Али управо је ово ситуација у коју зен учи-
тељи желе да нас увуку. Светло ће блеснути у тами
када ученик достигне своје границе. Тада схватамо
истину следећег разговора:
Монах упита Чиеа из Ши-мена: „Како ћемо напре-
довати ако не гајимо никакве мисли ни о чему?“ Учи-
тељев одговор је био следећи: „Дрвени човек седи за
разбојем, а камени човек у ноћи баца чунак.“
ја, истиче се овакав став ума, и то са становишта, као
што смо већ видели, које се може назвати посебно зе-
нистичким или махајанистичким. Хришћанска идеја
неговања несрећних болесника који пате од тешких
болести, што хришћани посебно сматрају побожним
или заслужним, доста је слично будистичкој побуди.
Мисао која је иза чина је можда подложна варијаци-
јама, али исто осећање, које се може назвати религиј-
ским, испуњава и хришћански и будистички ум.
Ућушма је име бога клозета. Он би требало да про-
гута све нечистоће које се ту могу пронаћи. Чини се
да његов посао није нимало пријатан, али докле год
смо бића која нису потпуно прочишћена од нечисто-
ћа, како изнутра, тако и споља, мора постојати неко
ко ће се бринути о њима. То је несумљиво онај ко је
достигао стање ума у коме није могућа ни једна „по-
грешна примена“ (слика 21).

Када схватимо ове учитељеве речи, шунјата поста-

је стварна и остварује се у нашем свакодневном живо-
ту, а пракса тајне врлине није више фарисејство. Било
који посао, колико год да је одбојан или непријатан у
уобичајеном смислу, престаје да буде такав и вољно
се прихвата. Многи којима је посао да чисте купати-
ла не цене свој посао, посебно ако је у питању купа-
тило у примитивном стилу. Међутим, у манастиру,
монаси су обучени да се лате било каквог посла који
им се додели без гунђања и да га обаве на најбољи
могући начин. Поред моралног и друштвеног знача-
72

Слика 14: Кување Слика 15: Трпезарија

 74

Слика 16: Неговање болесника

Слика 17: Шивење и паљење мокси
76

Слика 18: Бријање Слика 19: Прање одеће

78- 79

Слика 20: Купање Слика 21: Чишћење

 Молитва и захвалност

Живот у молитви почиње исповешћу јер је моли-

тва, како год да се схвати, израз озбиљне жеље која
се јавља када посвећеник осећа да у њему нешто не-
достаје и тежи ка томе да се употпуни, било преко
спољашње силе, или урањајући дубље у властито би-
ће, а исповест се састоји од искреног препознавања
ове чињенице која се у неким случајевима осећа као
грешност. У будистичкој терминологији, ово значи
постати свестан својих карма сметњи које су у про-
шлости рођене преко тела, уста и ума. Када је посве-
ћеник изнутра присиљен да постане овога свестан,
он се моли. Посвећеник не мора да зна коме или чему
је његова молитва упућена. Ово знање, углавном није
од суштинске важности јер је посвећеникова молитва
неконтролисани излив јаке интимне жеље. У зен буди-
зму молитве се упућују свим будама и бодхисатвама
82 Обука зен монаха
прошлости, садашњости и будућности у свих десет
праваца, као и Махапрађњапарамити.
Исповесна молитва је следећа:
Сва зла дела која починиху проишости
настала сууслед похлепе, љутње и шупости
које сам нешвао од времена пре рачунања.
Учињена су преко тела, уста и ума —
све ово сада отворено признајем.
За зен будисте молитва је више у форми самопреко-
ра и завета или решености него тражење помоћи од
неке спољашње силе која треба да им оствари жеље.
Следеће је оно што је познато као „Бодхисатвин за-
вет и дело“:
„Када се одразим у правој, изворној природи свих
бића, опажам да је све тајанствени израз врлине Тат-
хагате1и да је цео универзум до његових најситнијих
честица зрак који излази из њега на најнесхватљиви-
ји начин. Из тог разлога стари учитељи су поштова-
ли сва бића, укључујући и птице и звери. Чак и храна
и одећа, који нам греју тело и негују га током двана-
ест подела дана, одражавају своју љубав и саосећање
према којима осећамо дубок осећај поштовања и за-
хвалности. Будући тако, треба најнежније и најљуба-
зније да мислимо о онима који су ниже свести од нас.
Чак и када нас непријатељ клевета или нас на неки
1 Тстхашта-. Термин који Буда често користи када говори о себи,
дословно значење је „онај ко јс тако (татха) дошао или стигао
(а1ата)“ или „онај ко је тамо (татха) отишао (а1ата)“. (прим. прев.)
Молишва и захвалносш 83
начин мучи, сматрајмо га прерушеним бодхисатвом,
чије љубављу испуњено срце настоји да се тако суо-
чи са последицама свих злих дела и мисли које непре-
кидно чинимо због нашег самољубља и предрасуда
од времена немерљиве прошлости. Зато негујмо вр-
лину понизности у речима и делима и негујмо мисли
усмерене једино ка оданости. Оног тренутка када се
чиста вера пробуди из дубине нашег бића, лотос са-
моспознаје ће се отворити у свом пуном цвату. Сваки
цвет лотоса у себи носи Буду, а где год је Буда ту је
и Чиста земља2, и њена слава ће пратити сваки наш
корак. Нека овакво осећање негују сва жива бића и
нека сви заједно подједнако достигнемо остварење и
спознају Сарвађњате!"
За Та-хуијеву молитву, која се свакодневно рециту-
је у зен манастиру, може се рећи да укратко излаже
све ка чему стреми монахово срце:
„Моја једина молитва је да будем чврсто одлучан у
потрази за Истином, тако да се не уморим колико год
да јој се обраћам; да будем лаган и светао у четири де-
ла свог тела, да будем јак и непоражен у телу и уму;
да не будем болестан и да искореним малодушност;
да избегнем сваку врсту несреће, беде, злог утицаја
и сметњи, тако да одмах ступим на прави пут и да не
2 Чиста земља, или Западни рај, јс у сутри БезЈраничној жиеота опи-
сана као зсмља лепоте која превазилази сва царства. Када се особајсд-
ном „роди“ у Чистој земљи, избегава точак рађања и умирања и више
се не рађа на Земљи, већ дирсктно одлази код Будс Амитабе и бројних
бодхисатви док не достигнс крајњу самоспознају. (прим. прев.)

