Embrouz Gvinet Birs

\AVOLOV RE^NIK
 Naslov originala
Ambrose Bierce
THE COLLECTED ÝORKS
1909–1912

Izbor i napomene
Veselin Markovi} i Sr|an Vujica

S engleskog preveo
Sr|an Vujica

S engleskog stihove prepevao

Veselin Markovi}

CopÚright © 2004 za Srbiju i Crnu Goru

Utopija – Beograd
Sva prava zadr`ana
 EMBROUZ GVINET BIRS

\AVOLOV RE^NIK
NOVO I DOPUNJENO IZDANJE

UTOPIJA
Beograd 2004
 PREDGOVOR1

\avolov re~nik zapo~et je u jednim nedeqnim novina-

ma 1881. godine, i potom se neredovno pojavqivao, sa du-
gim razmacima, sve do 1906. Te godine je wegov ve}i deo
objavqen ukori~en, pod naslovom Cinikov leksikon, koji
autor nije bio u mogu}nosti da odbije, niti u prilici da
odobri. Da citiramo izdava~e ovog izdawa: „Ovakav po-
bo`niji naslov mu je ranije bio nametnut zbog verskih ob-
zira posledwih novina u kojima su odlomci ovog dela iz-
lazili. Prirodna je posledica bila da su ve} pre objavqiva-
wa ukori~enog izdawa imitatori zemqu preplavili deseti-
nama ‘cini~kih’ kwiga – Cinikovo ovo, Cinikovo ono i Ci-
nikovo ono tre}e. Ve}ina ovih kwiga bile su samo glupe,
mada su se neke mogle dodatno pohvaliti i besmisleno-
{}u. Udru`enim trudom, dovele su re~ ‘cinik’ na tako lo{
glas da je svaka kwiga koja je u naslovu sadr`i bila isme-
jana jo{ pre objavqivawa.”
U me|uvremenu, neki od preduzimqivih humorista u
ovoj zemqi poslu`ili su se onim delovima kwige koji su od-
govarali wihovim potrebama, pa su iz we mnoge definici-
je, anegdote, fraze itd. sada mawe ili vi{e u{le u op{tu upo-
trebu. Ovo obja{wewe se ne nudi iz ta{tine koja zahteva
prvenstvo u sitnicama, ve} samo da bi se predupredile mo-
gu}e optu`be za plagijat, {to uop{te nisu sitnice. Autor se
nada da }e ga oni kojima je delo nameweno – prosve}eni
duhovi koji vi{e vole suvo nego slatko vino, razum nego

1
Birsov predgovor izdawu iz 1911. godine.

5
ose}awa, duh nego humor i ~ist engleski nego sleng – oslo-
boditi optu`bi, po{to je on ovde ponovo izneo svoje.
Upadqiva, nadamo se ne i neprijatna, osobina ove kwi-
ge jeste i obiqe ilustrativnih citata iz dela istaknutih pesni-
ka, najva`niji od kojih je onaj u~eni i domi{qati sve{tenik iz
jezuitskog reda, otac Gasalaska Yejp2, ~iji su stihovi i pot-
pisani wegovim inicijalima. Autor proznog teksta uveliko
je zadu`en ocu Yejpu zbog podr{ke i qubaznih saveta.

E. B.

2
Gassalasca Jape. Re~ jape na engleskom zna~i {ala, rugawe,
lakrdija.

6
 A

ABDIKACIJA, im. Ê1Ë ^in kojim suveren pokazuje da

je pravilno procenio visoku temperaturu prestola. Ê2Ë Za-
meniti krunu kukuqicom da bi se sakupqale potkolenice i
nokti svetaca. Dobrovoqno se odre}i ne~ega {to vam je ra-
nije ve} silom oduzeto. Prepustiti drugome presto da bi se
u`ivalo u mukama naslednika. Za ovih nekoliko definicija
mo`emo da zahvalimo {panskoj istoriji.

ABDOMEN, im. Ê1Ë Hram boga Stomaka, kome se svi

pravi mu{karci klawaju uz ritualno prino{ewe `rtava. Ova
drevna vera ima samo mucavu podr{ku `ena. One pone-
kad slu`e na oltaru, bezvoqno i neefikasno, ali ne poznaju
istinsko po{tovawe jedinog boga koga mu{karci stvarno
obo`avaju. Da `ene imaju odre{ene ruke u svetskoj ishra-
ni, postali bismo rasa travojeda. Ê2Ë Svetili{te u kojem se
~uva predmet najiskrenijeg obo`avawa mu{karaca.

