Filološki Pregled 2012 PDF

Филолошки преглед
XXXIX 2012 1
.
.
.
.
.
Рецензенти – Comité de lecture

Dany Amiot (Université Lille 3), – Professeur des universités
Tijana Ašić (Université de Kragujevac), – Professeur des universités
Michel Aurnague (ERSS, Toulouse 2), – Directeur de recherche CNRS
Cécile Avezard (Université d’Artois), – Maître de conférences
Nelly Flaux (Université d’Artois), – Professeur des universités émérite
Véronique Lagae (Université de Valenciennes), – Maître de conférences
Belinda Lavieu (Université d’Artois), – Maître de conférences
Alexandru Mardale (INaLCO – Paris), – Maître de conférences
Marijana Petrović (Lacitto – Paris), – Docteure en linguistique
Maria Ţenchea (Université de Timisoara) – Professeur des universités émérite
др Радојка Вукчевић, редовни професор,

Филолошки факултет – Београд
др Жељко Ђурић, редовни професор,
др Јелена Новаковић, редовни професор,
др Катарина Расулић, доцент,
др Ђорђе Трифуновић, редовни професор,
ISSN 0015-1807
УДК 80+82 (05)
ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД
ЧАСОПИС ЗА СТРАНУ ФИЛОЛОГИЈУ
REVUE DE PHILOLOGIE
XXXIX 2012 1
Филолошки факултет
Београд
REVUE DE PHILOLOGIE
http://www.fil.bg.ac.rs/fpregled/index.htm
Conseil Éditorial.
Slobodan Grubačić
Darko Tanasković
Predrag Piper
Radojka Vukčević
.
Comité de Rédaction
Pierre Michel
Gerhard Ressel
Paul-Louis Thomas
Erman Artun
Dina Mantcheva
Željko Đurić
Petar Bunjak
Katarina Rasulić
Tanja Popović
Branka Geratović
Rédacteur en chef.
Jelena Novaković
Faculté de Philologie
Belgrade
2012
Часопис за страну филологију
http://www.fil.bg.ac.rs/fpregled/index.htm
Издавачки савет.
др Слободан Грубачић, редовни професор
Филолошког факултета у Београду
др Дарко Танасковић, редовни професор
др Предраг Пипер, редовни професор
др Радојка Вукчевић, редовни професор
Уредништво
др Пјер Мишел, редовни професор Универзитета у Анжеу
др Герхард Ресел, редовни професор Универзитета у Триру
др Пол-Луј Тома, редовни професор Универзитета Париз ��
IV
др Дина Манчева, редовни професор Универзитета у Софији
др Жељко Ђурић, редовни професор Филолошког факултета у Београду
др Петар Буњак, редовни професор Филолошког факултета у Београду
др Катарина Расулић, доцент Филолошког факултета у Београду
др Тања Поповић, ванредни професор Филолошког факултета у Београду
мр Бранка Гератовић, асистент Филолошког факултета у Београду
Главни и одговорни уредник

др Јелена Новаковић, ��
редовни професор
Филолошки факултет
Београд
2012.
Издавач
Филолошки факултет, 11000 Београд, Студентски трг 3
За издавача
др Александра Вранеш
Секретар Уредништва
др Петар Буњак
11000 Београд, Студентски трг 3.
Тел. 2021-634. Факс: 2630-039.
Ликовно-графичка опрема и корице
Ненад Лазовић
Коректор
Добрила Живанов
Тираж
500
Штампа и повез
Чигоја штампа, Београд, Студентски трг 13
Часопис излази два пута годишње.
индексирано у: SCIndeks
Рукописе и сву пошту намењену Редакцији часописа треба слати на адресу

главног и одговорног уредника:
др Јелена Новаковић
11000 Београд, Студентски трг 3.
Тел. 2638-716. Факс: 2630-039.
Необјављени рукописи се не враћају.
Издавање овог часописа финансира / La publication de cette revue est financée par
Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије
Le Ministère de l’ Éducation, des Sciences et du Développement technologique
de la République de Serbie
Тематски блок објављен је уз подршку Универзитетске агенције
за франкофонију и Француске амбасаде у Београду
La publication du dossier thématique est subventionnée par l’Agence Universitaire
de la Francophonie et par l’Ambassade de France à Belgrade
Adresser manuscrits et correspondance au rédacteur en chef et directeur de la revue:

Jelena Novaković
Filološki fakultet, Studentski trg 3.
Tel.: (381-11) 2638-716. Fax: (381-11) 2630-039.
Le Secrétaire du Comité de Rédaction:
Petar Bunjak
11000 Beograd, Studentski trg 3.
Tel.: (381-11) ��
2021-634��
. ��
Fax: (381-11) 2630-039.
Les manuscrits non publiés ne sont pas retournés.
садржај – sommaire
САДРЖАЈ – SOMMAIRE
ТЕМАТСКИ БЛОК – DOSSIER THÉMATIQUE:

« L’EXPRESSION DE L’ESPACE ET DU TEMPS EN FRANÇAIS :
REGARDS CROISÉS »
Dejan Stošić, Veran Stanojević, Tatjana Šotra, L’expression de l’espace .
et du temps en français : regards croisés....................................................... 9
Nelly Flaux, Traduire/traduction : ni mouvement, .
ni changement d’ « état » ?............................................................................ 19
Denis Le Pesant, Critères syntaxiques pour une classification .
sémantique des verbes de localisation........................................................... 37
Florica Hrubaru et Estelle Moline, Et soudain, patatras ! .
Soudain vs soudainement : une question de point de vue ?........................... 53
Тatjana Samardžija-Grek, Le temps et l’espace dans les propositions .
relatives postposées et temporelles antéposées.............................................. 69
Maria Ţenchea, Les compléments du nom du français exprimant .
des relations spatiales et temporelles et leurs équivalents en roumain......... 89
Eugenia Arjoca, Convergences et divergences dans l’emploi .
du passé simple en français et en roumain.................................................... 109
СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ – ETUDES�

Предраг Мутавџић, Саша Ђорђевић, Савремени грчки језик .
и његова стандардизација у периоду од XVIII до XIX века...................... 127
Dušica Todorović, Tentazioni umoristiche del piccolo padreterno.
Considerazioni sulle letture di alcune opere pirandelliane........................... 141
Нермин Вучељ, Дидактички театар епохе француског .
просветитељства........................................................................................ 165
ИСТРАЖИВАЊА – RECHERCHES
Снежана Јелесијевић, Извод из „Слова брату столпнику“ .
у хиландарском зборнику из XVIII века...................................................... 177
Branko Rakić, Akcenat grupe u francuskom jeziku....................................... 189
Tijana Krstić, Неке напомене о француским речима.
у српском језику из области војске и моде................................................. 201
XXXIX 2012 1
садржај – sommaire
БИБЛИОГРАФИЈА – BIBLIOGRAPHIE
Milka Pavković, Petnaest godina nove serije Filološkog pregleda: .
Bibliografija radova (1997–2011)................................................................. 217
ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ – COMPTES RENDUS

Słownik Stereotypów i symboli ludowych, t. 1, cz. 2, red. Jerzy Bartmiński.
– Lublin: Wydawnictwo Uniwersytetu Marii Curie-Skłodowskiej,
1999, – 481 s. (Жељко Степановић)........................................................... 263
Предраг Пипер, Прилози историји српске славистике: .
биобиблиографска грађа. – Београд: Чигоја штампа – Филолошки
факултет, 2011. – 737 стр. – ISBN 978-86-7558-857-3 .
(Ксенија Кончаревић)................................................................................... 268
Научные концепции XX века и русское авангардное искусство�.
Ред. Корнелия Ичин. – Белград: Филологический факультет
Белградского университета, 2011. – 404 стр. (Ненад Благојевић)........... 271
Venecija i slovenske književnosti : zbornik radova.
Priredili Dejan Ajdačić i Persida Lazarević Di Đakomo. – Beograd :
SlovoSlavia, 2011. – 581 str. (Ivana Petković).............................................. 276
ХРОНИКА – CHRONIQUE
Научни скуп Француске студије данас – Београд,
10. и 11. новембар 2011. (Ана Вујовић)...................................................... 279
IN MEMORIAM
Мирослав Пантић (1926–2011), (Душан Иванић)..................................... 281
Соња Деканић-Јаноски (1939–2012), (Милица Спремић)......................... 285
Михаило Павловић (1926–2012), (Михаило Поповић).............................. 287
XXXIX 2012 1
ТЕМАТСКИ БЛОК – DOSSIER THÉMATIQUЕ
ТЕМАТСКИ БЛОК – DOSSIER THÉMATIQUE

« L’EXPRESSION DE L’ESPQCE ET DU TEMPS
EN FRANÇAIS : REGARDS CROISÉS »
Textes réunis et présentés par
Tatjana Šotra, Veran Stanojević et Dejan Stošić
BIBLID: 0015-1807, 39 (2012), 1 (pp. 9–18)

UDC 811.133.1’367
811.133.1’37
Dejan Stošić, Université d’Artois, Grammatica

Veran Stanojević, Université de Belgrade
Tatjana Šotra, Université de Belgrade
L’EXPRESSION DE L’ESPACE ET DU TEMPS

EN FRANÇAIS : REGARDS CROISÉS
Autant l’espace et le temps s’imposent à notre cognition, autant ils échappent
à la compréhension en résistant à l’investigation scientifique et philosophique.
Constamment et inévitablement immergé dans l’espace et dans le temps, l’homme
ne cesse depuis des siècles d’exercer sa sagacité sur ces deux domaines d’expé-
rience qui tout en étant à sa portée immédiate ne se laissent pas appréhender et
expliquer de manière satisfaisante. Or, il est bien connu que plus un objet d’étude
est récalcitrant, plus il suscite d’intérêt et d’acharnement de la part des chercheurs.
Pourquoi l’espace et le temps sont-ils si mystérieux et si attractifs et pourquoi les
étudie-t-on en linguistique ?
Que le monde réel ne soit pas une réalité objective, mais une réalité perçue
par les humains ou, plus précisément, une conceptualisation résultant à la fois
de la perception et de tout un ensemble de processus cognitifs qui traitent les
stimuli n’est plus à démontrer. Les humains n’ont donc jamais affaire à une réalité
objective mais à une réalité expériencée, représentée ou encore conceptualisée
d’une certaine manière. Étant donné l’identité de leur corps, de leur cerveau et
de leurs capacités cognitives, on pourrait s’attendre à ce que tous les humains
se partagent les mêmes représentations des faits de l’expérience et que notre
conceptualisation de la réalité soit universelle, identique pour tous les individus
(cf. Clark 1973, Evans 2010). Or, c’est tout le contraire : à l’identité du système
cognitif chez l’homme correspond une étonnante diversité de conceptualisations
XXXIX 2012 1
de la réalité. La diversité linguistique est souvent prise pour le principal « respon-

sable » de cette diversité des conceptualisations, d’où la fameuse hypothèse de
la « relativité linguistique » de Sapir et Whorf selon laquelle : i) les langues font
des découpages sémantiques différents de la réalité, ii) la structure de la langue
que nous parlons influence notre façon de percevoir et de comprendre la réalité,
et donc iii) les locuteurs de langues différentes vont percevoir différemment la
réalité (cf. Whorf 1956, mais aussi les travaux précurseurs de Humboldt 1836,
Boas 1916, Sapir 1949, et l’excellente discussion de Lucy 1992 et Gumperz &
Levinson (eds) 1996). À maintes reprises testée, validée et invalidée, cette hy-
pothèse, plus ou moins adaptée, continue à susciter un très grand intérêt auprès
d’anthropologues, linguistes, psychologues, psycholinguistes d’horizons théori-
ques différents et du monde entier. La raison en est simple : elle pose le problème
fondamental du rapport entre le langage et la pensée : les langues sont-elles de
simples témoins / reflets de conceptualisations certes différentes mais indépendan-
tes du langage ou bien sont-elles à l’origine même des différences de découpage
observées ? L’hypothèse de la relativité linguistique est d’autant plus intrigante
qu’elle défie l’existence d’universaux linguistiques et celle de quelques concepts
primitifs partagés par un grand nombre de cultures, sinon par toutes, ou encore
la possibilité de pouvoir (toujours ?) traduire d’une langue à l’autre.
Si au départ l’hypothèse de la relativité linguistique a été testée sur les
termes de couleur en anglais et dans plusieurs langues exotiques pour montrer
que nos catégories conceptuelles sont celles et seulement celles qui sont codées
linguistiquement (cf. Lenneberg & Roberts 1953, Brown & Lenneberg 1954, Lantz
& Stefflre 1964), les recherches plus récentes ayant repris la problématique du
rapport entre langage et cognition se focalisent plutôt sur le domaine de l’espace.
Ce changement de domaine d’expérience, qui s’est produit dans les années 70
et 80 du siècle dernier, a été un tournant très important à plusieurs égards (cf.
Gentner & Goldin-Meadow 2003 : 6–8, et surtout les travaux à l’origine de ce
changement : Bowerman 1980, 1989, 1996a, b ; Talmy 1983, 1985, Choi &
Bowerman 1991 ; Levinson & Brown 1994, pour ne citer que les principaux). Par
la variété des entités et relations qui lui sont propres et par celle des événements
qui s’y produisent en permanence, l’espace offre un domaine d’investigation
extrêmement riche, et beaucoup plus fertile que celui des couleurs. Qui plus est,
les langues ont développé des moyens et des stratégies très variés pour décrire les
faits spatiaux (cf. entre autres Bloom, Peterson, Nadel & Garrett (eds) 1996, Pütz &
Dirven (eds) 1996, Talmy 2000, Strömqvist & Verhoevent (eds) 2004, Hickmann
& Robert (eds) 2006, Vandeloise 1986, Vandeloise (éd.) 2003, Levinson 2003,
Levinson & Wilkins (eds) 2003, Slobin 2006, Evans & Levinson 2009, Evans &
Chilton (eds) 2010). Si l’on admet que la langue est un des moyens principaux
d’accéder à nos représentations mentales, cela suggère une grande variabilité
de conceptualisations de l’espace à travers les cultures. Dans le cas contraire, à
savoir, à supposer que les représentations linguistiques ne sont pas directement
10 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД
XXXIX 2012 1
Dejan Stošić, Veran Stanojević, Tatjana Šotra, L’expression de l’espace et du temps ...
projetées au niveau conceptuel, la variabilité cognitive pourrait être minimisée.

Si les recherches empiriques très pointues ont permis d’avancer des arguments
solides en faveur de chacun des deux points de vue alternatifs, le rapport exact
entre le langage et la conceptualisation n’est toujours pas défini, et pour cause (cf.
Nuyts & Pederson 1997 (eds)). Les chercheurs s’y intéressant disposent en effet
de très peu d’informations à l’heure actuelle sur la nature même et le déroulement
de la conceptualisation, ainsi que sur le rôle et l’interaction des données prove-
nant de sous-systèmes cognitifs différents (langage, perception, raisonnement,
sentiments, etc.). Dans une mise au point remarquable sur la question, Pederson
& Nuyts (1997 : 6) écrivent :
« En fait, il est fort probable que le plus grand problème concernant la question
de la nature de la conceptualisation – et, donc, de sa relation avec le langage – réside
dans le fait que la caractérisation de la structure conceptuelle ne sera jamais possible
si l’on étudie un type de comportement de manière isolée. Dans la mesure où c’est le
même système conceptuel qui se trouve au cœur de tous les types de comportements
(intentionnels), la compréhension de la nature et de la forme de la conceptualisation
exige l’identification et l’explication des contraintes que chaque système de com-
portement impose sur la conceptualisation. Par conséquent, la recherche dans le
domaine de la conceptualisation doit idéalement incorporer les contraintes de tous
les systèmes de comportement ».
Si dans l’état actuel des connaissances il est difficile de surmonter cette diffi-
culté à la fois théorique et méthodologique, les recherches interdisciplinaires visant
à tester le fonctionnement de deux ou plusieurs systèmes cognitifs à la fois laissent
espérer une convergence possible et nécessaire des données susceptible de fournir
une vision sinon globale du moins plus complète de la conceptualisation.
Au-delà d’un intérêt théorique incontestable, l’étude de la représentation
linguistique et conceptuelle de l’espace présente un avantage empirique majeur.
En effet, les données relevant du domaine de l’espace peuvent être testées de
manière beaucoup plus objective et plus directe que les données observables
dans la grande majorité d’autres domaines, supposés plus abstraits (ex. causa-
lité, modalité, manière, intensité, etc.), (cf. Gentner & Goldin-Meadow 2003).
Quant au temps, il est évident que son accessibilité à la cognition est moindre.
Le fait est cependant que certaines dimensions de la temporalité (par exemple, la
successivité, l’extension, le début/la fin des événements, etc.) sont parfaitement
perceptibles, d’autres encore nous paraissent sinon observables, du moins faci-

« In
��
fact, probably the worst problem with the issue of the nature of conceptualisation – and,
thus, of its relationship with language – is that characterizing conceptual structure will never be
possible on the basis of an investigation of any single type of behaviour in isolation. To the extent
that the same conceptual system lies at the core of all types of (intentional) behaviour, understand-
ing the nature and format of conceptualization requires an understanding of what requirements each
behavioural system imposes upon it. Hence reserch into conceptualization ideally incorporates the
requirements of each behavioural system. » (Pederson
��
& Nuyts 1997 : 6)
ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 11
XXXIX 2012 1
lement déductibles de l’analogie que l’on trouve dans leur description en termes
spatiaux. La diversité des représentations temporelles à travers les langues n’est
pas moindre que celle qui concerne l’expression de l’espace (voir, par exemple,
Comrie 1985, 1989, Klein 1994, Klein & Li (eds) 2009).
C’est cette vague de recherches qui, depuis les années 1980, a incité de
nombreux chercheurs en linguistique, psychologie, psycholinguistique, intelli-
gence artificielle, philosophie du langage, etc. à la description approfondie des
expressions et structures exprimant l’espace et le temps en français. Comme
toute langue, le français dispose d’un très large éventail de moyens lexicaux,
grammaticaux, morphologiques et syntaxiques pour exprimer les faits spatiaux
et temporels. Faute de pouvoir présenter ici tous ces travaux ne sarait-ce que de
manière succincte, nous nous contenterons de donner à la fin de cette présentation
quelques repères bibliographiques pour ceux et celles qui souhaiteraient appro-
fondir leurs connaissances dans le domaine des recherches sur l’espace et/ou sur
la temporalité en français.
Présentation du dossier thématique
Le présent dossier thématique réunit une sélection d’articles tous issus de
communications présentées lors du colloque international « L’expression de
l’espace et du temps en français : quelles formes pour quels sens ? », qui a eu
lieu à la Faculté de Philologie de Belgrade du 23 au 26 mars 2011. Ce colloque a
bien montré que les mystères de l’expression linguistique de l’espace et du temps
continuent à susciter un grand intérêt auprès des linguistes en dépit d’une littérature
très abondante sur la question. Parmi les facteurs qui motivent cet engouement
pour l’étude de ces deux domaines, on compte leur caractère supposé concret et
l’intrigante diversité de leurs représentations (linguistiques et conceptuelles) à
travers les langues, la transposition des concepts spatiaux au domaine temporel
et aux autres domaines notionnels, la fréquence des expressions temporelles et
spatiales dans le discours, leur primauté lors de l’acquisition de la langue mater-
nelle ou de la langue seconde, la conviction qu’une bonne connaissance de leur
traitement cognitif permettrait une meilleure compréhension du fonctionnement
de l’esprit humain, etc.
Les six contributions qui suivront portent des regards croisés sur la probléma-
tique de l’expression de l’espace et du temps en français à plusieurs égards. Tout
d’abord, elle est abordée sous différents angles théoriques et méthodologiques.
Ensuite, dans deux articles, l’expression de l’espace et du temps en français est

Co-organisé
��
par la Chaire de français de l’Université de Belgrade, le Centre de recherche
Grammatica de l’Université d’Artois, l’Association des professeurs de français de Serbie et l’Uni-
versité de Kragujevac, soutenu par le Service de coopération et d’action culturelle de l’Ambassade
de France et par l’Agence Universitaire de la Francophonie, le colloque a rassemblé une cinquantaine
d’enseignants-chercheurs et doctorants de toute l’Europe, spécialistes de linguistique française et/ou
comparée et de didactique du français langue étrangère.
XXXIX 2012 1
étudiée dans une perspective contrastive. Enfin, certaines études s’intéressent à

l’expression de notions non spatiales à l’aide d’éléments et/ou structures à l’ori-
gine spatiaux. À la diversité d’approches s’ajoute celle des marqueurs spatiaux et
temporels étudiés, en français mais aussi dans d’autres langues comparées : verbes
locatifs, noms, adverbes, prépositions, syntagmes prépositionnels, subordonnées
relatives, temps verbaux. Nous présenterons d’abord quatre études consacrées
exclusivement au français puis les deux autres adoptant l’approche contrastive.
Nelly Flaux, dans sa contribution intitulée « Traduire/traduction : ni mouve-
ment ni changement d’‘état’ » soulève tout un ensemble de problèmes syntaxiques
et sémantiques liés à l’évolution du verbe traduire, qui à la base permettait d’ex-
primer le mouvement, et de son correspondant nominal – traduction. S’intéres-
sant à l’acception linguistique du couple traduire/traduction l’auteure essaie de
montrer en quoi consiste la transposition signifiée par le verbe traduire et par le
nom traduction. Ce dernier, précise l’auteure, peut avoir le sens « d’action » (La
traduction de ce roman a duré longtemps), mais il peut aussi dénoter le résultat
de cette action qui, en tant que texte, est un « objet idéal » (Husserl), à savoir
un objet qui est pourvu d’un contenu à interpréter (Cette traduction de la Bible
est la meilleure). N. Flaux montre finalement que ni la notion de mouvement
(réel ou fictif) ni la notion de changement d’état ne permettent d’expliquer de
manière satisfaisante la transposition d’un texte d’une langue A dans une langue
B. Cette inadéquation s’explique justement par la nature idéale de tout texte qui
au terme de sa transposition d’une langue dans une autre reste le même tout en
étant différent.
L’article de Denis Le Pesant propose une classification sémantique des verbes
de localisation et de déplacement basée sur trois critères syntaxiques que sont :
i) le schéma de sous-catégorisation des verbes (et la notion d’argument), c’est-à-
dire les restrictions sur la construction syntaxique, ii) leurs diathèses à savoir les
variantes de forme de la phrase (permutations, effacements) et, enfin, iii) leur mode
d’action (Vendler). La mise en œuvre de cette classification est illustrée à travers
deux catégories spécifiques de verbes de localisation et de déplacement, l’une
transitive directe (par exemple, recouvrir dans l’alternance la neige recouvre le
sol, le sol est recouvert de neige) et l’autre transitive indirecte ou intransitive (par
exemple, aller, partir, arriver, sortir, entrer). La perspective choisie par l’auteur
constitue un apport significatif au domaine et complète avantageusement d’autres
travaux plus sémantiques (Lamiroy 1983, Boons 1987, 1991, Laur 1991, 1993,
Borillo 1998, Sarda 1999, Aurnague 2004, 2008, 2011a, b, Stosic 2009).
La troisième contribution consacrée exclusivement au français, celle de Flo-
rica Hrubaru et d’Estelle Moline, examine la prétendue synonymie des adverbes
soudain et soudainement. En effet, les définitions lexicographiques laissent suppo-
ser que les deux adverbes sont quasi-synonymes, d’autant qu’ils sont globalement
susceptibles d’occuper des positions analogues dans une phrase. Par une analyse
à la fois sémantique, syntaxique et discursive, les auteures mettent en évidence
XXXIX 2012 1
tout un ensemble de différences qui opposent soudain et soudainement. Ce qui les

distingue fondamentalement, c’est que soudainement s’apparente aux adverbes
de manière, tandis que soudain est un connecteur discursif et en tant que tel il
nécessite la présence d’un contexte gauche. Si les deux adverbes expriment la
survenance rapide d’un événement, seul soudain introduit un énoncé anti-orienté
par rapport à l’énoncé qui précède, d’où un possible effet de surprise.
Tout comme la précédente, la contribution de Tatjana Samardžija-Grek adop-
te une approche à la fois syntactico-sémantique et discursive. En effet, l’auteure
se propose d’étudier la présence implicite et explicite des dimensions spatiale et
temporelle dans deux types de subordonnées – les relatives dites « narratives » et
les temporelles antéposées en quand/lorsque. Pour cela, à partir de l’analyse de
textes narratifs, T. Samardžija-Grek examine trois questions : celle du mécanisme
d’expression de l’espace dans les subordonnées temporelles, celle de la façon dont
le temps est exprimé par les subordonnées relatives narratives et celle des procédés
sémantiques et/ou syntaxiques permettant, dans chacune de ces deux structures,
de corréler le temps et l’espace. Cela permet à l’auteure de montrer tout d’abord
que la structure actancielle de la phrase à relative narrative engage les catégories
morpho-syntaxiques nominales et verbales qui traduisent une progression à la
fois spatiale et temporelle. Les temporelles antéposées en quand/lorsque posent le
cadre temporel du procès principal, alors que l’information sur l’espace, absente de
la définition des temporelles antéposées, proviendrait de la référence des groupes
nominaux sujets (coréférents ou non) et du sémantisme respectif du verbe et/ou
du circonstant. Au niveau du texte, les temporelles antéposées s’avèrent capables
d’assurer la continuité de la progression spatiale à travers le récit.
Dans sa contribution comparant le français avec le roumain, Maria Ţenchea
propose une description comparative des compléments du nom à sens spatial et
temporel, sur la base d’un corpus de français journalistique et de ses traductions
roumaines. S’appuyant sur les deux types syntaxiques de base (le CN en tant
qu’argument et en tant que modifieur/adjoint), l’auteure examine leurs différen-
tes réalisations sémantiques. Par ailleurs, la description des données est faite en
tenant compte du statut catégoriel de la préposition introduisant le complément
du nom. Ainsi, les constituants en de (analysé comme une préposition à part,
dite fonctionnelle) sont systématiquement distingués de ceux introduits par une
autre préposition (dite lexicale). L’auteure observe un parallélisme (formel et
fonctionnel) net dans le cas des compléments du nom spatiaux et temporels ad-
joints : les deux types sémantiques peuvent être introduits par la préposition de
(lorsqu’il s’agit de simple détermination) ou par une autre préposition (lorsqu’il
s’agit d’une valeur lexicale spécifique). En revanche, l’auteure souligne certaines
différences de fonctionnement dans le cas des compléments du nom arguments,
qui ne peuvent pas être introduits par la préposition de. Du point de vue de la
comparaison des langues, l’auteure observe un contraste notable entre le français
et le roumain pour ce qui est du fonctionnement des compléments du nom adjoints
XXXIX 2012 1
en de. Ainsi, l’emploi de ce dernier comme introducteur d’adjoints adnominaux

est en roumain beaucoup plus systématique qu’en français, qui utilise principa-
lement une préposition lexicale. Comme l’auteure l’observe à juste titre, cette
divergence a des conséquences en traduction et pour l’apprentissage du roumain
en tant que langue étrangère.
La contribution d’Eugenia Arjoca porte un regard contrastif sur l’emploi du
passé simple en français et en roumain. Si dans les deux langues le passé simple est
hérité du parfait latin, il n’a pas connu les mêmes évolutions. En effet, en ancien
français, le passé simple avait soit une valeur de perfectum praesens, soit une
valeur de perfectum historicum, alors qu’en français moderne il n’a gardé que la
deuxième valeur, ce qui lui permet d’exprimer un passé achevé, sans liaison avec
le moment de l’énonciation. En roumain moderne, les emplois du passé simple
relèvent, d’après l’auteure, de deux paradigmes homonymiques, l’un étant réservé
aux textes narratifs écrits, l’autre à la langue parlée. Le premier paradigme est
celui d’un temps absolu, allocentrique qui se caractérise par l’emploi à la troisième
personne. Le deuxième paradigme est celui d’un temps déictique, employé en
Olténie, permettant d’exprimer un passé récent dont les limites temporelles ne
doivent pas dépasser l’espace d’une journée. Dans ce dernier cas, les verbes sont
employés de préférence aux deux premières personnes.
Si cette brève présentation esquisse les objectifs poursuivis par les auteurs
des contributions ici réunies, elle est loin de dévoiler toute la richesse et toute
la finesse des analyses proposées, dont chacune apporte, espérons-nous, son
grain de sable aux recherches s’efforçant de percer les mystères de l’expression
linguistique de l’espace et du temps.
RÉFÉRENCES BIBLIOGRAPHIQUES
Aurnague, M. (2004). Les structures de l’espace linguistique : regards
croisés sur quelques constructions spatiales du basque et du français. Leuven/
Paris : Peeters.
Aurnague, M. (2008). Qu’est-ce qu’un verbe de déplacement ? : critères
spatiaux pour une classification des verbes de déplacement intransitifs du français.
In J. Durand, B. Habert & B. Lacks (éds), Actes du Congrès Mondial de Linguis-
tique Française, CMLF’08. Paris : ILF & EDP Sciences. 1905–1917 (cd-rom),
http://www.linguistiquefrancaise.org/articles/cmlf/pdf/2008/01/cmlf08041.pdf
Aurnague, M. (2011a). How motion verbs are spatial: the spatial foundations
of intransitive motion verbs in French. Lingvisticae Investigationes 34/1. 1–34.
Aurnague, M. (2011b). Quittant tout, nous partîmes : quitter et partir à
la lumière des changements de relation locative. Journal of French Language
Studies 21. 285–312.
Borillo, A. (1998). L’expression de l’espace en français. ��
Paris: Ophrys.
XXXIX 2012 1
Bloom, P., Peterson, M.A., Nadel, L. & Garrett, M.F. (eds), (1996). Language
and Space. Cambridge : MIT Press.
Boas, F. (1916) (1911). The mind of primitive man. New York: Macmillan.
Boons, J.P. (1987). La
��
notion sémantique de déplacement dans une classifi-
cation syntaxique des verbes locatifs. Langue Française, 76, pp. 5–40.
Boons, J.P. (1991). Classification sémantique des verbes locatifs.
Manuscrit.
Bowerman, M. (1980). The structure and origin of semantic categories in
the language-learning child. In Foster, L. & Brandes, S. (eds), Symbol as sense.
New York: Academic Press. 277–299.
Bowerman, M. (1989). Learning a semantic system: What role do cognitive
predispositions play? In M.L. Rice, & Schiefelbusch R. L. (eds), The teachability
of language. Baltimore: Brooks. 133–169.
Bowerman, M. (1996a). Learning how to structure space for language: a
crosslinguistic perspective. In Bloom, P., Peterson, M., Nadel, L. & Garrett, M.
(eds), Language and Space. Cambridge: MIT Press. 385–436.
Bowerman, M. (1996b). The origins of children’s spatial semantic catego-
ries: cognitive versus linguistic determinants. In Gumperz & Levinson (eds.),
145–176.
Brown, R. & Lenneberg, E. (1954). A study in language and cognition.
Journal of Abnormal and Social Psychology 49 (3). 454–462.
Choi, S. & Bowerman, M. (1991). Learning to express motion events in
English and Korean : The influence of language-specific lexicalization patterns.
Cognition 41. 83–121.
Clark, E. (1973). Non-linguistic strategies and the acquisition of word mean-
ings. Cognition 2. 161–182.
Comrie, B. (1985). Tense. Cambridge : Cambridge University Press.
Comrie, B. (1989). Language universals and linguistic typology. Oxford :
Basil Blackwell.
Evans, N. & Levinson, S. (2009). The Myth of Language Universals: Lan-
guage diversity and its importance for cognitive science. Behavioral and Brain
Sciences 32. 429–448.
Evans, V. (2003). The structure of time: language, meaning, and temporal
cognition. Amsterdam / Philadelphia : John Benjamins.
Evans, V. (2010). The perceptual basis of spatial representation. In Evans,
V. & Chilton, P., Language, Cognition and Space. The State of the Art and New
Directions. London: Equinox Publishing. 21–48.
Evans, V. & Chilton, P. (eds) (2010). Language, Cognition and Space. The
State of the Art and New Directions. ��
London : Equinox Publishing.
XXXIX 2012 1
Fagard, B. (2010). Espace et grammaticalisation – L’évolution sémantique

des prépositions dans les langues romanes. ��
Sarrebruck: Éditions Universitaires
Européennes.
Gentner, D. & Goldin-Meadow, S. (2003). Whither Whorf. In D. Gentner &
S. Goldin-Meadow (eds), Language in mind : advances in the study of language
and thought. Cambridge, Mass.: MIT Press. 3–14.
Gentner, D. & Goldin-Meadow, S. (eds), (2003). Language in Mind : Ad-
vances in the Study of Language and Thought. Cambridge, Mass.: MIT Press.
Gumperz, J., Levinson, S. (eds), (1996). Rethinking linguistic relativity.
Cambridge : Cambridge University Press.
Hickmann, M. (2003). Children’s discourse: person, space and time across
languages. Cambridge : Cambridge University Press.
Hickmann, M. & Robert, S. (eds) (2006). Space in Languages. Amsterdam/
Philadelphia : John Benjamins.
Humborldt, W. von (1836), (1988). On language: The diversity of human
language-structure and its influence on the mental development of mankind.
Cambridge: Cambridge University Press.
Klein, W. (1994). Time in language. London / New York: Routledge.
Klein, W. & Li, P. (eds), (2009). The expression of time. Berlin : Walter de
Gruyter.
Lamiroy, B. (1983). Les verbes de mouvement en français et en espagnol.
Amsterdam : John Benjamins.
Laur, D. (1991). Sémantique du déplacement et de la localisation en fran-
çais : une étude des verbes, des prépositions et de leurs relations dans la phrase
simple. Thèse de Doctorat, Université de Toulouse-Le Mirail.
Laur, D. (1993). La relation entre le verbe et la préposition dans la sémantique
du déplacement. Langages 110. 47–67.
Lantz, D. & Stefflre, V. (1964). Language and Cognition Revisited. Journal
of Abnormal and Social Psychology 69: 472–481.
Lenneberg, E. & Roberts, J.(1953). The denotata of language terms. Paper
presented at the Linguistic Society of America, Bloomington, Indiana.
Levinson, S. (2003). Space in Language and Cognition. Explorations in
Cognitive Diversity. Cambridge : Cambridge University Press.
Levinson, S. & Brown, P. (1994). Immanuel Kant among the Tenejapans:
Anthropology as applied philosophy. Ethos 22. 3–41.
Levinson, S. & Wilkins, D. (eds) (2006). Grammars of Space. Explorations
in Cognitive Diversity Cambridge: Cambridge University Press.
Lucy, J. A. (1992). Language diversity and thought: A reformulation of the
linguistic relativity hypothesis. Cambridge : Cambridge University Press.
Nuyts, J. & Pederson, E. (eds), (1997). Language and conceptualization.
Cambridge: Cambridge University Press.
XXXIX 2012 1
Pederson, E. & Nuyts, J. (1997). Overview: on the relationship between

langauage and conceptualization. In Nuyts, J. & Pederson, E., Language and
conceptualization. Cambridge: Cambridge University Press. 1–12.
Pütz, M. & Dirven, R. (eds), (1996). The Construal of Space in Language
and Thought. Berlin/New York: Mouton de Gruyter.
Sapir, E. (1949). The selected writings of Edward Sapir in language, culture,
and personality. ��
Berkeley: University of California Press.
Stosic, D. (2009). La notion de « manière » dans la sémantique de l’espace,
Langages 175. ��
103–121.
Strömqvist, S. & Verhoevent, L. (eds) (2004). Relating events in narrative:
Typological and contextual perspectives, Mahwah, NJ : Lawrence Erlbaum
Associates.
Talmy, L. (1983). How language structures space. Language 1. 225–282.
Talmy, L. (1985). Lexicalization patterns: Semantic structure in lexical
forms. In Shopen, T. (ed.), Language Typology and Syntactic Description. Vol.
3: Grammatical Categories and the Lexicon. New York: Cambridge University
Press. 57–149.
Talmy, L. (1988a). Force dynamics in language and cognition. Cognitive
Science 12. 49-100.
Talmy, L. (1988b). The relation of grammar to cognition. In Rudzka-Ostyn,
B. (ed.), Topics in cognitive linguistics. Amsterdam: John Benjamins. 165–205.
Talmy, L. (2000). Toward a Cognitive Semantics. Cambridge MA: MIT
Press.
Vandeloise, C. (1986). L’espace en français : sémantique des prépositions
spatiales. Paris: Le Seuil.
Vandeloise, C. (2002). Relativité linguistique et cognition. Carnets de gram-
maire 9 (Rapports internes de l’ERSS- Université Toulouse 2).
Vandeloise, C. (ed), (2003). Langues et cognition (Traité des sciences co-
gnitives). ��
Paris: Hermes Lavoisier.
Whorf, B. L. (1956). Language, thought, and reality. ��
Cambridge, MA :
MIT Press.
XXXIX 2012 1
BIBLID: 0015-1807, 39 (2012), 1 (pp. 19–36)

UDC 811.133.1’367.625’37
Nelly Flaux
Université d’Artois, Grammatica
TRADUIRE/TRADUCTION : NI MOUVEMENT,
NI CHANGEMENT D’« ÉTAT » ?
Afin de répondre à la question : « En quoi consiste la transposition signifiée par le verbe
traduire et par le nom traduction ? » envisagés dans leur acception « linguistique », il convient de
dégager les principales propriétés sémantiques et syntaxiques de ces unités lexicales, perçues comme
morphologiquement reliées. Et de prendre en considération le fait que traduction, outre son sens
de « nom d’action », est fréquemment utilisé pour dénoter un « objet idéal ». Après avoir précisé,
à la suite de Husserl, ce qu’on entend par « idéalité », et souligné l’inadéquation de la notion de
mouvement pour décrire le sens (« linguistique ») de traduire/traduction, on montre que la notion
d’état associée à celle de changement exige d’être « revisitée », si on veut l’appliquer de manière
pertinente à la description de ces deux mots.
En français, le verbe traduire signifie « déférer », lorsqu’il est construit avec

des groupes prépositionnels tels que devant (la justice + les tribunaux + la Cour
Européenne). Ce verbe implique une idée de mouvement, un déplacement de la
part de l’objet-patient :
(1) Plusieurs associations veulent traduire le Laboratoire Servier devant les

tribunaux.
Le nom dérivé -ou perçu comme tel-, traduction, a aussi cette acception,
mais celle-ci est considérée comme « rare » par les lexicographes. Le TLFi cite
cet exemple de R. Martin du Gard :
(2) Le ministre, cinq jours avant la fin de l’instruction qui devait conclure à la traduc-
tion de Dreyfus devant un conseil de guerre, y affirme la culpabilité de l’accusé.

Je
��
remercie vivement Co Vet et Danièle Van de Velde, ainsi que le relecteur/la relectrice
anonyme et Dejan Stosic, de leurs remarques et suggestions.

Cette acception ne figure pas dans Le Petit Robert. Mais elle est attestée fréquemment sur
��
Internet (merci à D. Stosic pour cette dernière précision).
XXXIX 2012 1
Mais ce n’est pas dans ce sens que traduire -et surtout traduction- sont
employés le plus souvent. Traduire, construit avec un COD, signifie plus fré-
quemment : « transposer un texte d’une langue dans une autre ». Et traduction
est le plus couramment utilisé pour dénoter cette action ou le résultat de cette
action. C’est dans cette unique acception -« linguistique »- que les deux mots
sont envisagés ici.
1. Qu’est-ce que « traduire » ?
L’action de traduire consiste à faire passer un texte, qui est un objet « idéal »
c’est-à-dire non matériel, d’une langue source dans une autre langue ; le « texte de
départ » se trouve donc transformé en un « texte d’arrivée ». Celui-ci est identique
au « texte de départ », tout en étant différent (de lui). Cette action exige un agent
humain. Le « texte de départ » peut subir plusieurs changements, successifs ou
simultanés -ou du moins présentés comme tels :
(3) Marie a traduit ce texte français en serbo-croate et en espagnol

(4) Marie a traduit ce texte français en serbo-croate puis en espagnol.
Selon (3), Marie peut avoir traduit le texte français en question, d’une part en
serbo-croate, d’autre part en espagnol sans que soit précisée la succession de ces
deux actions. Selon (4), Marie peut avoir traduit le texte français en serbo-croate,
puis avoir traduit le résultat de cette traduction (un texte « en serbo-croate » donc)
en espagnol. Ou bien (4) peut être interprété comme (3). Rien n’empêche d’ailleurs
qu’une fois le texte traduit du français en serbo-croate, puis du serbo-croate en
espagnol, Marie ne transpose ce dernier en russe. Et cela indéfiniment.
Le processus est réversible. Une fois le texte français traduit en serbo-croate
puis en espagnol, Marie -ou quelqu’un d’autre- peut le reconvertir en français ;
ou, une fois « re-traduit » du russe en espagnol, elle peut le re-transposer en

On lit dans le TLFi : « A. emprunté au latin classique et chrétien traductio « action d’expo-
��
ser au mépris, censure, blâme, médisance, critique ; peine, châtiment », dérivé du verbe traducere
(traduire) dans quelques-uns de ses sens : « exposer au mépris, confondre, châtier punir ». B. dérivé
savant de traduire* d’après le latin classique traductio « traversée, action de passer d’un point à un
autre » ; en rhétorique, par métonymie, « répétition d’un mot ; exhibition publique, action d’exposer
au mépris », dérivé de traducere (traduire*). Pour une approche morphologique en synchronie des
noms « dérivés », voir Bonami et al. (2009).

��
Pour répondre à une objection du relecteur/de la relectrice, précisons que la description pro-
posée ne prétend nullement rendre compte de la traduction comme « discipline », mais seulement
de la façon dont la langue présente cette activité. Les termes métalinguistiques utilisés ne peuvent
donc convenir à une approche traductologique. Par ailleurs, les concepts théoriques (traditionnels)
que j’utilise m’empêchent de parler d’« espace abstrait » : l’espace a nécessairement une étendue ;
comme le temps.

L’introduction du pluriel entraîne de multiples possibilités d’interprétation. Cf. Paul et Marie
��
ont traduit ce texte en italien et en grec, puis en serbo-croate.
XXXIX 2012 1
Nelly Flaux, Traduire/traduction : ni mouvement, ni changement d’ « état » ?
serbo-croate et ensuite en français, et recommencer dans l’autre sens – ou en

changeant de parcours : du français en russe par exemple.
La métamorphose semble présenter les mêmes caractéristiques. La sorcière
peut changer Ivan de prince en grenouille. Transformé en grenouille, Ivan reste
à la fois lui-même et devient un autre. La transformation est réversible : ainsi
finissent de nombreux contes de fées. Mais la sorcière ne peut pas transformer
Ivan à la fois en grenouille et en chauve-souris sans mettre en péril l’identité de
celui-ci. Et cela parce qu’Ivan à l’état de grenouille et Ivan à l’état de chauve-
souris sont non pas des objets idéaux mais des objets matériels, inscrits a priori
dans l’espace .
1.1. Ni mouvement …
Que le texte consiste en un poème (oral ou écrit) ou en un roman (nécessai-
rement écrit), le mécanisme de la récursivité est le même ; ce qui montre bien que
l’instanciation dans l’espace par le biais de l’écriture est seconde, à la différence
de celle d’un prince, d’une grenouille ou d’une chauve-souris.
Le texte (oral ou écrit) entretient des liens non triviaux avec la langue
source, puisque « avant » toute action de traduire, le texte est un ensemble de
mots structuré, « appartenant » à ladite langue. Texte et langue participent de la
même nature, dont Saussure a tenté de rendre compte en recourant à la notion
de signe et de système de signes. Le texte traduit entretient le même type de
rapport avec la langue cible : c’est aussi un ensemble de mots structuré « appar-
tenant » à ladite langue. Le rapport d’ « appartenance » a été décrit par Saussure
grâce au couple « langue/parole » ou « langue/discours » ; par Chomsky grâce
à l’opposition « compétence/performance » ; par Guillaume, par la distinction
« en puissance/en effet ».
L’action de traduire met donc en cause plusieurs objets idéaux : le texte de
départ et, indissociablement, la langue source dans laquelle il est « composé » ; le
texte d’arrivée (semblable et différent du texte de départ, modifié par la traduction
et pourtant toujours le même), indissociablement lié à la langue cible. Elle met
aussi en jeu un objet non idéal, un être humain inscrit dans l’espace.
Notons que l’action de traduire ne porte pas nécessairement sur un « tex-
te » au sens qui vient d’être défini ; il peut s’agir d’un « signe » ou d’un « méta-
signe » isolé de la langue comme en (5), (6) et (7) :
(5) Françoise a traduit puer par enfant

(6) Jean-Marc traduit parfois l’imparfait latin par un passé simple
(7) Comment traduire l’aspect du serbo-croate en français ?

On
��
peut imaginer évidemment des situations dans lesquelles le héros est transformé en deux
« êtres » à la fois. Mais il faut reconnaître qu’un énoncé comme la sorcière a transformé Ivan en
grenouille et en chauve-souris est assez étrange.
XXXIX 2012 1
Les instances mises en œuvre par l’action de traduire étant des objets idéaux
(sauf l’agent), il est clair que le changement causé et subi n’est pas de l’ordre du
mouvement. Mais s’agit-il d’un changement d’« état » ?
1.2. … Ni changement d’« état » ?
À la différence des propriétés ou qualités, un état se présente comme inscrit
dans le temps –au moins indirectement. Sans revenir sur la distinction entre états
et propriétés et entre les différents types d’états, on peut relever quelques diffé-
rences d’enchaînements possibles, selon que le « changement d’état » concerne
un objet spatial (matériel) ou un objet idéal. Ainsi, après une phrase comme (8), il
est possible d’enchaîner avec (9) ou avec (10) :
(8) La sorcière a transformé Ivan en grenouille

(9) Ce brusque changement d’état désespère la princesse
(10) Ce nouvel état, contre toute attente, lui convient.
Mais après (11), il est difficile de poursuivre avec (12) ou avec (13) :
(11) Marie a traduit plusieurs romans français

(12) ?? Ce changement d’état…
(13) ?? Ce nouvel état…
Notons aussi, qu’à propos du jeune homme transformé en grenouille, on

peut énoncer (14) :
(14) Le prince Ivan est devenu un animal
mais qu’il est plus difficile de dire (15), à propos du roman Le pont sur la
Drina :
(15) ?? Ce roman serbe est devenu un (texte/roman) français.
Un texte « à traduire » ne peut être soumis au changement d’état, si par là on

entend une évolution physique. Si on peut dire d’un texte traduit qu’il « vieillit »,
c’est dans un tout autre sens : il n’est plus en accord avec la langue cible, les
manières de traduire ont changé, etc. L’idée d’un état de type physique ne fait
pas sens. Peut-on parler d’« état non physique » c’est-à-dire psychologique?
Non, puisque l’état psychologique concerne un être humain, lequel est a priori
ancré spatialement. On note d’ailleurs que la construction métaphorique être

Telle
��
est … la traduction française du titre du roman d’I. Andrić.

Quand on parle de l’état d’un texte, on a en vue tout autre chose.
��

Directement ou indirectement cf. (Ce tableau + ce roman + ce paysage) est triste = « rend
��
triste »).
XXXIX 2012 1
dans (un état Adjectif / un Adjectif état) ne convient qu’à SN « sujets » dénotant
un humain :
(16) Ivan est dans un triste état : il est malheureux, mélancolique, inquiet
(17) *Le roman Le Pont sur la Drina est dans un triste état
sauf, dans le cas de (17), si l’on vise tel exemplaire du roman serbe.
« (Être) traduit (du serbo-croate) en français » caractérise pourtant bien un

état au sens où « (être) inquiet, malade, mélancolique » en caractérise un. Dans le
cas de « (être) traduit » il s’agit d’un état résultant. Mais que signifie exactement
traduire un poème du serbo-croate en français ? Que le poème « est en serbo-
croate » et que ce poème, au terme du procès, « est en français » ; le poème, non
nécessairement écrit, « appartient » d’abord à une langue puis à une autre. C’est
cette « appartenance » qui est modifiée. Faut-il parler de changement d’« état » ?
Rien n’est moins sûr. Car le contraste est net entre (18) – (19) et (20) – (21) :
(18) Dans quel état est Ivan ?

(19) –Il est bien malheureux / Il a grossi / Il est devenu riche
(20) Dans quel état est le poème de Mallarmé ?

(21) –*Il est (en français/en serbo-croate) *- Il est (français/serbo-croate).
Il y a « changement », mais au sens où il y a « changement » ou équivalence

quand on convertit, par exemple, des heures en minutes ou les nombres premiers
en équations mathématiques10. Mais alors, il ne s’agit pas d’« état » au sens
strict -car tout rapport au temps est exclu, ou du moins est comme suspendu,
mis en retrait. Si le changement ne porte pas sur un état, sur quoi porte-t-il ? On
peut penser à la notion de « forme »11. Mais à condition de pouvoir donner de
ce terme une définition consistante, intégrant le rapport d’« appartenance » très
particulier du texte à chacune des langues dans lesquelles il est instancié. Cette
relation d’appartenance résulte de l’association de la notion d’instrument -ou
d’une notion approchante- avec l’idée de langue. Ainsi, l’allemand est une sorte
de moyen de construire Faust, et traduire Faust consiste à élaborer un équivalent
dans une autre langue, qui elle-même « sert d’instrument ou de moyen ». On peut
dire aussi qu’ « une même valeur est donnée par le truchement d’un autre médium
du même type »12. La « forme » d’un texte est différente par nature de la forme
d’un être, puisque l’identité d’un texte traduit, contrairement à celle de tous les
10
La question se pose aussi à propos de la monnaie (convertir des euros en dollars).
��
11
��
Cette suggestion est due à C. Vet (com. pers.).
12
Je dois à D. Stosic toute cette réflexion sur la notion d’instrument (com. pers.).
��
XXXIX 2012 1
êtres, quels que soient les changements qui les affectent, « ne se redéploie ni dans
l’espace, ni dans le temps »13.
2. Le verbe traduire
Le verbe traduire ne semble pas avoir, jusqu’ici, retenu particulièrement
l’attention de ceux des linguistes qui se sont intéressés à la sémantique et à la
syntaxe des verbes ; et qui en ont proposé des classifications –exhaustives ou
non- en français et en anglais du moins. La rapide description des principales
constructions du verbe traduire qui est proposée par Florea & Fuchs (2010 : 255)14
donne une idée du peu d’intérêt qu’a soulevé le verbe traduire.
2.1. Sous bénéfice d’inventaire
Le verbe traduire apparaît, il est vrai, dans la classification systématique
des verbes du français proposée par Gross (1975 : 196, 356) ; mais uniquement
dans la construction –surprenante à mes yeux- traduire que. Sauf erreur, François
(1989, 1990) ne l’évoque pas non plus, fût-ce à la marge.
Plusieurs travaux français (entre autres Schnedecker & Charolles 1999) por-
tent sur des verbes assez proches, tels (se) transformer, et plus généralement sur
les phénomènes de « référents évolutifs », mais, sauf erreur, aucun ne comporte
d’étude du verbe traduire, ni du nom traduction.
Le verbe traduire n’apparaît pas davantage dans les travaux anglo-saxons sur
les verbes (entre autres Levin 1993, Talmy, vol. 1 et 2, 2000, Levin & Rappaport
Hovav 2010, Croft 2010)15. Si l’on s’en tient au classement de Levin 1993 (177
sq.), on rapprochera traduire des verbes dits de « création » et de « transforma-
tion », de type « turn verbs » comme en (a) :
(a) alter, change, convert, metamorphose, transform, transmute, turn.
On voit que le verbe translate ne figure pas parmi eux.
Pour décrire les « turn verbs », Levin & Rappaport (2010) proposent une
« structure lexico conceptuelle » (SLC) de type « changement d’état ». Par exem-
ple, le verbe to clean est pourvu de la SLC suivante :
(b) [ [ X ACT < RESULT >] CAUSE [ BECOME [ Y< CLEAN > ] ] ]
13
��
Selon la formule de D. Van de Velde (com. pers.).
14
On trouvera p. XXII-XXIII dans l’introduction de cet ouvrage (Dictionnaire des verbes du
��
français actuel. Constructions, emplois, synonymes) un ensemble de références bibliographiques
concernant les verbes : « ouvrages et dictionnaires de verbes (imprimés), dictionnaires de verbes
électroniques (élaborés par des laboratoires de recherche publique) ».
15
Ces travaux comportent un nombre infime de références aux travaux français.
��
XXXIX 2012 1
Comme l’a signalé Van de Velde (à paraître), ce schéma n’est pas satisfaisant
à plusieurs égards. Mais on voit qu’il rend à peu près compte du sens causatif du
verbe traduire, et que BECOME signale l’idée de changement. Cependant, il est
clair que l’action de traduire porte sur un objet qui n’est pas de même nature que
celui sur lequel porte l’action de nettoyer. Le premier est relié de manière très
particulière à une langue, ou plutôt à deux langues : un texte est un « fragment
actualisé » d’une langue source et, une fois traduit, ce même texte est un « frag-
ment actualisé » d’une langue cible ; ce qui n’est pas le cas de l’objet sur lequel
porte l’action de nettoyer. Le contrôleur de l’action, lui, est toujours un agent
intentionnel dans le premier cas -pas nécessairement dans le second. Il s’ensuit
que la nature de l’état résultant du changement induit par l’action ne peut qu’être
bien différente, selon que l’on a « traduit » ou que l’on a « nettoyé ». Le problème
reste donc entier -ou presque.
2.2. L’aspect lexical
En ce qui concerne l’aspect lexical, de nombreuses questions restent ouver-
tes, notamment quant à l’articulation de l’aspect lexical lui-même avec l’aspect
grammatical et –entre autres- du rôle des compléments de temps et de durée16.
Je me contente ici de caractériser rapidement le verbe traduire selon la classifi-
cation de Vendler (1967)17. Naturellement, aucune des propriétés ne correspond
à une condition nécessaire et suffisante. Et elles valent pour le SV, et non pas
pour le verbe seul.
Traduire dénote un événement de type « action » ou « événement » au sens
large (et non un « état ») : il est [+dynamique] ou [-statif], comme le montre le
fait qu’il peut entrer dans une phrase en corrélation avec une question en que
faire? Ce qui n’est pas le cas de aimer ou de admirer :
(22) Qu’a fait Ana hier ? -Elle a traduit ce poème.
Traduire est [-homogène], à la différence des verbes d’état. Et il « porte dans

son sens propre l’idée d’une borne terminale », comme le rappelle Haas (2009)
à propos du verbe écrire. Traduire est donc [+télique] ou [+borné] ou [+transi-
tionnel] ; et il est [+duratif] :
(23) Ivana a traduit ce poème en deux heures.
Comme l’a signalé Haas (2009), il accepte de se construire avec finir de, ce
qui est une caractéristique des accomplissements :
16
Voir,
��
entre autres, Vet (1994).
17
Comme
��
bien d’autres avant lui, Croft (2010) note les difficultés que soulève la classification
de Vendler. Après avoir rappelé la célèbre classification et fait état de ses principales lacunes, Croft
en présente une autre dans une perspective sensiblement différente.
XXXIX 2012 1
(24) Tina a fini de traduire ce poème.
Quand il se construit avec un COD comportant l’article indéfini pluriel (des),

traduire réfère à un nombre indéterminé d’accomplissements, ce qui le rapproche
des verbes d’activité :
(25) Tamara a traduit des poèmes
voire d’un verbe d’activité habituelle : 18
(26) Paul épluche des pommes de terre dans la friterie d’en face = « Paul est éplucheur
de pommes de terre » (occasionnellement ou à titre de « profession »)
(27) Paul traduit des pièces de théâtre pour cette maison d’édition = « Paul est
traducteur de pièces de théâtre ».
2.3. Structure argumentale

La complémentation de traduire, verbe d’accomplissement ou verbe d’ac-
tivité dans certains contextes est complexe, comme le rappellent les exemples
(28) et (29) :
(28) Monika a traduit cette pièce de théâtre de l’allemand en français

(29) Monika a traduit des pièces de théâtre de l’allemand en français.
Naturellement le COD ne peut être omis :
(30) *Greta a traduit de l’allemand en français
sauf si de l’allemand est interprété comme partitif avec le sens de (31) :
(31) (Marie/Greta) a traduit un certain nombre de textes allemands en français.
Plus intéressant à observer est le comportement, dans certaines constructions,

des syntagmes correspondant à la langue source et à la langue cible.
On constate d’abord que le COD (« texte ») peut être omis, à condition que la
langue cible soit mentionnée. Du moins, dans ce cas, seule la mention de celle-ci
est à la rigueur possible –sauf, à nouveau, si on interprète le syntagme correspon-
dant à la langue source comme un SN objet comportant un article partitif :
(32) ? (Ivana + Marie) traduit (souvent) en français / ? (Ivana + Marie) a (souvent)
traduit en français
18
Voir
��
Haas (2009) : « … le temps verbal n’affecte pas la télicité de l’accomplissement mais
détermine si le point terminal a été ou non atteint » (p. 42). Voir aussi p. 251.
XXXIX 2012 1
(33) ?? (Ivana + Marie) traduit (souvent) de l’anglais / ?? (Marie + Ivana) a (sou-
vent) traduit de l’anglais.
Si le COD est présent, la seule mention de la langue cible donne également

un résultat un peu meilleur que la seule mention de la langue source :
(34) Maria (traduit des romans en anglais + a traduit ce roman en anglais)

(35) ? Maria (traduit des romans de l’anglais + a traduit ce roman de l’anglais)
sauf si le contexte est tel que la référence à la langue source va de soi :
(36) (Marie + Greta) a traduit de l’allemand cette pièce de théâtre de Schiller

(36’) (Marie + Greta) a traduit de l’allemand des pièces de théâtre de Schiller
(37) (Marie + Greta) a traduit du français cette pièce de théâtre de Racine

(37’) (Marie + Greta) a traduit du français des pièces de théâtre de Racine.
D’autres constructions font apparaître ce décalage entre langue source et

langue cible. C’est le cas de l’interrogation partielle.
Commençons par signaler que les syntagmes interrogatifs correspondant à
chacune des deux langues ont la forme de quelle langue ou (en + dans) quelle
langue et non pas d’où ni où, formes « adverbiales » plus clairement locatives,
ni non plus de quoi/en quoi/dans quoi. Cf. (38)-(41) et (42)-(43) :
(38) *(D’où + De quoi) Maria a-t-elle traduit cette pièce de théâtre en grec
moderne ?
(39) *Maria a traduit cette pièce de théâtre (d’où + de quoi) en grec moderne ?
(40) *(Où + (En quoi + Dans) quoi)) Maria a-t-elle traduit cette pièce de théâtre
du grec ancien ?
(41) *Maria a traduit cette pièce de théâtre du grec ancien (où + (en + dans)
quoi))?
(42) (En + Dans) quelle langue Tina a-t-elle traduit du grec ancien cette pièce de
théâtre ?
(43) Tina a traduit cette pièce de théâtre du grec ancien (en + dans) quelle langue ?19
Si on compare les deux Sprep. correspondant à chacune des deux langues,

il semble bien que l’interrogation sur la langue cible soit plus naturelle que celle
portant sur la langue source. Cf. (44)-(45’) et (46)-(47’) :
(44) Tamara a traduit ce poème de l’allemand (en + dans) quelle langue ?
19
Comme
��
le fait remarquer le relecteur/la relectrice, il serait utile de prendre également en
compte l’emploi d’autres couples de prépositions, nettement plus spatiales, telles que de… depuis,
de… vers.
XXXIX 2012 1
(45) ? Tamara a traduit ce poème de quelle langue, en français ?

(45’) ? Tamara a traduit ce poème en français de quelle langue ?
(46) (En + Dans) quelle langue Ivana a-t-elle traduit ce poème de l’allemand ?
(47) ? De quelle langue Ivana a-t-elle traduit ce poème en français ?
(47’) ? Ivana a traduit ce poème de quelle langue en français ?
Mais l’interrogation peut porter sur les deux syntagmes à la fois :
(48) De quelle langue (en + dans) quelle langue Ivana a-t-elle traduit ce poème ?
(49) Ivana a traduit ce poème de quelle langue (en + dans) quelle langue ?
Il apparaît donc que traduire, verbe transitif causatif de changement, à valeur

aspectuelle d’ « accomplissement » et contextuellement d’activité, a deux argu-
ments syntaxiques, l’agent sujet et le COD thème, mais que les deux syntagmes
prépositionnels correspondant à la langue source et à la langue cible, jouent un
rôle important ; de plus, ils connaissent une disparité de « saillance », mais ils
manifestent aussi un net lien de solidarité.
3. Le nom traduction
Avant d’en venir au nom traduction, précisons rapidement en quoi consiste
un objet idéal ou « idéalité ».
3.1. Les idéalités20
Dans j’aime cette traduction, le SN vise une entité de type objet. Cet objet est
non matériel. Husserl (1929, 1939) a proposé le terme idéalité pour distinguer les
objets comme une sonate, un poème, un mot ou un discours, qui se caractérisent
par le fait qu’ils sont munis d’un contenu à visée interprétative, à la différence
d’un animal, d’une montagne ou d’une chaise.
Les idéalités de ce type entretiennent une relation non triviale avec le temps.
En effet, pour qu’un concerto (ou une sonate) soit reçu, il faut qu’il soit joué,
interprété. Pour qu’il soit compris, un poème doit être lu, entendu. Autrement dit,
la portée à la connaissance d’autrui, à quoi est destinée l’idéalité en tant qu’entité
à interpréter, exige la médiation d’un événement, lequel consiste en l’exécution
du concerto (de la sonate), en la lecture ou en la déclamation du poème, en sa
publication éventuelle. Selon le prédicat verbal de la phrase, cet événement reste
virtuel comme en (50) ; ou bien il est actualisé comme en (51) :
(50) Chopin a composé ses deux concertos pour piano en 1830

(51) Stevan vient d’écouter les deux concertos pour piano de Chopin.
20
��
Sur ce point, voir Flaux & Stosic (2011), Flaux & Stosic (soumis a, b), Stosic & Flaux
(2012).
XXXIX 2012 1
Mais le nom concerto lui-même ne signifie pas l’événement qu’est son

exécution/ interprétation. Cette complexité sémantique explique sans doute que
ce type de nom soit parfois décrit comme dénotant un « événement faible » par
opposition à un nom d’événement dit « fort » tel concert (Godard et Jayez 1993,
1996). Concerto pourtant ne dénote en aucun cas un événement, du moins si
on considère qu’un événement, comme une propriété ou un état, est construit
par abstraction21. Ou alors, il faut proposer une définition unitaire de la notion
d’événement qui rende compte du contraste entre (52) et (53), (54) et (55), et
aussi entre (56) et (57) :
(52) Le prochain concert aura lieu ce soir

(53) *(Le prochain concerto + La prochaine sonate) aura lieu ce soir 22
(54) Que se passe-il donc ? _- Il y a un concert en ce moment

(55) Que se passe-il donc ? * -Il y a un concerto en ce moment
(56) L’arrestation de Paul a eu lieu en plein concert

(57) *L’arrestation de Paul a eu lieu en plein (poème + concerto + sonate).23
À la différence de concerto, sonate, symphonie, mot, poème, les noms tra-

duction, description, transposition, démonstration, sont perçus comme dérivés
par la forme et par le sens, respectivement des verbes traduire, décrire, transposer
et démontrer, ce qui fonde la distinction entre noms d’idéalités (désormais NId)
« primaires » et NId « secondaires ». Chacune de ces deux sous-classes est nom-
breuse. Pourtant, semble-t-il, la classe de NId n’a pas été jusqu’à présent établie
comme classe de noms « aux côtés » des grandes classes de noms d’objets :
noms d’êtres animés, d’êtres humains ou intentionnels, d’objets inanimés, parmi
lesquels les noms d’objets naturels, les noms d’objets fabriqués (« iconiques »
ou non), etc. 24
Considérons maintenant le nom traduction et ses relations avec le verbe

traduire. Le nom dérivé peut servir à dénoter une « action » ou un « événement »
au sens large (la traduction de ce poème lui a pris du temps) ; un objet idéal
(cette traduction est réussie) ; et -par métonymie- un objet matériel (laisse cette
traduction sur mon bureau) 25.
21
Au sens de la Logique et de la Grammaire de Port-Royal.
��
22
��
Condition suffisante mais non nécessaire, car tout nom d’événement n’est pas compatible
avec le prédicat avoir lieu, ni non plus avec survenir ou se produire.
23
Sur les conditions d’emploi de en plein N, voir Haas (2009).
��
24
Milner
��
(1982) à la suite de Ruwet (1972) évoque certains noms dérivés de sens résultatif,
mais sans faire clairement le départ entre objets matériels et objets idéaux.
25
La caractérisation linguistique du nom traduction est rapidement évoquée dans Flaux &
��
Van de Velde (2000 : 106-107). Il nous aurait fallu distinguer plus clairement traduction signifiant
un résultat idéal, et traduction signifiant un objet matériel par métonymie.
XXXIX 2012 1
Commençons par le sens correspondant directement à la nominalisation.

3.2. Traduction, nom d’action/événement
Comme le verbe traduire, le nom traduction, au sens prédicatif, peut signifier
un « accomplissement » ou une « activité ».
En tant que nom d’événement de type « accomplissement », traduction hérite
des propriétés aspectuelles du verbe. Il hérite aussi de sa structure argumentale26,
ce que résument les exemples (58)-(59), et (60)-(61) :
(58) Ivana a traduit ce poème, du serbo-croate en français, en deux heures ; ce qui

a surpris tout le monde
(59) La traduction, par Ivana, de ce poème, du serbo-croate en français, en deux
heures, a surpris tout le monde
(60) Ivana a traduit allègrement ce poème, du français en serbo-croate, en deux

heures seulement ; ce qui a surpris tout le monde
(61) (L’allègre traduction + La traduction allègre) par Ivana, de ce poème, du fran-
çais en serbo-croate, en deux heures seulement, a surpris tout le monde 27.
Le « privilège » déjà repéré de la langue cible apparaît dans les exemples

(62) à (64) :
(62) La traduction de ces poèmes par Ivana, en français, a beaucoup aidé ses
confrères
(63) La traduction de ces poèmes par Ivana a beaucoup aidé ses confrères
(64) ?? La traduction de ces poèmes par Ivana, du serbo-croate, a beaucoup aidé
ses confrères
et dans les exemples (65) à (66) avec l’emploi des adjectifs relationnels :
(65) La traduction française de ces poèmes par (Ivana + Marie) a beaucoup aidé
ses confrères
(66) La traduction serbo-croate de ces poèmes par (Ivana + Marie) a beaucoup
aidé ses confrères.
En (65) on comprend qu’Ivana ou Marie a traduit des poèmes en français ;

en (66) qu’elle a traduit des poèmes en serbo-croate.
Les principales caractéristiques sémantiques et syntaxiques du verbe tra-

duire déjà relevées, et que rappellent les exemples (67) et (68), semblent bien
26
Sur les tests utilisables à propos du nom, voir Haas (2009).
��
27
Une simple équivalence relie (60) et (61) ; les relations entre verbe + adverbe (traduire allègre-
��
ment) et nom dérivé + adjectif (une traduction allègre/une allègre traduction) ne sont pas simples.
XXXIX 2012 1
présentes quand le nom traduction s’utilise pour dénoter une activité, comme
dans les exemples (69) et (70) :
(67) (Tatiana + Marie) trouve plaisir à traduire des poèmes du serbo-croate en

français
(68) (Tatiana + Marie) trouve plaisir à la traduction de poèmes du serbo-croate
en français
(69) Traduire des poèmes, du serbo-croate en français, a demandé beaucoup de

temps à (Tamara + Marie)
(70) La traduction de poèmes, du serbo-croate en français, a demandé beaucoup de
temps à (Tamara + Marie).
Le « privilège » de la langue cible signalé à propos du verbe et du nom

d’accomplissement, caractérise également l’emploi de traduction au sens d’ « ac-
tivité télique», comme le montrent :
– d’une part la suppression plus « naturelle » d’un des deux groupes pré-
positionnels référant à l’une des deux langues : celui correspondant à la langue
source, Cf. (71) à (76) :
(71) Tatiana se consacre à la traduction de poèmes en français

(72) ? Tatiana se consacre à la traduction de poèmes du serbo-croate
(73) ? Tatiana est en pleine traduction de poèmes en français

(74) ?? Tatiana est en pleine traduction de poèmes du serbo-croate
(75) Ces poèmes sont en voie de traduction en français

(76) ?? Ces poèmes sont en voie de traduction du serbo-croate
– d’autre part, le fonctionnement de l’adjectif de relation : s’il s’agit d’une

traduction en français, seul (77) est possible ; ou du moins il est meilleur ou
moins mauvais que (78) :
(77) ? La traduction française de poèmes occupe bien (Tatiana + Marie) en ce

moment
(78) *La traduction serbo-croate de poèmes occupe bien (Tatiana + Marie) en ce
moment.
En tant que nom d’activité, traduction hérite, on le voit, de la structure

aspectuelle de traduire. Quant à sa structure argumentale, elle ne semble pas
différente. Et elle ne se dissocie donc pas non plus de celle de traduction, nom
d’accomplissement. Elle manifeste, de plus, les mêmes caractéristiques déjà
notées à propos de la langue cible.
XXXIX 2012 1
3.3. Traduction, nom d’objet idéal

La complémentation semble bien être également, pour l’essentiel, « mainte-
nue » quand traduction a un sens non pas prédicatif mais résultatif (dénotant un
« objet idéal ») : le nom peut être suivi des mêmes groupes nominaux référant à
l’« agent », au « thème », à la « source » et à la « cible »28. L’ellipse de certains
compléments est régie par des contraintes pour la plupart identiques à celles qui
pèsent sur le verbe traduire et sur l’emploi prédicatif de traduction. Cf. (79) à
(83) :
(79) La traduction de ce roman, du serbo-croate en français, par Vera, est restée

célèbre
(80) *La traduction, du serbo-croate en français, par Vera est restée célèbre
(81) La traduction de ce roman, (du serbo-croate) en français, par Vera, est restée
célèbre
(82) La traduction de ce roman, en français, par Vera, est restée célèbre
(83) ?La traduction de ce roman, du serbo-croate, par Vera, est restée célèbre.
Ces contraintes montrent aussi le « privilège » dont bénéficie la mention de la

langue cible, privilège qu’on peut observer également avec l’emploi des adjectifs
de groupe : si l’on sait que Luther a traduit la Bible du latin en allemand, on ne
s’étonne pas de (84), mais on s’étonne de (85) 29 :
(84) La traduction allemande de la Bible par Luther est restée célèbre

(85) ?? La traduction latine de la Bible par Luther est restée célèbre.
Enfin, traduction, nom d’objet idéal, se comporte de la même manière que

lorsqu’il est employé avec un sens prédicatif, au regard de la question partielle.
Cf. (86) à (92) :
(86) La traduction par (Marie + Ivana) de ce poème, du serbo-croate en quelle

langue, est célèbre ?
(87) ? La traduction de ce poème par (Ivana + Marie), de quelle langue en français,
est célèbre ?
(89) La traduction par (Marie + Ivana) de ce poème, de quelle langue en quelle
langue, est célèbre ?
(90) *La traduction par (Marie + Ivana) de ce poème, du serbo-croate (à où/à

quoi/dans quoi), est réussie ?
(91) *La traduction par (Marie + Ivana) de ce poème, (d’où/de quoi) en français,
est réussie ?
28
Sur traduction, nom d’idéalité, voir Flaux & Stosic (soumis, a et b) et Stosic & Flaux
��
(2012).
29
Exemples repris à Flaux & Stosic (soumis a).
��
XXXIX 2012 1
(92) *La traduction par (Marie + Ivana) de ce poème, (d’où à où/de quoi en quoi),
est réussie ?
Ou mieux (93) à (98) :
(93) En quelle langue la traduction par (Marie + Ivana) de ce poème, du serbo-

croate, est-elle célèbre ?
(94) ? De quelle langue la traduction de ce poème en français par (Ivana + Marie)
est-elle célèbre ?
(95) De quelle langue en quelle langue la traduction par (Marie + Ivana) de ce
poème, est-elle célèbre ?
(96) *(À où/À quoi/Dans quoi) la traduction par (Marie + Ivana) de ce poème, du
serbo-croate, est-elle réussie ?
(97) *La traduction par (Marie + Ivana) de ce poème, (d’où + de quoi) en français,
est réussie ?
(98) *La traduction par (Marie + Ivana) de ce poème, (d’où à où + de quoi en quoi)
en français, est-elle réussie ? 30
Récapitulons : traduction, comme traduire, peut signifier un accomplisse-

ment. Cf. (99). Comme traduire il peut signifier une activité. Cf. (100). Et une
idéalité. Cf. (101) :
(99) La traduction de ce roman par Marie a aidé ses collègues

(100) Marie s’est lancée dans la traduction de poèmes serbes
(101) Les traductions de Marie ont du succès.
Traduction, nom d’idéalité, présente un nombre impressionnant de proprié-

tés communes avec traduction prédicatif. Cela pose évidemment la question de
l’héritage. Ou plutôt conduit à s’interroger sur la question de savoir dans quels
termes poser la question de l’héritage : héritage de la SLC, de la structure argu-
mentale, de la structure aspectuelle et des rôles thématiques associés aux divers
« participants », quelle que soit la manière dont la SLC intègre ces structures et
les rôles thématiques associés aux participants.
Conclusion
Le « passage d’un texte d’une langue à l’autre » n’a rien à voir avec un
mouvement, y compris un « mouvement fictif », car hormis l’agent, les entités
concernées n’ont pas d’étendue (thème, source et cible). Or l’idée de mouve-
ment non fictif ou fictif, du moins tel qu’elle est utilisée par Talmy (2000, 1 et
30
��
L’étude des contraintes portant sur l’ordre des mots dans ce type de construction exigerait
d’être approfondie.
XXXIX 2012 1
2), implique crucialement l’extension spatiale31. De même celle de « chemin »,

même métaphorique.
Le verbe traduire signifie un changement mais pas changement d’état :

« être écrit en serbo-croate » est différent de « être écrit en français », mais ces
deux prédicats n’expriment pas un état, du moins si un état correspond à une
caractéristique physique ou psychologique. Rappelons que ce changement est
comparable à celui (conversion) qui affecte des unités de mesure, des nombres
et des fonctions mathématiques. C’est du côté de la notion de « forme » (en lien
avec celle d’ « appartenance », notion elle-même en rapport avec celle d’instru-
ment et de langue), qu’il faut poursuivre la réflexion et approfondir l’analyse. À
la différence de la forme d’un être, la forme d’un texte (ou sens ?) est présentée
-par la langue- comme indépendante de l’espace et du temps.
L’inadéquation des concepts d’état et de « mouvement fictif » vient de la
nature idéale de ce sur quoi porte l’action de traduire : le texte. Il est dans un
rapport très particulier -qui reste à décrire- avec la langue source et la langue
cible. Au terme de sa transposition d’une langue dans une autre, qui sont des en-
tités idéales très complexes, un texte reste le même tout en étant différent. Cette
identité/altérité à soi est à certains égards très proche de celle d’autres idéalités
telles que les sonates, les romans, etc. Mais elle est aussi différente, en raison
précisément des rapports que le texte entretient avec les deux langues : il n’y a
pas, semble-t-il, d’équivalent de telles relations pour la sonate ni pour le roman,
même s’il existe des règles de composition musicale et de composition littéraire.
L’idéalité qu’est un texte traduit apparaît irréductible à tout autre. Et sa relation
avec la langue de départ et avec celle d’arrivée aussi.
BIBLIOGRAPHIE
Bonami, O., Boyé, G. & Kerleroux, F. (2009), « L’allomorphie radicale et la
relation flexion-construction », in Fradin B., Kerleroux F. & Plénat M., Aperçus
de morphologie, Saint-Denis : Presses Universitaires de Vincennes,103–125.
Croft,W. (2010), Verbs, Aspect and Argument structure, Oxford : Oxford
University Press.
Flaux, N. (2002), « Les noms d’idéalités et le temps », Cahiers Chronos
10, 65–78.
Flaux, N. & Stosic, D. (2011), « Noms d’idéalités, prépositions et tempo-
ralité », in E. Arjoca, C. Avezard-Roger, J. Goes & A. Tihu (éds), Temps, aspect
et classes de mots : études théoriques et didactiques, Arras : Artois Presses
Université, 155–178.
31
Voir
��
aussi Stosic & Sarda (2009).
XXXIX 2012 1
Flaux, N. & Stosic, D. (soumis a), « Le nom traduction et sa complémen-

tation », Colloque de St Jacques de Compostelle sur la complémentation (21-23
octobre 2010).
Flaux, N. & Stosic, D. (soumis b), « Les noms d’idéalités et la nominalisa-
tion », Colloque NominalisationS, Arras 18-20 mai 2011.
Flaux, N. & Van De Velde, D. (2000), Les noms en français. Esquisse de
classement, Paris-Gap : Ophrys.
Florea, L. S. & Fuchs, C. (2010), Dictionnaire des verbes du français actuel,
Paris-Gap : Ophrys.
François, J. (1989), Changement, causation, action, Droz : Genève.
François, J. (1990), « Classement sémantique des prédications et méthode
psycholinguistique d’analyse propositionnelle », Langages 100, 13–32.
Godard, D. & Jayez, J. (1993), « Le traitement lexical de la coercion »,
Cahiers de linguistique française 14, 123–149.
Godard, D. & Jayez J. (1996), « Types nominaux et anaphores : le cas des
objets et des événements », Cahiers Chronos 1, 41–58.
Gross, M. (1975), Méthodes en syntaxe, Paris : Hermann.
Haas, P. (2009), Comment l’aspect vient aux noms, Doctorat soutenu à
l’Université de Lille 3.
Husserl, E. (1996) [1929], Logique formelle et transcendantale, Paris :
PUF.
Husserl, E. (1970) [1939], Expérience et jugement, Paris : P. U. F.
Levin, B. (1993), English Verb Classes and Alternations, A preliminary
Investigation, Chicago : The University of Chicago Press.
Levin, B. & Rappaport Hovav, M. (2010), « Lexical Conceptual Structure”, in
P. Portner, C. Maienborn & K. von Heusinger (eds), Semantics: An International
Handbook of Natural Language Meaning, Berlin : Mouton de Gruyter.
Milner, J.-C. (1982), Ordres et raisons de langue, Paris : Le Seuil.
Pustejovsky, J. (1995), Generative Lexicon, Cambridge : MIT Press.
Schnedecker, C. & Charolles, M. , (1999), « Référence et changement. Étude
du prédicat (se) transformer », in S.Vogeler, A. Borillo, M. Vuillaume & C. Vetters
(eds), La modalité sous tous ses aspects, Amsterdam : Rodopi, 289–308.
Stosic, D. & Flaux, N. (2012), « Les noms d’idéalités sont-ils polysémi-
ques ? », Bern : Peter Lang.
Stosic, D. & Sarda, L. (2009), « The many ways to be located : the expres-
sion of fictive motion in French and Serbian », in M. Brala Vukovic & L. Gruic
Grmusa (éds), Space and Time in Language and Literature, Cambridge Scholars
Publishing, Cambridge :
��
Massachussets, pp.
��
39–60.
Talmy, L. (2000), Toward a Cognitive Semantics, ��
Cambridge : MIT-Press.
Van de Velde, D., (à paraître), « Les contraintes syntaxiques et sémantiques
qui pèsent sur les nominalisations à interprétation événementielle », Actes du
XXXIX 2012 1
colloque Événement, événements et sous-événements, Paris 3-Sorbonne Nouvelle,

17-19 septembre 2009.
Vendler, Z. (1967), Linguistics and Philosophy, Ithaca New-York : Cornell
Uiversity.
Vet, C. (1994), « Relations temporelles et progression thématique », in J.-P.
Desclées et al (éds), Études cognitives, 57–88.
Нели Фло
TRADUIRE/TRADUCTION: НИ КРЕТАЊЕ, НИ ПРОМЕНА „СТАЊА“?

(Резиме)
Глаголска именица traduction, изведена од глагола traduire, најчешће означава радњу и

њен резултат. Међутим, специфичност резултата који се везује за ову именицу састоји се у
томе што он није материјалног него идеалног карактера. Реч је о „идеалности“ у Хусерловском
смислу те речи. У овоме раду указујемо на синтаксичко-семантичке релације (аспектуална
вредност, аргументална структура) које повезују именицу traduction са глаголом traduire, као
и на неопходност да се у оквиру номиналне семантике издвоји нова класа именица, а то су
именице идеалности. У оквиру ове класе, именица traduction заузимала би засебно место услед
изузетног карактера активности означене радњом „пренети текст с једног језика на други“ и
њеног резултата.
Кључне речи: материјални предмет, идеални предмет (идеалност), догађај, текст, промена.
Примљено: 4. фебруара 2012, прихваћено за објављивање 12. марта 2012.
XXXIX 2012 1
BIBLID: 0015-1807, 39 (2012), 1 (pp. 37–52)

UDC 811.133.1’367.625’37

Denis Le Pesant
Université Paris Ouest Nanterre La Défense & CNRS (UMR 7114)
CRITÈRES SYNTAXIQUES POUR UNE CLASSIFICATION

SÉMANTIQUE DES VERBES DE LOCALISATION
Pour faire une classification sémantique des verbes locatifs, nous nous proposons de recourir
à trois critères fondamentalement syntaxiques : les propriétés de sous-catégorisation, de diathèses et
de modes d’action. Deux illustrations de la méthode seront données dans les domaines suivants : une
classe de verbes transitifs directs de localisation et les trois principales classes de verbes à plusieurs
arguments locatifs (types aller, partir/arriver et sortir/entrer).
Nous appelons prédicats de localisation les prédicats qui signifient une

relation entre un objet ou un événement à localiser (le thème) et un objet servant
de point de repère (le point de repère). Ces prédicats expriment des relations
telles que les prépositions (être) dans (localisation interne), (être) hors de (loca-
lisation externe), (être) devant (localisation externe antérieure sur l’axe frontal)
etc. D’autre part, nous appelons argument locatif tout SN complément essentiel
commutant avec l’adverbe interrogatif où ainsi qu’avec tous les autres adverbes
locatifs (ici, quelque part, ailleurs etc.). Les principaux types de prédicats de
localisation sont : des prépositions (devant, près de, au-dessus de etc.), des ver-
bes à un seul argument locatif (habiter qqpart, planter qqch qqpart), des verbes
transitifs directs (imprégner, entourer), des verbes à plusieurs arguments locatifs
(aller de A à B, sortir de A par B), et des verbes intransitifs de déplacement à
compléments locatifs optionnels (marcher, courir, nager).
Pour faire une classification sémantique de ce vocabulaire, nous recourons
à trois types de critères syntaxiques : les propriétés de sous-catégorisation, de
diathèses et de modes d’action. Deux illustrations de la méthode seront données
dans les domaines suivants : a) une classe de verbes transitifs directs de locali-
sation ; b) les trois principales classes de verbes à plusieurs arguments locatifs :
les types aller, partir/ arriver et sortir/ entrer.