84 Обука зен монаха
будем заведен на стазу зла; да се суочим са свим злим
страстима, да развијам прађњу, да имам тренутну са-
моспознају за ств^ри које ме највише окупирају, и да
на тај начин наставим са духовним животом Буде;
да настављам да помажем свим осећајним бићима;
да пређем океан живота и смрти и да се одужим за
мисли љубави свих буда и патријарха. Молим се да
не будем превише болестан, или да не патим мнош
на самрти, да унапред предвидим смрт, рецимо неде-
љу дана унапред, тако да моје мисли могу обитавати
мирно и исправно на Истини; да се, напуштајући ово
тело, ослобођено свих веза у последњем тренутку, од-
мах родим у земљи буда, и да, гледајући их у лице, од
њих примим коначно сведочанство врховног просве-
тљења, и на тај начин омогућим себи да се бескрајно
делим у Дхармадхату3 да бих помогао свим бићима
у њиховом преласку океана живота и смрти. Ова мо-
литва се упућује свим будама и бодхисатвама-махаса-
твама прошлости, садашњости и будућности у десет
праваца, и Махапрађњапарамити.“
Поред ових молитви, монаси рецитују „Записе са
десне стране седишта“ које је написао национални
учитељ Чунг-фенг:
Бикшуи ових даналиче на бескућнике, алиу срцима
не осећају срамоту и кајање.
Одевени су у свештеничку одору, али умови су им
искварени световном прљавштином.
3 Апсолутна реалност, у којој важи начело „све у једном, једно у све-
му“. По неким текстовима, то је тоталитет бескрајних светова који се
отвара пред оком бодхисатве као један од дарова Буде. (прим. редак.)
Молишва и захвалносш 85
Устима рецитују свете текстове, алиууму не1ују
похлепу и пожуду.
Током дана су овисни од Шежњи за славом и богат-
ством, док су ноћу опијени нечистим везаностима.
Споља одајуутисак да суморални, док изнутра по-
тајно крше законе и правила.
Увек заузети световним збивањима, запоставља-
ју да се обуче за ослобођење.
Толико су одани нешвању залудних мисли да су већ
одбацили право знање.
1. Жудите за чврсто утемељеном Истином да би-
сте моши да проникнете у своју праву природу.
2. Негујте дубоку сумњуу свој коан и будите као да
гризете челичну куглу.
3. Када седите, седите усправно, никада не лежи-
те у кревету.
4. НеХујте осећај понизности и кајања читајући
књше и изреке које су оставили Буда и патријарси.
5. Одржавајте тело чистим у саГласју са Начели-
ма, никад 1а не искварите, а исто важи и заум.
6. Понашајте се у свим ситуацијама са тихом до-
стојанственошћу и не будите брзоплети и бучни.
7. Причајте меко и тихо, не одајте се испразним
шалама.
8. Можда имаљуди који вам не верују, али не дозво-
лите да вам се подсмевају.
9. Увек будите спремни да користите своје паја-
лице и метле да бисте манастирске просторије и
двориште одржавали чистим.
10. Неуморно следите стазу Истине, никад се не
одајте прекомерном јелу и пићу.
86 Обука зен монаха
Живот и смрт су озбиљан доГађај и
на сеаком тренутку треба бити захвалан.
Нестално ће бити овде ускоро,
време не чека никога.
Посебан је догађај родити се као човек,
а сада смо рођени као такви,
није лако слушати учење Буде,
а сада 1а слушамо.
Будући тако, ако се не ослободимоу овом животу,
у ком животу очекујемо ослобођење!
2 Сутре које се најчешће користе у зен манастиру су:
Поред ових молитви и савета, сутре се такође сва-
кодневно рецитују рано ујутро и послеподне. У јапан-
ском и кинеском будизму читање сутри има двојаку
функцију: примарно се тиме ступа у додир са мисли-
ма оснивача, а друго, ствара се духовна заслуга. Пр-
во је можда боље назвати „проучавање сутри“, док је
за друго исправније рећи „читање сутри“ или „реци-
товање", јер је циљ само рецитовање, а није неопход-
но схватање садржаја сутре. Сама рецитација се сма-
тра заслужном као што је то наведено и у сутрама.
Не само рецитовање и читање, већ и преписивање
сутри такође ствара заслуге. Стога се читање сутри у
будистичким манастирима може сматрати врстом мо-
литве. Читање, иако се не схвата пуно значење онога
што се чита, одваја нечији ум од световних брига и
егоистичних интереса. Иако је само у негацији, ова-
ко стечена заслуга, нагиње ка томе да усмери ум ка
достизању Сарвађњате.
Молишва и захвалносш 87
Читање сутри је такође израз захвалности према
нечијим учитељима, прецима, као и свим бићима
уопште. У будизму захвалност означава да се Сар-
вађњата у великој мери остварила у свету. У овом
осећању нема ничег личног, заправо, егоистичног.
Стога монаси, у својим свакодневним вежбама које
се састоје од читања сутри, рецитовања молитви, по-
нуда миришљавих штапића, клањања и тако даље,
изражавају своју захвалност будама, бодхисатвама,
патријарсима, учитељима и другим особама за оно
што су учиниле за будистичку ствар.
1) сутра Прађњапарамита-хрдаја, на јапанском по-
зната као Шитјо, 2) сутра Самантамука-париварта,
на јап. позната као Кванон-Гјо, која чини део сутре
Пундарике и 3) сутра Вађрачедика, или на јап. Кото-
кјо. Од ове три сутре, Шитјо, пошто је најједностав-
нија, рецитује се у готово свим приликама. Поред
кинеских превода, користе се и изворни санскритски
текстови у кинеској транслитерацији који се изгова-
рају на јапански начин; они припадају, мање-више,
дхарани4 класи будистичке књижевности и потпуно
су неразумљиви, чак и када се лреведу.
4 Дхарани: Искази (мантре) којима се приписује заштитничка моћ. У
Сутри Лотоса, 21. поглавље (под насловом: Дхарани) посвећено је
томе и садржи различите заштитничке исказе. У традицији будизма
један од најпознатијих дхарани је: ом мани-падме хум. Саме бодхи-
сатве су имале заштитничку улогу (као свеци у хришћанству) и за
сваког (посебно за бодхисатву милосрђа, Авалоктешвару, у Кини Ку-
ан-јин, у Јапану Кванон) се везивала њему/њој примсрена дхарани. У
каснијој тантричкој будистичкој иконографији јављају се и 12 Дхара-
ни - женска полубожанства, заштитнице. (прим. редак.)
88 Обука зен монаха
У неким посебним приликама чита се сутра Ма-
ха-прађња-парамита у шесто свезака на начин ко-
ји је познат као тен-доку (на кинеском, чуан-ту).
Тен-доку значи „читати окрећући“. Пошто су сутре
изузетно обимне, не могу се прочитати у прописа-
ном периоду. Шесто свезака се дели међу монасима
и сваки монах чита две или три стране са почетка и
краја сваког тома, док се средишњи део чита окрећу-
ћи цео том неколико пута - отуда израз „читати окре-
ћући“. Сваки том се састоји од једног дугачког листа
чврстог папира који је више пута пресавијен, и када
их монаси читају „окрећући их“ сутра изгледа као да
се вијоре бројни уски комади жуте одеће (слика 22),
а пошто их рецитују у високом тону читав призор
је заиста љубак. Читање сутри обилује духовном ко-
ришћу не само за саме читаоце, већ и за све на које
се заслуга односи. Прва три јутра у Новој години по-
свећена су овој церемонији у свим зен манастирима
- тада се моли не само за добробит народа, већ и за
мир у целом свету.
Једном једна старица посла гласника са новцем до
Чао-чоуа, захтевајући од њега да „одмота“ целу Три-
питаку. Чао-чоу уста са свог места, и направивши
један круг око столице, рече: „Одмотавање је заврше-
но.“ Гласник се врати старици и пренесе јој шта се
десило. Старица рече: „Тражила сам да одмота целу
Трипитаку, али његово одмотавање покрива само по-
ла Трипитаке.“
На ово Та-хуи, један од великих зен учитеља из пе-
риода Сунг, рече: „Неки могу питати: 'Шта је друга
Молишва и захвалносш 89
половина?', а други могу одговорити: 'Нека направи
још један круг.', или 'Пуцкетај прстима', а неки могу
рећи: 'Закашљи се', или 'Изговори квац', или 'Пљесни
длановима'. Они који ово кажу не знају шта значи
срамота. Што се тиче „друге половине“ никада не-
мојте да кажете: 'Направи још један круг!' Чак и да
се стотину хиљада пута кружи око столице то је, са
становишта старице, не више од половине Трипита-
ке. Чак и да се планина Сумеру окружи стотинама
хиљада пута, то је, са становишта старице, не више
од половине Трипитаке. Чак и да велики зен учите-
љи из целог царства стотинама хиљада пута обиђу
планине то је, са становишта старице, не више од по-
ловине Трипитаке. Чак и када би све планине и реке
и велика земља и све што чини овај универзум разно-
врсности, укључујући сваку биљку и сваку влат тра-
ве, једногласно одмотавале Трипитаку од данас па до
краја времена, то је, са становишта старице, не више
од половине Трипитаке."
Та-хуи је неко време ћутао, а онда је наставио:
Можеш Гледати колико желиш предивно извезене
Гуске; али пази да не испустиш златну тлу која их је
извезла!
Након ових примедби, други зен учитељ изразио
је своје мишљење овим речима: „Старица је рекла да
је Чао-чоу завршио одмотавање само половине Три-
питаке. Ово је замена правог лажним. Једино што је
тада требало да се каже је: Зашто не спознати целу
ствар чак и пре него што је Чао-чоу кренуо да кружи
око столице?
90 Обука зен монаха Молишва и захвалносш 91
у истом хлебу, што симболизује идеју једне велике
3 заједнице која укључује све видљиве и невидљиве
духове.
Какво место гладни духови заузимају у шеми зени-
Гладни духови, на санскриту прета, проналазе сво-
стичког стварања света је предмет посебног проуча-
је место на шест стаза (1ати) постојања. Они су од-
вања у институционалној историји зена у Кини. Зен,
лазеће душе, али пошто вечно желе нешто да једу
у својој чистој форми, нагиње ка томе да постане
јер су гладни, познати су као „гладни духови“. Мо-
акосмичан, али у свом „афирмативном виду“ он при-
жда они наговештавају човекову неутољиву жељу да
хвата све из овог света разноликости. Чак сви поли-
поседује. Када би сва похлепа на свету, испољена у
теистички богови, укључујући и становнике ваздуха,
бескрајно разноврсним облицима, била удовољена
земље, и неба, и било која друга бића, која живе у
извођењем сегаки обреда, Чиста земља би одмах би-
царству празноверних или народних веровања, под-
ла овде међу нама. Стога смо сви ми гладни духови,
једнако су укључени у систем зена. Свакоме од њих
иако не неопходно и одлазеће душе. Хранећи такозва-
је дозвољено да заузме своје место у зену у сагласју
не одлазеће душе ми хранимо себе, када су они испу-
са вредностима које су им дале народне религије. То
њени и ми смо испуњени - не треба заиста правити
је разлог зашто је зен ускладиштио и негује доста од
разлику између живих и мртвих. Такозвани живи су
онога што бих назвао елементом кинеског шитона.
живи у односу на мртве, заправо, такозвани мртви
Рецитује се сутраДхарани; обожавају се преци; моли
најживље живе међу живима. Стога се упућује моли-
се за напредак владајућих сила времена - иако се мо-
тва да се буде испуњен просветљењем, а захвалност
же поставити питање „коме?“; жудно се тежи зашти-
је присутна због могућности остварења просветље-
ти локалних божанстава; строго' се придржава свих
ња заједно са „одлазећим душама“.
обреда везаних за „одлазеће духове“; и у одређеној
У средишту олтара постављена је плоча посвећена
мери се упражњавају сви облици егзорцизма. Храње-
„свим одлазећим духовима тројног света“. Најчешће
ње гладних духова (сегаки), које се одржава најмање
се приносе цвеће, свеће и миришљави штапићи, за-
два пута током сезоне хшан („друга обала") ушло је
једно са храном. Света ограда је заштићена застава-
у зен са стране; али у исто време, овде се може при-
ма на којима су исписана имена Татхагате, бодхиса-
метити идеја присне везе за коју се верује да постоји
тви, архата, бошва, полубогова и других нељудских
међу свим живим бићима и онима за које се сматра
бића. Позвани на овај начин, они би требало да буду
да су преминули. Идеја је да се нахране гладни духо-
присутни током обреда и да учествују у уздизању
ви, али као што можемо видети из молитвеног обра-
мистичног ефекта над несрећним становницима пре-
сца, храњење је заправо давање хране, учествовање
дворја пакла (слика 23).
92 Обука зен монаха
Када се позову дгатапз регаопае - буде, божанства
и гладне душе - читају се Дхарани и рецитује се сле-
дећа молитва:
„Желимо да сви ви гладни духови, што насељавате
сваки кутак земље и испуњавате свих десет праваца,
дођете на ово место и послужите се чистом храном
која вам је понуђена. Њоме ћете бити испуњени, а
када у потпуности будете задовољени, дођите овде
и видите да су сва осећајна бића заузврат нахрање-
на вама. Такође желимо да врлином ове чаробне хра-
не будете одвраћени од бола од кога патите и да се
родите на небу и по жељи посећујете Чисту земљу
која испуњава свих десет праваца; да негујете жељу
за просветљењем, живите живот просветљења и да
у животу достигнете будаство. Желимо и да нас да-
ноноћно штитите да бисмо без сметњи и препрека
остварили циљ нашег живота. Каква год да је заслу-
га овог чина храњења гладних нека је оно посвећено
универзалном остварењу врховног просветљења и
нека свако осећајно биће брзо оствари будаство. Ова
молитва се упућује свим будама и бодхисатвама про-
шлости, садашњости и будућности у свих десет пра-
ваца, и Махапрађњапарамити.“
Заправо, ово храњење гладних духова и других ду-
ховних бића свакодневно се одвија током оброка. Пре
него што монаси узму своју чинију пиринча, одвајају
око седам зрна, који се називају саба, и нуде их овим
нељудским бићима. Идеја која се налази иза овог чи-
на је вероватно једним делом изражавање захвално-
сти, а другим дељење добрих ствари са другима.
Да ли преминули заиста долазе и лебде око нас?
Молишва и захвалносш 93
Када је Тао-ву спремио гозбу у сећање на свог по-
којног учитеља Јуе-шана, монах га је упитао: „Зашто
правите ову гозбу за свог покојног учитеља? Да ли
ће он заиста доћи и појести је?“ Тао-ву му одговори:
„Зашто сте ви монаси припремили гозбу?“
Када је Тан-јуан поставио гозбу за националног
учитеља Чуа на дан његове смрти, монах га је упи-
тао: „Да ли ће учитељ доћи или не?“
Јуан му одговори: „Још увек не могу да читам
мисли.“
„Каква је онда корист од постављања гозбе?“
„Не желим да се прекину световне прилике.“
Када су слично питање поставили Јену из манасти-
ра Паи-шуи, он је рекао: „Спремите следећу понуду."
Да ли је учитељ сматрао питаоца гладним духом?
Ове изјаве учитеља не чине нам се много просве-
тљујуће са нашег световног, релативистичког посма-
трања ствари. Хајде да видимо шта су они имали да
кажу на самрти о свом одредишту. Или, када увиди-
мо начин на који напуштају своје световно постоја-
ње, можда ћемо моћи да стекнемо неки увид о њихо-
вом одредишту.
25. децембра Пу из Хо-шана рече својим слугама:
„Када учитељ умре обичај је да му његови следбени-
ци спреме посебан оброк, али по мом мишљењу то је
непотребно. Када будем умирао, понудите ми своје
понуде пре него што умрем, а не после.“ Монаси су
мислили да учитеља ни под старе дане није напустио
осећај за шалу. Упиташе га: „Када ћете преминути?“
94 Обука зен монаха
„Умрећу када ми сви принесете своје понуде.“ У ње-
говој спаваћој соби поставише завесу иза које је сео,
и изнеше пред њега све церемонијално посуђе. Чита-
ше се похвале и с поштовањем му беше послужена
храна. Учитељ Пу је имао добар апетит и појео је
све што му беше понуђено, не показујући никакве
знаке прераног умирања. Церемонија се наставља-
ла неколико дана док свако у манастиру, од његових
најближих ученика до слугу, није како ваља указао
поштовање учитељу према коме се понашало као да
је већ преминуо. На дан Нове године, све посмртне
церемоније беху завршене. Учитељ рече монасима:
„Куцнуо је час, сутра када престане да пада снег,
умрећу.“ Следећег дана беше ведро, али поче да пада
снег, а када је стао, учитељ премину, мирно седећи и
у рукама држећи упаљени миришљави штапић,
Када је Хсиу из Чо-чоуа требало да умре, окупао
се, а онда је наложио да му донесу шољицу чаја. Ка-
да је попио чај, његов помоћник се упути да однесе
послужавник али учитељ га повуче к себи и упита:
„Знаш ли где сам се упутио?“ „Не, учитељу, не знам.“
Онда учитељ преда послужавник монаху-помоћнику
с речима: „Иди, ти не знаш куда сам кренуо.“ Када се
монах вратио, виде да је учитељ већ преминуо.
Када су Јена из манастира Су-шан питали куда иде
након смрти он одговори: „Лежи на леђима на пећи,
а четири уда показују на небо.“
Мо из манастира Ву-хсие пред своју смрт се оку-
пао и запалио миришљави штапић. Мирно седећи на
Молишва и захвалносш 95
свом месту, он рече монасима: ,Дхармакаја заувек
остаје савршено мирна и спокојна, а опет показује да
у њој има долазака и одлазака (рађања и умирања),
сви свеци из прошлих времена долазе из истог изво-
ра и све душе на свету враћају се у Једно. Моје биће
је сада распршено попут пене; нема разлога да тугу-
јете над овом чињеницом. Немојте се беспотребно
нервирати, већ задржите миран ум. Ако се придржа-
вате овог налога који сам вам дао узвратићете ми за
све што сам учинио за вас, али ако не будете делали
у складу са мојим речима, не сматрајте се мојим уче-
ницима.“ Онда иступи један монах и упита учитеља:
„Куда идете?“ „Никуда“, уследио је одговор. „Зашто
не могу да видим то 'никуда'?“ „Јер је изван твојих
чула.“ Казавши ово, учитељ мирно премину.
Крај зен учитеља није увек овако миран. Некада
има оних који се тешко боре са тиме да пусте своју
„просјачку врећу“. Када је Чен, из манастира Цуи-
јен, умирао, страшно је патио, превијајући се на
сламнатој простирци. Помоћник је у сузама био све-
док ове агоничне сцене и рече учитељу:,Док сте још
били снажни, на разне начине сте клеветали буде и
оце, и шта сада видимо?" Учитељ, гледајући у помоћ-
ника неко време, приговори: „И ти имаш ту примед-
бу?“ Онда устаде и налажући помоћнику да упали
миришљави штапић, мирно испусти духа.5
5 За други сличан пример видети Сузукијево дело Е$$еуз т 2еп Вис1-
Љ1чт, Лондон, 1970. (Зен есеји), III, стр. 35. Аутор овдс мисли на дух
двојства, односно надилажење мишљсња и духа који „ д в о ј и " . (прим.
редак.)
 V

Слика 22: „Окретање“ сутре Прађњаиарамите Слика 23: Храњење „гладних духова“
 Медитација