ADMINISTRACIJA, im. Veoma zgodna apstrakcija u

politici, smi{qena da bi primila udarce i uvrede namewene
predsedniku ili premijeru. ^ovek od slame, otporan na ga-
|awe pokvarenim jajima i mrtvim ma~kama.

ADMIRAL, im. Onaj deo bojnog broda koji govori,

dok ukras na pramcu razmi{qa.

ADOLESCENCIJA, im. Oporavak od detiwstva.

ADVOKAT, im. Osoba postavqena u skladu sa zako-
nom da upropasti one va{e poslove koje sami nemate do-
voqno ve{tine da upropastite kako treba.

7
 A\UTANT, im. U vojnim stvarima, u`urbani oficir ni-
`eg ranga, ~iji je zadatak da skrene pa`wu sa zapovednika.

AFORIZAM, im. Unapred svarena mudrost.

Mozak wegov, olupina
Patolo{kih osobina,
Stra{nu stvori kataklizmu:
Prepusti se aforizmu.
„Ludi filozof”, 1697.

AGITATOR, im. Dr`avnik koji drma vo}ke svojih su-

seda – da bi istresao crve.

AKADEM, im. U vrtu nazvanom po wemu nalazila se

anti~ka {kola u kojoj se podu~avalo moralu i filozofiji.1

AKADEMIJA, im. (prema Akademovom vrtu) Ê1Ë Sa-

vremena {kola u kojoj se podu~ava fudbalu. Ê2Ë Izvorno,
vrt u kojem su filozofi tragali za smislom koji priroda sku-
pi; danas, {kola u kojoj prirodno glupi tragaju za smislom
filozofije.

AKEFALNI, prid. Koji se nalazi u iznena|uju}em sta-

wu onog krsta{a koji je rasejano povukao ~uperak svoje
kose nekoliko sati po{to mu je saracenska sabqa, za wega
neosetno, pro{la kroz vrat, kako pripoveda De @oanvil2.

AKROBATA, im. Mi{i}av momak u dobroj formi. ^o-

vek koji lomi svoja le|a da bi napunio stomak.

1
Po povratku u Atinu 387. g.p.n.e., Platon je u vrtu nazvanom po
Akademu, legendarnom junaku iz Tezejevog vremena, osnovao {kolu
za prou~avawe filozofije i nauka. To nije bila jedina takva ustanova u
Atini: „konkurentska” {kola pripadala je Izokratu. Platonova akade-
mija je postojala do 529. g.n.e., kada ju je car Justinijan zatvorio.
2
@an de @oanvil (Jean, Sire de Joanville, 1224?–1317), u~esnik
Sedmog krsta{kog rata i autor anala krsta{kih pohoda u svom delu
Histoire de Saint Louis (1304–1309). Birs je ovu anegdotu pro{irio u
pojmu KRIVO[IJA.
8
 AKROSTIH, im. Te{ko isku{ewe za ose}awa, kojem
nas obi~no podvrgava budala.3

AKU[ER, im. \avolov snabdeva~.

ALAH, im. Muslimansko vrhovno bi}e, za razliku od
hri{}anskog, jevrejskog, itd.

Osim zakona Alaha ja drugih nemam,

Da pla~em nad gresima uvek se spremam,
Ponekad, dok skru{eno kle~im u hramu,
S po{tovawem ruke prekrstim i dremam.
Yanker Barlou4

ALIGATOR, im. Ameri~ki krokodil, u svakom pogledu

superioran u odnosu na krokodile feminiziranih monarhija
starog sveta. Herodot tvrdi da je Ind, uz jedan izuzetak, je-
dina reka koja proizvodi krokodile5, ali izgleda da su se pre-
selili na zapad i odrasli pod starateqstvom drugih reka.

ALKOHOL, im. (arapski al kohl, boja za o~i) Osnovni

sastojak svih pi}a koja kod mu{karaca dovode do modrice
ispod oka.6

ALOV, im. Vrsta mre`e za izvr{ewe prinudne promene

sredine. Za ribe se pravi jaka i gruba, ali `ene se lak{e hva-
taju izuzetno tananim materijalom sa tegovima od sitnog
bru{enog kamewa.