Nous
��
nous situons dans la tradition des travaux du LADL sur les prédicats de localisation (cf.
notamment Gross 1981, Lamiroy 1983, Boons 1985 et Guillet & Leclère 1992). Nous sommes aussi
influencé par les travaux de Jean Dubois sur la classification syntactico-sémantique des prédicats
(cf. Dubois & Dubois-Charlier 1993 ; François, Le Pesant & Leeman 2007) ainsi que ceux de l’école
d’Andrée Borillo (cf. entre autres Borillo 1998, Aurnague 2004 & 2008, Laur 1989, Stosic 2009).
XXXIX 2012 1
1. Définition syntactico-sémantique d’une classe

de verbes transitifs directs de localisation
Un ensemble de propriétés de sous-catégorisation, de diathèses et de modes
d’action suffit à définir une catégorie syntactico-sémantique de prédicats. Dans
cette section, nous définissons au moyen de ces trois critères la classe de verbes
transitifs directs dont font partie couvrir, surmonter et ceinturer :
(1) La neige couvre le sol ; une tour surmonte la colline ; un boulevard ceinture
la ville
Ces verbes peuvent être qualifiés de prédicats de localisation, car : a) ils
ont, comme les prépositions locatives de relation thème / point de repère, des
valeurs de localisation interne et externe (avec contact, selon l’axe vertical, la-
téral, etc.) ; b) ils mettent en relation les deux rôles thématiques caractéristiques
de la catégorie : le thème et le point de repère de la localisation (landmark). Ces
phrases se distinguent sémantiquement des phrases à un seul argument locatif
par le trait suivant : elles ont toutes un effet nécessairement holistique (ex. le
sol est couvert de feuilles), alors que les phrases à un seul argument locatif se
caractérisent presque toutes par un effet non nécessairement holistique (ex. il y
a des feuilles sur le sol).
Voici 29 verbes qui ont les mêmes propriétés que couvrir, remplir et parse-
mer. Nous les avons regroupés par sous-classes sémantiques approximativement
cohérentes en utilisant un quatrième type de critère dont il ne sera pas question
ici, celui de la sélection lexicale.
couvrir, recouvrir, tapisser, revêtir remplir, emplir

enrober imbiber, imprégner, mouiller, saturer, tremper
consteller, joncher, parsemer border, franger, ourler
jalonner, ponctuer ceinturer, entourer, environner
coiffer, couronner, surmonter flanquer
embarrasser, encombrer
Tableau 1 : une classe de verbes transitifs de localisation
1.1. Sous-catégorisation, diathèse, parcours de diathèses

Par sous-catégorisation du prédicat, il faut entendre les restrictions qu’il
opère sur le nombre et la nature syntaxique (nominale, phrastique, préposition-
nelle ou non prépositionnelle) des arguments. Par diathèses, il faut entendre
les alternances de « voix » (active, pronominale, passive) et les effacements et
adjonctions d’argument(s), qui se manifestent par exemple au sein de la diathèse

Cette
��
partie de notre article est un développement de ce que nous avons proposé dans Le
Pesant (2008).
XXXIX 2012 1
Denis Le Pesant, Critères syntaxiques pour une classification sémantique...
variante causative vs variante non causative. La diathèse est une structure binaire.
Nous appelons parcours de diathèses l’ensemble des diathèses d’un verbe ou
d’une classe de verbes. Le parcours de diathèses des verbes du type de couvrir
(cf. tableau 1) est le suivant :
• Diathèse voix active non causative vs voix passive en de (diathèse de
permutation)
(2)a Des feuilles couvrirent cette zone
(2)a’ vs Cette zone fut couverte de feuilles
• Diathèse voix active non causative vs voix pronominale (diathèse de
permutation)
(2)b Des feuilles couvrirent cette zone
(2)b’ vs Cette zone se couvrit de feuilles
• Diathèse voix passive en de vs voix active causative (diathèse d’adjonction

d’argument)
(2)c Cette zone fut couverte de feuilles
(2)c’ vs Le vent couvrit cette zone de feuilles
• Diathèse voix active causative vs voix passive en par (diathèses de per-
mutation d’arguments et d’effacement optionnel du complément en par)
(2)d Le vent couvrit cette zone de feuilles
(2)d’ vs Cette zone fut couverte de feuilles (par le vent)
1.2. Modes d’action et parcours de modes d’action

Les quatre modes d’action (cf. Vendler 1959) sont : les états (‘states’), les
processus (‘activities’), les accomplissements (‘accomplishments’, c’est-à-dire
« téliques non ponctuels ») et les achèvements (‘achievements’, c’est-à-dire « té-
liques ponctuels »). La notion de mode d’action caractérise les prédicats non en
eux-mêmes mais au sein de telle ou telle construction syntaxique ; de ce fait on
peut l’étendre à la phrase. On dira par exemple que le verbe joncher, dans la phrase
« Cette zone fut jonchée de feuilles pendant deux heures », est au mode d’action
état ; ou bien on peut dire que la phrase elle-même est au mode d’action état.
Un prédicat ou une classe de prédicats se caractérisent parfois par un seul
mode d’action. Mais le cas le plus fréquent est le suivant : un verbe ou une
classe de prédicats se caractérisent par plusieurs modes d’action, selon a) les
tiroirs aspectuo-temporels auxquels on les conjugue, b) leur sous-catégorisation,
par exemple le fait qu’un verbe transitif direct réalise ou non son complément
essentiel peut modifier le mode d’action. Il arrive également qu’un prédicat ait
deux modes d’action différents au sein de la même construction syntaxique et au
même tiroir aspectuo-temporel (cf. infra § 1.2.2).
XXXIX 2012 1
1.2.1. Modes d’action téliques vs modes d’action non téliques

Les quatre catégories de modes d’actions peuvent être réparties deux par
deux entre deux catégories : les téliques et les non téliques.
• Les modes d’actions téliques regroupent les accomplissements et les
achèvements
Les phrases téliques admettent d’être sous-catégorisées par la préposition
temporelle de durée en et refusent de l’être par la préposition pendant :
(3)a Ce bâtiment fut construit en 3 mois ; Paul arriva là en 3 minutes
(3)b Ce bâtiment fut construit pendant 3 mois ; * Paul arriva là pendant 3
minutes
Les phrases téliques signifient un événement mettant en jeu une substance
dont l’état final est différent de l’état initial : les exemples (3)a présupposent qu’il
a fallu trois mois pour que le bâtiment passe de l’état de « non construit » à celui
de « construit » et qu’il a fallu trois minutes pour que Paul passe de l’état de «
non arrivé là » à celui de « arrivé là ».
La différence entre les accomplissements et les achèvements est de nature
aspectuelle. Les deux types admettent l’auxiliaire aspectuel progressif ; mais
les accomplissements sont les seuls verbes à accepter les auxiliaires inchoatif
et terminatif :
(4) On est en train de construire ce bâtiment ; Pierre est en train d’arriver
On (commence à, finit de) construire ce bâtiment
* Pierre (commence à, finit d’) arriver
• Les modes d’actions non téliques regroupent les états et les processus
Les phrases non téliques admettent d’être sous-catégorisées par les prépo-
sitions temporelles de durée pendant :
(5)a Je fus malade pendant deux mois ; je lus pendant dix minutes
(5)b ? Je fus malade en deux mois ; * je lus en deux mois
Elles signifient un événement mettant en jeu une substance dont l’état final
n’est pas différent de l’état initial : les exemples (5)a présupposent qu’au dernier
instant d’un certain laps de temps, l’état ou le processus considérés étaient les
mêmes qu’au premier instant. Les états et les processus se distinguent par une
propriété aspectuelle : alors que les états refusent l’aspect progressif exprimé par
l’auxiliaire être en train de, les processus l’acceptent (* Je suis en train d’être
malade vs je suis en train de lire).
1.2.2. Un même verbe peut cumuler plusieurs modes d’action
Il est bien connu qu’un même verbe peut cumuler plusieurs modes d’action
différents selon ses variantes syntaxiques. En (6)a, le verbe lire est utilisé au
passé simple (passé perfectif) dans son emploi dit « intransitif » (son complément
essentiel n’est pas réalisé en vertu d’une diathèse de réduction d’argument) : c’est
XXXIX 2012 1
un processus. Lorsque le complément est réalisé, la phrase devient ambiguë quant

au mode d’action, comme le montrent les phrases (6)c et (6)d :
(6)a Paul lut pendant dix minutes
(6)b * Paul lut en dix minutes
(6)c Paul lut une revue (pendant dix minutes)
(6)d Paul lut une revue (en dix minutes)
En (6)c le verbe est un processus ; la phrase signifie que la revue, au bout
de cinq minutes, n’était pas lue (elle restait à l’état de « revue non lue », en tant
que non lue complètement) ; en (6)d, le verbe est un accomplissement ; la phrase
signifie que la revue, au bout de cinq minutes, était lue : elle était passée de l’état
de « revue non lue par Pierre » à l’état de « revue lue par Pierre ».
Revenons maintenant à un des exemples (3)a, où le verbe construire est à
la voix passive. Mettons-le à l’actif (diathèse de permutation). On constate alors
que construire a deux interprétations : télique (accomplissement) et non télique
(processus).
(7) On construisit ce bâtiment en 3 mois
On construisit ce bâtiment pendant 3 mois (mais une faillite interrompit les
travaux)
Passons à un cas différent où le cumul des modes d’actions n’est pas lié à
la syntaxe. Soient encore les phrases (2)a et (2)a’:
(8)a = (2)a/a’ Des feuilles couvrirent cette zone vs cette zone fut couverte de
feuilles
Elles sont ambiguës car ce sont soit un état, soit un accomplissement :
(8)b (Des feuilles couvrirent cette zone ; cette zone fut couverte de feuilles) pendant
2 jours
(Des feuilles couvrirent cette zone ; cette zone fut couverte de feuilles) en 2
jours
1.3. Définition de la classe des verbes transitifs de localisation de type

couvrir par l’association du parcours de diathèses au parcours des
modes d’action
Appelons parcours de modes d’action l’ensemble des modes d’action qu’un
prédicat ou une classe de prédicats peuvent avoir. Nous jugeons intéressant d’as-
socier les deux parcours : le parcours de modes d’action et le parcours de diathèses
(cf. § 1.1). Nous reprenons ci-dessous le parcours de diathèse du verbe couvrir (cf.
exemples (2)) et lui associons le parcours de modes d’actions correspondant.
• Diathèse voix active non causative vs voix passive en de (diathèse de
permutation)
(9)a Des feuilles couvrirent cette zone État ou accomplissement
(9)a’ vs Cette zone fut couverte de feuilles État ou accomplissement
XXXIX 2012 1
• Diathèse voix active non causative vs voix pronominale (diathèse de

permutation)
(9)b Des feuilles couvrirent cette zone accomplissement
(9)b’ vs Cette zone se couvrit de feuilles accomplissement
• Diathèse voix passive en de vs voix active causative (diathèse d’adjonction

d’argument)
(9)c Cette zone se couvrit de feuilles accomplissement
(9)c’ vs Le vent couvrit cette zone de feuilles accomplissement
• Diathèse voix active causative vs voix passive en par (diathèses de

permutation d’arguments et d’effacement optionnel du complément d’agent en
par)
(9)d Le vent couvrit cette zone de feuilles accomplissement
(9)d’ vs Cette zone fut couverte de feuilles (par le vent) accomplissement ou État
1.4. Remarques
• Remarques 1
Les structures de (9)a et (9)b, identiques syntaxiquement, s’avèrent être
sémantiquement différentes. En effet la phrase (9)a est ambiguë puisqu’elle a
deux modes d’action possibles. Donnons-en quelques exemples :
(10)a De l’eau de pluie a rempli ce baril pendant des mois (état) vs De l’eau pluie
a rempli ce baril en deux heures (accomplissement)
(10)b Des remparts ont ceinturé le village pendant des siècles (état) vs Des remparts
ont ceinturé le village en moins d’un mois (accomplissement)
En revanche, la voix active non causative (9)b est exclusivement un accom-
plissement s’il est légitime, comme nous le croyons, de l’associer en une même
diathèse à la voix pronominale (9)b’, qui ne peut être qu’un accomplissement.
• Remarques 2
Les structures de (9)c’ et (9)d sont identiques syntaxiquement et sémanti-
quement (il s’agit la même phrase) ; en revanche si les structures (9)d’ et (9)a’
ont les mêmes modes d’action, elles sont distinctes syntaxiquement.
Montrons maintenant que la structure illustrée par (9)d’ est ambiguë du fait
de sa dualité de modes d’action :
(11)a Le sol fut saturé d’eau (par l’inondation) en dix minutes (accomplissement)
(11)b vs Le sol fut saturé d’eau (par l’inondation) pendant dix jours (état)
Le mode d’action état est compatible avec la structure (9)d’ dans sa variante
avec le complément d’agent réalisé. Cela est attesté par l’emploi adjectival du
participe passé (passif accompli perfectif) :
(11)c Voici un sol saturé d’eau par l’inondation
XXXIX 2012 1
• Remarques 3
Nous avons analysé dans ce qui précède les modes d’action de phrases consi-
dérées chacune au sein d’un couple faisant diathèse. Il reste un troisième mode
d’action possible pour les phrases du type des feuilles couvrirent cette zone et
le vent couvrit cette zone de feuilles (cf. exemples (9)a et (9)d), à savoir le mode
d’action processus : les verbes transitifs directs de localisation appartiennent à
une catégorie de verbes d’accomplissement qui peuvent être aussi des processus
(cf. supra § 1.2.2, exemple (7)).
2. Définition syntactico-sémantique de trois catégories de verbes
à plusieurs arguments locatifs
Nous passons maintenant à une deuxième illustration de la méthode de
classification sémantique consistant à prendre en compte les propriétés de sous-
catégorisation, de diathèses et de modes d’action.
2.1. Présentation des verbes à plusieurs arguments locatifs
Rappelons que nous appelons argument locatif tout complément essentiel
commutant avec un adverbe locatif (où, ici, là, là-bas, quelque part, ailleurs etc.).
L’argument locatif peut être un SN régi par une des quelque 200 prépositions lo-
catives de relation thème/ point de repère, telles à, dans, vers, à côté de, au-dessus
de, autour de etc. (ex. Je vis en France ; j’ai rangé le pain dans le placard ; va
dans ta chambre). Dans d’autres cas, l’argument locatif est un SN non régi par
une préposition de relation thème/ point de repère (ex. J’habite rue Victor Hugo,
je viens de Paris, je suis passé par Rouen). Rappelons aussi qu’on distingue deux
types de verbes à argument locatif : ceux qui sont à un seul argument locatif tels
vivre et ranger, et ceux qui sont à plusieurs arguments locatifs tels aller, partir,
arriver, entrer et sortir. Voici des illustrations de la syntaxe de ces derniers :
(12) aller du point A au point C par le point B ; aller où, par où ?
(13)a partir de Roissy ; partir d’où ?
(13)b partir en Allemagne ; partir où ?
(13)c arriver d’Allemagne ; arriver d’où
(13)d arriver à Roissy ; arriver où ?
(14)a entrer dans sa maison par la fenêtre ; entrer où, par où ?
(14)b sortir de sa maison par la fenêtre ; sortir d’où, par où ?
(15) se diriger vers le point A ; se diriger vers où ?
Les prépositions locatives de, par, vers et en direction de ne sont pas des
prépositions locatives de relation thème/ point de repère, puisqu’elles ne signifient
pas une relation thème/ point de repère de la localisation et qu’elles ne font pas

Par « préposition locative de relation thème/ point de repère », il faut entendre les prépositions
��
qui signifient une relation de localisation interne ou externe entre le thème et le point de repère de la
localisation (cf. Le Pesant (2009) & Le Pesant (2011)b).
XXXIX 2012 1
partie du segment qui commute avec l’adverbe interrogatif où et autres adverbes

locatifs. Ce sont des prépositions locatives marqueurs d’argument locatif : res-
pectivement les marqueurs de l’argument initial, intermédiaire et directionnel.
L’argument terminal, qui a le privilège d’être un SN régi par une préposition
locative de relation thème/ point de repère (cf. « aller au point C », « entrer dans
sa maison » ainsi que les exemples (13)b et (13)d), est en revanche dépourvu
de préposition locative marqueur d’argument terminal (on pourrait dire que
l’argument terminal est marqué par le fait d’être dépourvu de marqueur d’argu-
ment). Inversement, les arguments initial et intermédiaire sont introduits par une
préposition locative marqueur d’argument locatif, mais sont en règle générale
dépourvus de prépositions locatives de relation thème/ point de repère.
Les verbes des exemples (12) à (14) et d’autres encore tels venir, retourner,
passer (d’un point à un autre), monter, descendre, avancer, reculer, tomber, surgir,
émerger, pénétrer, s’introduire, s’enfoncer etc.) ont la particularité, sur laquelle
nous reviendrons au § 2.5, d’avoir un double emploi statique et « cinétique » :
(16) (Un mobile, un segment de droite) va du point A au point C par le point B
(17)a (Mon avion, ce canal) part de Roissy
(17)b (Jacques, le pipe-line) part en Allemagne
(17)c (Mon train, le pipe-line) arrive d’Allemagne
(17)d (Luc, cette ligne à haute tension) arrive au Havre
(18)a (Max, le fil du téléphone) entre dans ma maison par la fenêtre
(18)b (Le frigo, le fil du téléphone) sort de la maison par la fenêtre
D’autre part, il figure dans cette catégorie une proportion importante de
verbes se conjuguant avec l’auxiliaire être. Un dernier phénomène surprenant
caractérise une partie des verbes à plusieurs arguments locatifs, à savoir le fait
d’accepter un complément de forme SV à l’infinitif à valeur finale se substituant
ou s’ajoutant à l’argument terminal :
(19) aller (au centre-ville, 0) (dans un supermarché, 0) acheter un brosse à
dents
Nous allons montrer que les verbes à plusieurs arguments locatifs, quand leur
mode d’action n’est pas statif, sont des verbes téliques ; et qu’une partie d’entre
eux (catégorie aller/ venir) sont des accomplissements alors que les deux autres
catégories (partir/arriver et sortir/entrer) sont des achèvements.

Il existe de rares cas d’associations d’une préposition marqueur d’argument locatif avec une
��
préposition locative de relation thème/ point de repère, comme dans sortir d’au-dessous de la table
et passer par derrière la maison.

��
Nous n’évoquerons pas ici les verbes causatifs à plusieurs arguments locatifs (transférer,
transporter, emporter, emmener, accompagner etc.).

��
Dans Le Pesant (2011)a, nous faisons l’hypothèse que l’argument terminal a une valeur finale
quelle que soit sa forme : SP à tête prépositionnelle locative ou SV à l’infinitif. Selon cette hypothèse,
dans l’exemple (19) l’argument locatif terminal serait constitué de la juxtaposition de deux SP locatifs
et d’un SV à l’infinitif, chacun des trois syntagmes ayant une valeur finale.
XXXIX 2012 1
2.2. Les verbes d’accomplissement à plusieurs arguments locatifs

Les exemples (20) illustrent la syntaxe des verbes de type « aller d’un point
à un autre » :
(20)a J’irai (de Paris, 0) à Marseille (par Lyon, 0) en 3 heures
(20)b * J’irai (de Paris, 0) à Marseille (par Lyon, 0) pendant 3 heures
Dans cette catégorie, le couple aller/retourner se caractérise par le fait que
l’argument initial, quand il est effacé, est reconstructible par recours au contexte
discursif (valeur anaphorique) ou à l’environnement extralinguistique (valeur
déictique). À l’inverse, dans le couple venir/revenir c’est l’argument final qui,
quand il est effacé, est reconstructible par recours au contexte discursif ou à
l’environnement extralinguistique.
Ces verbes, ainsi que passer (d’un point à un autre) et se transporter, sont
incontestablement téliques. Sont-ils des accomplissements ou des achèvements ?
Le fait qu’ils refusent les auxiliaires inchoatifs et terminatifs (cf. *J’ai commencé
à aller à Marseille) nous fait supposer que ce sont des achèvements (cf. supra
§ 1.2.1). Mais à cette hypothèse s’oppose le fait qu’ils peuvent réaliser simulta-
nément leurs arguments initial et terminal, ce qui montre, surtout si on les met
sous la portée d’un complément de date, que ce sont des téliques non ponctuels
(accomplissements) :
(20)c J’irai de Paris à Marseille cet après-midi
Ces verbes sont atypiques sur un autre point. On a vu aux §§ 1.2.2 & 1.3 que
les accomplissements ont souvent un emploi processif ; or ce n’est pas le cas pour
les verbes aller, retourner, venir et revenir, comme le montre l’exemple (20)b.
Montrons maintenant que les verbes appartenant aux couples (re)monter/
(re)descendre et avancer/reculer sont eux aussi des verbes d’accomplissement à
plusieurs arguments locatifs. Ils sont pourtant différents des précédents, car ils
peuvent avoir un emploi « intransitif », c’est-à-dire sans les arguments locatifs ;
ils acquièrent alors le mode d’action processus, sauf à ce que les arguments loca-
tifs puissent être reconstruits par recours au contexte discursif ou aux conditions
extralinguistiques :
(21)a Le train (monta, descendit, avança, recula) du point A au point B en 10
minutes
(21)b Le train (monta, descendit, avança, recula) pendant 10 minutes
D’autre part ils sont polarisés dans des directions alternatives (ex. monter/
descendre) et, respectivement, selon l’axe vertical et l’axe frontal (ex. monter/
avancer). Ils présupposent donc une référence au couple de termes polaires ini-

La
��
phrase présuppose que le locuteur sera localisé successivement à Paris et à Marseille dans
l’espace de temps « cet après-midi ». On verra infra au § 2.3 que les verbes des catégories partir/
arriver et sortir/entrer ne peuvent pas réaliser simultanément leurs arguments locatifs, ce dont nous
déduirons que ce sont des verbes ponctuels (achèvements).
XXXIX 2012 1
tial/ terminal, y compris dans leur emploi intransitif ; il en va de même du reste

avec le verbe tomber.
La question se pose de savoir si ces verbes ne font pas plutôt partie de la
catégorie des verbes intransitifs de manière de se déplacer (cf. Stosic 2009 : 112
& sqq), qui peuvent s’adjoindre des arguments locatifs :
(22) marcher, courir, conduire, nager, patiner, pédaler, skier, défiler, errer, voyager
etc.
(22)a Pierre (marcha, nagea, skia, pédala, défila, erra etc.) pendant 10 minutes
(22)b Pierre (marcha, nagea, skia, pédala, ?erra etc.) du point A au point B en 10
minutes
Ce ne nous semble pas être le cas. Les différences entre les verbes de
manière de se déplacer illustrés par les exemples (22) et les verbes (re)monter,
(re)descendre, avancer et reculer (exemples (21)) sont les suivantes :
• Contrairement aux verbes des exemples (21), les verbes de manière de
se déplacer des exemples (22) n’ont pas de présupposition de polarité
selon la direction et selon les axes vertical ou frontal.
• Contrairement aux verbes à sujet sémantiquement patient que sont les
verbes des exemples (21), les verbes de manière de se déplacer des
exemples (22) sont des verbes « inergatifs » à sujet nécessairement
agent animé.
• Contrairement aux verbes des exemples (21), qui cumulent un emploi
statif et un emploi « cinétique » (accomplissement), les verbes de
manière de se déplacer des exemples (22) n’ont pas d’emploi statif.
• Contrairement aux verbes des exemples (21), les verbes de manière de se
déplacer des exemples (22) sont entièrement indépendants des conditions
d’environnement discursif ou extralinguistique. Illustrons cette propriété
de complétude sémantique hors contexte par des exemples :
(23)a – Qu’arriva-t-il ce matin-là ?
– Paul (marcha, courut, conduisit, nagea, patina, défila etc.)
(23)b – Qu’arriva-t-il ce matin-là ?
– * Paul (monta, descendit, avança, recula)
Ces faits nous conduisent à considérer que les verbes (re)monter/
(re)descendre, avancer/reculer (ainsi du reste que d’autres verbes, tels (re)tomber,
s’élever et s’abaisser) ne sont pas des verbes processifs intransitifs de manière de

En
��
parlant de « sujet sémantiquement patient », nous faisons allusion à « l’hypothèse inaccusa-
tive » des générativistes (cf. Levin & Rappaport-Hovav 1995). Les verbes (re)monter, (re)descendre,
comme du reste les verbes aller, venir, retourner, (re)venir et tomber sont des verbes à auxiliaire être
susceptibles, sauf aller, d’être employés au passif adjectival (ex. un homme monté sur un âne, un
bathyscaphe descendu à 5000 m au-dessous du niveau de la mer, un huissier revenu chez moi saisir
mes meubles ; un enfant tombé dans le puits). Le cas des verbes avancer et reculer est différent, car
ce sont des verbes neutres (ex. le curseur a avancé ; j’ai avancé le curseur ; un curseur avancé de
2 graduations).
XXXIX 2012 1
se déplacer, mais une sous-catégorie des verbes d’accomplissement à plusieurs

arguments locatifs.
2.3. Les verbes d’achèvement à plusieurs arguments locatifs
Les verbes d’achèvement à plusieurs arguments locatifs ne peuvent pas,
contrairement à leurs homologues d’accomplissement (cf. § 2.2), réaliser simul-
tanément leur argument initial et leur argument terminal :
(24)a * Nous sommes (partis, arrivés) de Paris à Marseille
Nous sommes partis de Paris à 15h12 et nous sommes arrivés à Marseille à
18h27
Nous sommes arrivés de Paris à 18h27
(24)b * Nous sommes (sortis, entrés) de la maison dans le parc
Nous sommes sortis du parc ; nous sommes (sortis, entrés) dans le parc
Ce phénomène montre selon nous que ces verbes, quand ils ne sont pas dans
leur emploi statif, sont des téliques ponctuels (achèvements) : de fait, l’objet thème
ne peut pas être localisé simultanément à deux endroits différents.
Les types partir/arriver et sortir/entrer vérifient la propriété aspectuelle ca-
ractéristique des verbes d’achèvement, qui est de refuser les auxiliaires aspectuels
inchoatif et terminatif (cf. § 1.2.1) :
(25)a * J’ai (commencé à, fini de) (partir, arriver)
* J’ai (commencé à, fini de) (sortir de, entrer dans) ma chambre
En revanche, comme attendu, l’auxiliaire aspectuel progressif est
admissible :
(25)b Je suis en train de (partir, arriver, entrer, sortir)
Nous distinguons maintenant deux sous-catégories : les achèvements de type
partir/arriver et les achèvements de type entrer/sortir. Un critère syntaxique dé-
cisif sépare les deux groupes ; contrairement aux verbes du type sortir/entrer, les
verbes du type partir/ arriver ne semblent pas avoir d’argument intermédiaire :
(26) Nous sommes (sortis, entrés) par une fenêtre ouverte
? Nous sommes (partis, arrivés) par une fenêtre ouverte
Dans le couple sortir/entrer, l’argument intermédiaire peut être actua-
lisé en même temps que soit l’argument initial, soit l’argument terminal ; de
plus, les arguments initial et terminal ne semblent pas pouvoir être réalisés
simultanément :
(27)a Nous sommes sortis de la maison par une fenêtre ouverte
(27)b Nous sommes sortis dans la cour par une fenêtre ouverte

Il
��
est à noter que dans cette phrase l’heure d’arrivée est mentionnée, mais pas le lieu. L’inverse
se produit avec le verbe partir : l’heure du départ est mentionnée mais pas le lieu (Nous sommes
partis à Marseille à 15 h 12).
XXXIX 2012 1
(27)c ? Nous sommes sortis de la maison dans la cour

? Les cambrioleurs sont entrés de la cour dans la maison
(28)a ? Les cambrioleurs sont entrés de la cour par une fenêtre ouverte
(28)b Les cambrioleurs sont entrés dans la maison par une fenêtre ouverte
Nous pouvons enregistrer ces propriétés dans un schéma combiné de par-
cours de diathèses et de modes d’action. Voici une comparaison des types sortir
et entrer ; on y observe la présence du double mode d’action état/ achèvement :
(29) TYPE sortir
• Réalisation de l’argument initial et diathèse d’effacement de l’argument
intermédiaire
(29)a sortir de A par B État ou achÈvement
(29)b sortir de A État ou achÈvement
Ex. Un tuyau sortit de la citerne (par une ouverture carrée, 0) pendant 1000 ans
L’eau sortit de la citerne (par une fissure de la paroi, 0) en moins de deux
minutes
• Réalisation de l’argument terminal et diathèse d’effacement de l’argument
intermédiaire
(29)c sortir dans C par B État ou achÈvement
(29)d sortir dans C État ou achÈvement
Ex. Un tuyau sortit dans le bassin (par une ouverture carrée, 0) pendant 1000
ans
L’eau sortit dans le bassin (par une ouverture carrée, 0) en moins de deux
minutes
(30) TYPE entrer
• Réalisation de l’argument final et diathèse d’effacement de l’argument
intermédiaire
(30)a entrer dans C par B État ou achÈvement
(30)b entrer dans C État ou achÈvement
Ex. Un tuyau d’aération entra dans la cuisine (par une ouverture carrée, 0)
pendant 10 ans
L’eau entra dans la cuisine (par une fissure du mur, 0) en moins de deux
minutes
2.4. L’argument saillant des verbes d’achèvement à plusieurs

arguments locatifs
Nous soutenons dans cette section que les quatre catégories de verbes
d’achèvement à plusieurs arguments locatifs (partir, arriver, sortir, entrer) ont
chacune un ou plusieurs arguments saillants.
XXXIX 2012 1
• Les arguments saillants des catégories partir et arriver

Les catégories partir et arriver ne semblent pas admettre d’argument inter-
médiaire. D’autre part comme on l’a déjà vu par les exemples (24)a ainsi que la
note 10, l’argument initial des verbes de la catégorie partir est sous la portée d’un
éventuel complément d’heure-date, même quand il est non exprimé :
(31)a Je suis parti à Marseille à 15h12
En (31)a, le complément d’heure-date réfère à l’heure de départ, alors même
que l’argument initial est effacé. Inversement, l’argument terminal des verbes de
la catégorie arriver est sous la portée d’un éventuel complément d’heure-date,
même il est effacé :
(31)b Je suis arrivé de Paris à 18h27
En (31)b le complément d’heure-date réfère à l’heure d’arrivée, alors même
que l’argument terminal est effacé. Les exemples (31) illustrent la force de la
prégnance, dans les catégories partir et arriver, respectivement de l’argument
initial et de l’argument terminal, laquelle persiste même en cas d’effacement.
Nous en déduisons que l’argument saillant de la catégorie partir est l’argument
initial, et que l’argument saillant de la catégorie arriver est l’argument final.
• Les arguments saillants des catégories sortir et entrer
Le couple sortir/entrer diffère du couple partir/arriver par le fait de pouvoir
réaliser l’argument intermédiaire, et même de pouvoir le réaliser seul :
(32) Nous sommes (sortis, entrés) par une fenêtre ouverte
Il est tentant de supposer que c’est l’argument intermédiaire qui est l’argu-
ment saillant des verbes des catégories sortir et entrer (ces catégories regroupe-
raient donc des prédicats de « passage d’un lieu dans un autre »). Mais quel est
le statut des autres arguments ? Appliquons pour le savoir le test de la portée du
complément d’heure-date :
(33)a Nous sommes sortis de la maison par une fenêtre ouverte à 16 h 35
(33)b Nous sommes sortis dans la cour par une fenêtre ouverte à 16 h 35
(34)a ? Les cambrioleurs sont entrés de la cour par une fenêtre ouverte vers 23 h
(34)b Les cambrioleurs sont entrés dans la maison par une fenêtre ouverte vers
23 h
Supposons que dans chaque couple de phrases, les deux phrases réfèrent
au même événement. Il est intuitif que dans les phrases (33) à verbe sortir, l’in-
formation d’heure-date concerne un seul et même événement qu’on peut définir
de façon équivalente selon les trois modalités suivantes : a) passer d’un milieu
interne à un milieu externe ; b) quitter le milieu interne ; et c) atteindre le milieu
externe. On en déduit que les arguments intermédiaire, initial et terminal des
verbes de la catégorie sortir sont aussi saillants l’un que les autres.
XXXIX 2012 1
Les choses sont différentes pour les verbes de la catégorie entrer, car la réa-
lisation de l’argument initial semble difficile (cf. ex. (34)a) ; les deux arguments
saillants de ces verbes seraient donc l’argument intermédiaire et l’argument
final.
2.5. Remarque sur l’alternance des modes d’action état vs télique
Il a été observé plus haut dans les exemples (16) à (18) et (29)-(30) que
nombre de verbes à plusieurs arguments locatifs cumulent un emploi statique
et un emploi « cinétique ». Il s’agit d’un phénomène de polysémie régulière.
Seules des expérimentations psycholinguistiques peuvent confirmer l’opinion
généralement admise selon laquelle il y aurait dans cette alternative sémantique
un emploi premier, l’emploi cinétique, et un emploi dérivé en quelque sorte mé-
taphorique (cf. l’hypothèse du mouvement fictif de Talmy 2000). D’un point de
vue purement descriptif, on peut se contenter de rendre compte de ce phénomène
en termes d’alternance de deux modes d’action permise par la sémantique de ces
verbes, sans se prononcer sur la question de la prééminence de l’un ou de l’autre.
On peut alors avancer les conjectures suivantes :
• quand leur mode d’action est statif, certains verbes servent à localiser
simultanément (par rapport au point de repère) un point initial, un point
intermédiaire ou un point terminal pris sur le thème (l’objet à localiser)
;
• quand leur mode d’action est non statif, les mêmes verbes servent à
localiser successivement (par rapport au point de repère et à l’intérieur
d’un certain laps de temps) une position initiale, une position intermé-
diaire ou une position terminale du thème (l’objet à localiser).
Conclusion
Les classes de prédicats de localisation, à l’exception des classes de prépo-
sitions locatives de relation thème/ point de repère10, peuvent être définies prin-
cipalement par des propriétés de sous-catégorisation, de diathèses et de modes
d’action. Il en va de même avec une catégorie qui ne faisait pas l’objet de cet
article : les verbes à un seul argument locatif (ex. habiter qqp, étaler qqch sur
qqch, insérer qqch dans qqch). Quant aux verbes intransitifs de manière de se
déplacer (marcher, nager, courir, défiler, etc. ; cf. Stosic 2009 : 112 & sqq) qui
ont été évoqués supra au § 2.2, ils ont deux particularités remarquables : leur
mode d’action est fondamentalement processif et ils s’adjoignent optionnelle-
ment des compléments prépositionnels locatifs, ce qui les transforme en verbes
d’accomplissement. Il nous paraît que le cadre théorique des grammaires de
construction (cf. Golberg 1995) rend compte de ce phénomène d’une manière
particulièrement élégante.
10
Ces dernières sont essentiellement définies par des propriétés de sélection lexicale.
��
XXXIX 2012 1
BIBLIOGRAPHIE
Aurnague, M. (2004), Les structures de l’espace linguistique. Louvain-Paris :
Peeters.
Aurnague M. (2008), « Qu’est-ce qu’un verbe de déplacement ? Critères
spatiaux pour une classification des verbes de déplacement intransitifs du fran-
çais », In J. Durand, B. Habert & B. Lacks (eds), Actes du Congrès Mondial de
Linguistique Française, CMLF’08. Paris : ILF & EDP Sciences, 1905–1917.
Boons, J.-P. (1985), « Préliminaires à la classification des verbes locatifs »,
Lingvisticae Investigationes, 9/2. Amsterdam : Benjamins.
Borillo, A. (1998), L’espace et son expression en français. Gap-Paris :
Ophrys.
Dubois, J. et Dubois-Charlier, F. (1993), « Dictionnaire électronique des
verbes français (LVF) », base de données électroniques de 26.610 entrées, dis-
ponible sur http://www.modyco.fr
Dubois, J. & Dubois-Charlier, F. (1993), « Les Verbes Français (LVF) »,
Paris, Larousse. Épuisé depuis 2005, disponible sur http://www.modyco.fr
François, J., Le Pesant, D. & Leeman, D. (2007), Classement syntactico-
sémantiques des verbes français, in Langue Française 153. Paris : ��
Larousse.
Paris : Larousse.
Goldberg, A. (1995), A Construction Grammar Approach to Argument
Structure. Chicago : The University of Chicago Press.
Guillet, A. & C. Leclère. (1992), La structure des phrases simples en français.
Constructions transitives locatives. Genève : Droz.
Gross, M. (1981), « Les bases empiriques de la notion de prédicat sémantique »,
Langages 63 : 7–52.
Lamiroy, B. (1983), Les verbes de mouvement en français et en espagnol.
Amsterdam : Benjamins.
Laur, D. (1989), « Sémantique du déplacement à travers une étude de verbes
et de propositions du français ». Cahiers de grammaire 14.
Le Pesant, D. (2008), « Les verbes transitifs de localisation statique. Dia-
thèses, modes d’action et sélection lexicale ». Actes du Congrès Mondial de
Linguistique Française, CMLF’08.
Le Pesant, D. (2009), « Modes d’action, diathèses et portée des ajouts tem-
porels dans le vocabulaire des verbes dits de déplacement ». Revue de Sémantique
et Pragmatique 25-26. 31–43.
Le Pesant, D. (2011a), « Réflexions sur la thèse de Chai-song Hong sur les
verbes de mouvement en coréen ». Cahiers de Lexicologie 2011-1, 98. 17–27.
Le Pesant, D. (2011b), « Problèmes de morphologie, de syntaxe et de clas-
sification sémantique dans le domaine des prépositions locatives ». In Neveu, F.,
Blumenthal, P. & Le Querler, N. (éds), Au commencement était le verbe. Syntaxe,
sémantique et cognition. Berne : Peter Lang. 349–371.
XXXIX 2012 1
Levin, B. & M. Rappaport-Hovav (1995), Unaccusativity : at the syntax-

semantics interface. Cambridge : MIT Press.
Stosic, D. (2009), « La notion de ‘manière’ dans la sémantique de l’espace »,
Langages 175, 103–121.
, L. (2000), Towards a Cognitive Semantics. Vol. 1. Cambridge : The
Talmy��
MIT Press.
Vendler, Z. (1959), “Verbs and Times”. Philosophical��
Review� 56 :
143–160.
Дени Лепезан
СИНТАКСИЧКИ КРИТЕРИЈУМИ ЗА СЕМАНТИЧКУ КЛАСИФИКАЦИЈУ

ГЛАГОЛА ЛОКАЛИЗАЦИЈЕ
(Резиме)
Циљ нам је да покажемо да се семантичке класе лексема могу дефинисати путем

синтаксичких критеријума. Разматрамо две категорије глагола локализације, тј. глагола који
означавају неку спeцијалну релацију између предмета-теме и неког другог предмета као
репера: прву категорију чине директно прелазни глаголи као што је recouvrir (la neige recou-
vre le sol; le sol est recouvert de neige); друга обухвата глаголе као што су aller, partir, arriver,
sortir, entrer. Синтаксички критеријуми класификације су: субкатегоризација глагола, тј.
рестрикције у погледу синтаксичког окружења, дијатезе, тј. варијанте које се тичу реченичне
форме (пермутације, брисање конституената), као и вендлеровске аспектуалне класе глагола,
за које предлажемо синтаксичку дефиницију. Покушаћемо да покажемо да примена ова три
критеријума на поменуте две категорије глагола омогућава да их опишемо и семантички
класификујемо.
Кључне речи: синтакса, семантика, глаголи кретања, класификација, дијатезе, аспект.
XXXIX 2012 1
BIBLID: 0015-1807, 39 (2012), 1 (pp. 53–68)

UDC 811.133.1’367.624
Florica Hrubaru
Universitatea Ovidius
Estelle Moline
Université du Littoral-Côte d’Opale
Et soudain, patatras !
Soudain vs soudainement :
une question de point de vue ?
On montrera que les deux adverbes soudain et soudainement, définis l’un par l’autre dans les
dictionnaires, ne sont pas synonymes, bien que pouvant occuper des positions analogues : soudaine-
ment s’apparente à un adverbe de manière, tandis que soudain est un connecteur discursif.
1. Introduction
L’adjectif soudain (première moitié du XIIe siècle, TLFi) a produit deux
adverbes, l’un par ajout du suffixe adverbial –ment (soudainement, 1165-70,
TLFi), l’autre, plus récent, à partir d’une forme invariée de l’adjectif (soudain,
1487, TLFi). Ces deux adverbes reçoivent des définitions analogues – « d’une
manière brutale et inattendue, tout à coup » pour soudainement ; « tout à coup,
sans signe avant coureur » pour soudain (TLFi) –, le premier étant qualifié de
« littéraire » dans le même dictionnaire. Cette caractérisation laisse entendre
qu’une simple différence de registre distingue les deux adverbes, ce qui pourrait
rendre compte de la moindre fréquence de soudainement (27 occurrences relevées
après 2000 dans la base textuelle Frantext, contre 568 occurrences de soudain
pour la même période). Cependant, le TLFi n’indique pas soudainement dans

�� Les indiens, 2001.
Lang,

Nos
��
remerciements à A. Rabatel pour son aimable relecture et ses remarques stimulantes,
ainsi qu’aux relecteurs anonymes.

Trésor de la Langue Française informatisé.

Soit 586 occurrences de soudain pour la période envisagée (date de parution), auxquelles doi-
��
vent être soustraites seize occurrences de l’adjectif soudain (masc. sg) et deux exemples ambigus.

��
Afin de travailler sur un nombre équivalent d’exemples, notre corpus est constitué des 568
occurrences de soudain relevées après 2000, et des 463 occurrences de soudainement relevées après
1900. Nous avons bien conscience du biais qui peut résulter de la comparaison de l’emploi de deux
termes sur des périodes différentes, ce qui peut masquer certains faits relevant de la diachronie, mais
nous avons préféré privilégier pour notre étude un nombre similaire d’occurrences.
XXXIX 2012 1
la liste des synonymes de soudain (brusquement, brutalement, inopinément et

subitement), ni soudain dans la liste des synonymes de soudainement (brusque-
ment, brutalement, inopinément).
Dans cette étude, nous nous proposons de décrire les spécificités de chacun
de ces adverbes. Dans la première section, nous montrerons que s’ils présentent
une distribution apparemment similaire, ils se distinguent par des tendances
préférentielles fortes. Dans la deuxième section, nous mettrons en évidence le
fait que soudainement s’apparente aux adverbes de manière, tandis que soudain
s’en éloigne considérablement. Dans la troisième section, nous exposerons les
caractéristiques énonciatives de ces adverbes, qui diffèrent dans la prise en charge
des points de vue.
2. Positions préférentielles
Comme le souligne Nøjgaard (1995), « [l]a question de la place des com-
pléments adverbiaux est extraordinairement complexe » (ibid. : 244), et « il est
extrêmement difficile de fonder une analyse fonctionnelle sur des critères posi-
tionnels » (ibid. : 249). Il n’en demeure pas moins que les deux adverbes occupent
préférentiellement des positions différentes, ce qui mérite d’être commenté. À
l’exception du cas particulier dans lequel les adverbes sont incidents à un adjectif,
les positions occupées par soudain et soudainement seront décrites sans préjuger
de l’incidence des adverbes. Nous n’avons que modérément tenu compte de la
ponctuation, dans la mesure où d’une part, les faits qu’elle révèle ne sont pas
toujours aisément interprétables, et où d’autre part, l’emploi des marques de
ponctuation ne semble pas toujours cohérent. Signalons toutefois qu’en position
initiale, la ponctuation est le plus souvent absente, et qu’un détachement marqué
par des virgules est plus fréquent dans le cas de soudainement que dans celui de
soudain. Les principaux cas de figure ont été envisagés (positions initiale, finale,
préverbale, post-verbale, etc.).
2.1. Position initiale
Les deux adverbes peuvent occuper une position initiale, précédés ou non
d’un connecteur comme et, mais, car, puis, et puis, etc. :

Les termes d’incidence et de portée sont utilisés au sens défini par Guimier 1996 : « L’incidence,
��
notion empruntée au linguiste français Gustave Guillaume, a trait au support syntaxique du mot, à
l’unité linguistique à laquelle il est rattaché dans la phrase » (ibid. : 3). « L’incidence a été définie
comme la référence syntaxique à un support ; la portée concerne sa référence sémantique, c’est-à-dire
l’élément à propos duquel l’adverbe dit préférentiellement quelque chose » (ibid. : 4).

Sur ce point, voir Nøjgaard (1995 : 246-249).
��

Voir
��
par exemple :
(i)
Ceux-là, Joseph d’abord les avait pris pour des adversaires, puis il avait reçu d’eux,
soudainement un signe de sympathie, puis il avait appris qu’ils tenaient sur son compte,
à lui Joseph, des propos fielleux. (Duhamel, Chronique des Pasquier)
XXXIX 2012 1
Florica Hrubaru et Estelle Moline, Et soudain, patatras ! Soudain vs soudainement : ...
(1) a. Soudainement, l’Adélaïde abandonna son cuveau, sortit en essuyant

ses mains dans son tablier et courut à la salle à manger. (Aymé, La jument
verte)
b. Soudain, il s’immobilise, le regard vide, non : fixant le vide. (Pontalis,
Fenêtres)
(2) a. Mais soudainement, une décision a été prise, dans des conditions mal
éclaircies, et il fut transféré à la prison militaire de Marseille, […] (Mendès-
France, Œuvres complètes)
b. Et soudain, la douleur en moi éclate et se déchaîne. (Havet, Journal)
Ils peuvent apparaître en tête d’une proposition juxtaposée :
(3) a. Et qu’il voie le papillon ou l’homme, ou une fleur, ou une vertèbre de
mouton lavée par la mer, soudainement c’est une nature qu’il perçoit, forte,
équilibrée, suffisante. (Alain, Propos)
b. Suzanne ne bouge toujours pas, on essaie de lui poser des questions, aucune
réponse, soudain Louise a une idée, elle dit aux réanimateurs : « Demandez-
lui donc si elle veut des framboises. » (Guibert, Le mausolée des amants)
ou immédiatement après un morphème subordonnant :
(4) a. Nous suivions le quai sans parler, quand soudainement un coup de sifflet
déchira l’air au bord du fleuve. (Vialatte, Les fruits du Congo)
b. Le septième jour, un dimanche, je tenais sa main dans la mienne, quand
soudain il a ouvert les yeux - ils étaient verts - et m’a regardée. (Calle, Douleur
exquise)
Soudain occupe presque trois fois plus fréquemment une position initiale
que soudainement (186 occurrences, soit 32, 7 % vs 56 occurrences, soit 12
%). La position initiale est régulièrement interprétée comme ayant une portée
exophrastique (Guimier, 1996 : 5), ce qui revient à dire que l’adverbe porte –sé-
mantiquement– sur l’ensemble de la proposition en tête de laquelle il est situé.
Toutefois, dans cette position, soudainement peut être coordonné à un adverbe
de manière :
(5) J’ai reçu de vous, le 23, douze lignes d’une écriture plutôt atroce et signées
illisiblement, qui paraissent avoir été écrites au café, dans un mouvement
soudain, sous l’empire de je ne sais quoi. Soudainement donc, brièvement
et fébrilement, vous me déclarez que vous m’aimez de toutes vos forces et
que vous m’êtes fidèle. (Bloy, Journal 1)
ce qui semble difficilement être le cas de soudain : dans la même position, cet
adverbe sera interprété comme portant sur l’ensemble de la phrase, y compris
sur les adverbes brièvement et fébrilement :
(6) Soudain, brièvement et fébrilement, vous me déclarez que vous m’aimez
de toutes vos forces et que vous m’êtes fidèle.

Les propositions relatives introduites par qui sont prises en compte dans la section 2.2.
��
XXXIX 2012 1
2.2. Position préverbale

Les deux adverbes peuvent être situés entre le sujet (y compris qui relatif)
et le verbe :
(7) a. Bénarès soudainement déverse sur son fleuve tout son peuple, toutes ses
fleurs, toutes ses guirlandes, tous ses oiseaux, toutes ses bêtes. (Loti, L’Inde
(sans les Anglais))
b. […] et l’émotion de sa mère soudain le gêne, […] (Guibert, Le mausolée
des amants)
Ce cas de figure reste néanmoins marginal (19 occurrences pour soudaine-
ment, soit 4,1 % et 24 occurrences pour soudain, soit 4,2 %).
2.3. Position intra-verbale
Lorsque le prédicat verbal est conjugué à un temps composé, les deux ad-
verbes peuvent apparaître entre l’auxiliaire et le participe passé :
(8) a. Le directeur de leur hôtel avait soudainement résolu d’interdire l’entrée
aux enfants locaux. (Matzneff, Ivre du vin perdu)
b. La seule intoxication qui m’est soudain permise est celle de l’âme. (Havet,
Journal 1919–1924)
Cette configuration est plus fréquente dans le cas de soudainement (44 oc-
currences, soit 9,3 %) que dans celui de soudain (21 occurrences, soit 3,7 %). Il
en est de même lorsque les adverbes sont insérés entre un auxiliaire aspectuel et le
verbe à l’infinitif (10 occurrences pour soudainement, soit 2,1 % vs 3 occurrences
pour soudain, soit 0,5 %) :
(9) a. Ces traits venaient soudainement de se rembrunir. (Duhamel, Chronique
des Pasquier)
b. Poussés par Andrée qui s’était mise soudain à rêver d’un « métier artis-
tique », les anciens opticiens achetèrent un cinéma de quartier. (Grenier,
Andrélie)
2.4. Position interne au prédicat
Les deux adverbes peuvent apparaître à l’intérieur d’une locution
verbale :
(10) a. J’eus soudainement besoin d’air. (Izzo, Chourmo)
b. J’ai soudain très envie de dormir. (Brochet, Trajet d’une amoureuse
éconduite)
entre le verbe et un attribut obligatoire :
(11) a. Elle devint soudainement tendue et implacable : […] (Moinot, Le guetteur
d’ombre)
b. Puis, c’était devenu soudain intolérable. (Angot, Rendez-vous)
entre le verbe et le sujet inversé :
XXXIX 2012 1
(12) a. – Cela vous dérangerait, je m’en doute, hurla soudainement Vanna. (Your-
cenar, Denier du rêve)
b. « Tu es toujours cleptomane », m’a demandé soudain Thérèse, que je
n’avais pas revue depuis quatre ans. (Guibert, Le mausolée des amants)
ou encore entre le verbe et un complément :
(13) a. L’électricité s’allume soudainement de toutes parts, […] (Loti, Les derniers
jours de Pékin)
b. Je tourne soudain la tête vers les colonnes du Trône, […] (Fellous, Avenue de
France)
Cette position est plus fréquemment occupée par soudainement (152 occur-
rences, soit 32,8 %) que par soudain (140 occurrences, soit 24,6 %).
2.5. Position finale
Enfin, les deux adverbes peuvent être situés en fin de phrase (ou de
proposition) :
(14) a. Il lui sembla que le vieux avait vieilli soudainement. (Guèvremont, Le
survenant)
b. Dans ses yeux je lis une faute qu’elle verse dans mon regard, fait mienne
et je ne suis plus que ver de terre soudain. (Bouillier, Rapport sur moi)
une marque de ponctuation indiquant le cas échéant un détachement :
(15) a. Ils avaient beaucoup de peine, soudainement. (Bloy, Journal)
b. […] : P.J.B. « part sur le côté », en une fuite, ou en un retrait de la nécessité
de se mettre en avant : « Je suis le possesseur légitime des titres (éditeur), de
la maison », comme si, ferme, droit, élancé, il affaissait une épaule, tordait
une jambe, soudain ; le respect qu’il pouvait inspirer se modifie en « Il est
tordu ». (Lucot, Frasques)
Qu’il y ait ou non détachement, soudainement apparaît bien plus fréquem-
ment en position finale que soudain (62 occurrences, soit 13,4 % vs 17 occurrences,
soit 3 % en l’absence de détachement ; 11 occurrences, soit 2,4 % vs 1 occurrence,
soit 0,2 % en cas de détachement). Il est à noter qu’un adverbe de manière peut
occuper une position finale détachée (Guimier 1996 : 43-44). Il correspond alors
à un « ajout tardif au verbe » (ibid. : 44) :
(16) Cécile fit front, soudainement. (Duhamel, Chronique des Pasquier)
2.6. Incidence adjectivale

Les deux adverbes peuvent en outre être incidents à un adjectif ou à un
participe passé en emploi adjectival :
(17) a. Malaise. La pénombre du bistrot. Et puis ce mec soudainement glauque,
soudainement inquiétant. Drôle de flic. Un cinglé ? (Page, Tchao pantin)
b. […] en 1968 c’est un avant refait avec des doubles phares inclus dans l’aile,
au profil agressif et soudain moderne, […] (Bon, Mécanique)
XXXIX 2012 1
(18) a. […] mais les regards sournois, les physionomies soudainement figées des
jeunes filles qui se reposent et s’éventent m’en rendent certaine […] (Colette,
Claudine à l’école)
b. Chaque fois, à chaque changement, un fils soudain délaissé, sinon déshérité,
restait sur le trottoir, à la pluie. (Roubaud, Poésie : récit)
ce qui indique qu’ils peuvent tous deux correspondre à des adverbes de constituant.
Ce type d’incidence est néanmoins bien plus fréquent dans le cas de soudaine-
ment (85 occurrences, soit 18, 36 %) que dans celui de soudain (51 occurrences,
soit 8, 98 %).
2.7. Conclusions
Ces données –prédominance de soudain en position initiale et de soudai-
nement dans la zone verbale– semblent indiquer que soudainement correspond
à un adverbe endophrastique10, tandis que soudain correspond à un adverbe
exophrastique, et peut éventuellement être endophrastique lorsqu’il est incident
à un adjectif.
3. Propriétés formelles des adverbes de manière
L’identification d’un adverbe de manière ne peut s’effectuer qu’au sein d’une
typologie adverbiale, les critères utilisés par les différents auteurs ne se recoupant
que très partiellement (voir notamment Moline à par.). Néanmoins, certaines des
différences entre les deux adverbes témoignent d’une affinité (soudainement) ou
d’une absence d’affinité (soudain) avec la classe des adverbes de manière.
3.1. La gradation
Comme les adverbes de manière, soudainement admet la modification par
un adverbe de degré ou par une comparative corrélative :
(19) a. Je n’ai pas eu le temps de bien tout voir. Tout est arrivé trop soudainement
[…] (Forlani, Gouttière)
b. Aussi soudainement qu’elle s’est déchaînée, l’artillerie russe cesse de
tirer. (Malraux, La corde et les souris)
ce qui le distingue de soudain :
(20) a. *Je n’ai pas eu le temps de bien tout voir. Tout est arrivé trop soudain.
10
Les notions d’adverbes endophrastiques et exophrastiques sont reprises à Guimier 1996.
��
« Les premiers sont, d’un point de vue sémantique, des constituants internes à la phrase, qui affectent
le contenu même de l’élément sur lequel ils portent, et ce faisant participent à la construction du sens
référentiel de la phrase » (ibid. : 6). « Les adverbes exophrastiques sont des constituants externes à la
phrase, en ce sens qu’ils ne participent pas à la construction de son sens référentiel, mais représentent
des traces de l’intervention du locuteur qui commente tout ou partie de son énoncé ou de l’acte qui
le produit » (ibid. : 6).
XXXIX 2012 1
b. *Aussi soudain qu’elle s’est déchaînée, l’artillerie russe cesse de tirer11.
3.2. La modalisation
Comme les adverbes de manière également, soudainement est susceptible
d’être modalisé par presque, tandis que soudain paraît inapproprié dans ce
contexte :
(21) a. À l’heure où le disque ensanglanté du soleil plonge derrière l’horizon des
plaines, une grande coupure d’ombre s’ouvre presque soudainement devant
nous dans la muraille Persique, entre des parois verticales de deux ou trois
cents mètres de haut. (Loti, Vers Ispahan)
b. ?* […] une grande coupure d’ombre s’ouvre presque soudain devant
nous.
3.3. La portée de la négation

Les positions initiale et post-verbale seront décrites successivement.
3.3.1. Position initiale
En position initiale, l’emploi de ne… pas paraît exclu :
(22) a. *Soudainement, l’Adélaïde n’abandonna pas son cuveau.
b. *Soudain, il ne s’immobilise pas.
La forme ne… plus est régulièrement attestée dans le cas de soudain, mais
semble peu acceptable dans le cas de soudainement :
(23) a. Soudain je ne sais plus ce que va être ma vie. (Brochet, Trajet d’une amou-
reuse éconduite)
b. ?*Soudainement je ne sais plus ce que va être ma vie.
3.3.2. Position post-verbale
Un adverbe de manière est nécessairement inclus dans la portée de la néga-
tion, dont il constitue régulièrement le foyer12 (voir notamment Nøjgaard, 1995 :
19). Les deux adverbes peuvent constituer le foyer de la négation :
(24) a. Il ne s’est pas levé soudainement, mais au contraire très progressivement.
b. Il n’apparaît pas soudain, pour ainsi parler, en l’air et comme par une
génération spontanée ; c’est le député d’une foule de tendances élémentaires
qui l’appuient et le poussent ; […] (Blondel, L’action : essai d’une critique
de la vie et d’une science de la pratique, 1893)
ce que montre le clivage :
11
Dans un exemple isolé, soudain est modifié par l’adverbe de degré si :
��
(ii)
Les gens avaient des visages épanouis dans la nouvelle lumière de ce printemps si soudain
éclos ! (Havet, Journal 1919-1924)
12
Sur les différences entre la portée et le foyer de la négation, voir Larrivée (2001).
��
XXXIX 2012 1
(25) Nelly ! Ce n’est pas soudainement que son nom m’est venu à l’esprit. (Malet,
Sueur aux tripes)
Cependant, à la différence des adverbes de manière, soudainement ne consti-
tue pas nécessairement le foyer de la négation. Il en est de même pour soudain.
De fait, il est souvent difficile de déterminer avec certitude le foyer de la négation.
Dans les exemples suivants :
(26) a. […] et si tel malade infecté ne développera pas soudainement une forme
gravissime, […] (Schwartz, Nouveaux remèdes et maladies d’actualité)
b. Si les circonstances ne m’avaient pas soudain séparé d’elle, je me demande
si j’aurais pu la quitter. (Romains, Le Dieu des corps, 1928)
le clivage semble possible (si ce n’est pas soudainement que tel malade déve-
loppera une forme gravissime ; ?? si ce n’était pas soudain que les circonstan-
ces m’avait séparé d’elle), mais conduit à une interprétation un peu forcée des
énoncés initiaux.
Il est à noter qu’en position postverbale, la particule pas précède l’adverbe
(voir supra les exemples (24)), tandis que la particule plus lui succède :
(27) a. Puis le sommeil me gagna et je n’entendis plus les appels. Ou bien il n’y
eut soudainement plus d’appels […] (Duperey, Le voile noir)
b. Ma signature apposée en bas du document, l’inspecteur n’a soudain plus
la possibilité de m’emmener à l’hôpital […] (Lang, Les indiens)
Dans le premier cas (ne… pas, voir ex. (24)), l’adverbe est inclus dans la
portée de la négation dont il peut constituer le foyer. Dans le second (ne… plus,
voir ex. (27)), la négation porte sur le prédicat verbal et l’adverbe caractérise la
cessation de la situation préalable.
3.4. Je trouve1 que p
De façon générale, les adverbes de manière posent une évaluation à partir
d’un fait dont la réalité est présupposée, ce que révèle d’ailleurs la portée de la
négation. Ayant distingué deux emplois de trouver que p, l’un paraphrasable par
« estimer, juger » (Ducrot et al., 1980 : 60), l’autre par « découvrir, inventer »
(ibid. : 61), O. Ducrot montre que la complétive de trouver1 pose fréquemment
une évaluation à partir d’un fait dont la réalité est présupposée (ibid. : 66-72).
Les deux adverbes diffèrent en ce que seul soudainement peut apparaître dans
ce contexte.
(28) a. Je trouve1 qu’il s’est levé soudainement.
b. *Je trouve1 qu’il s’est levé soudain.
XXXIX 2012 1
3.5. La coordination avec un adverbe de manière

Soudainement peut être coordonné à un adverbe de manière en –ment :
(29) Le 21 mars 1918, à 4 heures du matin, sur tout le front compris entre la vallée
de la Scarpe et celle de l’Oise, l’artillerie allemande entrait soudainement et
violemment en action. (Foch, Mémoires pour servir à l’histoire de la guerre
de 1914–1918)
La substitution de soudain à soudainement engendre un énoncé zeugmatique
(voir Dupriez, 1984 : 473–474) : il semble bien en effet que les adverbes ainsi
coordonnés ne ressortissent pas à la même catégorie :
(30) ??Le 21 mars 1918, à 4 heures du matin, sur tout le front compris entre la
vallée de la Scarpe et celle de l’Oise, l’artillerie allemande entrait soudain et
violemment en action13.
3.6. La réponse à une interrogation introduite par comment

Le morphème comment permet d’interroger sur différentes notions (notam-
ment l’instrument, le moyen, la manière, la quantité, l’intensité, la qualité, voir
Moline 2009), lesquelles varient en fonction des propriétés syntaxico-sémanti-
ques du terme auquel il est incident. Par conséquent, la possibilité de constituer
une réponse appropriée à une interrogative en comment ne garantit pas qu’un
syntagme ressortisse à la catégorie des compléments de manière (voir Moline
à par.). Néanmoins, avec certains verbes de déplacement initiaux internes (voir
Laur, 1991 : 215), soudainement semble constituer une réponse –dénotant la
manière– appropriée à une interrogation en comment, ce qui n’est pas le cas de
soudain :
(31) a. Comment s’est-il levé ?/ Soudainement.
b. *Comment s’est-il levé ?/ Soudain.
3.7. La glose par de manière Adj.

Enfin, lorsque l’adverbe est postposé à ce type de prédicat, de manière sou-
daine constitue une glose acceptable de soudainement, mais pas de soudain :
(32) a. Il se lève soudainement. = Il se lève de manière soudaine.
b. Il se lève soudain. ≠ Il se lève de manière soudaine.
13
Voir
��
également :
(iii)
Dans un climat triste, froid pénétrant, la télévision déroule un peu de Sous les toits de
Paris (film de 1930), à ma gauche le radiateur électrique est une tour Maine-Montparnasse
petite. Soudain, mais en douceur : Hubert en juillet 1955. Un temps : je suis à la fois cet
H.55 et son observation ; le radiateur, dont le haut touche mon genou, me photographie.
(Lucot, Frasques)
XXXIX 2012 1
3.8. Conclusion
Ces caractéristiques indiquent que soudainement présente des parentés
certaines avec les adverbes de manière14, tandis que soudain s’en distingue
considérablement.
4. Soudain vs soudainement
Restent à décrire le comportement des deux adverbes et à répondre à la
question suivante : si soudain et soudainement ont, comme il a été montré, des
descriptions similaires dans les dictionnaires, et s’ils peuvent occuper dans la
phrase des positions analogues (avec des tendances préférentielles pour chacun
d’eux), pourquoi la commutation n’est-elle pas toujours possible :
(33) a. Soudainement, la voix de Perrine éclata : « Vois ! Vois ! L’autre saigne ! »
(Pourrat, Les vaillances, farces et aventures de Gaspard des montagnes)
b. Soudain, la voix de Perrine éclata : « Vois ! Vois ! L’autre saigne ! »
(34) a. Les parents sont sortis. Soudain, dans la nuit, on entend une carriole, des
voix. (Calle, Douleur exquise)
b. Les parents sont sortis. *Soudainement, dans la nuit, on entend une carriole,
des voix.
Nous nous intéresserons exclusivement à la situation dans laquelle l’adverbe
occupe une position initiale, la phrase ayant la structure e1 soudain/ soudainement
e2. En effet, il semble que l’acceptabilité de l’exemple (33b) et l’inacceptabilité
de l’exemple (34b) proviennent respectivement de l’absence ou de la présence
de e1, et que par conséquent l’analyse des emplois de ces adverbes doit être
effectuée en relation avec e1.
Les spécialistes classent soudain et soudainement dans la catégorie des
adverbes temporels connecteurs de discours (voir Lahousse 2003, Borillo 2005,
Le Draoulec 2005). Borillo (2005) identifie trois types d’adverbes aspectuo-tem-
porels susceptibles de fonctionner comme connecteurs temporels de discours :
les adverbes relationnels de successivité (un peu plus tard, depuis, après, etc.),
les adverbes d’immédiateté (aussitôt, tout de suite, immédiatement, sur le coup,
etc.) et les adverbes de déclanchement rapide (soudain, tout à coup, d’un seul
coup, brusquement, subitement, brutalement)15. Il est à noter que dans les articles
qui traitent de ces adverbes, les exemples analysés contiennent toujours soudain,
mais jamais soudainement.
14
Soudainement s’apparente aux adverbes qualifiés d’aspectuels par Melis (1983), « à la fron-
tière de deux catégories traditionnelles et intuitives, celle des compléments de manière et celle des
compléments de temps » (ibid. : 64).
15
Nous
��
avons donné la liste complète des adverbes de déclanchement rapide fournie par
Borillo (2005).
XXXIX 2012 1
Une phrase débutant par soudain / soudainement s’appuie sur un « cadre »,

un « topique scénique » introduit préalablement ou récupérable dans le discours,
d’où l’inacceptabilité de (35) :
(35) – Pourquoi fais-tu cette tête ?
– *Soudain/ *Soudainement le téléphone (a sonné + sonna)16.
Cette hypothèse est posée et vérifiée pour l’adverbe soudain par Le Draou-
lec 2005. Dans cet article sur les connecteurs discursifs d’immédiateté aussitôt
et soudain, l’auteur définit soudain comme un connecteur anti-orienté, dans la
mesure où « il change la direction de la pensée » (ibid. : 28) :
(36) Tout était calme. Soudain, il entendit un grand bruit. (cit. Le Draoulec, 2005 :
28)
En (36), exemple prototypique de l’utilisation de soudain, l’adverbe introduit
le « déclanchement rapide » de l’éventualité e2 en relation avec l’éventualité e1,
déclanchement rapide qui s’accompagne d’un effet de surprise : le connecteur anti-
orienté soudain introduit une éventualité qui survient contre l’attente créée dans
e1. Ce fonctionnement de soudain comme connecteur anti-orienté est la source
de l’effet de surprise. Soudain indique une relation logico-sémantique entre deux
éventualités d’orientation logique ou argumentative opposée, et met fin à l’état e1
qui aurait pu continuer. La relation entre e1 et e2 n’est donc pas que syntaxique
(voir Borillo 2005), elle est aussi logico-sémantique –c’est d’ailleurs à ce niveau
que les sous-classes d’adverbes d’immédiateté et d’adverbes de déclanchement
rapide établies par Borillo (2005) peuvent être distinguées.
Dans les exemples donnés en (37), soudainement marque la survenance
rapide, sans pour autant modifier la direction de la pensée :
(37) a. Tout un tapage, tout un train de gestes et de discours, comme après une
bouviérade. Soudainement, la voix de la Perrine éclata : « Vois ! Vois !
L’autre saigne ! (Pourrat, Les vaillances, farces et aventures de Gaspard des
montagnes)
b. Martin ouvrit les yeux. On se leva. Et, soudainement, les copains reprirent
conscience d’occuper un lieu déterminé du monde. (Romains, Les copains)
c. La théorie de Darwin et Wallace a eu sur la classification des plantes les
plus profondes répercussions. Soudainement, les espèces, les genres, les
familles, et plus généralement les taxons que s’efforcent de découvrir les
systématiciens, prirent leur sens profond et objectif, leur sens véritablement
scientifique. (Collectif, Histoire générale des sciences)
Introduit par soudainement, e2 n’est pas anti-orienté par rapport à e1. S’il y
a effet de surprise, il est dû au mode de survenance, rapide, de e2 par le biais du
sémantisme de l’adverbe et non à la relation logico-sémantique entre les deux
éventualités. En (37c), e2 apparaît comme une conséquence de e1, soutenue par
16
��
Ces énoncés sont possibles hors dialogue, la phrase exprimant, au passé simple, la voix du
narrateur.
XXXIX 2012 1
le mot répercussion : il ne s’agit pas d’un fait aléatoire, soudainement ne marque

pas de rupture.
En (38), nous avons remplacé soudainement de (37a) par soudain :
(38) Tout un tapage, tout un train de gestes et de discours, comme après une bouvié-
rade. Soudain, la voix de la Perrine éclata : « Vois ! Vois ! L’autre saigne ! »
La phrase est acceptable, mais la lecture n’est pas la même. En effet, (37a),
qui contient soudainement est glosable par : « la voix de Perrine éclata dans
les conditions décrites dans e1 ». En revanche (38), qui contient soudain, est
glosable par « dans les conditions décrites dans e1, personne ne s’attendait à ce
que Perrine dise quoi que ce soit », ou encore par « contre toute attente, Perrine
parla ». L’emploi de soudain comme celui de soudainement traduit la présence
d’une instance extérieure qui manifeste son point de vue, et qui dans la distinc-
tion L1/E1 vs E217 établie par Rabatel (1998), correspond à E1. L1/E1 désigne
le « locuteur/énonciateur premier », « source énonciative d’un point de vue »
(Rabatel, 2009 : 7), et E2 « se définit comme l’instance dialogique de l’altérité
énonciative, renvoyant à des PDV [points de vue] internes à l’énoncé par rapport
auquel L1/E1 se positionne » (ibid. : 7). Avec l’emploi de soudainement, e2 ne
s’oppose pas aux attentes de E2, tandis qu’avec l’emploi de soudain e2 s’inscrit
en rupture avec les attentes de E2. En outre, dans les phrases contenant soudain,
l’énonciateur L1/E1 n’est pas un énonciateur direct. Il raconte de son point de vue
actuel une histoire par rapport à laquelle il a un certain recul. Pour cette raison,
soudain n’apparaît jamais dans le reportage en direct. S’il y a un présent, c’est
un présent narratif :
(39) Et soudain la douleur éclate en moi et se déchaîne […] (Havet, Journal)
En revanche, avec l’emploi de soudainement, le point de vue exprimé peut
être pris en charge soit par L1/E1 (voir (40a)), soit par E2 (voir (40b)) :
(40) a. Je le vois : il est dans son fauteuil. Tiens, il se lève soudainement.
b. Il entra dans la chambre. Elle se levait soudainement, et son visage était
hilare. Dans un coin de la pièce, …
Mais même avec le changement d’interprétation noté ci-dessus, la substi-
tution de soudain à soudainement n’est pas toujours possible, comme le montre
l’exemple (41), construit à partir de l’exemple (37c) :
(41) ?*La théorie de Darwin et Wallace a eu sur la classification des plantes les plus
profondes répercussions. Soudain, les espèces, les genres, les familles, et plus
généralement les taxons que s’efforcent de découvrir les systématiciens, prirent
leur sens profond et objectif, leur sens véritablement scientifique.

17
��
A. Rabatel symbolise l’énonciateur second par e2. Comme nous avons utilisé e2 pour désigner
l’énoncé introduit par soudain/ soudainement, nous remplaçons e2 par E2.
XXXIX 2012 1
En effet, introduit par soudain, e2 correspond toujours à un fait percep-

tualisable auquel E1/L1 à accès par l’intermédiaire du point de vue de E2.
L’exemple (42), dans lequel l’imparfait remplace le passé simple, est pour sa
part acceptable :
(42) La théorie de Darwin et Wallace a eu sur la classification des plantes les plus
profondes répercussions. Soudain, les espèces, les genres, les familles, et
plus généralement les taxons que s’efforcent de découvrir les systématiciens,
prenaient leur sens profond et objectif, leur sens véritablement scientifique.
En (37c) et en (41), le passé simple maintient le point de vue de E1/L1, d’où
l’acceptabilité de (37c) et l’inaceptabilité de (41). En (42), l’imparfait permet le
transfert du point de vue vers E2 (voir Rabatel 1998). De plus, comme le mon-
tre Molendijk (1985 : 86), « le propre de l’imparfait est de nous placer dans la
situation de témoin oculaire de ce qui est rapporté ». Dans (42), le point de vue
de E2 sur e2 est donc perceptuel. L1/E1 décrit le rapport entre e1 et e2 tel qu’il
est perçu par E2.
En (41), la substitution de soudain à soudainement engendre un énoncé
douteux : d’une part, e1 et e2, ne sont pas anti-orientés, d’autre part, les situations
ne sont pas perceptualisables. Quand ces deux conditions ne sont par remplies, la
substitution n’est pas possible. En (42) en revanche, e1 et e2 sont anti-orientés,
et e2 est perceptuel pour E2.
Notre description de l’opposition entre soudain et soudainement permet par
ailleurs d’expliquer certaines caractéristiques mentionnées précédemment. En
position initiale, seul l’adverbe soudain est compatible avec la négation ne …
plus. Cette négation introduit une « présupposition de réalisation antérieure » (Le
Draoulec 1998). L’emploi de l’adverbe de survenance rapide coupe la continua-
tion d’un procès qui aurait pu (ou dû) continuer. Cette cessation rapide s’oppose
aux attentes de E2, inférées à partir de la présupposition. Par conséquent, seul
soudain est possible. Le fait est confirmé par l’absence de soudainement dans
ce contexte dans notre corpus. Nous avons également remarqué que soudain ne
peut être focalisé dans une construction clivée, seul un constituant de phrase
pouvant occuper cette position. Il est donc normal que soudain, connecteur de
discours, ne le puisse.
5. Conclusion
Il est bien connu qu’au terme d’un processus de grammaticalisation, cer-
tains adverbes de manière peuvent devenir des connecteurs discursifs quand ils
occupent une position initiale (voir brusquement), tandis que d’autres conservent
leur statut d’adverbe de manière y compris en position initiale (voir lentement).
Les deux adverbes étudiés ont le même noyau sémantique. Ils se distinguent en
ce que, indépendamment de la position occupée, soudain se comporte comme un
connecteur discursif et soudainement comme un adverbe de manière. Il semble
donc que les processus de grammaticalisation ne soient pas totalement achevés
XXXIX 2012 1
dans le cas de soudainement, vraisemblablement en raison de la spécialisation

précoce de soudain dans cet emploi. Notre analyse semble étayée par les don-
nées fournies par la diachronie. Tandis que soudainement reçoit un sens initial
d’adverbe de manière (DHLF18 : 1985), valeur encore clairement perceptible dans
certains exemples de moyen français :
(43) Aristote, tenu et reputé par tout le pere de philosophye, dit que, combien que
les consaulz quant ilz sont deliberez se doivent hastivement et diligemment
executer, il veult touteffois et enseigne que, en conseillant, on soit pesant et
tardif, c’est a dire que on y pense bien et longuement, que on delibere meure-
ment et par loisir, non soudainement ne par hastiveté. (Fillastre, Le Traittié
de Conseil, c.1472-1473)
soudain apparaît dès l’origine comme un connecteur discursif glosable par « sur
le coup, aussitôt » (DHLF : 1985) :
(44) a. Et s’il advenoit que quelque fois le Roy la caressast plus que son devoir ne
requeroit, soudain on eust veu une couleur ternie en son visage qui declaroit
le peu de plaisir qu’elle prenoit en ses caresses, […] (Boaistuau, Histoires
tragiques, 1559)
b. Soudain que le Roy fut entré, il ferma l’huis ; […] (Boaistuau, Histoires
tragiques, 1559)
En français contemporain, l’adverbe soudain peut certes occuper une position
post-verbale (Il se leva soudain). Dans ce cas, l’adverbe, bien qu’endophrastique,
reste extraprédicatif, dans la mesure où les processus de grammaticalisation sont
orientés de la manière vers la connexion discursive.
BIBLIOGRAPHIE
Anscombre, J.-C. (1980), L’opposition LONGTEMPS/ LONGUEMENT :
Durée objective et durée subjective. Langue Française 88, 90–116.
Borillo, A. (2005), Les adverbes temporels et la structuration du discours.
Cahiers Chronos 12, 1–18.
Ducrot, O. (1975), Je trouve que. Semanticos 1-1, 63–88.
Ducrot, O. et al. (1980), Les mots du discours. Paris : Minuit.
Dupriez, B. (1984), Gradus. Les procédés littéraires. Paris : Union générale
d’éditions.
Guimier, C. (1996), Les adverbes du français. Paris : Ophrys.
Larrivée, P. (2001), L’interprétation des séquences négatives : portée et
foyer des négations en français. Bruxelles : Duculot.
Lahousse, K. (2003), La complexité de la notion de topique et l’inversion
du suet nominal. Travaux de linguistique 47, 111–136.
18
Dictionnaire Historique de la Langue Française.
XXXIX 2012 1
Laur, D. (1991), Sémantique du déplacement et de la localisation en fran-

çais : une étude des verbes, des prépositions et de leurs relations dans la phrase
simple. Thèse de doctorat, Université de Toulouse-2.
Le Draoulec, A. (1998), La négation dans les subordonnées temporelles.
Cahiers Chronos 3, 257–275.
Le Draoulec, A. (2005), Connecteurs temporels d’immédiateté : le cas de
aussitôt et de soudain. Cahiers Chronos 12, 19–34.
Melis, L. (1983), Les circonstants et la phrase : étude sur la classification et
la systématique des compléments circonstanciels en français moderne. Louvain :
Presses Universitaires de Louvain.
Molendijk, A. (1985), Point référentiel et imparfait. Langue Française 67,
78-94.
Moline, E. (2009), Panorama des emplois de comment en français contem-
porain. Travaux de Linguistique 58 : 7–17.
Moline, E. (à par.), Comment construire un paradigme des ‘compléments de
manière’ ?. In Hrubaru, F & Moline, E. (éds), La Construction d’un paradigme,
Actes du XVIIe Séminaire de Didactique Universitaire. Recherches ACLIF. Cluj :
Echinox.
Nøjgaard, M. (1995), Les adverbes du français. Essai de description fonction-
nelle (vol. 3). Historisk-filosifiske Meddelelserï 66. Copenhague : Munksgaard.
Rabatel A. (1998), La construction textuelle du point de vue. Lausanne-
Paris : Delachaux et Niestlé.
Rabatel A. (2009), Figure et points de vue en confrontation, Langue Fran-
çaise 160, 3–17.
Rey, A., dir. (1995) Dictionnaire Historique de la Langue française. Paris :
Le Robert.
Ressources électroniques
Base textuelle Frantext, http://www.frantext.fr/
Dictionnaire de Moyen Français, http://www.atilf.fr/dmf/
Trésor de la langue française informatisé, http://atilf.atilf.fr/tlf.htm
XXXIX 2012 1
Флорика Хрубару, Естел Молин
« ET SOUDAIN, PATATRAS ! », SOUDAIN VS SOUDAINEMENT :

ПИТАЊЕ ТАЧКЕ ГЛЕДИШТА?
(Резиме)
Речници нас наводе на помисао да су прилози soudain и soudainement готово синонимни,

утолико пре што генерално могу заузимати исте позиције у реченици. Пажљивијим увидом у
односе између ова два прилога може се уочити да сваки од њих преферира одређене позиције,
те да soudain функционише пре као егзофрастички, а soudainement као ендофрастички прилог.
Ова се два прилога разликују по томе што је soudainement ближи прилозима за начин, а soudain
спада у тзв. дискурзивне конекторе. Као такав, овај последњи изискује присуство претходног
контекста. Soudain и soudainement указују да се неки догађај десио брзо, али за разлику од
soudainement, прилога soudain уводи исказ супротно оријентисан ономе који му претходи, што
објашњава ефекат изненађења.
Кључне речи: soudain, soudainement, прилог за начин, дискурзивни конектор, тачка гледишта.
XXXIX 2012 1
BIBLID: 0015-1807, 39 (2012), 1 (pp. 69–87)

UDC 811.133.1’367.3
Tatjana Samardžija-Grek
Faculté de philologie de Belgrade
LE TEMPS ET L’ESPACE DANS LES PROPOSITIONS

RELATIVES POSTPOSÉES ET TEMPORELLES
ANTEPOSÉES
L’article analyse la présence implicite et explicite des dimensions spatiale et temporelle dans
deux types de subordonnées – les relatives dites narratives et les temporelles antéposées en quand/
lorsque – et ce en tant que segments du texte narratif. Les restrictions surgissant au cours de leurs
transformations dans les deux sens mettent au jour les formes différentes que revêtent l’espace et le
temps dans la phrase et au-delà de la phrase.
1. Introduction
1.1. Objet de l’analyse

La présente analyse examine certains aspects de l’expression du temps et de
l’espace dans deux types de subordonnées – relatives et temporelles – en vue de
comprendre les formes et les mécanismes de l’interaction spatio-temporelle aux
niveaux phrastique et textuel que ces subordonnées engagent.
Du côté des relatives, nous visons la dimension spatiale dans ce type de re-
latives à l’antécédent nominal spécifique, GN ou pronom, que nous nommons,
à la suite de J.-J. Brunner, « relatives narratives ». De l’autre côté, le français
exprime la dimension temporelle et les relations logiques par des subordonnées
nommées circonstancielles ou adverbiales, mais non la dimension spatiale.

��
Ces relatives adjectivales, que M. Rothenberg (1972) appelle « adjointes », s’appuient toujours
sur un antécédent surtout nominal et plus rarement pronominal, auquel elles sont subordonnées.

« A la notion de SN spécifique s’attache avant tout celle de contingence empirique. Les in-
dividus ‘spécifiques’ (ou particuliers) nécessitent des points d’ancrage empiriques, une délimitation
spatio-temporelle.» (Kleiber 1981 : 218). Cela comprend également les noms d’événements comme
la réception, la course, l’explosion, l’arrivée, le cortège, l’attentat, etc., lesquels réfèrent à des phé-
nomènes spécifiques présents dans le temps et l’espace à la fois (voir à ce propos Samardzija-Grek
2008a : 49).

« Ces relatives qui n’en sont pas ». L’information grammaticale 8, 12–16, 1981.
��

Certaines
��
tournures conjonctives aujourd’hui temporelles tirent leur origine des relatives,
comme chaque fois que, un jour que, du moment que (voir Le Goffic 1993 : 415).
XXXIX 2012 1
L’espace dans les relatives à l’antécédent spécifique a plusieurs fois attiré

notre attention. Dans Samardzija-Grek (2008a : 307 et sqq.), nous avons relevé
les conditions qui permettent la transformation syntaxique d’une phrase à relative
narrative en une phrase à temporelle antéposée et vice versa, dans le contexte
narratif. Les temporelles étant spécialisées dans l’expression du temps et, de
l’autre côté, les relatives référant à l’espace, il nous a semblé pertinent d’étudier
l’expression du temps et de l’espace dans les deux.
En vue de cette comparaison, ne sont analysées que les relatives à l’antécé-
dent nominal qui sont postposées au prédicat principal et en subordination inverse,
puisqu’elles visent non pas la détermination ou l’identification de l’antécédent,
ce qui est la fonction prototypique des relatives en général, mais la narration des
événements au premier plan dans lesquels participe l’entité-antécédent ; de là
leur appellation « narratives» (Manon lança un regard désespéré à Bernard, qui
intervint aussitôt. MANO 274).
Parmi les temporelles d’antériorité (TA), ne sont prises en compte que celles
introduites par les conjonctions quand et lorsque, avec cette condition supplé-
mentaire qu’elles soient en tête de phrase, et ce pour deux raisons :
– Du fait de leur statut de véritables cadratifs temporels ;
– Du fait que la temporelle postposée, pourvu qu’il ne s’agisse pas de la
subordination inverse, n’est plus un outil narratif : la temporelle postposée
présente l’évènement en rétrospective, en régression chronologique, sans faire
progresser le récit.
Cette analyse est motivée par trois questions que soulève l’observation des
relatives narratives et des temporelles antéposées en quand/lorsque dans le texte
narratif:
1° Quel est le mécanisme d’expression de l’espace dans les subordonnées
temporelles ?

Depuis notre thèse de troisième cycle Le temps dans les propositions relatives en français
��
(1999), puis surtout dans notre thèse de doctorat Propositions relatives narratives en français (2008) ;
v. aussi Samardzija-Grek (2008b i 2008c).

Cf.
��
« (…) les compléments de lieu ne s’expriment jamais par des subordonnées circonstanciel-
les, mais uniquement par des syntagmes prépositionnels (ou par des relatives substantivées : j’irai où
tu voudras). » (M. Riegel, J.-Ch. Pellat, R. Rioul, Grammaire méthodique du français, p. 476).

��
Que les relatives narratives, exprimant un procès au premier plan, entrent dans le cadre de
subordination inverse, c’est postulé et démontré par Combettes (1994) et Depraetere (1996), puis
développé dans Samardzija-Grek (2008 : 161, 400).