Сада долазимо до основног чина зендо-живота, ко-

ји чини карактеристичну обуку зен монаха. Термин
„медитација" не изражава у потпуности идеју која ов-
де преовладава, и оно што она заиста означава, када
се користи у вези са животом зен монаха, биће разу-
мљивије са описом који следи. Пре него што наста-
вим, дозволите да вас упознам са саставом зенда.
Хол за медитацију (на јапанском зендо, на кине-
ском чан-тат), онако како се гради у Јапану, обично
је правоугаона грађевина. Може бити различитих ди-
мензија у зависности од броја монаха које треба да
прими. Пошто, по правилу, монаха нема више од сто-
тину, величина зенда је ограничена на тај број. ^ен-
до у храму Енгакуђи у Камакури, који је обновљен
1923. након земљотреса, величине је око 11x20 мета-
ра, и може да прими више од педесет монаха.
100 Обука зен монаха
Зендо има два улаза. Предњи је приказан на слици
24, а задњи на слици 25. Идеограми на плочи изнад
улаза (слика 24) читају се шо-бо-Ген-до у значењу
„Хол ока исправне дхарме“, јер је хол намењен за
отварање дхарма-ока које прониче у тајне живота и
света. Квадратна дрвена табла, коју монаси ударају,
користи се за разне ствари: да се монаси позову на
оброк, на предавање, службу и слично, или да озна-
чи почетак или крај часова медитације. На табли је
написано:
Живот и смрт су озбиљан доЈађај;
Како је само живот пролазан!
На сваком тренутку треба бити захвалан,
Време не чека никош!
У храму иза полузатворених врата углавном се
налази лик Мањђушрија који представља мудрост
(прађњу). Отварање дхарма-ока означава стицање
прађње, па је тако овај бодхисатва одговарајући обје-
кат обожавања у Холу за медитацију.
Задњи улаз (слика 25) користе монаси за личне
ствари као што су купање, обављање текућих и лич-
них послова и слично. Погледајте само како је обућа
уредно остављена. Она је најједноставније врсте, али
се о њој добро води рачуна; и када их монаси оставе
на вратима да би ушли у Хол, пазе да гете (јапанске
кломпе) нису разбацане. Дрвена плоча изнад улаза
садржи прописе Хола чији је превод дат у Додатку.
Унутрашњост Хола је опремљена уздигнутим плат-
формама које се називају тан а које се простиру ду-
Медишација 101
жом страном Хола. Тан је око 2,5 метара широк и 1 ме-
тар висок. На једном крају празног пода дугуљастог
облика, који заузима средиште просторије између та-
нова, налази се храм бодхисатве Мањђушрија, који је
отворен и окренут ка предњем улазу. Средишњи под
се користи за вежбу под називом кинхин (на кинеском
чиш-хсинђ, која се састоји од кружења у колони дуж
тана (слика 26). Кинхин се практикује у одређеним
временским периодиматоком часова медитације. Ово
ходање помаже монасима да сачувају ум од западања
у стање тромости, укочености и обамрлости.
Тан има татами под, а сваки монах за себе има
простор око 1x2 метра. Овај мали простор је за сва-
ког монаха његово „небо и земља“, јер ту он спава,
седи, медитира и ради све остале ствари које су до-
звољене у Холу. Какве год ситнице да монах поседу-
је, држи их уз прозор на крају тана где се налази
ниско уређење које личи на ормар, а постављено је
дуж целог тана. Простирке за спавање се стављају у
простране висеће полице које су прекривене завесом
(слика 27).
Када дође време за спавање, што је обично око 9 ча-
сова увече, монаси рецитују Шитјо (сутру Прађња-
парамита-хрдају), клањају се три пута Мањђушрију,
и лежу један поред другог (слика 28). Када ђикиђицу
(на кин. чи-ји), који прати сваки покрет монаха у Хо-
лу - и чини најзначајније задужење у зенду - види
да су сви под својим футоном, он онда нуди свој зад-
њи инсенс бодхисатви и одлаже свој кеисаку („штап
упозорења", на кин. чит-це) (слика 28). Након свега
овога, ђикиђицу леже у свој оскудни футон. Онај ко
102 Обука зен монаха
седи на тану са супротне стране назива се танто,
што значи „глава, врх тана Његово је задужење да-
нас мање-више почасно.
Простирка за спавање која се даје монасима је је-
дан широки футон, или јорган напуњен памуком, ко-
ји је отприлике величине 0,5 м2. Монах се само ови-
ме обавија чак и усред хладне зиме, а спава од 21:00
увече до 3:30 изјутра. За јастук користи пар малих ја-
стучића, сваки пречника 60 цм, на којима током дана
седи и медитира. Чим се пробуди, постељину склања
на заједничку полицу која је окачена изнад простора
за спавање (слика 27). Онда монах на задња врата од-
лази до онога што би се могло назвати заједничким
умиваоником, који се састоји од једног великог базе-
на напуњеног свежом водом поред кога се налази до-
ста малих кутлача од бамбуса за умивање. Кутлачом
се не може захватити доста воде, а мала је с разлогом
- јер, према философији зена, као што смо већ напо-
менули, користити дарове природе превише расипно
или више него што је заиста неопходно сматра се без-
божничким чином (слика 29).
Једном су се Хсуе-фенг (Сеппо), Јен-тоу (Ганто) и
Чин-шан (Кинзан), док су путовали заједно на свом
зен ходочашћу, изгубили у планинама. Падала је ноћ
и не беше манастира у близини у коме би питали за
преноћиште. Онда приметише зелени лист поврћа ка-
ко плута низводно реком. По овоме су природно за-
кључили да неко живи мало више у планинама. Али,
један од монаха рече: „Сасвим је могуће да неко живи
У планини, али човек који не мари што је бацио дра-
шцени лист биљке није вредан нашег разматрања.“
Медишација 103
Пре него што је ово рекао, они видеше човека са ду-
гачком куком, како трчи за изгубљеним листом. Ово
је можда екстреман случај, али легенда предивно
илуструје какво дубоко поштовање зен гаји према
даровима природе, као и према понудама њених по-
божних приврженика.
Понизност, самодисциплина, тежња ка вишим ци-
љевима у животу и тако даље, налазе се у дубини
философије аскетизма. Аскетизам није увек негати-
вистички, нити произилази из нездравог стања ума
или из изопаченог погледа на живот уопште. Постоји
нешто позитивно, мужевно и наметљиво иза маске
сувог одрицања. Сматрати зен само обликом аске-
тизма била би велика грешка. Оно чему тежи човек
зена је да смањи прохтеве свог тела на минимум да
би се усмерио ка вишем царству активности. Његов
циљ није мучење тела, нити му је циљ да стекне за-
слугу и тиме обезбеди небеско богатство. Када човек
трага за вишим циљевима које жели да оствари у вла-
ститом животу не само зарад себе, већ и свих бића,
од њега се увек тражи да се издигне изнад очекивања
материјалне добити и награде. Наравно, не треба за-
немарити материјално благостање јер оно може бити
средство којим се достижу вредније ствари, али ка-
да му се придаје превише пажње онемогућава му се
да прекорачи сферу која му прописно припада. Ово
је једна од слабости која је неодвојива од човекове
природе. Посебно када се некад чини да зен подуча-
ва јеванђеље антиномизма1и слободоумља, добро је
1 Антиномизам: начело не придржавања било каквих утврђених зако-
на. (прим. прев.)
104 Обука зен монаха
нагласити начело самодисциплине које се истиче у
зену и практикује у животу Хола за медитацију. Чак
и када бисте покушали да постанете професионални
спортиста, неопходан је свакодневни тренинг који у
великој мери укључује и самоодрицање и аскетизам.
Ако спортиста повлађује било којој својој слабости,
забрањено му је да уђе у арену. Како они који теже
да достигну и остваре највише вредности у животу,
могу да зазиру од одређене дисциплине?
Не може се одредити колико је сна потребно чо-
веку да би био здрав, јак и увек способан да се из-
бори са проблемима а да се, поред његове наследне
конституције, не узму у разматрање разне случајне
околности. Али, чини се да је сан нешто што дозво-
љава доста ширине и дисциплина или навика могу
допринети томе да се сан смањи на најмању могућу
меру. Можда је ово разлог због кога су Буда и мно-
ге друге духовне вође строго осуђивали склоност ка
спавању. Али, с друге стране, сан је показатељ мира
и задовољства. Они који су стално будни и који гле-
дају наоколо с немирним погледом, или они који су
узнемирени сваким, и најмањим, догађајем или не-
срећним случајем у животу, и они који не могу да
заспу пошто су нервно растројени, јесу они чији је
дух некако неприлагођен општем устројству универ-
зума. У овим модерним временима када се окруже-
ње брзо и вештачки мења, сам творац ових промена
проналази да је веома тешко да им се прилагоди, а
резултат је испољавање пораста свих врста неуроза.
Није ли онда освежавајуће пронаћи сличне примере
у историји зена?
Медишација 105
Када је Јен-тоу Чуан-куо (Ганто Кацу), велики зен
учитељ из касног периода Танг, видео како му се при-
ближава Су-шан (Созан), паде у дубок сан. Шан ста-
де поред учитеља, али овај није обраћао пажњу на
њега. Шан удари учитељеву столицу. Учитељ окрену
главу ка њему и рече: „Шта хоћеш?“ Шан му одгово-
ри: „О учитељу, лепо се наспавајте!“ С тим речима
ученик се удаљи из просторије. Учитељ се од срца
насмејао: „За ових тридесет година насамарио сам
толико коња, а данас ме је шутнуо магарац!“
Док је Тоу-цу Ичинг био у манастиру коме је главе-
шина био Јуан-тунг Хсиу, никада није ишао код учи-
теља да се распитује о зену, већ је све време прово-
дио у дремању. Главни управник оде пред учитеља,
говорећи: „У нашем зенду има један монах који про-
води време дремајући и ништа не радећи. Са њиме
треба поступити у складу са Прописима.“
Хсиу: „Ко је то?“
Управник: „Брат И-чинг.“
Хсиу: „Не брзај, већ сачекај да га искушам.“
Онда учитељ узе своју палицу и уђе у Хол. Видев-
ши да монах дрема он удари врата палицом и укори
га речима: „Не можеш да наставиш овако докле год
једеш наш пиринач.“
Чинг: „Шта онда желите да радим, учитељу?“
Хсиу: „Зашто не учиш зен?“
Чинг: „Када је човек већ сит којим укусним јелом
ћете га угостити?“
Хсиу: „Нажалост, нема никога ко те у потпуности
одобрава.“
106 Обука зен монаха
Чанг: „Каква је сврха чекати на такво одобрење?“
Хсиу: „Кога си видео пре него што си дошао овде.“
Чинг: „Фу-шана.“
Хсиу: „Баш се питам како си постао толико тврдо-
главо самопоуздан.“
С тим речима, учитељ с осмехом напусти Хол.
Није лаган задатак доћи у стање када можете да
разумете (ствари) и то захтева огроман труд. Стога је
Туи-јин у свом делу Отедало заученике зена упозо-
рио своје ученике: „Ако не радите на себи и не тежи-
те жарко да остварите Истину, пуко учење сутри неће
бити од стварне користи за вашу духовну добробит.
То је попут птица које цвркућу у пролеће и инсеката
који певају у јесен - сви они нису свесни значења
своје песме. Читање сутри не треба да је попут ово-
га. Док вам учење не буде у потпуности у сагласју са
Истином, оно ће вам донети репутацију учењака или
речитог говорника. Ипак, колико год да сте вешти у
овим стварима, то је као да своју прљаву кочију боји-
те цинобером.
Будистички монаси се не подстичу да проучавају
световну или пуку научну литературу. То би било по-
пут пресецања глинене лампе мачем: сама глина не
постиже ништа по питању своје корисности, док се
мач оштећује без могућности поправке. Није мала
ствар напустити свакодневни живот у домаћинству
и постати монах. Монашки живот не значи уживати
у лагодном и удобном животу, не значи стицати све-
товну славу или скупљати богатство, већ покорити
страсти зарад ослобађања од окова живота и смрти,
Медишација 107
наставити Будин прађња-живоп, ослободити сва би-
ћа поновног рађања у тројном свету.
Ватра пролазности све сагорева, и крадљивци стра-
сти потајно траже сваку прилику да преузму ваше
унутрашње благо. Они монаси који стално трагају
за богатством и угледом гори су од простодушних
сељана. Буда је рекао: „Они који носе моју одору, а
омаловажавају Татхагату и нагомилавају све врсте
зле карме - они су моји непријатељи.“
О, монаси, сви сте ви синови Буде, свака нит ваше
хаљине долази из разбоја марљивог ткалца, и сва-
ко зрно пиринча који једете указује на зној са чела
земљорадника. Ако још увек нисте отворили своје
прађња-око, какво право имате на драгоцене дарове
од ваших сапутника? Желите ли да знате која живо-
тиња је прекривена крзном и има рогове на глави?
То није нико други до монах који бесрамно прихвата
све побожне понуде од својих приврженика. Монах
не треба да једе док не огладни, не треба да облачи
више од онога што му је заиста неопходно. Уместо
да прихвата од својих побожних присталица одећу,
чинију пиринча, или колибу, нека носи одећу од ужа-
реног челика, обедује истопљени метал, и живи у
пламеној пећи, ако му срце још увек није сагорело у
жељи да спасе себе као и сва остала бића од деспоти-
зма живота-и-смрти и ако не улаже сву своју духовну
енергију у остварење овог циља.
Монаси треба да се понашају као тоцило: Чанг-сан
је дошао и на њему изоштрио свој нож; Ли-цу је на
њему избрусио своју секиру; свако ко хоће да, на било
који начин, обради свој метал долази и користи камен.
108 Обука зен монаха
Сваки пут камен се троши, али се не жали, нити се
хвали својом корисношћу. А они који му долазе, од-
лазе окористивши се о њега; неки од њих можда неће
бити захвални камену, али сам камен заувек остаје
задовољан...“
Ово се може назвати не-отпором, или не-озлеђено-
шћу (ахимса), али у зен будизму познато је као „тај-
на врлина“, или практиковање „делања без напора“
(анабхоГачарја).
2 Чим уђе у просторију, учитељ одлази до унутра-
Оно што чини учење зена у зендо-животу је проуча-
вање, с једне стране радова или изрека или у неким
случајевима, дела старих учитеља, а с друге стране
- медитација. Медитирање се најапанском назива за-
зен, док се учење састоји од одлажења на беседе које
држи учитељ зенда познат као роши. Роши дослов-
но значи „стари учитељ“, али у овом случају „стари"
значи „поштовани“ и не односи се на учитељеве шди-
не. Беседе (предавања) се технички називају теишо
или коза. Држати теишо или козу не значи „преда-
вати по уџбенику“, већ испољавање унутарњег зна-
чења одређене приче. Учитељ (роши) током беседе
ништа не објашњава јер одбија да се обраћа интелек-
ту својих слушаоца. Он пре покушава да у умовима
својих монаха пробуди психологију старог учитеља
и усмерава ток зен разговора у облику питања и од-
говора. Будући тако, монаси чије је прађња-око још
увек затворено, и након присуствовања многим учи-
тељевим беседама неће бити ништа мудрији.
Медишација 109
Теишо је свечана ствар. Када се приближи час, мо-
наси на дужности ударају о таблу која је окачена на
предњем улазу у зендо (слика 24). Остали монаси се
спремају, облачећи посебну одећу која се назива кеса
(на санскриту кашаја). Када се чује бубањ или звоно
у предавачком холу, монаси, по одређеном редосле-
ду, напуштају зендо и, на достојанствен начин, иду
ка соби где се одржава теишо (слика 30). Када сви
седну, из својих одаја излазироши, у пратњи два мо-
наха-помоћника (ђиша).
шњег храма где се налази статуа Буде. Онда ће роши
понудити миришљави штапић Буди, затим оснивачу
манастира, претходним свештеницима, свом учите-
љу ако је преминуо. Сваки пут када понуди мири-
шљави штапић, учитељ се клања и три пута пада ни-
чице на под. За то време, монаси три пута рецитују
кратку сутру Дхарани, посвећену Кванону Босацуу
(Авалокитешвари), а затим једном духовно упозоре-
ње које је оставио оснивач манастира или неки од
великих старих учитеља, или „Песму медитације“
(Зазен васан) од Хакуина. Рецитовање прекидал*оку-
уо2- велики дрвени овални инструмент, који је изну-
тра издубљен, а споља изрезбарен у облику рибе. Он
се удара кратким штапом, чији је један крај обмотан
напуњеним парчетом коже. Звук помаже даум слуша-
оца постане пријемчивији за наступајућу беседу.
Сада роши седа на високу столицу која гледа на Бу-
да-храм; један од помоћника пред њега поставља таблу
2 Илустрације разних инструмената који се користе у зен манастиру
изложене су у Додатку.
110 Обуказен монаха
за читање, а други шољицу чаја (слика 31). Ако је
уџбеник Лин-чи Лу (Ринзаијева казивања), роши ће
почети овако:
„Во Ђођи, гувернер ове области, заједно са својим
званичницима упита учитеља (Ринзаија) да заузме
своје место. Учитељ седе на платформу и рече: 'Неиз-
бежно је да данас прихватим љубазност и доброту Гу-
вернера и других; не могу а да се не предам људским
осећањима и да се данас нађем у овој проповедаони-
ци. Ако ћу да изложим велико искуство у складу са
традицијом наших старих Отаца, не би било никакве
потребе да изговорим и једну реч, јер овде нема собе
у коју би неко могао да крочи. Али, поштујући упор-
ни захтев Гувернера, данас нећу ништа крити од вас
у свом схватању истине зена. Има ли неког на овом
скупу ко, попут великог генерала, распоређује војску
у строју за битку и подиже своје барјаке за успешну
борбу? Њему ћу се прво обратити.'
Монах упита: 'Која је врховна истина будизма?'
Учитељ узвикну Квац\
Монах се поклони.
Учитељ рече (саркастично?): 'Поштовани брат мо-
же да одржи своје схватање у неслагању.'
