Professional Documents
Culture Documents
11-12)
Драган Тодоровић
Драгољуб Б. Ђорђевић
УВОД
РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА
ПОСТОЈАНОСТ ВЕРЕ
„Ааа, зашто идем у цркву? Због љубав Бога. Зато што је Бог љубав и зато
што сам га прихватила од срце, од тело и снагу. И славим га увек, не са-
мо у цркви, него на сваки час. И да чува сви, кад се молимо. Да сачува
моји деца, мог супруга. Значи, прво постављамо Бога на прво место. Па,
кој' чува мога сина тамо у туђину? У сваки час треба да осећаш Бога и да
будеш у заједницу са Бога.“
С. С., 49, адвентиста, Драговац (Бојник)
„Како сам био болестан, како је то мени помогло, то ме вуче да идем у цркву.“
М. Д., 49, пентекосталац, Лебане
„За мене лично, да вам кажем, то је једно велико олакшање и велика ра-
дост. Јер, осећам потребу, па не знам који пос'о да имам у кући, ја то све
остављам, и ја и моја деца. Тачно осећамо време да треба да идемо на
службу, на богослужење. За нас не претпоставља уопште кућа кад дође
време за то. Све остављамо и идемо да будемо у заједништво с Богом. И
осећамо олакшање, и пуно нам је боље, и нисмо тол'ко болесни, Бог нас
исцељује. Па, нам, богами, доприноси и неки динар у кући.“
З. Д., 48, пентекосталац, Прокупље
173
500 ГОДИНА ПРОТЕСТАНТСКЕ РЕФОРМАЦИЈЕ
„Ја сам директно одговоран Исусу Христу. Старешини могу да дам част,
могу да му дам све, могу да поштујем тог човека који се брине за наше ду-
ше, али ако је Христ глава цркве, онда је Христ глава цркве. Старешина је
само тај који нас доводи Христу, а ја сам одговоран лично Богу.“
М. Б., 61, баптиста, Горњи Комрен (Ниш)
„Одговоран сам пред Јеховом. За све што радим, одговоран сам њему. Ре-
цимо, ја могу нешто да сакријем од старешине, али од њега не могу да са-
кријем и ја то знам. Ако ми је савест чиста, ја гледам божјим очима. Ста-
решина не може да види шта ја овде радим и како се понашам, али Јехова
види, па да смо и испод земље. Зато првенствено одговорност пред њим
имам.“
С. Б., 37, Јеховин сведок, Тасковићи (Ниш)
„Па, одговоран сам Јехови лично, али ако нешто не постоји као што тре-
ба, онда старешине су ту. За сваку ситницу ми не морамо да кажемо ста-
решини, ми можемо да кажем Јехови да нам опрости, да нам да снаге да
се побољшамо, да радимо на томе, да истражимо литературу која говори
о томе. Ако онда већ видимо да нема нам помоћи у томе, онда можемо
да тражимо од оних који већ имају искуства у том.“
Е. С., 39, Јеховин сведок, Прешево
174
Утемељење новог верског идентитета код Рома протестаната...
„Па, и једним и другима, али, како да ти кажем, Богу више, јер Бог гледа
и оне ствари које старешина не гледа и не може да види. Имамо ми мно-
ге неке тајне грехове, које старешине и други верници не знају и не виде.