��
Insistons que ces temporelles restent au deuxième plan, postposées ou antéposées, et qu’elles
diffèrent en plusieurs aspects des subordonnées temporelles inverses comme Nous étions à l’étude
quand /SOUDAIN/ le proviseur entra… WEIN 131 (V. Samardzija-Grek 2008a : 393 et sqq.). Selon
notre analyse (p. 332 et sqq.), les temporelles postposées de deuxième plan fonctionnent en rétros-
pective, sans présenter les procès dans l’ordre chronologique, et ce en vue d’une approche analytique,
explicative : Suj V quand… La temporelle est placée en position non marquée du circonstant, et
n’impose aucun cadre temporel au procès principal.
XXXIX 2012 1
Тatjana Samardžija-Grek, Le temps et l’espace dans les propositions relatives ...
2° Comment le temps est-il exprimé par les subordonnées relatives narra-

tives (RN)?
3° Par quels procédés sémantiques et/ou syntaxiques, dans chacune de ces
deux structures, le temps et l’espace se corrèlent-ils ?
Les transformations des phrases dans les deux sens (phrase à TA↔ phrase à
RN), au sein du corpus des textes narratifs, permettront de mettre au jour quelques
éléments de réponse à ces questions.
1.2. Repères théoriques

Notre analyse puise dans plusieurs modèles théoriques, afin d’observer
les deux subordonnées et leur représentation du procès principal sous plusieurs
angles.
Nous empruntons toujours cette vision du mécanisme de la production des
phrases et de la peinture de la réalité par le langage que développe, parmi les
autres, R. Langacker (1999 : II, 13,283), qui établit un parallélisme multiple
entre la langue et la réalité observée. Ainsi, chaque phrase traduit une « scène
verbale », une pièce de théâtre minimale, où les entités représentées par les GN,
participent à des changements dynamiques, représentés par les GV en tant qu’ac-
tants ou, plus largement, participants. En ce qui concerne l’étude de l’espace,
nous pensons à C. Vandeloise (2004a et b) et à ses études des dimensions et de
l’espace en français.
La catégorisation selon la sémantique du prototype (G. Kleiber, 1990) et la
catégorisation des textes (J.-M. Adam, 1992) nous a permis de voir la complexité
du sens phrastique, produit de toute une série de paramètres d’importance inégale,
et où l’identité même d’une subordonnée et son interprétation peuvent être plus
ou moins facilement reconnaissables. La catégorisation axée sur les prototypes
nous a permis (Samardzija-Grek 2008a) de reconnaître le sens primaire d’une
structure syntaxique ou textuelle et d’expliquer ses emplois et significations dé-
rivées (tel du moment que temporel et causal). Cela nous a expliqué aussi sous
quelles conditions la relative peut exprimer une relation temporelle. Dans cet
article, nous essayons de comprendre pourquoi l’encadrement temporel explicite
dans les temporelles d’antériorité (TA) fixe en partie le cadre spatial des procès
de la principale et de la temporelle.
En passant au niveau textuel, nous nous appuyons sur la « Perspective
fonctionnelle de la phrase » (la Functional Sentence Perspective FSP, 1992) du
linguiste tchèque Jan Firbas. J. Firbas considère la phrase comme porteuse d’une
information complexe, partagée entre ses segments et en tension entre le début de
la phrase, avec son niveau d’information bas, et la fin de la phrase, porteuse de
l’information nouvelle, et qui rend la phrase pertinente au niveau informationnel.
Essentiellement, cette perspective fonde la phrase, en tant qu’unité d’information
complexe, sur la tension entre le thème et le rhème, de même que sur cet antago-
XXXIX 2012 1
nisme entre la répétition de l’information et la progression narrative (J.-M. Adam

1985, 1999 ;��
B��
. Combettes 1988).
Finalement, traitant des dimensions temporelle et spatiale exprimées par
les relatives et les temporelles d’antériorité, nous ne perdons pas de vue des tra-
vaux sur les cadratifs de M. Charolles, A. Le Draoulec, M.-P. Péry-Woodley, L.
Sarda ou Élise Terran, surtout ceux recueillis dans le numéro 148 de la Langue
française (2005).
Pour ce qui est des deux structures en particulier, mentionnons que les relati-
ves narratives (RN) n’ont pas, à notre connaissance, engendré beaucoup d’analyses
ou études systématiques. Notre thèse de doctorat, consacrée exclusivement à cette
structure, s’inspire des rares mais précieux travaux : J.-J. Brunner (1981) leur
donna le nom de « narratives » en signalant, par le titre de son article même, qu’il
s’agit des relatives « qui n’en sont pas ». M. Rothenberg (1972) avait mentionné
ces relatives sous le nom de « relatives de postériorité » ; Kr. Sandfeld (1965) les
nomme « consécutives ». En anglais, I. Depraetere (1996) les étudie sous le nom
que leur avait donné O. Jespersen (1965:105) – continuative relative clause, ce
qui va dans le même sens que l’appellation progressive relative clause, proposée
par H. Van den Broeck (1973 : 41).
Quant aux temporelles d’antériorité (TA), nous fondons notre analyse sur la
comparaison des TA avec les RN dans le contexte de Samardzija-Grek (2008a).
Nous nous référons également aux analyses des TA en when en anglais de V. Ram-
sey (1987) et de S. Thompson (1987), ainsi qu’à l’article de Sh. Ji (2010), lequel
reprend les conclusions de ces deux linguistes dans un contexte pragmatique.
2. Les dimensions spatiale et temporelle
dans les relatives dites narratives
Nous rappelons, dans ce paragraphe, les propriétés qui font de la RN une
structure apte à exprimer la succession des procès dans le temps tout en se fondant
sur la progression nettement spatiale.
La relative prototype10 fonctionne comme modificateur par rapport à son
antécédent, rôle qui la rapproche de l’adjectif. Ce fonctionnement prototypique
des relatives est confirmé par le choix des temps : une analyse statistique anté-
rieure (Grek 1999 : 88 et sqq.), réalisée sur un corpus de 1000 relatives de tout
type, a montré que ¾ des relatives affichent le présent ou, bien moins souvent,
l’imparfait d’état/activité, de sorte que les oppositions temporelles (dans le sens où
le contenu de la relative vaut dans un intervalle de temps plus ou moins limité) y
sont affaiblies. Le prédicat de la relative est ainsi au service du GN antécédent ; il
ne prédique pas pour raconter un événement au premier plan, même si ce prédicat

Voir
��
K. Sandfeld (1965 : 252).
10
A
��
en juger par les exemples cités dans les travaux clés de l’histoire des relatives en tant que
catégorie linguistique (cf. S. Auroux 1984).
XXXIX 2012 1
est spécifiant11. Cette subordination sémantique est surtout visible si la relative

est antéposée au prédicat principal :
1 Les deux chiens qui s’étaient blessé la patte durent rester au camp. (exemple de
Zemb 1987 :69)
Le prédicat de la relative, spécifiant, identifie les chiens au moyen de l’évé-
nement désigné par le prédicat, et ne raconte pas le fait de se blesser ; le prédicat
durent rester est l’information centrale de la phrase et représente son rhème.
En position finale, le prédicat de la relative, spécifiant ou non, acquiert le
statut de rhème à la fois de la proposition et de la phrase ; cela affaiblit les liens
sémantiques (modification), surtout lorsque la relative n’est pas déterminative.
Comparons ces trois exemples :
2 Il roulait le long des boulevards qui dominent le port. EXIL 63
3 Des lis (…) étaient encore dans les vases que naguère Fernand garnissait avec
une si brûlante ferveur. GEN 140/2
Si, dans la première phrase, la relative postposée identifie les boulevards et
n’apporte pas de procès externe mais interne, dans la deuxième, l’antécédent les
vases sert de prétexte pour diriger notre attention sur le contenu de la relative.
Le texte narratif (historique ou de fiction) présente les événements réels ou
considérés comme tels ; par conséquent, les TA et RN en tant qu’outils de la nar-
ration doivent référer à des entités et à des événements spécifiques (observables).
Les antécédents de ces relatives spécifiantes désignent donc des entités occupant
un certain espace participant aux procès présents dans un espace-temps unique
(car les procès de la relative et dans la principale sont reliés par une entité qui
participe dans les deux).
Les RN sont la conséquence extrême de la suppression de la fonction mo-
dificatrice de la relative et de la mise en relief du prédicat spécifiant. En position
postposée, le prédicat de la RN (et n’oublions pas qu’elle n’est pas déterminante)
exprime un procès de la même manière qu’une phrase simple. À considérer
quelques exemples :
4 Il frappa à une porte, qui s’ouvrit. RAD 188/3
5 Un autre soir, Jonas appela Rateau qui accourut. EXIL 140
11
Voir
��
Kleiber (1981 : 217). Selon que le prédicat de la relative opère lui-même un ancrage
spatio-temporel ou bien sa référence dépend de l’antécédent, les prédicats spécifiants «peuvent être
localisés indépendamment de la localisation de l’individu particulier, parce que leur sens implique
des points de référence spatio-temporels. » (p. 219, 220), de sorte qu’ils sont donc « externes », car
leurs occurrences représentent des phénomènes observables. Les prédicats qui ne possèdent pas cette
propriété et leur localisation dépend de celle de l’entité-antécédent sont appelés « non spécifiants »,
« internes » ou même « nomiques ».
XXXIX 2012 1
6 (Deux RN !) Ce flux ionique engendre un courant électrique qui, se propageant

de neurone sensoriel en neurone sensoriel, gagne le cerveau, (45) où la douleur est
identifiée. SCI 4/3
7 Surgit une soucoupe volante, d’où sortent des guerriers aux yeux vitreux : il faut
les tuer. RELI 27
8 Le roi trompait Montmorin, qui trompait Lameth (comme auparavant Mirabeau)...
MICH 469
Le trait caractéristique de toutes ces phrases, où le temps peut varier consi-
dérablement, c’est l’effet domino qui consiste en la double progression des
événements : il y a progression spatiale et progression temporelle. Le présent et
l’imparfait prouvent que la succession y repose non pas sur l’aspect grammatical
exprimé par le temps, mais sur l’aspect lexical. Le croisement de l’imparfait avec
l’aspect perfectif crée, dans le récit de Michelet, la succession réitérée, c’est-à-
dire la multiplication de Le roi trompa Montmorin qui trompa Lameth… Le sujet
de la principale initie le procès VP, lequel affecte l’antécédent-relatif et l’incite à
déclencher le procès VR, tout comme une impulsion nerveuse voyage de neurone
en neurone ; l’antécédent et le relatif fonctionnent ainsi comme une jonction sy-
naptique. Les paramètres nominaux et verbaux définissant la phrase à RN sont si
interdépendants qu’ils créent une double progression spatio-temporelle.
Les paramètres constitutifs définissant les RN comprennent:
• La postposition de la relative (permettant la postériorité de son procès ;
c’est une subordonnée inverse) ;
• L’aspect lexical perfectif (nous pensons aux achèvements et accompli-
ssements selon Vendler) ;
• Les participants représentés par des substantifs concrets, dénombrables,
majoritairement au singulier ;
• La nature double du relatif (dépendance anaphorique de l’antécédent,
mais indépendance syntaxique car la fonction syntaxique de l’antécédent
ne conditionne pas celle du relatif) ;
• La valence de VP et VR (surtout transitifs) qui exige des compléments
postposés;
Lorsqu’on réunit tous ces paramètres, ils forment ce que nous appelons le
schéma actanciel de la phrase à RN :
SUJ (ACT1) > VP > ANT/REL (ACT2) > VR > ACT3 > ….
Autrement dit, le sujet de la principale déclenche le procès de la principale
affectant l’antécédent/relatif, lequel déclenche le procès de la relative, qui peut
atteindre une troisième entité, laquelle initiera un troisième procès, et ainsi de
suite. Cette cascade de relatives est théoriquement illimitée :
9 Jean-Baptiste a une balle
Il la lance à Pascal
XXXIX 2012 1
Qui la lance à Frédéric

Qui la lance à Ludovic
Qui la lance à Léonore
Qui la lance à Victor
Qui la lance à Yasmina
Qui la lâche, elle (sic) reste là
Ah (Anne Sylvestre, « La ronde des prénoms »)
Dans tous ces cas, la progression temporelle n’est pas définie par le séman-
tisme de la conjonction (car le relatif est privé de tout sème temporel) ou par la
simple postériorité syntagmatique12 ; elle résulte aussi des rapports actanciels.
Dans un texte narratif, le lien anaphorique entre l’antécédent et le relatif suffit
pour exprimer un soudain changement d’orientation narrative au cours du récit,
et ce au milieu de la phrase (cf. le test de la coordination avec mais dans 10a); la
TA annonce elle-même une nouvelle étape dès le début de la phrase :
10 Ugolin poussa deux fois son coude dans le flanc du Papet, qui ne répondit rien.
MANO 197
10a Ugolin poussa deux fois son coude dans le flanc du Papet, mais il ne répondit
rien.
10b Quand Ugolin poussa son coude dans le flanc du Papet, il ne répondit rien.
Pour 9, par contre, le test de transformation temporelle ne permet pas de
garder le même enchaînement, mais oblige à une segmentation de la chaîne,
par exemple :
9a Quand Jean-Baptiste lance une balle à Pascal, celui-ci la lance à Fréderic ;
quand Frédéric la lance à Ludovic, celui-ci la lance à Léonore, etc.
Le test de remplacement par mais est interdit du fait que tous les procès vont
dans le même sens (unité d’orientation narrative) : la réaction d’aucun antécédent-
relatif ne va pas à l’encontre de l’intention du sujet de la proposition précédente.
Mais supposerait que Frédéric ne s’attend pas à ce que Ludovic passe la balle à
un troisième. Par contre, et pour la même raison, la conjonction et y convient.
3. Les temporelles d’antériorité en quand/lorsque
dans le texte narratif
3.1. Les TA et l’organisation du texte

La dimension spatiale des RN se construit sur le schéma actanciel centré
sur le lien anaphorique antécédent-relatif, lequel désigne une entité participant
dans les deux procès enchaînés qu’elle rapproche dans le sens spatial. Les
conjonctions quand/lorsque rendent explicite la dimension temporelle. Comme
le résument les auteurs de la Grammaire méthodique du français, les connecteurs
12
La
��
postériorité syntagmatique d’une subordonnée ne définit ni le premier plan de la prédication
ni l’identité d’une RN, comme nous montrons dans Samardzija-Grek (2008a : 227 et sqq).
XXXIX 2012 1
temporels « permettent de découper le texte en séquences » et « marquent aussi

la succession linéaire, dont ils peuvent expliciter différents stades13 ».
Les TA en quand/lorsque affichent un rôle organisateur dans le corps du
texte, notamment ce type de TA que nous avons nommé « articulatoires14 », car
elles introduisent une masse critique d’information textuelle qui « plie » le récit et
l’oriente vers un autre but. C’est essentiellement à ces TA que correspondent les
propriétés analysées.
11 La maison de la veuve Saverini, soudée au bord même de la falaise, ouvrait ses
trois fenêtres sur cet horizon sauvage et désolé.
Elle vivait là, seule, avec son fils Antoine et leur chienne «Sémillante» ...
Un soir, après une dispute, Antoine Saverini fut tué traîtreusement, d’un coup
de couteau par Nicolas Ravolati, qui, la nuit même, gagna la Sardaigne.
Quand la vieille mère reçut le corps de son enfant, que des passants lui rappor-
tèrent, elle ne pleura pas, mais elle demeura longtemps immobile à le regarder, puis,
étendant sa main ridée sur le cadavre, elle lui promit la vendetta. COUR 207/2
12 Alors la vieille alla acheter chez le charcutier un long morceau de boudin

noir. Rentrée chez elle, elle alluma un feu de bois dans sa cour, auprès de la niche,
et fit griller son boudin. Sémillante, affolée, bondissait, écumait, les yeux fixés sur
le gril, dont le fumet lui entrait au ventre.
Puis la mère fit de cette bouillie fumante une cravate à l’homme de paille. Elle
la lui ficela longtemps autour du cou, comme pour la lui entrer dedans. Quand ce
fut fini, elle déchaîna la chienne. COUR 210
13 Il se coucha au son des gouttes crépitant sur les tuiles, tandis que les échos
tendus tressaillant aux coups de tonnerre les renvoyaient contre les volets dont le
frémissement faisait vibrer les vitres (…) ***15
Lorsqu’il s’éveilla, l’orage était déjà bien loin, et le jour blanchissait les fentes
des volets. Il glissa aussitôt la main sous l’oreiller, pour s’assurer que le petit sac
était toujours là. MAN2 46
Tous ces textes démontrent que la TA contient deux types d’informations16:
d’une part, la TA reformule certaines indications du contexte précédent (la
vieille mère = la veuve Saverini ; le corps = Antoine fut tué ; de son enfant =
Antoine Saverini ; ce = le longue opération de conditionnement de la chienne ;
13
P. 618. C’est aussi la conclusion de S. Thompson et de V. Ramsey, qu’approfondit Sh. Ji.
14
Sh. Ji parle de la fonction « médiative» ou « orientative » de ces TA (2010 : 3164)
��
15
Les
��
trois étoiles figurant dans le texte original correspondent, à notre avis, au tournant apporté
par la temporelle qui suit immédiatement.
16
Thomson et Ramsey ne parlent que du lien thématique de la TA avec le contexte amont
(« mediation », « orientation »), mais Sh. Ji suggère que certaines TA introduisent un nouvel évé-
nement/situation non mentionné dans le contexte. Leur rôle consiste à « segmenter « le discours
(« segmenting function ») car elles introduisent un nouveau point de départ pour le reste d’histoire :
Mum tried her best to make small talk. How grown-up we looked ! she said. How pretty my hair
was… As the sun slipped behind the mountains and a light breeze blew, we gathered our things to
leave. We promised we’d be back soon. (Sh. Ji 2010 : 3166)
XXXIX 2012 1
il s’éveilla = il a dormi) ; d’autre part, elle annonce aussi une nouvelle infor-
mation par rapport à la situation précédente, annoncée ou même conditionnée
par l’information reprise du contexte précédent (réception du corps ← meurtre
d’Antoine; la finition de l’entraînement ← les phases de l’entraînement ; le réveil
du dormeur ← le sommeil).
L’information reprise sert à relier la TA au contexte afin que la TA puisse
se présenter comme sa continuation, mais le fait même qu’elle condense cette
information (ce qui est surtout bien visible dans 12) annonce qu’un événement
important se prépare, conditionné par cette information condensé. Or, la TA
contient aussi plus ou moins (surtout selon les exemples de la fonction « segmen-
tative » des TA que nous propose Sh. Ji) d’éléments nouveaux, non existants dans
le contexte amont. Ensemble avec l’information reprise, ces éléments nouveaux
désignent dans la TA un événement qui, en tant que continuation des événements
précédents, déclenchera une nouvelle phase dans l’histoire décrite, dont le début
est contenu dans la principale : Quand ce fut fini, elle déchaîna la chienne. Ce
fut fini est la culmination de la phase décrite dans le contexte antérieur, et elle
déchaîna ouvre la nouvelle phase.
Il reste à comprendre de quelle manière ces deux types d’information affec-
tent la dimension spatiale des subordonnées temporelles (3.2.) et, surtout, en quoi
ils conditionnent le rôle textuel des temporelles antéposées (section 4.2.)17.
3.2. L’espace des temporelles antéposées
Le sémantisme de la conjonction temporelle quand/lorsque, laquelle, par
définition, dénote la simultanéité, rapproche les procès de la temporelle (VT) et
de la principale (VP) dans le temps, avec trois relations18 possibles pertinentes
pour la progression narrative (où la succession des procès conditionne l’existence
même du récit) : cooccurrence (« Deux situations ont lieu (ponctuellement) dans
le même temps : quand peut être traduit par au (même) temps où ») ou coïnci-
dence-antériorité (« Deux situations se succèdent à un même moment ; la fin
de l’une coïncide avec le début de l’autre » ) et, plus rarement, le recouvrement
partiel (inclusion)19.
17
Nous avons examiné l’interaction du temps et de l’espace uniquement pour les TA que nous
avons appelées « articulatoires ». Nous distinguons les TA articulatoires et les TA « argumentatives ».
Les TA articulatoires introduisent l’événement-charnière qui provoque une nouvelle étape du récit (Il
la prit par le bras et la jeta par terre en braquant sur elle. Quand j’ai vu ça, alors j’ai tiré.) et figurent
dans un contexte immédiat narratif ; les autres, argumentatives, apparaissent hors contexte narratif ou
dans les parenthèses commentatives du récit, et évoquent des procès antérieurs illustrant le propos du
contexte (C’était une femme forte. Quand elle a appris la diagnose, elle n’a même pas frémi.).
18
Nous reprenons la classification de A. Borillo (1988 : 72 et sqq).
��
19
��
Le recouvrement total (« deux situations occupent une même durée »), en tant que quatrième
relation des procès reliés par quand/lorsque, ne permet aucune succession et n’est pas considéré
ici.
XXXIX 2012 1
Si la conjonction indique que les deux procès sont soudés dans le temps,
qu’en est-il de leur contact dans l’espace ? Un procès spécifique implique un agent
spécifique, donc entité présente dans l’espace. La structure temporelle elle-même
n’en donne aucune indication explicite:
14 Quand il eut atteint son but, il se sentit désœuvré. SUP2 99/3
Le même cadre spatial pour les deux procès semble sous-entendu si le sujet
est le même dans les deux propositions (ex. 15)20. Si la même entité exécute deux
procès qui sont simultanés et successifs, cela implique, par défaut, que les deux
procès sont exécutés dans le même espace.
Toutefois, si l’agent-sujet réalise le procès par intermédiaire, à distance, il
est acceptable de dire d’une personne qui habite Bordeaux :
15 Quand il eut atteint son but à Madagascar, il se sentit désœuvré /à Bordeaux/.
VT et VP puissent survenir au même temps aux deux extrémités du monde,
ce qui exige naturellement des sujets différents :
16 Quand il arriva /à Madrid/, elle lui téléphona /de Buenos Aires/.
En général, « l’unité de temps » n’oblige pas forcément à « l’unité de lieu »
si la phrase ne dit rien sur la localisation du procès. Néanmoins, la coréférence des
sujets (il – il) suppose par défaut que le « lieu », explicite ou non, soit le même
pour les deux procès car l’agent des procès, une entité dans l’espace, est leur
point commun et qu’il réunit les procès. Dans ce cas, ces procès se rejoindraient
non pas à un point fixe dans l’espace, mais dans une entité mobile qui exécute les
deux. L’agent unique est donc un des facteurs qui, faute d’indication contraire,
impliquent la localisation commune des deux procès.
Le mouvement dans l’espace, que le lieu de son déroulement soit précisé
ou non, peut être impliqué par le verbe :
17 Quand il arriva chez lui, il mit fin à leur affaire.
18 Quand l’affaire fut terminée, chacun rentra chez soi. GOFF 394
L’indicateur du cadre de référence peut se trouver dans le contexte amont:
19 Et les trois frères de s’approcher du gouffre. Pendant que le cadet se penchait pour
mieux voir, il fut poussé par ses deux frères et tomba au fond de la mine. Lorsqu’il
revint à lui, il songea au renard qu’il avait sauvé et se mit à crier : « Renard, renard,
passe monts et vallées, j’ai besoin de ton secours ! » ADAM 84
Lorsque la proposition temporelle comporte elle-même l’indice de locali-
sation spatiale, nous constatons que cet indice peut :
– porter sur la phrase entière (agent unique) :
20
��
Dans le corpus de Samardzija-Grek (2008a), 42% de TA partagent le sujet avec la principale
(pp. 341–345).
XXXIX 2012 1
20 Quand les troupes et la garde nationale se rencontrèrent aux Tuileries, elles

agitèrent les armes et fraternisèrent entre elles et avec le peuple. MICH 507
– porter uniquement sur VT, VP ayant son propre complément locatif (avec agents
différents) ; à noter la postériorité de VP (bientôt tiré d’affaire est une prédication
seconde contenant un troisième procès intermédiaire):
21 Au mois d’août 1790, lorsque Marat et Camille Desmoulins furent accusés par
Malouet à l’Assemblée nationale, Camille, bientôt tiré d’affaire, alla trouver Marat
et l’engagea à désavouer quelques paroles horriblement sanguinaires... MICH 424
La dimension spatiale reste donc très discrète dans les phrases à TA et se
prête à plusieurs variations en fonction:
• Du contexte amont ;
• De la coréférence des sujets ;
• Du sémantisme des verbes.
4. Les différences spatio-temporelles entre les relatives
narratives et les temporelles d’antériorité
Cette dernière phase de l’analyse met au jour les formes sous-jacentes de
l’espace-temps dans les phrases à TA et à RN. Le fait de transformer la phrase à
RN par une phrase à TA correspondante, ou l’inverse, révèle l’interdépendance
du temps et de l’espace dans les phrases à TA et à RN.
4.1. De la relative narrative à la temporelle antéposée
Prise isolément, une phrase à RN semble facilement transformable en phrase
à TA:
22 Elle fit signe au cocher, qui s’arrêta. SAND 252/4 → Quand/Lorsqu’elle fit
signe au cocher, il s’arrêta.
23 Le matin du massacre, Gilbert alluma sa radio, qui resta muette. DIGE 120 →
Quand Gilbert alluma sa radio le matin du massacre, elle resta muette.
24 Une violente dispute éclata entre les deux hommes, qui se séparèrent brouillés à
mort. ALBI 73 → Quand une violente dispute éclata entre les deux hommes, ils se
séparèrent brouillés à mort.
Remarquons que les phrases à TA résultantes gardent « l’unité de lieu »
caractérisant les phrases à RN dont elles sont dérivées, et ce malgré les sujets
différents. Cela est possible grâce à l’actant commun au cocher, sa radio, entre
les deux hommes, qui change de fonction de la temporelle à la principale, tout
comme l’antécédent et le relatif dans la phrase de départ diffèrent en fonction
syntaxique mais réfèrent à la même entité.
XXXIX 2012 1
Pourtant, si le prédicat de la principale comprend une construction composée

d’une forme verbale tensée et d’un infinitif, il apparaît une différence importante
entre les deux structures :
25 Je me charge d’apaiser monsieur le bailli, qui apaisera monsieur le cardinal.
DAME 43 → ? Quand je me charge d’apaiser monsieur le bailli, il apaisera mon-
sieur le cardinal.
Je me charge d’apaiser entend un premier procès en réalisation (je me charge)
qui mène vers le deuxième à l’infinitif (apaiser) tandis que le schéma actanciel
de apaiser le bailli qui apaisera, provoque le troisième procès par le deuxième.
Il est juste de reprocher à cette analyse que l’infinitif ne désigne pas un procès
réalisé mais inféré. Nous répondons d’abord que apaisera projette la réalisation
du troisième procès dans l’avenir aussi. Puis, ce qui est essentiel, c’est que la
structure relative, surtout ce lien entre l’antécédent et le relatif, relie les procès
désignés par apaiser et apaisera. Elle conditionne la réalisation du troisième
procès par la réalisation du deuxième, à l’infinitif.
Par contre, dans la phrase transformée, la conjonction quand s’appuie tou-
jours sur la forme finie: quand je me charge … il apaisera. Pour affirmer quand
se passe le procès de la principale, la temporelle ne saurait référer au procès
non réalisé à l’infinitif, mais au procès tensé. Ainsi, quand rapproche le premier
et le troisième procès, non le deuxième. Par contre, la structure relative met en
relation les procès qui engagent l’antécédent-relatif. Le premier procès affectant
l’antécédent peut être exprimé par un infinitif, un participe ou un gérondif. De
même, le procès affectant l’antécédent peut faire partie d’une subordonnée. Il
peut aussi être exprimé par un impératif:
26 Je veux que tu cherches un Pierre Morion, qui te dira où aller.
26a ??? Quand je veux que tu cherches Pierre Morion, il te dira où aller.
26b Quand tu chercheras Pierre Morion, il te dira où aller.
27 Cherche Pierre Morion, qui te dira où aller.
27a * Quand cherche Pierre Morion, il te dira où aller.
Considérons un exemple semblable:
28 On l’autorise à regagner Grenoble où on lui réserve un accueil chaleureux.
DECA 31 → Quand on l’autorise à regagner Grenoble, on lui réserve un accueil
chaleureux.
La phrase de départ indique effectivement trois procès : on l’autorise > il
regagne Grenoble > on lui réserve un accueil chaleureux. En plus de l’obser-
vation d’ordre syntaxique évoquée déjà à propos des exemples 25-27, il s’agit
là aussi de l’espace dans les deux structures. Car la phrase de départ décrit le
mouvement vers Grenoble : on l’autorise à regagner Grenoble où on lui réserve
comprend un point éloigné de Grenoble où se passe le procès autorise, puis le
XXXIX 2012 1
procès regagner qui relie ce point avec Grenoble ; enfin, le procès de la relative
on lui réserve un accueil a lieu à Grenoble entièrement. C’est aussi le facteur
spatial qui délimite les trois procès. Grenoble où est ce point dans l’espace qui
délimite et relie les procès.
Les différences quant à l’expression de l’espace dans les deux structures
peuvent être soulignées par le circonstant de lieu accompagnant le prédicat prin-
cipal. Considérons la transformation de la phrase suivante:
29 Du Havre, il partit pour Alger où il rencontra Guy de Maupassant. AFRI 8/2
29a Quand il partit du Havre pour Alger, il (y) rencontra ...
29b *Quand il partit du Havre, il rencontra Guy de Maupassant à Alger.
29c Quand il partit du Havre, il rencontra Guy de Maupassant.
29d Quand il partit pour Alger, il rencontra Guy de Maupassant.
Dans la phrase de départ, le verbe partir relie les deux points extrêmes du
voyage – le Havre et Alger. Le sujet se déplace du Havre vers Alger, où il rencontre
Maupassant. Alger est le point dans l’espace où se rejoignent les deux procès :
l’un s’y termine pour rendre possible la réalisation de l’autre.
En plus, l’aspect perfectif de partir combiné avec les propriétés de la conjonc-
tion quand affectera la transformation en phrase à TA. Si la phrase de départ
désigne le mouvement spatial du Havre à Alger, la TA transformée attache le
procès partit à l’un des deux points dans l’espace, le Havre ou Alger. Quand ne
permet pas l’expression du mouvement spatial du point initial au point final de
partit, mais fixe un point/intervalle dans le temps soit sur le moment de départ
soit sur le moment d’arrivée, mais non sur les deux.
4.2. De la temporelle antéposée à la relative narrative
En partant dans le sens opposé, nous remplaçons les phrases à TA par celles
à RN. Deux textes sont proposés à l’analyse. Voici le premier :
30 Comme il faisait une chaleur de trente-trois degrés, le boulevard Bourdon se
trouvait absolument désert... Deux hommes parurent. L’un venait de la Bastille,
l’autre du Jardin des Plantes. Le plus grand, vêtu de toile, marchait le chapeau
en arrière, le gilet déboutonné et sa cravate à la main. Le plus petit, dont le corps
disparaissait dans une redingote marron, baissait la tête sous une casquette à visière
pointue. Quand ils furent arrivés au milieu du boulevard, ils s’assirent, à la même
minute, sur le même banc. PECU 1
Le célèbre incipit de Bouvard et Pécuchet décrit la rencontre des deux
protagonistes du roman. L’extrait nous présente leur rapprochement mutuel, qui
culmine dans la phrase ouverte par une TA : Quand ils furent arrivés représente
l’accomplissement d’une phase, ce moment mémorable où ils s’assoient l’un à
côté de l’autre.
XXXIX 2012 1
En quoi le contenu et la structure narrative du texte changeraient-ils si la

dernière phrase, au lieu de s’ouvrir sur une TA, était remplacée par une phrase
correspondante à RN ?
30a Ils arrivèrent au milieu du boulevard, où ils s’assirent sur le même banc.
Dans 30, nous avons mis en caractères gras les prédicats spécifiants désignant
les mouvements (à l’exception de parurent). La séquence décrit un mouvement
continu de Bouvard et Pécuchet le long du boulevard jusqu’au moment de leur
rencontre sur le banc. Comment cette rencontre est-elle décrite dans la phrase à
TA de 30 et dans celle à RN de 30a ? Dans la section 3.1., nous avons illustré,
sur les exemples 11 à 13, comment les deux types d’information qu’intègre la TA
articulatoire déclenchent vers une nouvelle étape du récit. La TA de 30 termine-
rait donc cette chaîne d’événements qui mène vers le premier événement de la
rencontre de Buvard et Pécuchet : ils s’assirent, à la même minute, sur le même
banc. Par rapport à la solution flaubertienne, la phrase à RN de 30a n’annonce
pas, par sa structure, qu’un événement clé arrive. La phrase commence cette
fois par la principale, laquelle ne contient aucun indice textuel qui signifierait
ses liens textuels en amont ou en aval du texte. Comme on l’a montré dans la
section 2, toute notion de temps est absente de la structure relative. La succession
temporelle y provient des propriétés aspectuo-temporelles des prédicats, de l’or-
dre chronologique (ou iconique21) et notamment de la succession spatiale selon
l’effet domino : ils→ arrivèrent → au milieu du boulevard où→ (ils) s’assirent.
L’antécédent-relatif désigne que le mouvement de la principale atteint un point
dans l’espace où peut démarrer un deuxième procès. S’assirent succède à arri-
vèrent. Où peut être remplacé par puis. La phrase peut se paraphraser aussi par
ils arrivèrent … et s’assirent.
Pour résumer, la TA de 30 établit entre les procès une relation explicite-
ment temporelle, en plus de signaler la cohésion textuelle. La RN de 30a est
privée de tout indice d’ordre textuel dépassant le niveau de phrase et n’organise
nullement le texte en amont ou en aval. Par contre, à l’intérieur de 30a, grâce
aux propriétés syntaxiques et sémantiques de l’antécédent-relatif, la relation
des procès VP et VR est explicitement spatiale : les événements qu’ils désignent
sont réunis dans l’espace par le point d’espace qui leur est commun. En plus,
comme l’antécédent-relatif est à la fois le point d’arrivée du premier et le point
de départ du deuxième procès, cet effet domino établit une progression spatiale
et, secondairement, temporelle.
21
V.
��
sur l’ordre iconique dans Depraetere (1996) et Ji (2010). « Iconique » reprend le sens
étymologique du grec eikon, « image, réplique ». L’ordre iconique des prédicats ou propositions
qui les contiennent imite l’ordre réel ou chronologique de leur réalisation. La postposition de la
temporelle en quand n’est pas iconique, sauf dans le cas de subordination inverse : Elle somnolait
sur le canapé lorsqu’un cri la fit sursauter.
XXXIX 2012 1
À la recherche de la spatialité dans les TA, nous remplacerons furent arrivés

par furent tout seul :
30b Quand ils furent au milieu du boulevard, ils s’assirent, à la même minute, sur
le même banc.
Avec arrivèrent, disparaît à la fois l’intervalle dans lequel se réalise l’arri-
vée, donc le mouvement spatial menant au boulevard, et le point final du procès
impliquant aussi le point d’arrivée. Pourtant, la phrase 30a reste correcte. Le
verbe être au passé simple désigne non pas un état homogène mais, borné des
deux côtés, fut signifie l’entrée en état, son moment initial, ce qui, du fait de
changement et avec un complément locatif, correspond à un événement. Dans
Quand ils furent au milieu du boulevard, le prédicat désigne le moment initial de
la présence d’ils à une position. La forme verbale implique que, avant ce moment,
ils ont été ailleurs. Le contexte de 30 nous dit où. Or, la conjonction elle-même
impliquerait que le procès est la continuation d’une chaîne de procès précédents.
En remplaçant la phrase à TA par la phrase à RN, nous examinons à la fois le
rôle du circonstant de lieu :
30c Deux hommes parurent. L’un venait de la Bastille, l’autre du Jardin des Plantes.
Le plus grand, vêtu de toile, marchait le chapeau en arrière… ?? Ils furent au milieu
du boulevard, où ils s’assirent sur le même banc.
La phrase à RN semble avoir opéré une coupure entre le mouvement de
rapprochement (venait, marchait) et la position et le moment exprimés par fut.
Le lecteur ne voit plus comment ils se sont trouvés au milieu du boulevard. Le
circonstant au milieu du boulevard ne garantit pas l’acceptabilité de la phrase.
Toutefois, il se trouve qu’un circonstant de temps peut remédier à cette
rupture spatiale :
30d [Un peu plus tard/ bientôt/ en dix minutes/ *alors] ils furent au milieu du
boulevard, où ...
L’intervalle désigné par ces circonstants remplace le sème de mouvement
spatial de arrivèrent dans 30a: ils arrivèrent au milieu du boulevard… ↔ bientôt
ils furent au milieu du boulevard…. Autrement dit, le circonstant temporel sous-
entend la continuation de la progression spatiale. Par une analogie :
Quand ils furent au milieu du boulevard … = [Un peu plus tard/ bientôt/ en dix
minutes/ *alors] ils furent au milieu du boulevard …
la conjonction de la subordonnée temporelle quand ils furent…doit apporter
un élément de cohésion qui rattache la subordonnée temporelle et la phrase au
contexte précédent.
30e L’un venait de la Bastille, l’autre du Jardin des Plantes. Le plus grand, vêtu de
toile, marchait le chapeau en arrière, le gilet déboutonné et sa cravate à la main…
XXXIX 2012 1
Quand ils furent au milieu du boulevard, ils s’assirent, à la même minute, sur le
même banc.
D’après ce que nous avons affirmé au début du paragraphe 3.1., la temporelle
articulatoire reprend partiellement l’information présupposée du contexte amont
et y rajoute un élément nouveau mais annoncé par les informations présupposées.
Si le contexte précédent présente deux personnes qui progressent l’une vers
l’autre, la TA en quand devrait sous-entendre que quand ils furent implique une
conclusion de cette progression. Autrement dit, la présence même de TA en quand
fait référence au contenu des phrases précédentes et l’inclut dans la phrase à TA.
Donc, une subordonnée exprimant les relations temporelles peut désigner aussi
le mouvement dans l’espace lorsque cette temporelle désigne la continuation et
la culmination d’une étape.
Nous discernons une preuve de cette interprétation dans l’extrait suivant:
31 Zadig laissa cette Syrienne et les autres chercher leur basilic, et continua de
marcher dans la prairie. Quand il fut au bord d’un petit ruisseau, il y trouva une
autre dame couchée sur le petit gazon, et qui ne cherchait rien. ZADI 44
Soumettons la séquence aux mêmes transformations que 30 :
31a Zadig laissa cette Syrienne et les autres chercher leur basilic, et continua de
marcher dans la prairie. ?? Il fut au bord d’un petit ruisseau, où il trouva une autre
dame couchée sur le petit gazon.
31b (...) et continua de marcher dans la prairie. Il arriva au bord d’un petit ruisseau
où il trouva une autre dame couchée sur le petit gazon, et qui ne cherchait rien.
31c (...) et continua de marcher dans la prairie. Soudain/Bientôt/À présent, il fut au
bord d’un petit ruisseau où il trouva une autre dame couchée sur le petit gazon, et
qui ne cherchait rien.
Les variantes de 31, où la phrase à TA est remplacée par une phrase à RN,
montrent les faits suivants :
a) Dès que la structure temporelle disparaît, le prédicat il fut ne peu pas
assurer la cohésion avec le contexte précédent et se tait sur le point
final du mouvement spatial continua de marcher. Dans 31a, il manque
l’information qui expliquerait comment Zadig s’est trouvé à un moment
au bord d’un ruisseau.
b) Remplacer fut par arriva remédie à ce manque en fournissant la dernière
phase et le moment final de la progression spatiale : Il continua de
marcher (…) il arriva.
c) Le même résultat peut être atteint en complétant il fut par un circonstant
temporel qui indique le moment final de marcher et le moment initial
de il fut au bord d’un petit ruisseau.
XXXIX 2012 1
5. Conclusions
– Un des rôles textuels des TA consiste à résumer les segments du contexte
précédent, de l’ordre temporel (fut tué d’un coup de couteau)) et spatial (la veuve
Saverini, Antoine Saverini) à la fois, et ce afin d’y rajouter une information nou-
velle en tant que leur continuation.
– Dans le cas des phrases à RN, la progression spatiale, fondée sur la structure
actancielle, est doublée de progression temporelle, fondée sur l’aspect perfectif
des prédicats VP et VR, et sur leur ordre syntagmatique correspondant à l’ordre
chronologique des événements qu’ils désignent.
– La temporelle antéposée en quand/lorsque définit le cadre temporel de la
principale par la forme verbale tensée de la temporelle et non pas par la forme
verbale gouvernant l’antécédent.
– Par sa référence au contexte antérieur, la TA peut indiquer la continuation
de progression spatiale.
BIBLIOGRAPHIE
Adam, J.-M. (1990), Éléments de linguistique textuelle. Paris : Mardaga,
Philosophie et langage.
Adam, J.-M. (1992), Les textes : types et prototypes. Paris : Nathan
Université.
Adam, J.-M. (1999), Linguistique textuelle. Des genres du discours aux
textes. Paris : Nathan Université
Auroux, S. (1984), «Du nom au verbe : la grammaire générale de Port-Royal
à Destutt de Tracy». Modèles linguistiques VI-1, 11–21.
Borillo, A. (1988), « Quelques remarques sur quand connecteur temporel ».
Langue française 77, 71–91.
Brunner, Jean-Jacques (1981), “Ces relatives qui n’en sont pas”. L’informa-
tion grammaticale 8,12–16.
Charolles, M., Le Draoulec, A., Péry-Woodley, M.-P. & Sarda, L. (2005),
“Temporal and spatial dimensions of discourse organisation”. French Language
Studies 15, 115–130. Cambridge: CUP.
Combettes, B. (1988), Pour une grammaire textuelle. La progression thé-
matique. Bruxelles : De Boeck – Duculot.
Combettes, B. (1994), “Subordination, formes verbales et opposition des
plans”. Verbum 1, 5–22.
Depraetere, I. (1996), “Foregrounding in English relative clauses”. Linguis-
tics 34, 699–731.
Firbas, J. (1992), Functional sentence perspective in written and spoken
communication. ��
Cambridge : CUP.
XXXIX 2012 1
Greimas, A. J. (1976), Maupassant. La sémiotique du texte : exercices

pratiques. ��
Paris : Seuil.
Jespersen, O. (1927, 1965), A Modern English Grammar in Historical
Principles. Part II., Londres : George Allen & Unwin Ltd.; Copenhagen : Ejnar
Munksgaard.
Ji, S. (2010), “The iconicity presumption and the functional distribution
of English adverbial clauses: A textual perspective”. Journal of Pragmatics 42,
3163–3171.
Kleiber, G. (1981), »Relatives spécifiantes et relatives non spécifiantes«. Le
Français moderne 49–3, 216–233.
Kleiber, G. (1990), La sémantique du prototype. Paris : PUF.
Langacker, R. W. (1999), Foundations of Cognitive Grammar. Vols. I et II.
Stanford : Stanford University Press.
Le Goffic, P. (1993), Grammaire de la Phrase Française. Paris : Hachette.
O’Kelly, D. (1995), « Temporalité et textualité. Le cas Weinrich ». Modèles
linguistiques 32- XVI, 2, 145–165.
Porhiel, S. (2005), « Les séquences thématiques ». Langue française 148,
111–126.
Prévost, S. (2003), « Les éléments spatiaux : du topique au focus en passant
par les cadres ». Travaux de linguistique 47, 51–78.
Ramsey, V. (1987), « The functional distribution of preposed and postposed
‘if’ and ‘when’ clauses in written discourse ». In Tomlin, R. (éd.), Coherence and
Grounding in Discourse. Amsterdam : John Benjamins, 383–408.
& Rioul, R. (1996) – Grammaire méthodique du
Riegel, M., Pellat, J.-Ch. ��
français. – Paris : PUF.
Rothenberg, M. (1972), « Les propositions relatives adjointes en français ».
BSLP 67–1, 175–213.
Rothstein, S. (2004), Structuring Events. New York : Blackwell Publishing.
Samardzija-Grek, T. (1999), Kategorija vremena u relativnim recenicama
francuskog jezika (La catégorie du temps dans les propositions relatives en fran-
çais). Thèse de troisième cycle soutenue le 29 juin 1999 à la Faculté de Philologie
de l’Université de Belgrade.
Samardzija-Grek, T. (2006), « Séquence relative narrative et coordination ».
Verbum XXVIII, 403–420.
Samardzija-Grek, T. (2008a), Propositions relatives narratives en français.
Thèse de doctorat, Paris III.
Samardzija-Grek, T. (2008b), «Space and time in narrative relative clauses».
Proceedings of the Xth International Conference: TEXT PROCESSING AND
COGNITIVE TECHNOLOGIES (Cognitive Modeling in Linguistics), Bechichi,
Montenegro, du 6 au 13 septembre 2008, 47–68.
XXXIX 2012 1
Samardzija-Grek, T. (2008c), «‘Poruka’ (‘Le Message’) Žaka Prevera :

statička i/ili dinamička slika sveta». Tокови у савременој романистици��. Bel-
grade : Presses de la Faculté de Philologie de Belgrade, 177–199.
Terran, E. (2005), « Problème de fin de portée : l’exemple du cadre tem-
porel ». Verbum. Les adverbes cadratifs et l’organisation des textes XXVII–3,
249–264.
Thompson, S. A. (1987), « Subordination and narrative event structure »,
in : Tomlin, R. (ed.), Coherence and Grounding in Discourse. ��
Amsterdam : John
Benjamins, 435–454.
Thompson, S. A. (1985), « Grammar and written discourse : Initial vs. Final
purpose clauses in English ». Text 5, 1-2, 55–84.
Vandeloise, C. (2004), La dimension en français. Paris : Hermès Sciences
– Lavoisier.
Vandeloise, C. (2004b), Aristote et le lexique de l’espace. ��
Stanford : CSLI
Publications.
Zemb, J-M. (1987). – « Tertium datur ». Langages 88, 65–76.
Татјана Самарџија-Грек
ВРЕМЕ И ПРОСТОР У ПОСТПОНИРАНИМ ОДНОСНИМ И АНТЕПОНИРАНИМ

ВРЕМЕНСКИМ РЕЧЕНИЦАМА
(Резиме)
Аргументска структура сложене реченице која садржи наративну односну реченицу

укључује именске и глаголске морфосинтаксичке категорије које исказују како напредовање
(прогресију) у простору, тако и у времену. Антепониране временске реченице уведене везни-
цима quand/lorsque на експлицитан начин одређују временски оквир радње означене преди-
катом главне реченице. С друге стране, мада информација о просторном оквиру радње главне
реченице свакако није обавезни део антепонираних временских реченица, на просторни оквир
могу упућивати именске групе у функцији субјекта главне и временске реченице (било да су
субјекти кореферентни или не), као и глаголи у функцији предиката главне или временске
реченице и, на експлицитан начин, прилошке одредбе за место.
На нивоу приповедног текста, напротив, показује се да антепонирана временска реченица
поседује не само већ познату кохезивну способност организације приповести у етапе, већ, као
што у овом раду показујемо, управо способност антепониране реченице да сажме садржај не-
колико претходних реченица и да назначи временску прогресију до које је претходни садржај
довео – имплицира и континуитет у кретању ентитета и процеса у простору.
Кључне речи: простор, време, временске реченице, односне реченице, прогресија, наративни
текст.
XXXIX 2012 1
BIBLID: 0015-1807, 39 (2012), 1 (pp. 89–108)

UDC 811.133.1’367
811.135.1’367
Maria Ţenchea
Université de l’Ouest – Timişoara
LES compléments du NOM DU français

exprimant des Relations spatiales�
ET temporelleS ET LEURS équivAlents
en ROUMAIN
Nous nous proposons de montrer la spécificité des relations spatio-temporelles exprimées en

français par le complément du nom, en étudiant, à partir des données d’un corpus, la contribution
des éléments constitutifs des structures syntaxiques envisagées : classes de référents correspondant
au nom support et description des termes qui désignent le repère ; rôle des prépositions dans l’ex-
pression des rapports entre cible et repère. On distinguera deux types de situations : a) auprès d’un
nom support qui n’est pas lié à un verbe, le CNS/T est un ajout (un adjoint de nom); b) auprès d’un
déverbal, le CNS/T est l’équivalent soit d’un complément argumental du verbe correspondant au nom
support, soit, le plus souvent, d’un circonstant (adjoint de prédicat).
Dans une perspective comparative-traductionnelle, on étudie les équivalents roumains des
structures du français analysées et les procédés de traduction mis en jeu.
1. Introduction
La détermination spatio-temporelle n’est pas l’apanage exclusif des com-
pléments circonstanciels de lieu et de temps. Comme on le sait bien, il n’y a pas
de correspondance univoque entre tel type de rapport (ou fonction) syntaxique et
telle relation sémantique. Certaines grammaires proposent d’ailleurs une analyse
syntactico-sémantique qui met en lumière la diversité des relations sémantiques
exprimées par différents constituants de l’énoncé (CN, CAdj, CAdv).
Dans l’enseignement de la syntaxe française à des étudiants roumains,
nous avons constaté des difficultés qui surgissent lorsqu’il s’agit d’identifier la
fonction syntaxique de certains syntagmes prépositionnels, des confusions dues
au sémantisme des SP ou des SN constitutifs de ces SP.
Dans ce qui suit, nous proposerons une analyse des compléments du nom
qui reçoivent une interprétation temporelle ou spatiale et que nous désignerons
par CNS/T : au rapport syntaxique exprimé par les termes envisagés (N←CN)
s’attache une référence spatiale / temporelle. L’idée spatiale ou temporelle se
retrouve d’ailleurs dans la structure sous-jacente à la phrase réalisée.
XXXIX 2012 1
On parle souvent de localisation spatio-temporelle. En fait, il existe un certain

parallélisme en ce qui concerne l’expression linguistique de l’espace et du temps
et la façon dont on l’analyse ; on peut aussi rappeler le fait que les métaphores
spatiales décrivant le domaine temporel sont d’usage courant.
Toute relation spatiale ou temporelle implique deux termes, à savoir le situé
et le situant (Cristea 1979). Lorsqu’il s’agit des relations spatiales, on désigne
généralement ces deux éléments par les noms cible et site, proposés par Vandeloise
(1986). La cible, c’est l’entité ou le procès à localiser. Le site, c’est le repère qui
sert à la localisation de la cible. Lorsqu’il s’agit des relations temporelles, il n’y
a pas de terme consacré pour désigner l’entité ou le procès qui est « localisé »,
c’est-à-dire situé dans le temps ; quant au situant, on parle généralement de re-
père temporel. Dans l’analyse des relations spatiales et temporelles exprimées
par les CN, nous utiliserons le mot cible pour désigner l’élément visé, le situé,
qu’il s’agisse d’une entité spatiale ou d’une entité temporelle, et le mot repère,
parfaitement adapté pour les deux domaines – l’espace et le temps, pour parler
du situant.
Dans le cas des compléments dits circonstanciels de lieu et de temps, le
« situé » (la cible) est, de façon générale, le procès exprimé par le verbe régissant
(ou, parfois, une entité), le « situant » (le repère) étant désigné par un SN ou un
adverbe. La relation entre les deux est exprimée par des prépositions spécifiques,
susceptibles de marquer des relations spatiales et/ou temporelles nombreuses et
variées.
Dans le cas des CNS/T, le « situé », désigné par le nom support, est une entité
ou un procès, le « situant » étant marqué, là aussi, par un SN ou un adverbe.
La relation spatiale / temporelle – qui accompagne la relation syntaxique entre
le CN et un nom – est spécifiée, en principe, par une préposition de sens spatial
ou temporel ; pourtant, comme nous le montrerons plus loin, l’interprétation
sémantique du rapport entre le CN et le nom qu’il détermine peut également
être « cachée » par la relation syntaxique (c’est ce qui arrive souvent dans le cas
du relateur de).
Nous allons décrire la contribution des éléments constitutifs de ces structures
syntaxiques à l’expression de la détermination spatiale / temporelle, à savoir les
classes de référents correspondant au terme régissant (le nom support), la classe
grammaticale et les traits sémantiques des termes qui réalisent le CN, ainsi que
le rôle des relateurs prépositionnels.
2. Classement des CNS/T
L’interprétation sémantique des compléments du nom – comme c’est le cas
dans Le Bon Usage (Grevisse – Goosse 2008 : 429-432) – prend en compte le
type de nom support : un nom « quelconque » ou bien un nom correspondant
à un verbe ou à un adjectif. Dans le premier cas, le CN exprime la possession,
l’appartenance, la caractérisation, etc. Lorsque le terme régissant est un déverbal
XXXVIII 2011 2
Maria Ţenchea, Les compléments du nom en français exprimant des relations spatiales ...
(ou un autre nom lié à un verbe, morphologiquement ou non), il peut « recevoir

pour compléments les différents syntagmes en relation avec ces verbes » : com-
pléments subjectifs, objectifs, adverbiaux. En fait, ces compléments font partie
de la structure argumentale du verbe sous-jacent (en tant que sujet/agent/ objet)
ou expriment une détermination circonstancielle. Les CNS/T accompagnent soit
des noms qui ne sont pas liés à des verbes, soit des noms ayant un correspondant
verbal.
Nous nous proposons de classer les CNS/T suivant des critères sémantico-
syntaxiques, en examinant tout d’abord les rôles qu’ils peuvent assumer dans la
structure argumentale de la phrase. Nous distinguerons ainsi, dès le départ, deux
types de situations.
a) La cible désignée par le nom support (un nom « quelconque », qui n’est pas
lié à un verbe) est représentée par une entité impliquant une dimension spatiale /
temporelle, qui la détermine et la définit. Le CNS/T qui exprime la situation spatiale
/ temporelle de la cible fonctionne dans ce cas comme adjoint de nom.
Les CN de cette catégorie admettent la paraphrase par une proposition relative
en qui (ou, parfois, par un verbe seul au participe passé) ; on explicite un verbe
de la structure sous-jacente qui marque soit le positionnement dans l’espace ou
dans le temps, soit un procès qui se déroule dans l’espace ou dans le temps visé,
le SN-repère devenant alors un complément du verbe:
(1) Les départements d’outre-mer « (qui sont) situés outre-mer »
(2) La dernière Biennale de Venise (PDV) « qui a eu lieu à Venise »
(3) Ce bijou de l’architecture musulmane du IXe siècle. (SA) « qui date du IXe
siècle »)
(4) Des séjours de trois semaines (SA) « qui durent trois semaines »
Le test de l’interrogation pourrait confirmer l’interprétation de ce type de

CN. On peut utiliser le mot interrogatif quel (ex. Quelle Biennale ?), ou, éven-
tuellement, lorsqu’il s’agit d’une demande de répétition, un syntagme interrogatif
(placé après le terme régissant du CN) tel que d’où ?, de quand ?, ou encore quel
précédant un nom générique à sens spatial / temporel :
(5) L’architecture musulmane de quelle époque ?
(6) Le Symphonique de Boston (NO) → Le Symphonique d’où ? / de quelle
ville ?
b) Le CNS/T détermine un déverbal : la cible est un procès (activité, accom-

plissement, achèvement) impliquant donc une vision dynamique. Le complément
en cause peut faire partie de la structure argumentale du verbe sous-jacent, en tant
que complément argumental ou valenciel (complément essentiel, obligatoire),

Nous reprenons ce terme à Creissels (1988).
��

La Biennale d’où ? semble moins naturel, puisqu’il s’agit non pas d’une entité concrète dont
l’existence serait liée à un certain endroit, mais d’un événement, qui a lieu à l’endroit désigné.
XXXVIII 2011 2
ou bien il fonctionne comme circonstant, adjoint de prédicat (complément non

essentiel, facultatif) – ce qui est le cas pour la plupart des exemples de notre
corpus. La structure N + CN est paraphrasable par une proposition ayant pour
prédicat le verbe correspondant au nom ; le SP devient un complément du verbe
(complément adverbial, cf. Grevisse-Goosse 2008 : 528) :
(7) À chaque retour du bout du monde (NO) « chaque fois qu’il retourne du bout
du monde »
Dans ce cas, l’interrogation à l’aide de quel ? ne fonctionne pas (*quel re-
tour ?). On peut, tout au plus, utiliser une question – qui est en fait une demande
de répétition – portant sur le complément : Le retour d’où ?, mais on pourra
également formuler une question qui explicite le verbe sous-jacent.
(8) Le départ de Paris → (Le départ) d’où?
(9) Son décès en 1957 → Il est décédé quand ?
Notre analyse sera organisée en fonction des deux grands types de CN que
nous venons de distinguer, qui prennent en compte les deux catégories de noms
support envisagées plus haut, à savoir les entités et les procès. On peut constater
que les CN spatiaux et temporels adjoints de nom s’excluent généralement dans
le même contexte, à la différence des CN de la deuxième catégorie, qui admettent
la coprésence d’un CN spatial et d’un CN temporel.
Les situations envisagées ont pu être identifiées à partir de l’étude d’un
corpus, réunissant essentiellement des exemples de sources journalistiques.
Nous proposons pour tous les exemples cités une traduction en roumain, ce qui
nous aidera à construire une image comparative des CN exprimant des relations
spatiales et temporelles en français et en roumain. Cela nous permettra égale-
ment de formuler certaines conclusions sur les procédés de traduction auxquels
on peut – ou l’on doit –recourir dans la recherche des équivalents roumains de
ce type de structures.
3. Le CNS/T est un adjoint de nom
Nous préciserons, pour tous les cas où le CNS/T fonctionne comme adjoint de
nom, les classes sémantiques des noms pouvant désigner la cible et respectivement
le repère, et nous insisterons sur la relation entre la cible et le repère, exprimée par
la préposition de (que l’on peut d’ailleurs considérer comme marque prototypique
de la relation de détermination dans le GN) ou par d’autres prépositions.
Selon les termes proposés par Creissels (1988).

��

Le
��

complément du nom du français (appelé parfois « complément déterminatif », cf. Grevisse-
Goosse 2008) a pour correspondant en roumain la fonction appelée « atribut substantival ».
XXXVIII 2011 2
3.1. Relations spatiales (CNS)

La cible désignée par le nom support est représentée, essentiellement, par
une entité impliquant, de manière directe ou indirecte, une dimension spatiale.
Comme on le verra dans les exemples de notre corpus, on a affaire à des classes
très diverses d’entités, désignées par un nom propre ou par un nom commun, avec
les traits [± matériel], [±humain] : espaces géographiques (ex. 10), « portions » de
l’espace définies par leur fonctionnalité (ex. 13), divisions spatiales se rattachant
à la géographie urbaine (ex. 11), objets créés par l’homme (ex. 12…), êtres,
personnes, communautés et institutions envisagés dans leur spatialité (14, 15,
16, 27…), objets ou entités naturelles susceptibles de se déplacer dans l’espace
(ex. 19, 20); entités temporelles définies en fonction d’une personne, en rapport
avec une détermination spatiale (ex. 38) ; phénomènes ou événements impliquant
une dimension spatiale, considérées comme des entités, dans une vision non
dynamique (ex. 18, 34, 37…), espace figuré (ex. 26), etc.
Le repère, exprimé par un nom ��
[��
+spatial] (nom propre ou nom commun) ou
par un adverbe de lieu à référence centrique ou allocentrique est, essentiellement,
une entité spatiale ou considérée dans une vision spatialisée : espace géographique
auto-défini, nommé (ex. 12, 14, 18…), espace défini dans le cadre de la géogra-
phie urbaine (ex. 17), espace ayant une fonctionnalité déterminée (ex. 15), entité
spatiale définie de manière relationnelle (ex. 13), institution considérée en tant
qu’espace de travail (ex.16, 23…), etc.
L’entité-cible se trouve donc – elle existe et/ou se manifeste − dans un
espace défini comme repère. En fait, les relations qui s’établissent entre la cible
et le repère sont assez variées, et elles sont explicitées à l’aide de diverses pré-
positions. En français, la structure des CNS - adjoints de nom est la suivante :
Prép + (Prép) N / Adv. Nous distinguerons d’une part les CNS construits avec la
préposition de, marque explicite de la relation de détermination, et, d’autre part,
les CNS construits avec diverses prépositions lexicales ayant un sens spatial.
3.1.1. CNS en de
La préposition de a ici plutôt un rôle fonctionnel, exprimant la relation de
détermination, en l’occurrence le rattachement d’une entité-cible à l’espace défini
par le repère. Le rapport spatial est implicite, mais il peut toujours être explicité
à l’aide d’une préposition qui marque la localisation spatiale, le plus souvent à
(coïncidence) ou en / dans (intériorité).
Dans (10), on découvre, à côté du syntagme les prairies de la rive droite,
un syntagme symétrique, qui explicite le rapport spatial : les terrains situés sur
la rive gauche. Le CNS de la rive droite signifie en fait « (qui sont) situés sur la
rive droite ».

Elle est proche parfois de la relation d’appartenance ou de caractérisation.
��
XXXVIII 2011 2
(10) Les évêques successifs de Tarbes vont acheter les terrains situés sur la rive
gauche avant d’acquérir [...] les prairies de la rive droite. (FL) → Episcopii
terenurile de pe malul stâng înainte
care s-au succedat la Tarbes vor cu��
mpăra��
de a achiziţiona [...] pajiştile de pe malul drept.
La préposition de a pour équivalents en roumain les prépositions composées

de la (« de » + « à »), din (de + în « dans »), de pe, (« de » + « sur ») où l’on
identifie comme premier élément la préposition de, marque de la détermination
nominale, tout comme en français.
Nous citons ci-dessous un certain nombre d’exemples, qui sont de nature à
illustrer une combinatoire cible – repère d’une grande diversité.
(11) ... dans les beaux quartiers du 16e ou de Neuilly. (NO) (« situés dans le 16e
ou à Neuilly ») → ...în cartierele elegante din sectorul 16 (« du 16e arrondis-
sement ») sau de la Neuilly.
(12) ... les peintures préhistoriques de la grotte Cosquer. (SA) (« qui se trouvent
dans la grotte Cosquer ») → ... picturile preistorice din pe��
ştera Cosquer.
(13) ... les précieux potagers du voisinage. (NO) (« situés dans le voisinage ») →
...preţioasele grădini de zarzavaturi din vecinătate.
(14) la chute des régimes communistes d’Europe de l’Est en 1989. (LM) (« qui
étaient en place dans l’Europe de l’Est ») → ... căderea regimurilor comuniste
din Europa de Est, în 1989.
(15) ... un vendeur du rayon hi-fi. (« qui travaille au rayon hi-fi ») (NO) → ...un
vânzător de la raionul hi-fi.
(16) ... Stéphane Bonnet, du laboratoire Géosciences Rennes. (SA) (« qui travaille
... Stéphane Bonnet, de la laboratorul Géosciences
au laboratoire ... ») → ��
Rennes.
(17) ... les manifestants de la rue... (LM) (« qui se trouvent dans la rue ») → ...
manifestanţii din stradă ...
(18) ... la dernière Biennale de Venise. (PDV) (« qui a eu lieu à Venise ») → ...
ultima Bienală de la Veneţia.
Un cas un peu particulier est celui des entités-cibles capables de se déplacer

dans l’espace, qu’il s’agisse d’un véhicule ou d’une entité naturelle telle que les
nuages. Dans (19), la formule Le train de Bucarest admet une double interpré-
tation (mais on peut dire, en fait, que la formule est une sorte d’étiquette à valeur
distinctive) ; en roumain on a d’ailleurs deux équivalents distincts.
(19) Le train de Bucarest « qui va à Bucarest », « pour » / « qui arrive de Buca-
rest » → Trenul de Bucureşti (« à destination de », « pour ») / de la Bucureşti
(« en provenance de »).
Dans (20), la traduction a recours à une explicitation au moyen d’une pro-

position relative comportant un verbe (sous-jacent en français) qui marque un
mouvement orienté :
XXXVIII 2011 2
(20) Cette ligne de crête, qui arrête les nuages de l’Atlantique... (« les nuages qui
viennent de l’Atlantique ») (SA) → Acea linie de creastă care opreşte norii
ce vin dinspre Atlantic. (littér. « les nuages qui viennent de l’Atlantique »)
La préposition de peut également avoir pour régime un adverbe de lieu.

Le CN a pour équivalent en roumain de / din + l’adverbe correspondant à celui
du français :
(21) La chambre de devant (« qui est située dans la partie avant de la maison »)
→ camera din faţă
(22) Mon voisin du dessus / d’en bas (« qui habite au-dessus / en bas ») → vecinul
de deasupra / de jos
Comme on a pu le voir, les équivalents roumains des CNS en de du français

comportent toujours la préposition de, marque de la détermination nominale,
ainsi qu’une deuxième préposition (parfois « amalgamée » à de), qui spécifie la
relation spatiale entre l’entité-cible et l’espace-repère ; le français se contente de
la préposition de, pour exprimer de manière explicite la détermination nominale,
la spécification du rapport spatial étant, le plus souvent, le fait du contexte.
3.1.2. Autres prépositions
Les CNS se construisent aussi avec d’autres prépositions telles que : à, en,
dans, devant, sur, vers, qui sont des prépositions lexicales, exprimant des rapports
spatiaux spécifiques. Ici, c’est la relation spatiale qui est exprimée de façon ex-
plicite, le rapport de détermination entre la cible et le repère étant implicite.
En roumain, ces CN admettent deux types d’équivalents :
a) la préposition qui exprime en français la localisation spatiale est rendue
par son correspondant. La relation de détermination entre le CN et le nom support
reste implicite. Nous allons illustrer ce cas de figure par quelques exemples.
La préposition à du français a pour correspondant en roumain la préposition
la. Dans (23), le GN auquel appartient le CNS est une construction détachée, avec
une fonction proche de la prédication ; l’interprétation du CN est, en fait, assez
proche de celle d’un CC:
(23) Journaliste au Monde, il a reçu le prix Albert-Londres ... (LP) (« X, qui est
journaliste au Monde ») → Ziarist la cotidianul Le Monde, a obţinut premiul
Albert-Londres ... (littér. « journaliste au quotidien Le Monde »)
Dans (24), le roumain utilise, tout comme le français, la préposition qui marque
le rapport spatial ; il ne serait pas naturel d’employer ici, dans aucune des deux
langues, la préposition de en tant que marque de la détermination nominale:

On ne dira pas L’Ambassade de France de Belgrade, et on ne dit pas non plus Ambasada
Franţei de la Belgrad. En fait, le rapport de détermination est ici proche de la prédication (il ne s’agit
pas de la relation d’appartenance).
XXXVIII 2011 2
(24) L’Ambassade de France à Belgrade (« qui est en place à Belgrade » ; « la

France a une ambassade à Belgrade ») → Ambasada Franţei la Belgrad.
Dans (25), on a les prépositions sur et à, traduites par pe et în (« dans »), qui

expriment des rapports de « localisation » entre des cibles et des repères envisagés
en tant que tels dans une vision spatialisée:
(25) ... d’une place sur une liste ou d’un rang au gouvernement. (LP)
��
→ ... un loc
pe o listă sau o funcţie în guvern.
Dans (26), le nom support tremplin induit l’idée d’un dynamisme, le repère
spatial étant envisagé comme but d’un mouvement orienté ; la préposition vers,
qui exprime la direction, est rendue en roumain par son correspondant spre:
(26) Hollande entend faire de son fief limousin un tremplin vers l’Élysée. (LP)
(« qui le conduise vers l’Élysée ») → Hollande vrea s��
ă facă din fieful său
o trambulină spre palatul Élysée. (littér. « Hollande
din regiunea Limousin��
veut faire de son fief de la région du Limousin un tremplin vers le palais de
l’Élysée »)
b) le roumain explicite le plus souvent la relation de détermination à l’aide

de la préposition de, tout en conservant la préposition lexicale, qui spécifie la
relation entre la cible et le repère. On peut remarquer la diversité des relateurs
prépositionnels qui peuvent apparaître dans ce cas:
(27) ... la personne au bout de la ligne. (« qui se trouve au bout de la ligne ») →
�� de la capătul firului. (littér. « la personne de + au bout de la
... ��
persoana
ligne »)
(28) Son musée à Genève ... (« le musée qu’il a à Genève ») (PDV) → Muzeul
său de la Geneva... (littér. « son musée de + à Genève »)
(29) ... après ses mésaventures électorales à Neuilly... (LP) → ...după păţaniile sale
electorale de la Neuilly... (littér. « de + à Neuilly »)
Dans (30) et (31), c’est la présence du déterminant possessif auprès du nom

support du CN qui impose en roumain l’emploi de la préposition composée de
la:
(30) Le jardinet devant la mairie (« qui se trouve devant la mairie ») → Gr��
ădiniţa
din faţa primăriei (littér. « le jardinet de devant la mairie »)
(31) La maison dans la dune (��
�� « ��
située dans les dunes / à côté d’une dune��
»��
)→��
Casa dintre dune (littér. « la maison d’entre les dunes »)
Dans (32), la relation spatiale est exprimée en français par la préposition

outre, employée comme élément de composition ; la préposition de, marque
spécifique de la détermination dans les GN, n’apparaît pas en français, mais elle
est présente en roumain:
XXXVIII 2011 2
(32) Tous les orchestres outre-Atlantique ... (« qui existent outre-Atlantique ») (NO)
→ Toate orchestrele de dincolo de ocean … (littér. « d’au-delà de l’océan »)
À comparer avec le CN construit avec la préposition de (dont la présence

est obligatoire dans ce contexte), constitué du nom composé comportant la
préposition outre, qui marque la situation spatiale (géographique) de l’entité les
départements:
(33) Les départements d’outre-mer → Departamentele franceze (« français ») de
peste ocean
Dans (34) et (35), la préposition sur à sens spatial est traduite par din (de
+ în « dans »), qui explicite la relation de détermination, tout en opérant une
modulation dans l’interpétation de la relation spatiale (sur → dans):
(34) ... ces hivers froids sur le nord de l’Europe (LM) (« qui se sont abattus sur... »)
→ ... aceste ierni reci din nordul Europei (littér. « du nord de l’Europe »)
(35) ... des modélisations, préalables aux expériences sur le terrain. (SA) (« ef-
fectuées sur le terrain ») → ... o serie de modelizări, prealabile experienţelor
din teren. (littér. « du terrain »)
Dans (36) et (37), on conserve la préposition spatiale (sur → pe, en → în), tout
en explicitant le rapport de détermination (de pe « de sur », din « de + en »):
(36) Le livre sur la table (« qui est / se trouve sur la table ») → Cartea de pe mas��ă
(��
littér. « de sur la table »)
(37) Si les événements en Égypte ont tourné aussi bien que l’on pouvait espérer …
(LM) (« les événements qui ont eu lieu en Égypte ») → Dacă evenimentele
din Egipt au luat întorsătura pozitivă la care ne puteam aştepta ... (littér. « les
événements d’Égypte »)
Dans l’exemple ci-dessous, où l’on met en relation une entité temporelle et

un repère spatial, on est obligé d’utiliser en roumain un terme qui explicite cette
relation, par l’intermédiaire d’un verbe : il s’agit d’une proposition relative,
ayant comme prédicat le verbe passer, auprès duquel le CN du français devient
un CC:
(38) L’historienne Mona Ozouf revient sur son enfance sur les terres bretonnantes
du Trégor. (LP) (« qu’il a passée sur les terres ... ») → Istoricul Mona Ozouf
revine asupra copilăriei sale, pe care şi-a petrecut-o în regiunea Tregor din
Bretagne. (litter. « son enfance, qu’elle a passée dans la région du Trégor en
Bretagne »)
XXXVIII 2011 2
3.2. Relations temporelles (CNT)

Dans le cas des CNT, la « cible » (« le situé ») est soit une entité, désignée
par un nom ayant les traits [± matériel], [±humain] (entité spatiale, construction,
objet, personne, institution, véhicule ; entité abstraite, etc.), qui se caractérise
par une certaine dimension temporelle, soit une entité (division) temporelle ou
un déroulement temporel, dont on précise la situation dans une chronologie ou
bien la durée.
Le repère par rapport auquel s’établit la localisation temporelle est exprimé, le
plus souvent, par un SN [+temps] (comportant un nom temporel ou un autre nom
susceptible d’évoquer la temporalité d’un procès), par un SP construit avec une
préposition temporelle spécifique, ou bien par un adverbe de temps, à référence
centrique ou allocentrique. Le repère peut être un moment ou une époque auto-
définis (repères absolus du calendrier) ou qui sont définis en fonction d’un autre
procès, ou bien en fonction d’un personnage historique, etc. Le plus souvent, le
CNT peut être paraphrasé par une proposition relative du type : « qui date de... » ,
« qui a vécu (à telle époque) », « qui dure (un certain temps) » ...
Notre corpus nous a fourni moins d’exemples de CNT – adjoint de nom, c’est
pourquoi nous avons jugé bon d’y ajouter des exemples de la langue courante,
pour compléter le tableau des emplois envisagés ici.
Les CNT se construisent soit avec la préposition de, marque de la détermi-
nation nominale, soit avec d’autres prépositions, à sens temporel.
3.2.1. La préposition de
C’est la construction la plus fréquente. Nous en citons quelques exemples
dans lesquels on situe dans le temps l’existence de certaines choses, ou encore
la vie ou l’activité de certaines personnes. Les équivalents roumains comportent
la préposition composée din.
(39) Les poètes de la Renaissance (« les poètes qui ont vécu/écrit à l’époque
de la Renaissance ») → Poeţii din epoca Renaşterii (« de l’époque de la
Renaissance »)
(40) Les écrivains du XVIIIe siècle (« les écrivains qui ont vécu/écrit au XVIIIe
siècle ») → Scriitorii din veacul al XVIII-lea
(41) ... ce bijou de l’architecture musulmane du IXe siècle. (« qui date du IXe
siècle ») (SA) → ... această bijuterie a arhitecturii musulmane din secolul al
XIX-lea.
(42) ... la célèbre cité du temps d’Alexandre. (SA)
�� → ... celebrul ora��ş din vremea
lui Alexandru cel Mare.

Dans la langue parlée (familière), on peut rencontrer des CN en de où le repère est une pro-
��
position introduite par la conjonction de sens temporel quand : « Mon costume de quand j’étais en
place » (Martin du Gard, dans Grevisse-Goosse 2008 : 430).
XXXVIII 2011 2
Comme dans le cas des CNS, le nom support peut désigner un véhicule ; le
CN est, essentiellement, un élément qui définit le nom support, une sorte d’éti-
quette ; cela est assez évident en roumain dans (43):
(43) le train du soir (« le train qui part / arrive le soir ») → trenul de sear��ă� (« de
soir »)
(44) le train de minuit (« qui part / qui arrive à minuit ») → trenul de la miezul
nopţii
Dans certains cas, c’est l’idée d’appartenance à une époque qui est soulignée
dans la traduction, à travers la forme du génitif :
(45) ... le IIe siècle de notre ère. (SA)
�� → ... secolul II al erei noastre (et non pas :
*din era noastră)
(46) ... imaginer les animaux du futur. (NO) (« qui vivront dans le futur », ou « qui
appartiendront au futur ») → ... să ne imaginăm animalele viitorului.
Le repère temporel peut être désigné par un SP, qui définit une situation re-
lative (en antériorité ou en postériorité), ou bien une distance temporelle. Comme
dans les exemples précédents, la préposition de a un rôle fonctionnel, servant à
marquer la relation de détermination au sein du groupe nominal:
(47) La situation d’avant / d’après la guerre → situaţia de dinainte de / de după
război
(48) ... il en a été ainsi pour toutes les religions et sociétés d’avant l’âge moderne.
(LM) → ... aşa s-a întâmplat cu toate religiile şi societăţile dinaintea epocii
moderne.
(49) Quand on a connu le Saint-Denis d’il y a une cinquantaine d’années... (NO)
(« tel qu’il était il y a une cinquantaine d’annés ») → Când ai cunoscut car-
tierul Saint-Denis (cel de) acum 50 de ani...
Le CNT en de peut se construire aussi avec un adverbe de temps, qui marque

une époque ou la durée:
(50) les Français d’alors → francezii de atunci / din vremea aceea (« de ce
temps-là »)
(51) le monde d’aujourd’hui → lumea de azi
(52) les valeurs esthétiques d’hier → valorile estetice din trecut / ale trecutului
(« du passé »)
(53) des amis de toujours → prieteni dintotdeauna (« des amis depuis
toujours »)
Le CNT peut marquer une durée quantifiée, la « mesure » d’un déroulement

temporel ou d’une période suggérés par le nom support. La préposition de du
français est rendue en roumain par son correspondant de:
XXXVIII 2011 2
(54) ... une première séance de quatre heures. (SM) (« qui a duré quatre heures »)
→ ... o primă şedinţă de 4 ore.
(55) ... des séjours de trois semaines. (SA) (« qui durent trois semaines ») → ...
sejururi de câte trei săptămâni. (« de trois semaines chacun »)
(56) Catherine Pégard [...] a décidé de tourner une page de vingt-cinq ans avec Le
Point. (LP ) → Catherine Pégard [...] a decis să încheie o perioadă de 25 de
ani petrecută în redacţia revistei Le Point. (« une période de 25 ans passée
dans la rédaction de la revue Le Point »).
3.2.2. Autres prépositions

Des prépositions telles que à, depuis, sous, pour ou autres peuvent spécifier
la situation temporelle (intériorité à une période, antériorité, postériorité, limite
initiale, projection, etc.) : on utilise, dans chaque cas, le correspondant roumain
de la préposition, pour exprimer la même relation temporelle.
(57) ... au IVe siècle avant J.-C. (SA) → ... în secolul IV înainte de Hristos.
Dans (58) on exprime la destination temporelle :

(58) des trains pour l’avenir → trenuri pentru viitor
Le SP introduit par la préposition sur construit un espace temporel ayant

une certaine étendue (durée) qui définit l’entité cible :
(59) ... je préparerai un programme de travail sur plusieurs années. (NO)
��
→ ... voi
pregăti un program de lucru pe câţiva ani.
Dans (60) et (61), le CN est proche d’un CC; le GN en apposition (struc-

ture détachée) est l’équivalent d’une structure prédicative avec le verbe copule
être :
(60) ... Lashkari Bazar, la capitale des Ghaznévides puis des Ghorides aux XIIe
et XIIIe siècles. (SA) (« qui avait été la capitale... ») → ... Lashkari Bazar,
capitala turcilor gaznevizi apoi a gorizilor în secolele XII şi XIII. (avec une
modulation : à → în « dans »)
(61) ... grâce aux Français – connaisseurs du terrain depuis presque un siècle.
(SA) (« qui étaient des connaisseurs... ») → ... datorită francezilor – buni
cunoscători ai terenului de aproape un secol.
Dans (62), la traduction doit expliciter le SP en sous (emploi temporel en

contexte) :

Dans l’énoncé Roi à 19 ans, il était le maître du monde à 28. (SA) → La 19 ani era rege, iar
��
la 28, stăpânul lumii. (littér. « à 19 ans il était roi, et à 28, le maître du monde ») le SP à 19 ans n’est
��
pas un CN : il doit être interprété comme CC, interprétation imposée par l’opposition qui structure
la phrase.

XXXVIII 2011 2
(62) ...la stratégie politique de leur père sous Jacques Chirac. (LP) → ...strategia
ă a tatălui lor în timpul preşedinţiei lui Jacques Chirac. (littér.��
politic�� « pendant
la présidence de Jacques Chirac »)
4. Le CNS/T correspond à un complément du verbe

Le nom support est un déverbal ou un autre type de nom pouvant être mis
en rapport avec un verbe ; il fait référence à un procès. Le CNS/T – réalisé le plus
souvent par un SP, mais aussi par un adverbe de lieu ou de temps – correspond
soit à un complément argumental (essentiel, obligatoire) du verbe lié au nom
support, soit, le plus souvent, à un circonstant, adjoint de prédicat (complément
non essentiel, facultatif).
Nous précisons que ces compléments expriment la localisation spatiale et
/ ou temporelle, puisqu’il est possible d’employer un CNS et un (ou deux) CNT
comme déterminants du même nom support. Dans ce qui suit, nous présenterons,
à travers les exemples du corpus, ces trois types de situations. Dans chaque cas,
nous indiquerons la structure verbale sous-jacente ; le nom support de la phrase
réalisée correspond à un verbe-prédicat et son complément (CNS) devient un
complément du verbe:
(63) son départ pour Paris / pour là-bas (il part pour Paris / pour là-bas) → plecarea
lui la Paris/ acolo
(64) son départ dans trois jours (il part dans trois jours) → plecarea lui peste trei
zile
Il arrive parfois que la préposition qui introduit ce CC soit différente de

celle qui sert à construire le CN (ex. 75).
4.1. Relations spatiales
La relation spatiale est envisagée dans une perspective dynamique. Le nom
support est un déverbal ou un autre nom ayant une signification proche de celle
d’un verbe et qui est susceptible d’évoquer un procès. Le repère est une entité
spatiale (espace géographique auto-défini ou autre, lieu construit ayant une
fonctionnalité déterminée, espace des objets, espace figuré, etc.). On peut avoir
affaire à des structures prépositionnelles variées, qui expriment diverses relations
spatiales (ablatif, allatif, prolatif, inessif, etc.).
De manière générale, on aura en roumain le même type de construction,
avec correspondance des relateurs prépositionnels à signification spatiale ; des
modulations sont possibles dans certains cas.

��
De façon générale, on peut constater que les structures du français ont des correspondants
tout à fait semblables en roumain. Il existe néanmoins en roumain une catégorie spécifique de noms
supports des CNS et CNT ; il s’agit des noms dérivés du supin, identiques pour la forme avec le
participe (passé) substantivé à l’aide de l’article défini : aruncatul în sus « le (fait de) lancer vers le
haut », sculatul devreme « le fait de se lever tôt » (cf. GLR 2005).

XXXVIII 2011 2
(65) Un voyage éclair en Allemagne, une visite éclair à Airbus ... (LP) (« on fait
un voyage éclair en Allemagne, une visite éclair à Airbus » ; cf. les verbes
voyager, visiter...) → O călătorie fulger în Germania, o vizită fulger la uzinele
��
Airbus ...
(66) ... une migration continue de la ligne de crête, en direction du côté aride. (SA)
(« la ligne de côté migre continuellement ... ») →��
... migrarea continuă a liniei
de creastă înspre partea mai aridă. ��
(littér. « vers le côté plus aride »)
Lorsque le CNS dépend d’un nom support employé comme régime d’une
préposition, la traduction roumaine n’accepte pas toujours le même type de
construction ; on doit alors expliciter le nom régissant à l’aide d’une proposition
subordonnée temporelle (on opère alors une transposition nom → verbe et une
amplification), qui correspond en fait à la structure sous-jacente du français :
(67) ... à chaque retour du bout du monde, il confirme : [��
��
...] (NO) (« chaque fois
qu’il retourne ») → ... de fiecare dată când se întoarce de la capătul lumii, el
confirmă [acest fapt « ce fait »] : [...] (littér. « chaque fois qu’il revient »)
(68) Dès l’arrivée des premiers raisins aux portes du chai, ... (PDV) (« dès que les
premiers raisons arrivent aux portes du chai ») → Încă din clipa când primii
struguri ajung la teasc... (littér. « dès l’instant où les premiers raisins arrivent
au chai »)
(69) Agacé par le ruissellement du thé le long du bec de la théière ? (SA) (« le
thé ruisselle le long du bec de la théière ») → ��
Vă enervează faptul că ceaiul
curge pe lângă gura ceainicului? (littér. « vous
��
êtes agacé par le fait que le
thé ruisselle ... »)
Dans certains cas, le GN comporte deux CNS, qui désignent, respectivement,

la limite initiale et la limite finale d’un déplacement:
(70) ... les transferts de pollution de l’agglomération sur le reste de la région
par l’action du vent. (NO) (« la pollution est transférée de ... sur... ») → ...
transferul poluării din aglomeraţia urbană înspre restul regiunii sub acţiunea
vântului.
Dans quelques exemples de notre corpus on a affaire à un espace figuré,

dans une vision dynamique; le nom support évoque une action impliquant un
point final à atteindre:
(71) ... [le] retour en force du béton sur le marché de l’innovation. (SA) (« le béton
retourne en force → ... reapariţia în forţă a betonului pe piaţa inovaţiilor.
(72) ... notre course effrénée à la connexion. (LP) (« nous courons après la
connexion ») → ...goana noastră nebunească după conectare.
(73) Du coup, ç’a été la ruée sur les dépôts. (LP) (« on s’est rué sur ... ») → Imediat,
toată lumea s-a năpustit asupra depozitelor bancare. (littér. « tout le monde
s’est rué sur les dépôts bancaires »)

XXXVIII 2011 2
Dans (74), le nom support absence fait référence à un état (être absent, ne
pas exister), avec un argument sujet (un CN subjectif); le CNS en Égypte doit être
interprété comme un adjoint de prédicat. La traduction conserve la préposition
spatiale (în) qui correspond à en du français, mais le SP devient un complément
détaché, proche d’un CC : la présence d’un deuxième CN, assez long, auprès du
nom absence, ayant le rôle sémantique de sujet, bloque en roumain la structure
liée.
(74) ... l’absence en Égypte d’une large classe moyenne éduquée... (LM) (« la
ţa, în Egipt, a
classe moyenne éduquée est absente en Égypte ») → ... absen��
unei largi clase de mijloc educate...
Lorsqu’il s’agit des noms de rues, le CN se construit en français sans pré-

position, mais le roumain utilise la préposition în (« dans »):
(75) Je me souviens de mon arrivée rue Berthollet. (Nourissier, dans Grevisse-
Goosse 2008: 354) → Îmi amintesc de sosirea mea în strada Berthollet.
4.2. Relations temporelles

Le nom support est un déverbal ou un nom ayant une signification proche
de celle d’un verbe et qui est susceptible d’évoquer un procès. Le repère tempo-
rel peut être un repère auto-défini (repère du calendrier), un autre procès ou bien
un repère déictique. Le CNT est exprimé par un SP ou par un adverbe temporel.
Nous signalons ici quelques cas de figure identifiés dans notre corpus :
• Nom d’action + en + date chiffrée (en construction liée). Le CNT est
intégré dans un GP plus ample, qui constitue une unité informationnelle soudée ;
en roumain, l’information temporelle est présentée dans un groupe accentuel à
part, en construction détachée (on a affaire à un adjoint de prédicat, complément
non essentiel).
(76) L’achat de la grotte par Mgr Laurence en 1861 ... (FL) (« la grotte a été achetée
par Mgr Maurence en 1861 ») → Cumpărarea grotei de către Monseniorul
Laurence, în 1861,...
(77) ... la chute des régimes communistes d’Europe de l’Est en 1989. (LM) (« les
régimes communistes d’Europe de l’Est sont tombés en 1989 ») → ... căderea
regimurilor comuniste din Europa de Est, în 1989.
Dans (78), le CN temporel du français est intégré dans un GP plus ample (en
construction détachée), précédé par l’adverbe temporel à signification négative
jamais; en roumain, grâce à la présence de l’adverbe niciodată, détaché en tête
de phrase, le groupe n’est pas scindé:

XXXVIII 2011 2
(78) Jamais, depuis la création de la maison en 1858, ... (PDV) (« la maison a été
créée en 1858 ») → Niciodată, de la înfiinţarea magazinului de bijuterii� în
��
anul 1858, ... (« dans l’année 1858 »)
• Divers SP temporels en construction détachée. On a le même type de

structures dans les deux langues:
(79) L’arrivée de l’Islam, à la fin du VIIe siècle, ... (SA) (« l’Islam est arrivé ... »)
→ Apariţia Islamului, la sfârşitul secolului al VII-lea, ...
(80) ... avec la découverte, en septembre dernier (...), d’un gène de résistance à
l’insuline... (SA) (« on a découvert ... ») → ... odată cu descoperirea, anul trecut
în septembrie, a unei gene rezistente la insulină... (littér. « l’année dernière en
septembre »)
Dans (81), le repère est exprimé par un adverbe de temps impliquant une
chronologie relative, par rapport à un autre procès évoqué implicitement (l’adverbe
après fonctionne comme anaphorique et renvoie au contexte qui précède) :
(81) La réouverture de la Dafa, peu de temps après, ... (SA) («on a réouvert la Dafa
peu de temps après») → Redeschiderea şantierului arheologic de la Dafa, la
câtva timp după aceea, ... (littér. «la réouverture du chantier archéolgique de
Dafa à quelque temps après cela»)
• Le CN temporel est exprimé par un adverbe à référence déictique,

suivi d’un deuxième CN (correspondant au sujet du verbe sous-jacent au nom
d’action) ; en roumain, le CN temporel doit être déplacé après le CN subjectif,
en construction détachée.
(82) ...l’explosion hier d’un réacteur... (LM) (« un réacteur a explosé hier ») →
…explozia unui reactor, ieri...
Comme on vient de le voir, le plus souvent on retrouve comme équivalents

en roumain des CNT du français des constructions du même type, avec correspon-
dance des relateurs prépositionnels à signification temporelle (ou des adverbes
qui réalisent le CNT). Cependant, il peut y avoir certaines variations telles que :
ajout explicitant de certains noms temporels, changements du type de construction
(liée / détachée), etc.
4.3. Relations spatiales et temporelles
La phrase comporte à la fois un CNS et un CNT juxtaposés (voire même
deux CNT coordonnés par et). En roumain on a recours à des structures du même
type, avec, parfois, des explicitations par ajout ou à des suppressions concernant
certains repères spatiaux ou temporels auto-definis. Le CNS est un syntagme lié ;
le CNT est un complément détaché.