Монах упита: 'Чију мелодију свирате? И којој шко-
ли припадате?'
Учитељ одговори: 'Када сам био код Хуанг-поа,
питао сам га то питање три пута и сваки пут ме је
ударио.'
Монах је оклевао.
Онда, учитељ узвикну Квац! које је пратио ударац
Медишација 111
и ово: 'Немогуће је причврстити клинце у празнини
простора.'
Монах-учењак иступи и упита: 'Тројно Возило и
Дванаест деоба - зар сви они не осветљавају буда-
природу?'
Учитељ рече: 'Још није покошен бујан коров.'
Учењак рече: 'Буда не може бити варалица.'
Учитељ је наставио: 'Где је Буда?'
Учењак је ћутао.
Учитељ рече: 'Нема сврхе да ме збуњујете пред Гу-
вернером. Брзо уступите место другоме.'
Учитељ онда настави: 'Данас смо се окупили овде
зарад великог догађаја. Свако ко жели да ме нешто
пита, нека иступи без оклевања. Али онога тренут-
ка када покушате нешто да кажете, скренућете са
исправне стазе. Зашто је то тако? Зар не знате да је
Буда рекао да је дхарма изван речи, јер њу не треба
тражити на месту где влада узрочност. Управо због
тога што нико од вас нема довољно вере појавио сам
се данас и учинио ствар још замршенијом. Бојим се
да сам учинио довољно да спречим Гувернера, зајед-
но са његовим званичницима, да стекне јасан увид у
буда-природу. Најбоље би било да се сада повучем.'
Учитељ онда узвикну Квац! и рече: 'О ви људи с
мало вере! Нема краја послу за вас. ...Дуго сам вас
задржао. Збогом.'“
У случају да роши за уџбеник користи дело Хектан
року, њешво предавање би било отприлике овакво3:
3 Оно што следи је Случај 1 у Хектану, без свих Јенгових коменатра
и Сећоовог стиха.
112 Обука зен монаха
Претходни коментар —Када се дим види с друге
стране брда, особа зна да гори ватра. Када се уоче
рогови с друге стране ограде, особа зна да ту пасе
крава. Нормално је за монаха, колико год био паме-
тан, да прозре целу ситуацију, чак и када му је дозво-
љено да спази само један њен део. Када се све струје
пресеку, када се оствари стање потпуне Празнине,
човек се може кретати у сваком могућем правцу, из-
ван свих концептуалних ограничења које нам намећу
разум, машта и разликовања4. Ко се тако понаша ако
је стање Празнине увек достижно? Погледајмо какав
нам пример даје Хсуе-тоу (Сећо) за такве учитеље.
Случај - Цар Ву из династије Лиан, упита Бодидар-
му, великог учитеља: „Које је прво начело свете док-
трине?“
Бодидарма му одговори: „У огромној Празнини не-
ма ничега што би се означило као свето.“
Цар поново упита: „Ко је онда тај што стоји испред
мене?“
Бодидарма рече: „Не знам.“
Цар није схватио значење овог разговора, и Боди-
дарма пређе реку и оде у краљевство Веи. Касније,
цар исприча Чи-кунгу (Шикоу) свој разговор са Боди-
дармом. Чи-кунг рече: „Зар не знате ко је тај човек?“
Цар признаде да не зна.
Чи-кунг рече: „Он је Кванон Босацу који покушава
да пренесе печат буда-ума.“
4 Дословно: Особа се може уздићи на истоку, и уронити на западу; мо-
же ићи у складу са њиме или не, може ићи право напред или попреч-
но, било да одустаје или се склања, особа је потпуно слободна.
Медишација 113
Цар беше тужан и покуша да пошаље људе по Бо-
дидарму. Али, Чи-кунг му рече: „Нема сврхе да Ваше
величанство шаље по њега. Чак и да сви људи из ове
земље крену за њиме, он се никада неће вратити.“
Коментар у стиховима:
Света истина је сама безмерна Празнина,
и 1де особа може поставити своје обележје?
Ко је тај што стоји предамном?
Не знам - беше њеЈов одшвор.
СтоГа у мраку он реку пређе;
Али какво трње за њиме ницаше!
Гоњен чак и читавим становништвом земље
за ње\а не беше назад.
Али узалуд мислимо на њеГов повратак!
Не, не мислимо више на њеГа;
Освежавајући поветарац прелеће земљу
до њених најудаљенијих крајева.
Сећо се сада окрену и, гледајући око себе, рече:
,Д а ли међу нама има патријарха?“, и дода: „Да, има.
Ако је тако, нека дође овде јер желим да му оперем
стопала."
Када се заврши коза, која траје обично око сат вре-
мена, сви рецитују ,Четири велика завета“, а онда мо-
наси, истим редоследом, одлазе у своје одаје. Завети
су:
114 Обука зен монаха
Колико 1од да су осећајна бића безбројна,
заклињем се да ћу их спасити.
Колико 1од да су страсти и жеље неисцрпне,
заклињем се да ћу ихугасити.
Колико 1од да су дхарме немерљиве,
заклињем се да ћу их проучити.
Колико 1од да је буда-истинајединствена,
заклињем се да ћу је достићи.
3 бутину. Затим, особа ставља десну руку на леву ногу
Циљ зазена, или медитације, у животу зен монаха
је да монах отвори своје прађња-око. Као што чита-
мо у сутри Прађња-парамита, без прађње све оста-
ле врлине не могу ништа да постигну, јер им недоста-
је око које прониче у значење ствари. Стога монах
некако треба да уклони вео (незнања) посредством
коана, што је врста питања које му је дато на реша-
вање. Када један коан успешно реши, монаху се да-
је други све док учитељ не буде потпуно задовољан
са разумевањем свог ученика. Постоји много коана,
али, заправо, када се један схвати на прави начин,
сви остали не представљају суштински проблем ка
коначном остварењу зена. Коан-вежбе су најважнија
карактеристика живота у зенду.
За коан-вежбу се препоручује посебан положај
(тела), мада се она може изводити било шта да ради-
те - било да седите, лежите, ходате или стојите, јер
практиковање зена не зависи од положаја тела. Али
из практичних разлога, следећи положај се сматра
погодним за достизање менталног става који је поже-
љан за стицање зен искуства (слика 32):
Медишација 115
Када особа жели да медитира, треба да се повуче у
тиху собу где ће сести на већ припремљено пуњено
јастуче. Одећа и појас треба да су опуштени и да не
стежу тело. Онда особа треба да заузме одговарају-
ћи, уобичајени положај тела. Другим речима, да сед-
не са прекрштеним ногама тако што десно стопало
ставља преко леве бутине, а лево стопало преко де-
сне бутине. Некада се дозвољава положај полупре-
крштених ногу када је лева нога положена на десну
са дланом нагоре а на њу нежно поставља леви длан,
док се врхови палчева додирују изнад длана. Онда
вежбач цело тело лагано и тихо исправља, покреће га
лево-десно, напред-назад док не дође у одговарајућу
позицију с правом кичмом. Вежбач треба да пази да
се не нагне сувише на једну страну, било лево или
десно, напред или назад; кичмени стуб је усправан
заједно са главом; рамена, леђа и слабине сваки под-
упиру једно друго на правилан начин као ћаитања5.
Али, особа се саветује да не седи превише усправље-
но или ригидно јер ће брзо осетити нелагоду. Главна
ствар за онога ко седи је да су му уши и рамена, нос и
пупак у линији док је језик нежно прислоњен на гор-
ње непце а усне и зуби су чврсто затворени. Очи су
благо отворене да би се избегло да медитант заспи.
Што се дуже медитира уочљивији је и ефекат вежбе.
Велики учитељи медитације из старих дана држали
5 Ћаитања (сНаИуа или сћаИапуа): будистички или ђаинистички
храм који укључује ступу (куполу, хумку од камсна и земљс у облику
полулопте а која је служила као стециште народне побожности).
(прим.прев.)
116 Обука зен монаха
су очи отворене. Када је позиција стабилна, и дисање
правилно вежбач може заузети опуштенију позицију.
Нека не размишља о идеји доброг или лошег. Нека се
усредсреди на коан, што је мислити о незамисливом
идући изван царства мисли. Када се довољно дуго
и упорно наставља са вежбом, ометајуће мисли при-
родно нестају и преовладава стање јединства (једно-
те), које опет не треба схватити појмовно.
У зенду сви монаси седе један наспрам другог дуж
тана. Међутим, у сото огранку будизма, управо је
супротно: уместо да монаси седе један наспрам дру-
гих, они седе леђима окренути један другоме. Мона-
си све време медитирају у зенду осим ако нису упо-
слени у пољу или када им је дозвољено да обаве неке
приватне послове.
Постоји посебан период - углавном једном месеч-
но, током сезоне „остајања код куће“, у периоду од
маја до августа и од новембра до фебруара, а назива
се „велики сешин“ и траје недељу дана. Сешин значи
„прибрати мисли“ и током овог периода монаси су
ослобођени посла и вежбају зазен од 3:30 изјутра до
21:30 или 22:00 увече, осим када једу и похађају пре-
давања (коза) која се одржавају једном у току дана.
Без упражњавања онога што се назива санзен, за-
зен не доноси плодове. Санзен значи да монах посе-
ћује учитеља и представља му своје схватање коана.
Обично, он то чини два пута дневно, али током вели-
ког сешина монаси треба да виде учитеља најмање
четири пута дневно. Али, ако немају шта да покажу
учитељу, нису у обавези да раде санзен. Ова врста
ссц&ена се назива докусан —лични, или добровољни
Медишација 117
санзен. Међутим, у сосану, сваки монах мора да види
учитеља (слика 33). Сосан значи „општи санзен“, и
одиграва се три пута у току трајања сешина.
Када се чује звоно у учитељевој одаји они монаси
који су спремили одговор, сваки понаособ улази на
предња врата. Зен разговор са учитељем одвија се у
његовој соби. Пре него што монах уђе у просторију,
свој улазак оглашава ударом о звоно (слика 33). На
улазу може срести монаха који је био код учитеља
пре њега. На улазу у собу монах ће се поклонити учи-
тељу који, попут чучнутог лава, седи и чека на њега.
Када је у учитељевој соби и када се заврши све пре-
лиминарно клањање, монах је спреман да се понаша
на начин који ће најбоље изразити његово поимање
ствари. Никакав конвенционализам неће спречити
учитеља да га удари или шутне. Монаха с предрасу-
дама учитељ може ударити и најгрубље избацити из
собе. Конфузија која може настати услед тога може
се чути чак у чекаоници где се окупљају монаси, сва-
ки чекајући свој ред (слика 34).
У међувремену, у зенду може настати друга врста
конфузије. Приликом сосана, или када старији мона-
си сматрају да је дошло време, они ће подстицати и
охрабривати да иду на санзен ону браћу-монахе који
сувише често изостају. Ово охрабривање од стране
старијих је најнапорније искуство у животу младог
монаха. Не ради се о томе да монах намерно избега-
ва разговор са учитељем; он заиста жели да га види
и да задовољавајуће изложи свој коан; он је готово
истрошио сву своју енергију у настојању да дође до
срећног закључка. Али, он сада нема ништа да каже,
118 Обука зен монаха
он не зна излаз из овог ћорсокака, стоји поред стуба
- не може да иде напред, а не може да се повуче; он
опет, осећа као да хода обавијен густом маглом. У
психологији зена ово је критичан тренутак, и уколи-
ко се нешто очајнички не реши за збуњеног монаха,
за њега неће бити даљег напредовања. Да би му се
помогло у овоме, његова старија браћа-монаси кори-
стиће и физичку силу да га одвуку са тана, или да га
отерају од стуба или врата за које се грчевито држи.
У ту сврху користиће се и рвачки мечеви који се од-
игравају у свечаној атмосфери Хола за медитацију
(слика 35).
Сасвим је очигледно да је емоционално узбуђење
често потребно у пробоју психолошке кризе која се
осећа у проучавању зена. У историји зена има доста
таквих случајева, а учитељи неуморно саветују сво-
је следбенике да што више напрегну своју психичку
енергију.
Суиво је био један од великих Хакуинових учени-
ка. Он је подучавао и једног монаха са Рјукју острва
(јап. префектура Окинава) који је желео да реши ко-
ан „Једне руке“. Монах је са учитељем остао три го-
дине, али није дошао до спознаје. Био је много узне-
мирен јер није могао да остане са учитељем дуже од
овог периода. Његово разочарање беше безгранично.
Није могао да се врати без икаквог духовног увида на
своје острво, које се налази изван југозападног краја
Јапана. Суиво га је тешио речима: „Немој туговати,
већ се врати на своје место и недељу дана се посвети
искључиво решавању коана.“ Када је прошло седам
дана, монах се појавио пред учитељем, немајући ни-
Џедишација 119
шта да му каже. Учитељ му рече: „Не мари; настави
са својим зазеном још недељу дана, и сигурно ћеш
овог пута стећи увид.“ Монах је верно следио учи-
тељев савет. Али, крајем недеље био је исти монах
без икаквог искуства. Међутим, учитељ га није обес-
храбривао, већ га је саветовао да још једну недељу
покуша да рецитује изреке старих учитеља. Монах
се охрабрен врати у своје одаје. Прошла је и трећа не-
деља, без резултата. Тада је монах био најнесрећнији
човек на свету. Потпуно обесхрабрен у духу и телу,
отишао је код учитеља, молећи га да му помогне да
превазиђе неразмрсиве потешкоће које су лебделе
над њиме. Учитељ очигледно није био на измаку сво-
јих снага, и рекао је монаху да проба са сешином у
трајању од пет дана, уместо седам.
Пет дана прошло је као претходних седам и монах
је природно био готово на измаку својих снага. На-
кон овога, ништа му није преостало него да се преда,
било из очаја или утучености. Тада му учитељ рече:
„Ако ни до каквог резултата не можеш да дођеш на-
кон толико недеља медитације, ограничи своје време
на три дана, посвети се решавању проблема свим сна-
гама јер се у теби налази решење коана, и ако тада
паднеш изнурен то је једино што ти је преостао.“ Мо-
нах одлучи као што му је учитељ рекао. Трећег дана
обасја га светло и он коначно проникну у значење ко-
ана „Једне руке“. Учитељ вероватно није био ништа
мање срећан од самог монаха.
Хришћански теолози вероватно имају своју доктри-
ну којом објашњавају овакву врсту искуства и такође
свој начин да га изазову и остваре. Али, психолошки,
120 Обуказен монаха
процес је добро познат, и зен учитељи из властитог
искуства дају савете тврдећи да стварају оно што се
може назвати зен стањем свесности. Учитељ Пан-јо
(Ханја) рекао је својим монасима следеће: „Када је
ваш ум постојано, интензивно и непрекидно на коа-
ну, полако ћете постајати несвесни свог телесног по-
стојања, а коан ће заокупити средиште ваше свести.
Међутим, на овом ступњу треба да пазите да се не
предате несвесности, јер некада сте склони томе да
залутате као у сну и изазовете стање лудила. Никада
не пуштајте коан, нека је он увек присутан у свести.
Доћи ће време када ће заједно са коаном све неста-
ти из вашег ума, укључујући и сам ум. Тог тренутка,
као што пасуљ ниче из хладног пепела, схватате да
док Чанг пије, Ли је опијен.“
Ку-меи Јуов (Кјозан Кобаи Ју) савет је: „Оно што је
потребно када почињете са вежбањем је да пробуди-
те храброст и да будете потпуно решени и одлучни
да наставите са својим задатком. Сакупите на једно
место све оно што сте до тада научили и разумели, за-
једно са својим знањем будизма, својим литерарним
достигнућима, и својом елоквентношћу, и у тренутку
све то баците у велики океан, никад више не мисле-
ћи на њих. Окупљајући 84.000 мисли на једно место,
које улази у сваки скривени кутак ваше свести, одло-
жите их по страни и покушајте све време да у уму
држите коан. Када се коан једном појави пред умом,
не пуштајте га, већ упорно покушајте да прозрете у
значење коана који вам је дат и никада не оклевајте
у одлучности да продрете до саме суштине ствари.
Одржавајте ово стање (ума) док се у вашој свести не
Медишација 121
□ојави стање спознаје. Не нагађајте о свом коану; не
тражите његово значење у литератури коју сте проу-
чавали; идите право на њега не ослањајући се ни на
какву посредну помоћ, јер једино на овај начин може-
те да пронађете свој пут до куће...“
Према Пу-јен Туан-ану (Фуган Дангану) на следе-
ћи начин особа достиже своје коначно пребивали-
ште: „Све ствари су сводиве на Једно, а на шта се
ово Једно може свести?“ Увек на уму држите овај ко-
ан и никада не дозволите себи да мислите да је мир-
ноћа, или стање несвесности, $те диа поп6 у вашој
коан-вежби. Када осетите збуњеност толико да снага
ваше пажње одбија да правилно дела, не покушавај-
те да је поново сакупите посредством мисли, већ уса-
вршавајући свој дух, све време будите усредсређени
на коан. У том тренутку најпотребније су храброст и
одлучност.
Али, ако се још увек осећате слабо и збуњено и
не можете да усредсредите мисли, сиђите са тана и
неко време брзо ходајте. Убрзо ћете бити освежени.
Онда се вратите на јастуче и наставите са вежбом. Из-
ненада ће преовладати осећај свесности и коан ће се
пред вама пробудити у свом сагласју, тражећи своје
разрешење и одбијајући да нестане из средишта ва-
ше пажње. Тада не знате да ли ходате или седите, сам
ваш „дух потраге“ окупира целокупну пажњу. Ово се
назива стање безстрасности или не-е1а, али то није
још увек крајње стање; потребно је још једно јако чи-
шћење, када ћете морати да удвостручите напор да
бисте схватили на шта се ово Једно може свести.
6 Стањс без кога ничег не би било. (прим. прев.)
122 Обука зен монаха
На овом ступњу не осећате никакав одређени напре-
дак у „откривању коана“. ,Дух потраге“ толико усред-
сређено крчи свој пут да, с ваше стране, не постоји
свестан напор да наставите са коан-вежбом. Након
неког времена чак и ово нестаје и достижете стање