Али, као човек верује да постоји Бог, Бог који све види и све зна, е, онда
гледа на други начин.“
М. Ћ., 48, адвентиста, Врање
„Па, нисам још. То је дуг процес, мислим, ја треба доста да читам, треба ми
времена да га посветим томе, за истраживање, за читање. Ево, ја сада,
добро је ово што ме испитујете, јер ја још треба да растем у истини. Не
могу да пијем млеко, треба да једем јачу храну, не могу да будем беба,
него да на свако питање знам одговор на темељу Библије. Е, то ја волим:
кад ме неко пита, да фини разговор обавим, али ево шта Библија каже,
ево видите, ја ту још доста треба да се учим, доста ми још треба.“
Р. К., 42, Јеховин сведок, Ниш
„Не. Одскочна даска да, али врхунац не, далеко од тога. Све што више
проучавам, све сам мањи, чини ми се, осећам своју грешну природу.“
З. Р., 44, адвентиста, Косанчић (Бојник)
„Не. Библија је једна таква књига да, рецимо, можете више пута, педесет
пута да прочитате неки стих и да вам он до тада ништа не значи. И да,
рецимо, по педесет и први пут читате тај стих и да схватате сасвим други
смисао тог стиха, те речи. Тако да се Библија чита све док је човек жив и
учи се од те божје речи.“
М. Б., 18, пентекосталац, Лесковац
175
500 ГОДИНА ПРОТЕСТАНТСКЕ РЕФОРМАЦИЈЕ
Читање Библије
„Па, кроз стихове, рецимо. Хоће некад и да погреши, неки псалам или
неки стих да каже, а ми знамо да је грешка. Он хоће да види да ли ја чи-
там или не, неки трик или тако нешто. Има неко ко не зна, само ћути, не
чита Библију, њему је свеједно.
Има ли и неписмених међу верницима?
Има. Не читају, али слушају, моле се. Има пуно аудо снимака, касете, да
се пушта...“
Д. М., 34, баптиста, Ниш
176
Утемељење новог верског идентитета код Рома протестаната...
„Не, тога нема. Али, наше старешине увек тачно знају, ми на сваком са-
станку дајемо коментаре, коментаришемо на темељу наше публикације,
теократска школа где се ми учимо, они отприлике знају ко колико знање
има, коме треба духовна помоћ. По правилу би требало да мајка сама
студира са децом. Ја, моје две ћерке су добиле две Јеховине сведокиње ко-
је студирају са децом уз присуство моје. Ја имам помоћ духовну, и они та-
чно виде ко колико може, шта коме треба, јер они су наши пастири. Они
нас увек, ако треба, поправљају, ако сами радимо задатке, и ако чак по-
грешно дамо одговор, ми се учимо на тим састанцима, не можемо све да
знамо. Али, оно најосновније би требало сви да знају.“
Р. К., 42, Јеховин сведок, Ниш
„Ево један прост пример. Деси се да кад се човек тек обрати, оне основне
ствари које треба да препозна из речи Господње, па дође да пита старе-
шину шта да ради, из тог разговора старешина може да сазна колико он
зна. Тада може да га подучи, да га упути. Верник треба да чита Библију,
да се моли, не зато што сам му ја то рекао, него зато што Бог тако нала-
же. Код нас има доста старијих, неписмених људи, којима су ситна слова
у Библији, жале се и каткад им је та храна која им се са проповедањем да
једина, кад кажем храна, мислим на реч Господњу.“
Р. Ј., 41, пентекосталац, Лесковац
„Па, проверавају, нарочито нас младе. Сваког другог, трећег месеца има-
мо квиз у цркви, са верском темом. Где се родио Исус, колико дана је био
у пустињи и тако те ствари. Они који не знају... Био сам увек први на
квизовима.“
А. А., 20, пентекосталац, Лесковац
„Да вам кажем овако. Не знам колико њи' има Библију, а колико Завет.
Има и неписмених, има и писмених. Можда они своја сведочанства при-
177
500 ГОДИНА ПРОТЕСТАНТСКЕ РЕФОРМАЦИЈЕ
„Па, добро они питају... Проверавају што нас најчешће гледају који носи-
мо Нови завет кад идемо да слушамо. То је први знак. Ја имам и Нови
завет и Библију. То је нешто што знам, по неки пут читам, кад имам вре-
мена, али често не читам... На прави начин јесте да читаш, али ми жене
некако, што знам, слабо читамо, неке друге обавезе... Није то разлог сад,
једноставно, не знам... Бог нам је дао своје речи да читамо...
Мислите да Бог проналази и неки други начин да проговори кроз вер-
ника, не мора само кроз књигу?