XXXVIII 2011 2
Dans les trois premiers exemples, le nom support est un déverbal propre-
ment dit (hospitalisation < hospitaliser, arrivée < arriver, décès < décéder). Le
CNS, en construction liée, occupe la première place, précédant toujours le CNT,
en construction détachée.
(83) Depuis son hospitalisation en urgence à Paris, au mois de novembre 2008, ...
(LP) (« il a été hospitalisé d’urgence ... ») → De la spitalizarea sa de urgenţă
la Paris, în noiembrie 2008, ... (littér. « en novembre 2008 »)
(84) Le Foll se souvient encore de son arrivée à un rendez-vous, un jour de jan-
vier... (LP) (« il est arrivé ... ») → Le Foll îşi aminteşte şi acum sosirea sa la
o întâlnire, într-o zi de ianuarie...
(85) ... suite au décès à Colombes (Hauts-de-Seine), fin novembre, d’un Malien
... (RTL.fr) (« un Malien est décédé à Colombes... ») → în urma decesului
la Colombes (departamentul Hauts-de-Seine), la sfârşitul lunii noiembrie, a
unui cetăţean din Mali… (littér. « suite au décès à Colombes (département
des Hauts-de-Seine) à la fin du mois de novembre, d’un citoyen malien »)
Dans les deux exemples que nous citons ci-dessous, le nom support n’est
pas un dévérbal à proprement parler, mais il évoque toujours un procès, étant
assimilable à un déverbal ; en fait, il fonctionne comme COD d’un verbe opéra-
teur sous-jacent, dans le cadre d’une locution verbale (séjour < faire un séjour,
syn. séjourner; victoire < remporter une victoire, syn. vaincre). Dans (86), on a
deux CNT coordonnés par et ; dans (87), le CNS et le CNT sont, tous les deux, en
construction liée:
(86) Ces deux brefs séjours à l’hôpital militaire du Val-de-Grâce, à la fin 2006
et au mois de mars 2007 ... (LP) → Aceste două scurte sejururi la spitalul
militar Val-de-Grâce, la sfârşitul anului 2006 şi în martie 2007... (« à la fin
de l’année 2006 et en mars 2007 »)
(87) ... après sa victoire à Wimbledon en juillet 2010 (LM) → ... în urma victoriei
sale de la Wimbledon, în iulie 2010 (« après sa victoire de Wimbledon, en
juillet 2010 ») / în urma victoriei repurtate la Wimbledon în iulie 2010 (« après
la victoire remportée à Wimbledon en juillet 2010 »).10
5. Conclusion
Nous nous sommes proposé de montrer la spécificité des relations spatiales
et temporelles exprimées par les CN, et pour ce faire, nous avons distingué deux
types de contextes où ces emplois sont possibles. Lorsque la cible, désignée par
le nom support, est une entité qui implique une dimension spatiale ou temporelle,
le CNS/T fonctionne comme adjoint de nom, son interprétation étant proche de
la caractérisation ou de l’idée d’appartenance et donc paraphrasable par une
10
Traduction în urma victoriei sale din iulie 2010 de la Wimbledon,
��
fautive d’une étudiante : *��
��
due à l’interprétation des CN comme déterminants d’un nom qui désignerait une simple entité.

XXXVIII 2011 2
proposition relative. Lorsque la cible est un procès, désigné par un nom lié à un
verbe, le CNS/T correspond à un complément argumental ou bien à un circonstant,
adjoint de prédicat.
Nous avons constaté le parallélisme existant entre les CNS et les CNT adjoints
de nom, qui connaissent deux types de constructions: a) avec la préposition de,
préposition fonctionnelle exprimant la relation de détermination, le rattachement
d’une entité-cible à un repère spatial ou temporel, et b) avec d’autres prépositions
ayant une valeur lexicale, qui marquent divers rapports spatiaux ou temporels.
L’analyse du corpus a pu mettre en évidence toute la richesse de la combinatoire
cible – repère, qui met en jeu des classes sémantiques d’une grande diversité.
Pour ce qui est des CNS/T rattachés à un nom support se trouvant, d’une
manière ou d’une autre, en relation avec un verbe sous-jacent, ils expriment la
localisation spatiale et/ou temporelle, ce qui n’arrive pas dans le cas des CNS/
T
–adjoints de nom. Ils sont introduits par des prépositions lexicales, susceptibles
d’exprimer diverses relations spatiales ou temporelles.
Si l’on compare les CNS/T en français et en roumain, on constate une diver-
gence notable entre les deux langues en ce qui concerne les compléments adjoints
de nom qui expriment une relation spatiale. En roumain, l’emploi de la préposi-
tion de, marque spécifique de la détermination dans les groupes nominaux, est
obligatoire dans presque tous les cas où le français n’utilise qu’une préposition
lexicale, ce qui a des conséquences dans la perspective de la traduction.
Pour ce qui est des équivalents roumains des structures étudiées, nous avons
mis en lumière divers procédés de traduction auxquels on devrait avoir recours
dans le passage du français au roumain. Bien sûr, il peut y avoir correspondance
entre les deux langues (convergence L1 – L2), et donc traduction littérale du SP
ou de l’adverbe qui assume la fonction de CNS/T. Mais, comme on a pu le voir dans
de nombreux cas, on enregistre aussi des divergences, et l’on doit alors opérer
divers changements en L2 par rapport à L1, changements qui, souvent, explicitent
certains éléments de la structure sous-jacente. En voici les plus notables :
– explicitation du rapport syntaxique entre CN et N (divergence L1 – L2) :
fr. Prép + N → roum. de + Prép + N;
– amplification (ajout) : fr. N + SP → roum. N + Prop. relative + SP;
– transposition et amplification (terme → proposition): fr. SP (Prép
[+Temps] + N déverbal) + SP [+Lieu] → roum. Prop temporelle (conjonctive)
+ SN + V + SP [+Lieu]);
– réinterprétation, modulation (par exemple : situation spatiale →
appartenance);
– construction liée → construction détachée; inversion syntaxique.
Les résultats de cette étude pourraient s’avérer utiles, d’une part, dans
l’enseignement de la syntaxe, facilitant l’interprétation syntactico-sémantique
correcte des structures syntaxiques et conséquemment leur utilisation adéquate.

XXXVIII 2011 2
D’autre part, la perspective comparative et traductionnelle pourrait offrir des

points d’appui sûrs dans la formation des apprentis traducteurs.
BIBLIOGRAPHIE
Academia Română (2005), Gramatica limbii române. Bucureşti: Editura
Academiei Române. (GLR)
Amiot, D., De Mulder, W., Flaux, N., Ţenchea, M. (éds.), (1999), Fonctions
syntaxiques et rôles sémantiques. Arras: Artois Presses Université.
Borillo, A. (1998), L’espace et son expression en français. Paris: Ophrys.
Carlier, A., Sarda, L. (2010), « Le complément de la localisation spatiale :
entre argument et adjoint », CMLF 2010.
Charaudeau, P. (1992), Grammaire du sens et de l’expression. Paris:
Hachette.
Creissels, D. (1988), Quelques propositions pour une clarification de la notion
d’adverbe, dans Hommage à Bernard Pottier. Paris: ENS Éditions. 207–216.
Cristea, T. (1979), Grammaire structurale du français contemporain.
Bucureşti: Editura Didactică şi Pedagogică.
François, J., Rauh, G. (éds.), (1994), Langages, 113. Les relations actan-
cielles – sémantique, syntaxe, morphologie.
Grevisse, M., Goosse, A. (2008), Le Bon Usage. Grammaire française, 14e
éd. Bruxelles: De Boeck & Duculot.
Le Goffic, P. (1993), Grammaire de la phrase française. Paris: Hachette.
ategorii lexicale versus categorii funcţionale via
Mardale, A. (2006), C��
categorii semilexicale. Cazul prepoziţiilor a, de, la şi pe din limba română,
http://www. llf.cnrs.fr/ Gens/Mardale mardale_ categ.lex_categ.funct2006.pdf.
Consulté le 5.2.2011.
Mardale, A. (2008), Sur la distinction entre prépositions lexicales et préposi-
tions fonctionnelles, http://www.llf.cnrs.fr/Gens/Mardale/mardale_Prep.lex_Prep.
fonct. pdf. Consulté le 5.2.2011.
Rémi-Giraud, S., Roman, A. (éds.), (1988), Autour du circonstant. Presses
Universitaires de Lyon.
Riegel, M., Pellat, J.-Ch., Rioul, R. (1994), Grammaire méthodique du
français. Paris: Presses Universitaires de France.
Vandeloise, C. (1986), L’espace en français : sémantique des prépositions
spatiales. Paris: Éditions du Seuil.
Sources des exemples

FL : Le Figaro hors-série – Lourdes
LM : Le Monde
NO : Le Nouvel Observateur n°2136

XXXVIII 2011 2
LP : Le Point n° 1905

PDV : Point de vue n°3100
SM : Santé Magazine, juin 2010
SA : Science et Avenir n° 755
Марија Ценкеа
ИМЕНСКЕ ДОПУНЕ У ФРАНЦУСКОМ КОЈЕ ИЗРАЖАВАЈУ ПРОСТОРНЕ И

ВРЕМЕНСКЕ ОДНОСЕ И ЊИХОВИ РУМУНСКИ ЕКВИВАЛЕНТИ
(��
Резиме)
Намера нам је да покажемо специфичности просторно��

-временских релација које у
француском изражава именска допуна (ИД) и да полазећи од примера из корпуса проучимо
допринос елемената синтаксичких структура које анализирамо: класе референата које одговарају
именичкој потпори и опис израза који означавају репер, као и улогу предлога у изражавању
односа између предмета локализације и локализатора. Разликујемо два типа ситуација: а) уз
именичку потпору која није изведена од глагола именска допуна (ИДС/Т) је адјункт (именичка
допуна); б) уз глаголску именицу ИДС/Т је еквивалентна било аргументалној допуни глагола
који одговара именичкој потпори, било неком циркумстансу (предикатском адјункту), што је
најчешће случај.
С компаративно-традуктолошког становишта проучићемо румунске еквиваленте
анализираних француских структура, као и поступке приликом њиховог превођења.
Кључне речи: синтакса, семантика, простор, време, именске допуне, француски, румунски.

XXXVIII 2011 2
BIBLID: 0015-1807, 39 (2012), 1 (pp. 109–126)

UDC 811.133.1’366.582.4
811.135.1’366.582.4
Eugenia Arjoca-Ieremia
Université de l’Ouest, Timi��
ş��
oara
Convergences et divergences dans l’emploi

du passÉ simple en français et en roumain
On s’intéressera dans cet article aux convergences et aux divergences signalées dans l’emploi
du passé simple en français et en roumain actuels. La description du contenu conceptuel du passé
simple dans les deux langues en termes de traits sémantiques inhérents et l’analyse pragmatique
nous aideront à expliquer le fonctionnement discursif de ce temps verbal.
Introduction.
En français comme en roumain, le passé simple (PS) est un temps hérité
du parfait latin, ce qui explique la variété des formes verbales et les difficultés
que les locuteurs natifs ou étrangers (employant l’une des deux langues) ont à
surmonter quand ils apprennent la conjugaison des verbes, en commençant par
avoir et être et, respectivement, a avea et a fi. Ainsi, par exemple, aux formes
verbales latines, pour la 1ère personne du singulier : habŭī, fŭī, cantāvī, tacŭī, fēcī,
dixi, correspondent, en français, les formes : j’eus, je fus, je chantai, je tus, je fis,
je dis, et en roumain : avuĭ, fuĭ, cântaĭ, tăcuĭ, făcuĭ, ziseĭ ; aux formes mersi et
audīvi correspondent en roumain merseĭ et auziĭ.
Dans cet article nous nous proposons d’observer, en analysant différents
types de textes (tous rattachés à la catégorie « récit »), quelques convergences et
les principales divergences dans l’emploi du passé simple dans les deux langues,
en tenant compte d’abord du fait qu’il appartient à deux systèmes verbaux appa-
rentés, mais aussi différents. Toutes nos considérations porteront sur le français
et le roumain contemporains.
En français, on l’appelle aussi passé indéfini en l’opposant ainsi au passé
défini ou passé composé, les deux appartenant au prétérit ou parfait : « De là il e∫t
arrivé que dans la plu∫part des Langues vulgaires, il y a deux ∫ortes de preterit ; l’yn
qui marque la cho∫e préci∫ément faite, & que pour cela on nomme définy, comme
j’ay écrit, j’ay dit, j’ay fait, j’ay di∫né ; & l’autre qui la marque indéterminément
faite, & que pour cela on nomme indéfiny, ou aori∫te, comme j’écrivis, je fis. »
(Grammaire Générale, p. 108, apud Fournier, à paraître) . De plus, en français,

Le signe graphique [∫] représente la lettre « s ».
��

XXXIX 2012 1
on distingue le passé simple du passé antérieur, forme composée marquant l’an-

tériorité dans une subordonnée temporelle, avec laquelle il entre en relation ; en
roumain, il n’y a pas de correspondant pour le passé antérieur, la succession des
verbes au passé simple indiquant la chronologie des événements.
Comme on le verra plus loin, en roumain actuel standard, le passé simple,
appelé perfectul simplu est souvent remplacé par le passé composé, appelé per-
fectul compus. Ainsi la dénomination métalinguistique roumaine de ce temps
met-elle en évidence le fait que c’est un temps hérité du latin, temps lié à la valeur
aspectuelle perfective. Les locuteurs roumains (sauf ceux de la province d’Ol-
ténie, de certaines zones du Maramuresh et des Monts Apuseni) ne l’emploient
plus dans la conversation courante ; ils en apprennent à l’école le paradigme de
conjugaison.
L’imparfait (roum. imperfectul) et le plus-que-parfait (roum. mai-mult-ca-
perfectul) sont les temps du passé avec lesquels le passé simple entre habituelle-
ment en relation, dans les deux langues :
(1) O lumină cenuşie, tulbure privea prin ferestre, când se trezi Glanetaşu. ��
(Re-
breanu, in GALR, I, 422)
(1’) Une lumière grise, trouble passait à travers les vitres, lorsque Glanetaşu se
réveilla.
(2) Nu se uita şi nu vedea pe nimeni şi pentru întâia oară nu răspunsese la salutul
cuiva care trecu pe lângă el şi îi dădu bună ziua. (Preda, in GALR, I, 423)
(2’) Il ne regardait nulle part et ne voyait personne et pour la première fois, il
n’avait pas répondu au salut de quelqu’un qui était passé [littér. « passa »]
près de lui et lui avait dit [littér. « dit »] « bonjour ».
1. Convergences dans l’emploi du PS en français et en roumain

Notre étude s’appuie, au point de vue théorique, sur l’idée qu’il faut faire la
distinction entre la (les) valeur(s) sémantique(s) propre(s) à chaque temps verbal
(perspective référentielle) et les usages pragmatiques des temps verbaux, liés à
« une importante variété d’effets de sens » (De Saussure 2010 : 136) produits par
l’emploi dans le discours des formes verbales finies : « (...) les temps verbaux
sont sémantiques puisqu’ils encodent de l’information, qui plus est référentielle,
mais aussi pragmatiques car ils présentent à la fois une dimension inférentielle et
discursive, et surtout qu’ils conditionnent l’ordre temporel dans une large mesure
et donc dépassent le cadre de la phrase » (De Saussure 2010 : 137).

��
En roumain, l’imparfait est soit temps déictique, soit temps de relation, le plus-que-parfait est
un temps typique de relation, le passé simple est, selon les contextes où il apparaît, soit temps absolu,
soit déictique (v. GBLR 2010 : 252–255).

XXXIX 2012 1
Eugenia Arjoca, Convergences et divergences dans l’emploi du passé simple ...
1.1. Le PS – temps de l’événement.

Traits spécifiques de nature aspectuo-temporelle
Comme on vient de le dire, en français comme en roumain, le PS exprime
l’aspect perfectif ; c’est une forme verbale apte à exprimer un événement ou bien
une série d’événements : « On admet généralement que le PS saisit les événements
dans leur globalité » (Vetters, 1993 : 25).
Gramatica de bazǎ a limbii române définit la catégorie de l’aspect comme
suit : « L’aspect surprend le changement d’état désigné par les verbes au point de
vue de son déroulement, qui peut être considéré comme : – un événement unique,
de courte durée (= aspect ponctuel ou momentané) ou comme étant en cours
de déroulement, dans un laps de temps plus long (=aspect duratif ou continu) ;
– comme achevé (=aspect perfectif) ou non achevé (=aspect imperfectif), etc. » (n.
tr.) (2010 : 243-244 passim). Le passé simple, tout comme le passé composé, a
une valeur aspectuelle perfective, indiquant une action ou un état achevés, mais
sa valeur aspectuelle est plus nette que celle du passé composé; il s’agit d’une
valeur ponctuelle » (n. tr.). (GBLR 2010 : 252).
En français actuel standard, le PS s’emploie pour évoquer des événements
situés loin dans le passé, qui n’ont plus de liaison avec le moment de l’énoncia-
tion. Il s’agit d’une temporalité allocentrique, d’« un moment envisagé depuis
un point de vue distinct du point de vue déictique du locuteur » (De Saussure
2010 : 136). Nous considérons que cette temporalité allocentrique est un sens
présupposé impliqué par le contenu sémantique (conceptuel) de ce temps (voir
plus loin l’exemple 3).
En roumain actuel, le PS désigne toujours l’action ou l’état achevés dans le
passé, mais, en tenant compte des différents sens discursifs attachés à ce temps,
nous formulons, dès maintenant, l’hypothèse qu’il y a deux paradigmes verbaux
homonymiques, un premier paradigme correspondant à un PS employé surtout
à la troisième personne, comme temps narratif fictionnel (v. plus loin l’exemple
3’). Le PS fictionnel est considéré comme temps absolu : « Il n’y a aucun rapport
au moment de la parole » (n. tr.). (GBLR 2010 : 252). Ce premier paradigme du
PS comporte le même sens présupposé de temporalité allocentrique que le PS
français. Un second paradigme, homonyme du premier, serait le PS déictique (noté
PS – roum.2), employé dans certains parlers régionaux (v. plus loin le point 3).
Les traits inhérents pour le PS français et pour le PS du roumain actuel
standard (PS – roum.1) sont donc : [+perfectif, +temporalité allocentrique,

Voir
��
aussi Imbs (1968 : 82): « L’étude du futur prophétique nous a montré que le futur se
présentait volontiers en série avec lui-même, de manière à constituer un récit, projeté dans l’avenir.
Le PS a la même propriété, qui est en relation avec sa définition la plus adéquate : la faculté de se
construire en série avec lui-même dérive de son aptitude à projeter dans le passé des événements,
qui se présentent par nature en série, et constituent ainsi une histoire. Aussi bien l’emploi du passé
simple est-il étroitement lié à la notion d’événement, dont l’exacte saisie est essentielle pour le juste
emploi de ce temps ».

XXXIX 2012 1
+passé éloigné] ; pour le PS du roumain régional (PS – roum.2), on aura les

traits suivants : [+perfectif, +temporalité déictique, +passé immédiat].
1.2. Le PS et le « récit »
La représentation d’au moins un événement est une condition nécessaire à
l’existence d’un « récit », car les événements ne deviennent des récits que lors-
qu’ils sont rapportés ou racontés par un narrateur-témoin. Le récit doit être situé
à un niveau plus abstrait et plus général que l’on définira comme « type textuel »
à côté d’autres types tels que « le descriptif », « l’explicatif », « l’argumentatif »
et les types « conversationnel », « injonctif-instructif » et « rhétorique-poétique »
(Adam 1987 : 10).
Plusieurs observations s’imposent dès maintenant, à savoir, le « récit »
comme type textuel connaît diverses manifestations représentant des genres
discursifs différents, tels que le « récit littéraire fictionnel », le « récit mémoria-
listique (autobiographique) » produit par un énonciateur-acteur (participant aux
événements racontés), le « récit historique », le « récit employé dans les dépliants
touristiques », la « narration d’événements quotidiens » dans une conversation
courante, etc. De plus, « (…) un discours réel se caractérise par sa dominante
(argumentative, par exemple) et par le mélange de séquences de types différents
(pas de narration sans description, une argumentation recourt souvent au récit, à
l’explication et à la description, etc.) » (Adam 1987 : 10).
1.3. Le passé simple exprimant l’événement dans les textes
de type ‘récit fictionnel’ et ‘texte mémorialistique’
Tout texte a sa propre temporalité, issue du réseau de relations entre les
temps exprimés par les formes verbales et/ou les adverbes temporels ou autres
spécifications. Pour illustrer la capacité du PS d’être le temps de l’événement, nous
allons examiner deux textes : le récit fictionnel, les exemples (3) et (3’) et le texte
mémorialistique, les exemples (4) et (4’), sans prétendre que seuls ces deux genres
discursifs sont représentatifs pour l’emploi du PS exprimant l’événement.
1.3.1. Le récit fictionnel
Prenons d’abord l’exemple suivant :
(3) Sa conversion artistique eut lieu, d’une manière inattendue, au cours d’une
errance un jour d’hiver, alors qu’il visitait le petit musée Edison (…). À l’entrée
du bâtiment d’accueil, s’élevait un arbre spectaculaire, un banian, qui fit une
très vive impression sur lui. C’était la première fois qu’il voyait un tel arbre. Il
contempla longuement ce géant séculaire dont les racines adventives aériennes

Le
��
terme « texte » étant polysémique, il sera utilisé dans notre article avec deux acceptions
principales : « texte » comme catégorie prototypique large (par exemple, « récit » opposé à « des-
cription », et à « argumentation »), ou bien « texte ou récit fictionnel, mémorialistique, etc. », c.à.d.
un certain « genre discursif ».

XXXIX 2012 1
partaient des branches et descendaient verticalement vers le sol où, formant

de multiples piliers, elles devenaient de nouveaux troncs. C’était l’image du
lent travail du temps, ce grand sculpteur, et comme une sorte de synthèse du
monde. (…) À partir de ce moment, le banian devint son arbre de référence et
sa devise : ce fut dorénavant pour lui l’emblème du travail créateur (Brulotte,
93-95).
(3’) Convertirea sa artisticǎ avu loc într-un mod neaşteptat, în timpul unei hoinǎreli
într-o zi de iarnǎ când se dusese sǎ viziteze muzeul Edison (...) ��
La intrarea
în clǎdirea unde era recepţia muzeului, se înǎlţa un copac nemaipomenit,
un banian, care-i produse o impresie deosebitǎ. Vedea pentru prima oarǎ un
asemenea copac. Contemplǎ îndelung acest uriaş secular ale cǎrui rǎdǎcini
plecau dinspre ramuri şi coborau în linie verticalǎ spre pǎmânt unde, formând
un fel de stâlpi numeroşi, se transformau în trunchiuri. Era imaginea lucrǎrii
lente a timpului, acest mare sculptor, un fel de sintezǎ a lumii. (...) Din acea
clipǎ banianul deveni penru el copacul de referinţǎ, punct de reper şi devizǎ
cǎlǎuzitoare : acesta fu ( reprezentă) pentru el de aci înainte emblema muncii
creatoare.
Dans le texte de l’exemple (3), le récit fictionnel portant sur un épisode de

la vie du sculpteur Turcotte commence par une triple spécification temporelle :
les couples au cours d’une errance, un jour d’hiver et la proposition temporelle
« alors qu’il visitait ». La trame temporelle qui est comme un « squelette tex-
tuel » est construite par les verbes à l’imparfait (imparfait en contexte narratif et
imparfait descriptif à valeur aspectuelle « perfective »). Les verbes au PS (tous
marqués par les italiques) expriment des événements uniques qui avaient eu
lieu le jour où le personnage Turcotte découvrait dans le banian « son arbre de
référence et sa devise ».
Les nœuds ou articulations du texte sont représentés par les verbes au PS,
dont le rôle, à notre avis, est de signaler les événements importants vécus par
Turcotte, autour desquels vont se disposer des fragments textuels, dont la cohésion
est assurée par l’imparfait. L’alternance PS/IMP donne au texte une progression
linéaire simple.
Si les verbes au PS ont à l’infinitif le trait aspectuel [+duratif], alors ils
admettent la combinaison avec des adverbes ayant le même trait, tels que lon-
guement, dans (3) : « Il contempla longuement » et encore, dans (4) : « Les
hostilités durèrent encore ».
La traduction en roumain du texte (3) respecte l’alternance du PS et de l’IMP,
temps employés selon les règles suivantes :
– La règle générale pour l’emploi du passé simple formulée par Kamp et
Rohrer en 1983 et reprise par Vetters (1993 : 17) est : « i. Le PS introduit un
nouvel événement e qui précède le moment de la parole to ; ii. e suit le dernier
événement déjà introduit ».
___E1___E2___E3___E4___E5___E6___E7______T0___

XXXIX 2012 1
– La règle générale pour l’emploi de l’imparfait (Kamp et Rohrer, 1983 ;

Vetters 1993 : 18) est : « i. La phrase à l’imparfait introduit un nouvel état s ; ii.
Cet état se situe avant le moment de la parole to ; iii. Il contient le dernier événe-
ment e (introduit par une phrase au PS) ».
_______E1______S1_____________T0___
« On peut dire que le PS fait avancer le récit alors que l’imparfait le retarde
(…), le PS avance le point de référence en le déplaçant vers la droite, tandis que
l’imparfait garde le point de référence du dernier événement » (Vetters 1993 :
18).
1.3.2. Le récit (texte) mémorialistique
La même analyse peut s’appliquer « grosso modo » au texte suivant, (4),
dans lequel apparaissent aussi le passé composé (PC) et le présent :
(4) Les hostilités durèrent (=durară /au durat) encore huit mois. Au mois d’avril
1945, quelques semaines avant la capitulation de l’Allemagne, pendant les
vacances de Pâques, je vins (=venisem) à Paris pour le dernier trimestre
scolaire. Je découvris (= am descoperit) le théâtre, le wisky, l’holocauste, les
soldats américains (…). Les fêtes que Paris se donna pour la fin de la guerre,
le 8 Mai, et surtout le 14 Juillet de cette année-là, sont inoubliables (=sunt de
neuitat). Jamais je n’ai revu (n-am mai văzut) pareille certitude dans la joie.
Mon parrain, ancien prisonnier libéré, m’emmena (=m-a dus) voir Le Dic-
tateur de Chaplin. Trois mille personnes riaient et applaudissaient (=râdeau
şi aplaudau). Je revins (=mă întorsesem) en vacances à Colombières trois
ans après en être parti, avec mes parents. J’y retrouvais (=îmi regǎseam) mes
amis, le soleil et la pêche. Tout semblait (=părea) indiquer un retour à la paix,
aux mêmes manières de vivre. On commençait (=Începea) à parler des camps
d’extermination ; et rien ne laissait imaginer (=nu lăsa să se întrevadă) les
vastes horreurs soviétiques. C’était (=era) comme un étrange réveil. L’énergie
jaillissait (=ţâşnea) des ruines, l’euphorie l’emportait (=trecea înaintea) sur
la conscience des choses. Au milieu du siècle, hommes et femmes avaient
quelque peine à reconnaître la destruction, la mort et l’atrocité révélée. Il fallut
(= a trebuit) des années pour admettre l’Histoire (Carrière, 304).
(4’) Ostilităţile durară /au durat încǎ opt luni. În aprilie 1945, cu câteva sǎptǎmâni
înainte de capitularea Germaniei, în timpul vacanţei de Paşti, venisem la Paris
pentru ultimul trimestru şcolar. Am descoperit teatrul, wisky-ul, holocaus-
tul, pe soldaţii americani (...). Petrecerile care avură loc la Paris, cu ocazia
sfârşitului rǎzboiului la 8 Mai, şi mai ales în ziua de 14 iulie din acel an,
sunt de neuitat. Niciodatǎ n-am mai vǎzut o asemenea bucurie deplinǎ. Naşul
meu, fost prizonier eliberat, m-a dus sǎ vǎd Dictatorul de Chaplin. Trei mii
de persoane râdeau şi aplaudau. Mǎ întorsesem în vacanţǎ la C. cu pǎrinţii
mei, la trei ani dupǎ ce plecasem de acolo. ��
Îmi regǎseam prietenii, soarele şi
pescuitul. Totul pǎrea sǎ indice o întoarcere la pace, la aceleaşi maniere de a
trǎi. Începea sǎ se vorbeascǎ despre lagǎrele de exterminare şi nimic nu lǎsa
sǎ se întrevadǎ vastele orori sovietice. Parcǎ era o stranie deşteptare. Dintre

XXXIX 2012 1
ruine ţâşnea energia, euforia trecea înaintea conştiinţei lucrurilor. La mijlocul

secolului, bǎrbaţilor şi femeilor le era greu sǎ recunoascǎ distrugerea, moartea
şi atrocitatea. A trebuit sǎ treacǎ ani buni pentru ca Istoria sǎ fie acceptatǎ.
La traduction en roumain révèle des convergences, mais aussi beaucoup de

divergences dans l’emploi des temps. En français, on a sept verbes au PS, dont
un seul se traduit par le PS roumain (se donna=avurǎ loc), deux verbes au PS se
traduisent par le plus-que-parfait (PQP) (je vins=venisem ; je revins=revenisem)
et trois PS sont traduits par le passé composé (PC) (je découvris=am descoperit ;
m’emmena= m-a dus ; il fallut= a trebuit) ; pour un cas, on peut choisir le PS ou
le PC : durèrent = durarǎ / au durat. C’est que, en roumain, le passé composé
reste la forme verbale privilégiée pour raconter des événements situés dans un
passé lointain.
La référence temporelle initiale est donnée, quelques pages auparavant, par
l’indication de la date historique « au mois de juin 1945 ». Huit mois s’écoulent
à partir de cette date et l’on trouve une nouvelle spécification temporelle précise :
« au mois d’avril 1945 », donc le comput temporel se fait à l’aide des unités de
mesure du calendrier. Cette spécification temporelle est renforcée par le complé-
ment « quelques semaines »… Les évenements présentés seront donc ultérieurs
à ces dates chronologiques ; ils se succèdent assez rapidement les uns aux autres
et leur succession est rendue par la succession des verbes au PS. Le complément
temporel « cette année-là » indique lui aussi que les événements racontés se
passent bien avant l’époque où l’auteur, les évoque. (Le 15 février, 2000).
Les imparfaits : « j’y retrouvais…, c’était comme… » illustrent bien l’im-
parfait utilisé en contexte narratif et avec une valeur perfective. Tout comme
le PS, ces imparfaits introduisent de nouveaux épisodes textuels à l’intérieur
desquels d’autres verbes à l’imparfait ont le rôle de détailler les faits produits en
concomittance ou simultanéité temporelle avec les deux imparfaits « perfectifs ».
D’après Saussure (2010 : 140-141) : «L’usage descriptif de l’imparfait suppose
une appréhension interne d’un procès – c’est l’acception d’ailleurs générale de
l’imperfectif. Cette appréhension interne, représentée comme objective par le
locuteur, suppose que le procès est vrai au point de référence, mais aussi avant
et après, soit dans une extension floue, soit en fonction de limites définies par
ailleurs (adverbes de durée ou informations contextuelles) ».
Le passé composé (jamais je n’ai revu) et le présent sont (inoubliables) sont
employés pour introduire les commentaires actuels de l’énonciateur et aussi le
moment de l’énonciation, différent de la temporalité « passé » du texte (les évé-
nements avaient eu lieu 50 ans auparavant).
En conclusion, la traduction en roumain révèle certaines similitudes, mais
aussi une forte tendance à remplacer le PS par le PC, forme temporelle qui assure
dans les écrits en roumain les fonctions propres au PS français.

XXXIX 2012 1
1.4. Le PS – temps susceptible d’exprimer

une succession d’événements
Nous avons vu que le PS est la forme la plus appropriée à l’expression de
l’événement faisant progresser le récit. L’événement peut interrompre le cours
d’une histoire et, si, dans le texte, le passé simple est opposé à un temps duratif,
il peut créer un effet de surprise :
(5) Deux coqs vivaient en paix. Une poule survint. (La Fontaine)
(5’) Doi cocoşi trăiau în bună pace. Dar apăru o găină.
Mais le plus souvent, il y a plusieurs événements qui se succèdent les uns

aux autres, de sorte qu’ils forment une histoire. Une succession de verbes au
passé simple a le rôle de fonder cette histoire. Par conséquent, le passé simple
est employé, en français comme en roumain, dans les récits de toutes sortes. En
roumain, Le PS est fortement concurrencé par le PC et le présent. Analysons
d’abord l’exemple suivant :
(6) Au mois de juin 1944, des maquisards firent sauter une bombe dans le tunnel
de Sainte-Colombe. Un train militaire y fut immobilisé quelque temps. Les
Allemands se dispersèrent dans le village et prirent plusieurs otages. Ils les
alignèrent devant le tunnel comme pour les fusiller. (…) Georges Barthès, son
père et son beau-père travaillaient ce jour-là dans les parages. Ils réussirent
à s’esbigner en douce le long de la rivière, en se cachant entre les roseaux
(Carrière, 288).
(6’) În luna iunie 1944, câţiva luptători din Rezistenţă fǎcurǎ să explodeze o bombă
în tunelul.de la Sainte-Colombe. Un tren militar fu imobilizat acolo pentru
��
ceva timp. Nemţii se răspândiră în sat şi luară mai mulţi ostateci. Îi aliniară
în faţa tunelului ca pentru a-i împuşca. În ziua aceea, Georges Barthès cu tatăl
şi cu socrul său lucrau în împrejurimi. Reuşiră să se facă nevăzuţi de-a lungul
râului, ascunzându-se în stufăriş.
Dans l’exemple (6), l’évocation des événements tragiques, se fait à l’aide

d’une série de verbes au PS, ce qui accroît la tension dramatique du récit et
maintient éveillée l’attention du lecteur. Comme l’écrivain présente des faits qui
s’étaient passés cinquante ans auparavant, au mois de juin 1944, il emploie tout
naturellement le passé simple dont le sémantisme rend possible et adéquate cette
évocation. Le point de référence temporelle est donc situé dans un passé lointain,
explicité par le complément de temps ce jour-là.
D’après GBLR : 253, « Le passé simple fait avancer l’action dans la mesure
où il indique une succession d’événements de manière beaucoup plus nette que
le passé composé » (n. tr.).

D’ailleurs, Ašić et Stanojević (à paraître) expliquent qu’il y a trois paramètres pour décrire
��
les temps verbaux : l’instruction temporelle (à chaque temps verbal correspond une combinaison des
points temporels pertinents sur l’axe du temps: E,R et S), l’instruction aspectuelle (une relation entre

XXXIX 2012 1
Dans (6) et (6’), il s’agit d’un usage discursif prototypique pour le passé
simple en français contemporain ainsi que pour le passé simple roumain, tel que
nous l’avons défini sous le sigle : PS – roum. 1 (voir ci-dessus le point 1.1.).
Or, il faut observer que même s’il s’agit d’une suite de verbes employés au
PS déictique (PS – roum. 2), la propriété de ce temps de créer une histoire ne
se perd pas, bien au contraire, les événements se succèdent rapidement dans un
intervalle très court de temps, qui ne va jamais dépasser l’espace de 24 heures.
Le sujet des verbes au PS – roum. 2 est représenté par la personne du locuteur et,
éventuellement, de l’allocutaire. Les faits évoqués se trouvent en grande proximité
psychologique avec l’énonciateur, comme dans l’exemple suivant :
(7) Încă din stradă văzui lumină în dormitorul nostru. Va să zică Matilda nu
dormea ! Intrai în curte şi sunai. (…) Dar Matilda nu deschise. Sunai a doua
oară şi a treia oară. Nimic. Tăcere totală, a oraşului şi a casei. Stătui câteva
clipe lungi în singurătatea care mă cuprinse în faţa propriei mele porţi. Scosei
cheile, intrai şi începui să urc scările (M. Preda, 258).
(7’) M’approchant de notre maison, je vis qu’il y avait de la lumière dans notre
chambre. Donc, Mathilde ne dormait pas encore ! J’entrai dans la cour et
je sonnai. (...) Mais Mathilde n’ouvrit pas. Je sonnai encore une fois et la
troisième fois aussi. (...) Rien. Silence total, de la ville et de la maison. J’at-
tendis quelques bons moments devant ma propre porte, saisi par la solitude
que j’éprouvais sans le vouloir. Je sortis mes clés, j’y entrai et je commençai
à monter les marches.
On voit clairement que le PS déictique a pour fonction discursive non seu-

lement d’assurer la progression, mais aussi de marquer la subjectivité, comme
le fait aussi la personne grammaticale de l’énonciateur-acteur, impliquée, en
roumain, dans la forme verbale même.
2. Convergences et/ou divergences : l’emploi du PS et du PC
dans les récits historiques et les textes des dépliants touristiques
En français, on utilise le PS pour présenter des événements historiques
anciens ou très anciens, dans les textes historiques et dans les dépliants touris-
E et R : R С E [pour l’aspect imperfectif] et E С R [pour l’aspect perfectif]) et l’instruction discursive

(l’ordre temporel[progression, régression ou stagnation temporelle]). Selon ces instructions, les auteurs
cités définissent les temps verbaux du passé comme suit :
Le PS: I) E,R-S; II) perfectif; III) progression temporelle / Pierre entra (e1). Marie sortit
(e2). e1<e2
Le PQP: I) E-R-S; II) perfectif; III) régression temporelle / Pierre entra (e1). Marie était
sortie (e2). e2<e1
L’IMP: I) E,R-S; II) imperfectif; III) stagnation temporelle/ Pierre entra (e1). Marie lisait
(e2). e1 С��
��
e2

��
Notons que le texte de l’exemple (6) appartient au genre textuel “mémorialistique”, tandis que le
texte de l’exemple (7) est un “récit littéraire fictionnel” qui ressemble à un “récit mémorialistique”.

XXXIX 2012 1
tiques qui présentent l’histoire d’un monument, d’un palais, etc. Voir en ce sens
l’exemple (8) :
(8) Le roumain a une histoire complexe : entre 101 et 106 après J.-C., les Romains
entreprirent (=întreprinseră/au întreprins) une colonisation massive de la
Dacia, territoire habité par des peuplades thraces. En 271, Aurélien retira (îşi
retrase/şi-a retras) ses troupes du territoire, qui posait de grandes difficultés
d’occupation, et les Romains s’installèrent (= se instalară/s-au instalat) au
sud du Danube. Sous l’effet des invasions slaves, ce domaine (correspondant
à celui de la Bulgarie actuelle) fut déromanisé (=fu/a fost deromanizat), et on
connaît mal les conditions dans lesquelles la latinité a pu se préserver pendant
les siècles d’invasions (par les Slaves et plus tard par les Hongrois) et donner
lieu à une enclave romane dans le monde slave (Bal et alii : 54).
La capacité du PS français d’exprimer des faits anciens est héritée « du par-
fait (perfectum) latin, qui pouvait soit renvoyer à la situation passée elle-même
(le perfectum historicum [...]), soit au résultat présent d’une situation passée (le
perfectum praesens ) » (De Mulder 2010 : 184). En roumain actuel, la situation
est différente, puisque le PC est le temps du passé le plus utilisé pour désigner
l’action ou l’état achevés, sans référence à d’autres repères temporels : « La
distance temporelle par rapport au moment de la parole ne compte pas : Dan est
venu depuis cinq minutes et il t’attend. // Basarab Ier a vécu il y a sept cents ans ».
(n. tr.) (GBLR 2010 : 250). Ce trait spécifique du PC le rend susceptible d’ex-
primer des faits plus éloignés dans le temps surtout quand il entre en opposition
textuelle avec le PS déictique que nous avons noté [PS – roum.2] Le PC a, donc,
en roumain, deux valeurs sémantiques prototypiques : celle de temps déictique,
exprimant la relation d’antériorité par rapport au moment de la parole ou bien
celle de temps absolu, sans rapport à d’autres repères temporels.
Par conséquent, pour traduire en roumain le texte de l’exemple (9), il faut
employer, de préférence, les verbes au PC là où, en français, on a le PS, tout en
observant que le PS n’est pas exclu non plus, étant donnée notre hypothèse du
double paradigme homonymique pour ce temps. Inversement, si, dans le texte
d’un dépliant touristique portant sur l’histoire d’un monastère et de son église,
on emploie, en roumain, les verbes au PC, alors, dans la traduction en français,
on va utiliser de préférence le PS, en sachant que le PC n’en est pas entièrement
exclu, grâce à un choix stylistique que le traducteur est libre de faire. Voir en ce
sens le texte de l’exemple (9) :
(9) Domniţa Zamfira, fiica domnitorului muntean Moise Vodă Basarab din
Bucureşti (…) a venit să vadă mănăstirea Prislop şi fiind impresionată de
frumuseţea ei a restaurat biserica între anii 1564-1580, devenind a doua

« Distanţa în timp faţă de momentul vorbirii este indiferentă : Dan a venit de cinci minute şi
��
te aşteaptă. // Basarab I a trăit acum şapte sute de ani »

Voir
��
en ce sens ci-dessous le §3.2.

XXXIX 2012 1
ctitoră a Mănăstirii Prislop. A împodobit biserica cu o pictură nouă în frescă

şi a dăruit bisericii o icoană a Maicii Domnului, care a fost dusă în 1762 la
Blaj, după incendierea bisericii din ordinul generalului Buccow, guvernatorul
Transilvaniei. (Sfânta Mănăstire Prislop, 2008 : 4).
(9’) La princesse Zamfira, fille du prince régnant valaque Moise Basarab de
Bucarest est venue/vint voir le monastère de Prislop. Impressionnée par la
beauté de celui-ci, elle a fait/fit restaurer l’église entre 1564 et 1580, devenant
la seconde fondatrice de ce monastère. Elle a fait/fit décorer l’église d’une
nouvelle peinture murale et a fait/fit don d’une icône de la Vierge Marie, qui
a été/fut transportée à Blaj en 1762, après que l’église a été/fut incendiée par
ordre du général Buccow, le gouverneur de la Transylvanie.
3. Divergences dans l’emploi du PS en français

et en roumain actuels
3.1. Le PS – temps déictique dans les dialogues
quotidiens (emploi régional)
En roumain actuel standard, l’on observe une extension du passé com-
posé, qui remplace tantôt le passé simple à valeur de perfectum historicum
(PS – roum.1), tantôt même le plus-que-parfait. En revanche, le passé simple
déictique, à valeur de perfectum praesens (PS – roum. 2) reste une forme bien
vivante employée couramment, surtout dans la conversation quotidienne, par les
habitants de certaines régions telles que l’Olténie, une partie des Monts Apuseni
et du Maramuresh :
(10) – Unde fuseşi ?
– Fusei la pită, lapte ; luai şi nişte ouă.
(10’) – Tu fus où ? (= « Tu as été où » ?)
– Je fus (= « Je suis allée ») acheter du pain, du lait. Je pris (= « J’achetai »)
aussi des œufs.
Le passé simple déictique (PS – roum. 2) est utilisé pour exprimer des actions
accomplies dans un passé très récent, en référence avec le moment de l’énoncia-
tion, qui ne saurait dépasser l’espace d’une journée, la règle des 24 heures étant
strictement observée : « Ainsi, on dit correctement « j’ai fait cela hier » et « je fis
cela ce matin » (n. tr.)10 (Le journal Adevărul, 2009). Qui plus est, les habitants de
la Roumanie qui emploient couramment le PS déictique introduisent, dans leur
expression, des verbes au PC pour indiquer des faits accomplis avant la journée
considérée comme point de repère temporel.
Ainsi l’opposition formelle PS/PC correspondra-t-elle à l’opposition séman-
tique passé récent /passé transgressant les limites d’une journée. Pour illustrer

��
Nous avons entendu nous-mêmes cette conversation, un jour d’été, le matin.
10
“Astfel se spune corect Am făcut asta ieri şi Făcui asta (azi dimineaţă)”.
��

XXXIX 2012 1
cet aspect important concernant l’usage pragmatique des deux temps en roumain
actuel régional, nous allons donner l’exemple (11) qui surprend une conversation
téléphonique entre deux personnes féminines vivant en Olténie. La conversation
téléphonique a lieu, dans le train, entre une femme qui rentre chez elle, à Turnu-
Severin (elle venait d’Italie) et son amie :
(11) – Veni băiatul cu prietena lui. A cunoscut-o şi tată-său. Mă duse până la gară.
(...) – Nu mi-e foame. Băui cafea. (...) – Melisa mă duse până acolo (= la
controlul vamal). Veni Ştefan ? Ce gătişi ? (...) A venit ? Păi, ai zis că nu vine.
(...) Imediat mă aşteptă băiatul (la aeroport) şi venirăm repede (la tren). Când
furăm acolo să ne îmbarcăm (la Milano), veni avionul plin din România. (...) ��
Exact cum ai venit tu. Daniel l-a rugat pe Adrian (pentru biletul on-line).
Cumpără11 iar biletul. Cine l-a pus să-l ia pe numele lui ? (...) În Egipt era
groaznic, cu goange, mirosea urât, ştii, ajunsese şi a plătit imediat la alt hotel.
(...) Uite că plecă trenul ! Mâncai o brioşă de alea. Mergem spre Bucureşti.
Dans la transposition littérale du texte (11), nous avons mis en italique

seulement les verbes au PS et au PC ; les verbes au PC : a venit, ai zis, ai venit, a
rugat, a pus, a plătit expriment tous des actions ou des faits achevés avant le jour
où le dialogue a lieu et cela en l’absence de toute autre spécification temporelle
supplémentaire.
Il faudra observer aussi que, si l’on voulait transposer ce texte en français
actuel, on emploierait pour les verbes au PS (à trois exceptions près) le PC et le
PQP à la place des verbes au PC. Pour les verbes plecă, băui et mâncai, il faudrait
employer le passé récent : le train vient de se mettre en marche, je viens de boire,
et respectivement, je viens de manger.
(11’) – Le gars y vint (à l’aéroport) avec son amie. Son père à lui a fait sa connais-
sance. Il m’emmena jusqu’à la gare. – Non, je n’ai pas faim. Je bus du café.
(...) – Melissa me conduisit jusque là (jusqu’au contrôle des bagages). Ştefan
vint-il ? Qu’est-ce que tu fis à manger ? (...) Est-il venu ? Mais, tu as dit qu’il
ne viendrait pas (...) Le gars m’y attendit (à l’aéroport) et nous vînmes vite
à la gare. Qund nous fûmes là, pour nous embarquer (à Milan), l’avion vint
de Roumanie plein à craquer. (...) C’était comme le jour quand tu es venue,
toi. Daniel a prié Adrian de lui acheter le billet on-line. Mais il dut acheter
à nouveau le billet. À qui la faute s’il l’a acheté à son nom ? (...) En Égypte,
la situation était insupportable, il y avait des insectes parasites, ça sentait
mauvais, tu sais...il y était arrivé et il a payé tout de suite une chambre à un
autre hôtel. (...) Voilà que le train se mit en marche ! Je mangeai une de ces
brioches. Nous allons vers Bucarest.
11
Avec
��
l’accent tonique sur la dernière syllabe ; en accentuant la première syllabe, on aurait
l’indicatif présent.

XXXIX 2012 1
La signification temporelle fondamentale du PS – roum.2 inclut donc, comme

sens présupposé, la référence au moment actuel de l’énonciation12.
3.2. L’opposition PS / PC – effet de sens stylistique
dans le récit littéraire fictionnel
Les écrivains roumains, soucieux de distinguer, dans les textes narratifs,
différentes époques temporelles, emploient la relation passé simple déictique vs
passé composé pour opposer des faits accomplis au moment où l’on parle à des
faits situés à des périodes antérieures à ce moment, dans un passé plus éloigné.
Parfois cette opposition temporelle est utilisée aussi pour établir une certaine
chronologie des événements.
Nous allons présenter deux textes tirés du roman Baltagul de M. Sadoveanu,
remarquables du point de vue de leur cohésion temporelle. Dans les deux textes,
on évoque une série d’événements liés à la découverte par Victoria Lipan du fidèle
chien de son mari disparu. Celui-ci avait beaucoup de troupeaux de moutons et
avait été assassiné en haute montagne. La découverte du chien devra hâter la fin
des recherches du corps du berger disparu.
Dans le premier texte, situé à la fin du chapitre XII, l’auteur fait le récit pal-
pitant de cette découverte, comme s’il y avait participé lui-même, en employant
des phrases courtes :
(12) Cotiră pe o hudiţă, subt o râpă. În fund sta închisă o gospodărie bine întocmită.
Cum ajunseră la zaplazul de scânduri, domnu Toma bătu cu toiagul în poartă.
Îndată răspunseră câinii. Vitoria se grăbi să treacă înainte şi împinse portiţa.
Îşi trase de la subsuoară beţişorul ca să se apere. Domnu Toma păşi în urma
ei, întinzând cu luare-aminte gâtul într-o parte, ca să vadă ce se întâmplă.
Trei câni năvăliră cu zăpăituri supărate. Deodată, cel mai mare, din mijloc,
se opri. Stătură şi ceilalţi; apoi se răzleţiră, lătrând din laturi. Cel din mijloc
stătea neclintit şi aţintit. Era un dulău sur şi flocos, cu urechile şi cu coada
scurtate, după moda din munte a ciobanilor. Vitoria îşi trecu beţişorul în stânga
şi întinse spre el mâna dreaptă. –��
Lupu ! (Sadoveanu, 140-141)
(12’) Ils tournèrent l’angle d’une petite rue étroite qui se perdait en bas d’un ravin.
Au fond on voyait la porte fermée d’une belle ferme. Dès qu’ils furent arrivés
à la palissade, M. Toma frappa de sa canne dans la porte. Aussitôt ce furent les
chiens qui répondirent. Vitoria se hâta pour passer devant et poussa la porte.
Elle tira la baguette qu’elle portait sous le bras, pour se défendre. M. Toma
la suivit de près, tendant attentivement le cou, pour voir ce qui se passait.
Trois chiens se précipitèrent en clabaudant. Soudain, le gros, qui se trouvait
12
Pană-Boroianu
��
(1982 : 431) en étudiant le PS dans les textes non littéraires d’Olténie, constate
qu’il y a une synonymie avec le PC pour exprimer une action récente et que ce stade est maintenu
jusqu’à la fin du XIXe siècle. « L’emploi du PS dans les parlers actuels d’Olténie pour exprimer
une action passée dans les 24 dernières heures est un trait typique pour ces parlers régionaux et (…)
représente une innovation destinée à conserver un phénomène archaïque : l’usage parlé du PS »
(1982 :434).

XXXIX 2012 1
au milieu, s’arrêta net. Les autres firent pareillement, puis ils se dispersèrent
en continuant d’aboyer. Celui du milieu se tenait immobile, le regard fixé
sur les hôtes. C’était un gros chien au poil gris et abondant, aux oreilles et
à la queue écourtées, d’après l’habitude des bergers montagnards. Vitoria se
passa la baguette dans la main gauche et tendit vers lui la main droite. – Mon
Loup ! (n. tr.)
La relation de coordination est dominante ; le passé simple s’impose : il s’agit

d’actions rapides, achevées au moment même où l’auteur les présente. (C’est
le moment de l’énonciation). Presque tous les verbes sont au passé simple ; les
adverbes îndată (aussitôt) et deodată (soudain) soulignent l’aspect momentané
exprimé aussi par les prédicats verbaux. L’imparfait apparaît deux fois seulement
(stătea, era) pour exprimer un état duratif. Puisque le moment où se passent
toutes les actions est le moment « présent », d’autres formes verbales, comme
le subjonctif présent (să treacă, să apere, să vadă) et le présent de l’indicatif (se
întâmplă) apparaissent normalement ; c’est le présent exprimant la simultanéité
par rapport au passé simple păşi (il (la) suivit).
Si on voulait transposer le texte en français, on devrait employer les mêmes
temps du passé, à savoir le passé simple et l’imparfait, avec les mêmes valeurs
aspectuelles. Au niveau des formes, il y aurait une seule différence, sans que
l’on puisse observer une différence de valeur modale : à la place des verbes au
subjonctif présent, en roumain, il y aurait des verbes à l’indicatif, en français.
La valeur modale reste inchangée, le subjonctif et l’infinitif expriment le
but de l’action. La différence essentielle entre le texte roumain et sa variante
française serait donnée par les valeurs temporelles du passé simple en roumain
et en français. Si en roumain le texte est rattaché au moment « présent » (T0), en
français, il serait rattaché à un passé lointain car le passé simple interrompt gé-
néralement, en français, la liaison avec le présent. Le passé simple est un temps
qui caractérise, selon E. Benveniste, le système de l’énonciation historique. Ce
système imposerait l’emploi du morphème de l’imparfait à la place de l’indicatif
présent dans la proposition complétive : « Domnu Toma păşi … ca să vadă ce se
întâmplă. » – « Monsieur Toma la suivit de près… voir ce qui se passait ».
Dans le deuxième texte, situé au début du chapitre suivant, le récit des évé-
nements se fait à l’aide du passé composé pour exprimer des faits antérieurs au
moment de la parole. Les discours indirect et surtout indirect libre caractérisent ce
texte narratif. Le nouveau maître du chien de Victoria Lipan raconte comment il
avait trouvé, quelques mois auparavant : « astă-toamnă » (« l’automme dernier »)
le chien égaré dans les montagnes :
(13) Dând lămurire la întrebarea nevestei, arătă că acest câne de pripas a venit la
gospodăria lui astă-toamnă, din râpile muntelui. L-a văzut dând târcoale ; pe
urmă s-a suit pe-un colnic ş-a urlat, cum urlă cânii în singurătate. A coborât
şi s-a aşezat în preajmă, supunându-se cu pântecele de pământ. Munteanul

XXXIX 2012 1
a înţeles că poate să fie un câne rătăcit de la ciobanii care au trecut cu oile.

L-a judecat deştept şi vrednic după înfăţişare şi a strigat la nevastă să-i caute
o bucată de mămăligă rece. �� I-a adus mămăliga aproape şi i-a lăsat-o. El s-a
apropiat şi a mâncat-o lacom, din două înghiţituri. A venit la poartă, aşteptând
să i se deie drumul. Gospodarul a deschis poarta… ��
(Sadoveanu, 141-142).
(13’) Donnant des explications à la question de la femme, il dit que ce chien vaga-
bond était venu à la ferme en automne, des ravins de la montagne. Il l’avait
vu rôder aux alentours, puis il était monté sur une butte et s’était mis à hurler,
comme font les chiens solitaires. Il en était descendu et s’était assis, ventre à
terre. Le montagnard avait compris que c’était peut-être un chien de berger
égaré après le passage des troupeaux. Il l’avait jugé intelligent et adroit et il
avait dit à sa femme de lui apporter un morceau de polenta froide. Il lui avait
apporté la polenta et la lui avait laissée. Le chien s’en était approché et l’avait
avalée avidement, en deux gorgées. Il était venu à la porte, attendant qu’on
lui ouvrît. Le paysan ouvrit la porte. (n. tr.)
Comme on le voit, la relation syntaxique de coordination est dominante aussi

dans ce texte. Les deux textes s’opposent chronologiquement ; l’opposition chro-
nologique est réalisée par l’opposition formelle et sémantique entre le passé simple
(employé dans le premier texte) et le passé composé (du deuxième texte).
Par conséquent, si on voulait transposer en français le deuxième texte,
l’emploi du passé composé ne serait pas recommandable. En français, le passé
composé reste lié au présent du moment de la parole. C’est pourquoi le temps qui
irait dans ce cas, comme équivalent sémantique du passé composé roumain est le
plus-que-parfait. L’indicatif présent poate serait remplacé par l’imparfait : « Le
montagnard avait compris qu’il (= ce chien) pouvait être un chien égaré »
4. Conclusion : y a-t-il deux paradigmes homonymiques
pour le PS en roumain ?
L’emploi du PS en français et en roumain présente des similitudes, mais aussi
d’importantes divergences. Les sens du PS doivent être étudiés dans différents
genres discursifs du « récit » considéré comme type textuel opposé aux types
« descriptif » et « argumentatif », car la temporalité en général, et surtout la tem-
poralité particulière des formes verbales sera toujours une question de linguistique
textuelle, discursive et pragmatique. Dans un texte donné, les verbes au PS entrent
en relation avec d’autres temps verbaux et/ou avec toutes sortes de spécifications
temporelles. C’est par ce réseau de relations temporelles établies au niveau textuel
que se précisent clairement et nettement les sens des temps verbaux.
La recherche que nous avons entreprise nous autorise à affirmer qu’il y a en
roumain actuel deux paradigmes homonymiques pour le PS, à savoir :
• le paradigme du PS – temps du passé (noté PS – roum.1), utilisé comme
temps narratif et interprété comme forme qui exprime la saisie globale d’un évé-
nement (usage aspectuo-temporel) ; il apparaît surtout dans les textes écrits ;

XXXIX 2012 1
• le paradigme du PS – temps déictique (noté PS – roum.2), utilisé dans le

langage régional (en Olténie, dans certaines zones des Monts Apuseni et du Ma-
ramuresh) et interprété comme un passé récent de valeur aspectuelle perfective.
Il sert à exprimer des faits passés dans un intervalle d’au maximum 24 heures. Il
apparaît dans des textes caractérisés par leur oralité.
S’il est employé de manière déictique, le PS est lié aux acteurs de l’énoncia-
tion, le locuteur et l’interlocuteur ; il peut favoriser l’expression d’une confession
à la 1ère pers, pour relater des événements très récents de la vie de l’énonciateur.
Le PS devient ainsi une des marques de la subjectivité. La distinction que nous
faisons entre les deux paradigmes homonymiques du PS en roumain actuel peut
s’appuyer sur l’opposition faite par Saussure (2010 : 139-140) entre usage égo-
centrique descriptif (le cas du PS – roum.2) vs usage interprétatif allocentrique
ou métareprésentationnel (le cas du PS français et du PS – roum.1).
Traduire du français en roumain ou inversement suppose le respect des
valeurs sémantiques fondamentales et des sens pragmatico-discursifs des temps
verbaux qui apparaissent dans tel ou tel texte.
BIBLIOGRAPHIE
Adam, J-M. (19872), Le récit. Paris : Presses universitaires de France, coll.
Que sais-je ?
Adam, J-M. (1992), Les textes : Types et Prototypes. Récit, description,
argumentation, explication et dialogue. Paris : Nathan Université.
Arjoca-Ieremia, E. (2009), Le verbe et ses catégories spécifiques en français
contemporain. Timişoara
��
: Mirton.
Ašiċ, T. & Stanojeviċ��
, V. (à paraître), « Existe-t-il une base conceptuelle
commune pour les temps verbaux et les prépositions temporelles ? »
Bal, W., J. Germain, J.-R. Klein et P. Swiggers (1991), Bibliographie sélec-
tive de linguistique romane et française. Paris – Louvain-la-Neuve: Éditions
Duculot.
Barbu, N., Vasilescu, T. (1961), Gramatica limbii latine, Bucureşti : Editura
Didactică şi Pedagogică.
Benveniste, E. (1974), Problèmes de linguistique générale, II. Paris :
Gallimard.
Condeescu, N. (1968), Traité d’histoire de la langue française, Bucureşti :
Editura Didactică şi Pedagogică.
Fournier, J.-M. (à paraître), « Méta-termes et méta-notions dans le ré-
seau terminologique et conceptuel de la complémentation : l’exemple de la
détermination ».
De Mulder, W. (2010), « Histoire des temps verbaux du passé et interpré-
tations en synchronie », dans N. Flaux, D. Stosic, Co Vet (éds), Interpréter les
temps verbaux. Berne : Peter Lang, 181–208.

XXXIX 2012 1
De Saussure, L. (2010), « Pragmatique procédurale des temps verbaux :

la question des usages interprétatifs », dans N. Flaux, D. Stosic, Co Vet (éds)
Interpréter les temps verbaux. ��
Berne : Peter Lang, 129–160.
-Romalo, V. (coord), (2005/2008), Gramatica limbii române, vol. I,
Gu��
ţu��
Cuvântul, vol. II, Enunţul. Bucureşti : Editura Academiei Române. [GALR]
Florea, L. S. (1999), Temporalité, modalité et cohésion du discours. Bucu-
reşti: Editura Babel.
Grevisse, M., Goosse, A. (2008), Le bon usage. Grammaire française, 14e
édition. Bruxelles : De Boeck & Duculot.
Imbs, P. (1968), L’emploi des temps verbaux en français moderne. Paris :
Librairie C. Kliencksiec.
Maingueneau, D. (1999), L’Énonciation en linguistique française, Paris,
Hachette Livre.
Ossenkop, Ch., 2001, « L’emploi du passé simple et du passé composé entre
norme et réalité linguistique. Quelques remarques sur le français parlé du XVIIe
siècle », dans Revue de Sémantique et Pragmatique, no. 9/10, 19–42.
Pană-Boroianu, R. (1982), « Remarques sur l’emploi du passé simple dans
les textes non littéraires d’Olténie », dans Revue Roumaine de Linguistique,
XXVII, 5, Bucarest, 423–434.
Pană Dindelegan, G., (coord.), (2010), Gramatica de bază a limbii române,
Bucureşti, Univers Enciclopedic Gold. [GBLR]
Riegel, M., Pellat, J.-Ch., Rioul, R. (1997), Grammaire méthodique du
français. Paris : PUF.
« Temps et deixis », dans C. Vetters (éd.), Le temps. De
Vetters��
C. (1993a), ��
la phrase au texte,. Lille : Presses Universitaires, 85–115.
Vetters, C. (1993b), « Passé simple et imparfait : un couple mal assorti »,
dans Langue française, 100, 14–30.
Vetters, C. (2011), « À quoi servent les temps verbaux ? », dans D. Amiot,
W. De Mulder, E. Moline et D. Stosic (éds.), Ars Grammatica. Hommagse à Nelly
Flaux, Berne : Peter Lang, 337–354.
Weinrich, H. (1989), Grammaire textuelle du français. Paris : Didier/Hatier.
Textes de référence
Brulotte Gaëtan (2011), Le sculpteur du temps, in B. Libert (ed.) Au Pays
des arbres, regarder, lire, écrire, créer. Charleroi : Éditions Couleur Livres.
Carrière Jean-Claude (2000), Le vin bourru, Plon.
La Fontaine dans www.lafontaine.net/lesFables/listeFables.php?tri=alpha
Preda Marin (2009), Cel mai iubit dintre pamânteni, I. Bucureşti : Jurnalul
Naţional, colecţia BPT.
Sadoveanu Mihail (1969), Baltagul. Bucureşti : Editura Pentru Literatură.

XXXIX 2012 1
Еуџенија Аржока-Јеремија
СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ У УПОТРЕБИ ФРАНЦУСКОГ

И РУМУНСКОГ АОРИСТА
(Резиме)
Француски као и румунски аорист (passé simple – PS) потиче од латинског перфекта. У
старофранцуском PS имао је вредност било садашњег перфекта, било историјског перфекта.
У савременом француском PS се везује за изражавање свршености у прошлости, без везе са
моментом говора. Њиме се догађаји могу представити као глобалне целине. У савременом
румунском када је реч о аористу могуће је разликовати две хомонимне парадигме, према томе да
ли је у питању апсолутно (алоцентрично) време, у ком случају се глагол употребљава у трећем
лицу, или деиктичко време, које се употребљава у Олтенији, а које омогућава да се изрази
блиска прошлост с временским границама које не треба да прекораче трајање једног дана. У
овом последњем случају, глагол се најчешће јавља у прва два лица. Први тип аориста среће се
нарочито у писаним наративним текстовима, а други у свакодневној конверзацији.
Кључне речи: перфективни аспект, алоцентрично време, деиктичко време, концептуално

значење, пресупозиције, дискурзивне употребе.

XXXIX 2012 1
СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ – ETUDES
BIBLID: 0015-1807, 39 (2012), 1 (pp. 127–140)

УДК 811.14’26”17/18”
Предраг Мутавџић*, Саша Ђорђевић

Филолошки факултет Универзитета у Београду
САВРЕМЕНИ ГРЧКИ ЈЕЗИК И ЊЕГОВА

СТАНДАРДИЗАЦИЈА У ПЕРИОДУ
ОД XVIII ДО XIX ВЕКА**
Грчки језик је, по добру или по злу, један од

најконзервативнијих језика на свету.
Јоргос Сеферис
У раду аутори настоје да пруже синоптички увид у опште покушаје стандардизације

грчког језика у периоду просветитељства. Ово раздобље новије грчке историје било је веома
осетљиво, будући да су се у том кључном тренутку први пут поставила и важна питања у
вези за нормирањем и стандардизацијом грчког језика.
На прелазу из XVIII у XIX век постојале су три струје (норме): једна је тежила да се
грчки језик врати класичним (античким) узорима – архаистичка; друга је тражила афирмацију
живог народног језика, димотике – димотикистичка; трећа је заговарала помирење између
ове две искључивости – кораистичка.
1. Уводно разматрање
Међу грчким лингвистима током XVIII, XIX и ХХ века постављало се
питање – шта би тачно требало да чини основицу савременог грчког језика?
Свака од модерних европских нација приступила је решавању питања свог
књижевног стандарда на различит начин, али се суштина сводила на једно:
један дијалекат или један говор издвојио би се као доминантан да би касније
послужио као основица за књижевни стандардизовани и нормирани језик.
*
��
predrag.mutavdzic@fil.bg.ac.rs
**
Рад је урађен у оквиру пројекта Министарства за науку и технички развој Републике
Србије Језици и културе у времену и простору, број 178002.

На пример, захваљујући Дантеовом ауторитету, а пре свега његовом песничком језику
и изразу (додуше, и Бокачовом и Петраркином), као и питању културног престижа тоскански
дијалект је узет за основицу савременог италијанског (Marazzini, 2004: 37-39). У Шпанији је
кастиљански дијалекат постао књижевним и стандардним језичким изразом, опет из културних

XXXIX 2012 1
Кoд Грка, а додали бисмо и код Срба, пре ослободилачких устанака, а

код Срба и једно време након успостављања српске државне независности,
језик је функционисао не толико као главни критеријум за испољавање
националности, сходно ставовима националних идеологија оба народа у
XIX веку, колико је био пре средство да би се достигла и постигла толико
потребна националност. Управо о томе сведоче стихови митрополита мосхо-
пољског Данила (��
Δανιήλ ��
Μοσχοπολίτης, 1754–1825) објављени 1794. године у
Предговору његовог чувеног Четворојезичника (Λεξικόν τετράγλωσσоν):
Αλβανοί, Βλάχοι, Βούλγαροι, Албанци, Власи, Бугари,

αλλόγλωσσοι χαρήτε, сви ви другог језика радујте се,
κι ετοιμασθήτε όλοι σας Ρωμαίοι спремите се да сви Ромеји
να γενήτε, постанете,
βαρβαρικήν αφήνοντας γλώσσαν, варварски језик, глас и обичаје
φωνήν��
και��
��
��
ήθη��
... оставите....
Ови редови несумњиво говоре о томе да је потреба за хеленизовањем

свих инојезичних говорника на грчкој територији била већ дубоко укорењена
у грчком народу те да је, како је Китромилидис истакао, ово била само једна
страна грчког националног питања у време консолидације и рађања Грка
као савремене нације. Другим речима, како је религија била кључни фактор
у одређењу припадности једном народу, а сходно томе и језик коришћен у
богослужењу, онда је и било сасвим оправдано да се створи један „пра-
вославни комонвелт“ (��
ορθόδοξη κοινοπολιτεία) у коме ће само једна нација
имати доминантну улогу, а самим тим и један језик (Kitromilides, 1990:
и цивилизацијских разлога (да подсетимо, краљ Алфонсо Х Мудри је 1200. наредио да се на

кастиљански преведу Библија као и дела из историје, астрономије и права /Real Historia, 1998:
321; Аlvaro et al, 2002: 1019/). Са друге стране, према наредби (eдикту) краља Франсоа I од 10.
августа 1539, чланови 110 и 111 утврђују да се на суду има користити само француски језик како
се не би стварала додатна језичка конфузија, што ће рећи да је говор Париза и шире околине
наметнут као норма свима у краљевини (Маrchisello, 2008: 137). Када је реч о немачком, он је
са Лутеровим преводом Библије почео да добија своју нормирану форму која је била до 1800.
године завршена што се тиче писаног језика (тј. правописа). Тек од времена Аделунга и браће
Грим немачки је почео да бива стандардизован и у говорном погледу, мада и даље постоје
велике разлике између горњенемачког (који је прихваћен данас као званични стандардизовани
немачки језик) и доњенемачког дијалекта (Krischke, 2009: 49–51).

У питању је грчко-бугарско-влашко-албански речник којим се користио и Вук Ка-
раџић.

Реч је о Јужним Власима, Аромунима, а код нас познатим под називом Цинцари.

Ромеј је био уобичајени назив за православног Грка током Византије и за време тур-
кократије.

Овде желимо посебно нагласити да су православни Албанци, Цинцари и Бугари на
територији Македоније и Епира користили грчки као богослужбени језик. Албанци су тек
проглашењем Албанске православне цркве 1922. године увели званично албански језик као
богослужбени, што је потврђено и након признања њене аутокефалности 1937. године одлуком
Васељенске патријаршије (��
Γιαννουλάτος, 2000: 257-259).

XXXIX 2012 1
Предраг Мутавџић, Саша Ђорђевић, Савремени грчки језик и његова стандардизација...
35–36). Зато је језик код Грка, донекле као и код Срба, имао централан
положај у односу на нацију, што је током XIX века изазвало бројне расправе
у вези са коначном физиономијом националног језика. Већ је за аутора прве
граматике, Николаоса Софијаноса (Νικόλαος Σοφιανός, око 1500–1551),
настале у Венецији око 1540, потреба за неговањем језика била исказана као
одговорност према укупном напретку нације. Због тога је он, из педагошких
и родољубивих разлога, саставио своју Граматику и превео одабрана
Плутархова дела. Жеља му је била да понуди Грцима исте могућности да се
образују и школују на језику који познају као што су их имали Италијани.
Учени грчки кругови у XVI веку и на почетку XVII сматрали су да је
предуслов за ренесансу грчког народа преиспитивање наслеђа и традиције
у савременом (тј. њиховом) добу. Само век касније на читавој хеленофоној
територији, према италијанском лингвисти Банфију (Banfi, 1979: 420–422),
могла се уочити следећа шаролика слика:
I. са једне стране, по градским насељима, у долинама река и у равни-
цама живео је известан број становника који уопште није говорио
грчки (Јевреји Сефарди, Аромуни, Турци, Албанци),
II. са друге стране, код нативних говорника грчког језика постојале
су три језичке скупине (форме), и то:
а) архаизирајући језик православног клера и образованих;
б) облици говорног грчког језика локалног карактера (Истанбул, Смир-
на, Јонска острва, Крит, централни делови Пелопонеза);
в) грчке заједнице које говоре неким од савремених грчких дијалеката
и поддијалеката.
2. Грци и однос према језику на прелазу из XVIII у XIX век
Из назначене трихотомије види се да није постојао један јединствен
национални језик заснован на једном дијалекту који би био одговарајући
за сваки вид употребе у друштву. На питање која би варијанта грчког језика
могла бити репрезентативна, јединственог одговора није било. Ниједна од
наведених грчких језичких скупина није се могла подвести под категорију
изворног народног језика нити је иједна од две последње поседовала развијен
и нијансиран апстрактни речник. Једино је архаизирајућа језичка форма
била у стању да одговори овом захтеву, пошто је њен речник изграђиван у
континуитету ��
ο��
д два миленијума. Међутим, како је истакао Тоне, највећи
проблем је био тај што је ову форму језика било тешко раширити међу
народне масе (Tonnet, 1995: 148).
Када је реч о стварању националних западноевропских језика, оно се
одвијало у складу са три важна параметра:
1. свака епоха је на свој начин схватала и посматрала значај и улогу
језика у друштву;

XXXIX 2012 1
2. усаглашавање или прилагођавање језика увек је било у интересу

(тј. служби) нације, што ће рећи да је било мотивисано и културним
разлозима и политичким начелима;
3. сама друштвена реалност одређивала је какав ће се језик (односно,
његова форма) користити – усвајане су, мењане и доношене норме и
правила чији је задатак био да регулишу (или да макар покушају да
регулишу) сȃм изглед језика те да пропишу на неки начин оно што
се сматра прихватљивим (прочишћеним, исправним, коректним)
и оно што се сматра неприхватљивим (вулгарним, простим).
На грчком језичком подручју, на коме је вишевековна диглосија сувере-

но владала званично до 1976. године, грчки пут одређења такозваног „језика
нације“ није био нимало лак и једноставан. Главно бреме представљало је,
како смо већ истакли, двомиленијумско књижевно наслеђе, односно дуга и
непрекинута писана традиција у оквиру које су сачувани многобројни језички
слојеви. Због тога је за грчке традиционалисте током туркократије (до 1821.
године) идол грчког језика био онај оличен у једној архаизованој варијанти
која се ослањала и на византијску традицију и на античке (класичне) узоре.
Овај вид језика сматран је јединим репрезентативним, за разлику од народног
грчког језика, димотике (��
δημοτική), чија је форма сматрана „вулгарном“ и
„недостојном“, понајпре јер је то „језик жена“. Овакво схватање се сасвим
лепо уклапало у мишљење које је својевремено француски граматичар и
један од првих нормативиста француског језика Вожла (Claude Favre de
Vaugelas, 1585–1650) изнео 1647. године у свом делу Корисне примедбе о
француском језику свима који желе добро говорити и писати (�� Remarques
sur la langue française, utiles à ceux qui veulent bien parler et bien écrire): „За
нас народ је пример рђаве употребе језика.“ Усвајање таквог недостојног

Када је реч о диглосији, њу посматрамо према већ устаљеној Фергусоновој дефиницији
као језичку ситуацију у којој говорник или група говорника употребљава наизменично два
језичка система у комуникацији која је строго утврђена социолошким конктекстом (Ferguson,
1959: 325.340). Другим речима, Фергусон је јасно назначио постојање дихотомије између го-
ворне и писане форме језика које су, свака на свој начин, релативно одвојене и стабилне како
дијахроно тако и синхроно.
У оквиру савремене грчке теоријске лингвистике, међутим, сусрећу се два назива за
Фергусонову дихотомију која су и терминолошки и семантички опречна:
а) двојезичје, тј. диглосија (��
διγλωσσία), и
б) двообличје, тј. диморфизам (διμορφία).
Πο��
борници другог назива (а то је атинска језичка школа) истицали су да је он далеко
верније осликавао грчку стварност, будући да није било речи о егзистенцији два засебна јези-
ка на грчкој територији, на шта сугерише диглосија (и солунска језичка школа), већ о двема
морфолошким формама једног те истог језика.

Те године је донесен Закон број 306 којим је званично проглашена димотика за наци-
онални и службени језик Републике Грчке.

Мисли се на представнике високог и вишег француског друштва.

XXXIX 2012 1
језика на националној основи значило би најдубље вулгаризовање свега што

представља писану историју и традицију грчког језика, почев од античке
књижевности, преко језика Светог писма, светих отаца Цркве и даље.
Већ ово јасно показује како за грчке традиционалисте питање јединства
националног колектива није никада било у првом плану колико питање
формирања и постављања на чврсте темеље једне узвишене друштвене
класе чији ће језик постати обавезан (или обавезујући) за све. Важна потпора
традиционалистима била је и Васељенска патријаршија: образовани високи
клер није благонаклоно гледао на све свештенике који су на проповедима
користили народни језик који, како стоји у прогласу патријарха Неофита из
1802. године, није био у складу са „језиком светих канона Цркве, већ само
неуког и простог народа“ (��
Χριστόφορος��
, 1983: 124).
Прелаз из XVIII у XIX век био је двоструко буран и изазован по грчку
културну и просветитељску делатност:
а) Грци су, са једне стране, постали далеко више свесни свог културног,
историјског и цивилизацијског континуума него било која друга савремена
нација у Европи: готово сви европски просветитељи истицали су и/или су
указивали на Грчку као на колевку европске културе и баштине цивилиза-
ције у оквиру којих се развијала и јачала философска мисао. На тај начин
је релативно оштро подељена европска религијска слика (односно, питање
поделе хришћанства на римокатоличанство и православље) стављено у
други план;
б) са друге стране, Грци су још више учврстили своју свест о свом је-
зичком трајању кроз време и простор: идеја о томе да поседују један те исти
језик, који је временом доживео нови облик, била је од пресудног значаја
када је реч о потврђивању њиховог права на античко (духовно, културно,
цивилизацијско, књижевно...) наслеђе.
3. Проблем грчке диглосије при крају XVIII
и на почетку XIX века
Ова два елемента умногоме су оснажила дефинисање и формирање
савремене грчке нације, али су и донела нове проблеме. Један од њих тицао
се и такозваног грчког језичког питања (��
ελληνικό γλωσσικό ζήτημα
��) које је
у време грчког просветитељства било најважније (или једно од најважнијих).

Овај назив је кованица угледног грчког књижевника и критичара Емануила Роидиса
(Е��
μμανουήλ Ροΐδης,
��
1836–1904) која се први пут појавила 1885. године у Роидисовој језичкој
студији посвећеној делу Моје путовање (Το ταξίδι μου) Јаниса Психариса (Γιάννης Ψυχάρης,
1854–1928) у атинском листу Акропољ (Ακρόπολις). Назив је скован према тада горућем
питању у европској дипломатији, источном питању (ανατολικό� ζήτημα).
��
Вредно помена је и то
да је Роидис, иако је писао користећи се архаизованом катаревусом (αρχαΐζουσα), која је била
неизоставни елемент, ако не и стожер његовог књижевног стила, у својим студијама о језику
(Είδωλα, 1893) смело подржава Психарисову димотику. Управо Роидис својим ставом осликава
комплексну природу језичког питања у Грчкој крајем XIX века.

XXXIX 2012 1
Објашњење зашто је баш ово питање избило у први план у грчким

интелектуалним круговима налази се у чињеници да се код Грка окретање
ка прошлости и трагање за властитим националним коренима вековима
одвијало искључиво на језичком пољу. Грци су једино ту могли директно
повући паралелу између њих и својих античких предака. У време грчког
просветитељства и током стварања савремене грчке државе (1821–1830)
традиционалисти су управо у оној форми језика вековима фаворизованој
пронашли највеће подударности, везе и блискости са класичним грчким.
Наравно, та форма језика није била ништа друго до имитација која је
покушавала да призове и створи што аутентичнији антички дух. Ова писана
форма језика именована је катаревусом (καθαρεύουσα)10 – према појединим
назнакама, године 1796. први пут је употребљен овај назив (Mackridge,
2000: 48). Πο
��
својој форми, катаревуса је била архаизовани пуристички
модел и представљала је основицу званичног (мање-више нормираног)
језика целокупне јавне (службене, административне) комуникације од друге
половине XIX века па до средине 70-тих година XX века. С историјске
тачке гледишта, појава катаревусе није донела Грцима суштински ништа
ново: њену претходницу чинила је прилично уједначена наддијалекатска
(„општегрчка“) позновизантијска којна средњег регистра која је
коришћена кроз цео период туркократије и нешто после њега11 у облику
готово стандардизованог медија међународне комуникације на источном
Медитерану и Балканском полуострву и која је показивала велике сличности
са потоњом катаревусом. Са друге стране, катаревуса, која никада није била
званична говорна форма грчког језика, била је својеврсни компромис између
архаизма и колоквијализма и наметнута је као званични језик државе Грцима
1834. године првим изгласаним уставом12.
Н��
ародни грчки језик био је прилично различит од писане традици-
оналистичке језичке форме. Прво, у морфолошком и лексичком погледу
димотика садржи многобројне варијанте које су рефлекс дијалекатских
утицаја и уплива мноштва локалних говора. Друго, за разлику од катаре-
вусе, димотика није имала чврсто изграђена, постављена или дефинисана
10
Ко и када је тачно први пут употребио овај назив није сасвим познато нити је истра-
жено до самог краја.
11
Ова којна, која не припада ниједном званичном дијалекту савременог грчког језика,
будући да је реч о једној ученој (дакле, вештачкој) творевини интелектуалних кругова, корис-
тила се у фанариотским круговима у Цариграду, затим на дворовима подунавских кнежевина
(Молдавија, Влашка), у оквиру развијене и разгранате трговачке, грчко-цинцарске дијаспоре
у Панонији, Аустрији, Угарској, Србији, на Јадрану и другде. Појава овог језика може се
историјски пратити бар до XIV и XV века, пошто се среће чак и у дипломатској преписци
Високе Порте.
12
На устоличење катаревусе, између осталог, пресудно су утицали и песнички конкурси
на Атинском универзитету у периоду 1850–1877, на којима су, према строгим правилима,
првобитно могли учествовати само аутори који су се служили катаревусом. Димотика је била
званично забрањена на тим конкурсима све до 1870. године.