несвесности у коме нема ни коана ни онога ко га др-
жи у пажњи. Ово је познато као стање без-објектив-
ности. Да ли је то коначно стање? Не, никако. Стари
учитељ је рекао: Не мислите да је стање несвесно-
сти сама истина.јер постојијош једнаулазна капи-
ја кроз коју сада треба да прођете.
Док сте у оваквом стању ума, можда ћете чути звук
или видети неки предмет, а онда се изненада све за-
вршава; коначно сте дотакли крајњу, коначну ствар-
ност. У том тренутку ништа вам не преостаје него да
се громогласно насмејете. Достигли се коначан окрет
и заиста знате: „Када Куаи-чоуова крава пасе, И-чоу-
ов коњ је сит.“
Из свих ових савета који су у исто време и записи
проживљених искуства зен учитеља, видимо шта зна-
чи коан-вежба и куда нас води зендо-живот. У мана-
стиру монаси не траће време. Они се у њему обучава-
ју на јединствен, особен начин - они уче да развију
своју моралну и духовну енергију и да проникну у
тајну свог бића. Када се све ово процени у правом
светлу, можемо разумети стваран значај зендо-живо-
та који се одвија супротно модерном начину мишље-
ња и актуелном стилу живота.
Медишација 123
4
Док се одвија велики сешин, свуда се осећа општа
напетост. Иако је метод овакве институције понекад
проблематичан, несумљиво је да доноси велико до-
бро онима који су први пут ушли у зендо-живот. Раз-
вој коан-вежбе неизоставно прати институција сеши-
на. Како год да се схвати, повремено искушавање нер-
вне напетости је добра практична вежба за све младе
људе, било да су следбеници зена или не.
Да такозвана медитација која се упражњава са ко-
ан-вежбом не подразумева исти ментални тренинг
како се он уопштено схвата на ЗаПаду, биће јасно
свакоме ко прочита наредне странице. Заправо, прак-
тиковати зазен није исто што и медитирати. Пошто
је потребно толико психичке енергије за „откривање
коана“ психичка страна нашег постојања такође под-
леже великом притиску, а резултат је да су мишићи
згрчени, а нерви пренапрегнути. Да би се монах осло-
бодио ових непријатности, рамена му се често уда-
рају штапом који се зове кеисаку, што значи „штап
упозорења“. Штап се користи да монах не би заспао
док је у медитацији. Док трају часови зазена, монах
са кеисакуом стоји на крају сваког тана, и пажљиво
посматра браћу-монахе (слика 36).
Монаси који су очајни због не налажења решења
свог коана, често се тихо ишуњају из зенда и проводе
ноћ напољу, најчешће на заравњеном камену који се
налази близу зенда, а понекад на веранди, или у пећи-
ни која је вероватно некада била најомиљенији кутак
оснивача манастира (слика 37).
124 Обука зен монаха
У зенду нису дозвољене никакве књиге осим оних
које су заиста неопходне, на пример, када монаси тре-
ба да погледају пасус који описује њихово схватање
коана. Књига Кузоши или Зенрин Кушу садржи раз-
личите врсте одломака који се односе на зен. То је
једна од основних књига коју носе сви зен ученици
- монаси и ученици-световњаци. Овај обичај повре-
меног гледања одломака одабраног из древних спи-
са много помаже монаху да се упозна са литерарним
и културним аспектом зен живота. У стара времена,
овај обичај је био део слободоумног образовања за
монахе, који су учени да презиру учење из књига и
који су стога постали пристрасни и пуни предрасуда
по питању старог знања које су завештали њихови
претходници. Када треба да прочитају Кузоши или
неку другу књигу, монаси излазе из зенда и ужурба-
но окрећу страну под пригушеним светлом близу
умиваоника (слика 38). Чак и данас су зен монаси
неразумно против књига и културе која се заснива
на проучавању текстова, што сигурно произилази из
њихове обуке у зенду.
Зен некад може отићи предалеко у обесхрабрива-
њу својих следбеника у проучавању будистичке ли-
тературе или у омаловажавању научног постигнућа,
али ово обесхрабривање и омаловажавање било је
традиционална политика зен учитеља. Нема сумње
да је овакав став, упркос својој некада неповољној
последици, удахнуо мало свежине у конвенционалан
будистички живот.
Једном је чувар Трипитаке видео монаха који је,
већ неко време, тихо седео у библиотеци. Библиоте-
Медишација 125
кар га упита: „Зашто не читаш сутре?“ „Не знам сло-
ва“, био је монахов одговор. „Ако је тако, зашто не
упиташ некога да те научи да читаш?“ Монах се ус-
прави и, држећи руке испред груди, рече: „Молитва
ми швори које је слово у питању.“
Ванг, један од владиних званичника, посетио је ма-
настир који је водио Лин-чи (Ринзаи). Кад су ушли
на манастирско земљиште Ванг упита: „Да ли мона-
си овде читају сутре?“
„Не, не читају“, одговори му Ринзаи.
„Да ли, онда, уче зен?“
„Не, не уче.“
„Ако не читају сутре и не уче зен, шта онда раде?“
„Сви они ће постати Буде и Оци.“
,Чак је и драгоцена честица златне прашине разор-
на када се нађе у оку. Шта кажете на то?“
„Мислио сам да сте обичан лаик.“, био је Ринзаи-
јев коментар.
Један монах дође до Јуа из Тијен-каија и упита га:
„Волео бих да читам сутре, и шта ме саветујете да
радим?“ Учитељ му одговори: „Да ли мислиш да би
се велики трговац замарао тиме да заради неколико
новчића?"
Други монах упита Је-хсиена: „Да ли треба читати
сутре, или не?“ Учитељ му одговори: „Нема според-
них путева, нема раскрсница, планине су преко целе
године свеже и зелене; исток или запад, у било ком
правцу да кренеш, лепо је за шетњу.“ Монах рече:
126 Обука зен монаха
„Желео бих да научим нешто конкретније од вас.“
„Није Сунце криво што слепац не може да види свој
пут“, био је учитељев одговор.
Једном је Панг, велики зен лаик, ишао на предавање
које је држао неки будистички учењак на тему Вађра-
чедике. Када је учењак кренуо да прича о философији
прађње - „не-ега и не-личности“, Панг упита: „Ако
нема ни ега ни личности ко је тај што сада пропове-
да?“ Учењак није одговорио, а Панг настави: „Иако
сам обичан лаик знам понешто о крајњој истини бу-
дистичког учења.“ Пошто су га присутни молили да
настави са излагањем, он рече:
Не-его и не-личност,
нема ни субјекта ни објекта;
Саветујем вас: прекините даље предавање и
тражите истину без икаквог помоћноГ средства;
У самој прађњи којаје позната као вађра
нема ни трунке прашине која би јеупрљала;
Од почетка до самош краја
цела сутра није ништа до речи.
Коан-вежбе, које данас чине основни начин обуке
зен монаха, захтевају доста година верне примене.
Сходно томе, нема много оних који заврше зендо-жи-
вот и ово је заиста у самој природи зена, јер је зен
намењен одабранима, посебно надареним умовим, а
не масама. Ово важи још од старих дана, а посебно
данас, када је демократија владајући принцип у свим
сферама људског живота. Такозвана стандардизација
Медишаццја 127
се свуда намеће а она означава спуштање или упро-
сечавање неједнакости и „класних разлика“. Уколи-
ко се аристократија у једном или другом облику не
признаје и до одређене мере не охрабрује, гуше се
уметнички инстинкти и онемогућава појављивање
религиозног генија. Установе као што је зендо поста-
ју застареле, њихова традиција одумире, и дух који
је управљао обуком монаха толико стотина година
више не може да се одупре снажном јуришу модер-
низма. Наравно, још увек има монаха и учитеља у
манастирима широм Јапана, па опет, колико њих је
способно да делотворно одговори на духовне потре-
бе савремене омладине и да се прилагоди свемењају-
ћем окружењу које ствара наука и машинерија? Када
се поломи шољица, и садржај из ње ће се просути.
Истина зена се некако мора очувати усред прозаичне
једноличности и плитког сензационализма модерног
живота.
Зендо-живот се сматра завршеним не само када се
интуитивно појми истина шунјате, већ када се ова
истина прикаже у сваком сегменту практичног живо-
та са својим разноврсним искушењима, дужностима
и потешкоћама, и када се велико срце каруне (љуба-
ви) пробуди тако да киша пада на неправеднога као
и на праведнога, или на начин на који су Чао-чуовим
каменим мостом прелазиле све врсте бића - коњи,
магарци, тигрови, шакали, корњаче, зечеви, људи и
други. Ово је највеће достигнуће које човек може да
постигне на Земљи, а свако од нас то може да оства-
ри. Ипак, не штети да учинимо све што можемо да
се приближимо идеалу бодхисатства, ако не у једном
128 Обука зен монаха
животу, а онда у животима који долазе у небројеним
еонима. Када се нешто од овог идеала чврсто обухва-
ти, монах оддази из зенда (слика 39) и отпочиње свој
стварни живот међу сународницима (и свим осталим
бићима) као члан велике заједнице која је позната
као свет. Као што можемо да видимо на слици, чита-
во братство долази до манастирске капије да испрати
старијег брата који је завршио обуку. Сада је призор
сасвим другачији. Када се први пут пријавио за ула-
зак у манастир с молбом да га прихвате у заједницу,
обраћали су му се штово као регзопа поп §га(а, и
према њему се грубо поступало. Али он се успешно
пробијао кроз таласе, јахао олују и стигао у сигурну
луку. Сада је спреман за своју мисију међу садрузи-
ма коју ће износити у облику који му се буде чинио
најцелисходнијим. Заиста, овакве људе друштво тре-
ба радосно да прими и поздрави.
5 лескопских истраживања или спектарских анализа,
Пошто се развијао међу мистицима природе и ро-
ђеним метафизичарима, чини се као да учењу зена
недостаје религиозно осећање или емотиван аспект
религиозног живота. У најмању руку, барем што се
тиче књижевних израза и записа, зен обилује алузи-
јама на ствари из природе и изјавама које указују на
философску повученост и резервисаност.
„Птице лете високо, а рибе пливају и праћакају се
у води.“
„Облаци мирно плове изнад планина, река брзо те-
че испод трема.“
Медшиација 129
„Густи бамбуси и високи борови - како су само
освежавајуће зелене планине!“
„Погледај облаке од паре који само што не напусте
планинске врхове, и слушај жуборење потока што се
шра међу камењем.“
„Месец, светао и миран, сија изнад планинских вр-
хова; ветар дува шуштећи међу грањем дрвећа ста-
рог десет хиљада година.“ (слика 40)
Ако почнем да наводим овакве изјаве зен учитеља,
неће им бити краја. Већина зен учитеља провела је
живот у планинском манастиру, и природно је за њих
да, када говоре о зену, износе запажања која су везана
за њихово окружење. Осим ове чињенице, природа
је за источњачки ум нешто најприсније и најпривлач-
није. Она о својим најдубљим чежњама говори не-
посредно нашем срцу. У њихању влати траве мудро
око уочава снагу која превазилази промене човековог
живота. Месец није пуко небеско тело - објекат те-
већ у њему сија светлост која нам омогућава да про-
никнемо у вечност ствари. Да ли је ово песничка ма-
шта, или пука маштарија сневалачког ума? Чак и да
је тако, постоји много душа које у овом сну опажају
ствари које су вредније од такозваног научног знања.
Гнушам се како ова врста ума нестаје пред надолазе-
ћом плимом модерног рационализма.
У зен литератури постоји термин кафу или кјоГаи.
Кафу дословно значи „домаћ(инск)а атмосфера“ или
„кућна атмосфера“; или „породична традиција“. Кјо-
Гаи значи „сфера“, или „царство“, заправо „област
унутар неких граница". Кјоши и кафу практично
 130 Обука зен монаха
изражавају исту идеју: кјогаи има више субјективно
и психолошко значење, док је кафу историјски појам
и може се схватити као атмосфера која превладава
у одређеној заједници. У историји зена, питања се
често односе на ову „духовну атмосферу“ у којој се
учитељ креће, као и на општи психолошки став или
реакцију карактеристичну за зен учитеља као таквог.
Ова питања своде се на фундаментално учење зена,
јер када знамо где је учитељево станиште, такође
знамо где зен тврди да нас коначно води. У сутрама,
речи као што су гочара (подручје, област), вихара (бо-
равиште, или манастир) или стхана (место, земља),
користе се да означе исту идеју. Следећи одговори
различитих зен учитеља, а који су насумице одабра-
ни из анала зена, помоћи ће нам да схватимо где је
коначно одредиште зендо-живота и коан-вежбе:
„Баштаје страшно сува; треба добро залити спанаћ.“
„Месец се уздиже из океана и његови зраци се нада-
леко протежу."
„Плаво небо и светло дана.“
„Пролећни поветарац још је хладан на мом лицу;
питам се кога обасјава месечина.“
„Сваки пут када је држим то је нова ствар.“
„Један сам из презрене класе, чије је чело широко."
„Ја сам норма читавог света.“
„Једноставан пиринчани оброк и супа.“
,Ј4итава улица мирише од свилене кесице за парфем
иза брокатног паравана.“
„Са једном чинијом и палицом, дом ми је где шд
да одем.“
„Жњети ујесен и садити у зиму.“
Медишација 131
„Једна изговорена реч и не може је сустићи ни за-
прега са четири коња.“
„Биљка без корена на врху планине; нема ветра, али
види како се лишће њише.“
„Чак ни песница подигнута у бесу неће ударити на-
смејану бебу.“
„Тело од главе до пете не вреди ни пет пара.“
„Тело лежи на огромном простору таласа; види чо-
века како носи бакљу усред бела дана.“
„Каша за јутарњи оброк и пиринач за поподне.“
„У кухињи нема додатног оброка за посетиоца.“
,Ј1етао направљен од блата, пас направљен од цигле.“
„Колико год брижно и пажљиво неговано, цвеће
ипак вене; колико год да се презире и чупа, корење
увек наставља да расте.“
„Рукави су прекратки, руке су шле.“
„Саплитање, стално изнова.“
„Тронога крастача на својим леђима носи огромног
слона.“
Наведени изводи довољно указују на то где је пре-
бивалиште зен учитеља, заправо, у каквој „кућној ат-
мосфери" он живи. Колико год да се ови пасуси могу
чинити загонетни, њихова основна одлика је оно што
се технички назива „делање без циља, сврхе“ или
„живот без напора“ или на санскриту анабхошчарја.
Све махајана сутре дају велики значај достигнућу
овог живота „не-сврсисходности“. Љиљани у пољу
га живе, као и сви велики духовни учитељи широм
света. И свих „Десет завета“ бодхисатве израњају из
њега, а његови завети нису завети у уобичајеном сми-
слу речи.
 132 Обука зен монаха
6 треба, проћи ће без много коментара. Ако је другачи-
Од неколико догађаја који су повезани са зендо-жи-
вотом не смемо заборавити да споменемо чајну це-
ремонију која се одржава два пута месечно, првог и
петнаестог у месецу, и која је врста испита који се
одвија на крају семестра. Звоно које се том приликом
чује карактеристично је за дух будизма који испуња-
ва унутарње биће њешвих следбеника и Источњака
уопште.
Чајна церемонија је једноставан догађај, али чиње-
ница да се сви монаси, заједно са учитељем, послу-
жују чајем из једног чајника указује на демократско
и братско осећање које је дубоко похрањено у зендо-
животу. Понекад роши може нешто рећи о учењу зе-
на или догађајима везаним за старе учитеље и тако
навести ученике да уложе удвостручени напор у ре-
шавању проблема. У свим аспектима зендо-живота
највише преовладава, и најприметнији је, дух једно-
ставности и уредности, али у њему нема војничке
строгости (слика 41).
На крају сваког боравка, лета и зиме, сваки монах
се прекори за своје понашање током семестра. Онда
је слободан да напусти манастир где је провео семе-
стар и да оде негде другде. Сви се окупљају пред
главним монахом-званичником који их пита шта ће
да раде сада када је почела атја сезона. Ако монах
изрази жељу да, из неког разлога, напусти манастир,
то се уписује у књиге. Али, ако жели да настави са
зендо-животом у датом манастиру, главни монах ће
можда имати нешто да каже о његовом понашању то-
Медишација 133
ком протеклог периода. Ако се монах понашао како
ји случај, најоштрије ће бити прекорен за свој прекр-
шај и, у неким екстремним случајевима, чак ће бити
одобрено да му се одбије обнављање семестра. Ово
је кобно за монахову каријеру, јер та мрља остаје где
год да оде, и може наићи на затворена врата у рвим
манастирима. Овај испит на крају семестраје стога ве-
ома стресан догађај у животу зен монаха (слика 42).
Постоји више врста звона (види Додатак) која се ко-
ристе у манастиру за различите сврхе, а оно које је
приказано на овој слици је највеће. Оно одзвања у пра-
вилним интервалима најмање 4-5 пута на дан; ујутру
означава време устајања, што је отприлике око 3:30,
предвече време када се започиње медитација, а увече
одлазак на спавање, што је око 21.00 или 21:30.
Дух будизма је најинтимније повезан са великим
звоном, без кога не можемо да замислимо манастир-
ски живот. Значење звона се открива на најзначајни-
ји начин: када почне да пада мрак, облаци постају
хладнији, ваздух је миран; блед и готово неприметан
месец само што се није појавио; и птице уморне од
целодневног рада траже своја гнезда на планинском
дрвећу на коме ће преноћити - тада се оглашава зво-
но које звони своју вечерњу мисију. Када се чврсто
тело шупљег метала удари тешким комадом дрвета,
ствара се мек, резонантни и душеумирујући звук,
који испуњава и одзвања читавом долином. Ако смо
довољно близу, чућемо како монаси рецитују Ква-
нон-Гјо, што чини одговарајућу пратњу тутњајућем
звуку звона.