Па, добро, има и неписмени који не зна да чита. Говори Бог кроз њи',
Бог не зове само они који су писмени, Бог зове и они који су неписмени.“
С. М., 42, пентекосталац, Врање
„Верни људи треба што више да знају божју реч. Пастор кад прича, на
пример, ову недељу службу, следећу недељу питају народа шта је при-
чао, која тема се звала, од чега се ради та тема. И људи одговарају, и они
виде да ли људи знају божју реч, да ли памте. Стари људи, ако се сете, и
они одговарају.“
Т. С., 23, пентекосталац, Ниш
178
Утемељење новог верског идентитета код Рома протестаната...
„Па, прво, рецимо, ако причамо већ, ето то за недељу, видели сте како и
шта радимо. То је за мене једна одговорност и обавеза. Већ у кући сви зна-
ју, нема разлике каква сам била пре и како сада. Једино сам дала један сту-
пањ мало више, важност свом животу. Немам промене неке, то је то. Не-
мам неки живот, неко сведочанство, да кажем била сам наркоманка, па
сад нисам, била сам алкохоличарка, па сад нисам, нема те странпутице. То
је то што сам само мало повезала. То је та обавеза да имам одговорност да
долазим, да будем редовна, да сам ревнија.“
Д. М., 34, баптиста, Ниш
„Да не грешимо, да не правимо оно што некад смо правили, то Бог не во-
ли, да не чинимо оно што не треба... Да будемо онакви као што треба да
будемо. Ми знамо да не мож' да будемо много верни као Бог што је, али
бар да се трудимо, онолико колико можемо. Бог опрашта.“
М. Д., 49, пентекосталац, Лебане
181
500 ГОДИНА ПРОТЕСТАНТСКЕ РЕФОРМАЦИЈЕ
то чује неко други и каже: 'Еј, види, она ми каже ово да ја радим, а види
она сама то не ради'. Ипак, требаш бити промењен, да би утицао на друге.“
Ј. С., 23, пентекосталац, Лесковац
Роми јесу добри верници, само што то исказују на два независна начина.
Један је онај који већма практикују и окружујући Срби: ослањајући се на
свете књиге и придржавајући се строгих и јасних прописа, захваљујући пропаган-
ди и делатности хришћанских евангелизатора. Чину крштења претходи вишеме-
сечно проучавање Библије и рад са старешинама на упознавању основних би-
блијских начела (слике 2 и 3). Лично усавршавање прати обавеза проповедања
Јеванђеља, али и несебична помоћ другима, придржавање десет божјих запове-
сти, одбацивање лоших мисли и нечињење злих дела.
Не заборавимо, међутим, да је велики број Рома слабо образован, многи,
нарочито старији, потпуно неписмени, те им преостаје тек жива реч старешине
као веза с Богом. Врло често слабо познају српски језик, па им је неопходан про-
поведник на ромском језику. Они који јесу писмени, немају времена да редовно
посвећују пажњу Светом писму и другим верским књигама, као и да се редовно
припремају за активно учествовање у, рецимо, теократској школи и подучавању
за хришћанску службу.
Зато се други начин састоји у ослањању на моћну оралну традицију, као
трајну одредницу ромског идентитета кроз историју. Роми су се преобраћали ви-
ше угледајући се на нечији пример из непосредног окружења и нечије сведо-
чанство, доказујући да се не верује само формом, већ и срцем (слика 4). У таквим
ситуацијама религијска пракса односи превагу над религијском свести.
Код наших Рома адвентиста и Јеховиних сведока равноправно учествују
елементи религијске свести и религијске праксе, док је код баптиста и пентеко-
сталаца акценат на другом елементу.
ИСПОЉАВАЊЕ РЕЛИГИОЗНОСТИ
182
Утемељење новог верског идентитета код Рома протестаната...