XXXIX 2012 1
граматичка правила. Према Херингу, димотика, иако изграђена и негована, и

поред свих дијалекатских разлика, није била кодификована у правом смислу
речи, док на језичком плану није испољавала функционалне разлике у односу
на катаревусу (Hering, 1995). Први покушај њеног детаљног граматичког
описа учинио је Манолис Тријандафилидис (Μανόλης Τριανταφυλλίδης,
1883-1959) 1941. године објавивши Граматику савременог грчког језика.
Али, овај капитални подухват није дочекан с одобравањем, јер је наишао
на бројне отпоре и оспоравања, пре свега код атинских интелектуалаца и
Васељенске патријаршије (Мутавџић, 2011: 487). Међутим, тек од јануара
1976. године стање се променило у корист димотике: тада је објављена
Тријандафилидисова прерађена граматика према захтевима нове језичке
реформе за употребу у основној и средњој школи. Треће, након радикал-
них политичких промена13, димотика је у грчком друштву коначно добила
заслужено политичко признање и потврду.
На прелазу између два века (XVIII–XIX), затим током читавог XIX и
готово XX столећа вођене су оштре полемике у вези са правим избором
језичке норме између живог народног језика и архаизоване форме коју су
виши и високи грчки слојеви неговали14. Почетне размирице ширих основа
између учених људи у погледу језика појавиле су се за време периода који се
назива грчким просветитељством (��
Ελληνικός ��
Διαφωτισμός) у коме су важна
питања била, поред питања јачања нације, и она о унапређењу и ширењу
образовања те о културном уздизању Грка. Унапређење образовања тицало
се, прво, спровођења свих неопходних реформи у образовном систему који
је од византијских времена био готово непромењен и, друго, увођења нових
научних сазнања у образовни процес. Да би се ширила научна мисао и да
би се проширило знање, са француског језика су превођени уџбеници и
приручници на грчки језик, али то превођење није било конзистентно, јер су
и сами преводиоци били у недоумици на који „грчки“ треба да се преведу и
штампају дела. Уједно, поставило се и питање грчке терминологије, понајпре
у области природних наука, што је додатно интензивирало грчко језичко
питање, односно трагање за правом језичком нормом. Преводиоци и писци
уџбеника, попут Риге од Фере (��
Ρήγας ��
Βελεστινλής-Φεραίος, 1757–1798), Јо-
сипа Мисиодакса (��
Ιώσηπος ��
Μοισιόδαξ, 1730–1800) и Димитриса Катарциса
(Δημήτριος Καταρτζής, 1730–1807), углавном су се опредељивали за народни
језик. За Мисиодакса је, на пример, богата усмена традиција грчког народа
било највеће благо на које је требало да се свако угледа. Катарцис је био први
13
Овде имамо на уму рушење војне диктатуре и поново успостављање демократије у
Републици Грчкој.
14
Почетком��
XX века грчко језичко питање попримило је трагичне размере. Фанатизам
традиционалистичке струје сачињене углавном од студената и професора Атинског
универзитета, добио је свој крвави епилог у уличним немирима, познатијим под називом
Орестиака (��
Ορεστιακά, 1901) и Евангелијака (Ευαγγελιακά, 1903). Сукоби су избили због превода
Есхилове Орестије и Јеванђеља на димотику.

XXXIX 2012 1
који је исте године као и наш Доситеј, 1783, а потом и 1791. на фанариотском
двору у Букурешту затражио низ образовних реформи, укључујући ту и
већ постављене захтеве да димотика буде званични језик образовања те да
се класични грчки учи само преко савременог грчког, и то путем превода
(Καταρτζής��
–��
Δημαρά, 1970: 21). Катарцис је био уједно и први просветитељ
који је саставио граматику савременог ромејског језика (ρωμαίικη γλώσ-
σα), како је у то време називан у Цариграду. Суштински, тај језик није
био строго народни, будући да је донекле усклађиван с општим тежњама
приближавања култури античких предака. Са друге стране, припадници
традиционалистичке струје, као што су Евгеније Вулгарис (Ευγένιος Βούλγα-
ρης, 1716–1806) и Неофит Дука (Νεόφυτος Δούκας, 1760–1845), свештеници
и професори по својој вокацији, као и Панајотис Кодрикас (Παναγιώτης Κο-
δρικάς) те Атанасиос Париос (Αθανάσιος Πάριος, 1721–1813), били су главни
поборници цариградске учене елите која је сматрала да је класични грчки
неприкосновен, јер је био језик културе, грчког православља и цркве, грчке
градске културе и цивилизације. Исто тако, сматрали су да би осавремењено
образовање имало свој пуни смисао и значај једино на атичком дијалекту,
што је значило да је стандардизацију савременог грчког требало извести
на два начина:
1. путем подражавања класичног грчког, и

2. путем чишћења језика од свих страних утицаја.
Ово је посебно истакао Стефанос Комитас (Στέφανος Κομμητάς,

1770–1837) који је у Предговору своје Практичне граматике (Παιδαγωγός
ή Πρακτική Γραμματική) из 1800. године назначио како је сваком ученику
могуће да постигне „хеленску акрибичност“ (ακρίβεια ελληνισμού) следећим
практичним саветом: уколико се претходно добро упозна грчка граматика,
приступа се прикупљању свих израза из античке књижевности златнога
доба, а онда се они, уз имитирање, стручно уносе у писани и говорни грчки
језик (Καλαντζής, 1973: 152).
Свест да се нација окупља око језика имала је за последицу да се историја
грчког језика посматрала као историја саме грчке нације. На прелазу из XVIII
у XIX век није постојао један устаљен назив за језик којим Грци говоре, већ је
фигурирало више њих: „ромејски“, као најшире заступљен (ρωμέικα), „сада-
шњи грчки језик“ (τωρινή ελληνική γλώσσα), који је предлагао Христопулос,
док је једна велика већина употребљавала „хеленски“ (ελληνική). Такође, код
грчких интелектуалаца тога доба уочавала су се и следећа размишљања о
грчком језику, односно о његовом карактеру и суштини:
1. за традиционалисте, грчки језик (односно, она форма грчког за коју

су се залагали) унифициран је и кодификован у сваком погледу;

XXXIX 2012 1
2. за заговорнике народног грчког језика у дијаспори (посебно у

румунским земљама, попут Филипидиса и Константаса), „ромејски
језик“ се налазио у великом сродству са грчким (ελληνική);
3. за оснивача савремене грчке лингвистике, Адамантиоса Кораиса
(Αδαμάντιος Κοραής, 1748–1833), „језик је сȃм народ“ (η γλώσσα
είναι αυτό το έθνος), што је значило да је савремени грчки језик
остатак класичног грчког;
4. за друге грчке ауторе представнике такозваног „хеладског
димотикизма“ (попут песника Јаниса Вилараса /Γιάννης Βηλαράς,
1771-1823/ те Атанасиоса Христопулоса /Αθανάσιος Χριστόπουλος,
1772-1847/), савремени грчки је пети дијалекат старогрчког,
такозвани еолодорски (αιολοδωρική), што ће рећи да је реч о
комбинацији еолског и дорског дијалекта.
4. Адамантиос Кораис и покушај решења
(превазилажења) диглосије
Поред револуционарних (устаничких) планова као и планова за ства-
рање савремене грчке државе и дефинисања њеног друштвеног уређења,
појавио се и низ практичних питања: не само да је требало што пре дефи-
нисати назив језика, било је неопходно и разрешити који ће језик, односно
која ће норма и форма грчког језика, бити званична. Сва гласна опредељења
грчких интелектуалаца (углавном оних из дијаспоре) за народни језик имала
су своје културно оправдање као и историјско-цивилизацијско утемељење.
Изнад свега, неоспорна је чињеница да су на појединим локалним дија-
лектима грчког у ранијим периодима стварана књижевна дела која, према
мишљењима савремених грчких и других теоретичара књижевности, нису
толико велика и значајна по свом обиму, колико су више важна и драгоцена
из угла историјског развоја грчког језика и његових дијалеката15. Судство,
15
Можда толико није значајна кипарска књижевност колико више критска. Кипарски
дијалекат грчког језика је битан са историјске тачке гледишта због тога што се први правни
документ на једном грчком дијалекту појавио управо на Кипру (Асизе јерусалимске, ��
Ασσίζες
της Ιερουσαλήμ, XIII–XIV век). Са друге стране, кипарске љубавне песме (��
Κυπριακά ερωτικά
τραγούδια, популарно зване риме љубави /Ρίμες αγάπης, XVI век) предсстављају први покушај
песничке продукције на једном грчком дијалекту, иако је реч о препевима Петраркиних сонета
као и других италијанских песника тога доба.
Међутим, критска књижевност настајала је и развијала се у сасвим специфичним
историјским, културним и друштвеним приликама. Историјски сагледано, Крит се од 1212.
до 1699. године налазио под млетачком управом, што му је омогућило да се и економски, и
духовно, и интелектуално постави као водећи бастион поробљеног хеленства. Један од видних
показатеља свеопштег напретка Крита у том периоду јесте појава књижевне продукције на
критском дијалекту, чији је врхунац достигнут током XVI–XVII века када је настао и значајни
књижевни корпус. Како се данас сматра, овај периферни дијалект био је на добром путу да
постане доминантан грчки дијалект, односно основица књижевног језика, али бројни историјски
и цивилизацијски разлози нису били благонаклони према њему.

XXXIX 2012 1
школство, војска, администрација по природи ствари захтевају један устаљен

и стандардизован речник као и устаљен систем графије који би се свуда на
територији државе равноправно могли примењивати. Отуда је историјска
појава Адамантиоса Кораиса важна: иако је одлично познавао старогрчки,
није се залагао за његово насилно (принудно) увођење у систем комуника-
ције и образовања, али није био ни за прихватање народног грчког, који је
био препун страних утицаја, вулгаризама и дијалектизама.
Кораис је, између осталог, био и први Грк који је јавно заступао тезу о
неопходности успостављања јединствене националне државе. У једном од
својих предговора написао је да је за долазак до националне државе неопход-
но спровести промене у целокупном образовном систему, у смислу да ће се
поново задобијена слобода сачувати само и једино уколико се и општи ниво
образовања грчког народа довољно подигне. По Кораисовом прорачуну, за
те промене, које су подразумевале и промене у језику, требало је да прође
око пола века. Њихову окосницу представљају три основна сегмента:
1. класични грчки је најважнији кључ нагомиланог вишемиленијум-

ског образовног, културног, филозофског, књижевног и лексичког
блага од кога потоње генерације треба да стекну камен темељац
како би могле да потврде право на национално самоопредељење;
2. писани савремени грчки треба да буде ништа друго до логичан,
са устаљеном граматиком и правилима (и кључним ослонцем на
свој класични узор), те из тог разлога потребно је и логично да се
истовремено користи и као говорни (колоквијални) језик;
3. начин да се у потпуности заокружи ова идеја јесте само један, и
то следећи – да се изворни народни (односно разговорни) језик
узме као корен, полазна тачка, а из практичних разлога и преких
потреба тај корен треба обавезно „поправити“, „дотерати“ како
би био што ближи класичном узору, својој претечи.
Ове идеје је Кораис први пут изнео 1804. у једном писму упућеном
присном пријатељу Василијуу (А. Вασιλείου), а касније их је објавио и у
прологу његовог превода Χелиодоровог романа Етиопска повест (Αιθιοπι-
κά)16 из вероватно III столећа после Христа.
Но, критски дијалекат постао је неодвојиви део савременог грчког песништва, тачније
речено песничке традиције Јонске песничке школе (Е��
πτανησιακή ��
σχολή) на челу са Дионисијем
Соломосом /Διονύσιος Σολωμός, 1798-1857/, а нешто пре њега и Јанисом Виларасом. У том
смислу, критска традиција настављена је на Јонским острвима (позориште, песништво). Пред
крај свог живота Соломос је у потпуности усвојио поетику критског песништва (дистих,
критска лексика....).
16
Α. Κοραής – Άπαντα, τόμ. ��
I, стр. 823-856. Код нас је овај роман познатији под називом
Повест о Теагену и Хариклеји.

XXXIX 2012 1
Како можемо видети из свега изнетог, када је реч о његовој философији

језика, заступао је тезу да је народни језик основица („она се са мајчиним
млеком усише“) која се нужно мора „прочистити“ (καθαρίζειν) од свих
варваризама (Κοραής-Δημαράς, 1953: 132).
Кораисов философско-филолошки став према грчком језику био
је еклектичан: са једне стране био је свестан постојања савршенства
класичног језика и неприкосновености класичне грчке књижевности, али
са друге није занемарио постојање народног језика. Између њих требало је
да се успостави равнотежа, што је Кораис покушао да учини, поручивши
традиционалистима: „Грци би могли поново освојити изгубљено, али
тако да не изгубе оно што већ имају“ (ibidem). Из наведене реченице се
дȃ закључити како је за Кораиса било важно да се преко народне језичке
основице открије она класична, што је значило да се само на тај начин
може докучити, открити и приближити старогрчки (и византијски грчки).
Зарад остваривања тог циља, покренуо је 1804. године језичко планирање
у виду опсежног морфолошког преуређивања савременог грчког језика као
и његовог лексичког чишћења од свих страних или непожељних елемената.
, данас познат под називом средње решење (��
Овај приступ�� μέση� ��
οδός), био је
произвољан: ни сȃм се Кораис није увек дословно придржавао онога што
је прокламовао или заступао. Ни његови следбеници нису били поштеђени
произвољних језичких решења, па је зато такав хаотичан став према језику
и језичком планирању неминовно водио у друштвена и интелектуална
оспоравања и исмевања. Ма колико средње решење било генијално, оно
није могло да дубље ухвати корена из два разлога:
а) спајање на вештачки начин два различита морфолошко-граматичка
система, а све у циљу досезања идеалног (траженог, жељеног, савршеног)
облика савременог грчког језика, врло брзо се показало неодрживим (тач-
није, немогућим), јер је супротно свим природним и историјским законима
развијања грчког језика;
б) оваква вештачки прописана норма о такозваном „коначном“ и „је-
дином“ облику савременог грчког језика у писаној и усменој форми била је
апсолутно неодржива, пошто јој се директно супротстављао живи народни
говор који се, по логици ствари, одупире сваком одозго наметнутом и про-
скрибованом облику нормирања и стандардизовања.
4. Закључак
Стандардизација савременог грчког језика у периоду крај XVIII и по-
четак XIX века кретала се у оквиру три понуђена решења:
а) прво решење понудила је снажна традиционалистичка струја,
предвођена архаистима, према којој је свако питање у вези са језиком и
његовом нормом као и расправе у вези са њима излишно. Боље речено,
готово решење налазило се у једној од варијаната архаизујућег језика

XXXIX 2012 1
(класични грчки или византијски грчки као мешавина класичног, ученог

и црквеног језика);
б) друго решење заступали су димотикисти, поборници живог народ-
ног језика: сматрали су да га је требало донекле „уредити“, тј. нормирати
и стандардизовати, јер нису били сигурни у то шта тачно представља „на-
родни језик“;
в) треће решење изнео је Кораис, у виду компромиса између ова два
предлога. Но, овај кораистички компромис је за релативно кратко време
одвео грчки језик у једну другу крајност, више ка класичној или архаизи-
рајућом форми него ка изворној народној, што је резултирало да се до 1880.
године одустало од Кораисове „учене димотике“ у недвосмислену корист
катаревусе и покушаја њеног дефинитивног стандардизовања.
На крају, требало би нагласити да ни данас у Грчкој нису утихнуле све

расправе у вези са коначном нормом и стандардом савременог грчког језика.
Разлог томе лежи у чињеници да је оно што се обично сматра „савременим
грчким“ једна успешна мешавина народне основице, коју углавном чине
јужни говори, нарочито они са Пелопонеза, и катаревусе. Захваљујући
понајпре образовању, а потом и средствима масовне комуникације, уплив
катаревусе у народне говоре био је неминован, што је условило да димотика
већ на почетку ХХ века буде увелико контаминирана бројним елементима
из катаревусе.
Литература
Alvar, Carlos-Megías, Lucía-Manuel, José. (2002) Diccionario filológico
de literatura medieval española volumen 21. Madrid: ed.��
Castalia.
Banfi, Emanuele. (1979). “La situazione linguistica nella Grecia del secolo
XVIII. Problemi ed elementi d’analisi”. Rendiconti Morali dell’Accademia
nazionale dei Lincei, 8, 33, fasc. 7-12 (1979), 407–429.
Ferguson, Charles A. (1959). „Diglossia“. Word 15, 325-340.
Γιαννουλάτος Aναστάσιος. (2000). “Εκκλησία της Αλβανίας: Ιστορική
– Πνευματική Παράδοση. Τέχνη”. Χριστόπουλος Γεώργιος Α., Ο ΘΗΣΑΥΡΟΣ
ΤΗΣ ΟΡΘΟΔΟΞΙΑΣ. 2000 Χρόνια, Ιστορία • Μνημεία • Τέχνη, Β΄ Τόμος. Αθήνα:
Πατριαρχεία και Αυτοκέφαλες Εκκλησίες, Εκδοτική Αθηνών, 251–278.
Hering, G. (1995). „Die Auseinandersetzungen über die Neugriechische
Schriftsprache“. Nostos (M. Stasinopoulos Edt.). Frankfurt: Lang, 189–264.
Χριστόφορος, Ε. Ν. (1983). „Η Νέα Ελληνική γλώσσα στην εξέληξή της
(15–19ος αιώνας)“. Πρακτικά του 5ου Διεθνούς Συμποσίου Κλασσικών, Βυζαντινών
και Νεοελληνικών Σπουδών (επιμέλεια: Ι. Ιωαννίδου, Ε. Σταματάκου, Δ. Δημι-
τρίου, Σ. Καρατζή, Π. Μουντούρη). Πάτρα: Φιλοσοφική Σχολή Πανεπιστημίου
Πατρών, Τμήμα Θεωρητικής Γλωσσολογίας. 119–135.

XXXIX 2012 1
Καταρτζής, Δ. (1970). Τα ευρισκόμενα. (επιμ. Κ. Θ. Δημαρά). Αθήνα: εκδ.

Ερμής.
Kitromilides, P. (1990). „Imagines Communities and the Origins of the
National Question in the Balkans“. Modern Greece: Nationalism and Nationality.
(M. Blinkhorn & T. Veremis eds.). Athens: Sage Eliamep, 22–66.
Καλαντζῆς, Κώστας. (1973). „Στέφανος Κομμητᾶς. Ὁ μεγάλος Δάσκαλος
τοῦ Γένους (1770–1833)“. Μορφα“ τ¨ς Μαγνησίας. Βόλος:� Ἔκδοση�� Νομαρχίας�
��
Μαγνησίας. ��
149–157.
. (1953). O��
Κοράης��
, Αδαμάντιος��
�� Κοραής και η εποχή του. (��
E��
πιμέλεια Κ. Θ.
Δημαρά). A��
��
θήναι: A��
��
ετός [Βασική ��
Βιβλιοθήκη, ��
αρ. 9].
1990).� Απαντα, τόμος Α΄. Αθήνα: εκδ. Αδελφοί Βλάσση.
Κοραής,��
А��
��
. (��
Krischke, Wolfgang. (2009). Was heisst hier Deutsch?: klei��
ne Geschichte
der deutschen Sprache. Muenchen: Verlag C.H. Beck oHG.
Mackridge, Peter. (2000). Η Νεοελληνική Γλώσσα. Αθήνα: εκδ. Παπαδήμα.
Marazzini, Claudio. (2004). Breve storia della lingua italiana. Bologna:
ed. Il Mulino.
Marchisello, A. (2008). ‘��
«Abréviation des proces»: le strategie dell’or-
donnance di Villers-Cotterêts (1539) per la riforma dell’amministrazione della
giustizia’. Il rinascimento giuridico in Francia: diritto, politica, storia. Atti del
convegno internazionale di studi. Verona, 29 giugno – 1 luglio 2006, a cura di
G. Rossi, Roma: Viella, 135–156.
Мутавџић, Предраг. (2011). „Вукова Писменица и Тријандафилидисова
Граматика у светлу победе народног језика“. Научни састанак слависта у
Вукове дане (8-11.09.2010), 40/1 – Два века савременог српског књижевног
језика. Београд: Филолошки факултет–Међународни славистички центар,
481–492.
Real Academia de la Historia (España), (1998). España: reflexiones sobre
el ser de España. Madrid: ed. Real Academia de la Historia.
Tonnet, Henri. (1995). Ιστορία της νέας ελληνικής γλώσσας – η διαμόρφωσή
της. Αθήνα: εκδ. Παπαδήμα.

XXXIX 2012 1
Predrag Mutavdžić, Saša Đorđević

��
МОDERN GREEK LANGUAGE AND ITS STANDARDIZATION

IN 18th AND 19th CENTURIES
(Summary)
The question of the national language was one of the most important issues for the Greek nation
at the end of the 18th and the beginning of the 19th century. Its complex nature, due to both intricate
tradition patterns and the mentality of Greek people, led the country to a language dichotomy which
occupied the Greek intellectuals for centuries, sometimes with tragic consequences.
This paper presents and comments on the most important stages and turning-points of the
struggle for the standardization of the Greek language and its codification. These issues appeared
for the first time as a crucial problem of Modern Greek society. The paper suggests that by focusing
entirely on the question of language and exhausting all its intellectual strength exclusively on this
matter, Greece was not able to fully
��
engage in other cultural activities as the rest of Europe, although
it had the means to do so.
Кључне речи: савремени грчки језик, стандардизација, нормирање, димотика, катаревуса,

архаизам, језичко планирање.
Примљено: 12. новембра 2011, прихваћено за објављивање 12. марта 2012.

XXXIX 2012 1
BIBLID: 0015-1807, 39 (2012), 1 (pp. 141–163)

UDC 821.131.1.09 Pirandelo L.
Dušica Todorović
facoltà di Filologia – Università di Belgrado
TENTAZIONI UMORISTICHE DEL PICCOLO PADRETERNO.

CONSIDERAZIONI SULLE LETTURE
DI ALCUNE OPERE PIRANDELLIANE
Nella lettura critica di alcune opere pirandelliane è possibile individuare principo organizzativo
riconducibile alla satira menippea bachtiniana – quello della messa alla prova di un’idea e del suo
portatore. Verificando le nostre letture in questa direzione scorgiamo possibilità metatestuali dei
testi esaminati che anche in questo modo rivelano alcuni tratti distintivi dell’operare pirandelliano
consoni alla sua poetica umoristica.
Incontri sulla soglia, incontri nella scrittura

L’atto unico pirandelliano All’Uscita rappresenta lo stato della vita che dopo
la morte continua per un po’ di tempo, per inerzia, condensata nella coscienza.
L’idea dell’esistenza di più livelli di vita e del continuare della vita per un certo
periodo dopo la morte, di solito riconducibile alle conoscenze pirandelliane di
stampo teosofico, riscontrabile in alcuni testi pirandelliani appartenenti al modo
fantastico come manipolazione testuale di un sapere arcanizzato, riporta a una
“memoria di genere” del dialogo sulla soglia suggerita da Bachtin. Creazione

Luigi Pirandello, All’Uscita (mistero profano) in Luigi Pirandello, Maschere nude, Newton
��
Compton editori, 2007, Roma pp. 1113–1120.

��
“I morti, lasciato il corpo inutile nelle fosse, escono lievi dalla aporta con quelle apparenze
vane che si diedero in vita”. Ivi, p.1114.

“In
��
the fantastic mode of writing, the “real” is confronted with an otherness: the forgotten,
unfamiliar and unseen. In that confrontation, the taken-for-granted categories of presence and repre-
sentation are displaced. (…) The disciplines of arcane knowledge with their doctrines and practices,
the secrets of alchemy, the symbolic language of the kabbala, Anton Mesmer’s use of animal mag-
netism for a therapeutic method, all of which Enlightenment rejected and discredited, resurface.”
Renate Lachmann, Cultural memory and the role of literature, in «European Review», XX (2004),
n. 2, pp. 165–178, p. 174.

Dialoghi
��
lucianeschi sono per Bachtin archetipo dei dialoghi sulla soglia. A proposito del
dialogo con i morti nei termini della satira menippea cfr. Mihail Bahtin, Problemi poetike Dostoje-
vskog, Zepter book world, Beograd 2000. p. 111. (traduzione serba di Milica Nikolić). Sui legami fra
Operette morali leopardiane scritte “alla maniera di Luciano” e All’Uscita cfr. Emanuela Cervato,
“Reason and desire beyond life and death: echoes of Leopardi in ‘All’Uscita’” Journal of Society for
Pirandello Studies Anno 2001 – n. 21. pp. 7–20.

XXXIX 2012 1
di situazioni eccezionali per “mettere alla prova un’idea e il suo portatore”, per
provocare comportamento del personaggio-uomo fuori dalle costrizioni della
vita regolare, è uno dei tratti distintivi che Bachtin attribuisce alla cosiddetta
satira menippea.
Non è comunque il nostro compito in questa occasione classificare il lavoro o
i lavori di Pirandello secondo i termini di satira menippea, ma rilevare un procedi-
mento che riteniamo pertinente per alcune delle opere pirandelliane qui citate. Si
tratta appunto della messa alla prova di un’idea e del suo portatore, creando una
situazione eccezionale per provocare la reazione-risposta del personaggio uomo,
portatore dell’idea. Uno degli esiti di questo procedimento della prova dell’uomo
davanti alle verità ultime è la disillusione, e quindi una implicita o esplicita “verità
rivelata” sul come, meglio o meno peggio, conviene vivere nel mondo.
Nel caso dell’atto unico pirandelliano, l’Apparenza dell’Uomo grasso al-
l’uscita del cimitero, prima di sparire, perché maturo per un’altra vita, rivela la sua
verità – testimonianza. L’ombra della madre morta nei Colloqui con i personaggi
ha invece il seguente messaggio per lo scrittore – personaggio: “Guarda le cose
anche con gli occhi di quelli che non le vedono piú! Ne avrai un rammarico,
figlio, che te le renderà piú sacre e piú belle”.

Il
��
procedimento concerne la prova di un’idea, che svela l’incoerenza interna, le contraddizioni
su cui si basano valori e convinzioni; è motivazione interna delle più audaci e sfrenate situazioni
fantastiche e avventure giustificate e rischiarate con un obiettivo filosofico – creare situazioni ecce-
zionali a scopo di provocare e provare idea filosofica – parola. Si tratterebbe dell’avventura dell’idea
o della verità nel mondo. Mihail Bahtin, Problemi poetike Dostojevskog, cit., p. 133. A proposito
dell’idea compositivo-organizzatrice della prova cfr. Michail Bachtin, Le forme del tempo e del
cronotopo nel romanzo in Michail Bachtin, Estetica e romanzo Einaudi 2001. trad. di Clara Strada
Janovič pp. 31–405 p. 254.

Il
��
genere bachtiniano ha avuto una fortuna complessa. E’ stata messa in discussione la stessa
nozione di genere nella intuizione teorica di Bachtin sulla satira menippea, postulata come modo invece
da Nortrop Frye. Welleck, per esempio, ha messo in discussione anche l’interpretazione bachtiniana
di Dostojevskij nei termini della satira menippea. ��
Cfr. René Wellek, Bachtin’s view of Dostoevsky:
“Polyphony” and “carnivalesque” in Toronto Slavic Quarterly, vol. I, 1980. pp. 31-39. Non possiamo
aprire ora una discussione sull’argomento; notiamo soltanto che alcune ricerche più o meno recenti,
della retorica cognitiva da una parte e degli studi sul fantastico come memoria letteraria dall’altra,
riprendono in maniera interessante la nozione di Bachtin. Cfr. Michael Sinding, Joseph Adamson The
mind’s kinds: cognitive rhetoric, literary genre, and Menippean satire, McMaster Unive��
rsity, 2003. ��
Per
la satira menippea, invece, in collegamento con il tema del doppio, del personaggio «che non coincide
con se stesso», cfr. Rosemary Jackson, Fantasy: The Literature of Subversion, Methuen, London and
New York, 1981; per la satira menippea soprattutto riguardo il commento alla critica todoroviana dei
modi di Frye cfr. Christine Brooke-Rose, A Rhetoric of the Unreal: studies in narrative and structure,
especially of the fantastic, Cambridge University Press, Cambridge 1981.

��
Sul gusto della vita, vitalismo inguaribile in opposizione alla coscienza disillusa dell’Uomo
grasso e sulla “rivelazione, evangelo, ‘buona novella’ del ‘mistero profano’” com’è sottotitolato l’atto
unico, cfr. AA.VV: Interviste a Pirandello: “Parole da dire, uomo, agli altri uomini”, a cura di Ivan
Puppo, Rubbettino editore, 2002, nota 14. p. 185

Luigi Pirandello, Colloqui con i personaggi in Luigi Pirandello, Tutte le novelle, a cura di L.
��
Lugnani, 3 vol., BUR, Milano 2007, vol. III, pp. 181–192, p. 192.

XXXIX 2012 1
Dušica Todorović, Tentazioni umoristiche del piccolo padreterno. Considerazioni sulle letture ...
L’ apparenza del filosofo nel mistero profano All’Uscita, a differenza di altre

apparenze, è destinata a rimanere sulla soglia. “Ogni stato incerto è peggio di un
cattivo stato certo”, per citare, a proposito della condizione della soglia, perso-
naggio della novella Zuccarello distinto melodista, uno dei numerosi personaggi
pirandelliani alla ricerca dell’assoluto – in un certo modo una variante del philo-
sophus gloriosus. E’ un’immagine estrema del filosofo, o filosofo-scrittore sulla
soglia, spesso il personaggio di opere pirandelliane che tematizzano i colloqui
con i morti, quali sono per esempio Notizie dell’altro mondo e Pensionati della
memoria. La loro condanna è di osservare, disillusi, il mondo, ma di non potersene
staccare, non potendo disilludersi ancora del tutto, per dirla con le parole dello
scrittore nei Pensionati della memoria.10
Per il narratore della novella Notizie del mondo la messa alla prova consiste
nella intenzione di guardare il mondo con gli occhi dell’amico morto. Scrivendo
all’amico le notizie del mondo dei vivi, il filosofo-scrittore dell’omonima novella
spiega così la propria disillusione:
Come vuoi che faccia io, se mi diventa subito palese la frode che chiunque
voglia vivere, solo perché vive, deve pur patire dalle proprie illusioni?
La frode è inevitabile, Momo, perché necessaria è l’illusione. Necessaria la
trappola che ciascuno deve, se vuol vivere, parare a se stesso. I piú non l’intendono.
E tu hai un bel gridare: – Bada! bada! – Chi se l’è parata, appunto perché se l’è
parata, ci dà dentro, e poi si mette a piangere e a gridare ajuto. Ora non ti pare che
la crudeltà sia di questa beffa che fa a tutti la vita? E intanto dicono ch’è mia, solo
perché io l’ho preveduta. Ma posso mai fingere di non capire, come tanti fanno, la

“Morti
��
in anticamera, aspiranti morti, pochissimi e oppressi d’una disperata tristezza. Ogni
stato incerto è peggiore d’ogni cattivo stato certo.” Luigi Pirandello, Zuccarello distinto melodista
in Luigi Pirandello, Tutte le novelle, cit., vol. III 101-109; sull’immagine di “morti d’oggi, che non
sono più in grado nemmeno di morire e fertilizzare la terra”, e bevono invece in un caffè concerto
(ivi, p. 104) o giocano a carte e vincono (Chi fu?, cit., p. 300), cfr. Mihail Bachtin, Problemi poetike
Dostojevskog, cit., p. 132, 135 e 140; ancora sulla carnevalizzazione della morte in Pirandello cfr.
Luigi Pirandello, L’Umorismo, cit., p. 97. e nella novella Notizie del mondo, cit., p. 570. e p. 581.
Scandali ed eccentricità distruggono l’integrità epica e tragica del mondo, formano una spaccatura nel
corso stabile e normale degli eventi e delle questioni umane e liberano il comportamento dell’uomo
da norme e motivazioni predeterminate. Bachtin sottolinea come questa spaccatura, oltre ad essere la
causa di un trauma, è anche la fonte di un proscioglimento, carnevalizzazione del reale. A proposito
del carnevale dei morti in Pirandello cfr. Giuseppe Zaccaria, “Pirandello. La forma carnevalesca del
mondo” in Giuseppe Zaccaria, Le maschere e i volti. Il ‘carnevale nella letteratura italiana dell’Otto-
Novecento Bompiani, 2003, pp. 107–143.
10
Luigi Pirandello, I pensionati della memoria in Luigi Pirandello, Tutte le novelle, cit., vol. III
��
pp.14-18, p. 18. Le implicazioni metatestuali della novella in Pensionati della memoria riguardano il
narratore sulla soglia che colma (o si illude di colmare) il vuoto con altro vuoto manifestando la crisi
della consistenza e del rapporto cosa-parola, conclude Musarra. Cfr. Franco Musarra, “‘I pensionati
della memoria’ di Pirandello tra ironia e metadiscorsività”, in AA.VV. Tempo e memoria nella lingua
e nella letteratura, Atti del XVII Congresso A.I.P.I. Ascoli Piceno, 2009, pp. 43–58.

XXXIX 2012 1
vera ragione per cui quello ora piange e grida ajuto, e mostrare d’esser cieco anch’io,
quando l’ho preveduta?11
La trappola è inevitabile, come lo sono anche le illlusioni. Il narratore-scrit-

tore ha solo saputo prevederla. Ipotizzando e riassumendo le repliche e obiezioni
dell’interlocutore morto instaura con lui un dialogo sulla soglia.
Tu dici:
– L’hai preveduta, perché tu non senti nulla!
Ma come e che potrei vedere e prevedere veramente, se non sentissi nulla,
Momino? E come aver questo riso che par tanto crudele? Questa crudeltà di riso,
anzi, tanto piú è sincera, quanto e dove più sembra voluta, perché appunto strazia
prima degli altri me stesso là dove esteriormente si scopre come un giuoco ch’io
voglia fare, crudele.12
Il motivo della trappola appare abbastanza di frequente nei testi pirandel-

liani. Qui possiamo notare più immediatamente anche la sua importanza per la
poetica umoristica. Prevedere la trappola è possibile proprio perché uno sente,
come sentimento del contrario, il doppio legame che lega l’uomo alla vita, e di
conseguenza, anche la vita come una trappola, alla quale è impossibile sfuggire,
tematizzata nell’omonima novella pirandelliana13.
E’ lo stesso narratore sulla soglia però ad accorgersi ad un certo punto di
tendere una trappola a se stesso, proprio per mezzo di una sua illusione – quella di
poter continuare la vita all’amico morto, “riallacciandola a essa con le stesse fila
che la morte ha spezzate,”14 guardando la vita con gli occhi di lui e scrivendogli
le notizie del mondo15. Alla fine, quando si rende conto della trappola che tende
in questo modo a se stesso, interrompe la scrittura. Anche lui, tentato dall’idea
di far vivere l’amico morto dandogli le notizie del mondo che questi ha lasciato
morendo, si è teso una trappola che non ha saputo e potuto prevedere.
La tentazione e la trappola sono frequenti veicoli semantici della messa alla
prova dell’idea nei testi pirandelliani. Possiamo anzi dire che la ritroviamo alle
volte in Pirandello come una strategia metatestuale, nella lettura critica, durante
11
Luigi Pirandello, Notizie del mondo in Luigi Pirandello, Tutte le novelle, cit., vol. I, pp.
��
565-588, p. 581.
12
Ibidem.
13
Luigi Pirandello, La trappola in Luigi Pirandello, Tutte le novelle, cit., vol. II pp. 695–700.
��
14
Luigi Pirandello, Notizie del mondo in Luigi Pirandello, Tutte le novelle, cit., p. 565.
��
15
In
��
ambedue le novelle colui che dialoga sulla soglia, più propriamente con la propria co-
scienza, è uno scrittore. Il narratore che scrive all’amico morto presume che l’amico non sia maturo
per un’altra vita, essendo condannato a rimanere attaccato alla soglia della vita in cui ha fatto l’errore
di sposarsi – quasi sempre una condanna nei mondi finzionali pirandelliani. Il narratore che scrive
all’amico morto presume che l’amico non sia maturo per un’altra vita, ma condannato a rimanere
attaccato alla soglia della vita in cui ha fatto l’errore di sposarsi. L’amico, quindi, presume e dichiara
di sentire l’amico morto vicino, proprio sulla soglia. Ivi, p. 583.

XXXIX 2012 1
il tentativo fallimentare di ricostruire la fabula, dopo “aver vissuto il fatto” nella

lettura ingenua.16 In questi casi, la linea interpretativa, spesso eterodossa, provo-
cata dalla lettura critica, di solito è sottilmente incoraggiata attraverso “inviti”
semantici strategicamente collocati nel testo17, quali sono per esempio la trappola,
la tentazione, la prova, il miracolo, disseminati nel discorso del narratore ironico,
o quello dei personaggi, ironici e non. Questa linea interpretativa che coglie la
polisemia delle parole menzionate o ambivalenza degli ennunciati, instaura un
dialogo con la linea di lettura più marcata e reiterata semanticamente, mettendo in
dubbio, da una parte, “la verità testuale” più immediatamente disponibile, e alle
volte portando, dall’altra parte, a un discorso metatestuale. In questi casi, è come
se si affacciasse, per usare l’espressione, insieme alle ricerche di Rino Caputo, il
“piccolo, ma beffardo diavolo d’un costruttore di destini”18, a mettere alla prova
soprattutto il mondo delle conoscenze e delle “fedi” del lettore.19
Per forza della parola umoristica, sembra quasi affacciarsi sulla soglia il
fantasma del critico fantastico sdoppiato nell’atto della creazione,20 mentre crea
e si guarda creare, ridendo della sua immagine derisa, sfidata o misconosciuta
dai personaggi del proprio mondo testuale. Un’ immagine simile è illustrata
nell’Umorismo, con un Socrate spettatore che guardando se stesso, deriso sulla
scena, riderebbe, anche lui, di un riso umoristico.21 Il paragone sarebbe però più
immediato se Socrate ridesse guardando i personaggi creati da lui, che „fanno
come se lui non ci fosse“, come nella situazione dei Sei personaggi in cerca
d’autore.22
Un autore, che si guarda creare, e produce i suoi miracoli narrativi umoristici
rispecchiandosi nel testo. Sembra un gioco nascosto dell’autore con se stesso e
con il suo mondo, lettore implicito compreso.
Il paradosso – tentatore
Nell’atto unico All’Uscita il filosofo sulla soglia parla del suo cagnolino
che aveva l’idea fissa di entrare in chiesa. Il cagnolino del filosofo, descritto
come “un vispo diavoletto”, voleva entrare dove non gli è permesso, essendo la
chiesa la casa del sentimento ammirabile e rispettabile della fede, “non contento
16
��
Il fatto, ricordiamo, nei testi pirandelliani è spesso “sacco vuoto” da velare con la parola
interpretante, perché “da solo non si regge”, come spiega anche il Padre in Sei personaggi. L. Pi-
randello, Sei personaggi in cerca d’autore, a cura di Guido Davico Bonino, Einaudi, Torino 1993.
pp. 21–91, p. 44.
17
Umberto Eco, Lector in fabula Bompiani, Milano 1979. pp. 198 – 200.
��
18
Rino Caputo, Il piccolo padreterno. Saggi di lettura dell’opera di Pirandello Roma Euroma,
��
1996. p. 13.
19
In
��
questo modo il procedimento da satira menippea svela le sue origini nel dialogo socratico.
Cfr. soprattutto Mihail Bahtin, cit., pp. 128 e 134.
20
Cfr. Luigi Pirandello, L’Umorismo, p. 83.
��
21
Ivi, p. 29.
22
Luigi Pirandello, Prefazione in Luigi Pirandello, Frammento da Sei personaggi, romanzo in
��
Luigi Pirandello, Sei personaggi in cerca d’autore, pp.183–184.

XXXIX 2012 1
comunque di abitare nel petto dell’uomo”23. Il cagnolino sembrava stupito dalla

proibizione, facendo capire di essere convinto che dentro la chiesa non c’è nes-
suno, tanto meno Dio:
…Ma questa è la sorte di tutti i sentimenti che si vogliono costruire una casa:
si rimpiccoliscono, per forza, e diventano anche un poco puerili, per la loro vanità.
E’ la sorte stessa di quell’infinito che è in noi, quando per alcun tempo si finisce in
quest’apparenza che si chiama uomo, labile forma su questo volubile granello di
terra perduto nei cieli.
La fede che si costruisce una casa si rimpicciolisce, e allora il motivo del

cagnolino che provoca scandalo nella casa di Dio è veicolo della situazione ecce-
zionale che mette alla prova una costruzione umana, un’idea.24 L’idea di letteraliz-
zare quello che appartiene al linguaggio metaforico come un bagaglio cognitivo,
ma anche a una fede precisa, circoscritta, “nominale”, consiste nella messa alla
prova in questa novella ma anche in alcune altre opere pirandelliane.25
La messa in opera di quest’immagine umoristica del cagnolino in chiesa
la ritroviamo nella novella Il vecchio Dio, nella quale un vecchietto disilluso, a
cui è rimasto soltanto “il lanternino della fede” passa l’estate visitando le chiese,
costruzioni-consolazioni, case del sentimento della fede. Il vecchio fa ridere tutti
– anche in chiesa, quelle poche devote che si girano a spiarlo ridendo, ma lui non
se ne accorge (… )“né gli nasceva il sospetto che qualcuno, pur lì, nella casa di
Dio, potesse provar gusto a ridere di lui”.26
La scomposizione umoristica della luce unica rimasta della fede come
un’idea confortante e soprattutto confortevole per il vecchietto, qual è l’idea della
chiesa come casa di Dio, sembra richiamare narrativamente l’idea del cagnolino
in chiesa, che ci vuole entrare attirato da “tutte le belle cose che vede esposte
dentro.”27 Anche il vecchio effettivamente visita la chiesa come un’opera d’arte,
dopodiché tira fuori dalla tasca “qualche libretto d’amena lettura, che per la
dimensione poteva parere un libro di preghiere” 28. Questa infantile precauzione,
la maschera della rappresentazione di se stesso come un devoto, assorto nelle
preghiere, viene umoristicamente messa in rilievo. Dalle sue letture amene il
23
Luigi Pirandello, All’Uscita, in L. Pirandello, Maschere nude, cit., p. 1115.
��
24
��
“La parola umoristica interviene a restituire le cose alla loro ambiguità, e attraverso la pratica
del paradosso ne dice l’irrapresentabilità.” Guido Guglielmi, La prosa italiana del Novecento II,
Einaudi, Torino 1998. p. 10.
25
Sulla soglia “anche nel senso dostojevskijano” a proposito di Sei personaggi cfr. F. Angelini
��
‘Sei personaggi in cerca d’autore’ di Luigi Pirandello in Letteratura italiana Einaudi. Le opere. Vol
III a cura di Alberto Asor Rosa Einaudi Torino 1995 pp. 1–39, p.10.
26
Luigi Pirandello, Il vecchio Dio in Luigi Pirandello, Tutte le novelle, cit., vol. I pp. 589–593.
��
p. 590.
27
Luigi Pirandello, All’Uscita, in Luigi Pirandello, Maschere nude, cit., p. 1115.
��
28
Luigi Pirandello, Il vecchio Dio in Luigi Pirandello, Tutte le novelle, cit., p. 590.
��

XXXIX 2012 1
vecchietto “di tanto in tanto levava il capo per riassumere o fingersi davanti agli
occhi la scena descritta dal poeta”.29
Dopo il fingersi davanti agli occhi la scena suscitata dalle parole del poeta
il vecchietto “si abbandona alle proprie fantasie o ai ricordi degli anni perduti”.
Un’eco leopardiana, presente anche altrove, a determinare umoristicamente gli
incontri con “l’infinito” dei morti vivi nei testi pirandelliani.30
Continuiamo intanto la nostra lettura:
Talvolta, mentre fantasticava così, tutto assorto, gli s’avvistava da una nicchietta
nel pilastro di fronte qualche busto che pareva se ne stesse lì affacciato a guardare
in chiesa.
– Oh! – faceva allora, tentennando il capo con un sorriso. – Te beato, amico
mio. Si sta bene da morti?
E si levava di nuovo per leggere nell’iscrizione funeraria il nome di quel sepolto,
poi tornava a sedere e si metteva a conversare con lui mentalmente, guardandolo.31
A un certo punto, il vecchietto “chiacchiera” con uno dei morti, chiamandolo

per nome, Hieronymus:
“- Siamo qua, caro il mio Hieronymus! Peccato che non sia più permesso farsi
seppellire in chiesa. Mi farei scavare una bella nicchietta nel pilastro di fronte e,
tu di là, io di qua, tutti e due affacciati, sentiresti che belle conversazioncine! (…)
Mi sembra però che in chiesa ci si debba star meglio, da morti. Questo buon odor
d’incenso; e messe e preghiere tutti i giorni. Nel camposanto, se vogliamo dirla, ci
piove”. 32
Hieronymus potrebbe essere San Girolamo, che ha tradotto la Bibbia, che

il vecchietto chiamato Aurelio, ricordiamo, fa finta di leggere. La visione di
Sant’Agostino dell’ascesa di San Girolamo, soggetto pittorico di Carpaccio o di
Antonello da Messina, qui è richiamata umoristicamente come una chiacchierata
fra i vecchietti. Alla fine, nella “realtà del sogno” che lo sconcerterà, il signor
Aurelio “farà una chiacchierata” anche con il vecchio Dio che sembra invece il
sagrestano, e che lo invita ad abbandonare la chiesa in cui nessuno ormai viene
a cercare lui, ma le opere d’arte, “tante belle cose”.33
29
Ibidem.
30
��
Notiamo a proposito anche l’allusione intertestuale che precede l’imminente incontro con
il morto vivo nella novella Chi fu?: “E mi sovvennero le sere tranquille e beate, con la mia gioja
accanto, la precedente mia vita, la casetta di lei”. Luigi Pirandello, Chi fu?, in Luigi Pirandello, Tutte
le novelle, cit., vol I 297-301. p.298. A proposito dell’allusione intertestuale come un segnale del
controllo del testo da parte dell’autore cfr. H. Porter Abbott The Cambridge Introduction to Narrative
Cambridge, 2002. p.102.
31
��
32
Ibidem.
33
Ricordiamo
��
che anche signor Aurelio visita le chiese alla ricerca di “tante belle cose”, ana-
logamente al cagnolino che ci vuole entrare per il solito motivo.

XXXIX 2012 1
Il vecchio Dio – sagrestano, dichiara la chiusura della chiesa e la abbandona,

invitando il signor Aurelio a fare altrettanto, e di andare in campagna dove “c’è
ancora un po’ di fede rimasta”.34
Il cagnolino in chiesa sembra a questo punto il motivo della visione di-
sgregante umoristica, per certi versi scandalosa, situazione eccezionale, che si
manifesta in questa novella per mezzo di un sogno-crisi che attraverso la sua
“realtà” rivela “altre possibilità dell’uomo”, per dirla ancora con Bachtin.35 Il
miracolo non può essere più un miracolo, perché non viene riconosciuto come
tale, e allora diventa la realtà del sogno, una profana chiacchierata fra vecchietti,
in un mondo testuale che ai miracoli e agli dei non crede più.
Le parole dell’amico – compagno di vizio, che suscitano impressioni riferite
con altre parole dal narratore – fidanzato abbandonato e disperato, tornano ancora
nella novella Chi fu? in un’altra allusione intertestuale nella scena-tentatrice alla
“via del vizio”:
“Mi parlò... non saprei ridirvelo; ho soltanto l’impressione suscitatami dalle

sue parole: una camera al bujo, con un gran letto, e a piè del letto un paravento; una
fanciulla avvolta in un lenzuolo, come una fantasima; dietro il paravento una vecchia
zia della fanciulla, che faceva la calza, seduta accanto a un tavolinetto tondo, con un
lume che projettava sul muro, ingrandita, l’ombra della vecchia con le mani agili in
moto. La ragazza non parlava, e si lasciava appena vedere in volto; parlava invece
la zia, raccontando ai pochi fidati clienti un mondo di miserie: la nipote fidanzata
con un ottimo giovane, che aveva un impiego lucroso, di fiducia, nell’alta Italia: il
matrimonio, andato a monte per la dote: dote che c’era, ma che una sciagura di fa-
miglia aveva ingojata. Bisognava rifarla, e in pochissimo tempo, prima che l’ottimo
giovane venisse a sapere... – Sù l’uscio di quella camera – concluse Andrea Sanserra
– si può scrivere: Spasimo.
Naturalmente, fui tentato.”36
Lo spasimo, commento laconico della “scenetta tentatrice” descritta, allo stes-

so tempo è una profezia dell’omicidio di cui sarà incolpato il narratore inaffidabile
della novella, grazie all’allusione intertestuale al tema dell’omonimo romanzo
di De Roberto.37 Il narratore inaffidabile e deriso nel corso della sua improbabile
testimonianza dell’incontro con il suocero morto, sarà incolpato dell’omicidio
34
��
35
Mihail Bahtin, Problemi poetike Dostojevskog, cit., p. 111.
��
36
A
��
proposito della soglia come cronotopo della crisi e della svolta di una vita cfr. Michail
Bachtin, 395. Le forme del tempo e del cronotopo nel romanzo in Michail Bachtin Estetica e romanzo,
cit., p. 395.
37
Un altro commento laconico nel testo che funziona come profezia è stato notato da Lugna-
ni, a proposito della novella Superior stabat lupus: “(…)tra lo stupore accorato de’ due vecchi che
credevano d’assistere a una prodigiosa resurrezione.” L.Pirandello, Superior stabat lupus, in Tutte
le novelle, cit, pp. 701–714. p. 702. Cfr. Lugnani nella nota 9 della novella, a pagina 1165: “(…)il
sintagma (quasi una mise en abîme) non potrebbe essere più profetico (…)”.

XXXIX 2012 1
che lui invece attribuisce proprio al morto vivo, anche lui condannato al vizio
che lo lega ancora alla terra.
Il motivo dell’esistenza di più livelli di vita e del continuare della vita dopo
la morte come manipolazione testuale del dialogo sulla soglia porta in alcune
novelle pirandelliane all’attuazione dei brevi incontri con i morti. Questi incontri
sono apertamente meravigliosi, attribuibili alla “realtà del sogno”, come nella
novella menzionata, oppure nel caso dell’apparizione della donna morta nella
novella Una visita. Questi contatti eccezionali sono spesso veicolati dai narra-
tori umoristicamente inaffidabili, e alle volte possono condurre a un discorso
metatestuale.
Il morto che ritorna, come accennato nella novella Notizie del mondo, anche
se non sviluppato narrativamente, è spesso intrappolato dall’idea che lo condanna
a tornare, proprio al punto dove ha perso la sua via d’uscita dalla vita, per dirla
con le parole del “filosofo originalissimo”38, un morto vivo della novella Chi fu?
39
L’idea o il desiderio che trascina i morti di nuovo nella vita, nonostante la loro
condizione di disillusione, è anch’essa una trappola postuma per loro:
Sì, son morto, Luzzi – soggiunse; – ma il vizio, capisci, è più forte! Mi spiego
subito. C’è chi muore maturo per un’altra vita, e chi no. Quegli muore e non torna più,
perché ha saputo trovar la sua via; questi invece torna, perché non ha saputo trovarla;
e naturalmente la cerca giusto dove l’ha perduta. Io, per esempio, qui, all’osteria.
Ma che credi? È una condanna. Bevo, ed è come se non bevessi, e più bevo, e più
ho sete. Poi, capirai, non posso concedermi troppe larghezze”. 40
Nel suo commento dell’apparizione del morto condannato a tornare in vita

nella novella Chi fu?, Lugnani ricorda il lavoro di Macchia sulla teosofia in Pi-
randello, riportando un passaggio del Fu Mattia Pascal:
“Chi dunque insista e batta costantemente su un desiderio, viene a crearsi

come un camerata invisibile, legato a lui dal proprio pensiero, quasi un cagnolino
incatenato(…). Questo camerata, però, potrà anche essere un canaccio che morde,
un vile mastino; e allora son guaj! Ma dipende da noi. 41
La prova in Pirandello riguarda soprattutto questa sfera etica del dipende da

noi, di cui non sono privi neanche i suoi morti che ritornano, anche se disillusi.
Saper riconoscere la sofferenza dell’altro, dell’uomo, non il caso giuridico o
medico, ma dell’altro come me nel senso bachtiniano, di solito è il “perno”, per
dirla con Pirandello, della legge del dio testuale. Un personaggio uomo, come
l’avvocato nella novella Il Dovere del medico, “dotto più di filosofia che di leg-
38
Luigi Pirandello, Chi fu? In Luigi Pirandello, Tutte le novelle, cit., p. 299.
��
39
Ivi, 298.
40
Ivi, p.299.
41
Luigi Pirandello, Tutte le novelle, citato dalla nota 12 alla novella Chi fu? p. 1088–1089.
��

XXXIX 2012 1
ge, scettico, oppresso dalla noja della vita, stanco delle amarezze che essa gli
aveva procacciate,” riesce “talvolta ad abbattere i confini formalistici del tristo
ambiente giudiziario, perché un’aura di vita vi spirasse, vi passasse un soffio
doloroso di umanità, di pietà fraterna, oltre e sopra la legge, per l’uomo nato a
soffrire, a errare”42. E’ un altro insegnamento che si può trarre dalla disillusione
dei personaggi pirandelliani.
Ricordiamo a questo punto la scenetta tentatrice che mette alla prova
l’ambizione dell’avvocato Zummo nella novella La casa del Granella. Una
famigliola di personaggi larvali racconta il suo triste e tormentoso caso all’av-
vocato Zummo, presentandolo come “un pezzo concertato”: “A questo punto il
padre la fece tacere con un gesto della mano. Doveva attaccar lui. Era un pezzo
concertato, quello.” 43
Saranno gli spiriti buffoni, stavolta, ad affacciarsi alla soglia della vita per
tentare i vivi, “gente positiva” che non vuole saperne della morte e dei morti, e
tanto meno dell’eternità dell’anima44:
“E va bene! Io faccio l’avvocato. Ma ecco qua: l’anima immortale, i signori

spiriti che fanno? vengono a bussare alla porta del mio studio: «Ehi, signor avvocato,
ci siamo anche noi, sa? Vogliamo ficcare anche noi il naso nel suo codice civile! Voi,
gente positiva, non volete curarvi di noi? Non volete più darvi pensiero della morte?
E noi, allegramente, dal regno della morte, veniamo a bussare alle porte dei vivi, a
sghignazzar dentro gli armadii, a far rotolare sotto gli occhi vostri le seggiole, come
se fossero tanti monellacci, ad atterrir la povera gente e a mettere in imbarazzo,
oggi, un avvocato che passa per dotto; domani, un tribunale chiamato a dar su noi
una novissima sentenza...” L’avvocato Zummo lasciò il letto in preda a una viva
eccitazione e rientrò nello studio per compulsare il codice civile. 45
Da notare la funzione di spiriti buffoni, un supplizio per la famigliuola e una

tentazione per l’ avvocato pronto alla derisione:
“Il caso è nuovo e speciosissimo; e mi tenta, ve lo confesso”.(...)

Subito il pensiero di quella strana causa si mise a girar nella mente dell’avvocato
Zummo come una ruota di molino. A tavola, non poté mangiare; dopo tavola, non
poté riposare come soleva d’estate, ogni giorno, buttato sul letto.
42
Luigi Pirandello, Il dovere del medico in Luigi Pirandello, Tutte le novelle, vol. I pp. 691–712.
��
p. 707.
43
Luigi Pirandello, La casa del Granella, in Luigi Pirandello, Tutte le novelle, cit., vol. II pp.
89–107. E’ possibile scorgere una simile scenetta anche in altri casi, che qui potremmo enumerare ma
non abbiamo tempo di descrivere. Ricordiamo per esempio le novelle Effetti d’un sogno interrotto
e Lapo Vannetti.
44
Ivi, p. 89.
45
Ivi, pp. 97–98.

XXXIX 2012 1
“Gli spiriti!“ ripeteva tra sé di tratto in tratto; e le labbra gli s’aprivano a un

sorriso canzonatorio, mentre davanti a gli occhi gli si ripresentavano le comiche figure
dei tre nuovi clienti, che giuravano e spergiuravano d’averli veduti. 46
Gli spiriti buffoni tentano le fedi e l’ambizione dell’avvocato Zummo che,

dopo aver letto i libri di teosofia, sposa la causa metafisica, diventando in questo
modo, umoristicamente, “spiritato” lui stesso:
Bisognava senz’altro ammettere l’ipotesi metafisica. O che era forse medium,

lui, Zummo? Eppure parlava col tavolino. Non aveva mai composto un verso in vita
sua; eppure il tavolino gli parlava in versi, coi piedi47.
(…).Ma potevano quei poveri Piccirilli condividere questo generoso entusia-
smo del loro avvocato? Lo presero per matto. Da buoni credenti, essi non avevano
mai avuto il minimo dubbio su l’immortalità delle loro afflitte e meschine animelle.
Quegli esperimenti, a cui si prestavano da vittime, per obbedienza, sembravano loro
pratiche infernali. E invano Zummo cercava di rincorarli. Fuggendo dalla casa del
Granella, essi credevano d’essersi liberati dalla tremenda persecuzione; e ora, nella
nuova casa, per opera del signor avvocato, eccoli di nuovo in commercio coi demonii,
in preda ai terrori di prima! Con voce piagnucolosa scongiuravano l’avvocato di non
farne trapelar nulla, di quelle sedute, di non tradirli, per carità! 48
L’avvocato Zummo non è il tipo dell’avvocato della novella Il dovere

del medico, che cerca di aiutare l’uomo che erra, ma un avvocato ambizioso
e superbo che non si cura dai clienti ma della possibilità di vincere una causa
e guadagnarsi la gloria di colui che ha affermato la legalità dell’anima eterna
per la prima volta in un processo del tribunale.49 La trappola inevitabile per un
46
Ivi, pp. 96–97.
47
Lugnani
��
attribuisce questa frase al gioco sull’equivoco offerto all’autore dal fatto che nella
metrica greca e latina i versi erano composti di più piedi, ossia di più unità metrico-ritmiche minime,
il che gli permette di concludere che il tavolino parla, dunque, in versi. Cfr. Luigi Pirandello, La casa
del Granella, cit., n 27., p. 933. E’ da aggiungere però la possibilità dell’allusione a un episodio della
vita di Victor Hugo e all’opera “forse più bizzarra e meno nota dell’autore”, un verbale sulla seduta
spiritica in cui si cerca di provare l’autenticità dello spirito – se sia quello vero o invece burlone:
“(…)a questo punto il tavolo si agita e si dondola alternativamente e ritmicamente su ogni piede,
come se ballasse: si manifesta così il fantasma del danzatore Auguste Vestris”. Cfr. Donatella Boni,
Victor Hugo: Procès verbaux des séances des tables parlantes à Jersey (giovedì 8 dicembre 1853) in
Donatella Boni, Discorsi dell’altro mondo. Nascita e metamorfosi del colloquio fantastico postumo.
Ombre corte Verona, 2009. pp. 125–129. L’autore, Hugo, si presenta come cancelliere delle sedute
spiritiche durante le quali gli spiriti poeti gli comunicano i loro versi scanditi dai tavoli. Leggiamo la
parte più pertinente per la nostra analisi, citata dal libro della Boni:“‘I tavoli battevano colpi finché
non si indicava loro la lettera giusta dell’alfabeto. Hugo riempì due grossi quaderni, che voleva
diffondere come nuova Bibbia’. La Boni giustamente nota le interferenze fra le loro comunicazioni
dall’oltretomba e la produzione dell’autore Hugo. Ivi, p. 70.
48
Ivi, p.100.
49
Ivi, p. 106-107.

XXXIX 2012 1
personaggio nelle condizioni di Zummo è quella di voler sapere la verità invece

di aiutare i clienti:
Finché quei fenomeni gli erano stati riferiti da gentuccia come i Piccirilli e i
loro vicini, egli, uomo serio, uomo colto, nutrito di scienza positiva, li aveva derisi
e senz’altro respinti. Poteva accettarli? Seppure glieli avessero fatti vedere e toccar
con mano, avrebbe piuttosto confessato d’essere un allucinato anche lui. Ma ora, ora
che li sapeva confortati dall’autorità di scienziati come il Lombroso, come il Richet,
ah perdio, la cosa cambiava d’aspetto! 50
Ricordiamo che la novella apre con il motivo dei topi intrappolati e chiude
con l’agguato al Granella:
I topi non sospettano l’insidia della trappola. Vi cascherebbero, se la sospetta-

ssero? Ma non se ne capacitano neppure quando vi son cascati. S’arrampicano squ-
ittendo sù per le gretole; cacciano il musetto aguzzo tra una gretola e l’altra; girano;
rigirano senza requie, cercando l’uscita.
L’uomo che ricorre alla legge sa, invece, di cacciarsi in una trappola. Il topo vi
si dibatte. L’uomo, che sa, sta fermo. Fermo, col corpo, s’intende. Dentro, cioè con
l’anima, fa poi come il topo, e peggio.
“Spiritato” a sua volta dalla nuova fede nell’eternità dell’anima, l’avvocato

Zummo tende un agguato al Granella, che “vuole guardare in faccia questi signori
spiriti”, sfidandoli. Vediamo la diavoleria finale complottata da Zummo spiritato
che insieme ai compagni fa l’agguato al Granella:
Complottò subito, per quella notte stessa, l’agguato. Cinque o sei, con lui,
cinque o sei: non si doveva essere in più! Tutto stava a cacciarsi in quel fondaco,
senza farsi scorgere dal Granella. …
Più viva soddisfazione di quella non poteva dare a Zummo l’esercizio della
sua professione d’avvocato! Quella notte stessa, poco dopo le undici, egli sorprese il
Granella che usciva scalzo dal portone della sua casa, proprio scalzo, quella notte, in
50
Ivi, pp. 98–99. Cfr. una situazione analoga, a proposito dell’autententificazione del miracolo
in L’avemaria di Bobbio in Luigi Pirandello, Tutte le novelle, cit., vol. II, pp. 657–662, pp. 661–662:
“Bobbio ghignò. Il ghigno gli si contorse subito in una smorfia, per un tiramento improvviso del
dolore, ed egli vi applicò la mano su, forte, a pugno chiuso. Il ghigno era di sfida.
– E allora, – disse, – vediamo un po’. Montaigne e Sant’Agostino mi siano testimonii. Vediamo
un po’ se mi passa ora, come mi passò allora.
Chiuse gli occhi e, col sorriso frigido su le labbra tremanti per lo spasimo interno, recitò pian
piano, con stento, cercando le parole, l’avemaria, questa volta in latino (…)”.
Stavolta Dio testuale non volle far passar dolore, che invece gli passò quando (…) “Bobbio,
in quel fremito di tenerezza angosciosa, con la coscienza sconvolta, senza sapere più quello che si
facesse, aveva fissato lo sguardo lagrimoso a quel lanternino (…)” cominciò a pregare, nel momento
in cui gli sono riaffiorate le parole della preghiera conosciuta da fanciullo e quasi dimenticata nella
sua vita adulta “ormai senza fede e scettico”. Ivi, p. 658 e 659.

XXXIX 2012 1
maniche di camicia, con le scarpe e la giacca in una mano, mentre con l’altra si reggeva
su la pancia i calzoni che, sopraffatto dal terrore, non era riuscito ad abbottonarsi.
Gli balzò addosso, dall’ombra, come una tigre, gridando:
– Buon passeggio, Granella!
Il pover’uomo, alle risa sgangherate degli altri appostati, si lasciò cader le
scarpe di mano, prima una e poi l’altra; e restò, con le spalle al muro, avvilito,
basito addirittura.
– Ci credi ora, imbecille, all’anima immortale? – gli ruggí Zummo, scrollandolo
per il petto. – La giustizia cieca ti ha dato ragione. Ma tu ora hai aperto gli occhi.
Che hai visto? Parla!
Ma il povero Granella, tutto tremante, piangeva, e non poteva parlare”. 51
Mettere alla prova la parola pirandelliana

Tornando all’immagine del camerata invisibile, un cane o un canaccio,
scopriamo che, se indirizzando invece i pensieri agli altri, essi vanno diritti al
loro destino, a esercitare il potere di cui li abbiamo investiti:
“(…)quando i pensieri e i desiderii nostri non riguardino piu noi stessi ma

s’indirizzino altrui, gli esseri che ne risultano vanno al lor destino, come saette, ad
esercitare quel potere di cui gli abbiamo investiti, rafforzato per giunta da quella
tremenda ripetizione, a cui ho accennato più su”.52
Il motivo del cagnolino-idea contiene, abbiamo visto, un’origine, o un’inter-

pretazione teosofica. Nella novella La prova incontriamo invece l’idea di un orso
in chiesa53. Anzi, il narratore si scusa maliziosamente dello scandalo che sta per
provocare, dichiarando che non è “propriamente lui” a introdurre l’orso in chiesa
(“so il rispetto che si deve portare a una chiesa”) ma è un’idea di due chierici
che si accingono a partire in missione per la Cina. All’inizio della novella siamo
quindi affidati a un narratore a sua detta “spregiudicato”, un illusionista scettico
e ironico che ci invita a ridere dell’idea dei chierici facendone una rappresen-
tazione maliziosa. Il narratore fa entrare in chiesa un orso-messaggero di Dio,
grazie all’atto performativo riuscito, (“ecco intanto l’orso davanti alla chiesa”),
un “vero e proprio miracolo”, ci spiega. 54
Notiamo questo motivo per mettere in risalto i personaggi-orsi, nati dall’idea
attribuita ai chierici, mandati dal narratore ambivalente-burattinaio malizioso che
tende alla fine la trappola soprattutto al narratario. Il narratore spregiudicato crea
una rappresentazione maliziosa invitandoci a ridere dell’idea dell’orso in chiesa
attribuita ai chierici, ma la narrazione che segue rivela quello che Lugnani nota
51
Ivi, pp. 106–107.
52
Cfr. nota 37 nel testo.
��
53
Luigi Pirandello, La prova in Luigi Pirandello, Tutte le novelle, cit., vol. III, pp. 574–577,
��
p. 574.
54
Ibidem.

XXXIX 2012 1
a ragione – che a essere messo alla prova alla fine sembra lui, che da narratore
spregiudicato dell’inizio, alla fine sembra trasformato in un profeta, in un’apo-
logia del Dio grande che perdona perché capisce tutto. Aggiungiamo, però, una
forte ambivalenza del profeta, marcata anche dal diavolo reiterato nel discorso,
che chiude addirittura come l’ultima parola tutta la novella. Ogni movimento
interpretativo ci riporta al narratore – l’illusionista-burattinaio malizioso e ironico
all’inizio, che testimonia un’esperienza di passaggio verso una posizione profetica,
di mediazione di due mondi, in un’apologia in cui il diavolo nominato più volte
nel discorso, non è rintracciabile nella storia. Il diavolo appartiene al discorso che
lo evoca, e addirittura chiude questo apologo. Così il diavolo come tentazione del
discorso nei testi pirandelliani qualche volta appaga la curiositas dei lettori, al
livello di fabula, e qualche volta la punisce. A essere messo alla prova insieme al
narratore è quindi anche il narratario, in questa maliziosa apologia che tematizza
anche la vendetta di un dio piccolo e il perdono del Dio grande, che comprende
i suo personaggi-chierici55.
In ogni caso, nato dall’atto performativo riuscito – un vero e proprio mi-
racolo narrativo, l’orso dialoga con il sagrestano “che trasecola”: “Scusi, Dio?”
La risposta del sagrestano è: “Tu, orso, vuoi parlare con Dio”? Commiserando
l’incomprensione del sagrestano, l’orso replica così:
Dovresti invece maravigliarti che sto parlando con te. Dio, per tua norma, parla
con le bestie meglio che con gli uomini.56
Vediamo adesso un’altra entrata in scena, quella dei personaggi che entrano
in un altro tempio, quello teatrale, casa dell’arte, dell’idea dell’arte. Questi altri
personaggi si presentano invece ai “sacerdoti” di quell’altro tempio così:
Il padre: Io mi faccio meraviglia della loro incredulità! Non sono forse abituati
lor signori a vedere balzar vivi quassù, uno di fronte all’altro, i personaggi creati
da un autore?57
Ricordiamo che ognuno dei personaggi è presentato come una realtà creata
di un’idea del sentimento che perora nella commedia da fare. Qui le realtà create
55
La tematizzazione della prova del riso rende legittima la domanda su chi ride l’ultimo (prova
come iniziazione, cfr. orsi in chiesa – Luperini) L’idea dell’orso in chiesa, come una prova per il lettore
che “vuole capire tutto e alla fine non capisce più niente” fa venire in mente che la domanda da fare
a proposito del tema della novella sia chi ride l’ultimo; la risposta è che a ridere l’ultimo può essere
solo l’autore. Sulla messa in rilievo della prova del riso nella novella cfr. R. Luperini, Pirandello,
Laterza, Bari-Roma 1999 p.169.
56
Luigi Pirandello, La prova, cit., p. 574.
��
57
“Padre:
��
(…) nessuno meglio di lei può sapere che la natura si serve da strumento della fan-
tasia umana per proseguire, più alta, la sua opera di creazione./ Capocomico: Sta bene, sta bene. Ma
che cosa vuol concludere con questo?/ Padre: Niente, signore. Dimostrarle che si nasce (…) anche
personaggi.” Luigi Pirandello, Sei personaggi in cerca d’autore, cit., p. 30.

XXXIX 2012 1
sembrano proprio reindirizzate, investite dal potere di chi le ha create ma non

ne voleva sapere del loro dramma, verso il loro destino – come la realtà creata
del cagnolino-camerata. Notiamo a proposito anche l’ammiccamento umoristico
nella messinscena della prova del Giuoco delle parti nei Sei personaggi – anche
qui appare un cagnolino portato in teatro dall’ attrice, criticata dal capocomico
per quest’impertinenza:
“È tutta vestita di bianco, con un cappellone spavaldo in capo e un grazioso

cagnolino tra le braccia; …Il capocomico (borbottando): ‘Anche il cagnolino! Come
se fossimo pochi i cani qua’” 58
L’immagine del cagnolino-idea è ancora fertile. Il cane ubbidisce per sua

natura, contraddistinto dalla sua fedeltà, per cui non mette in discussione le in-
tenzioni del suo padrone, diventando anche “canaccio che si scaglia su qualcuno
se indirizzato”. Quest’idea del cane o orso che sia, che, parafrasando da La prova,
seguono ubbidienti la loro natura, che è il modo con cui Dio parla con loro59, si
complica quando si tratta dei personaggi (o orsi) parlanti, con le loro intenzioni
e le loro idee sulla propria missione. Dalla ribellione alla volontà dell’autore-
personaggio costruito nel dialogo con loro, al farsi portavoci improbabili delle
intenzioni dell’ autore, oppure sentirsi abbandonati o comunque non seguiti
dall’autore che non possono concepire, il passo è breve.
Ricordiamo, per esempio, che proprio grazie alla polisemia della parola
„prova“, capace di veicolare diverse realtà, si svolge la messa alla prova dei due
chierici da parte degli orsi messaggeri di Dio, nell’omonima novella. Anche la
prova teatrale però in questo modo diventa una dimostrazione alla compagnia
teatrale „che si nasce anche personaggi“ come ribadisce il Padre60. Però, per-
sonaggio „si nasce nella mente dell’autore, non certo sulle tavole di un palco-
scenico“61, ammonisce maliziosamente Pirandello nella prefazione, spiegando
„la prodigiosa nascita della Madama Pace“, dimostrazione che si nasce anche
personaggi, ma non sulle tavole di un palcoscenico62. E la prova della „nascita
prodigiosa“ della Madama Pace, non è allora una prova umoristica della sua
58
Ivi, p. 24.
59
L. Pirandello, La prova, cit., p. 575.
��
60
Lo stesso succede nella novella La Prova. Alzando il coltrone pesante della chiesa, l’orso si
��
indirizza verso la sagrestia, dietro le quinte del momento liturgico. Il narratore-puparo appartiene al
cronotopo intermedio del teatro. Cfr. M. Bachtin, Le forme del tempo e del cronotopo nel romanzo,
cit., p. 313.
61
��
“(…) contro una bugiarda apparenza logica, quella fantastica nascita è sostenuta da una vera
necessità misteriosa organica correlazione con tutta la vita dell’opera.” Luigi Pirandello, Prefazione,
in Luigi Pirandello, Sei personaggi in cerca d’autore, cit., p. 15.
62
��
“Capocomico: Ma io la prego di credere che la professione del comico, caro signore, è una
nobilissima professione! Se oggi come oggi i signori commediografi nuovi ci danno da rappresentare
stolide commedie e fantocci invece di uomini, sappia che è nostro vanto aver dato vita – qua, su
queste tavole – a opere immortali!” Ivi, p. 29.

XXXIX 2012 1
esistenza nella scrittura, una dimostrazione dell’esistenza del creatore dell’opera,

piccolo padreterno, misconosciuta e per questo non comunicante? E’ in ultima
analisi anche una prova per i personaggi drammatici e metadrammatici da parte
del loro „creatore“, autore.
In Sei personaggi in cerca d’autore come dialogo sulla soglia, “anche nel
senso dostojevskijano”, come nota Franca Angelini63, ci interessa il procedimento
della creazione della situazione eccezionale, uno scandalo, ovvero il paradosso
della ricerca impossibile dell’unico autore possibile – quello non concepibile.
I personaggi non possono concepire le intenzioni dell’autore metadram-
matico, come osserva Eco a proposito dei mondi possibili nei Sei personaggi.64
Possono concepire soltanto l’autore – personaggio del dramma, e cercare di
indovinare le sue intenzioni.65
Il figlio, portatore di sdegno, è quello più vicino alle intenzioni dell’autore.
Nel momento in cui vuole abbandonare la scena, credendo di interpretare così la
volontà dell’autore, viene fermato, rivelando così una collisione fra intenzioni
del Dio testuale-autore, e quelle dei personaggi:
Poi, rivolgendosi a lui, appena il Capocomico lo avrà lasciato:

Ebbene, vattene!
Il Figlio resterà proteso verso la scaletta, ma, come legato da un potere occulto,
non potrà scenderne gli scalini; poi, tra lo stupore e lo sgomento ansioso degli Attori,
si moverà lentamente lungo la ribalta, diretto all’altra scaletta del palcoscenico; ma
giuntovi, resterà anche lì proteso, senza poter discendere. La Figliastra, che lo avrà
seguito con gli occhi in atteggiamento di sfida, scoppierà a ridere.
– Non può, vede? non può! Deve restar qui, per forza, legato alla catena,
indissolubilmente. (…)Il padre (al Capocomico, fremendo)Lei lo può costringere,
signore!/ Il figlio: Non può costringermi nessuno!”66
Ricordiamo la scena degli orsi fermati nella loro intenzione di punire i

chierici da una volontà superiore:
Capirono che invece era stato proprio Dio e non il diavolo allorché videro i
due orsi voltarsi alla loro risata, fieramente irritati. Certo in quel momento i due orsi
attesero che Dio, sdegnato da tanta incomprensione, comandasse loro di tornare
indietro e punire i due sconsigliati, mangiandoseli.
Confesso che io, se fossi stato dio, un dio piccolo, avrei fatto così.
Ma Dio grande aveva già tutto compreso e perdonato. Quel primo sorriso, per
quanto involontario, dei due giovani chierici, ma certo nato dalla vergogna di aver
63
F. Angelini ‘Sei personaggi in cerca d’autore’ di Luigi Pirandello in Letteratura italiana
��
Einaudi. Le opere. Vol III a cura di Alberto Asor Rosa Einaudi Torino 1995 pp.1–39, p.10.
64
U. Eco, Lector in fabula, cit., p. 166.
��
65
L. Pirandello, La prova, cit., p. 577.
��
66
L. Pirandello, Sei personaggi in cerca d’autore, cit., p. 84 e 85.
��

XXXIX 2012 1
tanta paura, loro che, dovendo fare i missionari in Cina, s’erano imposti di non averne,
quel primo sorriso era bastato a Dio, proprio perché nato così, inconsapevolmente,
nella paura; e aveva perciò comandato ai due orsi di ritirarsi.67
L’autore è colui che “intende chi non lo intende”, come maliziosamente

inserisce Pirandello stesso nella sua Prefazione ai Sei personaggi. “Chi ha occhi
più penetranti” per dirla con un invito-tentazione di Pirandello nella prefazione,
e sotto l’illeggibilità del “miracolo” delle allegorie negative dei Sei personaggi,
di cui parla Luperini68, è tentato di scorgere “valori insoliti in esso racchiusi69”,
resemantizzandole, entrando nella trappola dell’autore, si renderà conto che questi
“valori racchiusi” appagano sì il suo desiderio di gioco di lettura, rivelando però
ancora una volta e in un altro modo l’impossibilità dell’appagamento di un desi-
derio di conoscenza totale, a parte quella rispecchiata, offrendoci un’illusione di
verità rivelata autoriflessiva e ironica, un miracolo autoreferenziale.
Ricordiamo adesso la collocazione strategica della trappola e della tentazio-
ne in Sei personaggi in cerca d’autore. I personaggi, dopo aver tentato a lungo
l’autore, irrompono alla prova tentando l’ambizione del capocomico di apparire
come l’autore:70
Il padre (dopo averli un po’ osservati, con un pallido sorriso): Ma sì, signori!
Quale altra? Quella che per loro è un’illusione da creare, per noi è invece l’unica
nostra realtà.
Breve pausa. Si avanzerà di qualche passo verso il Capocomico, e soggiungerà:
Ma non soltanto per noi, del resto, badi! Ci pensi bene.
Lo guarderà negli occhi. Mi sa dire chi è lei?
E rimarrà con l’indice appuntato su lui.
Il capocomico (turbato, con un mezzo sorriso)
Come, chi sono? – Sono io!
Il padre: E se le dicessi che non è vero, perché lei è me?
Il capocomico: Le risponderei che lei è un pazzo!
Gli Attori rideranno.
Il padre: Hanno ragione di ridere: perché qua si giuoca; al Direttore: e lei può
dunque obbiettarmi che soltanto per un giuoco quel signore là indicherà il Primo
Attore che è “lui”, dev’esser “me”, che viceversa sono io, “questo”. Vede che l’ho
colto in trappola?
Gli attori torneranno a ridere.
67
L. Pirandello, La prova, cit., 579.
��
68
��
“Allegoresi negativa, contraddizione fra ordo idearum e ordo rerum, il momento demoniaco,
irrazionale, in quanto irriducibile agli schemi razionali e cognitivi […].”R. Luperini, Pirandello,
cit,, p. 117.
69
L. Pirandello, Prefazione, in Sei personaggi in cerca d’autore, cit., p. 17.
��
70
L. Pirandello, Sei personaggi in cerca d’autore, cit., p. 49, 80 e 77.
��

XXXIX 2012 1
Quando a proposito dei Sei personaggi Borgese parla del „sentimento d’esilio
che ci angoscia“ cita una replica del Padre – personaggio accorciata nella versione
del 1925, nella quale il padre parla della: „vendetta del Demone dell’Esperimento
che è in me, purtroppo: cioè l’attuazione di un bene impossibile...quando manchi
la fede assoluta, quella fede che ci fa accettare umilmente la vita com’è. E noi
orgogliosamente intendiamo di sostituirci ad essa, creando per gli altri una realtà
che crediamo a modo loro; mentre non è, signore; perché ciascuno ha in sè la
propria realtà che va rispettata in Dio, anche quando sia nociva a noi!71“
L’impossibilità di attuazione del bene della fede assoluta offre lo spazio alle
narrazioni del dramma gnoseologico della modernità (Luperini) di un autore che
non ha voluto rinunciare al suo gioco solitario.
Ricordiamo che per Bachtin la libertà del personaggio è un momento del
disegno dell’autore. La parola del personaggio fuoriesce non dal disegno, ma
solo dall’orizzonte monologico dell’autore. configurazione temporale della vita
dell’eroe divengano fenomeno estetico e acquistino senso solo grazie al dono di
un’altra coscienza, della coscienza dell’autore. L’autore ha davanti a sé la vita
dell’eroe nella sua totalità: dalla nascita alla morte. E’ lui a dare il valore all’eroe-
personaggio. L’io dall’interno di se stesso non può, naturalmente, vivere questi
due momenti cruciali dell’esistenza, e quindi non possiede un punto stabile da
cui osservare la propria vita e valutarla. 72
Il Dio testuale che si guarda creare si vede come il vecchio Dio dell’omo-
nima novella, involontariamente sfidato, spodestato, impossibile, inconcepibile,
misconosciuto e deriso.
Questa impostazione di lettura alla quale abbiamo accennato qui aiutandoci
con l’ intertestualità pirandelliana, come un’ipotesi di un altro sguardo prospet-
tico su un testo anamorfico, in verità è stata una prova, per rimanere nel tema, di
una nostra lettura critica basata sull’intentio operis del testo dei Sei personaggi.
L’abbiamo fatta servendoci della metafora echiana delle sceneggiature intertestuali
svilluppata nella nozione di configurazioni narrative come strumento critico per i
luoghi testuali oscuri e latenti. Questo concetto di Umberto Eco, vicino ai concetti
del topos e del motivo, è stato recentemente ripreso da John Pier a proposito di
configurazioni narrative:
Il concetto di “sceneggiature intertestuali” permette di accostarsi all’atto di
lettura interpretandolo come procedimento di abduzione, attraverso cui il Lettore
Modello (Eco) trova nella propria enciclopedia intertestuale le cosiddette “sceneg-
giature” ossia “strutture di base” più o meno riconoscibili in ogni racconto.73
71
Luigi Pirandello, Sei personaggi in cerca d’autore, cit., 118–119.
��
72
��
Sull’autore-creatore e il problema del punto spazio-temporale dal quale l’autore guarda gli
eventi che egli raffigura cfr. Michail Bachtin, Le forme del tempo e del cronotopo nel romanzo, cit.,
pp. 402–403.
73
Cfr. “sceneggiatura intertestuale” in Umberto Eco, Lector in fabula, cit., pp.81–84. John Pier,
��
Configurazioni narrative (introduzione di Alessandra Diazzi) in «Enthymema» I (2009), pp. 67–93,
p. 67) http://riviste.unimi.it/index.php/enthymema/article/view/417.

XXXIX 2012 1
Realtà fantastica di una lettura critica

Per una lettura che si serva della sceneggiatura intertestuale di genere fanta-
stico, come abbiamo fatto noi, bisogna individuare elementi del genere fantastico
todoroviano: 1. apparizione dei personaggi come metafora letteralizzata nella
scena iniziale, 2. deus ex machina della Madama Pace che fa precipitare le cose
e alla fine 3. oggetto mediatore, che qui è prova provata delle ombre dei perso-
naggi alla fine, 74 quando il capocomico, come svegliatosi da un incubo, vedendo
le ombre dei personaggi, si rende conto che di incubo non si trattava, ma di una
realtà fantastica75. L’indecidibilità fra finzione e la realtà alla fine della commedia
da fare è stato un altro invito testuale alla nostra prova di una lettura fantastica,
non come prima lettura, quella ingenua, come avviene per i testi fantastici, dove
il gioco con le convenzioni del genere, o le maschere di rappresentazione, per
dirla con Pirandello, ad un certo punto produce uno spiazzamento ricettivo ri-
conducibile al fantastico.76 Nell’esperienza della prima lettura, quella ingenua,
il piccolo padreterno umoristico pare offrire spunti destabilizzanti il cui effetto
principale è quello dello spiazzamento del lettore, impossibilitato a discernere fra
gioco di bussolotti, prodigio artistico e gioco serio, convenzionale, tematizzato
nella commedia da fare, e costretto a tornare sempre ai suoi passi fra inganno
e sua cosciente neutralizzazione. Partendo invece da una lettura che si avvale
di sceneggiatura intertestuale di genere fantastico possiamo nei Sei personaggi
seguire una direzione opposta a patto, però, di credere inizialmente e umoristi-
camente al disegno del creatore.77
Se il fantastico deve coglierci sempre impreparati, questa lettura opera in
modo inverso, offrendoci un utilizzo dei procedimenti fantastici per un gioco
metatestuale. Rintracciare un complotto del mondo testuale che incoraggia questa
fede di lettura fantastica veicolata da una causalità di tipo fantastico è possibile,
quindi, soltanto a patto di guardarsi leggere in una lettura critica.78
74
��
A proposito dei procedimenti narrativi e retorici utilizzati dal modo fantastico, cfr. Remo
Ceserani, Il fantastico, Il Mulino, Bologna 1996; sulla presa alla lettera di una metafora p. 77; sui
passaggi di soglia e di frontiera e sull’oggetto mediatore p. 81.
75
��
“(…) contro una bugiarda apparenza logica, quella fantastica nascita è sostenuta da una vera
necessità misteriosa organica correlazione con tutta la vita dell’opera.” Luigi Pirandello, Prefazione,
cit., p. 15.
76
A
��
proposito della mimesi, meccanismi finzionali, slittamenti ricettivi e concezione del
mondo finzionale operante in questo testo rimandiamo a Jean-Marie Schaeffer, Pourquoi la fiction?,
Editions du Seuil, Paris 1999 (trad. serba di V. Kapor e B. Rakić, Zašto fikcija, Svetovi, Novi Sad
2001, pp. 200-229).
77
“Tanto
��
grande questa confusione quanto perfetta l’intima legge d’ordine che, in tutto obbe-
dita, fa classica e tipica la mia opera e vieta ogni parola alla sua catastrofe(…)”. Luigi Pirandello,
Prefazione, cit., p. 17.
78
��
Un forte interesse del fantastico per le capacita proiettive e creative del linguaggio lo rende
vicino alla poetica pirandelliana. Una riluttanza, o incapacita, a presentare versioni definitive della
‘verita’ o della “realta’ fanno del fantastico moderno un tipo di letteratura che attira l’attenzione sulle
proprie pratiche di sistema linguistico. Cfr. Rosemary Jackson, cit., p. 37.