134 Обука зен монаха
Једном је Јун-мен (Умон) дао да се излије звоно.
Када су дотерали звоно до манастира, монаси замо-
лише учитеља да удари звоно да би се прославио тај
догађај. Учитељ их упита: „Шта желите да постигне-
те ударањем у звоно?“ Монаси му одговорише: „Да
позовемо учитеља на гозбу.“ Јун-мен није био задово-
љан овим одговором, па је дао свој: „Да зауставимо
патњу, да окончамо тугу.“
Другом приликом, видевши како монах удара зво-
но, Јун-мен га упита: „Ко је излио ово звоно?“ Монах
није одговорио, а онда учитељ рече: „Питај ме и ја
ћу ти одговорити.“ Монах му постави исто питање, а
учитељ му одговори: „Монаси.“ Други одговор који
је дао учитељ било је даје једном ударио звоно гово-
рећи „Маха-прађња-парамита!“
135
Меаишација
да се човек окрене ка савршеном месецу Истине,
који сија на небу безграничне Празнине;
Када нема шта да се чује,
ништа да се подучи, ништа да сеучини иуради,
Тутањ звона испуњава ваздух
и протреса читаво бхрама-небо.
Следећу песму је написао Ју-чинг о малом висећем
звону под надстрешницом. Он је био учитељ Догена,
који је у Кини учио зен од 1223. до 1228. године:
Цело тело је отвор који виси у ваздуху;
Без обзира на коју страну да ветар дува
- на исток или запад, север или југ;
Без разлике оно беседи о прађњи:
Ти тин\ тунг, ти Шин1 тун1, и опет, ти тин! тунЈ.