5Упечатљив утисак оставила је прича Јеховиних сведока, ромског брачног пара Бакић из
Тасковића код Ниша, који су се одрекли најстарије кћери све док је у греху (одбијање сва-
ког контакта), јер се као крштена верница удала за неверујућег младића, кршећи на нај-
драстичнији начин прописану верску дисциплину.
184
Утемељење новог верског идентитета код Рома протестаната...
„У петак увече ми се све спремамо, купање, пеглање, оно шта има човек,
не мора да значи да буде луксузно, оно што има. То што је најбоље,
најбољу кошуљу и панталоне, најбоље се дотерамо оно што можемо, и то
је то. Ми се молимо Богу да будемо покренути Духом Светим, да ово бо-
гослужење сад што ће се одржати, да утиче на нас, да нас промени.“
З. З., 28, адвентиста, Међа (Лесковац)
„Не. Не мора то да значи неко посебно спремање. Али, тога дана, када је
богослужење, ширење божје речи, лепо је бити у приправности мало пре
тога у молитиви, кући пре поласка. 'Господе боже, чини да овај дан буде
на благослову Твоме, благослови мој дом, духовно освежи, ојачај моју
породицу и да слушамо Твоју реч'. Лепо је записати теме, узети хемијску
уловку и записати од те теме које се говоре из Библије и у кратким
цртама, по псалмима, која глава се чита. Али, ниси у некој посебној оба-
вези, делови Библије да се спремају.“
Ч. К., 50, пентекосталац, Лесковац
185
500 ГОДИНА ПРОТЕСТАНТСКЕ РЕФОРМАЦИЈЕ
„Када имамо службу, да, припремамо се, проповед, реч божју, а када
идемо овако као чланови на богослужење, то не. Молитва се посебна не
припрема...
То, мислим, припремамо се за проповед, знамо да је служба, и не само за
тај дан. Када чујемо да је неко болестан, запишемо потребе, молимо тај
дан и сваки дан. Али, то се не припрема нешто, да ми напишемо, па на ос-
нову тога. То Дух Свети води. Облачење, да, нормално. Код Јеховиних
сведока мора да буду под кравату, код нас не. Па, шта сад, морам да
купим кравату, морам да купим одело, ако немам? То не. Ташне сад но-
симо, неко и кесу, не знам. Код њих је тако да мора оно, можда и она ак-
товка. Код нас не. Ја имам ташну, ради Библију. И кад изађем, навикла
сам са том ташном и Библијом, навика.“
А. Т., 33, пентекосталац, Лесковац
„... Не, не водим ред да се обучем. Бог неће тој'! Срце тражи Бог, не тра-
жи да се обучемо, Бог тој' не воли, неће тој' Бог. 'Ладно ми, па мора се
обучем! Да ти ја кажем, Бог не воли да си ти намештен, чист... Бог тражи
тој' (лупа руком у пределу срца – прим. Д.Т.), само срце, а овој' не..“
А. Д., 62, пентекосталац, Бошњаце (Лесковац)
„Ја кад видим да они иду горе, ја обучем свој џемпер, вежем своју мара-
му и кажем: идем да славим мог Исуса Христа, мог Бога, мог Спаситеља.
Кренем са веселим срцем.“
К. А., 50, пентекосталац, Врањска Бања (Врање)
186
Утемељење новог верског идентитета код Рома протестаната...
„Не, барем кол'ко ја видим, нема никакве разлике, и они што су тамо, и
она секретарица, и брат Чеда, и Мирко магационер, исто Чедин син,
имам број телефона од сваког од њих.“
М. М.-М., 44, баптиста, Бериље (Прокупље)
„Нема разлике, нема разлике. Не знам дал' сте чули за нашег председ-
ника Дивизије, Ника Ландера? Он је, кад је долазио у Београд, поздрав-
љајући се са људима на излазу из цркве, он је грлио једну жену, Циганку.