XXXIX 2012 1
Citando Guglielmi, ribadiamo che l’artista dà così una possibilità di nuova

vita alle verità singole tacciate di frode in un contesto pragmatico, attraverso la
pratica del paradosso che le riscatta, veicolando una possibilità di conoscenza
più profonda79 ma, più spesso, la conoscenza dell’impossibilità di conoscenza
totale, fra l’altro tematizzata in molte altre opere pirandelliane. Quando spiega
“i particolari minuti, che paiono volgari e triviali,” come dimensione umoristica
della ricerca di contrasti e contraddizioni su cui l’opera si fonda, Pirandello
ammonisce:
«Se il naso di Cleopatra fosse stato più lungo, chi sa quali altre vicende avre-
bbe avuto il mondo». E questo se, questa minuscola particella che si può appuntare,
inserire come un cuneo in tutte le vicende, quante e quali disgregazioni può produrre,
di quanta scomposizione può esser causa, in mano d’un umorista come, ad esempio,
lo Sterne, che dall’infinitamente piccolo vede regolato tutto il mondo!80
Questo “tarlo leibniziano”, come lo chiama Lugnani, tematizzato abbon-

dantemente anche altrove81, diventa processo poetico di creazione dei mondi
finzionali attraverso colloqui con i personaggi sulla soglia, provenienti da un altro
mondo possibile82, come provocazione della situazione eccezionale per tentare
un’idea e il suo portatore.
Alla fine, per dirla con Bachtin, la forma estetica allora è un dono portato
dall’autore all’eroe, una reazione permeata di sensi e di valori. Soffrire e ridere
della trappola in cui inevitabilmente si cacciano i suoi personaggi è un tratto di-
stintivo di quel sentimento del poeta al quale bisogna risalire, ci invita Pirandello,
per comprendere la sua opera83.
79
��
Guido Guglielmi, cit., p. 8.
80
Sull’importanza del se per la poetica umoristica cfr. Luigi Pirandello, L’Umorismo, cit., p.
��
98.
81
Cfr. per esempio in Luigi Pirandello Il giuoco delle parti, Paura d’esser felice. Segnaliamo
��
una prima tematizzazione del “caso che non si può ghermire”, nella novella Se ma vedere inoltre per
esempio anche Paura d’esser felice oppure Il giuoco delle parti, il dramma intertestualmente richiamato
nella prova della compagnia teatrale in Sei personaggi in cerca d’autore. Cfr. Dušica Todorović, Sei
personaggi in cerca d’autore: una lettura fantastica, Atti della giornata di studi interuniversitari sul
fantastico a Lubiana, ottobre 2009, Editrice ETS Pisa (in corso di stampa).
82
��
Sulle strategie che potenziano dominio virtuale, quello delle possibilità non autentificate, cfr.
L. Doležel, Heterokosmika, cit. 157–160.
83
“Noi
��
vediamo il fatto – così eternamente fissato – dov’egli vedeva e sentiva ancor nuova
e calda la sua fattura; cioè noi vediamo il sentimento del poeta – divenuto quasi realtà fuori di lui
– consistere nella rappresentazione ch’egli ha fatto”. L. Pirandello, La commedia di diavoli e la
tragedia di Dante in L.Pirandello, Saggi, poesie, scritti vari, a cura di Manlio Lo Vecchio-Musti,
vol. VI, Mondadori, Milano, 1973. pp. 343–361. p. 344. E’ curioso leggere qui le considerazioni sui
sentimenti della vendetta e dello sdegno attribuibili al poeta: “(…)se noi siamo veramente di fronte
a una buffa beneficiata dei diavoli popolari delle sacre rappresentazioni, gabbatori gabbati, sconci,
crudeli, mostruosi(…) o non piuttosto a una finzione solo esteriormente d’un comico così grottesco,
ma sotto, nell’intimo e segreto sentimento del poeta, più che mai drammatica e dolorosa”. Inutile

XXXIX 2012 1
Abbiamo voluto in questo articolo offrire una lettura di alcuni testi pirandel-
liani che possa fare un po’ di luce su alcuni procedimenti e motivi per ora forse
non messi in rilievo abbastanza, nella speranza di contribuire in questo modo alla
conoscenza dei testi di un classico che, per dirla con Calvino, non ha mai finito
di dire quello che ha da dire.
BIBLIOGRAFIA
AA.VV. Interviste a Pirandello: “Parole da dire, uomo, agli altri uomini”
a cura di Ivan Pupo, Rubbettino editore 2002.
F. Angelini ‘Sei personaggi in cerca d’autore’ di Luigi Pirandello in Lette-
ratura italiana Einaudi. Le opere, a cura di Alberto Asor Rosa Einaudi Torino
1995. vol. III pp. 1–39.
M. Bachtin, Le forme del tempo e del cronotopo nel romanzo in Estetica e
romanzo Einaudi 2001. (trad. italiana di Clara Strada Janovič) pp. 31–405.
M. Bahtin, Problemi poetike Dostojevskog Zepter book world, Beograd
2000. (traduzione serba di Milica Nikolić).
D. Boni, Discorsi dell’altro mondo. Nascita e metamorfosi del colloquio
fantastico postumo, Ombre corte Verona, 2009.
Christine Brooke-Rose, A Rhetoric of the Unreal: studies in narrative and
structure, especially of the fantastic, Cambridge University Press, Cambridge
1981.
R. Caputo, Il piccolo padreterno. Saggi di lettura dell’opera di Pirandello
Roma Euroma, 1996.
E. Cervato, “Reason and desire beyond life and death: echoes of Leopardi
in ‘All’Uscita’” Journal of Society for Pirandello Studies Anno 2001 – n. 21.
pp. 7–20.
R. Ceserani, Il fantastico, Il Mulino, Bologna 1996.
L. Doležel, Heterocosmica: fiction and possible worlds The Johns Hopkins
University press 1998. (Heterokosmika. Fikcija i mogući svetovi, Službeni glasnik
Beograd 2008. traduzione serba di Snežana Kalinić.
U. Eco, Lector in fabula Bompiani, Milano 1979.
G. Guglielmi, La prosa italiana del Novecento II, Einaudi, Torino 1998.
Rosemary Jackson, Fantasy: The Literature of Subversion, Methuen, London
and New York, 1981.
Renate Lachmann, Cultural memory and the role of literature, in «European
Review», XX (2004), n. 2, pp. 165–178
R. Luperini, Pirandello Laterza, Bari-Roma 1999.
richiamare l’attenzione sulla tematica dell’incesto della commedia da fare e sull’intimo e segreto
sentimento del poeta. Ivi, p. 361.

XXXIX 2012 1
F. Musarra, ‘I pensionati della memoria’ di Pirandello tra ironia e metadi-

scorsività, in AA.VV. Tempo e memoria nella lingua e nella letteratura Atti del
XVII Congresso A.I.P.I. 2009. pp. 43–58.
J. Pier Configurazioni narrative (introduzione di Alessandra Diazzi)
in «Enthymema» I (2009), pp. 67–93, p. 67) http://riviste.unimi.it/index.
php/enthymema/article/view/417.
L. Pirandello, La commedia di diavoli e la tragedia di Dante in L.Pirandello,
Saggi, poesie, scritti vari, a cura di Manlio Lo Vecchio-Musti, vol. VI, Mondadori,
Milano, 1973. pp. 343–361.
L. Pirandello, All’Uscita, in L. Pirandello, Maschere nude, Newton Compton
editori, 2007, Roma, pp. 1113–1120.
L. Pirandello, Colloqui con i personaggi in L. Pirandello, Tutte le novelle a
cura di L. Lugnani, 3 vol., BUR, Milano 2007, vol. III, pp. 181–192.
L. Pirandello, Notizie del mondo in L. Pirandello, Tutte le novelle cit., vol.
I pp. 565–588.
L. Pirandello, Zuccarello distinto melodista in L. Pirandello, Tutte le novelle
cit., vol. III pp. 101–109.
L. Pirandello, Il vecchio Dio in L. Pirandello, Tutte le novelle vol. I pp.
589–593.
L. Pirandello La casa del Granella in L. Pirandello Tutte le novelle vol. II
pp. 89–107.
L. Pirandello, La prova in L. Pirandello Tutte le novelle cit., vol. III pp.
574–577.
L. Pirandello, La trappola in L. Pirandello, Tutte le novelle vol. II pp.
695–700.
L. Pirandello, L’avemaria di Bobbio in L. Pirandello, Tutte le novelle, cit.,
vol. II, pp. 657–662.
L. Pirandello, Sei personaggi in cerca d’autore a cura di Guido Davico
Bonino, Einaudi, Torino 1993.
L. Pirandello, L’Umorismo. Newton Compton, Roma 1993.
H. Porter Abbott The Cambridge Introduction to Narrative Cambridge,
2002.
J.-M. Schaeffer, Pourquoi la fiction? Editions du Seuil, Paris 1999. (Zašto
fikcija, Svetovi, Novi Sad 2001. trad. serba di V. Kapor e B. Rakić).
Michael Sinding, Joseph Adamson The mind’s kinds: cognitive rhetoric,
literary genre, and Menippean satire, McMaster University, 2003.
Dušica Todorović, Sei personaggi in cerca d’autore: una lettura fantastica,
Atti della giornata di studi interuniversitari sul fantastico a Lubiana, ottobre 2009,
Editrice ETS Pisa (in corso di stampa).
G. Zaccaria, Pirandello. La forma carnevalesca del mondo in G. Zaccaria,
Le maschere e i volti. Il ‘carnevale nella letteratura italiana dell’Otto-Novecento
pp. 107–143 Bompiani 2003.

XXXIX 2012 1
Душица Тодоровић
ПИРАНДЕЛО: СУСРЕТИ НА ПРАГУ И ХУМОРИСТИЧКА ИСКУШЕЊА

ТЕКСТУАЛНОГ БОГА
(Резиме)
У критичким читањима која се држе Ековог постулата intentio operis, на основу страте-
гијски распоређених кључних речи које одређују наративни topic (у разматраним Пирандело-
вим делима то су искушење, чудо и клопка), уочен је принцип организовања који упућује на
проверавање идеје и њеног носиоца које Бахтин приписује такозваној менипској сатири. Тако
Пиранделови фикционални светови, па и Шест лица траже писца као гносеолошка драма
модернитета (Р. Луперини), преко интертекстуалних алузија као латентних позива аутора који
на тај начин обзнањује своју контролу над текстом (Портер Абот), откривају структуру која још
једном потврђује метатекстуалну природу поетике хуморизма. Одговарајући на Пиранделов
позив у предговору за Шест лица траже писца „продорнијем погледу“ да у овој драми открије
„необичне вредности које она скрива“, критички читалац је кадар да потврди ауторово упо-
зорење да „приказати хаос не значи и приказивати хаотично“, те да уочи о чему је Пирандело
говорио када је тврдио да је његова метадрама „у основи сасвим класична“.
Кључне речи: Пирандело, новеле, драме, хуморизам, метатекстуалност, наративне кон-

фигурације.
Примљено: 10. децембра 2011, прихваћено за објављивање 12. марта 2012.

XXXIX 2012 1
BIBLID: 0015-1807, 39 (2012), 1 (pp. 165–175)

УДК 821.133.1.09–2”17”
Нермин Вучељ
Филозофски факултет Универзитета у Нишу
ДИДАКТИЧКИ ТЕАТАР ЕПОХЕ ФРАНЦУСКОГ

ПРОСВЕТИТЕЉСТВА
Трећа четвртина XVIII века у Француској у знаку је активног интелектуалног деловања

француских филозофа у друштвеном животу, у знаку Дидроове и Даламберове Енциклопедије
– дводеценијског издавачког подухвата, најзначајнијег у Француској XVIII века, и у знаку
дидактичког театра као исходишта филозофске етичко-естетичке подуке и пропаганде.
Намера овог истраживачког огледа је да понуди сажети увид у преовлађујућу поетику драмске
уметности у епохи просветитељства у Француској, у поетику која, насупрот класицистичким
начелима естетског савршенства, од позоришта захтева да етички едукативно делује на
друштво и пропагира грађанске врлине.
Позоришна уметност у доба просветитељства у Француској требало

је, према замисли њених теоријских заступника, да представља грађанску
школу етике и политике. С обзиром на то да је у XVIII веку трагедија епо-
хе француског класицизма сматрана одразом превазиђених друштвених
односа, заснованих на начелима наметнутим од стране аристократије, која
је у међувремену изгубила пређашње привилегије, грађанско друштво
епохе просветитељства настојало је да кроз позоришни израз наметне нову
духовност, другачије политичке погледе и своје друштвене идеале. Будући
да је позориште тада још увек било место друштвеног окупљања, грађан-
ске етичке подуке и политичког усмеравања, и утицало је на обликовање
друштвене свести, што је улога коју данас имају електронски медији, оно је
и сматрано привилегованим забраном учених ерудита и интелектуалаца које
су, у Француској XVIII века, називали једноставно – филозофима.
1. Просветитељска драма насупрот класицистичкој трагедији
Теоретичари XVIII века су нескромно поредили театар доба про-
светитељства са старогрчким класичним позориштем, а неутемељене
театарске паралеле антика–просветитељство подвучене су и у поетичкој
терминологији инсистирањем на појму драма. У петом тому Даламберов��e
и Дидроовe Енциклопедијe (Encyclopédie, 1755) читамо да термин драма
(drame) етимолошки долази из старогрчког у значењу радња (action), да су
Латини, у истом значењском смислу – радње или догађаја, изумели реч actus,

XXXIX 2012 1
али да она означава само „део представе“, док се код Хелена драма односи
на „цео комад“. Према томе, позоришни комади су код Грка „драме“, тј.
„опонашање радње“ – закључује Мале (��
Mallet), потписник енцикопедијске
одреднице drame, изводећи из тога основну дефиницију:
Драма, или како се уобичајено каже позоришни комад, јесте дело у прози
или у стиху, које се не састоји у простој причи као еп, већ у представљању
радње.
XVIII веку се веровало да драма, као реалистичан позоришни комад,

У ��
треба да смени превазиђену, и од стварности отуђену, трагедију XVII века.
Оно што су осамнаестовековни филозофи замерали седамнаестовековним
драматурзима може се сажети на следећи начин: класицистичку трагедију
одликују митолошке или псеудо-историјске основе позоришне радње, јунаци
су из непостојеће стварности, болесне страсти су у основи трагичког суко-
ба, драмски расплет је сведен на испуњење сталешких дужности, кретање
на сцени је аутоматизовано, костими су свечани и у опреци с околностима
радње, а говор је неприродан услед опонашања античког скандирања. Оно
што су француски филозофи и драматурзи у XVIII веку (а неретко су у доба
просветитељства филозофи били и позоришни писци) захтевали да се врати
на позоришну сцену, а што је, како су они веровали, одликовало античко
позориште, које тиме представља и узор, јесте следеће: животна реалистич-
ност осликана кроз ликове преузете из непосредне стварности, друштвене
околности у основи радње, реалистични костими и декор, аутентичан го-
вор, што је значило да проза смењује римовани стих, и спонтан говор, који
подразумева и истргнуте и недовршене реченице, крике и мумлање, речи
поштапалице.
Теорија драматургије у XVIII веку поставила је поетичке смернице за
ново позориште које би надмено поразило златни век Луја XIV. Међутим,
позоришна продукција у епохи просветитељства показала је да се никаква
драма из XVIII века не може поредити с уметничким дометима једног Ра-
сина. Комедиографи епохе просвећености су такође млаки, а ни Бомарше
ни Мариво се не могу поредити с Молијером. Разлози за крах позоришне
уметности у XVIII веку могу се потражити у морализаторским начелима
осамнаестовековне теорије драматургије.

Mallet, “��
��”��, Encyclopédie, Paris, 1755, t. V, p. 105.
��
Drame��

Un drame, ou comme on dit communément une pièce de théatre, est un ouvrage en prose ou
��
« ��
en vers, qui ne consiste pas dans un simple récit comme le po��
è��
me épique, mais dans la représentation
d’une action. » Ibid.

XXXIX 2012 1
Нермин Вучељ, Дидактички театар епохе француског просветитељства
2. Морално позориште XVIII века

У опсежној студији Драма у Француској у XVIII веку (Le Drame en
France en XVIIIe siècle, 1910), Феликс Геф (Félix Gaiffe) своди целокупан
позоришни опус епохе француског просветитељства на одредницу ди-
дактичке филозофеме. Како се позоришна форма ослобађала формалних
класицистичких начела, систематизованих у Боаловој поетици (��
Boileau,
Art poétique, 1674), тако се мењало и само стваралачко одредиште: уместо
класицистичке бриге о уметничкој лепоти, на сцену ступа просветитељска
потрага за „моралном и друштвеном корисношћу“ (utilité morale et sociale)
– закључује Геф. Тако „морална подука“ (enseignement moral) постаје
суштински циљ драме, а драма постаје „комад с тезом“ (pièce à thèse) – каже
Феликс Геф, и наставља:
Позоришни комад постаје дијалошка јавна расправа у којој је сваком

глумцу, кад на њега дође ред, додељен део истине који он треба да утуви у главу
гледаоцу. Нажалост, под ту нижу форму се, коју је већ Волтер користио много
у великом броју трагедија, представља драма у XVIII веку.
То је случај и с Мерсијеовим комадима (Louis-Sébastien Mercier), поје-

диначним примерима поткрепљује своје закључке Геф: „морална лекција“
(leçon morale) директно је изражена у свакој сцени, у сваком реду, у „развуче-
ним говорима“ (prolixes discours) Мерсијеових јунака. Француски драмски
писци у XVIII веку директно су нудили своје тезе, у толикој мери да није
било потребе да се оне тумаче, нити да се трага за значењима у позоришним
комадима, каже Геф и наставља:
Предавање из морала које је требало да нам буде одржано, одржаће нам,
час неки резонер, који нам у свакој значајној сцени саопштава шта аутор
мисли и шта ми треба да мислимо, час сами јунаци, који ће застати с ужитком,
како би нам издиктирали неко мишљење о ликовима, о њиховом окружењу
и главним друштвеним питањима која покреће позоришни комад.

Félix Gaiffe, Le Drame en France en XVIIIe siècle, Armand Colin, Paris, 1910, p. 27.
��

��
« ��
[��
…] la pièce devient une conférence dialoguée ��
où ��
chacun des acteurs débite, à son tour,
quelque parcelle des vérités qu’on a projeté d’inculquer aux spectateurs. C’est, malheureusement,
sous cette forme inférieure, trop employée déjà par Voltaire dans un grand nombre de tragédies, que
se présente le Drame du XIIIe siècle. » Ibid., p. 250.

Ibid.

« Le
��
cours de morale qui doit nous être enseigné sera professé, tantôt par un raisonneur, qui,
à chaque scène importante, nous apprendra ce que l’auteur en pense et ce que nous devons en penser,
tantôt par les héros eux-mêmes, qui s’arrêteront complaisamment pour nous dicter une opinion sur
leurs personnes, sur leur entourage et sur les principales questions sociales qui soulève la pièce. »
Ibid., p. 252.

XXXIX 2012 1
Према Гефовој оцени, слабост француске просветитељске драме лежи

у одсуству психолошке анализе, о којој је у XVIII веку уметнички бринуо
једино Мариво. Међутим, из свеопште инфериорности просветитељске
драме, у односу на класицистичку трагедију, као „срећни изузетак“ (heureuse
exception), Геф издваја, мада без ваљаног аргумента, Седенов комад Филозоф,
а да то не зна (Michel-Jean Sedaine, Le Philosophe sans le savoir, 1765), и
изводи закључак како је XVIII веку, да би имао уметнички вредно позориште,
а не само пропагандно, недостајало „више Седена, а мање Дидроа“.
Позоришна реформа, којом се у свом истраживању бави и Геф, и коју
овај историчар поетике театра с правом назива неуспешном, веже се за
шесту деценију XVIII века, или како Геф каже – „реформа од 1760. године“
(la réforme de 1760). Главним представником те реформе сматра се Дени
Дидро који је изложио драмска начела у Разговорима о Ванбрачном сину
(Entretiens sur Le Fils naturel, 1757) и расправи О драмској поезији (De la
poésie dramatique, 1758), и чији су позоришни комади Ванбрачни син (Le Fils
naturel, 1757) и Отац породице (Le Père de famille, 1758) постали модел за
стваралачку продукцију просветитељског театра треће четвртине XVIII века,
који је био у знаку позоришног жанра именованог грађанска драма.
3. Од плачне комедије до грађанске драме
Непосредна претходница грађанској драми (drame bourgeois) треће
четвртине XVIII века јесте плачна комедија (comédie larmoyante) четврте
и пете деценије, коју негује Нивел де ла Шосе (Nivelle de la Chaussée). Њу
одликују, како то сагледава Феликс Геф – романескно у драмском заплету,
сентиментално у сликању карактера и дирљиво у морализаторском тону.
Историчар књижевности Лансон (��
Gustave Lanson), међутим, сматра да нема
суштинске разлике између плачне комедије и грађанске драме, да „плачна
комедија представља први облик грађанске драме“, и: „Некако је насумично
дато име драма10 свему што се удаљавало или је изгледало да се удаљава
од типа класичне трагедије и комедије.“11 Према Лансону, корене плачне
комедије треба тражити код Детуша (��
Néricault Destouches), комедиографа
прве половине XVIII века, у чијем се позоришном комаду Ташт човек (Le
��
Glorieux, 1732), који се појавио само једну годину пре Ла Шосеове Лажне
антипатије (La fausse antipathie, 1733), садржи „читава плачна комедија“:

Ibid., p. 286.

Ibid., p. 47.

Ibid., p. 32.
10
Верује се да је Дефонтен (Desfontaines) први предложио термин драма (1741), а да је
потом Дидро наметнуо појам грађанска драма (1758). Gaiffe, op. cit., p. 93.
11
« On a donné un peu à l’aventure le nom de drame à tout ce qui s’éloignait ou paraissait
» Lanson, Nivelle de la Chaussée et
s’éloigne��
r des types classiques de la tragédie et de la comédie.��
la comédie larmoyante, Hachette, Paris, 1887, p. 6 n. 1.

XXXIX 2012 1
моралитет, честити ликови, романескна фикција, дирљиве сцене.12 У чему

је онда Ла Шосеов допринос плачној комедији? Он је проширио романескно
и сентиментално на цео комад, закључује Лансон, а комедија, одричући се
чак и пристојног смеха, тежиће само емоцији и сузама.13
Детуш је своје комаде замислио као комедије карактера (comédie de
caractère), по угледу на молијеровску комику, али их је Лансон сврстао радије
у плачнe комедијe које се, опет према Лансону, не разликују суштински
од грађанске драме. Оно што је Лансон рекао за Детушове комаде, може
се рећи и за Ла Шосеове и Дидроове, али и за француски театар епохе
просветитељства уопште: „обиље суза убудуће постаје мера врлине“ (l’abon-
dance des larmes est désormais la mesure de la vertu).14 Да је улога позоришта
да морално подучава, на томе је, пре претходно поменутих комедиографа,
инсистирао Волтер који у драмском песнику види портпарола филозофије.
Тако грађанско моралисање и сентиментално уздизање врлине представљају
тачке театарских укрштања Волтера, Детуша, Ла Шосеа и Дидроа.15
4. Ричардсон и просветитељска драма
У проучавању грађанске драме у Француској никако не треба занемарити
утицаје који долазе с друге стране Ла Манша, а који су засигурно допринели
да се француски театар епохе просветитељства усмери ка дидактичкој
филозофеми. Саздан сав од сентиментализма и моралисања, еволутивни
вез драмске уметности, од Волтера, преко Детуша и Ла Шосеа, до Дидроа
и других просветитеља драматурга, имао је узорни модел у енглеској
књижевности, и то не само у енглеском позоришту, већ подједнако и у
енглеском роману, посебно у романескном делу Семјуела Ричардсона (Sa-
muel Richardson).16 Три Ричардсонова епистоларна романа17 Дидро назива
„трима великим драмама“ које подстичу читаоца на етичке расправе: и
само једно од тих дела „довољно је да аутора учини бесмртним“, а један
једини човек написао је сва три – нема краја Дидроовом дивљењу према
Ричардсону.18
12
�� op. cit., p. 124.
Lanson,
13
Ibid.
14
Lanson, op. cit., p. 122.
��
15
Феликс Геф каже да је волтеровска трагедија утицала на настанак и развој историјске
драме, која ће добити на значају у XIX веку, у време романтизма, али која је, ипак, у XVIII веку
мање практикована него дидроовска грађанска драма. �� Gaiffe, op. cit., p. 98.
16
Феликс Геф говори о свеопштој англоманији у Француској друге половине ��
XVIII века,
која се огледала у свим сферама јавног живота и уметничког деловања, од одевања и тема за
разговор, до начина говора и књижевног стваралаштва. Gaiffe, op. cit., p. 46.
17
Памела или награђена крепост (Pamela or Virtue Rewarded, 1740), Клариса или повест
младе даме (Clarissa, or the History of a Young Lady, 1748) и Повест Сера Чарсла Грандисона
(The History of Sir Charles Grandison, 1753).
18
Denis Diderot, “��”��, Œuvres Esthétiques, éd. Paul Vernière, Classiques
��
Éloge de Richardson��
Garnier, Paris, p. 41.

XXXIX 2012 1
Шта налазимо у Ричардсоновим бесмртним делима? Исповести писане

на нивоу пубертетске сладуњаво-ганутљиве емотивности, китњасте реченице
које су као усахли цветови из којих је нестао сваки мирис, приче које тешко
да измамљују било какав емотивно-психолошки уплив данашњег читаоца. То
су романи које је прегазило време. Јунакиње су одане девојке, сиромашне и
крепосне, чијој честитости прете надмени мушкарци, имућни и безобзирни;
али, „јачи“ пол биће освојен врлинама „нежнијег“ пола, а оне, жртве судбине,
заљубиће се у своје мучитеље, освојене њиховим моралним преображајем.19
У Ричардсоновим романима препознајемо оно што ће постати образац
француске просветитељске драме, с обавезним филозофским моралитетом
који подучава, како то каже Феликс Геф, да урођена човекова доброта стоји
насупрот друштвеној искварености.20 Теоретичар француске драме описао
је и њену галерију ликова: „поштени радници, честите пастирице, храбри
урођеници, скромне занатлије“; „врлине села“ насупрот „пороцима града“,
„постојане вредности радничке класе“ насупрот „болесној фриволности
привилегованих“.21 У Ричардсоновим романима имамо све оно што Детуш,
Ла Шосе и Дидро захтевају од естетског производа, а то је – проповедање
врлине.
Драме XVIII века су сентиментални комади у којима, када се подигне
завеса, јунаци ретко знају са сигурношћу коме је ко отац, син или брат, те
над целом породицом лебди тајна о грађанском положају. У тим драмским
причама обавезно се помињу далека путовања с бродоломима и тајна
венчања, а расплет настаје разоткривањем истине о стварном породичном
и сталешком пореклу јунака, и на крају једни другима уплакани падају
у загрљај. Тако Геф сажима тематска начела грађанске драме XVIII века
у Француској.22 Те закључке поткрепљују и весници дидактичког театра
епохе просветитељства у Француској – Детушов Ташт човек (1732) и Ла
Шосеова Лажна антипатија (1733), мада су ови стиховни римовани комади
у формално-поетичком смислу и даље блиски класицистичкој доктрини,
и прве грађанске драме – Дидроови прозни комади Ванбрачни син (1757)
и Отац породице (1758), који су постали узорни модели просветитељске
позоришне пропаганде.
Ташт човек, у истоименом Детушовом комаду, јесте богати грађанин
Лизимон (Lisimon) који намерава да своју породицу уведе у племство
тако што ће кћер Изабелу удати за грофа де Тифијера (comte de Tufière),
осиромашеног таштог племића који настоји да браком финансијски оснажи
19
Берислав Гргић, преводилац Памеле на српскохрватски, у поговору каже да су Ри-
чардсонови романи застарели, и замера аутору на непомирљивости „моралних ставова“ и на
„млаком сентиментализму“. Берислав Гргић, Поговор, у књизи: Samuel Richardson, Pamela,
II, Зора, Загреб, 1970, стр. 574.
20
Gaiffe, Le drame en France au XVIIIe siècle, Armand Colin, Paris, 1910, p. 253.
21
Ibid., p. 256.
22
Ibid., p. 305.

XXXIX 2012 1
своју сталешку племенитост. Морално раскалашни Лизимон удвара се

Лизети (��
Lisette), пратиљи своје кћери, у коју је заљубљен његов син Валер
(Valère). Појавиће се тајанствени сироти старац који се разоткрива као
некадашњи племић, као брат охолог грофа де Тифијера и као отац убоге
слушкиње Лизете, којој је право племићко име Констанца (Constance). Гроф
постаје смернији, и новчано опскрбљен венчањем с Изабелом, док честита
Контанца, чија се врлина очито оверава открићем да је племенитог порекла,
узвраћа на Валерову љубав.
У Ла Шосеовој Лажној антипатији, тајним идентитетима се бране
растављени супружници, венчани без љубави, вољом својих породица.
После венчања, на излазу из цркве, Сенфлор (Sainflore) убија супарника,
због чега мора да побегне у иностранство, а честита супруга Силвија (Sil-
vie) одлази у манастир. Супружници се сусрећу после дванаест година, не
препознавши једно друго, и заљубљују се, као Дамон (Damon) и Леонора
(Léonore). Дужност налаже Дамону да призна како је већ ожењен другом, а
честитост налаже Леонори, која је веровала да је већ удовица, да не пристане
да Дамон због ње раскине свој пређашњи брак. На крају се све размрси, и
Леонора и Демон се препознају као Силвија и Сенфлор, супружници од
пре дванаест година, који се нису ни познавали ни волели, а који су сада
заљубљени једно у друго.
Младић Дорвал (Dorval), у којег је заљубљена Констанца (Constance),
сестра његовог пријатеља Клервила (Clairville), заљубљен је у Розалију
(Rosalie), вереницу свог пријатеља, која му узвраћа истоветном нежном
наклоношћу. То је заплет у Дидроовом комаду Ванбрачни син, „у којем
се писац сувише често оглашава под огртачем филозофа“ (l’auteur s’y
montre trop souvent sous le manteau du philosophe) – како је то добро
оценио први званични дидролог Нежон (Jacques-André Naigeon).23 У духу
грађанске врлине, Дорвал и Розалија морају да жртвују своју љубав. Појава
изасланика у петом чину, чиме се открива да су Дорвал и Розалија брат и
сестра, указује на то да је љубав којој се умало нису препустили могла бити
инцестуозна. Очево признање незаконитог сина донеће Дорвалу друштвено
уважавање, а благослов добијају љубавни парови, који заправо и нису у
истинској узвраћеној љубави, Дорвал и Констанца, Клервил и Розалија.
И други Дидроов комад, Отац породице, такође садржи све типичне
елементе позоришних комада XVIII века: два заљубљена пара суочена с
противљењем оца, убогу праљу чије врлине произлазе из скриване тајне о
њеном племенитом пореклу, срећно разрешење на крају, уз препознавање
крвних веза и, што је још значајније, задобијање вишег друштвеног положаја,
којег је ванбрачно дете било лишено све до тренутка док не буде признато
од биолошког оца.
23
�� Mémoires historiques et philosophiques
Naigeon,� ��
sur la vie et les ouvrages de Denis Diderot,
Brière, Paris, 1821, p. 171.

XXXIX 2012 1
У француској грађанској драми XVIII века осећања су лажна, поступци

конвенционални, а говор извештачен. Оно што је видљиво и јасно, додатно је
непотребно вербализовано. Емотивна неуверљивост зачињена је максимама
које ликови изговарају у свечаном дидактичком тону. Јасно је да уметнички
неуспех комада, а који су ипак у позоришним салама у XVIII веку мамили
усхићење и сузе, лежи у отвореној пропаганди на којој су и били саздани.
Амерички теоретичар Филикс Векслер (Felix Vexler) позива се на Гефову
анализу када закључује да је француска драма епохе просветитељства
служила као „средство филозофске пропаганде“ (vehicle for philosophic pro-
paganda), с обзиром на то што ју је филозофски клан и користио као жанр
преко којег ће едуковати јавност.24 Дидролог Жак Шује (Chouillet) изнео је
добре разлоге због којих је пропало Дидроово позориште: аутор у њима
придикује као свештеник, а развучене тираде о врлини само су произвеле
супротан ефекат.25 Проблем с морализмом у естетици је, како то добро
објашњава српски теоретичар Иво Тартаља, у томе што би моралисти у
уметности хтели да виде човека какав треба да буде, уместо да га сагледају
онаквим какав јесте. Тартаља то објашњава на следећи начин:
Француски енциклопедисти су, на пример, подразумевали да је уметност

у служби морала и да је позвање њено представити врлине као нешто лепо,
пороке као нешто ружно. Цењена је такозвана песничка праведност, која би
изискивала да сваки порок буде на видан начин кажњен.26
5. Естетско испред дидактичког

Иако је грађанска драма поетички била осмишљена да надомести
недостатке и одбаци грешке до тада владајуће класицистичке трагедије,
у расправи О драмској поезији, у којој Дидро заговара ново позориште за
ново доба, када своја гледишта жели да илуструје добрим примерима, овај
просветитељ посеже управо за класицистичким театром. Можда нико није
владао умећем драмског дијалога у мери у којој је њоме владао Корнеј
– диви се Дидро – јер, где год да застанете у његовом дијалогу, у вербалном
сукобљавању ликова, увек вам се чини да је у праву онај који у том тренутку
говори, толико је убедљив Корнеј.27 Не можете написати једну расиновску
сцену, а да нисте рођени као Расин – једно је од бројних Дидроових усхићења
краљем класичне трагедије.28 Ни Молијер се не може опонашати:
24
�� Studies in Diderot’s Esthetic Naturalism, Columbia University, New York, 1922,
Vexler,
p. 19.
�� La formation des idées esthétiques de Diderot, Armand Colin, Paris, 1973, p. 457.
Chouillet,
25
Иво Тартаља, Теорија књижевности, Завод за уџбенике, Београд, 2000, стр. 68.
��
26
27
�� De la poésie dramatique, Œuvres Esthétiques, éd. Paul Vernière, Classiques Garnier,
Diderot,
Paris, 1994, p. 253. [О драмској поезији, у књизи: Diderot, Парадокс о глумцу и други есеји, прев.
Радмила Миљанић, Валера, Београд, стр. 194]
28
Ibid., p. 256. [Исто, стр. 197]

XXXIX 2012 1
Код њега има једносложних призора између четири или пет саговорника у
којим сваки казује само своју реч, али та реч одговара датом карактеру и слика га.
Има места у Ученим женама код којих нам перо пада из руку. Ако имамо нешто
дара, он се помрачује. Читаве дане после тога не радимо ништа. Не допадамо
се себи самима. Храброст нам се враћа тек пошто мало-помало заборавимо оно
што смо читали и тек пошто ишчили утисак који смо при том имали.29
Из Молијера и Расина можемо извући подуку, јер свака истинска умет-

ност нас нечему и подучава, али они не оглашавају своје максиме као што
то чини театар XVIII века. На штету саме драме епохе просветитељства,
моралне вредности које она промовише, у знаку су предрасуда, таштине
и осредњости. У Детушовим, Ла Шосеовим и Дидроовим комадима није
одбачена предрасуда о особи рођеној изван законите брачне заједнице. Дис-
криминација те врсте није нестала на крају комада, већ је изгубила смисао
када убога праља бива препозната као ћерка злехудом судбином унесрећеног
племића, или када ванбрачно дете буде признато од стране оца.30 Тако се не
досеже естетско, нити се испуњава суштински етичко. Дидактичка литера-
тура је, прибегнимо крочеовској дефиницији, антипоезија, а морална про-
паганда, уместо да подстиче развој индивидуалности, одгаја конформисте
и штити друштвене предрасуде.
Феликс Геф исправно закључује да је, у промовисању идеја и доктрина,
театар XVIII века незналачки деловао, док су то боље учинили и XIX век
и Молијеров театар у XVII веку. Зашто није било могуће, у тзв. реформи
од 1760. године, створити идејни театар који би ипак био прави театар, с
борбеним представама, а које би ипак биле представе – пита се реторски
Геф, и одговара:
Требало је више драмског смисла, а мало идеолошког смутилишта,
више конкретне приљежности, а мање књишке учености, више запажања,
а мање градитеља апстракција, више Седена, а мање Дидроа.31
29
« Molière est souvent inimitable. Il y a des scènes monosyllabiques entre quat��
re à cinq
interlocuteurs, où
��
chacun ne dit que son mot ;��
mais ce mot est dans le caractère, et le peint. Il est des
endroits dans Les Femmes savantes, qui font tomber la plume des mains. Si l’on a quelque talent, il
s’éclipse. On reste des jours entiers sans rien faire. On se déplaît à soi-même. Le courage ne revient
qu’à mesure qu’on perd la mémoire de ce qu’on a lu, et que l’impression qu’on en a ressentie se
dissipe. » Ibid.
30
У Дидроовом Оцу породице, Сен-Албен је негативни модел за све младиће племени-
тог рода, зато што воли девојку без имена, породице и иметка, и на крају девојка не постаје
достојна породице свог изабраника зато што је своје вредности доказала упркос пореклу,
већ достојном постаје када јој се врати друштвени положај, који јој припада, а који јој је на
рођењу био ускраћен.
31
« Il
��
eût fallu, pour cela, plus de sens dramatique et moins de griserie idéologique, plus
de souci du concret et moins d’érudition livresque, plus d’observateurs et moins de constructeurs
d’abstractions, plus de Sedaines et moins de Diderots. » Gaiffe, Le Drame en France au XVIIIe
siècle, 1910, p. 286.

XXXIX 2012 1
Подсетимо на то да у овом истраживању нисмо поделили Гефово оду-

шевљење Седеном, али можемо се сложити са свим замеркама које је Геф
изнео на рачун дидактичког театра епохе просветитељства у Француској.
Геф каже још и то да оно што је најлепше у просветитељској драми јесте
њена теоријска намера, изнета као поетичко начело, а то је да служи чове-
ку. Међутим, путеви су јој, у стваралачко-ументичком смислу, погрешни, а
поступци су јој, у вредносно-естетском погледу, залудни. На такав закључак
нас доводи и анализа изведена у овом истраживачком раду.
БИБЛИОГРАФИЈА
, Jacques, 1973. La formation des idées esthétiques de Diderot.
Chouillet��
Armand Colin, Paris.
Diderot, Denis, 1994. De la poésie dramatiques. In: Œuvres Esthétiques.
Éd. Paul Vernière. Classiques Garnier, Paris, pp. 189–287.
Diderot, Denis, 1994. Éloge de Richardson. In: Œuvres Esthétiques. Éd.
Paul Vernière. Classiques Garnier, Paris, pp. 29–48.
Diderot, Denis, 2006. O dramskoj poeziji. U: Paradoks o glumcu i drugi
eseji. Prevod Radmila Miljanić. Valera, Beograd, str. 129–229.
Gaiffe, Félix, 1910. Le Drame en France en XVIIIe siècle. Armand Colin,
Paris.
Grgić, Berislav, 1970. Pogovor, u: Samuel Richardson, Pamela, II. Zora,
Zagreb, str. 571–574.
Lanson, Gustave, 1887. Nivelle de la Chaussée et la comédie larmoyante,
Hachette, Paris.
Mallet, 1755. “�� ”��. Encyclopédie. Paris, t. V, p. 105.
��
Drame��
Naigeon, Jacques-André, 1821. Mémoires historiques et philosophiques sur
la vie et les ouvrages de Denis Diderot. Brière, Paris.
Tartalja, Ivo, 2000. Teorija književnosti. Zavod za udžbenike, Beograd.
Vexler, Felix, 1922. Studies in Diderot’s Esthetic Naturalism. Columbia
University, New York.

XXXIX 2012 1
Nermin Vučelj
LE THÉÂTRE DIDACTIQUE AU SIÈCLE DES LUMIÈRES

(Résumé)
L’époque des Lumières en France est marquée par un activisme des philosophes sur les questions
sociales, par un grand projet éditorial sans précédent – l’Encyclopédie de Diderot et d’Alembert, et
par le théâtre didactique qui reflète les principes esthétiques et les idées morales des philosophes.
Cet article offre un précis de la poétique de l’art dramatique au siècle des Lumières en France.
Le nouveau théâtre a inauguré le drame bourgeois, pièce en prose dont les personnages sont les
hommes du quotidien, à l’opposition de la tragédie classique en vers représentant les héros de l’his-
toire et des mythes. Le drame des Lumières, pratiqué dans la deuxième moitié du siècle, prend ses
racines dans la comédie larmoyante de ��
Néricault��
-Destouches et de Nivelle de La Chaussée dans les
années 1730 et 1740.
La poétique du drame a prêché l’utilité morale du théâtre et l’a opposée ainsi au beau esthétique
du classicisme. Cet essai a pour l’ambition de considérer le côté didactique du drame bourgeois, qui
est une des causes de l’échec du théâtre des Lumières.
Кључне речи: дидактички театар, просветитељство, грађанска драма, плачна комедија, Дидро,
Детуш, Ла Шосе.
Примљено: 15. октобра 2011, прихваћено за објављивање 12. марта 2012.

XXXIX 2012 1
BIBLID: 0015-1807, 39 (2012), 1 (pp. 177–187)

УДК 091=16”17”
Снежана Јелесијевић
Универзитет у Београду – Филолошки факултет
ИЗВОД ИЗ „СЛОВА БРАТУ СТОЛПНИКУ“

У ХИЛАНДАРСКОМ ЗБОРНИКУ ИЗ XVIII��
ВЕКА
У раду је представљен и објављен до сада непознати извод из „Слова брату столпнику“,

дела које се са све више основа приписује митрополиту кијевском Илариону, руском књижевнику
из XI века. Извод је сачуван у хиландарском Зборнику поука светих отаца из XVIII века цркве-
нословенске редакције и најраније 1754. нашао се у манастиру Хиландару. У раду се укратко
излаже историја питања ауторства „Слова“ од његовог увођења у науку до данас, указује на
до сада познате сачуване и несачуване српске преписе дела и износе резултати текстолошког
поређења хиландарског извода и српских преписа.
„Слово брату столпнику“ одговор је „убогог и најмањег Илариона“ на

„слово“ столпника кога „демони муче тајно мислима и на јави много, запове-
дајући му да напусти своје место“. У Иларионовој посланици изобличавају
се слабости монашког живота и снажно и убедљиво подсећа на монашке
завете и суштину монашког подвига који захтева одрицање од света.
Од потпуних преписа једино се у српским приписује митрополиту
кијевском Илариону. У заглављу руских уз име Иларион нема таквог
одређења.
Знаменити археограф и учени богослов Александар Васиљевич Горски,
који је „Слово“ 1844. увео у науку, сматрао је да је преведено са грчког. Сли-
ка монаштва у делу, по њему, није одговарала руским приликама у XI��
��
веку.

Према издању српског преписа из трећ��
e четвртинe XIV��
века из Библиотеке Руске ака-
демије наука (Санкт Петербург), Приновљена збирка (Текущие поступления), бр. 13: Поученіе,
приписываемое Иларіону митрополиту Кіевскому. Издалъ М. Петровскій. Казань 1865, стр.
13 (у препису стр. 18а).

О митрополиту Илариону и његовим делима вид.: Словарь книжников и книжности
Древней Руси, Вып. ��I� (��
XI��
– первая половина
��
XIV��
��
в.), Ленинград 1987; Д. М. Буланин, О. В.
Творогов, I�. Библиографические дополнения к статьям, помещенным в „Словаре книжников и
книжности Древней Руси“ (Вып. 2) [у:] Словарь книжников и книжности Древней Руси, Вып.
в.). Часть 4. Т–Я. Дополнения, стр. 815–817; Письменные памятники истории Древней
3 (XVII��
Руси. Летописи. Повести. Хождения. Поучения. Жития. Послания. Аннотированный ката-
лог-справочник. Под редакцией Я. Н. Щапова. Санкт-Петербург 2003, стр. 175–181, 226–229;
Православная энциклопедия, Том XXII��
��. Икона – Инокеннтий, Москва 2009, стр. 122–126.

��
, стр. 124 (А. А. Турилов).

XXXIX 2012 1
На закључак да је реч о преводу навео га је и цитат из Јеванђеља: „иго мое

помазано“ уместо „иго мое благо“ – грчко crhsto�,j� (на црквенословенском
благъ) преводилац је прочитао као cristo�,j� (помазан). Сумњу у ауторство
Илариона Кијевског изразио је и Николај Константинович Никољски. У
преводна дела „Слово“ је убрајао архиепископ Филарет, Алексеј Иванович
Собољевски, а у новије време тако га на основу језичке анализе оцењује и
немачка научница Хајди Ландфестер, што прихватају Герхархд Подскалски
и Алексеј Иванович Алексејев.
Могућност да је руски првојерарх имао удела у настајању овог дела,
било да га је саставио на основу поука грчких аутора или само преписао,
први је допустио Мемном Петрович Петровски.10 Претпоставку да је
„Слово брату столпнику“, највероватније, оригинално руско дело, а
не превод, Михаил Нестерович Сперански заснива на његовом раном
присуству у руској писмености (о чему сведоче цитати „Слова“ у поуци „У ��
суботу сиропусну памјат творим сјатих отец“ што се приписује Клименту
Смољатичу11), на старини традиције која га везује за Илариона Кијевског
и његовој лексици.12 Значајан аргумент у корист претпоставке да је дело

[А. В. Горскй], Памятники духовной литературы временъ Великого Князя Ярослава I�,
Прибавленя къ творенямъ святых отцевъ, в русскомъ перевод, Часть II��
��
, Москва 1844, стр.
220–222.

Н. Никольскiй, Матерiалы для повременнаго списка русскихъ писателей и ихъ сочиненiй.
(��
X��
–��
XI��
вв.), Корректурное изданiе, С.-Петербургъ 1906, стр. 93.

Историческое ученiе объ отцахъ Церкви. Филарета, Архиепископа Черниговскаго и
Нжинскаго, Том III��
��
, Санктпетербургъ 1859, стр. 251–252.

А. И. Соболевскiй, Южнославянское влiянiе на русскую письменность в ��
XIV��
–��
XV��вкахъ
[у:] Переводная литература Московской Руси ��
XIV��
–��
XVII��вковъ. Библiографическiе матерiалы.
Академика А. И. Соболевскаго. С.-Петербургъ 1903, стр. 15, 17.

H. Landfester, Grammatisch-syntaktische und lexikalische Untersuchungen zu drei unter
��
dem Namen des Metropolite Ilarion überlieferten slavischen Texten: „Rede über das Gesetz und die
Gnade“, „Lobpreis auf den Fürsten Vladimir“, „Belehrung an die, die der Welt entsagt haben“.
Berlin, 1971, стр. 81–82.

Г. Подскальски, Христианство и богословская литература в Киевской Руси (988–1237
гг.), Издание второе, исправленное и дополненное для русского перевода, Санкт-Петербург 1996,
стр. 155; А. И. Алексеев, „Наказание к отрекшимся мира“ Илариона Великого в контексте
полемики о монастырском „стяжании“ �� XVI��
в., Опыты по источниковедению. Древнерусская
книжность: редактор и текст, Вып. 3, С.-Петербург 2000, стр. 16; А. И. Алексеев, Под знаком
конца времен. Очерки русской религиозности конца XIV��
��
– начала XVI��
��
вв., Санкт–Петербург
2002, стр. 191, 215 (нап. 73).
10
Поученіе, приписываемое Иларіону митрополиту Кіевскому. Издалъ М. Петровскій.
Стр. 8–9, 12.
11
На њих је указао Н. К. Никољски у: Н. Никольскй, О литературныхъ трудахъ мит-
рополита Климента Смолятича, писателя XII�� вка, Санктпетербургъ 1892, стр. 211–221. У
том ранијем раду он се, очито, приклањао мишљењу М. П. Петровског о ауторству „Слова“
(стр. 216).
12
М. Н. Сперанский, К истории взаимоотношений русской и югославянских литератур
(русские памятники письменности на юге славянства) [у:] М. Н. Сперанский, Из истории
русско-славянских литературных связей, Москва 1960, стр. 18–19.

XXXIX 2012 1
Снежана Јелесијевић, Извод из „Слова брату столпнику“ у Хиландарском зборнику ...
руско изнео је Дмитриј Михајлович Булањин, скренувши пажњу на топос

о одсуству у писца атинског образовања (не бо вьзрастохомь вь аѳинѣ ни
философїи ѹчихом се – Зборник, Библиотека Руске академије наука (Санкт
Петербург), Приновљена збирка (Текущие поступления), бр. 13, стр. 19б13),
који је широко заступљен у старој руској писмености, а у грчкој књижев-
ности није пронађен.14 На руско порекло „Слова брату столпнику“ може
указивати и састав двају српских зборника – поменутог БАН, Тек. пост.
13 и Зборника слова светих отаца из Збирке Народне библиотеке Србије
(НБС), бр. 26 – који „садрже низ оригиналних старих руских текстова“,
међу којима је „Слово“, у заглављу приписано Илариону Кијевском, „и дела
чија је најстарија историја у словенској писмености везана за источносло-
венску традицију“15. Сем тога, „у средњовековној словенској писмености
непознати су случајеви атрибуирања словенским ауторима текстова које
су написали поштовани грчки аутори, развој псеудоепиграфа одвијао се
у супротном смеру“16.
У науци су до сада позната три потпуна српска преписа овог дела – у
зборницима БАН, Тек. пост. 13 (трећа четвртина XIV��
��
века)17, НБС 26 (трећа
четвртина XIV��
��
века) , у Зборнику Збирке рукописа манастира Савине
18
(Црна Гора), бр. 22 (око 1418)19, и један фрагментарни српски препис, само
уводног дела, у Зборнику Збирке рукописа манастира Хиландара, бр. 45520
13
Вид. нап. 1. У издању: Поученіе, приписываемое Иларіону митрополиту Кіевскому.
Издалъ М. Петровскій. Стр. 15.
14
Д. М. Буланин, Античные традиции в древнерусской литературе XI��
��
–��
XVI��
вв., Мюнхен
1991, стр. 242–243, 245–246.
15
Письменные памятники истории Древней Руси, стр. 228 (И. П. Старостина, А. А.
Турилов).
16
��
17
О рукопису вид.: А. Г. Сергеев, Наблюдения над сборником гомилий РНБ, собр. Кирилло-
Белозерского монастыря № 116/241, Опыты по источниковедению. Древнерусская книжность:
археография, палеография, кодикология, С.-Петербург 1999, стр. 117, нап. 42. Издање преписа
у: Поученіе, приписываемое Иларіону митрополиту Кіевскому. Издалъ М. Петровскій. Стр.
13–35. Вид. нап. 1.
18
Опис у: Љ. Штављанин-Ђорђевић, М. Гроздановић-Пајић, Л. Цернић, Опис ћирилских
рукописа Народне библиотеке Србије, књига прва, Београд 1986 (Опис јужнословенских ћи-
рилских рукописа, том II),
��
стр. 45–52, бр. 27.
19
Опис у главним цртама у: Д. Богдановић, Инвентар рукописа манастира Савине [у:]
Д. Медаковић, Манастир Савина. Велика црква, ризница, рукописи, Београд 1978, стр. 93,
бр. 22. Датирање вид. и у: Р. Станковић, Рукописне књиге манастира Савине. Водени знаци и
датирање, Археографски прилози, 20, Београд 1998, стр. 282, бр. 22.
20
Д. Богдановић, Каталог ћирилских рукописа манастира Хиландара, Београд 1978, стр.
174–175, бр. 455. Издање у: Н. Туницкiй, Хиландарскiй отрывокъ „Слова къ брату столпнику“
съ именемъ Иларiона, митрополита Кiевскаго, Въ память столтiя (1814–1914) Императорской
Московской Духовной Академiи. Сборникъ статей, принадлежащихъ бывшимъ и настоящимъ
членамъ академической корпорацiи, Въ двухъ частяхъ. Часть первая, Сергiевъ Посадъ 1915,
стр. 480–482.

XXXIX 2012 1
(око 1360–137021) у коме се у заглављу такође помиње Иларион, митрополит

кијевски.22
У руској рукописној традицији поред пуних преписа срећу се преписи
без уводног дела, али и низ извода различитог обима.23 Нама су за сада поз-
ната два српска преписа без увода – из Патерика Збирке рукописа манастира
Дечана (Деч.), бр. 96, из последње деценије ��
XIV��
века (1391/92–1400/01)24
и Зборника полемичких састава и поученија монасима из Збирке рукописа
Пећке Патријаршије (Пећ), бр. 83, из девете деценије XIV
��
века (1380–1385)25.
Један краћи извод из „Слова“ налазио се у српском рукопису старе збирке
Народне библиотеке у Београду који у опису носи назив Слова и Лествица
Јована Схоластика и датира се XV��
��
веком, на стр. 274а.26 Други, дужи извод
могао би бити састав у Зборнику са номоканоном из ��
XVII��
века (стр. 166а),
такође из старе збирке Народне библиотеке.27 У непотпуним српским пре-
писима, укључујући изводе, аутор је назван само Иларионом – светим или
светим оцем нашим.28
У српској средини, у Хиландару, најраније 1754. нашао се зборник
поука светих отаца који је у запису о његовој куповини назван Отачником
(Збирка рукописа манастира Хиландара, бр. 506)29. Купио га је, како стоји
21
Р. Станковић, Водени знаци хиландарских српских рукописа XIV��
��
–��
XV��
века, Београд
2007, стр. 69.
22
Вид.: Письменные памятники истории Древней Руси, стр. 226, 228 (И. П. Старостина,
А. А. Турилов); Православная энциклопедия, Том ��
XXII��
, стр. 125 (А. А. Турилов); А. А. Тури-
лов, Памятники древнерусской литературы и письменности у южных славян в XII�� –��
XIV��
вв.
(проблемы и перспективы изучения) [у:] Slavia��
��
Cyrillomethodiana��
: Источниковедение истории
и культуры южных славян и Древней Руси. Межславянские культурные связи эпохи средневе-
ковья, Москва 2010, стр. 187.
23
Вид.: Н. Никольскiй, Матерiалы для повременнаго списка русскихъ писателей и ихъ
сочиненiй. (��
X��
–��
XI��
вв.), стр. 100–105.
24
Опис у: Д. Богдановић, Љ. Штављанин-Ђорђевић, Б. Јовановић-Стипчевић, Љ. Васиљев,
Л. Цернић, М. Гроздановић-Пајић, Опис ћирилских рукописних књига манастира Високи
Дечани, Књига прва. Приредила Надежда Р. Синдик. Београд 2011, стр. 394–399. Последњом
века (1395–1400) датиран је у: М. Гроздановић-Пајић, Р. Станковић, Рукописне
деценијом XIV��
��
књиге манастира Високи Дечани, Књига друга. Водени знаци и датирање, Београд 1995 (Опис
јужнословенских ћирилских рукописа, том IV��
��
), стр. 35, бр. 98.
25
Опис у: В. Мошин, Рукописи Пећке патријаршије, Старине Косова и Метохије, књига
IV��
–��
V��
, Приштина 1968–1971, стр 110–113, бр. 105. Датирање према: М. Гроздановић-Пајић, Р.
Станковић, Датирање и водени знаци српских ћирилских рукописних књига Пећке патријаршије,
Археографски прилози, 13, Београд 1991, стр. 47, бр. 83.
26
Опис у: Каталог Народне библиотеке у Београду. �� IV. Рукописи и старе штампане
књиге. Саставио Љуб. Стојановић. У Београду 1903 (фототипско издање, Београд 1982), стр. ��
179–181, бр. 428. (30). У опису се не указује на његово порекло.
27
Каталог Народне библиотеке у Београду. �� IV. Рукописи и старе штампане књиге.
Саставио Љуб. Стојановић. Стр. 345–347, бр. 486. (439).
28
У руском рукописном наслеђу „Слова брату столпнику“ Иларион се одређује као
митрополит кијевски једино у рукописима XV��
��
и ��
XVI��
века уз извод под насловом „От иного
слова“: Православная энциклопедия, Том XXII��
��
29
Д. Богдановић, Каталог ћирилских рукописа манастира Хиландара, стр. 191, бр. 506.

XXXIX 2012 1
у запису где се мешају српскословенске и српске језичко-правописне црте

са рускословенским, „грѣшный Ігнатіа іеромонахъ за дванадесѣтъ грѡша ѡт Исаиа
Москалѧ вь лѣто /аѱнд (1754) го года мѣсѧца марта ва перваго днѧ ва монастыре
изѡграфском“30. Редакција је црквенословенска, књига је писана полууставом
са обележјима типографског писма ��
XVIII��
века.31
Извод под насловом Словѡ свѧтагѡ ілариона о ѡтъверженїи мира сегѡ
налази се на стр. 86а–88б. Димитрије Богдановић га је у опису одредио као
„Илариона (Великог), слово о одбацивању овог света“32. Реч је, заправо,
о завршном делу целовитог текста „Слова брата столпнику“, убедљивом
позивању монаха да се угледају на живот својих отаца који је дирљиво
описан.33 У прегледу извода из „Слова“ које даје Н. К. Никољски34 оваквог
састава нема. О његовом месту у руској традицији „Слова брату столпнику“
за сада је тешко говорити, будући да не постоји критичко издање руских
преписа. Зато ћемо скренути пажњу само на нека текстуална одступања,
тачније, лексичке разлике у њему у односу на српске преписе Тек. пост. 13,
НБС 26, Сав. 22, Пећ 83, Деч. 96. Прво наводимо пример из хиландарског
извода а онда из српских преписа, према Тек. пост. 13: ризами черными (86а) –
ѡдеждею (33а); свидѣтельства (86б) – послоушьства (33б); въ разсѣлинахъ земленыхъ
(86б) – вь распаданїи земльныхь (34а); исполнѧх (87а) – имѣхоу (Сав. 22, 68б:
имѣяхоу); звѧцанїемъ (87а) – звьнѣниѥмь (34а); мѧтежа (87а) – мльвь (34б; Пећ.
83, 164а и Деч. 96, 319б: клопота); смѧтенїѧ (87а) – метежа (34б); царьство на
брань сшедшїѧсѧ (87а) – землѥ кь земли (Деч. 96, 319б: землю кь земли; Пећ 83,
145б: воины сь воины) на сѣчь сьшьдьше (Деч. 96, 319б: сьшьдьшоу) се (34б); в
кратцѣ же рещи (87а) – сьпроста же (34б; Пећ. 83, 164б: просто же); древесъ колѣбанїе
(87а) : дрѣвноѥ (Пећ 83, 69а и Деч. 96, 320а: дрѣвесь) двизаниѥ (34б); листвїѧ
шмѣнїе (87а) – вѣтвїи (Пећ 83, 164б и Деч. 96, 320а: вѣтвы) шоумѣниѥ (34б);
по престатїи (87а) : по ѹтишенїи (34б); мира сегѡ (87б) : вѣка сего (35а); хлѣвины
водрзиша (87б) : коуще потькноуше (35а; Пећ. 83, 164б: хыже вьдрѹзише); в кратцѣ
рещи (87б) : сьпроста рещи (35а); обвенїе (87б) : ѡбоущоу (35а–35б); возсїѧвш
(87б) : ѡсвьтшоу (35б); въ печали разсждающи имъ (88а) : печали имь ѡтьложе
(35б); очи совокпи (88а) : чи стисноу (36а); отокъ мажтъ (88а) : мастми мажоуть
(36б); оумилѧемсѧ (88а) : сьжаляѥм си (36б); ѡтьверженїѧ (88а) : ѡтьмѣтания
(36б). Завршетка хиландарског извода – не хощемъ совершенно свобѡдитисѧ (88б)
– нема у српским преписима. Приметно је да се хиландарски текст на многим
30
На стр. ��
Iа запис: „I сіа отъ моихъ книгъ, Смеωнъ, монахъ хиландарски“: Д. Богдановић,
Каталог ћирилских рукописа манастира Хиландара, стр. 191.
31
Д. Богдановић, Каталог ћирилских рукописа манастира Хиландара, стр. 191.
32
Д. Богдановић, Каталог ћирилских рукописа манастира Хиландара, стр. 191.
33
Вид. одговарајући текст у издању преписа Тек. пост. 13 и руском издању из 1639: По-
ученіе, приписываемое Иларіону митрополиту Кіевскому. Издалъ М. Петровскій. Стр. 31–35;
Потребникъ иноческіи, з рз, стр. тѳб (379б)–тдб (384б).
34
Н. Никольскiй, Матерiалы для повременнаго списка русскихъ писателей и ихъ сочи-
ненiй. (��
X��
–��
XI��
вв.), стр. 100–105.

XXXIX 2012 1
местима подудара само са Деч. 96 и Пећ 83, који међу српским преписима
текстолошки чине засебну групу.
Претпостављамо да је рукопис руски, имајући при том у виду и да
је купљен од Исаије Москаља. Ипак, на опрез и неоходност испитивања
језика читавог зборника наводи нас датив именице лѣствица – по молитвеннѣи
лѣствицы (87а).
У прилогу доносимо издање извода према микрофилму у Археографс-
ком одељењу Народне библиотеке. Припремајући га за штампу држали смо
се следећег начела: скраћенице са титлом разрешавали смо помоћу полу-
кружних заграда, без титле – помоћу угластих. При том смо самогласнике
настале вокализацијом полугласника бележили самогласничким словима,
а у осталим случајевима руководили смо се нормом Речника старог руског
језика Измаила Ивановича Срезњевског.35 Надредна слова спуштена су у
ред. Задржана је изворна пунктуација. Сви надредни знаци су изостављени,
изузев великог апострофа. Кустоде испуштамо.
Дуга је у Срба рукописна традиција другог дела које се приписује
Илариону – „Слова о подвизавању ка Богу укратко“ или „Поуке о користи
душевној“ (Потьщим се братиѥ кь вѣчиѣи жизни свѣтлѣи... – БАН, Тек. пост.
13, стр. 36б–38б).36 Нама су до сада позната два његова српска преписа из
XIV��
века, један из зборника насталог око 1696–1705, и обрада из 1732, дело
Гаврила Стефановића Венцловића. Нови, до сада непознати извод „Слова
брату столпнику“ у хиландарском рукопису XVIII��
��
века, ма које национал-
ности био његов преписивач, продужује трајање у српској средини још
једног дела знаменитог кијевског митрополита из ��
XI��
века.
(86а) СЛОВѠ СВѦТАГѠ ІЛАРИОНА О ѠТЪВЕРЖЕНЇИ МИРА СЕГѠ
Возлюбимъ оубо братїе благаго бога и тои единъ бдетъ часть наша въ
живщихъ на земли не оусты токмо или ризами черными любовь к нем имѣимъ но
дѣлесы и нравы своими оувѣримсѧ ем аще оубо любимъ егѡ не ѡслшаемсѧ званїѧ
на бракъ егѡ и таѧ ѡставлѧемъ яже ѡтъреченны сотворѧютъ насъ званїѧ егѡ аще
любимъ его послѣдимъ стопамъ егѡ яко и апостоли и заповѣди тыѧжде приемше
такоже и они еже не стѧжати ни злата ни сребра ни мѣди (86б) ни жезла ни двою
риз могли оубо быхомъ такожде пожити аще быхомъ хотѣли ибо и во градѣхь
нашыхъ многи видимъ оубогїѧ не имще ни оукрха хлѣба на оутрїи день и господь
35
Матеріалы для словаря древне-русскаго языка по письменнымъ памятникамъ. Трудъ
И. И. Срезневскаго. Томъ второй. Л-П. Санктпетербургъ 1902; Матеріалы для словаря древ-
не-русскаго языка по письменнымъ памятникамъ. Трудъ И. И. Срезневскаго. Томъ третій,
Санктпетербургъ 1912.
36
Вид.: [А. В. Горскй], Памятники духовной литературы временъ Великого Князя
Ярослава �I, стр. 219–220, 292–299 (издање и превод на руски); Н. Никольскiй, Матерiалы для
повременнаго списка русскихъ писателей и ихъ сочиненiй. (��
X��
–��
XI��
вв.), стр. 105–110.

XXXIX 2012 1
не оуморѧетъ ихъ гладомъ и не приемше заповѣди по заповѣди живтъ кромѣ же и сего

свидѣтельства аще быхомъ вѣр имѣли къ дающем скотѡмъ пищ ихъ и птеньцемъ
врановымъ призывающимъ егѡ не оустрашилисѧ быхомъ нищеты сеѧ вѣдѧще яко
всѧкїѧ твари и дыханїѧ честнѣиши есмы по образ божїю создани и паче всѣхъ
нами печетсѧ господь аще ли оубо таковое житїе оустрашаетъ ны и немощно намъ
мнитсѧ лѣности ради еже и оубозїи в насъ творѧтъ не приемше образа иноческагѡ то
какѡ оуже можемъ помыслити еже начати по стопамъ отьцъ своихъ ходити и житїю
ихъ поревновати иже оудивиша и аггелы своимъ житиемъ разгнѣмъ оубо книги и
прочтемъ житїѧ свѧтыхъ отьцъ да оувѣмы ѡтъ пребыванїѧ ихъ какѡ люблѧх
бога и тогда велми окаимъ житїе свое и ложныи обѣтъ какѡ всѧ мира сегѡ оуметы
вмѣниша какѡ всѧ яже во свѣтѣ семъ ѡставиша како ходиша во ѡвчинахъ и въ козїѧхъ
кожахъ лишени всегѡ яже во свѣтѣ семъ скорбѧще не ѡ сщихъ въ мирѣ семъ но ѡ
страшномъ сдищи ѡзлоблени ѡтъ бѣсовъ и неразмныхъ человѣкъ въ пстынѧхъ
пребывающе и в пещерахъ ѡсобѧщесѧ и въ разсѣлинахъ земленыхъ преходѧще и бѧше
чюдо по истиннѣ видѣти како овїи в ркахъ дѣло держаще молитв же оусты и
размомъ (87а) плетще и к вышнем возсылающе и тако день провождах дрзїи
же на версѣхъ горскихъ яко ластовицы вогнѣздившесѧ шептах ѱаломскїѧ пѣсни овїи
якѡ елени горы высокїѧ ѡбхождах и былиемъ пстыннымъ доволство оутробы своеѧ
исполнѧх иніи же яко заѧцы въ каменїихъ прибѣжища своѧ творѧх овїи же ѡтъ
нихъ сѣдѧще прї источникахъ ѡтъ камене текщихъ и звѧцанїемъ сладкимъ оушеса
ѡглашающе и ркама своима напивающесѧ благодарѧх бога и паки на вѣтрѣ тихо
повѣвающемъ прохлаждахсѧ рцѣ и очи и оумъ же и дш к бог возводѧще и
по молитвеннѣи лѣствицы к нем восходѧще и присьно с нимъ бесѣдюще то бо
имъ бѣ дѣло вын и тогѡ ради изыдоша ѡтъ мира якоже съ господемъ богомъ
своимъ ходити вын не обѧземи житеискими печалми и всѣми нестроиными сщими
в молвѣ восходѧще же на высокїѧ холмы смотрѧх на всѧ страны и не видѧх мира ни
слышах мѧтежа и игранїѧ не бѣ имъ во очїю градскаго смѧтенїѧ народнагѡ кричанїѧ
ни прїидоша ко оушима ихъ блдницъ скверныхъ пѣсни не видѣша царьство на
брань сшедшїѧсѧ не видѣша крове проливаемы и образа богомъ почтеннагѡ лица
человѣчьскаго мечемъ ѡтъ тѣла ѡтълчаема в кратцѣ же рещи всего окаѧнства
человѣчьскагѡ не видѣша токмо во очїю имъ бѧше древесъ колѣбанїе и листвїѧ
шмѣнїе и по престатїи шмѣнїѧ источникомъ звѧцанїе птичее пѣнїе кїѧждо своѧ
пѣсни воспѣвающи не бѣ оубо тѣмъ печали избѣжаша бо печали мира ѡтъшедше
ѡ сем же единомъ (87б) печахсѧ какѡ оумъ сохранити неврежденъ сетою мира сегѡ
како дш чист пред богомъ поставити и неѡсквернен похотми плотскими над всѣми
же сими какѡ доухъ137свѧтыи въ дшы своѧ вселити и рещи готово сердьце мое
боже како молитв бодр и нелѣностн творц своем возслати лишишасѧ мира
да творца всегѡ мира насладѧтсѧ избѣжаша человѣкъ да со аггелы бесѣдютъ
ѡтъвергоша покои и веселїе мирское да во ѡномъ вѣцѣ почїютъ обнищашѧ тѣломъ
да доухомъ разбогатѣютъ ѡтъвергошасѧ имѣнїѧ и славы да небеснаѧ сокровища
1
У рукопису дхъ, на снимку не видимо титлу.

XXXIX 2012 1
прїимтъ безъ чести здѣ на земли быша да ѡтъ аггелъ прославѧтсѧ изыдоша
ѡтъ полатъ и хлѣвины на холмѣхъ водрзиша да въ небесьныхъ полатахъ
возлѧгтъ и в кратцѣ рещи всѧко всѣми образы тѣло свое ѡскорбиша да дшы
пространьство обрѧщютъ кто бо тѣмъ вод на рцѣ возлїѧ ктѡ обвенїе подаде кто
ложе постла кто брашно различнѡ оустрои никтоже не имще бо ни слжащаго ни
слжимагѡ алчни жаждни оуединени слезни поникли дрѧхли оумилени изсшени
непомиловани неѡмовени непосѣщени нищи нази солньце бо ихъ наги ѡставлѧше
заходѧщи и наги обрѣташе восходѧщи бѧх же имъ днїе якѡ степени день ѡтъ дне
приближахсѧ ко господ своем день пребывше хвалѧх бога яко не в мирскомъ
мѧтежи и молвѣ прешедше егѡ оутр же паки возсїѧвш рцѣ къ вышнем воздѣвах
яко не в мѧтежехъ мирскихъ ѡсвѣти ихъ солньце но на горахъ едини печали имъ
ѡтъ сатаны пришедши и искшенїю не имѣѧх человѣка оутѣшающаго (88а) ихъ
не бѧше кто въ печали разсждающи имъ или к ком пришедше скорбь премѣнити развѣ
къ едином бог к нем же и прибѣгоша и весь животъ свои пред нимъ положиша
 дивство дивное такѡвое житїе  аггеломъ чюдное такѡвое пребыванїе и естество
плотское превосходѧ кто бѣ тѣхъ въ болѣзни посѣщаѧ или иссыхающеи оутробѣ вод ко
оустомъ принесяи кто тѣмъ издыхающимъ очи совокпи кто погребателнаѧ пѣнїѧ над
ними ѡтъпѣтъ кто ѡмы кто погребе кто возопи со слезами оупокои господи дш
нѣсть никтоже господь единъ тѣмъ бысть и оутѣха и ѡтърада и прибѣжище
и слга и хранитель приближишасѧ бо к нем невозвратно и онъ пристпи к нимъ
неѡтъстпно возлюбиша егѡ и вдадесѧ имъ взыскаша его и вселисѧ въ нихъ и
прїѧтъ ихъ якѡ достоины себѣ оувы оумъ изстпаетъ ми помѧнвъ любовь юже
имѣѧх ко господ прѣподобьнїи тїи яко тако пожиша любве егѡ ради и
всѧ претерпѣша да оугодницы христовы прозовтсѧ мы же аще единъ часъ главою
поболимъ или единъ прыщь на тѣлѣ нашемъ оузримъ стенемъ аще ли разболимсѧ
то не якоже иноцы но якоже мирстїи обсѣдѧтъ бо ны дрзи наши совѣты творѧще
которое оубѡ былїе слчитсѧ на оустрабленїе наше тогда же и женскїѧ рки тѣло наше
ѡсѧзаютъ отокъ мажтъ и собратисѧ творѧтъ ѡтъходѧтъ же воздыхающе и мы
на нихъ зрѧще оумилѧемсѧ и до слезъ да ни в начатцѣ ѡтъверженїѧ нашего ни въ
юности ни въ старости ни во здравїи ни въ болѣзни ни на исходѣ тѣлесе мира (88б)
ѡтъмѣтаемсѧ но и еще любимъ егѡ и держимсѧ егѡ неѡтъстпно донелѣже дша
наша въ тѣлѣ нашемъ есть не хощемъ совершенно свобѡдитисѧ

XXXIX 2012 1
Слика 1. Збирка рукописа манастира Хиландара,

бр. 506, стр. 87б

XXXIX 2012 1
Слика 2. Збирка рукописа манастира Хиландара,

бр. 506, стр. 88а

XXXIX 2012 1
Снежана Елесиевич
ВЫПИСКА ИЗ „СЛОВА БРАТУ СТОЛПНИКУ“

В ХИЛАНДАРСКОМ СБОРНИКЕ ��
XVIII ВЕКА
(Резюме)
„Слово брату столпнику“, все обоснованнее приписываемое русскому автору XI века,

киевскому митрополиту Илариону, в русской и сербской рукописных традициях сохранилось
как в полном виде, так и в списках без предисловия и выписках разного объема. В статье из-
ложена история вопроса об авторстве „Слова“ и указаны все его сохранившиеся и погибшие
сербские списки. В работе отождествляется и вводится в научный оборот до сих пор неиз-
вестная выписка из „Слова“, находящаяся в Отечнике, точнее, в Сборнике поучений святых
отцов, принадлежащем библиотеке Хиландарского монастыря (Хиландар, № 506, XVIII век,
церковнославянская редакция). В монастыре этот сборник оказался не ранее 1754 года и на
сегодняшний день является самым поздним свидетельством бытования „Слова“ в сербской
среде. Текстологическое сравнение хиландарской выписки из „Слова брату столпнику“ с
соответствующими ей частями сербских списков произведения – полных (БАН, Тек. пост. 13,
XIV век; НБС 26, XIV век; Сав. 22, XV век) и с отсутствующим предисловием (Деч. 96, XIV
или самое начало XV века; Печ 83, XIV век), – показало, что выписка близка к печскому и
дечанскому спискам, которые в сербской рукописной традиции данного произведения текс-
тологически составляют отдельную группу. Ряд чтений предположительно русской по языку
хиландарской выписки, отличающихся от чтений сербских списков, требует специального
рассмотрения, с учетом всей русской рукописной традиции „Слова“. К статье приложено
издание текста хиландарской выписки.
Кључне речи: „Слово брату столпнику“, митрополит кијевски Иларион, ауторство „Слова“, срп-
ска традиција „Слова, хиландарски зборник из XVIII века, хиландарски извод из „Слова“.
Примљено: 20. децембра 2011, прихваћено за објављивање 12. марта 2012.

XXXIX 2012 1
BIBLID��
: 0015-1807, 39 (2012), 1 (��
pp��
. 189–199)
УДК 811.133.1’342.8
Branko Rakić
Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu
AKCENAT GRUPE U FRANCUSKOM JEZIKU
U ovom radu govorićemo o francuskom akcentu, kao i o određenim, opšte prihvaćenim, a

nedovoljno preciznim terminima pod kojima je ovaj akcenat poznat, kao što su intenzitetski akcenat
(accent d’intensité ili accent tonique) i akcenat reči (accent lexical). Definisaćemo i pojam ritmičke
grupe koja je od izuzetnog značaja jer upravlja ritmom i akcentuacijom u francuskom jeziku i poja-
snićemo zašto smo se opredelili da za akcenat u francuskom jeziku upotrebljavamo pojam akcenat
grupe. Cilj nam je, dakle, da ukažemo na posebnosti francuskog akcenta, akcenta grupe, kao i na
posebnosti ritmičkog uređenja francuskog jezika.
1. Da li je francuski jezik bez akcenta?

Potvrdan odgovor na ovo pitanje sve do sedamdesetih godina XX veka, niko
nije ni pokušavao da ospori. Većina autora slagala se u oceni da francuski jezik
nema akcenat, a ovakvom stavu doprinosila su sledeća dva faktora:
– tradicionalna i neodgovarajuća shvatanja da većina evropskih jezika
poseduje dinamički akcenat koji se isključivo odlikuje rastom intenziteta na
naglašenom slogu, a u koja se francuski jezik nikako nije uklapao jer u njemu
na naglašenom slogu nema značajnijeg povećanja akustičke energije, to jest
intenziteta, niti frekvencje u odnosu na nenaglašene slogove. Ovakve stavove
opovrgla su eksperimentalna istraživanja šezdesetih i sedamdesetih godina XX
veka koja su pokazala da se, kako primećuje Martine, „u većini jezika, naglašeni
slog izgovara energičnije, na većoj visini i duže od nenaglašenih slogova.“;
– pogrešna auditivna impresija slušalaca naviknutih na jezike u kojima se
akcenat realizuje ponajviše povećavanjem akustičkog intenziteta, a koji pred
„slogovonom jednakošću“ (l’égalité syllabique) francuskog jezika (fenomena da
svi slogovi osim naglašenog približno isto traju) stiču utisak da u njemu akcenta
ni nema.
Sedamdesetih godina XX veka, Malmberg koji razlikuje jezike sa intenzi-
tetskim akcentom, poput engleskog i španskog jezika, zatim jezike sa tonom reči,

Martinet, A, Éléments de linguistique générale, Paris, Armand Colin, 1967, str. 89.
��

Malmberg, B, Les domaines de la phonétique, Paris, Presses universitaires de France, 1971,
��
str. 198.

XXXIX 2012 1
ili tonske jezike, poput kineskog, kao i jezike u kojima su prisutni i intenzitetski
akcenat i tonsko variranje, poput švedskog jezika, smatra da je francuski jezik
bez akcenta.
S druge strane, Vjolan takav pogrešan auditivni utisak objašnjava činje-
nicom da slušaoci naviknuti na određeni ritam, na primer, engleskog jezika, u
kojem se akustički izražen element, dakle element sa najvećim intenzitetom javlja
uglavnom na početku reči, sistematsko duženje finalnog sloga akcenatske celine
(ritmičke grupe) u francuskom jeziku tumače kao odsustvo intenziteta, i shodno
tome nepostojanje akcenta.
I u engleskom i u francuskom jeziku, u percipiranju akcentovanog sloga
glavnu ulogu igra povećanje energije, ali je u pitanju različita vrsta energije.
U engleskom jeziku, radi se o povećanju akustičke energije, to jest intenziteta,
a u francuskom jeziku, akcenat je na kraju akcenatske celine (ritmičke grupe)
i realizuje se povećavanjem artikulacione energije, to jest trajanja, koju prati
ušteda na planu akustičke energije. Vjolan zbog toga francuski akcenat naziva
ritmičkim akcentom (accent rythmique), a Lot i Lore akcentom trajanja (accent
de durée).
Samim tim, netačne su tvrdnje da zbog činjenice da na finalnom slogu ak-
cenatske celine nema povećanja intenziteta, na tom slogu nema ni akcenta, jer,
kako primećuje Vjolan, „pojam akcenat upućuje na element nekog niza, element
koji je najvažniji za razumevanje, a koji se u francuskom jeziku sistematski javlja
na kraju, dok se u engleskom nalazi uglavnom na početku. U oba jezika postoje
akcenti, ali su oni, usled njihovih dijametralno suprotnih položaja, različite
prirode.“
U vezi sa akcentom u francuskom jeziku, važno je napomenuti da obično nosi
neodgovarajuće kvalifikacije, i kada je reč o akustičkim parametrima koji učestvu-
ju u njegovoj realizaciji, i kada se radi o segmentima na kojima se realizuje.
Tako se francuski akcenat najčešće kvalifikuje kao intenzitetski (accent
d’intensité, accent tonique), što predstavlja već arhaična shvatanja da je akce-
nat većine evropskih jezika dinamički ili ekspiratorni, to jest da se karakteriše
isključivo povećanjem intenziteta. Ovakvo shvatanje osporava, najpre, Martine
koji se poziva na eksperimentalna istraživanja svojih savremenika, prema kojima
je, na primer, u engleskom jeziku „stalna karakteristika svakog akcenta brzo
variranje melodijske krivulje, ali i da je to variranje praćeno povećavanjem
intenziteta i trajanja.“

Wioland,
��F, Prononcer les mots du français, Paris, Hachette, 1991, str. 41.

Ibid, str. 43.

Lhote, É, Enseigner l’oral en interaction, Paris, Hachette, 1995, str. 140.
��

Lauret, B, Enseigner la prononciation du français: questions et outils, Paris, Hachette, 2007,
��
str. 47.

Wioland,

Martinet, A, Éléments de linguistique générale, Paris, Armand Colin, 1967, str. 90.
��

XXXIX 2012 1
Branko Rakić, Akcenat grupe u francuskom jeziku
Prema Malmbergu, akcenat reči ispoljava se veoma redundatno, odnosno

„kao proizvod združenog dejstva tri pomenuta parametra (intenziteta, visine i
trajanja).“
U francuskom jeziku, kako konstatuje Pjer Leon, „akcenat je vrhunac arti-
kulacione energije koji se manifestuje fizičkim povećanjem dužine, intenziteta i
eventualno menjanjem frekvencije pri prelasku sa neakcentovanog na akcentovani
slog i/ili tokom izgovora akcentovanog sloga.“10
Upravo zbog činjenice da akcenat proizilazi iz kombinacije sva tri navedena
parametra, to jest trajanja, intenziteta i visine, bilo bi pogrešno određivati fran-
cuski akcenat kao intenzitetski, jer bi to značilo da u imenu navedeni parametar
intenziteta jedini i igra ulogu u realizaciji francuskog akcenta što se ne slaže sa
stvarnim stanjem stvari.
Francuski akcenat nikada se ne realizuje isključivim povećanjem inten-
ziteta na naglašenom slogu (finalni slog ritmičke grupe) u odnosu na nenagla-
šene slogove. Ovakvu konstataciju, Leon11 potkrepljuje rezultatima merenja
prema kojima je intenzitet na naglašenom slogu veći za samo 3 dB u odnosu
na nenaglašeni slog što je jedva dovoljno da bi se razlika u intenzitetu uopšte
i primetila.
Na naglašenom slogu ne javlja se ni jasno markirano variranje osnovne
frekvencije F0 (frekvencije vibriranja glasnica), nego samo slabije i postepeno
uzlazno ili silazno kretanje frekvencije tokom realizacije samoglasnika. Vjolan12
i Pjer Leon13, zbog toga, konstatuju da je francuski akcenat poseban po tome što
neznatne varijacije intenziteta i frekvencije na akcentovanom slogu ne mogu
samostalno da doprinesu njegovom percipiranju. Ključni parametar koji se sa
njima istovremeno javlja i koji, gotovo uvek, predstavlja osnovnu akcenatsku
oznaku jeste trajanje. Zbog ove karakteristike francuskog akcenta, naglašeni slog
je, u principu, dva puta duži od nenaglašenog.
Na osnovu eksperimentalnih merenja, Vjolan14 dolazi do zaključka da se
povećanje dužine sloga koji je percipiran kao poslednji slog neke ritmičke gru-
pe javlja u 90 % slučajeva, dok se variranje osnovne frekvencije javlja u 56 %
slučajeva, a povećanje akustičkog intenziteta samo u 27 % slučajeva.
U vezi sa odnosima između tri navedena parametra u poslednjem slogu neke
ritmičke grupe, Vjolan15 konstatuje da se istovremeno variranje sva tri parametra
pod akcentom javlja samo u 17 % slučajeva, dok u 42 % slučajeva variraju samo

Malmberg, B, Les domaines de la phonétique, Paris, Presses universitaires de France, 1971,
��
str. 192.
10
Léon, P, Phonétisme et prononciation du français, Paris, Nathan Université, 1998, str. 107.
��
11
Ibid, str. 108.
12
Wioland,
13
��
14
Wioland,
15
Ibid.