Јун-мен једном изјави да „Права Празнина не уни-

штава постојање као такво (аститва); права Празни-
на се не разликује од форме (рупам).“ Монах га упи-
та: „Шта је права Празнина?“ Учитељ му одговори:
„Да ли чујеш звоно?“ Монах одговори: „То је звук
звона.“ Јун-мен закључи: „Не би разумео чак и када
би чекао да дође година магарца7.“

Следећу песму о звону написао је Соен Шаку

(умро 1919) у Камакури:

Урано јутро оно обавијено!

облацима незнања буди из дуШ сна;
У смирај дана оно наводи
7 Магарац се не налази међу дванаест животиња кинеског календара.
 136

Слика 24: Предњи улаз у зендо

 138

*
0 4
Слика 26: Кинхин (вежба ходања) Слика 27: Распремање кревета
 140

Слика 28: Наклон за лаку ноћ светом Мањђушрију

Слика 29: Јутарње умивање
 142 143

Слика 30: Окупљање монаха Слика 31: Учитељ је спреман за беседу (коза)
 144

Слика 32: Положај тела за медитацију Слика 33: Зен разговор (између учитеља и монаха)
146

Слика 35: Добронамерно одвлачење

монаха-новајлије до учитеља
148

Сдика 37: Дубоко у медитацији

Слика 36: Штап упозорења
150

Слк*ка 39: Испраћај старијег монаха

Слика 38: Монаси траже пасусе из зен прича
 152

Слика 40: Зен монаси на ходочашћу Слика 41: Чајна церемонија са учитељем
 154

Слика 42: Испит на крају семестра Слика 43: Монах удара у велико звоно
 Додатак

И м е н а д е с е т буда

1. Буда Ваироћана као Дхармакаја, Чист и Неупрљан.

2. Буда Лоћана1као Самбхогакаја, Савршен и Потпун.
3. Буда Шакјамуни као Нирманакаја, чији се облици
испољавају у стотинама хиљада еона.
4. Маитреја, Поштовани Буда, који ће се родити у вре-
мену које долази.
5. Све буде прошлости, садашњости и будућности, у
свих десет праваца.
6. Мањђушри, бодхисатва Велике Мудрости.
7. Самантабхадра, бодхисатва Великих Дела.
8. Авалокитешвара, бодхисатва Велике Љубави.
9. Све поштоване бодхисатве-махасатве.
10. Махапрађњапарамита.2

С т и х з а ју т а р њ у о б р о к -к а ш у

Јутарња каша има десет врлина

које помажу јогинима;
из ње се стиче безгранична благодет,
коначно их водећи до вечне среће.

1 Уочљива је разлика која је направљена између буце Ваироћане и

буде Лоћане, иако су они, заправо, исто.
2 Занимљиво је присуство Махапрађњапарамите на списку десет Бу-
да. Заправо, кад год се упућује нека молитва, заједно са „свим будама
и поштованим бодхисатвама-махасатвама“ увек се спомиње „Маха-
прађњапарамита", као да је у питању личност.
 158
Обука зен монаха Додсаиак 159

С т и х н а к о н ју т а р њ е г о б р о к а
С т и х з а т р и з а л о г а ја
Завршавајући јутарњи оброк-кашу,
Први залогај је за уништење свег зла,
молимо се да сва бића
Други залогај је за примену свих добрих дела,
остваре свој задатак (на Земљи)
Трећи залогај је за спасење свих бића -
и да буду обдарена свим буда-дхармама.
достигнимо сви стазу будаства.
С тих за р у ч ак
С тих о баченој води
Оброк има три врлине и шест укуса,
а понуђен је Буди и братству; Ова вода којом чиније перем
Нека сва бића у Дхармадхатуу има укус небеског нектара,
подједнако деле ову понуду. нудим је вама - становницима духовног царства,
да сви будете напојени и задовољни!
С тих осаби ( с е д а м з р н а ) Ом, ма-ку-ла-саи Сваха!
О ви из духовних светова
С тих након ручка
Сада ову храну нудимо вама -
нека ова храна испуни десет праваца Завршавајући оброк од пиринча,
и нека сви духови уживају у њој. моја телесна снага је сасвим обновљена,
Моја снага се шири у десет праваца
П ет осврта и кроз три периода времена, и ја сам снажан;
Ни једну мисао не треба проћердати
Прво, осврнимо се на наш посао и погледајмо ода- на преокретање точка узрока и последице;
кле он долази.
нека сва бића достигну чудесну снагу!
Друго, погледајмо како су наше врлине несаврше-
не и размислимо да ли заслужујемо овај дар.
О сврт на савете
Треће, најважније је да контролишемо свој ум и да
се одвојимо од разних грешака, похлепе и слично. Најважније за монахе наше школе је да разумеју ко-
Четврто, то узимамо као лек који наше тело одржа- ане које су им оставили стари учитељи. Међутим, у
ва у добром здрављу. последње време има злонамерних људи који су у пот-
Пето, да бисмо остварили задатак самоспознаје, пуном незнању што се тиче значења вештине коју су
прихватамо ову храну. завештали мудраци из прошлости; они презиру древ-
ну мудрост, не дозвољавајући (својим ученицима) да
I
 160 Обука зен монаха
их проучавају са потребном пажњом. Наши монаси-
ученици се, не успевајући да се одупру таквим не-
зналачким критикама, закопавају у јаму сабласних
духова; они омаловажавају древне коане и узалудно
се поносе овом чињеницом пред неискусним следбе-
ницима зена. Они су заиста за жаљење.
Они који почну да уче зен под мојим вођством тре-
ба да негују тешку сумњу, свако у складу са својим
могућностима, у значење древних коана као да им
је глава ужарена. Нека наставе, без ометања, да сум-
њају у коане док не схвате стање велике фиксације
(устаљења). Када се пробије ово стање фиксације,
могу да искораче из пећине рођења и смрти. Онда
могу дубоко да схвате шта је било у срцу мудраца
из прошлости. Тада ће бити у миру сами са собом
и моћи ће да узврате сву доброту буда и отаца који
они негују према њима. Зашто би се траћио драго-
цени живот, не радећи ништа озбиљно или довољно
значајно?
П р а в и л а к о ји м а се р е г у л и ш е с в а к о д н е в н и ж и в о т 3
Најважнији задатакје проучавати и усавршити зен.
Стога, када год имате неко схватање о зену о коме би-
сте желели да поразговарате са учитељем, посаветуј-
те се са дежурним монахом (ђикиђицу) и покушајте
да видите учитеља без обзира на доба дана.
3 Ово се односи на донаи= зсндо где монаси проводе часове меди-
тације. Разлика између донаија и ђојуа, изложена је у правилима за
ђоју.
Додашак 161
1. Када уђете у зендо, склопите руке, длан на длан,
пред грудима; када излазите из зенда, држите руке,
десну преко леве, пред грудима. Пристојно ходајте
и стојите. Не ходајте испред Мањђушри храма; не
ходајте ужурбано или разметљиво.
2. Током часова медитације, никоме није дозвоље-
но да напусти Хол осим ако жели да поразговара са
учитељем. Све остало што треба да урадите, учини-
те то за време одмора. Док сте напољу није дозвоље-
но шапутање и задржавање.
3. Док траје кинхин (ходање) не задржавајте се на
свом месту; док ходате не вуците ноге. Ако то ради-
те зато што сте болесни, не учествујте у кинхину, уз
сагласност дежурног монаха (ђикиђицу) који стоји на
вашем месту.
4. Кеисаку (штап упозорења) употребљава се било
да монах дрема или не. Када вас монах, који је за-
дужен за то, удари упозоравајућим штапом, учтиво
склопите дланове и поклоните му се; не дозволите
да се у вама појаве икакве егоистичне мисли или осе-
ћање љутње.
5. Сви морају да присуствују чајној церемонији (са-
реи) која се одржава два пута дневно. Не остављајте
ништа на поду након завршетка церемоније.
6. Ништа не сме бити разбацано око вашег места
(тана). Књиге нису дозвољене. Не остављајте гор-
н>и слој одеће на свом месту када излазите на задња
врата.
7. Чак и када зендо није у редовном заседању, не
треба да проводите време дремајући и у доколици.
 162 Обука зен монаха
8. Никоме није дозвољено да по слободном нахо-
ђењу користи штап упозорења (кеисаку), иако су му
можда рамена уконена.
9. Није дозвољено одлажење у град и посета ђоју
одајама: ако је заиста неопходно, обавите посао пре-
ко помоћника (ђиша). У супротном, сви приватни
односи и послови треба да се обаве на дан „игле и
моксе“ (хашин кјуђи).
10. Обичним данима монасима није дозвољено да
улазе у помоћникове одаје (ђишарјо); ако је неопход-
но, треба обавестити ђикиђицуа (дежурног монаха).
11. За време јутарње службе, успаване треба жесто-
ко ударити кеисакуом (упозоравајућим штапом).
12. За време оброка монаси треба да се понашају
тихо и да не праве буку чинијама; монаси који чекају
треба да се тихо и пристојно крећу.
13. Када се увече заврше часови медитације, идите
право у кревет; не узнемиравајте друге читањем сутри,
клањањем или шапутањем са суседним монахом.
14. Током семестра, монасима није дозвољено да
напусте манастир осим ако им учитељи или родите-
љи нису тешко болесни или на самрти.
15. Када се објави примање у братство, монах заузи-
ма место које му је додељено; али пре овога он прво
мора да се поклони Светом Монаху (Мањђушрију) а
онда да ода поштовање главешини шана и ђикиђицуу
(дежурном монаху).
16. Када монаси иду да просе, не треба да машу
рукама, или да држе руке у џеповима, или да ходају
тетурајући се, или да међусобно шапућу, јер овакво
понашање наноси штету достојанству монаштва.
Додашак 163
Ако наиђу на коње, кочије и слично, треба да им се
склоне са пута. У свим својим кретањима, монаси
треба да буду уредни и мирни.
17. Дани који у свом броју имају 4 и 9 одређени су
за опште чишћење, бријање, рад у башти и слично,
а крпљење ствари и паљење мокси могу такође да се
одвијају овим данима: монаси тада не треба да посе-
ћују један друшг и да проводе време у испразним
разговорима, шалама и неразумном смејању.
18. Што се тиче дана који су одређени за купање,
од монаха којима је поверен овај задатак захтева се
да се консултују са шикарјоом (вођом опште канцела-
рије) и да делају у складу са његовим упутствима.
19. Када некоме није добро то треба да се пријави
ђикиђицуу и монаху-помоћнику (ђиша), и болесник
ће се уклонити из зенда. Док га буду неговали, он не
треба да чита књиге, пише, или да проводи време у
испразним разговорима. Ако се врати након пет да-
на, од њега се очекује да изведе обред „враћања у
зендо“.
Ови наведени прописи треба добро да се проуче.
Они који их прекрше припадају породици Злог и на-
рушавају добробит заједнице. Они треба да се брзо
искључе из манастира након одржавања савета, да
би се, што је дуже могуће, очувао живот заједнице.
Прописи за болесничку собу
Свако ко се задеси да борави у овој соби због ло-
шег здравља, не треба да заборави да, и поред тога
што прима лек, у тишини пракгикује зазен, било са
 164 Обука зен монаха
рукама на јастуку. И пацијент увек треба да вежба не-
говање исправне идеје, у супротном, болест може да
се погорша, а лек да буде неделотворан. Свакодневно
се примају три дозе лека; сваки кош дрвеног угља
кошта три сена.4
1. Све врсте ватре треба пажљиво да се држе под
контролом.
2. Ни саке, ни биљке из породице лука нису дозво-
љене, чак ни као лек. Према природи болести, дозво-
љено је посебно кување након што се то пријави кан-
целарији. Друге ствари су забрањене.
3. Пазите да не упрљате постељину, и слично.
4. Док је у болесничкој постељи, монаху није до-
звољено да чита књиге, пише, или да дангуби у три-
вијалним разшворима. Ако изађе из болесничке собе
након пет дана, од њега се очекује да изведе обред
„враћања у зендо“.
П р о п и с и з а з в а н и ч и е п р о с т о р и ј е ( ђоју)5
Најосновнија и најважнија ствар за монахе је проу-
чавање зена, и од вас се очекује да се томе посветите.
4 Ови прописи су сачињени много година пре него што су цене поче-
ле да расту након Великог рата.
5 У дословном значењу „вечно трајан>е“. Манастир где се подучава
зен подсљен је у два одељсња: ђоју и донаи. Ђоју део представља
канцеларије или пословне просторије где се износе послови везани
за живот у зенду, као што су кување оброка за монахе, одржавање
Буда-хола, организовање свакодневног посла, примање намирница,
виђање са посетиоцима, плаћање рачуна, примање донација и слич-
но. За ову службу одабирају се старији и искуснији монаси, а особље
се мења сваког месеца. Они имају своје засебне собе у зенду. Донаи
значи „унутар зенда, или содо“. То је место где монаси угпавном ме-
дитирају.
Додашак 165
Након свакодневног посла, посветите се вечерњој ме-
дитацији као у зенду. Стари учитељ је рекао: „Вежба-
ти док радите је стотинама пута вредније од вежбања
у тишини.“ Имајте ово на уму, и дајте све од себе у
изношењу овог начела.
1. Пазите на сваку врсту ватре или осветљења.
2. Монаси-званичници, као и остали, треба да при-
суствују јутарњој и вечерњој служби, као и осталим
обавезама.
3. Ако због посла прескочите један оброк, покушај-
те да присуствујете другом. Док сипате супу, не буди-
те бучни. Монаси који чекају треба да се понашају
пристојно.
4. Када идете да просите или када обављате посло-
ве ван манастира, такође се од вас очекује да се при-
кључите осталима; ако сте спречени, не заборавите
да то пријавите у шикарјоу.
5. Не одлазите у друге одаје и не проводите време
у оговарању и причању тривијалности чиме бисте по-
реметили часове медитације.
6. Одлажење у град је строго забрањено. Ако је нео-
пходно да напустите манастир, треба да обавестите
шикарјо. Када сте у граду од вас се очекује да се по-
нашате пристојно по правилима монаштва.
7. Када сте болесни и не можете да присуствујете
служби, то треба да пријавите шикарјоу. Болесни мо-
наси не треба да посећују друге одаје.
8. Када се заврши вечерња медитација, сваки мо-
нах треба да легне у кревет. Није дозвољена расипна
166 Обука зен монаха
употреба осветљења тако што ћете седети до касно у
цоћ и причати којештарије. Постељина и друге ства-
ри треба да се одржавају чистим.
9. Све ствари и делови намештаја који припадају
ђоју одајама треба да се користе са највећом пажњом.
Након употребе,- пажљиво их вратите на место ода-
кле сте их и узели. Стари учитељ је рекао: „Све што
припада ђоју одајама треба чувати као очи у глави.“
10. Сандале не треба непажљиво оставити на по-
ду. Не шушкајте када улазите и излазите из Хола. Не
исмевајте ситне свакодневне послове јер се из њих
рађају велике врлине. Молите се, и будите свесни све-
га горе наведеног.
Прописи за коначиште
Монаси који имају јаку жељу да се усаврше у зе-
ну, иду на ходочашћа у потрази за способним учите-
љима и напредним пријатељима. Када падне вече,
проналазе манастир где могу да преноће. Пошто су
примљени у собу за коначиште, одлажу своју опрему
за путовање и, окренути ка зиду, седају у позу за ме-
дитацију. Заиста је жалосно што у последње време
има путујућих монаха који не желе да се воде у скла-
ду са овим старим обичајем. Међутим, главна ствар
за монаха је да сву своју енергију посвети решавању
најозбиљнијих проблема на које може да наиђе у жи-
воту, и у било каквом да је окружењу. У овоме је зна-
чење ходочашћа, а то смо видели и у примеру када су
заједно путовали Сеппо, Ганто и Кинзан. О монаси,
увек будите марљиви!
Додашак 167
1. Након што се чују вечерња звона, не примају се
путујући монаси.
2. Не тражите смештај за другу ноћ колико год да је
олујно и ветровито. У случају болести не придржава
се овог правила.
3. Није дозвољено спавање на врећи за путовање.
Смештени монах не може да иде у кревет док се не за-
врши вечерња медитација, или док му се не одобри.
4. Присуствујте јутарњој служби када чујете звоно
у Холу; кеса може да се изостави.
5. Јутарњи оброк се служи када се удари унпан (да-
ска у облику облака).
6. Преко ноћи не сме да се пали светло.
П рописи за купати ло
Када се купате треба да се оствари „изврстан до-
дир“ топлине који води до „остварења природе во-
де“.6 Нису дозвољени испразни разговори. Пре и
после купања, упутите одговарајуће поштовање по-
штованом Бхадри.
1. О ватри мора добро да се води рачуна.
2. Послове у купатилу врше по реду сви монаси у
зенду. У супротном, редослед одређује шикарјо.
3. Када се учитељ купа, обавестите његове помоћ-
нике. У случају других угледних и поштованих лич-
ности, треба посебну пажњу поклонити чистоћи и
уредности купатила.
‘ Види 48. случај у делу Хектан (Пи-јен-чи).
 168 Обука зен монаха
4. Када је купка спремна, по правилу се једна о дру-
гу ударају дрвене дашчице. Монахе помоћници зен-
да у колони спроводе до купатила.
5. За огрев се користи опало лишће и грање из
шуме.
6. Када сви заврше са купањем, пажљиво остружите
и уклоните сав жар и врућ пепео из котла за купање.
7. Следећег дана, темељно се чисти када за купа-
ње, и цела соба, а сви предмети се враћају на своје
место.
Горе наведене ставке треба да се проуче. Није до-
звољено произвољно коришћење купатила.
И н стр у м ен ти у зен м ан асти ру
Живот у зенду и активности монаха руководе се
употребом инструмената у разним приликама. Не да-
ју се вербална упутства, већ када се огласи одређе-
ни инструмент, монаси знају шта он означава у том
посебном тренутку. Цртеж на страни 172 илуструје
такве инструменте.
Огане (I)7 је највеће звоно које се користи у ма-
настиру. Оно је окачено на посебно направљену
конструкцију као што је приказано на слици 43.
Тешка, њишућа греда (2, шумоку) користи се да би
се звоно ударило. Ово звоно осликава дух будистич-
ког храма. Његов звук има специфично дејство које
умирује ум. Лафкадио Херн, у првом тому свог де-
7 Бројеви у заградама се односе на илустрације са стр. 172.
Додашак 169
ла Непознати Јапан, говори о „великом звону храма
Енгакуђи“ и предивно описује његов звук као „љуп-
ко таласајући тон“ и „вртлог таласа одјека“ који се
котрљају окружујућим брдима. Као уметничко дело,
звоно заузима посебно место у зен манастиру, а у Ја-
пану има много старих звона која су заштићена као
„државно благо“.8
Деншо или ханшо (3) је много мање звоно и углав-
ном виси са надстрешнице. Удара се дрвеним маљем
(4). Када се одржава окупљање у Буда-холу, овим зво-
ном се позивају монаси из зенда.
Унпан (5) је „плоча у облику облака“ направљена
од бронзе. Звук који она производи означава да је
отворена трпезарија.
Хан (7) је тешка, чврста дрвена плоча, која виси по-
ред улазних врата зенда. Када се удари, монаси знају
да је дошло време за устајање, починак, или да се
одржава теишо, и слично. Идеограми на табли озна-
чавају следеће:
Рађање и умирање су озбиљан доГађај,
Ускоро ће пролазност бити овде,
Нека се сви пробуде (за ову чињеницу)
Инека се, увек часни, не предају распусности.
Задња два стиха некад се другачије читају у зави-
сности од зенда. Када се удари, таблу придржавају
жице које висе испод омче.
8 Песма Соен Шакуа са стр. 91 у његовој књизи односи се на овај
ошне, док се песма Ју-чинга односи на инструмент који је познат као
звоно-ветра (фет-лит).
 170 Обука зен монаха
Кин или кеису (9) је велики метални гонг који се на-
лази у Буда-холу. Његов обод се удара штапом (10) да
би се нагласило читање сутри. Мањи, рин или шокеи
(16) има исту намену.
Две врсте звона (сузу или реи) користи роши као
што је приказано на слици 11. Избор је индивидуа-
лан. Користе се и друге врсте звона, од којих је једно
приказано под бројем 15.
Инкин (12) се увек носи у руци и удара металним
штапом који је са њиме повезан жицом. Када га глав-
ни монах удари у зенду, његов звук означава почетак
или крај медитације. Када то чини на челу поворке
то значи да сви монаси који су у поворци треба да
се зауставе и седну, или да устану (ако седе) и да се
врате у зендо.
Каншо (13) се користи када монаси желе да разго-
варају са учитељем о зену. Када дођу часови санзена,
учитељев помоћник удара ово звоно маљем (14). Мо-
наси излазе из зенда, један по један, ако је у питању
докусан, или у колони, ако је у питању сосан, и седају
испред звона по реду доласка. Учитељ испитује јед-
ног по једног монаха. Када је спреман, учитељ удара
своје звоно (11) на које монаходговараударцем о сво-
је звоно (13), једном за сосан и два пута за докусан.
Реи (15), зове се и рин, јесте ручно звоно које звони
када се протресе. Користи га роши, али и монах када
чита сутре док, за време оброка, стоји, на пример,
пред кухињским божанством, Идатеном.
Велики бубањ, хокку (18) се углавном поставља на
узвишење у углу Буда-хола. Када се одржава опште
Додашак 171
окупљање наизменично се, у одређеном ритму, удара
са две палице (19).
Велика дрвена риба (20) која се назива хо, користи
се само у манастирима сото школе будизма. Изнутра
је издубљена. Њен звук означава подневни оброк. Не
зна се која је улога рибе у будистичком храму. Неки
мисле да је риба симбол бесмртности, и да се због
тога често налази у хришћанском симболизму. Али,
будизам је учење у коме се наглашава поновно рође-
ње, а не индивидуална бесмртност.
Мокугјо (24), дословно значи „дрвена риба“. За њу
се каже да је модификација хоа (20). То је специфич-
но обликовано дрво од обле, чврсте и издубљене гре-
де. Има је у свим величинама - од најмање, која не
прелази 26 милиметара (један палац), до неких које
су веће од једног метра. Она по себи има шару крљу-
шти а на месту где се зашиљава у облик ручке изре-
збарене су јој очи. Удара се штапом чији је горњи врх
обмотан напуњеном кожом (25). Стога звук који про-
изводи има јако хипнотишуће дејство на слушаоца.
Када њен звук прати читање сутри, на пример, пре
предавања (теишо), умови слушалаца су пријемчи-
ви за оно што треба да уследи.
Постоје две врсте звечки, хјошиш (22 и 23) које се
користе у манастиру. Оне су од тврдог дрвета: веће
могу бити дуже од једне стопе, а мање око пола сто-
пе. Потоње се користе у зенду, док се прве користе
ван зенда, на пример када монаси треба да једу, када
је спремна купка, и у другим, сличним, приликама.
172
173