Да покаже да не прави разлику између људи, да су сви добродошли. Зна-
те, кад један такав човек вама приђе, са таквом љубазношћу, са тим ре-
чима, шта ви можете да кажете, осим: хвала ти, Боже, што сам са тобом,
што сам те упознао!“
З. З., 28, адвентиста, Међа (Лесковац)
„Не, не долазе баш Срби. Из иностранство долазе Срби, а вечито смо Ро-
ми. Долазе Срби из иностранство, из Лесковца, који долазе са нашег ста-
решину. Има из Енглеске, из Африке....“
С. А., 15, пентекосталац, Врањска Бања (Врање)
187
500 ГОДИНА ПРОТЕСТАНТСКЕ РЕФОРМАЦИЈЕ
„Како ко осећа да може да да, његово срце, мислим, нема правила. Али,
имамо ми, рецимо, један прилог да се праве Скупштине, онда потребе
Скупштине, колико су, на сваком састанку кажу колико је потрошено воде,
струје и то, подмиривање трошкова за тај дом. И још једно имамо, за поду-
пирање Краљевства, то је за нашу литературу што се штампа у Бетел...
Ништа није одређено, али на почетку године они нам дају папирић на
коме свако од нас напише ко колико може да да добровољни прилог. И
рецимо, ја сам написала триста динара сваки месец. Добро би било да ја
дам тај прилог, јер то иде за подупирање Краљевства, за изградњу Дво-
ране, за литературу и потребе Скупштине, трошкове које овде имамо.“
Р. К., 42, Јеховин сведок, Ниш
6 У време посете надалеко знаној ромској адвентистичкој цркви у Доњем Бријању (1.
фебруара 2009), угошћена је на суботњем богослужењу група браће и сестара из врањске
сестринске цркве; међу њима није било ниједног нерома.
188
Утемељење новог верског идентитета код Рома протестаната...
„Не, није. Сама реч каже, добровољно, ако неко има, има. Већ у другом
делу, исто има добровољни дар, али тад иде и десетак. То је нешто што
свако рашчишћује сам са Господом, то се истовремено даје. Добровољни
дар у првом делу иде за јеванђеље, за проповеднике који иду на школо-
вање, за помоћ сиромашнима, за глобалну мисију, за штампање и тако
даље. У другом делу остаје за цркву и користи се за црквене потребе, кад
имамо проблеме, кад је неко болестан, онда за одржавање цркве.“
З. Р., 44, адвентиста, Косанчић (Бојник)
„Знате како, по речи Господњој, онако како учи Господња реч, то би тре-
бало да су десетци примања, то Бог учи народ. А народ како ради, то је
његова одговорност... Има и добровољни прилог, како ко одлучује у свом
срцу. Користи се за комби, да се стари људи довезу и одвезу, посећују се
заједнице по селима у околини, за гориво. Онда, за струју, воду, ђубра-
рину... Чини ми се да смо прошле године скупљали прилог, али нису то
нека средства, али понављам, Роми су шест пута сиромашнији од других,
кажу истраживања. Али, кад се нешто проста срца даје, драговољно, па
макар и један динар, има своју вредност.“
Р. Ј., 41, пентекосталац, Лесковац
„Не, нема правило ко кол'ко даје. Све зависи до финансије, кол'ко имаш.
Дешава се кад немаш, не можеш ништа. Има и десетак. Старешине кажу
о томе, као што каже реч божја за десетак. Највише се даје лети, тад се
највише ради, одбијаш од оно што зарадиш. Те паре се користе за струју,
воду, телефон, за ђубрарину, за дечји рад, или ако треба да се иде за Вра-
ње, Сурдулицу, Ниш, за гориво. Даје се и за друге цркве. Кад је потреба
за неку другу цркву, онда ми скупљамо на неку службу, и онда се по-
шаље. Они нам говоре кол'ко се скупило.“
Д. Д., 29, пентекосталац, Лесковац
„Има. Нема правило да мораш да даш, по сто динара, ја сам исто и бла-
гајник у цркви. Нема правила, ако немаш, ниси обавезан да даш, па ма-
кар ако имаш један динар, један динар дај. Има и десетак, који су запо-
шљени, они дају десетак. Ја сам ромски благајник, ја новац предајем
главном благајнику, он је исто старешина у цркви. Он плаћа струју од тог
новца, воду, узима прибор за хигијену, за чишћење пода, за прање тепи-
ха, за купатило, за тоалете, све то. Плус, за упошљенике плаћа пензијско,
социјално осигурање. Телефон се плаћа, све то од тих пара. Не, нема
толико прилога за друге цркве. Ја имам прилике да знам, укључен сам у
189
500 ГОДИНА ПРОТЕСТАНТСКЕ РЕФОРМАЦИЈЕ
190
Утемељење новог верског идентитета код Рома протестаната...