XXXIX 2012 1
dva parametra, a u 38 % samo jedan, kao i da se u najvećem broju kombinacija

javlja povećanje trajanja.
Francuski akcenat ponekad se kvalikfikuje i kao leksički akcenat (accent
lexical) što, s tačke gledišta segmenata na kojima se dati akcenat realizuje, takođe
ne odgovara stvarnosti. Takav naziv navodio bi na zaključak da akcenat u fran-
cuskom jeziku može nositi svaka akcentogena reč, dakle, svaka reč osim klitika16
koje ne mogu biti naglašene (non accentuables), a koje pripadaju zatvorenim
klasama (veznici, predlozi, determinanti), što nije tačno. Stvarno stanje sasvim je
drugačije jer akcenat u francuskom jeziku pogađa samo poslednji slog akcenatske
celine (ritmičke grupe) koja se može sastojati od nekoliko reči.
2. Ritmička grupa kao osnovna jedinica ritmičkog uređenja
Osnovna jedinica ritmičkog uređenja u francuskom jeziku je akcenatska
celina koja može da se sastoji od jedne ili nekoliko reči i ona se naziva ritmičkom
grupom. Kako se francuski akcenat realizuje, ponajviše duženjem samoglasnika
u poslednjem slogu ritmičke grupe, opredelili smo se za pojam akcenat grupe
(accent de groupe) koji, između ostalih, predlažu i Karton17, Šampanj-Mizar i
Burdaž18 i Monik Leon19. Ovaj naziv odabrali smo jer svaka pojedinačna reč unutar
ritmičke grupe gubi svoj potencijalni akcenat u korist poslednje reči u grupi, kao
i zbog toga da prednost ne bismo davali samo jednoj od fizičkih manifestacija
akcenta (intenzitet, dužina, visina) nauštrb drugih.
Dakle, možemo reći da se standardni francuski jezik odlikuje oksitonskim
akcentom, to jest akcentom koji pogađa poslednji izgovoreni slog neke seman-
tičke, to jest ritmičke grupe, kao i da se taj akcenat, sa proširenjem semantičke
grupe udesno, i sâm pomera udesno, što možemo ilustrovati sledećim primerima:
la pe`tite (mala), la jo`lie (lepa), la jolie pe`tite (lepa mala), la jolie petite mai`son
(lepa mala kuća).
Ritmička grupa je celina koja na poslednjem slogu nosi akcenat grupe, a
kako, između ostalih, primećuju Gard20, Pjer Leon21 i Monik Leon22, ona pred-
stavlja grupu reči tesno povezanih smislom koja izražava određenu ideju i, tako,
formira smisaonu celinu.
16
Francuski
��
jezik poznaje isključivo proklitike koje, naravno, nikada ne mogu biti akcentovane.
Međutim, u jednom jedinom slučaju, moguće je govoriti i o enklitikama, i to o enklitikama koje nose
akcenat. Naime, dok u primeru Je le prends (Ja ga uzimam), proklitika le ne može biti akcentovana,
jer akcenat grupe pada na poslednji slog date grupe, u zapovednom načinu iza kojeg dolazi zamenica
direktni objekat Prends-le (Uzmi ga), enklitika le nosi akcenat jer se nalazi na kraju grupe.
17
Carton, F, Introduction à la phonétique du français, Paris, Bordas, 1974, str. 98.
��
18
Champagne-Muzar, C, Bourdages, J, Le point sur la phonétique, Paris, CLE, 1998, str. 28.
��
19
Léon, M, Exercices systématiques de prononciation française, Paris, Hachette, 2003, str.
��
103.
20
Garde, P, L’accent, Paris, Presses universitaires de France, 1968, str. 95.
��
21
��
22
Léon, M, Exercices systématiques de prononciation française, Paris, Hachette, 2003, str.
��
102.

XXXIX 2012 1
Prema Pjeru Leonu23, ta smisaona celina je sintagma, a ritmička grupa je,

zapravo, sintagma koja je aktualizovana u govoru i koja se završava naglašenim
slogom. Napomenimo ovde da se akcenti obeleževaju kosom crtom koja stoji
ispred naglašenog sloga, i da se tako, istovremeno obeležavaju i granice između
dve susedne ritmičke grupe: Òui il m’a `dit qu’il vien`drait mais je ne le crois
`pas. Ovde je reč o demarkativnoj funkciji akcenta, karakterističnoj za jezike
sa fiksnim akcentom, a koja, kako primećuje Pjer Leon, „olakšava dekodrianje
smisanonih celina ili sintagmi.“24
Na osnovu ovog shvatanja, mogli bismo ustanoviti određene principe koin-
cidiranja smisaonih celina (sintagmi) i ritmičkih grupa.
Tako, na primer, kao ritmičke grupe mogu da se realizuju imenske sintagme
(SN) koje se sastoje od ličnog imena, ili imenice, prideva i determinanta, a koji
su:
– u funkciji subjekta Pierre / arrive (Pjer stiže), to jest Mes amis français
/ sont arrivés (Stigli su moji francuski prijatelji);
– ili u funkciji direktnog ili indirektnog objekta Nous avons téléphoné / à
nos amis français (Telefonirali smo svojim francuskim prijateljima).
Kao ritmičke grupe, mogu da se realizuju glagolske sintagme (SV) koje se
sastoje:
– od lične zamenice koje samostalno nikada ne mogu da oforme ritmičku
grupu i ličnog glagolskog oblika (Il arrive – On stiže):
– modalnog glagola i infinitiva (Elle doit partir – Ona mora da krene);
– glagola i zamenica u funkciji direktnog i indirektnog objekta (Nous
l’avons vue – Videli smo je);
– glagola i kraćeg priloga (Vous parlez vite – Govorite brzo);
– glagola i kraće predloške sintagme u funkciji priloške odredbe za mesto
(Il va au bar – On ide u bar);
– glagola i kraćeg direktnog objekta (Pierre / aime le pain – Pjer voli
hleb);
– glagola être (biti) i sintagme koja mu sledi (Le café / est sur la table
– Kafa je na stolu).
I na kraju, kao ritmičke grupe mogu da se realizuju i predloške sintagme
(SP) koje su u funkciji:
– priloških odredbi za mesto (Vous les avez vus / devant la faculté – Videli
ste ih ispred fakulteta)
– za način (Il est parti / sans nous dire adieu – Otišao je bez
pozdrava);
– za vreme (Vous êtes arrivés / il y a deux jours – Stigli ste pre dva
dana);
23
��
24
Ibid, str. 109.

XXXIX 2012 1
– za uzrok (Le musée est fermé / pour la rénovation – Muzej je zatvoren

zbog renoviranja);
i za cilj (Il est parti en France / pour faire des études – Otišao je u Fran-
cusku da studira).
Ritmičku grupu, Vjolan naziva ritmičkom celinom (unité rythmique) i pritom
konstatuje: „Takva celina retko se podudara, kako na planu produkcije, tako i na
planu percepcije sa napisanom rečju koja figurira u rečniku.“25
Naime, sledeći iskazi koji se sastoje od različitog broja napisanih reči, sa-
činjavaju ritmičku grupu sastavljenu od dva izgovorena sloga: Bonjour; À table;
Qu’elles viennent.
Pored toga, prema Vjolanu26, ritam u francuskom jeziku direktno utiče na
razumevanje poruke, jer ritmičke celine, to jest grupe, odgovaraju smisaonim
celinama u govoru, što ilustruje sledećim primerom: / Viens / On est en retard /,
gde kose crte označavaju kraj, odnosno početak ritmičke grupe.
Ritmičku grupu, Marten, u zamišljenom iskazu bez prozodijske strukture
koji naziva tekstom, naziva akcenatskom grupom: „akcenatska grupa se definiše
kao niz slogova od kojih je barem jedan, i to poslednji, proeminentniji (istaknutiji)
od ostalih.“27
S druge strane, aktualizaciju, to jest stvarnu realizaciju teksta u govoru, Mar-
ten28 naziva iskazom koji sadrži određenu prozodijsku strukturu koja predstavlja
hijerahiju minimalnih prozodijskih jedinica, to jest prozodijskih reči, a što su,
zapravo, u iskazu realizovane akcenatske grupe.
Dakle, što se tiče načina na koji se, kako konstatuje Marten29, obrazuju
akcenatske, to jest ritmičke grupe, treba reći da njih tvore reči koje mogu biti
naglašene (accentuables) dakle reči koje pripadaju otvorenim klasama (glagoli,
imenice, pridevi i prilozi) oko kojih gravitiraju reči koje ne mogu biti naglašene
(non accentuables), dakle, reči koje pripadaju zatvorenim klasama (veznici,
predlozi, determinanti), i koje su u odnosu zavisnosti sa rečju koja pripada nekoj
otvorenoj klasi.
Za razliku od koncepcije koju je izneo Pjer Leon30 o podudaranju sintagmi i
njihovih u govoru aktualizovanih „predstavnika“, to jest ritmičkih grupa, Marten31
zastupa stav da, u spontanom govoru, ne mora uvek biti potpunog podudaranja
između akcenatskih grupa u tekstu i prozodijskih reči u iskazu, to jest da se
jedna prozodijska reč može odnositi i biti u vezi sa jedinicom koja je veća od
akcenatske grupe.
25
Wioland,
26
Ibid, str. 34
27
Martin, P, Intonation du français, Paris, Armand Colin, 2009, str. 95.
��
28
Ibid.
29
��
30
��
31
��

XXXIX 2012 1
Ovakvom mogućem ritmičkom preuređivanju iskaza doprinosi ritmički

fenomen poznat kao vremenska ravnoteža (l’équilibre temporel) ili euritmija
(eurythmie).
Govoreći o fenomenu vremenske ravnoteže o kojem je među prvima govo-
rio Gramon32, Vjolan33 primećuje da u okviru iskaza, ritmičke grupe teže da se
uravnoteže, to jest da traju približno isto.
Ova ravnoteža ogleda se: 1) u istom broju izgovorenih slogova u svakoj
od sukcesivnih ritmičkih grupa neke ritmičke sekvence, kada je tempo govora
istovetan u celom iskazu, kao na primer u iskazu koji se sastoji od dve ritmičke
grupe od kojih svaka ima po četiri sloga Il a neigé (4) / toute la journée (4); 2)
u maloj razlici u broju izgovorenih slogova po uzastopnim ritmičkim grupama,
kada tempo govora varira od jedne do druge ritmičke celine kao u primeru Elle
s’appelle (3) / Catherine (2), gde je tempo sporiji u celini koja sadrži manje
izgovorenih slogova, a brži u celini u kojoj ih ima više.
U slučaju da je razlika u broju izgovorenih slogova između uzastopnih
ritmičkih grupa prevelika, kao u sledećem primeru, u kojem se prva ritmička
grupa sastoji od jednog, a druga od četiri sloga Viens (1) / on est en retard (4),
kratka grupa se duži, ili iza nje dolazi pauza čime se nadomešta njena mala
„vremenska težina“.34
O ovom fenomenu govori i Marten35, ali ga naziva euritmijom (eurythmie)
i unosi novo viđenje stvari, to jest da između prozodijske i sintaksičke strukture
ne mora uvek biti podudaranja, što znači da je govornik u prilici da se opredeli
ili za prozodijsku strukturu koja bi bila kongruenta sa sintaksičkom, ili za neku
euritmičniju strukturu u slučaju da kongruenta struktura to nije.
Ovo možemo da ilustrujemo primerom (Julien adore le café chaud) koji ima
dve moguće prozodijske realizacije, od kojih je prva kongruenta sa sintaksičkom
strukturom (SN+SV = Julien /adore le café chaud), a druga prednost daje ritmičkoj
ravnoteži nauštrb sintakse (Julien adore / le café chaud).
U prvom slučaju, usled različitog broja slogova dve sintaksičke grupe Julien
(2 sloga) i adore le café chaud (6 slogova), doći će do ritmičkog uravnotežavanja
dve navedene grupe tako što će SN sa manje slogova (Julien) biti izgovorena
sporije, dok će SV koja ima više slogova (adore le café chaud) biti izgovorena
brže.
32
Grammont, M, Traité de phonétique, Paris, Librairie Delagrave, 1933, str. 418.
��
33
Wioland, F, Prononcer les mots du français, Paris, Hachette, 1991, str. 37.
��
34
��
35
��

XXXIX 2012 1
slika 1.36
U drugom slučaju, prozodijska struktura nije kongruentna sa sintaksičkom,

broj slogova dve prozodijske reči Julien adore (4 sloga) i le café chaud (4 sloga)
je isti zbog čega je njihovo trajanje isto i bez pribegavanja variranju tempa.
U slučaju neeuritmične realizacije, dakle u slučaju prozodijske strukture koja
je kongruentna sa sintaksičkom (Julien / adore le café chaud), pored povećavanja
ili smanjenja brzine govora, drugi način ritmičke kompenzacije predstavljalo bi
uvođenje pauze posle segmenta sa manjim brojem slogova, kako bi dve nesraz-
merne celine bile uravnoteženije.
Ovo možemo ilustrovati još jednim primerom koji navodi Marten37 Le frère
de Max adore les chocolats. Ako bismo se vodili kongruencijom između sintagme i
ritmičke grupe, ovu rečenicu bismo podelili na dve ritmičke grupe Le frère de Max
/ adore les chocolats, što znači da bi se akcenat grupe realizovao duženjem vokala
u poslednjem slogu svake od navedene dve ritmičke grupe koje, u sintaksičkoj
organizaciji, odgovaraju SN (Le frère de Max) i SV (adore les chocolats).
Marten38 se, sa ovim principom, slaže, ali i primećuje da se spontana re-
alizacija, usled svojih brojnih mogućih varijacija i nepredvidljivosti, ne može
ukalupiti u unapred određene i krute okvire.
Naime, vodeći se idejom ritmičke organizacije francuskog jezika, Marten39
kao jedan od veoma važnih faktora pominje i tempo govora, primećujući da u
navedenoj rečenici, u slučaju da nam je tempo govora brz, reč „frère“ koja može
36
Slika je preuzeta iz Martin, P, Intonation du français, Paris, Armand Colin, 2009, str. 102.
��
37
��
38
Ibid, str. 93.
39
Ibid, str. 98.

XXXIX 2012 1
da nosi akcenat, neće biti akcentovana, dok će u sporom govoru, ista ta reč imati
akcenat.
Takođe je važno napomenuti da se u govornom francuskom jeziku duge reči
spontano izbegavaju, kako bi se smanjila dužina ritmičke grupe, pa se ritmičke
grupe u francuskom jeziku karakterišu malim brojem slogova.
Zbog toga, Vjolan40 konstatuje da je u francuskom jeziku prosečan broj
slogova u spontanom govoru 2,5 po ritmičkoj grupi, dok za razliku od njega,
Pjer Leon41 smatra da su u svakodnevnom spontanom govoru najčešće ritmičke
grupe koje sadrže od 4 do 5 slogova, to jest preciznije rečeno da se u spontanom
govoru mušakaraca najčešće javljaju ritmičke grupe sa 4,7 slogova, a u govoru
žena, grupe sa 4,4 sloga. Zbog svega navedenog, a s obzirom da se, u francu-
skom jeziku, najčešće javljaju ritmičke grupe sastavljene od četiri sloga, ritmički
obrazac francuskog jezika je niz od tri kratka nenaglašena sloga iza kojih dolazi
dugi naglašeni slog.
Prema Elizabet Gembretjer42, ritmičke grupe su sekvence koje se, u spon-
tanom govoru, obično, sastoje od 3 do 5 slogova, dok Elizabet Lot43 konstatuje
da se pojam ritmička grupa često koristi, a retko definiše, budući da joj dužina i
funkcije variraju, ali dodaje i da se retko dešava da ritmička grupa ima više od 9
slogova. U pogledu maksimalne moguće dužine ritmičke grupe, Landersi i Renar44
zapažaju da se ritmičke grupe mogu produžavati do 8 slogova.
Nasuprot njima, Marten45 smatra da maksimalan broj slogova po ritmičkoj
grupi u francuskom jeziku, kada je tempo govora uobičajen za svakodnevni govor,
ne prelazi 7 slogova, što je poznato kao pravilo sedam slogova. U slučaju da je
tempo govora brži, ritmičke grupe mogu da se produže do 10 ili 11 slogova.
Značajno je napomenuti da o ovom pravilu sedam slogova prema kojem se
u govoru ne mogu javiti celine duže od sedam uzastopnih slogova, od kojih je
poslednji naglašen i dug, kao i o činjenici da je najčešći tip akcenatske celine u
francuskom jeziku, celina sa četiri sloga, još 1550. godine, govori Luj Megre46 u
delu Le treté de grammere francoeze (Traktat o francuskoj gramatici).
40
��
41
��
42
Guimbretière, É, Phonétique et enseignement de l’oral, Paris, Didier/Hatier, 1994, str. 34.
��
43
Lhote, É, Enseigner l’oral en interaction, Paris, Hachette, 1995, str. 138.
��
44
Landercy, A, Renard, R, Éléments de phonétique, Bruxelles, Didier, 1977, str. 101.
��
45
Martin, P, Intonation du français, Paris, Armand Colin, 2009, str. 105-106.
��
46
Louis Meigret.
��

XXXIX 2012 1
slika 2.47
3. Zaključak
Na kraju ćemo podsetiti na najvažnije zaključke u vezi sa akcentom grupe
u francuskom jeziku:
– osnovna jedinica ritmičkog uređenja je ritmička grupa koja, najčešće,
koincidira sa sintagmom;
– svaka pojedinačna reč unutar ritmičke grupe gubi potencijalni akcenat
u korist poslednje reči u grupi, pa se standardni francuski jezik odlikuje
oksitonskim akcentom;
– akcenat se realizuje povećavanjem artikulacione energije (trajanja), koju
prati ušteda na planu akustičke energije, a naglašeni slog je, u principu,
dva puta duži od nenaglašenog;
– najčešće se javljaju ritmičke grupe sastavljene od četiri sloga;
– maksimalan broj slogova po ritmičkoj grupi, kada je tempo govora
uobičajen za svakodnevni govor, ne prelazi 7 slogova, a u slučaju da
je tempo govora brži, ritmičke grupe mogu da se produže do 10 ili 11
slogova.
LITERATURA
Carton, F, Introduction à la phonétique du français, Paris, Bruxelles, Mon-
tréal, Bordas, 1974.
Champagne-Muzar, C, Bourdages, J, Le point sur la phonétique, Paris, CLE
international, 1998.
Garde, P, L’accent, Paris, Presses universitaires de France, 1968.
Grammont, M, Traité de phonétique, Paris, Librairie Delagrave, 1933.
47
Slika je preuzeta iz Martin, P, Intonation du français, Paris, Armand Colin, 2009, str. 106.
��

XXXIX 2012 1
Guimbretière, É, Phonétique et enseignement de l’oral, Paris, Didier/Hatier,

1994.
Gudurić, S, Osnovi fonetike sa fonologijom francuskog jezika, Beograd,
Zavod za udžbenike, 2009.
Landercy, A, Renard, R, Éléments de phonétique, Bruxelles, Didier, 1977.
Lauret, B, Enseigner la prononciation du français: questions et outils, Paris,
Hachette, 2007.
Léon, M, Exercices systématiques de prononciation française, Paris, Ha-
chette, 2003.
Léon, P, Phonétisme et prononciation du français, Paris, Nathan Université,
1998.
Lhote, É, Enseigner l’oral en interaction, Paris, Hachette, 1995.
Malmberg, B, Les domaines de la phonétique, Paris, Presses universitaires
de France, 1971.
Martin, P, Intonation du français, Paris, Armand Colin, 2009.
Martinet, A, Éléments de linguistique générale, Paris, Armand Colin,
1967.
Wioland, F, Prononcer les mots du français, Paris, Hachette, 1991.
Branko Rakić
ACCENT DE GROUPE EN FRANÇAIS

(Résumé)
Dans cet article, nous parlerons de l’accent français, et de certaines dénominations généralement
acceptées, mais inadéquates, sous lesquelles il est connu, telle que l’accent d’intensité ou l’accent
tonique, ainsi que l’accent lexical. Nous essaierons d’expliquer pourquoi nous leur avons préféré
le nom d’accent de groupe et nous tâcherons de définir la notion de groupe rythmique représentant
l’unité de base de l’organisation accentuelle et rythmique du français. Notre travail a donc pour objet
la description des particularités de l’accent et du rythme du français.
Ključne reči: slogovna jednakost, ritmička grupa, akcenat grupe, pravilo sedam slogova, euritmija,
intenzitet, osnovna frekvencija F0, dužina.
Primljeno: 20. decembra 2011, prihvaćeno za objavljivanje 12. marta 2012.

XXXIX 2012 1
BIBLID: 0015-1807, 39 (2012), 1, (pp. 201–215)

УДК 811.163.41’373.45 : 811.133.1
Тијана, Крстић
ФИЛУМ – Крагујевац
НЕКЕ НАПОМЕНЕ О ФРАНЦУСКИМ РЕЧИМА У

СРПСКОМ ЈЕЗИКУ ИЗ ОБЛАСТИ ВОЈСКЕ И МОДЕ
У раду је реч о француских речима у српском језику из области војске и моде. У првом
делу, у његовом уводу, дају се неке напомене о утицају француске културе на српску културу,
а потом се говори о позајмљеницама и процесу адаптације, прво о фонолошкој, а затим о
морфолошкој адаптацији, док се у другом делу рада дају примери француских речи из области
војске и моде које су ушле у српски језик и које данас чине саставни део његовог вокабулара.
1. Увод
Присуство француских речи у српском књижевном језику није, нарав-
но, новијег датума. Имајући у виду да је Хрватска још у доба Каролинаца
имала прве контакте с Француском, и то пре свега у војном и религиозном
погледу, може се закључити да су прве француске речи ушле у наш језик
крајем XII и почетком XIII века (Крстић, 2005: 74).
Географски услови и трговачке, црквене и културне везе Далмације с
Венецијом, Италијом и јужном Француском, допринели су да се француска
књижевност (пошто су многи италијански писци писали управо на фран-
цуском језику) наметне читавој нашој култури.
Упркос знатно мањем утицају француске културе на Европу у XV и XVI
веку и то због Стогодишњег рата, политичке анархије и др., Универзитет у
Паризу задржава и даље свој углед који је стекао знатно раније, тако да су
многи млади људи, жељни знања, из различитих крајева Европе долазили у
Париз да студирају. Међу њима се налазио и известан број наших људи који
су касније постали познати хуманисти и признати научници и филозофи.
У истом периоду, у XV и XVI веку, француски уметници раде у Дал-
мацији као архитекте, вајари и резбари. Они су донели утицај готике и
француске ренесансе у Далмацију, а сигурно су унели и неке стручне фран-
цуске изразе у наш језик. Захваљујући географском, приморском положају
Далмације, културне и уметничке везе ових крајева са Француском наставиле
су да се развијају и у доба готике и ренесансе, продубљујући се у XVIII и
XIX веку, а трају, наравно, још и данас. Али нису само културни и трговачки

XXXIX 2012 1
односи Хрватске с Француском утицали да неке француске речи директно

или индиректно уђу у наш језик. Веома битан фактор био је и француски
војни утицај на Хрватску у XVII и XVIII веку, јер су многи хрватски плаће-
ници били у служби француских краљева Луја XIII и Луја XIV. Овде треба
истаћи да нису само војни термини преко хрватских војника улазили у наш
језик, већ и многе друге речи. Поједине француске речи нису директно
улазиле у српски или хрватски језик, већ преко неког другог језика као што
је италијански, немачки или руски. Позајмљенице регимента, ађутант, на
пример, јесу француске речи које су преко немачког ушле и у наше језичко
подручје (Крстић, 2005: 75).
Многи видови француског живота били су под изузетним утицајем
француског краља Луја XIV (1638–1715) па тако и свет моде, а будући да
је Француска под Лујем XVI постала снажна сила, француски стил почео
је доминирати. У XVIII веку аристократија и богато грађанство осталих
европских држава верно су модом пратили оно што се носи у Паризу.
Утицај француске културе на европску културу, дакле и на српску, још
већи је у XIX веку, посебно у његовој другој половини, и у том периоду
знатан број француских речи, било директно, било индиректно, преко неког
другог језика, улази у српски језик.
У наставку овог рада, прво ће бити речи о позајмљеницама и о процесу
адаптације, на фонолошком и на морфолошком нивоу, а затим ће бити при-
казан један број француских речи из области војске и моде које су ушле у
српски језик; а управо је то и циљ нашег рада: приказати што већи број ових
француских речи које данас чине саставни део српског вокабулара.
2. Позајмљенице и процес адаптације
Проблем позајмљеница привлачи пажњу лексикографа још у XVIII
веку. Њихово проучавање је веома значајно за компаратаивну лингвистику.
Међутим, након појаве структурализма у лингвистици, проучавање по-
зајмљених речи престаје да буде предмет интересовања, што се нарочито
манифестовало у Америци.
Основа реченичког фонда француског језика састављена је, у највећем
делу, од речи које су произишле из латинског језика. Тај основни речник вре-
меном се обогатио знатним бројем речи које су доспеле из других језика.
Основа реченичког фонда српског језика састављена је, у највећем делу,
од народног српског слоја језика.
Наравно, и француски и српски језик имају потребу преузимања речи
из других језика. То је одлика свих језика који се користе у свету.
Структурализам језик сматра скупом међусобно повезаних лексичких, граматичких

и фонолошких елемената које треба посматрати на синхронијском нивоу. Друштвени аспект

употребе језика је ван подручја главног интереса. Лингвистика се усмерава више према језику
и синхронији, а мање према говору и дијахронији.

XXXIX 2012 1
Тијана Крстић, Неке напомене о француским речима у српском језику из области ...
Дакле, позајмљенице чине значајан слој сваког језика.

Како бисмо дефинисали позајмљенице?
То су речи које је један језик преузео из других језика и које су постале
саставни део лексичког фонда тог језика. Или, другим речима, позајмљени-
це су језичке јединице преузете из једног језичког система у други језички
систем.
Позајмљивање речи из других језика карактеристично је за све језике.
Позајмљенице настају као резултат односа међу народима, и то пре свега,
културних, друштвених, економских и политичких. Према томе, позајмље-
нице су нека врста међународне размене.
Треба напоменути да до позајмљивања речи често долази из моде која
прелази у снобизам, а не из потребе да се попуни нека празнина у лексици
једног језика (Крстић, 2005 : 74–75).
Српски књижевни језик је, уосталом као и други књижевни језици,
говорни и писани језик којим се припадници српске језичке заједнице служе
као општим у свакодневној комуникацији и култури уопште, а који је засно-
ван на утврђеним фонетским, морфолошким и синтаксичким обрасцима. Ти
обрасци чине норму књижевног језика или, другим речима, они чине систем
правила која су обавезна за све оне који тим језиком говоре и пишу.
По својој структури, српски књижевни језик је исти језик свугде где
се њиме говори и пише. Екавског је и (и)јекавског изговора и има два рав-
ноправна писма, ћирилицу и латиницу, чији је избор остављен слободној
вољи сваког појединца.
Улазак страних речи у наш језик условљен је најчешће културно-ис-
торијским и географским карактером, тако да и у народном, а поготово у
књижевном језику има велики број позајмљеница из других, пре свега,
европских језика.
Наравно, треба истаћи да су те лексеме и гласовно и граматички при-
лагођене нашим речима, односно нашем језику.
У лексичком фонду српског књижевног језика, поред домаћих речи,
налазе се и турцизми (речи из турског језика или оне речи које су преко
турског дошле из персијског и арапског), русизми (речи из руског језика),
хунгаризми (речи из мађарског језика), англицизми (речи из енглеског
језика), германизми (речи из германских језика, а посебно из немачког),

Тако је фонетска норма прописала начин изговарања и писања гласова, па ће, на пример,
неправилно бити рећи ћекић уместо чекић, тражијо уместо тражио, леб уместо хлеб.
Морфолочка норма је утврдила, на пример, облике 3. лица множине презента глагола
јахати јашу, а не јаше, или глагола волети воле, а на волу.
Синтаксичка норма је утврдила да стандардни облик изражавања радње која се врши
напоредо с временом исказа може бити само презент глагола несвршеног вида, као на пример,
у реченици: Киша пада, док ће у тој ситуацији презент глагола свршеног вида Киша падне
бити погрешно, односно огрешење о норму.

XXXIX 2012 1
романизми (речи из латинског и романских језика) и грецизми (речи из

грчког језика).
Страна реч приликом интеграције у језик прималац пролази корз три
фазе.
Прва фаза интеграције подразумева да је говорно лице које упот-
ребљава неку страну реч свесно да та реч није познат елеменат у језику
примаоцу и због тога је објашњава како би се његов исказ разумео. У овој
фази страној речи се најчешће додаје реч звани или израз што би... (нпр.,
Французи...) рекли.
Током друге фазе, страна реч се не тумачи, јер се више не осећа као
потпуно страни елеменат у језику. Међутим, и даље се осећа да реч није у
потпуности интегрисана, то јест, да није адаптирана на свим језичким ниво-
има. У овој фази се речи у писању означавају разним графичким средствима,
као што су наводници или курзив. Потреба за графичким означавањем про-
излази из чињенице да реч није графички адаптирана у језику примаоца.
У говору је истицање знатно отежано. Понекад се стране речи изго-
варају посебном интонацијом или се покушава подражавати оригинални
изговор.
Током ове две фазе интеграције није још јасно да ли ће страна реч пос-
тати позајмљеница. Тек се у трећој фази може говорити о позајмљеници.
Реч је прошла кроз фонолошку, морфолошку и семантичку адаптацију и
графички се више не одваја од осталих речи језика примаоца (Поповић,
2005: 19–27).
Приликом позајмљивања страних речи, у језику примаоцу може да
дође до супституције, то јест, замене елемената језика даваоца (даватеља)
елементима језика примаоца (приматеља) или до импортације, то јест,
уноса елемената језика даваоца, при чему долази до иновације у језику
примаоцу.
Преузимање елемената и правила другог језика може да буде лексич-
ко (при чему долази до преузимања лексема језика даваоца), семантичко
(преузимање семема, приликом чега се мења значење постојеће речи због
међујезичке идентификације са страним моделом), морфолошко (при
чему долази до преноса везаних морфема), фонолошко (при чему долази
до преузимања фонема из језика даваоца), прозодијско (настаје приликом
трансфера нагласка или интонације), синтаксичко (пренос синтаксичких
правила) и ортографско (код којег долази до преноса графема).

На пример: Не мислим тако, баш напротив, што би Французи рекли: au contraire.

XXXIX 2012 1
3. Адаптација на фонолошком нивоу

Фонолошким посуђивањем се сматра утицај гласовног састава једног
језика на фонемски инвентар, дистрибуцију и артикулаторне навике другог
језика.
Приликом адаптације на фонолошком нивоу, може доћи до трансфо-
немизације, то јест, до супституције фонолошких елемената језика даваоца
елементима језика примаоца или до импортације, то јест, уноса фонолошких
елемената у језик прималац.
Трансфонемизација може да буде нулта (фонема језика даваоца се
замењује фонемама језика примаоца, при чему се самогласници на разли-
кују по отворености и месту артикулације, а сугласници по месту и начину
артикулације), делимична (фонеме језика примаоца само делимично одго-
варају опису фонема језика даваоца; самогласници се могу разликовати по
отворености, али не и по месту творбе, а сугласници по месту, али не и по
начину артикулације) и слободна (до ње долази уколико језик прималац нема
ни делимичне артикулаторне еквиваленте, па се фонеме из језика даваоца
замењују слободно; овај тип трансфонемизације најчешће се заснива на
ортографији (Поповић, 2005: 28–64).
4. Адаптација на морфолошком нивоу
Позајмљена реч из страног језика уклапа се у домаће морфолошке
категорије и при том поприма морфолошка обележја релевантна за језик
прималац, или губи изворна обележја уколико она у њему нису релевантна.
Тако, на пример, именица позајмљена из језика који не поседује категорију
граматичког рода, прелазећи у језик који је поседује, нужно добија обележје
рода. У обрнутом случају, када се у језику даваоцу разликује, а у језику
примаоцу не разликује граматички род, именица ће то обележје изгубити.
Обим ове врсте адаптације зависи од сличности или различитости морфо-
лошких систeма језика примаоца и језика даваоца. Адаптација је слабија
уколико су морфолошке структуре два језика сличније, а јача и сложенија
уколико су оне различитије.
За истраживање морфолошке адаптације позајмљеница важно је дефи-
нисати облик речи од којег полазимо у морфолошкој анализи. То је основни
облик речи, који је с морфолошког становништа неутралан (Филиповић, 1986:
117.) Основни облик речи је онај облик који можемо наћи у речницима. То
је облик номинатива једнине за именице, номинатива једнине мушког рода
за придеве и инфинитив за глаголе. Основни облик позајмљене речи може
имати различите степене морфолошке адаптације. Међутим, строге поделе
на различите степене морфолошке адаптације нису могуће пошто осим
морфолошких, на њих утичу и фонолошки и семантички чиниоци и границе
измећу њих нису увек прецизне (Поповић, 2005: 66–70).

XXXIX 2012 1
Основни облик трпи две врсте промена. С једне стране, он улази у

систем флексије, а са друге, у систем творбе речи. На пример:
Флексиони облици омогућавају синтаксичко уклапање речи у шире

јединице, а они настали деривацијом и композицијом, при чему сваки има
своју флексиону парадигму, представљају лексичку експанзију основног
облика речи. Први процес ћемо назвати примарном, а други секундарном
адаптацијом, јер тада полазимо од већ адаптираних речи. У морфолошкој
анализи позајмљеница из француског језика раздвојићемо ова два процеса.
Само први обухвата позајмљивање и уклапање страних речи у морфолошки
систем језика примаоца. На пример, беж је неадаптирани придев и према
томе сигурно припада примарној адаптацији. Модеран је адаптирани придев
из примарне адаптације док је модернизован придев секундарне адаптацје,
изведен од глагола модернизовати (Поповић, 2005: 84–87).
Приликом преласка у српски језик, француске речи у начелу не мењају
категорију: именице се преносе као именице, придеви као придеви, глаголи
као глаголи. У веома малом броју случајева долази до промене врсте речи.
Што се тиче односа врста речи које се позајмљују, именице чине највећи број.
Оне задовољавају потребу да се именују квалитети које именује придев. Оне
су такође најсамосталнија врста речи – оне говоре саме о себи, док је глагол
далеко више укључен у језички систем и несамосталнији, исто као и придев,
који је подређен именици. И француски и српски поседују категорију рода:
мушки и женски у француском, мушки, женски и средњи у српском. Оба
језика такође разликују природни и граматички род. Што се тиче придева,
они се из француског језика преносе на два начина:
1. Мањи број је морфолошки неадаптиран и ушао је у српски језик у
оном облику у којем се налази и у француском, прошавши претходно кроз
фонолошку адаптацију: беж (< beige), оранж (< orange).
2. Већи број придева је формиран од француског облика којем је додат
придевски суфикс -ан (-ни, -ани): елегантан (< élégant ).

XXXIX 2012 1
5. O француским речима из области војске

и моде у српском језику
Овом приликом биће представљен само један број француских речи из
области војске и моде које су ушле, било директно, било индиректно, дакле
преко неког другог језика, у српски стандардни језик. Лексеме наводимо,
наравно, абецедним редом са значењима која имају у савременом српском
стандардном језику. Латинично слово f. означава лексему женског рода, а
слово m. – мушког рода, а у српском – ћирилично ф. и м.
А. Област војске
adjudant (m.) – ађутант (м.); помоћник; млађи официр додељен на
службу вишем официру, пратилац вишег официра;
alarme (f.) – аларм (м.) (Неке француске именице ж. р. приликом пре-
ласка у српски језик не адаптирају финалну консонантску групу; другим
речима, тим адаптираним именицама у српском језику не додаје се вокал
-а, што је аутоматски довело до промене рода; узбуна; немир, неспокојство,
забринутост; страх;
alliance (f.) – алијанса (ф.), (Многе француске именице ж. р. приликом
преласка у српски језик адаптирају финалну консонантску групу, додајући
јој вокал -а, и тако задржавају исти род); спајање, удруживање; савез; при-
јатељство; споразум између две државе;
appel (m.) – апел (м.), (именице које се завршавају консонантом (наста-
вак -ø ) улазе у тип Km+Pø; позив, позивање, дозив, знак;
armée (f.) – армија (ф.); оружана сила, војска;
arsenal (m.) – арсенал (м.); оружница; магацин за смештај ратне опреме,
нарочито у морским пристаништима;
artillerie (f.) – артиљерија (ф.), (Неким француским именицама ж. р.
чији се модел завршава на -i, у српским позајмљеницама додаје се -а да би
се сачувао исти род, с једне, и као начин фонолошке адаптације, с друге
стране). Графија -ill- и -il најчешће се адаптира у српско -љ;
artilleur (m.) – артиљерац (м.); (-ill прешло у -љ); војник који рукује
топом, топџија;
attaché (m.) – аташе; (м.), (Графија -é одговара српском -е.); на рад
додељени службеник, нпр. код војске, неког посланства;
attaque (f.) – атак (м), (У француском језику наставак -ø даје Km+Pø у
српском); напад, нападање, навала, јуриш;

Km – конгруенцијски индикатор; Pø – парадигматски индикатор који се у српском језику
одређује према наставку у номинативу једнине.

XXXIX 2012 1
baïonnette (f.) – бајонет (м.); дуг нож са два реза или више резова, који
се меће на пушку (пронађен у Бајони 1640. г.);
bataillon (m.) – батаљон (м.) (Француско -ill адаптирало се као српско
љ) ; одред војске који представља, према формацији, трећину или четвртину
пешадијског пука, обично са 800 до 1000 војника, подељених у 4 чете;
batterie (f.) – батерија (ф.), (додаје се вокал –а ради чувања истог женског
рода); више топова (4–8) исте врсте, са потпуном опремом и прибором, који
представљају једну борбену јединицу;
bombe (f.) – бомба (ф.), (консонантској групи се додаје -а да би се
сачувао исти женски род);
bravoure (f.) – бравура (ф.); ваљаност; храброст, јунаштво, неустрашивост;
јуначко дело; нешто израђено или изведено са великом вештином и
стручношћу;
brigade (f.) – бригада (ф.); 1. вој. јединица састављена обично од два
пука истог рода војске; 2. скупина или група радника који раде на извршењу
одређеног задатка;
brigadier (m.) – бригадир (м.), (Резултат секундарне адаптације); 1.
вој. командант бригаде; 2. коњички подофицир у француској војсци; 3.
руководилац радне бригаде;
cadet (m.) – кадет (м.); ученик, питомац војне академије, официрски

приправник; млађи син, син мезимац, нарочито у племићким породицама,
који се спрема за војну службу;
calibre (m.) – калибар (м.), (Разбијање консонантске групе помоћу
вокала); пречник шупљине код ватреног оружја; пречник метка, зрна;
величина и тежина топовског метка; фиг. вредност, ваљаност, важност;
калуп, образац; врста, ков, фајта, сој;
carabine (f.) – карабин (м.), карабина (ф.), карабинка (ф.), (Када је реч
о граматичком роду најпродуктивнији је суфикс -а, док се се веома малом
броју речи додаје суфикс -ка); пушка, лакша и краћа од пешачке, за коњицу,
артиљерију и сл.;
cassation (f.) – касација (ф.), (Интервокално -s из модела се у реплици
углавном не мења Француске именице са суфиксом -tion у српском језику
добијају суфикс -ција); отпуштање из службе, смењивање са дужности,
лишење чина; поништење, нпр. једне пресуде и др.; највиши суд који доноси
коначне одлуке о пресудама првостепених и апелационих судова;
cocarde (f.) – кокарда (ф.); значка (на капи или капуту) као знак
припадности неком сталежу (војсци) или некој организацији (политичкој,
социјалној, културној, спортској итд.), знак чланства неког сталежа или
неке организације;

XXXIX 2012 1
commandeur (m.) – командир (м.); заповедник чете, батерије, ескадрона

и др.; витез, носилац некога вишег ордена, нпр., „легије части”;
convoi (m.) – конвој (м.); група трговачких или транспортних бродова са
пратњом јединица ратних бродова (ради заштите од напада непријатељских
подморница и авиона); свака оружана пратња којој је задатак заштита;
cordon (m.) – кордон (м.); узица, гајтан, врпца (нпр. на шеширу); трака,
лента (од ордена); арх. горњи венац на подзиду (симсу); вој. ланац војних
стража за заштиту границе од кријумчарских упада, војна граница;
corps (m.) – кор; тело, целина; заједница, друштво, еснаф, сви
представници једног реда људи (официрски, дипломатски кор), одред војника
под једним командантом (армијски кор);
courage (m.) – кураж (ф.), (Осим ове именице, ниједна српска именица
француског порекла са консонантским завршетком није женског рода);
храброст, срчаност, одважност;
courrier (m.) – курир (м.), (Велики број именица са суфиксом -ier у
српски језик доспео је преко немачког у измењеном облику, тако да се
у српском јавља суфикс -ир); гласник, скоротеча, улак; службеник или
поверљива особа које влада или посланство шаљу са важним вестима, актима
и сл. (због хитности и веће сигурности);
escadron (m.) – ескадрон (м.); вој. тактичка јединица коњице од 120 до

150 коњаника у ратном стању, под командом командира ескадрона;
flotte (f.) – флота (ф.); бродовље, морнарица (ратна, трговачка); нарочито:

целокупна поморска снага једне државе;
flottille (f.) – флотила (ф.); 1. мала флота, ескадра (ф.); 2. одред мањих
ратних бродова за акцију поред морске обале, по језерима и рекама (нпр.
„дунавска флотила”);
garde (f.) – гарда (ф.); стража, телесна стража једног владаоца; нарочито
одабрана, елитна трупа свих родова војске као засебна војна јединица; фиг.
одане и поуздане присталице, нпр. неког политичког првака, вође и сл.;
garnison (f.) – гарнизон (м.); вој. посада, војска која борави у једној
вароши; варош у којој борави војска;
gendarme (m.) – жандарм (м.); првобитно, у Француској: коњаник у
тешком оклопу; доцније: назив за поједине коњичке пукове; данас: чувар
једног поретка и безбедности, полицајац, редар, позорник, пандур;
grenadier (m.) – grenadir (m.), (Велики број француских именица са
суфиксом -ier у српски језик доспео је преко немачког у измењеном облику
тако да се у српском јавља суфикс -ир) ; вој. првобитно: пешак одређен за
бацање бомби, бомбаш; доцније: језгро пешадије;

XXXIX 2012 1
guillotine (f.) – гиљотина (ф.) (Француско -ill адаптирало се као српско

-љ); по француском лекару Гиљотину (J. I. Guillotin) названа справа за из-
вршење смртне казне одсецањем главе (уведена 1792. за време Француске
револуције);
massacre (m.) – масакр (м.); покољ, мрцварење, убијање, крвопролиће;
médaille (f.) – медаља (ф.); (Француско -ill адаптирало се у српско -љ,
вокал -а за означавање женског рода); колајна, споменица израђена од ме-
тала; одликовање, орден;
mine (f.) – мина (ф.); подземни ходник у руднику и утврђењу; тамник,
лагум; рудник, мајдан, рудно окно; рудна жица; руда; вој. челична кутија
напуњена јаким разорним материјалом за уништавање непријатељских
објеката (утврђења, бродова, мостова и др.); фиг. скривен план коме је циљ
уништавање кога или чега; графит за писаљке;
mitrailleuse (f.) – митраљез (м.), (Ова лексема је у српски ушла преко
језика посредника, немачког језика, а у немачки је ушла из француског
језика). Немачки не утиче много на промене оригиналног рода, који се у
немачкој реплици најчешће задржава. mitrailleuse (f.)> nem. mitrailleuse (f.),
ср. митраљез (м.); врста топа са више цеви, који се врло брзо испаљује;
partisan (m.) – партизан (м.); 1. име којим су Наполеонови завојевачи,

1812. године, називали групе руских сељака и родољуба које су се самостално
организовале и, оружјем отетим у Народноослободилачком рату Југославие;
3. присталица неке странке или личности;
patriotisme (m.) – патриотизам (м.) (Јавља се вокал -а- како би разбио
консонантску групу); љубав према отаџбини, родољубље; локални патрио-
тизам љубав ограничена само на најужи завичај или место рођења;
rapport (m.) – рапорт; (м.) извештај, саопштење, достава, изјава (усмена

или писмена); вој. службени извештај, исказ по званичној дужности;
régiment (m.) – регимента (ф.); (Многе француске именице м. р. на -ant
и на -ent у српском језику добијају наставак -а, прелазећи тако у именице
ж. р.); вој. пук (војске); фиг. мноштво, гомила света;
réserve (f.) – резерва (ф.); задржано право, ограда; залиха, причува,
оно што је остављено или што се чува за случај потребе; вој. војници који
су одслужили стални кадар и који се позивају под врховном (стратегијска
резерва) или неком другом команданту да је употреби тамо где се укаже
потреба; допунска војска, допуна; фиг. уздржавање, уздржљивост, опрез-
ност; са резервом са изузетком, уз ограду, осим; без резерве без изузетка,
без ограде, безусловно, потпуно;
réserviste (m.) – резервист (м.), (морфолошки неадаптирана именица);
војник из резерве, из причуве, причувник;

XXXIX 2012 1
volontaire (m.) – волонтер (м.); (морфолошки неадаптирана именица);

онај који служи добровољно и бесплатно; добровољац (војник).
Б. Област моде
beige – беж (Морфолошки је неадаптиран придев и припада примарној
адаптацији. Реч беж спадa у непромењивe придевe. Нема посебне ознаке
ни за род ни за број. Дошло је само до фонолошке адаптације);
bijou (m.) – бижу (м.), (И поред тога што у српском језику нема именица
које се у номинативе једнине завршавају на -у, финално -у из модела остаје
и у реплици. Позајмљенице које се у номинативе једнине завршавају на -i
и на -u улазе у тип Km+Pø);
blouse (f.) – bluza (f.), (Тежња за очувањем изворног ж. р. испољава се
обележавањем женског рода додавањем наставка -а тако да ова позајмљена
именица улази у тип Кф+Па);
boutique (f.) – бутик (м.), (Именице које се завршавају консонантом
(наставак -ø ) улазе у тип Km+Pø);
bretelle (f.) – бретела (ф.);
broche (f.) – брош (м.), (Именице које се завршавају консонантом
(наставак -ø ) улазе у тип Km+Pø);
bronze (f.) – бронза (ф.)
complet (m.) – комплет (м.), (Дошло је само до фонетске адаптације.
Француски назал -ом се у реплици замењује са -он или са -ом.);
corset (m.) – корсет (м.), (Интервокално -с прелази у -з);

��
costume (m.) – костим (м.), (Вокал -y се у српском језику, у највећем
броју случајева замењује са -и);
cravate (f.) – кравата (ф.), (Тежња за очувањем изворног ж. р. испољава
се обележавањем женског рода додавањем наставка -а тако да ова позајмљена
именица улази у тип Kf+Pa);
décolleté (f.) – деколте (м.) (Графија немо е нема гласовну вредност и

не преноси се. Дошло је до промене рода у тип Km+Pe);
diamant (m.) – дијамант (м.) (Како је у српском језику -и готово
увек од следећег вокала одвојено помоћу -ј, то правило се преноси и на
позајмљенице.);
élégant – елегантан (На морфолошком нивоу, придев елегантан је

резултат примарне адаптације француског придева éлéгант. Суфикс -ан се
додаје на цео облик модела и онда када овај већ садржи француски при-
девски суфикс);

XXXIX 2012 1
espadrille (f.) – еспадрила (ф.), (У једном броју речи графија -ill, као у
овом примеру, замењује се са -л , а не као у већини случајева када -ill даје
-љ)�;
écharpe (f. ) – ешарпа (ф.), ( Додаје се -а, тако да консонантска секвенца
није више на крају речи, а и да би се сачувао изворни род) ;
jupon (m.) – жипон (м.), (Овде је дошло само до фонолошке aдаптације);

lila – лила (На морфолошком нивоу је неадаптирани придев. Нема
посебне ознаке ни за род ни за број);
manchette (f.) – манжетна (ф.), (Немачки је језик посредник за ову реч

тако да се на фонолошком нивоу многе промене могу објаснити начином
адаптације француских речи у немачком. Консонант -н долази из немачког
облика за мн. Manchetten, јер се реч најчешће употребљава у плуралу);
mannequin (m.) – манекен (м.), (Природни род је обележен само у
реплици: манекен-манекенка);
mode (f.) – мода (ф.);
modèle (m.) – модел (м.);
moderne – модеран (-а из придева модеран поред фонетске улоге, јер
разбија консонантску групу на крају речи, има и морфолошку: када се
убаци између –р и –н, добија се формат за мушки род придева. Модеран је
адаптирани придев из примарне адаптације док је модернизован придев из
секундарне адаптације изведен од глагола модернизовати);
mondain (m.) – монден (м.);
mousseline (f.) – муслин (м.), (Именица која припада типу Km+Pø);
nuance (f.) – нијанса (ф.), (Графем -u се изговара -и а између њега и

следећег вокала се убацује -ј);
orange – оранж (Морфолошки неадаптиран; ушао је у оном облику

у којем се налази у француском, прошавши претходно фонолошку
адаптацију);
Тип Km+Pø. );
parfum (m.) – парфем (м.), ( ��
perle (f.) – перла (ф.) – бисер, Kf+Pa И перл (м.) – штампарско писмо,
Km+Pø;
poudre (m.) – пудер (м.), (Убачен је вокал -е између консонаната на
крају речи);

Глагол парфимисати резултат је фонолошке и морфолошке адаптације француског
глагола parfumer, a не деноминатив од parfem.

XXXIX 2012 1
revers (m.) – реверс (м.), (Морфолошки неадаптирана именица);

revue (f.) – ревија (ф.), ( Финално -u прелази у наставак -ија. Због вокала
а ова реч улази у тип Kf+Pа);
rouge (m.) – руж (м.), (Нема морфолошке адаптације);
salon (m.) – салон (м.), (Нема морфолошке адаптације);

satin (m.) – сатен (м.), (Графија -in се замењује са -ен);
talon (m.) – талон (м.), (Нема морфолошке адаптације) ;

toilette (f.) – тоалета (ф.), (Тип Kf+Pа) – одело и тоaлет (м.), (Тип
Km+Pø) – купатило.
tricot (m.) – трико (м.), (Позајмљенице које се завршавају на -о улазе
у тип Km+Pø. Завршни вокал је део основе, а не наставак као код домаћих
речи);
velours (m.) – велур (м.).
6. Закључак
Именице француског порекла су се у потпуности уклопиле у морфо-
лошки систем српског језика. Када је реч о роду именица, смањење пара-
дигматских типова је очигледно:
Домаће именице Именице француског порекла

Km+Pø, Pa, Po, Pe Km+Pø, Pa
Kf+Pa, Pø Kf+Pa
Kn+Po, Pe –
Придеви приликом трансфера из француског језика лексички су веома

добро интегрисани у српски језик и морфолошки веома стабилни. Они
имају сва обележја домаћих придева. Међутим, иновацију у морфологији
представља и појава непромењивих придева.
Изнесени примери француских речи које су ушле у српски стандардни
језик, откривају нам, пре свега, области човековог живота којима оне при-
падају. То су речи, као што смо видели, из области војске и моде. Наравно,
и речи из других области живота, као, на пример, из области културе, науке,
уметности, трговине, кулинарства и др., ушле су, на сличан или на исти
начин, у српски језик, али ова тема излази из оквира теме овог рада.
Упркос дубоким разликама у структури језика, упркос географској
удаљености која је била толико видљива у прошлим вековима, српски језик
је преузимао и још увек преузима речи из француског језика.

XXXIX 2012 1
Те француске позајмљенице су се по својим семантичким и морфолош-

ким својствима интегрисале у српски стандардни језик и данас чине једну
од његових врло значајних компоненти.
ЛИТЕРАТУРА
Белић, А. (1998). Општа лингвистика – О језичкој природи и језичком
развитку. Београд, Завод за уџбенике и наставна средства.
Bréal, M. (1930). Essai de Sémantique. Paris, Hachette.
Larousse. (1959-1964). Grand Larousse encyclopédique. 10 vol., Paris,
Larousse.
Grevisse, M. (1969). Le Bon Usage. 9e édition. Gembloux (Belgique):
Editions J. Duculot, S. A.
Guiraud, P. (1955). La Sémantique. Paris: Collection “Que sais-je?”, Presses
Universitaires de France.
Jovanović, S. A. i dr. (1993). Savremeni francusko-srpskohrvatski rečnik sa
gramatikom. Beograd, Prosveta.
Jovanović, S. A. i dr. (1993). Savremeni srpskohrvatsko-francuski rečnik.
Beograd, Prosveta.
Клајн, И. (1998). Врсте романизама у савременом српскохрватском
језику и путеви њиховог доласка. Зборник Матице српске за филологију и
лингвистику, XLI/1, 69- 89.
Крстић, Н. (2004). О француским позајмљеницама у српском књижев-
ном језику. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, XLVII/1–2,
93–112.
Krstić, N. (2005). Prilozi uporednoj francusko-srpskoj leksikologiji. Novi
Sad, Zmaj.
Littré, E. (1959). Petit Littré – Dictionnaire de la Langue française. Paris,
Gallimard – Hachette.
Mitterand, H. (1963). Les Mots français. Paris: Collection “Que sais-je?”,
Presses Universitaires de France.
Moris, Č. (1975).Osnove teorije o znacima. Beograd, BIGZ.
Поповић, М. (2005). Речи француског порекла у српском језику. Београд,
Завод за уџбенике и наставна средства.
Прчић, Т. (2008). Семантика и прагматика речи. Нови Сад, Змај.
Putanec, V. (1974). Francusko-hrvatski ili srpski rječnik. 2. izdanje, Zagreb,
Školska knjiga.
Речник српскохрватскога књижевног језика. 1967–1976, I–VI. Нови
Сад, Матица српска.
Станојчић, Ж., Поповић, Љ. (1997). Граматика српскога језика. Пето,
исправљено издање, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства.

XXXIX 2012 1
Стевановић, М. (1975). Савремени српскохрватски језик. (Граматич-

ки системи и књижевнојезичка норма), I, Увод, Фонетика, Морфологија.
Београд, Научна књига.
Filipović, R. (1986). Teorija jezika u kontaktu. Uvod u lingvistiku jezičnih
dodira. Zagreb, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti – Školska
knjiga.
Tijana Krstić
QUELQUES REMARQUES SUR LES MOTS FRANÇAIS DANS LA LANGUE

SERBE CONCERNANT L’ ARMÉE ET LA MODE
(Résumé)
Ce texte porte sur les mots français dans la langue serbe concernant l’armée (le vocabulaire
militaire) et la mode. Dans la première partie de ce texte, nous avons donné quelques remarques sur
l’influence de la culture française sur la culture serbe, et ensuite quelques remarques sur les mots
d’emprunt et sur le processus d’adaptation, phonologique et morphologique. Dans la seconde partie
de ce texte, nous avons donné des exemples avec des mots français concernant l’armée et la mode qui
sont entrés dans la langue serbe, et qui font, aujourd’hui, partie intégrante du vocabulaire serbe.
Кључне речи: језик, говор, француски, српски, морфолошко-фонолошка адаптација, речи из

области војске и модe.
Примљено: 17. октобра 2011, прихваћено за објављивање 12. марта 2012.

XXXIX 2012 1
BIBLID: 0015-1807, 39 (2012), 1 (pp. 217–261)

UDK 014.3 FILOLOŠKI PREGLED ”1997/2011”
Milka Pavković
Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu
PETNAEST GODINA NOVE SERIJE

FILOLOŠKOG PREGLEDA:
BIBLIOGRAFIJA RADOVA (1997–2011)
1997.
1. GLAUDES, Pierre
L’essai est-il un genre littéraire?/ Pierre Glaudes. – 1–2 (1997), 11–18.
2. NOVAKOVIĆ, Jelena
Ivo Andrić et Gérard de Nerval/ Jelena Novaković. – 1–2 (1997), 19–32.
3. PAVLOVIĆ-SAMUROVIĆ, Ljiljana
La recepción de la poesía moderna hispanoamericana en el área del idioma
serbio/ Ljiljana Pavlović-Samurović. – 1–2(1997), 33–43.
4. SANSONNA, Anna
Una metamorfosi romantica del cunto de La Mortella di Gian Battista
Basile: Das Märchen von dem Myrtenfräulein di Clemens Maria Brentano/
Anna Sansonna. – 1–2(1997), 45–59.
5. RIZZI, Vincenzo
Il Beato Macario/ Vincenzo Rizzi. – 1–2(1997), 61–68.
6. KOSTIĆ, Veselin
The Open Structure of Shakespeare’s Plays/ Veselin Kostić. – 1–2(1997),
69–80.
7. MUIR, Lynette R.
Perceval’s Religious Education and the Secret Prayer of the Names of God/
Lynette R. Muir. – 1–2(1997), 81–90.
8. JOVANOVIĆ, Milivoje
Maяковский и Гумилев/ Mиливое Йованович. – 1–2(1997), 91–106.
9. STANAREVIĆ, Rada
Монтажа и авангарда/ Рада Станаревић. – 1–2(1997), 107–120.

XXXIX 2012 1
10. BEČANOVIĆ-NIKOLIĆ, Zorica

Заплет и преображаји заплета у теорији приповедања Пола Рикера/
Зорица Бечановић-Николић. – 1–2(1997), 121–138.
11. BUNJAK, Petar
Никола Манојловић-Рајко као преводилац пољске књижевности/ Петар
Буњак. – 1–2(1997), 139–162.
12. TODOROVIĆ, Dušica
Тишмина реч у италијанском звучању/ Душица Тодоровић. – 1–2(1997),
163–173.
13. POPOVIĆ, Mihailo
Sur l’acception des mots cité et ville en ancien français/ Mihailo Popović.
– 1–2(1997), 175–186.
14. TERZIĆ, Aleksandar
О синонимии словосочетаний с родительньιм в русском язьιке в со-
поставлении с сербским/ Александр Терзич. – 1–2(1997), 187–197.
15. МОЈАŠEVIĆ, Miljan
Павловићева књига Од Есклавоније ка Југославији, по читању једног
германисте/ Миљан Мојашевић. – 1–2(1997), 199–202.
16. KOSTIĆ, Veselin
Нови погледи на енглеску средњевековну драму/ Веселин Костић.
– 1–2(1997), 203–206.
17. MITROVIĆ, Anđelka
Џубран поново међу нама/ Анђелка Митровић. – 1–2(1997), 206–209.
18. ĐURIĆ, Željko
Toдор Манојловић, Нови књижевни сајам. Приредио Михајло Пантић./
Жељко Ђурић. – 1–2(1997), 209–210.
19. STANKOVIĆ, Bogoljub
Mr Milena Slavić, dr Ljubica Nestorov, dr Ivan Nestorov, Tehnički rečnik:
rusko-srpski/ Богољуб Станковић. – 1–2(1997), 211–212.
20. PIPER, Predrag
Русизми у српскохрватским реченицама/ Предраг Пипер. – 1–2(1997),
212–216.
21. BUNJAK, Petar
Славистика, Београд, књ. I, 1997/ Петар Буњак. – 1–2(1997), 217–218.
1998.
22. HILL, Joyce

Anglo-Saxon Scholarship and Viking Raids: The Exeter Book Contextua-
lised/ Joyce Hill. – 1(1998), 9–28.

XXXIX 2012 1
Milka Pavković, Petnaest godina nove serije Filološkog pregleda
23. LEROY, Claude

Signé Michaux: l’humour et le mal du nom/ Claude Leroy. – 1(1998),
29–42.
Ivo Andrić et Guy de Maupassant/ Jelena Novaković. – 1(1998), 43–51.
25. DIMIĆ, Ivan
Негован Рајић-носталгија као наизменичност фикције и фантазма/
Иван Димић. – 1(1998), 53–66.
26. PIPER, Predrag
О великим и малим језицима у светлу лингвистичке екологије/ Предраг
Пипер. – 1(1998), 67–85.
27. STANOJEVIĆ, Veran
О квантитативној природи неодређеног и одређеног члана у францус-
ком језику/ Веран Станојевић. – 1(1998), 87–104.
28. HLEBEC, Boris
English Adverbs Morphologically Identical to Adjectives in Opposition
with their –ly Counterparts/ Boris Hlebec. – 1(1998), 105–114.
29. MANTCHEVA, Dina
L’écriture dramatique du symbolisme français/ Dina Mantchéva. – 1(1998),
115–127.
30. CABASSI, Nicoletta
Un approccio agli apologhi di Obradović/ Nicoletta Cabassi. – 1(1998),
129–149.
31. ĆURIĆ, Boban
Библейские мотивьι в рассказе Родина Льва Лунца/ Бобан Чурич.
– 1(1998), 151–164.
32. POPOVIĆ, Ljudmila
Перераспределение типов знаний между участниками эпистолярной
интеракции/ Людмила Попович. – 1(1998), 165–174.
33. IGNJAČEVIĆ, Svetozar
Jeдан наш непознат часопис/ Светозар М. Игњачевић. – 1(1998),
175–186.
34. VINAVER-KOVIĆ, Milica
Oд уметности речи ка свеколикој уметности: естетички субјективизам
Жерара Женета/ Милица Винавер-Ковић. – 1(1998), 187–195.
35. EROR, Gvozden
Između sažetog i oskudnog (Miroslav Beker, Uvod u komparativnu knji-
ževnost)/ Gvozden Eror. – 1(1998), 195–199.
36. KORDA-PETROVIĆ, Aleksandra
Miroslav Kvapil, Miscellanea slavica litteraria. Euroslavica, Praha, 1997./
Aлександра Корда-Петровић. – 1(1998), 199–201.

XXXIX 2012 1
37. PANOVIĆ, Ivan

Türkçe-Sιrpça Sözlük/ Slavoljub Đinđić, Mirjana Teodosijević, Darko
Tanasković/ Иван Пановић. – 1(1998), 202–205.
38. MICHEL, Pierre
Le cas Octave Mirbeau: du ”prolétaire de lettres” à ”l’intellectuel”/ Pierre
Michel. – 2(1998), 9–22.
Флоберова преписка у огледалу Андрићевих записа/ Јелена Новаковић.
– 2(1998), 23–39.
40. DŽUNIĆ-DRINJAKOVIĆ, Marija
Oсобености приповедачког поступка Марсела Емеа/ Марија Џунић-
Дрињаковић. – 2(1998), 41–56.
41. BUNJAK, Petar
Прилог семантичкој интерпретацији Песме о крају света Чеслава
Милоша/ Петар Буњак. – 2(1998), 57–69.
42. LOMA, Miodrag
Филолошка критика Фридриха Бајснера у примени на дело Фридриха
Хелдерлина/ Миодраг Лома. – 2(1998), 71–95.
43. LAZAREVIĆ, Persida
La teoria di Francesco Dall’ Ongaro sulla tradizione orale dei Serbi: Sulla
poesia popolare dei popoli slavi; Domenica di sera; Dei canti popolari
illirici/ Persida Lazarević. – 2(1998), 97–110.
44. VUČO, Julijana
La frequenza del lessico nei manuali d’italiano L2/ Julijana Vučo. – 2(1998),
111–127.
45. MIŠKOVIĆ, Mirjana
Towards a Unitary Account of English Sentence Adverbials/ Mirjana
Mišković. – 2(1998), 129–146.
46. FILIPOVIĆ-SAVIĆ, Jelena
The Status of Serbian as a Minority Language within the Serbian-American
Community/ Jelena Filipović-Savić. – 2(1998), 147–157.
47. ČOLIĆ, Ljiljana
Осврт на развој турског језика у светлу критичког и осавремењеног
издања Историје Мехмеда Нешрија/ Љиљана Чолић. – 2(1998),
159–167.
48. МARICKI-GAĐANSKI, Ksenija
Знање и значење/ Ксенија Марицки-Гађански. – 2(1998), 169–171.
49. CESBRON, Georges
Deux livres récents sur l’imaginaire de Gilbert Durand/ Georges Cesbron.
– 2(1998), 171–178.

XXXIX 2012 1
50. EROR, Gvozden

Реализам као „реализми“ с атрибутима/ Гвозден Ерор. – 2(1998),
178–186.
51. МОЈАŠEVIĆ, Miljan
Темељита студија из науке о књижевности/ Миљан Мојашевић.
– 2(1998), 186–189.
52. BUNJAK, Petar
Adam Mickiewicz, Oda do młodości w przekładach na języki slowiańskie/
��
Петар Буњак. – 2(1998), 189–191.
Теоријска лингвистика у Грчкој/ Ксенија Марицки-Гађански. – 2(1998),
191–193.
54. TERZIĆ, Bogdan
Један значајан речник: Руско-српски речник/ Богдан Терзић. – 2(1998),
193–196.
55. BUNJAK, Petar
Изучавање словенских језика, књижевности и култура у инословен-
ској средини/ Петар Буњак. – 2(1998), 196–197.
Драгутин Мирковић (30.VIII 1921.–15.III 1998.) / Aлександра Корда-
Петровић. – 2(1998), 199–200.
1999.
57.��
KOSTIĆ, Veselin
Should Shakespeare be read or seen?/ Veselin Kostić. – 1–2(1999),
9–30.
Ivo Andrić et Maurice Barrès/ Jelena Novaković. – 1–2(1999), 31–46.
59. PAVLOVIĆ-SAMUROVIĆ, Ljiljana
Valeurs esthétique et éthique dans l’ interprétation du motif de l’ingratitude
dans les œuvres El Conde Lucanor de don Juan Manuel et Historia uni-
versal de la infamia de Jorge Luis Borges/ Ljiljana Pavlović-Samurović.
– 1–2(1999), 47–55.
60. LEVI, Milanka
Les Liaisons dangereuses et les tragédies de Racine: l’intertextualité à
l’œuvre/ Milanka Levi. – 1–2(1999), 57–69.
61. BAJAZETOV-VUČEN, Aleksandra
Die Pflicht zur Flucht. Das Groteske und das Phantastische als Medien des
Eskapismus bei Meyrink, Brod und Werfel/ Aleksandra Bajazetov-Vučen.
– 1–2(1999), 71–99.

XXXIX 2012 1

Leopardi nella vita letteraria serbe tra le due guerre: un’interpretazione/
Željko Đurić. – 1–2(1999), 101–112.
63. KONSTANTINOVIĆ, Izabela
Сонет у француском песништву/ Изабела Константиновић. – 1–2(1999),
113–153.
64. BOGOSAVLJEVIĆ, Srdan
Александар Поуп: O батосу или Уметност тоњења у поезији/ Срдан
Богосављевић. – 1–2(1999), 155–175.
65. IGNJAČEVIĆ, Svetozar
Југословенске теме у романима Алистера Меклејна/ Светозар М.
Игњачевић. – 1–2(1999), 177–197.
66. TOPIĆ, Miroslav
Метрички и тематски контекст Баладе Чеслава Милоша/ Мирослав
Топић и Петар Буњак. – 1–2(1999), 199–226.
67. GREK, Tatjana
Vreme u odnosnim rečenicama francuskog jezika/ Tatjana Grek. – 1–
2(1999), 227–250.
68. TANASKOVIĆ, Darko
Summa арапске граматике/ Дарко Танасковић. – 1–2(1999), 251–257.
Тело у покрету (Corps en mouvement: études réunies par Alain Vaillant)/
Милица Винавер-Ковић. – 1–2(1999), 258–262.
Česká a slovenská literatura dnes. Ústav pro českou literaturu AV ČR,
Slezka univerzita, Praha-Opava, 1997/ Aлександра Корда-Петровић.
– 1–2(1999), 263–265.
71. VUČO, Julijana
Нове технологије у настави страних језика/ Јулијана Вучо. – 1–2(1999),
265–270.
Нове неохеленске публикације у свету/ Ксенија Марицки-Гађански.
– 1–2(1999), 270–271.
Путовања грчим просторима/ Ксенија Марицки-Гађански. – 1–
2(1999), 272–273.
Рибарева кћи: арапске народне приче из Ирака/ Анђелка Митровић.
– 1–2(1999), 273–279.

XXXIX 2012 1
75. BUNJAK, Petar

Песништво Десанке Мaксимовић лицем према свету/ Петар Буњак.
– 1–2(1999), 279–283.
76. KLAJN, Ivan
Јулијана Вучо: Лексика уџбеника страног језика/ Иван Клајн. – 1–
2(1999), 283–285.
77. PAVLOVIĆ, Mihailo B.
Одлазак великана француске књижевности XX века: Жилијен Грин
(1900–1998)/ Михаило Б. Павловић. – 1–2(1999), 287–288.
Даринка Невенић-Грабовац (10.VI 1910–6.VII 1999)/ Јелена Новаковић.
– 1–2(1999), 289–290.
79. KONČAREVIĆ, Ksenija
Вера Николић (5.3. 1925–20.9. 1999)/ Kсенија Кончаревић. – 1–2(1999),
291–294.
2000.

Zeugma: “Strukturna invarijanta?”/ Srdan Bogosavljević. – 1(2000),
9–26.
Антоан де Сент-Егзипери (1900–1944): сто година од рођења пилота
и писца/ Михаило Б. Павловић. – 1(2000), 27–38.
82. TOMA, Savica
Гетеов Фауст на српском језику/ Савица Тома. – 1(2000), 39–53.
Поезија Јулијана Тувима у преводима Десанке Максимовић/ Мирослав
Топић и Петар Буњак. – 1(2000), 55–69.
Le temps dans Fureur et mystère de René Char/ Milica Vinaver-Ković.
– 1(2000), 71–81.
85. IVKOVIĆ-MAKSIMOVIĆ, Mirjana
La littérature postmoderne au Québec: la réécriture de l’Histoire et du mythe
dans quelques romans historiographiques/ Mirjana Ivković-Maksimović.
– 1(2000), 83–94.
86. STEVIĆ, Slobodan
Dimenzije varijabilnosti u italijanskom jeziku/ Slobodan Stević. – 1(2000),
95–104.

XXXIX 2012 1
87. STOJANOVIĆ, Branislava

Polonistika na internetu/ Branislava Stojanović. – 1(2000), 105–120.
88. FILIPOVIĆ, Jelena
Verbos de movimiento en español y en serbio: una aproximación al análisis
semántico aplicado a la enseñanza de e/le/ Jelena Filipović, César L. Díez
Plaza. – 1(2000), 121–132.
Користан приручник класичне књижевности за сваког: Concise Com-
panion to Classical Literature/ Ксенија Марицки-Гађански. – 1(2000),
133–134.
90. OBUĆINA, Predrag
Maciej Grochowski: Słownik polskich przekleńsrw i wulgaryzmów/
Предраг Обућина. – 1(2000), 134–137.
91.��
STANOJEVIĆ, Veran
Marc Wilmet: Grammaire critique du français/ Веран Станојевић.
– 1(2000), 137–142.
92. POLOVINA, Vesna
Александар Белић, Општа лингвистика/ Весна Половина. – 1(2000),
142–145.
93. TRBOJEVIĆ-MILOŠEVIĆ, Ivana
Зборник радова Владимиру Секулићу у част/ Ивана Трбојевић-
Милошевић. – 1(2000), 145–149.
94. ĐOKIĆ, Dragoljub
Bez naučnih pretenzija: Jezici balkanskih zemalja (i engleski)/ Dragoljub
Đokić. – 1(2000), 149–152.
95. SRDIĆ, Smilja
Хоберг, Рудолф и Урсула: Мали Дуден/ Смиља Срдић. – 1(2000),
152–153.
96. ZJELINJSKI, Boguslav
Међународна славистичка конференција «Језик, књижевност и култура
Словена-некад и сад III» / Богуслав Зјелињски. – 1(2000), 155–157.
97. SLAVKOVIĆ, Marija
Ка поетици словенског историјског романа: Међународни научни скуп
Књижевност и историја IV- Историјски роман код Словена/ Марија
Славковић. – 1(2000), 157–160.
Одлазак зачетнице француског Новог романа: Натали Сарот (1900–
1999)/ Јелена Новаковић. – 1(2000), 161–163.
99. GLIŠOVIĆ, Dušan
Totalisarismus contra Kafka/ Dušan Glišović. – 2(2000), 9–29.

XXXIX 2012 1

Одјеци Малармеове поетике у српској књижевности почетком XX
века/ Јелена Новаковић. – 2(2000), 31–43.
101. MILINKOVIĆ, Snežana
Јоаким Вуjић и Ђулио Чезаре Кроче/ Снежана Милинковић. – 2(2000),
45–71.
Десанка Максимовић и Адам Мицкјевич: питања интертекстуалности/
Мирослав Топић и Петар Буњак. – 2(2000), 73–103.
Uređena raslojenost italijanskog jezika/ Slobodan Stević. – 2(2000),
105–113.
104. LINDSTROM, Lena
Valeurs illocutoires dérivées d’énoncés de forme interrogative en français,
en anglais, en suédois et en russe/ Lena Lindström. – 2(2000), 115–135.
105. MANČIĆ MILIĆ, Aleksandra
Два шпанска преводиоца приповетке Лазе К. Лазаревића Све ће то
народ позлатити/ Александра Манчић Милић. – 2(2000), 137–156.
106. SRDIĆ, Smilja
Graphische Gestaltung des Hildebrandsliedes/ Smilja Srdić. – 2(2000),
157–162.
107. DI GESE, Nadja
I luoghi del tempo sospeso: la stazione, il treno e la notte nelle novelle
pirandelliane/ Nadja Di Gese. – 2(2000), 163–174.
108. BINOVA, Galina
Формьι и средства воплощения современной русской литературной
эротики/ Галина Бинова. – 2(2000), 175–182.
109. LEŠTARIĆ, Srpko
Арапске народне женске приче/ Српко Лештарић. – 2(2000), 183–190.
110. DEKANIĆ-JANOSKI, Sonja
Нови каменчићи у мозаику/ Соња Деканић-Јаноски. – 2(2000),
191–194.
��
Hrvatsko-talijanski književni odnosi 7 (Zbornik radova)/ Жељко Ђурић.
– 2(2000), 194–195.
112. PIPER, Predrag
Ranko Bugarski, Lica jezika (sociolingvističke teme)/ Предраг Пипер.
– 2(2000), 195–199.
113. DIEZ PLAZA, César L.
Joseph H. Greenberg, Indo-European and its Closest Relatives: The Eu-
rasiatic Language Family/ César L. Díez Plaza. – 2(2000), 200–203.

XXXIX 2012 1
114. TRNAVAC, Radoslava

Cliff Goddard: Semantic Analysis/ Радослава Трнавац. – 2(2000),
203–204.
115. DEVIĆ-ROMANOVA, Valentina
K третьей книге Славистической библиотеки. Б. Станковић, Лекси-
кографски огледи/ Валентина Девић-Романова. – 2(2000), 204–205.
116. OBUĆINA, Predrag
Nowy słownik ortograficzny PWN z zasadami pisowni i interpunkcji/
Предраг Обућина. – 2(2000), 206–209.
117. VUČO, Julijana
Ivan Klajn: Esercizi di lessicologia e fraseologia italiana-Vežbe iz itali-
janske leksikologije i frazeologije/ Јулијана Вучо. – 2(2000), 209–212.
118. TANASKOVIĆ, Darko
Проф. др Славољуб Ђинђић (24.април 1935.–30.март 2000.)/ Дарко
Танасковић. – 2(2000), 213–220.
2001.

Идиотактон/ Срдан Богосављевић. – 1–2(2001), 9–25.
Тhe Contextualization of Verse and Prose in Shakespeare’s Plays/ Veselin
Kostić. – 1–2(2001), 27–58.
Jacques Prévert et le surréalisme/ Jelena Novaković. – 1–2(2001), 59–70.
122. GLUMAC-TOMOVIĆ, Ljiljana
Расправе о Молијеровом утицају на Стерију/ Љиљана Глумац-Томовић.
– 1–2(2001), 71–79.
123. PILIPOVIĆ, Jelena
Семантика и симболика имена у Трагању за изгубљеним временом/
Јелена Пилиповић. – 1–2(2001), 81–97.
Italijanski neostandard/ Slobodan Stević. – 1–2(2001), 99–109.
125. ��
STANOJEVIĆ, Veran
Les propriétés sémantiques des déterminants et la distinction indéfini–défini/
Veran Stanojević. – 1–2(2001), 111–123.
126. GREK, Tatjana
Neodređeni član i relativna rečenica/ Tatjana Grek. – 1–2(2001), 125–145.

XXXIX 2012 1

Ка новој парадигми методике наставе руског језика у инословенској
средини: идеја и реализација/ Ксенија Кончаревић. – 1–2(2001),
147–159.
128. MUTAVDŽIĆ, Predrag
Emily Dickinson i renesansa američkog pesništva u žena/ Predrag
Mutavdžić. – 1–2(2001), 161–167.
129. PATRAŠ, Vladimír
The Problem of Commercialism and Communication in Non-State Radio
Broadcasting/ Vladimír Patráš. – 1–2(2001), 169–176.
Interlanguage and Error Analysis in SLA Theory: an Account of the ESL
Syllable Structure Acquisition by Serbian Native Speakers/ Jelena Filipović.
– 1–2(2001), 177–189.
131. PROŠIĆ, Luka
Онтолошки смисао језика: Мишо Кулић, Језик прије језика/ Лука
Прошић. – 1–2(2001), 191–194.
132. POLOVINA, Pera
Филолошко-лингвистички значај дела др Михаила Павловића/ Пера
Половина. – 1–2(2001), 195–200.
133. PETROVIĆ-FILIPOVIĆ, Mirjana
С.М. Федченко, Словарь русских созвучий/ Мирјана Петровић-
Филиповић. – 1–2(2001), 200–201.
134. BUNJAK, Petar
Књига о рими: Милосав Ж. Чаркић, Појмовник риме (на примерима
српске поезије)/ Петар Буњак. – 1–2(2001), 202–207.
135. ��
MITROVIĆ, Anđelka
Samarkand/Amin Maaluf/ Анђелка Митровић. – 1–2(2001), 208–213.
136. VASIĆ, Vesna
Бојана Шијачки-Маневић, Граматика грчког језика/ Весна Васић.
– 1–2(2001), 214–215.
137. ZJELINJSKI, Boguslav
Међународна славистичка конференција “Национални и наднационални
модел културе и појам Средње Европе” / Богуслав Зјелињски, прев.
Бранислава Стојановић. – 1–2(2001), 217–219.
2002.

Tin Ujević et la (po)étique surréaliste/ Jelena Novaković. – 1(2002), 9–17.

XXXIX 2012 1
139. DORION, Gilles

La vie et l’œuvre d’Anne Hébert/ Gilles Dorion. – 1(2002), 19–32.
Италијанска култура у једној књижевној полемици (Милош Црњански
и Марко Цар)/ Жељко Ђурић. – 1(2002), 33–44.
141. PIPER, Predrag
Важније типолошке одлике граматичке структуре српског језика у
поређењу са чешким/ Предраг Пипер. – 1(2002), 45–54.
142. RAKIĆ, Stanimir
Vrste reči i klasifikacija složenica u engleskom jeziku/ Stanimir Rakić.
– 1(2002), 55–65.
Русистичко образовање данас: проблеми и перспективе/ Ксенија
Кончаревић. – 1(2002), 67–78.
144. FILIPEK, Małgorzata
Srbija i srpska književnost u Poljskoj između dva svetska rata/ Małgorzata
Filipek. – 1(2002), 79–88.
145. ĐUKIĆ, Marjana
Жан Русе – анализа наративних нивоа/ Марјана Ђукић. – 1(2002),
89–101.
146. RANKOVIĆ, Milan
Зрели плод богате духовне бербе/ Милан Ранковић. – 1(2002),
103–105.
147. KRIVOKAPIĆ, Mirko
Миљан Мојашевић, Јужнословенске теме у Котином листу Allgemeine
Zeitung по дописима Вилхелма Хопеа (1831–1844). Везе немачко-српске
Вукове и Вуковог доба/ Мирко Кривокапић. – 1(2002), 106–108.
148. ĐURIĆ, Miloš D.
Алла Градинарова, Генеративизм / Милош Д. Ђурић. – 1(2002),
108–111.
149. VUČO, Julijana
Мила Самарџић, Саша Модерц, Letture, analisi traduzioni – Практикум
за вјежбе читања, тумачења и превођења/ Јулијана Вучо. – 1(2002),
111–114.
150. VASIĆ-АL SHAIKHSALAMA, Vesna
Интердисциплинарно осветљавање старог света/ Весна Васић-Al
Shaikhsalama. – 1(2002), 114–118.
151. TERZIĆ, Bogdan
Зборник Матице српске за славистику: Библиографија 1970-2000./
Богдан Терзић. – 1(2002), 118–121.

XXXIX 2012 1

Панорама арапске књижевности/ Анђелка Митровић. – 1(2002),
121–128.
153. DEKANIĆ-JANOSKI, Sonja
Светозар М. Игњачевић (3.2.1938–25.4.2002)/ Соња Деканић-Јаноски.
– 1(2002), 129–132.
La réception de Victor Hugo chez les Serbes/ Mihailo Pavlović. – 2(2002),
11–21.
155. GARREAU, Bernard-Marie
La réception de Victor Hugo chez plusieurs diaristes et épistoliers du début
du XXe siècle/ Bernard-Marie Garreau. – 2(2002), 23–36.
156. MICHEL, Pierre
Victor Hugo vu par Octave Mirbeau/ Pierre Michel. – 2(2002), 37–45.
Victor Hugo dans les cahiers de notes d’Ivo Andrić/ Jelena Novaković.
– 2(2002), 47–56.
158. BERTOLINO, Nikola
La vision du Cirque de Gavarnie dans le contexte du poème Dieu de Victor
Hugo/ Nikola Bertolino. – 2(2002), 57–64.
Les premiers traductions serbes des poèmes de Victor Hugo/ Izabela Kon-
stantinović. – 2(2002), 65–81.
160. MILIĆEVIĆ, Olivera
En marge du bicentenaire de Victor Hugo: une contribution anonyme/
Olivera Milićević. – 2(2002), 83–91.
161. DAN, Mariana
Mihaj Eminesku i spas od terora istorije/ Mariana Dan. – 2(2002), 93–99.
162. SAMUROVIĆ, Katarina
Au-delà du sujet : l’art de la non-parole dans la trilogie beckettienne/
Katarina Samurović. – 2(2002), 101–113.
163. ŠEATOVIĆ-DIMITRIJEVIĆ, Svetlana
Интертекстуалност у поезији Ивана В. Лалића: европски песници/
Светлана Шеатовић-Димитријевић. – 2(2002), 115–137.
164. ĐORĐEVIĆ, Dragana
Prilog proučavanju sistema gramatičkog člana u semitskim jezicima/
Dragana Đorđević. – 2(2002), 139–154.
Niccolo Tommaseo: Versi facili per la Gente difficile/ Жељко Ђурић.
– 2(2002), 155–156.

XXXIX 2012 1

Il Settecento tedesco in Italia/ Жељко Ђурић. – 2(2002), 156–157.
167. IVANIĆ, Dušan
Добра вила српске народне поезије/ Душан Иванић. – 2(2002),
157–160.
168. IVANIĆ, Dušan
Историја седам појмова: Генетички видови (интер)литерарности:
основни појмови/ Гвозден Ерор/ Душан Иванић. – 2(2002), 161–163.
Хусеин, Таха, Зов керевана/ Драгана Ђорђевић. – 2(2002), 163–166.
170. RUNIĆ, Jelena
Мирча Елијаде, Тајна доктора Хонигбергера и друге новеле/ Јелена
Рунић. – 2(2002), 166–167.
Миљан Мојашевић (1918–2002)/ Мирко Кривокапић. – 2(2002),
169–171.
172. KLOSEK, Eugeniusz
Успомена на професора Казимјежа Фелешка (1939–2001)/ Eugeniusz
Klosek, Zbigniew Kowalski. – 2(2002), 172–173.
2003.
173. EROR, Gvozden

Šta se poredi u poredbenim književnim studijama (littérature comparée)?/
Gvozden Eror. – 1(2003), 9–32.
174. COL, Norbert
L’Utopia de Thomas More: modèle ou illusion?/ Norbert Col. – 1(2003),
33–49.
Samuel Werenfels’ De meteoris orationis in English Translation/ Srdan
Bogosavljević. – 1(2003), 51–63.
176. BERTOLINO, Nikola
Being Beauteous d’Arthur Rimbaud/ Nikola Bertolino. – 1(2003),
65–78.
177. FELBABOV, Vladislava
Рецепција Чича Томине колибе у нас/ Владислава Фелбабов. – 1(2003),
79–102.
178. IZGARJAN, Aleksandra
Рецепција афроамеричког женског писма у Србији/ Александра Из-
гарјан. – 1(2003), 103–117.

XXXIX 2012 1
179. ĐERGOVIĆ JOKSIMOVIĆ, Zorica

Рецепција енглеске књижевности: случај Макјуан/ Зорица Ђерговић-
Јоксимовић. – 1(2003), 119–131.
180. BOUSTANI, Carmen
Les effets du dédoublement chez May Menassa/ Carmen Boustani.
– 1(2003), 133–140.
Savremeni grčki kao međunarodni jezik komunikacije/ Predrag Mutavdžić.
– 1(2003), 141–149.
182. RADOJEVIĆ, Dragana
The Italianisation of the Dialects of Italy/ Dragana Radojević. – 1(2003),
151–160.
183. ĐORĐEVIĆ, Rahela
Балкан у делима британских аутора/ Рахела Ђорђевић. – 1(2003),
161–169.
184. LASEK, Agnješka
Jan Adamowski: Kategoria przestrzeni w folklorze. Studium etnolingwi-
styczne/ Агњешка Ласек. – 1(2003), 169–171.
Abdul-Raof, Hussein: Arabic Stylistics: a Coursebook/ ��
�� Драгана Ђорђе-
вић. ��
– 1(2003), 172–174.
186. GERATOVIĆ, Branka
У потрази за апсолутним: Octave Mirbeau, Correspondance générale/
Бранка Гератовић. – 1(2003), 174–177.
Нада Петровић, Француска глаголска времена II/ Михаило Поповић.
– 1(2003), 177–180.
Formal Semantic-The Essential Readings/ Веран Станојевић. – 1(2003),
180–184.
Francis Corblin, Représentation du discours et sémantique formelle/ Веран
Станојевић. – 1(2003), 184–189.
Две нове књиге Патрика Бесона/ Михаило Павловић. – 1(2003),
189–193.
Бруно Шулц у Лублину/ Бранислава Стојановић. – 1(2003), 195–198.
Нада Петровић (1941–2003)/ Михаило Поповић. – 1(2003), 199–201.