3
Mada je u jednom pismu napisao: „Nijedan akrostih nije vredan
sastavqawa”, Birs je i sam bar jednom zgre{io, napisav{i 1864. godine
akrostih sa nadimkom svoje verenice, „Fatima”.
4
Imena mnogih pesnika potpisanih ispod pesama izmi{qena su (v.
„Mizantropov re~nik”).
5
Herodot, Istorija, IV, 44.
6
^ove~anstvo je vi{e hiqada godina pilo medovinu, pivo i vino s re-
lativno malim procentom alkohola (sve do pre sto-dvesta godina bilo
je mnogo zdravije i opreznije piti ta pi}a nego teku}u vodu). Me|utim,
arapski alhemi~ari su oko 700. godine izmislili destilaciju i tako stvori-
li osnovu za `estoka pi}a. Destilacija se kasnije pro{irila po Evropi.

9
 Od ~ipke alov bacio je |avo
(Drago kamewe uteg ~ini).
Na pristani{te izvu~e ga pravo
I zadivi se sadr`ini.

Du{e svih `ena uhvati mu pre|a –

Dragocen ulov te udice!
Al’ pre no {to ih zabaci na le|a,
Sve pobego{e kroz o~ice.
Baruh de Lopis

AMBASADOR, im. ^inovnik visokog ranga koga jed-

na zemqa izdr`ava u prestonici druge zemqe da bi sprovo-
dio voqu svoje supruge.

AMBICIJA, im. Svepreovla|uju}a `eqa da se bude

vre|an od neprijateqa za `ivota, i ismevan od prijateqa
posle smrti.

AMBROZIJA, im. Hrana bogova – danas kikiriki.

AMNESTIJA, im. Velikodu{nost dr`ave prema onim
prestupnicima koje bi bilo suvi{e skupo kazniti.

ANTAGONIST, im. Bedni podlac koji nam stoji na

putu.

ANTIPATIJA, im. Ose}awe koje izazivaju prijateqi na-

{ih prijateqa.

APATI^AN, prid. [est nedeqa u braku.

APLAUZ, im. Odjek plitkog mi{qewa.
APOSTATA, im. Pijavica koja, po{to je otkrila da se
uvukla u oklop davno mrtve korwa~e, odlu~i da je svrsi-
shodno sklopiti novi savez sa sve`om korwa~om.

APOTEKAR, im. Sau~esnik lekara, dobro~initeq ukop-

nika i starateq grobqanskih crva.
10
 APRILILILI, uzv. Znak da je glupost prevarenih u
martu starija za jo{ jedan mesec.

APSTINENT, im. Slaba osoba koja popu{ta isku{ewu

da se odrekne nekog zadovoqstva. Potpuni apstinent je
onaj ko se uzdr`ava od svega osim od apstinencije, a naro-
~ito od neme{awa u tu|a posla.

Re~e tu`ni otac raspusnom mladi}u:

„Mislio sam bi}e{ apstinent do smrti.”
„Ho}u”, re~e nitkov uhva}en u pi}u,
„Ho}u, gospodine, ali ne zadrti.”
G. Y.

APSOLUTISTI^KA, prid. Nezavisna, neodgovorna.

Apsolutisti~ka monarhija je ona u kojoj vladar ~ini kako
mu voqa, dokle god je to po voqi ubicama. Nije ostalo
mnogo apsolutisti~kih monarhija, po{to su ve}inom zame-
wene ograni~enim monarhijama, u kojima je suverenova
mogu}nost da ~ini zlo (i dobro) strogo ograni~ena, i repu-
blikama, kojima upravqa slu~aj.

APSURD, im. Ê1Ë Izjava ili uverewe koji su o~igledno u

neskladu s va{im mi{qewem. Ê2Ë Protivnikov argument.
Mi{qewe u koje niste imali nesre}u da budete upu}eni.

ARHITEKTA, im. ^ovek koji projektuje plan da vam

izgradi ku}u dok planira projekt da vam sru{i finansijsku
konstrukciju.

ARENA, im. U politici, zami{qeni bunar pun pacova u

kojem se politi~ar bori sa svojom pro{lo{}u.

ARISTOKRATIJA, im. Vladavina najboqih qudi. (U

ovom zna~ewu, re~ je zastarela, ba{ kao i taj oblik vlada-
vine.) Qudi koji nose meke {e{ire i ~iste ko{uqe – krivica
im je {to su obrazovani, a sumwa se da poseduju i ban-
kovne ra~une.

11