„Док смо били у Немачкој, стално смо путовали. Овде код нас ја сам била
у Прокупље, једном смо били у Крагујевцу, финансијска ситуација нам
не одговара, а волели бисмо да путујемо. Ево, сад заједница организује
одлазак у Беч, али свако финансира свој трошак...“
С. Б., 37, Јеховин сведок, Тасковићи (Ниш)
„Да. Била сам, значи, ми смо овде у близини, по селима, нисам била у
неким градовима још. Била сам у Алексинац, у Јагодину идемо, треба
сад опет да идемо.“
А. Т., 33, пентекосталац, Лесковац
„Да вам кажем, нисам била у прилици. Требало би, ал' надам се да ће да
буде. Мада и Марјан, не може ни он сам, да обезбеди превоз, без пара се
не може... Ми бисмо сви хтели сад да идемо, цела наша заједница би '
тела да отидне у друго место, 'тели бисмо да упознамо браћу и сестре.
Шаљемо поздраве њима и они нама, Марјан сад иде у Житном потоку.“
З. Д., 48, пентекосталац, Прокупље
191
500 ГОДИНА ПРОТЕСТАНТСКЕ РЕФОРМАЦИЈЕ
„Па, не, код нас жена не може да буде старешина. Ја могу да будем пио-
нир, општи, помоћни или специјални пионир. Жене могу бити и мисио-
нари, али то могу бити једино брачни парови, овако појединачно не. Та-
кође, и надгледници морају да имају жене, али не могу да имају деце.
Исто и специјални пиноири и мисионари... На децу имају право старе-
шине, надгледници и обични верници. У ствари, сви имају право на де-
цу, али они не могу да одговоре на своје верске обавезе кад имају децу.“
Р. К, 42, Јеховин сведок, Ниш
192
Утемељење новог верског идентитета код Рома протестаната...
„Ја сам сада вероучитељ, учитељ суботње школе, па онда, у техничку слу-
жбу, ђакон за редарство, за прикупљање дарова корпицом, у одбору сам
за мисионарство, у хору певам, водим поподневни одбор младих, одре-
ђујем ко ће да прича искуство, ко ће да говори јутарње стихове, ко ће да
се моли. Секретар сам за скупљање кесица које се дају за суботњу школу,
сакупљам и бројим новац. Није ми ништа оспорено.“
Б. Т., 35, адвентиста, Горњи Матејевац (Ниш)
„Да би ја био, на неки начин, скоро учен као проповедник, постоји шко-
ла на Бановом брду, на Теолошком факултету, то је двогодишњи течај.
Ја завршавам тај течај и добијам диплому као библијски радник, да могу
на неки начин да заступам као проповедник, да држим проповед, да се
усавршавам у тим темама, да боље разматрам те теме.“
З. З., 28, адвентиста, Међа (Лесковац)
„Да, да. Управо сам то имао на уму и разговарао сам са помоћником про-
поведника, тј. приправника. Каже да две године треба да се оде у школу.