Речник јапанских термина

Ашја, „пешачење“, зен ходочашће.

Гета, дрвене нануле.
Денсурјо, канцеларија задужена за Буда-хол.
Докусан, индивидуални санзен који се похађа по
жељи.
Донаи, друго име за зендо, разликује се од канцела-
рија које се зову ђоју.
Ђикиђицу, главни монах и управитељ зенда.
Ђиша, помоћник.
Ђишарјо, помоћникова канцеларија у склопу зенда.
Ђоју, званичне одаје, где се одвија пословна стра-
на живота зенда.
Енђудо, „соба за продужавање живота“ где се води
рачуна о болеснима.
ЗаГу, део одеће коју носи зен монах, а коју прости-
ре када се клања.
Зазен, седење у зен медитацији.
Земпанрјо, одаје резервисане за учитеља (рошија).
Зендо, грађевина у којој монаси живе одвојено од
ђоју одаја.
Инрјо, „соба за повлачење“ за рошија (учитеља
зенда).
Јакусеки, вечерњи оброк који се узима као „лек“.
Кафу, „домаћ(инск)а, кућна атмосфера"
Квац! Узвик зен учитеља, посебно се повезује са
Ринзаијем, оснивачем ринзаи школе зен будизма.
Инструменти који се користе у зен манастиру Кеисаку, упозоравајући штап, или штап упозорења.
 174
Кеса, на санскриту кашаја, званична или цере-
монијална одора коју носе будистички монаси и
свештеници.
Кеса-бунко, кутија у којој се држи и чува кеса.
Кинхин, вежба ходања у зенду.
КјоГаи, на санскриту Гочара, општи ментални став,
основни тон човековог унутарњег живота.
Коан, треба да се изговара: ко(дуго о)-ан. Проблем
који учител. даје монаху на решавање.
Коза, беседа о зен текстовима.
Мокууо, дрвени инструмент који се користи током
читања сутри.
Нива-зуме, „заузимање дворишта“, једно од иску-
става кроз које новајлија мора да прође пре него што
га приме у манастир.
Отоки, вечера.
Роти, мајстор, „стари учитељ".
Саиза, вечера.
Саке, алкохолно пиће од пиринча.
Санзен, проучавање зена.
Сареи, церемонија пијења чаја.
Сатори, разумевање истине зена.
Сегаки, храњење гладних духова; 1аки = прета на
санскриту.
Сенмон-дођо, зен установа.
Сешин, посебан период посвеђен учењу зена.
Тан, уздигнути татами под у зенду.
Тама-зуме, „заузимање собе за коначиште“ где се
смешта новајлија на неколико дана пре него што га
приме у зендо.
Тан-то, главешина тана.
175
Татами, сламната простирка величине 1x2 метра.
Теишо, исто што и коза, учитељева беседа на зен
текстове.
Тендоку, „читање окретањем“.
Тензорјо, канцеларија која је задужена за намирни-
це и кување.
Унпан, бронзана табла у облику облака, обично се
њоме позивају монаси на оброк.
Фусурјо, канцеларија где се држе сви рачуни веза-
ни за живот у зенду.
Футон, јорган напуњен памуком.
Хашин кјуђи, „шивење и лечење моксом“.
Хишн, „друга обала“, парамита; хтан сезона је од
18. до 24. марта и 21. до 27. септембра, када људи по-
сећују храмове и украшавају гробове.
Хођо, ,десет квадратних стопа“ (1 м2), свештенико-
ва просторија.
Шикарјо, првобитно је означавала одаје за госте, али
данас је, у комбинацији са фусурјоом, канцеларија за
опште управљање.
 Д.Т. Сузуки
Обука зен монаха
Издавач
Либер, Београд

Уредници
Соња Вишњић Жижовић
Предраг Жижовић

Редактура
Душан Пајин
Превод
Соња Вишњић Жижовић

Графичка припрема
Дамир Матић
Штампа
Зухра, Београд

Тираж 500

Београд, 2009.
С1Р - Каталогозација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
244.82
СУЗУКИ, Дајсец Теитаро, 1870-1966
Обука тен монаха / Д.Т. Сузуки ; превод Соња Вишњић
Жижовић. - Београд: Либер, 2009 (Београд: Зухра). -175 с тр .: илустр.
; 17 цм. - (Едиција Кокоро - дух Истока / [Либер])
Превод дела: Тће Тгаш тд оС Ље 2еп Ви(1{1ћ151 Мопк / ОаЈ5е(2 ТеИаго
Зихикј. - Тираж 500. - Речник јапанских термина: стр. 173-175.
- Напомене и библиографске референце уз текст.
15В^ 978-86-85353-77-2
а) Зен-будизам
СОВ158.8К-ГО 155493900