Само да будем помоћник проповедника. Е, сада ја, пошто интелигенција
је много битнија него школа, ја идем на тај пут. Није да кажем да много
знам, али ме је Библија много образовала у верском смислу, јер ја оно
што све треба да урадим, што се све очекује од мене, све то извадим из
Библије. Тако да сам ја и сада способан да то чиним, без обзира што не-
мам формално образовање. Све што могу да учиним за цркву, не буква-
лно за цркву, него за Бога и људе, да помогнем и да радим....“
Г. А., 45, адвентиста, Житорађа (Прокупље)
193
500 ГОДИНА ПРОТЕСТАНТСКЕ РЕФОРМАЦИЈЕ
„Овде каже: 'Истинита је ова изјава: ако неко жели да служи као надгле-
дник, хвале вредну службу, он треба да буде беспрекоран, да има само је-
дну жену, да буде умерен у свему, разборит, да уредно живи, да буде го-
стољубив, способан да поучава, да није пијаница, ни свадљивац, него ра-
зуман, да није ратоборан, није похлепан за новцем. Треба да добро упра-
194
Утемељење новог верског идентитета код Рома протестаната...
„Баш је Апостол Павле дао неке савете, неке смернице које ми треба да
испунимо. Ево шта пише у Светом писму: 'Слуге помоћници треба да
буду достојни поштовања, да нису дволични, да не пију много вина, да ни-
су похлепни за непоштеним добитком, да се држе Свете тајне вере и да
имају чисту савест'. Ето, то су захтеви....“
Т. В., 57, Јеховин сведок, Лесковац
„Не, не може било ко. Као што каже реч божја, он треба да буде при-
меран. Свако има своју улогу, али треба да буде примеран, да чита реч
божју, да има добро сведочанство, какав је био и да ли се променио.“
Д. Д., 29, пентекосталац, Лесковац
„Ђакон мора да буде велики пример. Прво, мораш бити пример у својој
кући, да како и Библија пише, на основу Библије се бира ђакон. Да имаш
добро сведочанство од комшије, јер комшије су ти који најбоље знају
како ти живиш. Значи, ђакон не сме да је одан пићу, да пије, да, рецимо,
да је муж више жена или да излази на улици, да се изражава. Значи,
ђакон је нешто посебно, пример свима да буде.“
П. К., 38, пентекосталац, Лесковац
„Прво и основно, то је да добро познају Реч, јер они то проповедају из
речи Господње и ти то мораш да знаш. Наравно, и живот се гледа, какав
је ко. Може ти и да знаш добро, али да имаш катастрофалан живот. Ми
смо ту и свако сваког зна, скучено је много Рома на малом месту и свако
сваког зна. Тако да се зна како ко живи и шта ради, и то се доста гледа.“
М. Б., 18, пентекосталац, Лесковац
„Па, пред Богом смо сви једнаки, али кад је вођа у питању, он треба бити
углед другима, да би на њих утицао. Он треба да има и понизности, да би
други, они који су обични чланови, то видели и да би и ја, на пример,
била понизна.“
Ј. С., 23, пентекосталац, Лесковац
„Један помоћник старешине или заменик пастора, или проповедник, шта
год да је у служби, он мора да је одабрао Бога. Како то? Првенствено мо-
ра да зна како да износи реч божју, како да храбри своје стадо. Друга
ствар, да његов живот може да буде један од примерних живота, да ње-
гово понашање буде квалитетно и добро. Исто тако, џабе му све то, ако
нема помазање Духа Светога.“
С. Ц., 29, пентекосталац, Врање
195
500 ГОДИНА ПРОТЕСТАНТСКЕ РЕФОРМАЦИЈЕ
ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА
196
Утемељење новог верског идентитета код Рома протестаната...
ПРИЛОЗИ
197
500 ГОДИНА ПРОТЕСТАНТСКЕ РЕФОРМАЦИЈЕ
198
Утемељење новог верског идентитета код Рома протестаната...
199
500 ГОДИНА ПРОТЕСТАНТСКЕ РЕФОРМАЦИЈЕ
200
Утемељење новог верског идентитета код Рома протестаната...
ЛИТЕРАТУРА
203
500 ГОДИНА ПРОТЕСТАНТСКЕ РЕФОРМАЦИЈЕ
204