XXXIX 2012 1
193. ТRBOJEVIĆ, Ivana

Ранка Куић (1925–2003)/ Ивана Трбојевић. – 1(2003), 203–204.
Мила Стојнић (1924–2003)/ Богдан Терзић. – 1(2003), 205–207.
L’image des régimes totalitaires dans l’œuvre de Négovan Rajic, émigré
politique serbe et écrivain canadien/ Mihailo Pavlović. – 2(2003), 9–16.
L’ intertextualité dans les œuvres de Marie-Claire Blais/ Jelena Novaković.
– 2(2003), 17–34.
197. BOUSTANI, Carmen
L’ écriture féminine dans Picture Theory de Nicole Brossard/ Carmen
Boustani. – 2(2003), 35–43.
198. MELIĆ, Katarina
Le sujet féminin pluriel de La Vie en prose/ Katarina Melić. – 2(2003),
45–53.
199. POPOVIĆ, Diana
Diversité dans la littérature canadienne: cas de Michel Tremblay/ Diana
Popović. – 2(2003), 55–60.
200. ĐERGOVIĆ-JOKSIMOVIĆ, Zorica
Cyberlanguage: Borislav Pekić’s and William Gibson’s Luinguistic Expe-
riments/ Zorica Đergović-Joksimović. – 2(2003), 61–72.
201. EROR, Gvozden
Šta se poredi u poredbenim književnim studijama (littérature comparée)?
II/ Gvozden Eror. – 2(2003), 73–100.
202. GARREAU, Bernard-Marie
La crise du symbolisme chez Alain Fournier/ Bernard-Marie Garreau.
– 2(2003), 101–121.
203. MILINKOVIĆ, Snežana
Примери транскодификације и интертекстуалности у Врчићевим збир-
кама народних прича/ Снежана Милинковић. – 2(2003), 123–135.
Август Бјеловски-пољски преводилац српске народне поезије/
Мирослав Топић и Петар Буњак. – 2(2003), 137–163.
205. ĐORIĆ-FRANCUSKI, Biljana
Рецепција дела Чарлса Персија Сноуа код Југословена/ Биљана Ђорић-
Француски. – 2(2003), 165–173.
206. KAPOR, Vladimir
„Trag interteksta“ u jednoj analizi Raška Dimitrijevića/ Vladimir Kapor.
– 2(2003), 175–185.

XXXIX 2012 1
207. ČUDIĆ, Marko

Prilog izučavanju mađarsko-srpskih jezičkih interferencija u severnoj
Vojvodini/ Marko Čudić. – 2(2003), 187–205.
Јacques Moeschler et Antoine Auchlin, Introduction à la linguistique
contemporaine/ Mилош Д. Ђурић. – 2(2003), 207–210.
Милош Јевтић, Извесности и сумње Михаила Павловића/ Богдан
Терзић. – 2(2003), 211–213.
210. RAFFO, Anton Maria
Мирјана Косовић, Српско-италијански речник/ Аnton Maria Raffo.
– 2(2003), 214–215.
211. TRBOJEVIĆ, Milena
Будућност славистике као теорије и праксе/ Милена Трбојевић.
– 2(2003), 216–222.
Избор књижевнотеоријских радова Алеша Хамана/ Александра Корда-
Петровић. – 2(2003), 222–225.
213. PIPER, Predrag
Хироши Јамасаки-Вукелић, Јапанско-српски и српско-јапански речник/
Предраг Пипер. – 2(2003), 226–229.
214. ŁАSEK, Agnieszka
Izabela Lis, Śmierć w literaturze staroserbskiej (XII-XIV wiek)/ Agnieszka
Łasek. – 2(2003), 229–231.
215. VUJOVIĆ, Ana
Međunarodni skup o nastavi francuskog jezika: Tur, 4–6. septembar 2003./
Ana Vujović. – 2(2003), 233–236.
216. KRSMANOVIĆ, Zorana
„Други језик: другост у канадској култури“: Београд, 18–20. октобра
2003./ Зорана Крсмановић. – 2(2003), 236–239.
2004.

Шекспир у постмодернистичкој перспективи/ Веселин Костић. – 1–
2(2004), 9–40.
218. RAKOČEVIĆ, Robert
Le bruit de fond: introduction à la poétique perecquienne du vide/ Robert
Rakočević. – 1–2(2004), 41–54.

XXXIX 2012 1
219. YAMASAKI, Kayoko

Srpska avangarda i japanska poezija/ Kayoko Yamasaki. – 1–2(2004),
55–67.
220. LINDSTROM, Lena
The Function of Particles in Rhetorical Questions: a Comparative Analysis/
Lena Lindström. – 1–2(2004), 69–81.
Осврт на принципе анализе значења францсуких структуралиста/
Михаило Поповић. – 1–2(2004), 83–100.
222. GREK, Tatjana
Predikat odnosne rečenice/ Tatjana Grek. – 1–2(2004), 101–125.
223. NOMACHI, Motoki
Pregled kategorije posesivnosti u slovenačkom jeziku (u poređenju sa
drugim slovenskim jezicima)/ Motoki Nomachi. – 1–2(2004), 127–137.
224. MANTCHEVA, Dina
La dramaturgie d’ un francophone bulgare/ Dina Mantchéva. – 1–2(2004),
139–152.
Kritička recepcija dela Vilijama Goldinga kod Srba i Hrvata: I. Pre dobijanja
Nobelove nagrade / Biljana Đorić-Francuski. – 1–2(2004), 153–170.
226. ĐERGOVIĆ-JOKSIMOVIĆ, Zorica
Prikazi dela Ijana Makjuana u našoj periodici/ Zorica Đergović-Joksimović.
– 1–2(2004), 171–182.
227. MILUTINOVIĆ-BOJANIĆ, Sanja
Jonas, ou l’histoire de la naissance/ Sanja Milutinović-Bojanić. – 1–2(2004),
183–194.
228. KESEROVIĆ-JOVANOVIĆ, Aleksandra
Концепт глагола ићи у чешком, руском и српском језику/ Александра
Кесеровић-Јовановић. – 1–2(2004), 195–200.
229. ЕROR, Gvozden
O figurama antitetičkih povezivanja komično-satirične prirode ili O termini-
ma i terminološkim piramidama / Gvozden Eror. – 1–2(2004), 201–212.
230. LATIFIĆ, Amra
Нина Гурьянова, Олbга Розанова и ранний русский авангард/ Амра
Латифић. – 1–2(2004), 213–216.
231. SABO, Bojana
Татьяна Никольская, Авангард и окрестности/ Бојана Сабо. – 1–
2(2004), 216–219.
232. ČUDIĆ, Marko
Бруно Шулц: приредила Бранислава Стојановић/ Марко Чудић. – 1–
2(2004), 219–223.

XXXIX 2012 1
233. BORISENKO-SVINARSKA, V. V.
Второй Международньιй конгресс исследователей русского язьιка
“Русский язьιк: исторические судьбьι и современность” / В. В. Бори-
сенко-Свинарская. – 1–2(2004), 225.
234. KOPRIVICA, Verica
Милош Докулил (5.VII 1912–2.IX 2002)/ Верица Копривица. – 1–
2(2004), 227–229.
Kирил Свинарски (13.II 1916, Москва–30.III 2004, Београд)/ Богдан
Терзић. – 1–2(2004), 231–233.
Лепосава-Бела Ст. Павловић (1906–2004)/ Михаило Павловић, Љубица
Миљковић. – 1–2(2004), 235–240.
2005.

Gottscheds Essay Zufällige Gedanken von dem Bathos in den Opern/ Srdan
Bogosavljević. – 1(2005), 9–36.
238. LAZAREVIĆ-DI GIACOMO, Persida
La guerra russo-austriaca contro i turchi (1787–1791/92) negli scritti di
Joso Krmpotić e di Dositej Obradović/ Persida Lazarević-Di Giacomo.
– 1(2005), 37–53.
239. BUNJAK, Petar
Ђорђе Поповић-Даничар као преводилац и популаризатор пољске
књижевности/ Петар Буњак. – 1(2005), 55–77.
L’univers romanesque ayméen: à la limite de deux genres/ Marija Džunić-
Drinjaković. – 1(2005), 79–92.
Les noms de nombre nus et les noms de nombre modifiés en français/ Veran
Stanojević. – 1(2005), 93–111.
242. KEMPF, Lucie
Autour des Trois sœurs de Tchekov/ Lucie Kempf. – 1(2005), 113–124.
243. ČUDIĆ, Marko
Jedna malo poznata prevodilačka avantura Danila Kiša: tri mađarske pesme
Mihajla Vitkovića/ Marko Čudić. – 1(2005), 125–140.
Kritička recepcija dela Vilijama Goldinga kod Srba i Hrvata: II. Posle dobi-
janja Nobelove nagrade / Biljana Đorić-Francuski. – 1(2005), 141–159.

XXXIX 2012 1

Један поглед на претерите у колоквијалној комуникацији (прилог
синтакси балканских претерита) / Предраг Мутавџић. – 1(2005),
161–173.
Dalibor Soldatić, Prilozi za teoriju novog hispanoameričkog romana/ Miloš
D. Đurić. – 1(2005), 175–179.
Axel Maugey, Désirs francophones, désirs francophiles/ Бранка Гератовић.
– 1(2005), 179–181.
Benešić i Poljaci/ Branislava Stojanović. – 1(2005), 181–185.
249. PANIĆ, Natalija
Robert M. Hammond, Jelena Filipović, Fonética y Fonología Espańolas
para Serbiohablantes/ Natalija Panić. – 1(2005), 185–188.
250. SABO, Bojana
Мария Цимборска-Лебода, Әрос в творчестве Вячеслава Иванова.
На пути к философии любви/ Бојана Сабо. – 1(2005), 188–190.
251. AJDAČIĆ, Dejan
Савремени украјински роман/ Дејан Ајдачић. – 1(2005), 190–193.
Оливера Милићевић (1946–2004)/ Михаило Поповић. – 1(2005),
195–197.
Иван Димић (1921–2004)/ Јелена Новаковић. – 1(2005), 199–201.
254. ЕROR, Gvozden
Komparatistika i “teorija”/ Gvozden Eror. – 2(2005), 9–26.
255. KAMBAS, Chryssoula
Walter Benjamins Die Aufgabe des Übersetzers und ihre Affinität zu
Wilhelm von Humboldts Sprachtheorie/ Chryssoula Kambas. – 2(2005),
27–53.
256. GLIŠOVIĆ, Dušan
Peter Handke, Eine Poetik/ Dušan Glišović. – 2(2005), 55–69.
Balada u nemačkom ekspresionizmu/ Srdan Bogosavljević. – 2(2005),
71–82.
258. SRDIĆ, Smilja
Bedetungsermittlung von Wörtern in althochdeutschen Sprachdenkmälern/
Smilja Srdić. – 2(2005), 83–91.

XXXIX 2012 1
259. MANTCHEVA, Dina

L’ insolite dans la dramaturgie de Yordan Raditchkov et de Stanislav Stra-
tiev/ Dina Mantchéva. – 2(2005), 93–103.
260. VUJOVIĆ, Ana
Izražavanje restrikcije u klasičnom francuskom jeziku/ Ana Vujović.
– 2(2005), 105–119.
Srpskohrvatska književna kritika o stvaralaštvu Angusa Vilsona/ Biljana
Đorić-Francuski. – 2(2005), 121–141.
262. VASIĆ-АL SHAIKHSALAMA, Vesna
Милош Н. Ђурић као преводилац Ксенофонтових Успомена о Сок-
рату/ Весна Васић-Al Shaikhsalama. – 2(2005), 143–152.
263. MILINKOVIĆ, Ljubo
Контрастирање руског и српског дискурса на часу руског језика/ Љубо
Милинковић. – 2(2005), 153–170.
264. KOČEVSKI, Ivana
Ivan Dorovský, Slavista Josef Páta/ Ivana Kočevski. – 2(2005), 171–174.
Prevođenje kao sudbina (Тraduzione e poesia nell’Europa del Novecento,
a cura di Anna Dolfi)/ Dušica Todorović. – 2(2005), 175–176.
266. PAŽĐERSKI, Dušan-Vladislav
Антологија кашупске поезије/ Душан-Владислав Пажђерски. – 2(2005),
177–179.
Историја јужноафричке књижевности (на језику африканс, од
настанка до XIX века)/ Бранислава Стојановић. – 2(2005), 179–181.
268. MRVALJEVIĆ, Ivana
Željko Đurić, Dušica Todorović Lacava, Segnalibro/ Ivana Mrvaljević.
– 2(2005), 181–183.
269. STANKOVIĆ, Ivana
Јован Ђукановић, Комуникативна граматика немачког језика/ Ивана
Станковић. – 2(2005), 183–186.
Одлазак великог аполинаристе: Мишел Декоден (1919–2004)/ Михаило
Павловић. – 2(2005), 187–188.
271. REVZINA, Olga
Михаил Леонович Гаспаров (13.IV 1935–7.XI 2005)/ Oльга Григорьевна
Ревзина. – 2(2005), 189–190.

XXXIX 2012 1
2006.
272. ЕROR, Gvozden

Pitanje literarnosti i nasleđe komparatističke misli/ Gvozden Eror.
– 1(2006), 9–28.
273. BEČANOVIĆ-NIKOLIĆ, Zorica
Dekonstrukcija i čitanja Šekspirovih istorijskih drama/ Zorica Bečanović-
Nikolić. – 1(2006), 29–50.
274. IVANOVICI, Victor
Arcadia. La última locura de don Quijote/ Victor Ivanovici. – 1(2006),
51–64.
Komparativne varijacije o srpskoj građanskoj poeziji XVIII veka/ Željko
Đurić. – 1(2006), 65–88.
276. LAZAREVIĆ-DI GIACOMO, Persida
Funkcionalne pozadinske pretpostavke poezije i proze Adama Tadije Bla-
gojevića/ Persida Lazarević-Di Giacomo. – 1(2006), 89–104.
277. GLUMAC-TOMOVIĆ, Ljiljana
L’art pour l’art et le Parnasse. La doctrine de Théophile Gautier et ses
tenants/ Ljiljana Glumac-Tomović. – 1(2006), 105–116.
278. LEDWINA, Anna
L’écriture de S.-G. Colette en tant que création artistique à la recherche
d’une expérience de l’ immédiateté/ Anna Ledwina. – 1(2006), 117–132.
279. JONČIĆ, Maja
О летних праздниках в Посолони А. Ремизова: Иван-Купала и жат-
венньιе обрядьι/ Майя Йончич. – 1(2006), 133–147.
280. BAJIĆ, Dragana
Algunas consecuencias gramaticales del aspecto verbal abierto en las
lenguas eslavas/ Dragana Bajić. – 1(2006), 149–160.
281. ĐUKIĆ, Marjana
Danilo Kiš et les nouvelles formes littéraires/ Marjana Đukić. – 1(2006),
161–166.
282. ĆURIĆ, Boban
Драма Царевић Алексеј Мерешковског на сцени Народног позориш-
та (на материјалу београдске периодике)/ Бобан Ћурић. – 1(2006),
167–176.
283. SABO, Bojana
Пьеса „Не убий“ Андреева в постановке Ракитина/ Бояна Сабо.
– 1(2006), 177–182.

XXXIX 2012 1
284. RADIĆ-BOJANIĆ, Biljana

(Kreativna) upotreba tastature u elektronskim ćaskaonicama/ Biljana Ra-
dić-Bojanić. – 1(2006), 183–189.
285. IČIN, Kornelija
Неизвестньιй рассказ “Деловой день” Евгения Аничкова/ Корнелия
Ичин. – 1(2006), 191–197.
Two Editions of English Words/ Biljana Radić-Bojanić. – 1(2006),
199–202.
287. MIĆIĆ, Sofija
Neurobiološki pristup usvajanju jezika/ Sofija Mićić. – 1(2006),
203–206.
288. MRĐA, Marija
Столетие Даниила Хармса / Марија Мрђа. – 1(2006), 207–211.
Novi prevodi iz orijentalnih književnosti/ Anđelka Mitrović. – 1(2006),
211–217.
290. VUJOVIĆ, Ana
Naučni skup o interkulturalnosti u nastavi/ učenju francuskog kao stranog
i drugog jezika/ Ana Vujović. – 1(2006), 219–222.
291. SOLDATIĆ, Dalibor
Љиљана Павловић-Самуровић (1935–2006)/ Далибор Солдатић.
– 1(2006), 223–225.
292. КОSTIĆ, Veselin
Душан Пухало (1919–2006)/ Веселин Костић. – 1(2006), 227–229.
293. ЕROR, Gvozden
Komparatistika i literarnost: obnovljeni prioriteti?/ Gvozden Eror.
– 2(2006), 9–32.
294. ATANASSOV, Stoyan
Tzvetan Todorov ou le moi dialogique au carrefour des cultures/ Stoyan
Atanassov. – 2(2006), 33–47.
295. JAKUBCZUK, Renata
Révolte tragique des protagonistes féminins chez Camus et Rostworowski/
Renata Jakubczuk. – 2(2006), 49–59.
296. VASIĆ, Danijela
Motiv magičnog bega u najstarijem delu japanske književnosti–Kođikiju
i srpskim narodnim pripovetkama/ Danijela Vasić. – 2(2006), 61–73.
297. RUNIĆ, Jelena
On the Syntax of Determiners in Serbian and Romanian/ Jelena Runić.
– 2(2006), 75–93.

XXXIX 2012 1

Recepcija romana Ajris Merdok na srpskohrvatskom jezičkom području/
Biljana Đorić-Francuski. – 2(2006), 95–116.
299. LOMA, Miodrag
Историјскофонетска транслитерација јеврејског писма/ Миодраг Лома.
– 2(2006), 117–129.
300. MIĆIĆ, Sofija
Collocations in Teaching English for Specific Academic Purposes/ Sofija
Mićić. – 2(2006), 131–139.
301. KRSTIĆ, Zora
Kratak prikaz razvoja gramatike kao naučne discipline u Kini od osnivanja
do osamdesetih godina 20.veka/ Zora Krstić. – 2(2006), 141–151.
302. LEWASKIEWICZ, Łukasz
Konfrontativni osvrt na sportsku leksiku u oblasti fudbala u srpskom i
poljskom jeziku/ Łukasz Lewaskiewicz. – 2(2006), 153–165.
Knjiga o recepciji prvog dela Geteovog Fausta/ Mirko Krivokapić.
– 2(2006), 167–172.
Laura Benau, Phonological Relations Between Words/ Stanimir Rakić.
– 2(2006), 172–182.
Михаило Поповић, Речи француског порекла у српском језику/ Веран
Станојевић. – 2(2006), 182–185.
Први речник кашупског језика?/ Душан-Владислав Пажђерски.
– 2(2006), 185–190.
307. VUJOVIĆ, Ana
Округли сто Француски језик у Србији, Библиотека града Београда, 5.
мај 2006./ Ана Вујовић. – 2(2006), 191–194.
308. NIKOLIĆ, Jasmina
Međunarodna naučna konferencija Avances en el estudio de la literatura
oral (Usmena književnost danas) AELO35, Filološki fakultet Univerziteta u
Beogradu, 24-26. novembra 2006/ Jasmina Nikolić. – 2(2006), 194–196.
21. ciklus predavanja “Vilem Matezijus” u Pragu/ Biljana Radić-Bojanić,
Nataša Milivojević. – 2(2006), 196–198.

XXXIX 2012 1
2007.
310. ЕROR, Gvozden

Komparatistička terminologija: izvorni pojmovni skupovi/ Gvozden Eror.
– 1(2007), 9–29.
Govorni činovi/ Slobodan Stević. – 1(2007), 31–60.
312. GORDIĆ-PETKOVIĆ, Vladislava
Род, идентитет и женски континент: сазревање и трансформација у
прози Саре Вотерс и Јудите Шалго/ Владислава Гордић-Петковић.
– 1(2007), 61–72.
313. AŠIĆ, Tijana
L’ usage temporel des déictiques spatiaux en français/ Tijana Ašić.
– 1(2007), 73–84.
De la syntaxe générale à la syntaxe du français: le cas des noms de nombre
en français/ Veran Stanojević. – 1(2007), 85–101.
315. OKEANSKI, Vjačeslav P.
Поэтика культурьι в структуре художественной персонологии драмьι
А.Н. Островского “Гроза”/ Вячеслав П. Океанский. – 1(2007),
103–108.
316. CAMARGOS WALTY, Ivete Lara
Anthologies: archives et exclusion; violence et réalisme/ Ivete Lara Ca-
margos Walty. – 1(2007), 109–120.
317. KLIČKOVIĆ, Dalibor
Кратак преглед досадашњих истраживања стваралаштва Рјуносукеа
Акутагаве: значај компаратистичких проучавања/ Далибор Кличковић.
– 1(2007), 121–133.
318. RADIN-SABADOŠ, Mirna
Антиутопија као једна димензија стварности – “Воњаја гражња
наранџа у рукама господјина особно” / Мирна Радин-Сабадош.
– 1(2007), 135–147.
319. KARANFILOVIĆ, Nataša
Патрик Вајт и традиција реализма/ Наташа Каранфиловић. – 1(2007),
149–154.
320. JANIĆIJEVIĆ, Jasna
Зборник о Сартру/ Јасна Јанићијевић. – 1(2007), 155–158.
О књизи Епохе и правци у француској књижевности професора Сло-
бодана Витановића/ Милица Винавер-Ковић. – 1(2007), 159–162.

XXXIX 2012 1
322. RUNIĆ, Marija

Милка Ивић, Језик о нама: лингвистички огледи, шест/ Марија Рунић.
– 1(2007), 163–165.
Tatjana Šotra, Kako progovoriti na stranom jeziku/ Слободан Стевић.
– 1(2007), 166–169.
Др Веран Станојевић и др Тијана Ашић, Семантика и прагматика
глаголских времена у француском језику/ Михаило Поповић. – 1(2007),
170–173.
Две велике кашупске годишњице/ Душан-Владислав Пажђерски.
– 1(2007), 175–182.
326. VUJIĆ, Jelena
Младен Михајловић (1937–2007)/ Јелена Вујић. – 1(2007), 183–185.
Слободан Витановић (1928–2007)/ Јелена Новаковић. – 1(2007),
186–188.
328. ЕROR, Gvozden
Komparatistička terminologija: novije akvizicije/ Gvozden Eror. – 2(2007),
9–30.
Le surréalisme et la psychanalyse/ Jelena Novaković. – 2(2007), 31–42.
330. LEDWINA, Anna
Le roman du XXe siècle comme une tentative de définir le temps et l’espace
de la connaissance humaine/ Anna Ledwina. – 2(2007), 43–54.
331. SOLDATIĆ, Dalibor
Освајање Хиспанске Америке и колонијална управа као кључ за при-
ступ хиспаноамеричкој књижевности/ Далибор Солдатић. – 2(2007),
55–69.
332. АNTONIADOU, Olympia
Littérature engagée dans l’ espace balkanique: André Kédros, r- évolution
identitaire et d-éconstruction idéologique/ Olympia Antoniadou, Efstratia
Oktapoda. – 2(2007), 71–86.
Baladas y la balada: la oralidad desde unas perspectivas sociolingüísticas
y antropológicas/ Jelena Filipović, Jasmina Nikolić. – 2(2007), 87–94.
Moi, Tituba sorcière...Noire de Salem: le(s) discours d’une vie/ Katarina
Melić. – 2(2007), 95–108.

XXXIX 2012 1
335. BALA, Monika

Бела Хамваш као кризеолог/ Моника Бала. – 2(2007), 109–120.
336. MRVALJEVIĆ, Ivana
Часопис Дурмитор – јединствен примјер рецепције италијанске књи-
жевности и културе/ Ивана Мрваљевић. – 2(2007), 121–133.
Jennifer Hay, Causes and Consequences of Word Structure/ Станимир
Ракић. – 2(2007), 135–144.
338. ČUDIĆ, Marko
Полифоничност критичко-теоријских гласова/ Марко Чудић. – 2(2007),
145–149.
339. PETROVIĆ, Novica
О једном значајном доприносу изучавању рецепције савременог
енглеског романа у нас/ Новица Петровић. – 2(2007), 149–152.
340. GVOZDEN, Vladimir
Књижевност и неизвесности/ Владимир Гвозден. – 2(2007), 152–154.
341. LONČAR, Ana
Norbert Col éd., Écritures de soi/ Ana Lončar. – 2(2007), 155–156.
Надреализам у свом и нашем времену/ Милица Винавер-Ковић.
– 2(2007), 156–160.
Наративне полифоније/ Јелена Новаковић. – 2(2007), 160–163.
344. BUNJAK, Petar
Људмила Поповић, Фокусна перспектива украјинске књижевности/
Петар Буњак. – 2(2007), 164–169.
345. AŠIĆ, Tijana
Veran Stanojević, Les noms de nombre en français: essai de sémantique
formelle/ Тијана Ашић. – 2(2007), 170–172.
346. STOJADINOVIĆ, Dragoljub
Никола Милошевић (1929–2007): поводом годишњице смрти/
Драгољуб Стојадиновић. – 2(2007), 173–176.
347. TARTALJA, Ivo
Милан В. Димић (1933–2007)/ Иво Тартаља. – 2(2007), 177–178.
348. BUNJAK, Petar
Миливоје Јовановић (1930–2007)/ Петар Буњак. – 2(2007), 179–181.
349. SCHUBERT, Gabriella
Зоран Константиновић (1920–2007)/ Gabriella Schubert. – 2(2007),
182–186.

XXXIX 2012 1
350. SEKERUŠ, Pavle

Madeleine Stevanov (25.VI 1923–25.VI 2007)/ Pavle Sekeruš. – 2(2007),
187–188.
351. GRUBAČIĆ, Slobodan
Срдан Богосављевић (1953–2007)/ Слободан Грубачић. – 2(2007),
189–191.
2008.
352. ЕROR, Gvozden

Od pojma do termina – i natrag: komparatistička terminologija na prekret-
nici/ Gvozden Eror. – 1–2(2008), 9–36.
353. GREK, Tatjana
Effet de dominos (temps et espace des relatives dites narratives)/ Tatjana
Grek. – 1–2(2008), 37–52.
354. ELEZ, Vesna
Le diable et la leçon panthéiste dans la Tentation de Saint-Antoine et Bou-
vard et Pécuchet de Gustave Flaubert/ Vesna Elez. – 1–2(2008), 53–65.
L’horizon autobiographique de Georges Perec: l’épisode yougoslave /
Jelena Novaković. – 1–2(2008), 67–76.
356. COLVILE, Georgiana M. M.
Surréalisme, réalisme magique, synésthésie et la légende du roi Cophetua
dans Rendez-vous à Bray (1971) et Benvenuta (1983) d’André Delvaux/
Georgiana M.M. Colvile. – 1–2(2008), 77–91.
357. ANTIĆ, Jelena
La métamorphose des personnages imposée par le double jeu de la femme
dans les romans d’Anne Hébert Kamouraska et les Fous de Bassan/ Jelena
Antić. – 1–2(2008), 93–102.
Вук Караџић и Рамон Менендес Пиндал: две поетике усменог
стварања/ Јасмина Николић. – 1–2(2008), 103–113.
359. BUNJAK, Petar
Прилози о пољској књижевности у српској периодици доба реализма
(1881- 1895)/ Петар Буњак. – 1–2(2008), 115–151.
360. RADOJEVIĆ, Jovan
Приче са колиме Варлама Шаламова: од интертекста ка митопоетици/
Јован Радојевић. – 1–2(2008), 153–168.
361. KUZMANOVIĆ-JOVANOVIĆ, Ana
Типолошко поређење оријентализама у српском и шпанском језику/
Ана Кузмановић-Јовановић. – 1–2(2008), 169–177.

XXXIX 2012 1

Белешка о структури, типској учесталости и писању енглеских сло-
женица/ Станимир Ракић. – 1–2(2008), 179–190.
363. STOJIČIĆ, Violeta
Анализа грешака у колокацијама при превођењу са српског језика на
енглески/ Виолета Стојичић. – 1–2(2008), 191–201.
364. POSPIŠIL, Ivo
Журнал Стил как методологический базис интердисциплинарного изу-
чения язьιка и литературьι/ Иво Поспишил. – 1–2(2008), 203–206.
Ivana Trbojević-Milošević: Modalnost, sud, iskaz: epistemička modalnost u
engleskom i srpskom jeziku/ Милош Д. Ђурић. – 1–2(2008), 207–213.
366. ŠOTRA, Tatjana
Ana Vujović, L’éducation en France/ Татјана Шотра. – 1–2(2008),
214–216.
Tijanа Ašić, Espace, temps, prépositions/ Веран Станојевић. – 1–2(2008),
217–219.
Фантастични свет Марсела Емеа/ Јелена Новаковић. – 1–2(2008),
220–221.
Aна Вујовић, Савремена француска култура: неки аспекти/ Марија
Џунић-Дрињаковић. – 1–2(2008), 222–224.
370. MIHAILOVIĆ, Dragana
Bibliografija srpske književnosti u prevodu na češki jezik (1945–2007)/
Dragana Mihailović. – 1–2(2008), 225–250.
371. TERIĆ, Gordana
Момчило Д. Савић (1921–2008)/ Гордана Терић. – 1–2(2008), 251–252.
372. TUTNJEVIĆ, Slaviša
Новица Петковић (1941–2008)/ Славиша Тутњевић. – 1–2(2008),
253–260.
373. BUNJAK, Petar
Милана Радић-Дугоњић (1952–2008)/ Петар Буњак. – 1–2(2008),
261–262.
2009.
374. ЕROR, Gvozden

Pitanja terminologije u eposi komparatistike kao mora bez obala/ Gvozden
Eror. – 1(2009), 9–37.

XXXIX 2012 1
375. VIDAKOVIĆ-PETROV, Krinka

Српска тема у делу Висентеа Бласка Ибањеса/ Кринка Видаковић-
Петров. – 1(2009), 39–55.
376. CAPDEVILA, Joaquim
La lucha por el bien hablar en Cataluña. Ivon L’Escop y la Lliga del
bon mot: propaganda purificadora y propuestas linguísticas/ Joaquim
Capdevila. – 1(2009), 57–65.
377. JOVOVIĆ, Tatjana
Поетика немогућег Зинаиде Хипијус/ Татјана Јововић. – 1(2009),
67–80.
Les facteurs sémantiques et sociolinguistiques du dégroupement des
unités lexicales françaises provenant du même étymon/ Mihailo Popović.
– 1(2009), 81–93.
Exil: parole douloureuse, parole libératrice/ Katarina Melić. – 1(2009),
95–104.
Problem identiteta u romanesknom stvaralaštvu Žilijena Grina/ Branka
Geratović. – 1(2009), 105–113.
381. KARANFILOVIĆ, Nataša
Identitet i razlika: postkolonijalni profil anglofone književnosti/ Nataša
Karanfilović, Vladislava Gordić-Petković. – 1(2009), 115–122.
382. JOVANOVIĆ, Aleksandra V.
Caught in a Web: Alias Grace and The Enigma of Arrival/ Aleksandra V.
Jovanović. – 1(2009), 123–130.
383. MATIĆ, Andrija
Функција лика Моли Лејн у роману Амстердам Ијана Макјуана/
Андрија Матић. – 1(2009), 131–138.
384. KIRILOVA, Olga
Сербские переводьι Б. Акунина к проблеме перевода непереводимого/
Ольга Кириллова. – 1(2009), 139–161.
385. SILAŠKI, Nadežda
Kako metafore funkcionišu u diskursu/ Nadežda Silaški. – 1(2009),
163–167.
386. ŠOTRA-KATUNARIĆ, Tatjana
Prilog univerzalnoj gramatici ljudskih jezika/ Tatjana Šotra-Katunarić.
– 1(2009), 168–173.
Mihаilo Popović, Leksička struktura francuskog jezika: morfologija i
semantika/ Veran Stanojević. – 1(2009), 174–176.

XXXIX 2012 1

Frankofona kritika u zborniku kanadističkih studija / Izabela Konstantino-
vić. – 1(2009), 177–179.
389. WOJCIAK, Monika
Зјемовит Федецки (1923–2009)/ Мonika Wójciak. – 1(2009), 181–186.
Проф. др Пера Половина (1920–2009)/ Михаило Поповић. – 1(2009),
187–190.
391. BOJOVIĆ, Zlata
Предраг Станојевић (1960–2009)/ Злата Бојовић. – 1(2009), 191–193.
392. BAZIN, Laurent
Transe et indiscipline: la littérature a-t-elle encore sa place dans les études
françaises?/ Laurent Bazin. – 2(2009), 11–18.
Une forme particulière de l’ intertextualité: la littérature française dans les
cahiers de notes d’ Ivo Andrić/ Jelena Novaković. – 2(2009), 19–30.
394. LONGRE, Jean-Pierre
Raymond Queneau, du surréalisme à l’OuLiPo/ Jean-Pierre Longre.
– 2(2009), 31–41.
395. SEKERUŠ, Pavle
Supercherie et pastiche comme procédés d’ une mystification des chansons
populaires sudslaves/ Pavle Sekeruš. – 2(2009), 43–51.
Le rapport entre l’art et la vie dans l’œuvre de Marcel Aymé/ Marija Džu-
nić-Drinjaković. – 2(2009), 53–63.
397. TEŠANOVIĆ, Biljana
Système de projection et programmes d’écriture dans Molloy de Samuel
Beckett/ Biljana Tešanović. – 2(2009), 65–72.
La responsabilité et la culpabilité tragique dans Les Bienveillantes de
Jonathan Littel/ Milica Vinaver-Ković. – 2(2009), 73–81.
399. BJELIĆ, Nikola
La transformation du mythe de Don Juan dans La nuit de Valognes d’ Eric-
Emmanuel Schmitt/ Nikola Bjelić. – 2(2009), 83–89.
Julien Green et la psychanalyse/ Branka Geratović. – 2(2009), 91–97.
401. LONČAR, Ana
Structure narrative d’ une nouvelle de Victor Hugo/ Ana Lončar. – 2(2009),
99–106.

XXXIX 2012 1
402. VALČIĆ-BULIĆ, Tamara

La Conquête française du Brésil: écritures et réécritures/ Tamara Valčić-
Bulić. – 2(2009), 107–113.
403. KRSMANOVIĆ, Zorana
Les études médiévistes autrefois et aujourd’hui: le cas de l’ hostilité de
Chrétien de Troyes envers le mythe de Tristan/ Zorana Krsmanović.
– 2(2009), 115–122.
Les (ré)écritures de l’histoire dans Le livre du rire et de l’ oubli et L’ Insou-
tenable légèreté de l’être de Milan Kundera/ Katarina Melić. – 2(2009),
123–131.
405. ANTIĆ, Jelena
Les jeux de la femme imposés par le conflit: le désir – les contraintes tra-
ditionnelles dans les romans d’Anne Hébert: Kamouraska et Les fous de
Bassan/ Jelena Antić. – 2(2009), 133–139.
406. POPOVIĆ, Diana
Le jeu du hasard dans Le Cahier noir de Michel Tremblay/ Diana Popović.
– 2(2009), 141–147.
407. PANIĆ, Marija
Les références autobiographiques et culturelles dans Les hommes-taupes
de Négovan Rajic/ Marija Panić. – 2(2009), 149–157.
408. MATIĆ, Ljiljana
Les chemins de l’écriture d’ Hélène Dorion, la grande dame de la littérature
québécoise et l’ambassadrice de la francophonie / Ljiljana Matić. – 2(2009),
159–169.
409. CORBLIN, Francis
La vocation existentielle des pronoms indéfinis/ Francis Corblin. – 2(2009),
171–183.
Les facteurs morphosyntaxiques de l’ homonymie en français/ Mihailo
Popović. – 2(2009), 185–197.
Pour un modèle de description des temps verbaux du français intégrant
trois paramètres/ Veran Stanojević. – 2(2009), 199–209.
412. AŠIĆ, Tijana
Est-il possible d’avoir des définitions minimales des prépositions spatiales
et temporelles du français?/ Tijana Ašić. – 2(2009), 211–221.
413. SAMARDŽIJA-GREK, Tatjana
Enseignement du français et théorie du prototype/ Tatjana Samaržija-Grek.
– 2(2009), 223–235.

XXXIX 2012 1
414. KRSTIĆ, Nenad

La traductologie: la conception linguistique/ Nenad Krstić. – 2(2009),
237–245.
415. DROBNJAK, Dragana
Adaptation sémantique des termes littéraires d’ origine française en serbe/
Dragana Drobnjak. – 2(2009), 247–256.
416. VILIĆ, Ivana
Télicité au niveau du syntagme verbal en français par rapport au serbe/
Ivana Vilić. – 2(2009), 257–266.
417. ĐURIN, Tatjana
Un festin serbe à la table de Rabelais (procédé traductologique de substi-
tution)/ Tatjana Ðurin. – 2(2009), 267–274.
418. GUDURIĆ, Snežana
La base articulatoire et le crible phonologique. Le cas des sujets serbo-
phones/ Snežana Gudurić. – 2(2009), 275–283.
419. VRHOVAC, Yvonne
Introduction du Portfolio européen des langues dans des écoles primaires
en Croatie-quelques questions de réflexion/ Yvonne Vrhovac. – 2(2009),
285–295.
420. ŠOTRA-KATUNARIĆ, Tatjana
Reconsidérer l’ enseignement de l’expression orale/ Tatjana Šotra. – 2(2009),
297–304.
421. VUJOVIĆ, Ana
Le français en tant que langue de spécialité en Serbie/ Ana Vujović.
– 2(2009), 305–312.
422. STEVANOVIĆ, Aleksandra
L’ identification de différents types de l’intelligence permettant de faciliter
l’apprentissage et l’ enseignement de la langue française à l’école primaire/
Aleksandra Stevanović. – 2(2009), 313–319.
423. PAZIĆ, Zora
Réflexions sur l’appropriation du français et du serbo-croate langue
étrangère par les apprenants serbophones et francophones/ Zora Pazić.
– 2(2009), 321–330.
424. ЕROR, Gvozden
Durbin bez okulara: o naznakama sutrašnjice poredbenih studija/ Gvozden
Eror. – 3(2009), 9–36.
425. KAKRIDIS, Janis
От антитезьι к парадоксу и обратно/ Янис Какридис. – 3(2009), 37–43.
426. LEDWINA, Anna
Le Bestiaire de Colette: source inépuisable d’ inspiration et objet immuable
d’ admiration/ Anna Ledwina. – 3(2009), 45–58.

XXXIX 2012 1

Чланови у савременом грчком језику и неке њихове основне синтак-
сичко-семантичке функције/ Предраг Мутавџић. – 3(2009), 59–74.
428. MARIĆ, Biljana
Именица и глагол у синтаксичкој деривацији: десупстантивни глаголи
у руском у поређењу са српским језиком/ Биљана Марић. – 3(2009),
75–86.
429. SPREMIĆ, Milica
Linear and Cyclical Patterns of Time in Sir Thomas Mallory’s Le Morte
Darthur/ Milica Spremić. – 3(2009), 87–94.
Хиспанска теорија импровизације и јужнословенска епика/ Јасмина
Николић. – 3(2009), 95–107.
Поводом двају превода српских народних песама Амвросија Метлин-
ског/ Мирослав Топић, Петар Буњак. – 3(2009), 109–125.
432. DAN, Mariana
Стварност као „жива прича“ и идентитет као борба за смисао/ Мариана
Дан. – 3(2009), 127–137.
The Rethinking of “the Few and the Many”/ Aleksandra V. Jovanović.
– 3(2009), 139–148.
434. SIBINOVIĆ, Miodrag
Књига о фолклору и књижевном превођењу/ Миодраг Сибиновић.
– 3(2009), 149–157.
435. PAUNOVIĆ-RODIĆ, Stefana
Преглед словачко-српских песничких односа/ Стефана Пауновић-
Родић. – 3(2009), 158–160.
Littératures francophones et études de genre/ Branka Geratović. – 3(2009),
161–162.
437. VASIĆ-AL SHAIKSALAMA, Vesna
Граматика латинског језика/ Весна Васић-Al Shaikhsalama. – 3(2009),
163–164.
438. VUJOVIĆ, Ana
Julijana Vučo, Kako se učio jezik: pogled u istoriju glotodidaktike od pra-
početaka do Drugog svetskog rata/ Ана Вујовић. – 3(2009), 165–167.
Двадесет година од смрти Данила Киша (1935–1989): Exegi monumen-
tum/ Бранислава Стојановић. – 3(2009), 169–172.

XXXIX 2012 1
440. BUNJAK, Petar

Душан Квапил (1934–2009)/ Петар Буњак. – 3(2009), 173–174.
441. KOPRIVICA, Verica
Сећање на Душана Квапила/ Верица Копривица. – 3(2009), 175–177.
Ратко Нешковић (1941–2009)/ Слободан Грубачић. – 3(2009), 178–179.
443. JANIĆIJEVIĆ, Jasna
Еулога за проф.др Ратка Нешковића/ Јасна Јанићијевић. – 3(2009),
180–181.
2010.
444. ЕROR, Gvozden

World literature kao aktuelna komparatistička „akvizicija“/ Gvozden Eror.
– 1(2010), 9–32.
445. LOMA, Miodrag
Библијска прича о постању човека и Pаја (Пост 2, 4б-25) / Миодраг
Лома. – 1(2010), 33–69.
446. HAVEL, Boris
Jedan kritički osvrt na zapadnu orijentalistiku/ Boris Havel. – 1(2010),
71–87.
447. JOVIĆ, Bojan
Les aspects de la poétique surréaliste explicite/ Bojan Jović. – 1(2010),
89–100.
448. RICHARD, Annie
Une lecture féministe: la loi de la mère dans “Cendres et sang” de Fanny
Ardant/ Annie Richard. – 1(2010), 101–113.
449. COLVILE, Georgiana M.M.
De l’ Eros des femmes surréalistes et de Claude Cahun en particulier/
Georgiana M.M. Colvile. – 1(2010), 115–126.
450. ĐURIĆ, Nađa
Le motif de l’ encyclopédie: Tlön Uqbar orbis tertius de J.L. Borges
et L’Encyclopédie des morts de Danilo Kiš/ Nađa Đurić. – 1(2010),
127–140.
451. RADIN-SABADOŠ, Mirna
Beli šum ekranske kulture-pripovesti o “efektima medija”/ Mirna Radin-
Sabadoš. – 1(2010), 141–149.
452. MARVULLI, Maria Cristina
Il diario su Čarnojević: l’ “inferno” bellico tra motivi sumatraisti e sugge-
sttioni dantesche/ Maria Cristina Marvulli. – 1(2010), 151–167.

XXXIX 2012 1

La dyade mère-fille dans deux livres d’ Annie Ernaux: Une femme et Je ne
suis pas sortie de ma nuit/ Branka Geratović. – 1(2010), 169–176.
Francis Katamba and John Stoneham, Morphology/ Stanimir Rakić.
– 1(2010), 177–183.
455. POKRAJAC, Gordana
Željko Đurić, Osmosi letterarie (ricerche comparate)/ Гордана Покрајац.
– 1(2010), 184–191.
456. JOVIĆ, Bojan
Пројекат “Надреалистички покрет и европске интеграције: париска и
београдска група”/ Бојан Јовић. – 1(2010), 193–197.
457. VUJOVIĆ, Ana
Научни скуп Настава и учење страног језика на раном узрасту/ Ана
Вујовић. – 1(2010), 198–200.
458. RASULIĆ, Katarina
Међународна конференција поводом 80 година рада Катедре за анг-
листику Филолошког факултета Универзитета у Београду Проучавање
енглеског језика и књижевности: слика, идентитет, стварност/
Катарина Расулић. – 1(2010), 201–205.
Маргерита Арнаутовић (1926–2009)/ Изабела Константиновић.
– 1(2010), 207–209.
460. GLAUDES, Pierre
Barbey d’ Aurevilly, le roman et la question morale/ Pierre Glaudes.
– 2(2010), 11–31.
461. ATANASSOV, Stoyan
Tzvetan Todorov: la morale contre le moralisme/ Stoyan Atanassov.
– 2(2010), 33–51.
Pour une éthique individualiste: Henry de Montherlant vu par Ivo Andrić.
– 2(2010), 53–64.
463. RABATÉ, Dominique
Morales du solitaire/ Dominique Rabaté. – 2(2010), 65–73.
464. HUET-BRICHARD, Marie-Catherine
Les arguties d’ un moraliste: La Femme de Claude d’ Alexandre Dumas
fils/ Marie-Catherine Huet-Brichard. – 2(2010), 75–86.
465. MICHEL, Pierre
Octave Mirbeau est-il un moraliste?/ Pierre Michel. – 2(2010), 87–99.

XXXIX 2012 1
466. GOMEZ, Sylvie

Appel à la trêve civile: naissance d’ une morale tragique/ Sylvie Gomez.
– 2(2010), 101–109.
Les vertus essentielles dans l’ univers ayméen/ Marija Džunić-Drinjaković.
– 2(2010), 111–123.
468. MAROT, Patrick
L’ œil crevé du symbole (à propos de quelques yeux crevés ou arrachés)/
Patrick Marot. – 2(2010), 125–137.
469. LAURICHESSE, Jean-Yves
Giono et le moraliste imaginaire/ Jean-Yves Laurichesse. – 2(2010),
139–148.
Les frères Goncourt-réactionnaires ou révolutionnaires?/ Branka Geratović.
– 2(2010), 149–155.
471. GEFEN, Alexandre
L’ éthique est-elle un récit? Le récit est-il une éthique? Retour sur la querelle
du “narrativisme”/ Alexandre Gefen. – 2(2010), 157–166.
472. ROGER, Jérôme
“Moraliste” comme Henri Michaux: exception ou tradition française?/
Jérôme Roger. – 2(2010), 167–178.
Kundera: (im)moralisme du roman/ Katarina Melić. – 2(2010), 179–188.
474. TEŠANOVIĆ, Biljana
Emil Cioran, le nihiliste ou “l’ éthique du crépuscule” dans un monde
démystifié et démythifié/ Biljana Tešanović. – 2(2010), 189–197.
475. ROUMETTE, Julien
Les premiers récits de Romain Gary: la fiction au risque du discours moral/
Julien Roumette. – 2(2010), 199–209.
476. RABENSTEIN, Helga
Littérature-monde et morale/ Helga Rabenstein. – 2(2010), 211–220.
477. ANTIĆ, Jelena
La femme face à la morale et au péché dans les romans d’ Anne Hébert
Kamouraska et Les Fous de Bassan/ Jelena Antić. – 2(2010), 221–226.
478. BJELIĆ, Nikola
La condition humaine dans Oscar et la dame rose d’ Eric-Emmanuel
Schmitt/ Nikola Bjelić. – 2(2010), 227–233.
479. PANIĆ, Marija
Le continent-énigme: l’Afrique vue par les yeux de Kourouma et de Le
Clézio/ Marija Panić. – 2(2010), 235–243.

XXXIX 2012 1
2011.
480. PILIPOVIĆ, Jelena

Generandi gloria melis: зооморфна поетика Вергилијевих Георгика/
Јелена Пилиповић. – 1(2011), 9–24.
481. MAKSIMOVIĆ, Danijela
Od Beatriče do Lenke: Kostićeve varijacije Danteovih tema/ Danijela
Maksimović. – 1(2011), 25–39.
Writing Reality/ Aleksandra V. Jovanović. – 1(2011), 41–52.
483. TRBOJEVIĆ-MILOŠEVIĆ, Ivana
E-Mailing & Politeness/ Ivana Trbojević-Milošević. – 1(2011), 53–61.
484.FABIJANIĆ, Ivo
Ortografija osnovnoga oblika rusizama u engleskome jeziku/ Ivo Fabijanić.
– 1(2011), 63–82.
О перфекту у савременом грчком и о неким његовим сличностима са
перфектом у српском језику/ Предраг Мутавџић, Дарко Тодоровић,
Анка Рађеновић. – 1(2011), 83–103.
486. VUČELJ, Nermin
Didroov dvostruki paradoks: o glumcu i o gledaocu/ Nermin Vučelj.
– 1(2011), 105–114.
Egzistencijalistički opis tela i problemi identiteta (na primeru pripovetke
Lažni autostop Milana Kundere)/ Ivana Kočevski. – 1(2011), 115–124.
488. POPOVIĆ-PECIĆ, Ana
Prevođenje obeležja posledičnog odnosa u engleskim rečenicama sa ve-
znikom and/ Ana Popović-Pecić. – 1(2011), 125–138.
489. CEKOVIĆ-RAKONJAC, Nevena
Difficolta di apprendimento dell’ italiano L2 da parte dello studente serbo:
livello fonetico/ Nevena Ceković-Rakonjac. – 1(2011), 139–149.
490. PAVKOVIĆ, Milka
Bibliografija članaka objavljenih u Filološkom pregledu (1963-1985)/
Milka Pavković. – 1(2011), 151–194.
491. EROR, Gvozden
Lokalno, međunarodno, poredbeno-centri & periferije: Primerjalna književ-
nost u 20. stoletju in Anton Ocvirk/ Gvozden Eror. – 1(2011), 195–203.
Karel Krejči, Sociologie literatury. Ed. Miloš Zelenka, Ivo Pospíšil / Ивана
Кочевски. – 1(2011), 204–209.

XXXIX 2012 1

Нови сусрет са делом Николе Милошевића/ Слободан Грубачић.
– 1(2011), 210–211.
494. BUNJAK, Petar
Кирил Тарановски, О српском стиху/ Петар Буњак. – 1(2011),
212–216.
Ненад Љубинковић, Трагања и одговори. Студије из народне књи-
жевности и фолклора/ Слободан Грубачић. – 1(2011), 217–218.
496.NIKOLIĆ, Marina
Контрастивна проучавања српског језика: правци и резултати / Maрина
Николић. – 1(2011), 219–222.
497. BARBI, Maurizio
Gordana Grubač Allocco, Grammatica serba/ Maurizio Barbi. – 1(2011),
223–224.
498. SCHERR, Barry P.
Poetry and Poetics: a Centennial Tribute to Kiril Taranovsky/ Barry P.
Scherr. – 1(2011), 225–228.
499. MIHAILOVIĆ, Dejan
Нана Богдановић (1925-2011)/ Дејан Михаиловић. – 1(2011), 229–231.
500. EROR, Gvozden
Da li su doista Wellek i Warren autori Teorije književnosti? Da li je ve-
rodostojno što i verovatno? Ili: O prevodima i navodima/ Gvozden Eror.
– 2(2011), 9–39.
501. JOVIĆ, Bojan
Comparative (Digital) Literature Studies for an Open Scholarly Society
on the Web: the Case of Avant-garde/ Bojan Jović. – 2(2011), 41–51.
502. POKRAJAC, Gordana
Декамерон као извориште Држићу и Молијеру/ Гордана Покрајац.
– 2(2011), 53–68.
503. KILIBARDA, Vesna
Jakov Ćudina i Crna Gora/ Vesna Kilibarda. – 2(2011), 69–85.
504. ČOVIĆ, Branimir
О некоторьιх аспектах перевода б контексте интермедиальньιх
реляций/ Бранимир Чович, Лариса Ивановна Раздобудько-Чович.
– 2(2011), 87–99.
505. SILAŠKI, Nadežda
Metaphors and Euphemisms-the Case of Death in English and Serbian/
Nadežda Silaški. – 2(2011), 101–114.

XXXIX 2012 1
506. BUNJAK, Petar

Пољска драма и позориште код Срба до Првог светског рата/ Петар
Буњак. – 2(2011), 115–142.
507. KAMČEVSKI, Danko
Две врсте лутања у англосаксонској елегији Потукач/ Данко Камчевски,
Маја Милутиновић, Јелена Андрејић. – 2(2011), 143–155.
508. COLVILE, Georgiana M.M.
Valentine Penrose et la Comtesse sanglante / Georgiana M.M. Colvile.
– 2(2011), 157–166.
509. MARINKOVIĆ, Mirjana
Orhan Pamuk o Fjodoru Mihajloviču Dostojevskom/ Mirjana Marinković.
– 2(2011), 167–173.
510. SKIBA, Anna
O nekim semantičkim razlikama između poljskih prostornih predloga pod/
nad i srpskih predloga pod/nad i ispod/iznad/ Anna Skiba, Robert Skiba.
– 2(2011), 175–193.
511. STOJIČIĆ, Violeta
Stilske kolokacije u književnom prevođenju sa srpskog jezika na engleski/
Violeta Stojičić. – 2(2011), 195–203.
Romain Gary ou le pouvoir ontologique de l’ imaginaire/ Marija Džunić-
Drinjaković. – 2(2011), 205–208.
513. BELIĆ, Isidora
Kosmopolitski amalgam raskoši i propadanja: kultura Srba u Trstu, između
sna i sećanja/ Isidora Belić. – 2(2011), 209–214.
Allison Welterin, Tonal Accents in Norwegian. Phonology, Morphology
and Lexical Specification/ Stanimir Rakić. – 2(2011), 215–220.
515. VUJOVIĆ, Ana
Татјана Шотра, Дидактика француског као страног језика/ Ана
Вујовић. – 2(2011), 221–222.
Франкофоне студије-Односи у разноликости: канадске перспективе
(Re)connecting through Diversity: Canadian Perspectives/ Les relations
dans la diversité: perspectives canadiennes/ Изабела Константиновић.
– 2(2011), 223–228.
517. VUJOVIĆ, Ana
Друга међународна конференција Језик струке: изазови и перспективе/
Ана Вујовић. – 2(2011), 229–230.

XXXIX 2012 1
518. JOVANOVIĆ, Vera

Међународни научни скуп из француске лингвистике и дидактике
Expression de l’ espace et du temps en français: quelles formes pour quels
sens?/ Вера Јовановић. – 2(2011), 231–236.
Dijalog u italijanskoj književnosti – Romanistentag, Berlin/ Dušica Todo-
rović. – 2(2011), 237–239.
520. ZOGOVIĆ, Mirka
Никша Стипчевић (14. VIII 1929–12. VI 2011)/ Мирка Зоговић. – 2(2011),
241–245.
521. BUNJAK, Petar
Богољуб Станковић (1938–2011)/ Петар Буњак. – 2(2011), 247–249.
Registar autora
Ajdačić, Dejan 251 348, 359, 373, 431, 440, 494,

Andrejić, Jelena 507 506, 521
Antić, Jelena 357, 405, 477 Cabassi, Nicoletta 30
Antoniadou, Olympia 332 Camargos Walty, Ivete Lara 316
Ašić, Tijana 313, 345, 412 Capdevila, Joaquim 376
Atanassov, Stoyan 294, 461 Ceković-Rakonjac, Nevena 489
Bajazetov-Vučen, Aleksandra 61 Cesbron, Georges 49
Bajić, Dragana 280 Col, Norbert 174
Bala, Monika 335 Colvile, Georgiana M. M. 356, 449,
Barbi, Maurizio 497 508
Bazin, Laurent 392 Corblin, Francis 409
Bečanović-Nikolić, Zorica 10, 273 Čolić, Ljiljana 47
Belić, Isidora 513 Čović, Branimir 504
Bertolino, Nikola 158, 176 Čudić, Marko 207, 232, 243, 338
Binova, Galina 108 Ćurić, Boban 31, 282
Bjelić, Nikola 399, 478 Dan, Mariana 161, 432
Bogosavljević, Srdan 64, 80, 119,175, Dekanić-Janoski, Sonja 110, 153
237, 257 Dević-Romanova, Valentina 115
Bojović, Zlata 391 Diez Plaza, Cesar L. 88, 113
Borisenko- Svinarska, V.V. 233 Di Gese, Nadja 107
Boustani, Carmen 180, 197 Dimić, Ivan 25
Bunjak, Petar 11, 21, 41, 52, 55, 66, Dorion, Gilles 139
75, 83, 102, 134, 204, 239, 344, Drobnjak, Dragana 415

XXXIX 2012 1
Džunić-Drinjaković, Marija 40, 240, Hlebec, Boris 28

369, 396, 467, 512 Huet-Brichard, Marie-Catherine 464
Đergović-Joksimović, Zorica 179, Ičin, Kornelija 285
200, 226 Ignjačević, Svetozar 33, 65
Đokić, Dragoljub 94 Ivanić, Dušan 167, 168
Đorđević, Dragana 164, 169, 185 Ivanovici, Victor 274
Đorđević, Rahela 183 Ivković-Maksimović, Mirjana 85
Đorić-Francuski, Biljana 205, 225, 244, Izgarjan, Aleksandra 178
261, 298 Jakubczuk, Renata 295
Đukić, Marjana 145, 281 Janićijević, Jasna 320, 443
Đurić, Miloš D. 148, 208, 246, 365 Jončić, Maja 279
Đurić, Nađa 450 Jovanović, Aleksandra V. 382, 433,
Đurić, Željko 18, 62, 111, 140, 165, 482
166, 275 Jovanović, Milivoje 8
Đurin, Tatjana 417 Jovanović, Vera 518
Elez, Vesna 354 Jović, Bojan 447, 456, 501
Eror, Gvozden 35, 50, 173, 201, 229, Jovović, Tatjana 377
254, 272, 293, 310, 328, 352, Kakridis, Janis 425
374, 424, 444, 491, 500 Kambas, Chryssoula 255
Fabijanić, Ivo 484 Kamčevski, Danko 507
Felbabov, Vladislava 177 Kapor, Vladimir 206
Filipek, Małgorzata 144 Karanfilović, Nataša 319, 381
Filipović-Savić, Jelena 46, 88, 130, Kempf, Lucie 242
333 Keserović-Jovanović, Aleksandra 228
Garreau, Bernard-Marie 155, 202 Kilibarda, Vesna 503
Gefen, Alexandre 471 Kirilova, Olga 384
Geratović, Branka 186, 247, 380, 400, Klajn, Ivan 76
436, 453, 470 Kličković, Dalibor 317
Glaudes, Pierre 1, 460 Klosek, Eugeniusz 172
Glišović, Dušan 99, 256 Kočevski, Ivana 264, 487, 492
Glumac-Tomović, Ljiljana 122, 277 Končarević, Ksenija 79, 127, 143
Gomez, Sylvie 466 Konstantinović, Izabela 63, 159, 388,
Gordić-Petković, Vladislava 312, 381 459, 516
Grek, Tatjana 67, 126, 222, 353, 413 Koprivica, Verica 234, 441
Grubačić, Slobodan 351, 442, 493, Korda-Petrović, Aleksandra 36, 56,
495 70, 212
Gudurić, Snežana 418 Kostić, Veselin 6, 16, 57, 120, 217,
Gvozden, Vladimir 340 292
Havel, Boris 446 Kowalski, Zbigniew 172
Hill, Joyce 22 Krivokapić, Mirko 147, 171, 303

XXXIX 2012 1
Krsmanović, Zorana 216, 403 Milutinović-Bojanić, Sanja 227

Krstić, Nenad 414 Miljković, Ljubica 236
Krstić, Zora 301 Mišković, Mirjana 45
Kuzmanović-Jovanović, Ana 361 Mitrović, Anđelka 17, 74, 135, 152,
Lasek, Agnješka 184, 214 289
Latifić, Amra 230 Mojašević, Miljan 15, 51
Laurichesse, Jean-Yves 469 Mrđa, Marija 288
Lazarević-Di Giacomo, Persida 43, Mrvaljević, Ivana 268, 336
238, 276 Muir, Lynette 7
Ledwina, Anna 278, 330, 426 Mutavdžić, Predrag 128, 181, 245,
Leroy, Claude 23 427, 485
Leštarić, Srpko 109 Nikolić, Jasmina 308, 333, 358, 430
Levi, Milanka 60 Nikolić, Marina 496
Lewaskiewicz, Łukasz 302 Novaković, Jelena 2, 24, 39, 58, 78,
Lindström, Lena 104, 220 98, 100, 121, 138, 157, 196,
Loma, Miodrag 42, 299, 445 253, 327, 329, 343, 355, 368,
Lončar, Ana 341, 401 393, 462
Longre, Jean-Pierre 394 Nomachi, Motoki 223
Maksimović, Danijela 481 Obućina, Predrag 90, 116
Mančić-Milić, Aleksandra 105 Okeanski, Vjačeslav 315
Mantchéva, Dina 29, 224, 259 Oktapoda, Efstratia 332
Maricki-Gađanski, Ksenija 48, 53, 72, Panić, Marija 407, 479
73, 89 Panić, Natalija 249
Marić, Biljana 428 Panović, Ivan 37
Marinković, Mirjana 509 Patraš, Vladimir 129
Marot, Patrick 468 Paunović-Rodić, Stefana 435
Marvulli, Maria Cristina 452 Pavković, Milka 490
Matić, Andrija 383 Pavlović-Samurović, Ljiljana 3, 59
Matić, Ljiljana 408 Pavlović, Mihailo 77, 81, 154, 190,
Melić, Katarina 198, 334, 379, 404, 195, 236, 270
473 Pazić, Zora 423
Michel, Pierre 38, 156, 465 Pažđerski, Dušan-Vladislav 266, 306,
Mićić, Sofija 287, 300 325
Mihailović, Dejan 499 Petrović-Filipović, Mirjana 133
Mihailović, Dragana 370 Petrović, Novica 339
Milićević, Olivera 160 Pilipović, Jelena 123, 480
Milinković, Ljubo 263 Piper, Predrag 20, 26, 112, 141, 213
Milinković, Snežana 101, 203 Pokrajac, Gordana 455, 502
Milivojević, Nataša 309 Polovina, Pera 132
Milutinović, Maja 507 Polovina, Vesna 92

XXXIX 2012 1
Popović, Diana 199, 406 Soldatić, Dalibor 291, 331

Popović, Ljudmila 32 Spremić, Milica 429
Popović, Mihailo 13, 187, 192, 221, Srdić, Smilja 95, 106, 258
252, 324, 378, 390, 410 Stanarević, Rada 9
Popović-Pecić, Ana 488 Stanković, Bogoljub 19
Pospišil, Ivo 364 Stanković, Ivana 269
Prošić, Luka 131 Stanojević, Veran 27, 91, 125, 188, 189,
Rabaté, Dominique 463 241, 305, 314, 367, 387, 411
Rabenstein, Helga 476 Stevanović, Aleksandra 422
Radić-Bojanić, Biljana 284, 286, 309 Stević, Slobodan 86, 103, 124, 311,
Radin-Sabadoš, Mirna 318, 451 323
Radojević, Dragana 182 Stojadinović, Dragoljub 346
Radojević, Jovan 360 Stojanović, Branislava 87, 137, 191,
Rađenović, Anka 485 248, 267, 439
Raffo, Anton Maria 210 Stojičić, Violeta 363, 511
Rakić, Stanimir 142, 304, 337, 362, Šeatović-Dimitrijević, Svetlana 163
454, 514 Šotra, Tatjana 366, 386, 420
Rakočević, Robert 218 Tanasković, Darko 68, 118
Ranković, Milan 146 Tartalja, Ivo 347
Rasulić, Katarina 458 Terić, Gordana 371
Razdobutko-Čović, Larisa 504 Terzić, Aleksandar 14
Revzina, Olga 271 Terzić, Bogdan 54, 151, 194, 209,
Richard, Annie 448 235
Rizzi, Vincenzo 5 Tešanović, Biljana 397, 474
Roger, Jérôme 472 Todorović, Darko 485
Roumette, Julien 475 Todorović, Dušica 12, 265, 519
Runić, Jelena 170, 297 Toma, Savica 82
Runić, Marija 322 Topić, Miroslav 66, 83, 102, 204, 431
Sabo, Bojana 231, 250, 283 Trbojević-Milošević, Ivana 93, 193,
Samurović, Katarina 162 483
Sansonna, Anna 4 Trbojević, Milena 211
Scherr, Barry P. 498 Trnavac, Radoslava 114
Schubert, Gabriella 349 Tutnjević, Slaviša 372
Sekeruš, Pavle 350, 395 Valčić-Bulić, Tamara 402
Sibinović, Miodrag 434 Vasić, Danijela 296
Silaški, Nadežda 385, 505 Vasić-Al Shaikhsalama, Vesna 136,
Skiba, Anna 510 150, 262, 437
Skiba, Robert 510 Vidaković-Petrov, Krinka 375
Slavković, Marija 97 Vilić, Ivana 416

XXXIX 2012 1
Vinaver-Ković, Milica 34, 69, 84, 321, Vujović, Ana 215, 260, 290, 307, 421,
342, 398 438, 457, 515, 517
Vrhovac, Yvonne 419 Wojciak, Monika 389
Vučelj, Nermin 486 Yamasaki, Kayoko 219
Vučo, Julijana 44, 71, 117, 149 Zjelinjski, Boguslav 96, 137
Vujić, Jelena 326 Zogović, Mirka 520

XXXIX 2012 1
Słownik Stereotypów i symboli ludowych, t. 1, cz. 2, red.

Jerzy Bartmiński. – Lublin: Wydawnictwo Uniwersytetu Marii
Curie-Skłodowskiej, 1999. – 481 s.
0. Може се учинити непримереним приказивање књиге објављене пре 13 година,
али разлози су вишеструки. Први разлог је чињенице да књига која је пред нама
никад није приказана код нас. Други је гостовање Јежија Бартмињског, уредника
речника Słownik Stereotypów i symboli ludowych, у САНУ, као и Стањиславе Њебже-
говске‑Бартмињске, заменика уредника речника, у Институту за српски језик САНУ.
Публика је на тим предавањима детаљније упозната с лублинском етнолингвистиком
и приказиваним речником. Том приликом је најављен излазак следеће свеске. И
последњи разлог је превод књиге Јежија Бартмињског Језик – Слика – Свет која ће
омогућити нови контакт с лублинском етнолингвистичком школом.
1. У словенској етнолингвистици постоје две водеће школе – московска и
лублинска.
Седамдесетих година прошлог века под руководством Никите Толстоја
(1923–1996) и Светлане Толстој, са седиштем у Москви, започета су изучавања на-
родне културе на одређеним деловима територије Русије која су касније прерасла у
израду петотомног општесловенског етнолингвистичког речника, енциклопедијског
типа – Словенске старине (Славянские древности; огледна свеска 1984, први том
1995, други том 1999, трећи том 2004, четврти том 2009).
У исто време, отпочета су у Лублину у Пољској етнолингвистичка истражи-
вања с идејом стварања речника. Огледна свеска под називом Речник народних
језичких стереотипа (Słownik ludowych stereotypów językowych) објављена је 1980.
године. У њој се нашао чланак Јежија Бартмињског Теоретске поставке речника,
као и 11 одредница различитих аутора. Прва свеска, насловљена Космос (Kosmos),
првог тома речника унеколико промењеног наслова Речник народних стереотипа
и симбола (Słownik stereotypów i symboli ludowych – даље у тексту SSiSL) изашла
је 1996. године. Прва свеска садржи одреднице формиране око следећих појмова:
небо (niebo), небеска тела која емитују светлост (światła niebieskie), ватра (ogień)
и камење (kamienie).
2. Укратко ћемо се подсетити основних поставки SSiSL. Овај речник је
покушај реконструкције традиционалне слике света и човека, извршен путем метода
етнолингвистике и фолклористике.

Овај приказ настао је као резултат рада на пројекту бр. 178007 „Етимолошка истражи-
вања српског језика и израда Етимолошког речника српског језика“, који у целини финансира
Министарство просвете и науке Републике Србије.

Више о овом речнику в. Раденковић, Љубинко: Славянские древности. Этнолингвисти-
ческий словарь в пяти томах, Balcanica : Annuaire de l'Institut des etudes balcaniques / Балканика:
Годишњак Балканолошког института, XXXV, Београд, 2005, 323–327.

В. приказе прве свеске првог тома: Петровић, Тања: Słownik stereotypów i symboli
ludowych, ur. Jerzy Bartmiński, Lublin 1996, Зборник Матице српске за славистику, 58–59,
��
Нови Сад 2000, 240–243; и Косановић, Богдан: Słownik stereotypów i symboli ludowych, tom
I: Kosmos. Red. Jerzy Bartmiński. Wydawnictwo Uniwersytetu Marii Curie-Skłodowskiej. Lublin,
1996, 493 str., Славистика, IV, Београд, 2000, 277–278.

XXXIX 2012 1
Под „стереотипом“ се у речнику подразумева представа предмета формирана

на основу искуства у извесном друштвеном оквиру, која одређује шта је предмет,
како он изгледа, како делује и како га човек третира.
„Симбол“ je дефинисан као представа предмета која је третирана као
репрезентант друге представе у оквирима већег система знакова.
Концепција речника је приказивање народне традиције а не опште, али аутори се
не држе догматски тог ограничења јер граница између народне и опште традиције није
оштра. Речник је заснован на записима дијалектолога, фолклориста и етнографа.
Фолклор је за ауторе речника усмено стваралаштво уплетено у ритуализоване
ситуације и понашања, засновано на друштвено устаљеном знању о свету и систему
заједнички признаваних веровања и вредности.
Етнолингвистички карактер речника заснива се пре свега на посматрању
језика у контексту културе, изван чисто језичких података (лексике и семантике
које су свакако основа речника), на узимању у обзир употребе језика, на посезању
за друштвено устаљеним веровањима и обичајима који стварају блискојезички (не:
ванјезички) контекст, као и фрагментарно на информацијама из области народне
ликовне уметности.
Речник ће садржати 7 томова (I Космос. II Биљке. III Животиње. IV Човек.
V Друштво. VI Религија. Демонологија. VII Време. Простор. Мере. Боје.). Речник
не тежи да прикаже све појмове из народне културе – он садржи само одабране
појмове.
Одреднице се састоје из апстракта, увода, експликације, документације и
библиографије. У експликацији се у форми дефиниције наводе карактеристике које
предмет одреднице има у народној традицији и које омогућавају реконструкцију
његове језичко‑културне слике. Експликација има сегментарну структуру. Сваки
сегмент (фасета) има свој симбол – назив, хипероним, хипоним, спојеви, опозиције,
порекло, изглед, особине итд. Овај део одреднице намењен је ширем кругу читалаца.
Документација садржи изабране цитате из народних текстова – „кратке форме“
(загонетке, пословице итд.), магијска поезија, народна поезија, народна проза итд.
Овај део одреднице намењен је читаоцима дубље заинтересованим за народну
традицију и народно усмено стваралаштво.
Одреднице могу бити првог, другог или трећег степена. Одреднице првог
степена обухватају цела семантичка поља (нпр. вода), као и основне одреднице
(нпр. река). Оне садрже све елементе који се могу јавити у одредници��
(апстракт,
увод, експликација, документација и библиографија). Одреднице другог степена су
подређене одредницама првог степена и детаљније их одређују (нпр. речна вода).
Одреднице трећег степена су мале, фрагментарне и служе прецизнијем одређењу
одредница првог степена (нпр. Јосафатова долина).

О термину стереотип у лингвистици в. Бартмињски, Јежи: Језик – Слика – Свет,
Београд: SlovoSlavia, 2011, 169 –194.

Та подела се не односи и на број свезака којих ће бити више.

Списак фасета и њихових симбола налази се у уводном делу О „Речнику стереотипа“
прве свеске првог тома: Słownik stereotypów i symboli ludowych, t. 1, cz. 1, red. Jerzy Bartmiński,
Lublin 1996. (16–17 str.).

Последња свеска ће садржати алфабетски индекс који ће поред одредница омогућити
налажење и других јединица које се налазе у речнику а нису одреднице.

XXXIX 2012 1
3. Јежи Бартмињски, уредник SSiSL, ��

одржао је 22. септембра 2011.
године у САНУ предавање под насловом Језички поглед на свет као проблем
когнитивне етнолингвистике чиме је представио методолошке основе лублинске
етнолингвистичке школе (а самим тим и SSiSL).
Истог дана Стањислава Њебжеговска‑Бартмињска, заменик уредника SSiSL,
одржала је у Институту за српски језик САНУ предавање под насловом Слика света
и човека у лублинском речнику стереотипа (Картина мира и человека в люблинском
словаре стереотипов) говорећи о концепцији речникa у поређењу с московским
речником.
Циљ лублинског речника је реконструкција традиционалне слике света и
човека; циљ московског речника је реконструкција културног наслеђа у области
духовне културе, објашњење етногенезе и етнокултурне историје Словена. Описивана
јединица у лублинском речнику је ментални предмет (семантички корелат који
стоји између предмета и његовог назива) доступан на основу језичких, текстуалних
(фолклорних) података, као и података о понашању; у московском је то семантичка
јединица „језика културе“ тј. суштински појам за словенску културу независно
од тога да ли се он испољава кроз реч, дејство, веровање или предмет. Први
речник је идеографски и ономасиолошки, а други је идеографско‑културолошки
с елементима једнојезичког речника. Чланак у лублинском речнику гради се по
когнитивистичком принципу и допуњује се документацијом различитих контекста
уређених по жанровима; у московском се чланак дели на сегменте (тематске блокове).
У лублинском речнику коришћена је пољска грађа из XIX и XX века; у московском
речнику коришћена је општесловенка грађа. Географија података обухвата у првом
речнику пољску територију, а у другом све словенске земље.
У лублинском речнику користе се три врсте података – системски подаци
(систем пољског језика и дијалекатска лексика) који обухватају називе и њихову
етимологију, семантичке и творбене деривате, као и фразеологизме, затим текстуални
подаци (из различитих фолклорних жанрова) и етнографски подаци.
У свом предавању Стањислава Њебжеговска‑Бартимињска показала је
различите структуре одредница примерима: Влашићи (Baby), одредница из I тома;�
пелен (pio��
ł��
un), одредница из II тома; клобук 'врста злог духа' (kł��
obuk), одредница из
VI тома. Влашићи имају следеће сегменте у делу експликација: именовање, категори-
зација, спојеви, порекло, спољашни изглед, количина, деловање: кретње и светљење,
локација и време, коришћење при одређивању времена и страна света, прорицање.
Пелен садржи следеће сегменте: називи и њихова етимологија, значење речи и њени
деривати, категоризација, спојеви, опозиције, порекло, спољашњи изглед и особине,
лековита, магијска, обредна и привредна својства и начини примене, симболика. Кло-
бук је описан следећим сегментима: називи и етимологија, категоризација, порекло,
облик и спољашни изглед, склоност према храни и начин исхране, локација, време
деловања, однос према човеку, карактер, заштита од клобука, како се избавити од
клобука, како отети благо од клобука. Из наведеног се види да све три одреднице
имају свега неколико заједничих сегмената. У следећем делу – документација – на-

Светлана Толстој је у Вуковој задужбини 17. октобра 2011. године представила речник
Словенске старине. Обе представнице двеју различитих етнолингвистичких школа истакле су
у својим излагањима дугогодишњу сарадњу између центара у Лублину и Москви.

XXXIX 2012 1
лазе се: легенде и предања за одредницу Влашићи, изреке, свадбене песме, љубавне
лирске и шаљиве песме за пелен, народна веровања, усмене приче и записи веровања
и обреда за клобук.
У току предавања напоменуто је да се приводи крају израда наредне свеске
речника. Стога је овај приказ, као што је већ речено, и најава изласка следеће свеске
овог речника.
4. Прва целина друге свеске првог тома (17–152 стр.) насловљена je Земља,
рељеф земљишта (Zemia, ukształtowanie ziemi). У њој су обрађене следеће одреднице
првог степена: земља (ziemia), копно (ląd), острво (wyspa), долина (dolina), планина
(góra), стена (skała), пећина (grota, pieczara, jaskinia), јаруга (jar, wąwóz); као и три
одреднице трећег степена: Јосафатова долина (Dolina Jozafata), Лиса Гора (Łysa
Góra), Шклана Гора (Szklana Góra).
Друга целина (153–426 стр.) под насловом Вода, воде (Woda, wody) садржи
следеће одреднице првог степена: вода (woda), воде (wody), дунај – далека, незнана
река (dunaj), извор (źródło, krynica, stok, zdrój), поток (ruczaj, struga, strumień, potok),
река (rzeka), језеро (jezioro), море (morze), потоп (potop), поплава (powódź); затим
следеће одреднице другог степена: жива вода (żywa woda), изворска вода (woda
źródlana, woda kryniczna, woda ze stoku, woda zdrojowa), вода с потока (woda ze strugi,
woda ze strumienia, woda z potoku), речна вода (woda rzeczna), језерска вода (woda z
jeziora), морска вода (woda morska).
Трећа целина (427–464 стр.) носи наслов Подводно земљиште (Mokrad�� ł�
a).
У њој се налазе следеће одреднице првог степена: мочвара/тресетиште (bagno,
trzęsawisko, moczary), блато (błoto), бара (kałuża); као и једна одредница другог
степена: мочварни терени (błotа).
Последња, четврта целина (465–481 стр.) под насловом Подземље (Podzemie)
има обрађену само једну истоимену одредницу првог степена: подземље.
Опште карактеристике речника, о којима је било речи, односе се и на ову
свеску.
Величина одредница првог степена, односно величина (разноликост) делова
експликације и документације зависи од значаја који описивани појам има у народној
култури. Тако су у овој другој свесци првог тома одреднице земља и вода најобимније,
док су нпр. одреднице јаруга и бара знатно краће.
Синоними или блискозначне речи обрађене су као посебне одреднице – нпр.
ruczaj, struga, strumień, potok ‘поток’.
Дијалекатски називи су такође укључени – stok ‘поток’ (савр. пољ. ‘обронак’).
Заниљив је пример апелативне ознаке дунај, настале од Dunaj ‘Дунав’, који у
пољском фолклору представља далеку, незнану реку.
Као илустрација друге свеске првог тома, овде ће бити приказана одредница
извор (ź��
r��
ó��
d��
ł�
o).
Након апстракта следи увод у којем се приказује слика извора у пољској
народној традицији (у којој доминирају црте чистоте и светости), као и кратко
указивање на паралеле у различитим митологијама и традицијама (нпр. извор Мимир
у старогерманској митологији).
Експликација почиње кратком етимолошком анализом, где се наводи веза с
лексемом gard�� ł�
o 'грло' (у основном значењу 'отвор кроз који нешто пролази').

XXXIX 2012 1
Као хипоними у различитим дијалектима наводе се: bełko 'дубоки извор',

ź��
r��
ó��
dlisko 'извор без дна', kad��
ł��
ubek 'озидани извор у ливади' итд.
Извор се јавља у спојевима с крушком, липом, дрветом, као и каменом, а у
опозицији с реком (мало : велико) и с јавором (женско : мушко).
Према народном тумачењу, извори настају на пример Исусовим или Богоро-
дичиним деловањем.
Приписују му се следеће особине: чист (али и мутан), хладан, мали, дубок, без
дна итд. Такође му се приписују особине светости и чудесности.
По броју, могу се јавити два, три или шест извора.
Активност извора се описује следећим глаголима: извор избија, жубори, тече,
исушује се и сл.
Покретачке активности су означене следећим глаголима: извор лечи, оживљава,
штити (од зла) и сл.
Као објекат деловања, извор је окружен поштовањем, а извори уважавани као
чудесни постају предмет култа и сл.
Извор се најчешће налази или на врху или у подножју узвишења; избија из
ливаде, баште итд. Према народним веровањима, око извора су живели демони,
виле итд.
Извор се користи у лечењу, а раније се користио и у магијској пракси.
Извор предсказује време и будућност.
Еквивалент извору је бунар.
Извор симболизује центар света и почетак догагађања, он је место сакралног;
означава живот, здравље, моралну чистоту, срећу итд.
У документацији су наведени примери из коледарских, свадбених, љубавних,
религијских, војничких песама, затим балада, бајки, предања и легенди, као и сеоске
писане поезије.
На крају одреднице дата је библиографија.
И друга свеска првог тома заузела је важно место како у лублинској етнолин-
гвистичкој школи, тако и у целој славистичкој етнолингвистици. Стога с великим
нестрепљењем ишчекујемо најављени излазак наредне свеске.
Жељко Степановић

XXXIX 2012 1
Предраг Пипер, Прилози историји српске славистике:

биобиблиографска грађа. – Београд: Чигоја штампа –
Филолошки факултет, 2011. – 737 стр. –
ISBN 978-86-7558-857-3
У научној методологији славистичке науке и лингвистике уопште значајно место
припада и историјским истраживањима, којима је сврха изналажење законитости
развоја научне мисли, а тиме и боље разумевање њеног садашњег стања и перспек-
тива. Са историјског становишта изучава се друштвена и културна условљеност
научне делатности, мењање методолошких парадигми, постављених циљева, зада-
така и стратегија истраживања, историјат научних идеја, теорија, концепата, прати
се заснивање нових школа и праваца, концептуалних система и трендова. Предмет
лонгитудиналних испитивања је и приказивање делатности најеминентнијих науч-
них посленика, реконструисање научних приступа карактеристичних за одређене
академске институције, оријентације разних научних гласила итд. У том смислу
веома инспиративно поље истраживања јесте и историјат српске славистике – тема
коју свакако треба сагледати у ширем контексту историјата словенске, европске
и светске славистике и лингвистике, али и у контексту историјата српске науке,
културе и школства.
За разлику од неких других словенских средина, у којима се историјату лингвис-
тичке мисли посвећују монографске публикације, дисертације, зборници и мноштво
прилога у периодичним публикацијама (нпр. историјат руске лингвистике предмет је
монографија Ф. М. Берјозина, М. Г. Булахова, С. К. Булича, В. В, Виноградова, Н. К.
Грунског, П. С. Кузњецова, Н. К. Куљмана, И. И, Мешчањинова, М. Н. Петерсона,
С. В. Смирнова, Р. М. Цејтлина, В. В. Шчеулина, већег броја тематских зборника и
радова објављених у часописима), у српској средини тек предстоји отпочињање инс-
титуционалног, планског, организованог рада на проучавању властитог славистичког
наслеђа. У том смислу у новије време Славистичко друштво Србије покренуло је
пројекат «Српска славистичка баштина», који је резултурао појавом двеју научних
књига у издању Друштва и «Чигоја штампе» и публиковањем више чланака и
архивских материјала на страницама часописа «Славистика», као и објављивањем
извесних раније необјављених рукописа који као такви представљају аутентичну
грађу за будућа историјска истраживања. У циљу теоријског саморазумевања, од-
носно критичког процењивања и ревалоризовања српске славистике, неопходно је
вршити обухватнија и шира истраживања архивске и документационе грађе, као и
научне баштине оличене у монографијама, оригиналним и прегледним студијама и
расправама и улагати напор у њихово аналитичко и системско презентирање.

Б. Станковић, 60 година Славистичког сруштва Србије. Београд, 2008; Д. Дамљановић
– К. Кончаревић, Настава и методика наставе руског језика у Србији у XIX и XX веку: прилози
за историју. Београд, 2010.

Б. Станковић (уред.), Сто година славистике у Србији. Зборник реферата са међу-
народног научног скупа (Београд, 27-29.10.1977) издат 30 година касније. Београд, 2007;��
Б.
��
Станковић (уред.), III међународни конгрес слависта. Београд, 2008�.

XXXIX 2012 1
«Разабирање у плетиву» српске славистичке мисли нужно отпочиње од њене

библиографске основе. Наиме, као полазиште за историјска истраживања неопходни
су обухватни библиографски прегледи разних типова који ће омогућити јасан увид
у стваралаштво истакнутих појединаца и организација, продукцију славистичких
часописа и зборника. Овог обимног и захтевног посла латио се наш еминентни сла-
виста проф. др Предраг Пипер, дописни члан САНУ, који је завидно методолошко
искуство неопходно за бављење њиме стекао при раду на серији библиографија
југословенске, а касније и српске лингвистичке русистике – Библиографија југо-
словенске лингвистичке русистике, т. 1–2 (Матица српска, Нови Сад, 1984, 1990) и
Библиографија српске лингвистичке русистике (1991-2000), настала у коауторству
са др Биљаном Вићентић (Матица српска, Нови Сад, 2006).
Понуђени рукопис представља акрибично презентовану грађу за биобиб-
лиографски речник српске славистике. Прилози који се у овој књизи објављују
обухватају 72 биобиблиографије, већином слависта који су предавали или предају
на универзитетима у Београду, Новом Саду, Никшићу, Косовској Митровици, Кра-
гујевцу (дакле, из скоро свих универзитетских центара Србије и Црне Горе у којима
се предају словенски језици). О свом методолошком приступу избору и презента-
цији материјала аутор у предговору наводи: „О свим тим славистима сам писао у
различитим приликама и различитим поводима, o многима и више пута, најчешће
као председник комисије за избор у наставна или научна звања, а у неким случаје-
вима поводом јубилеја, промоција књига или у облику енциклопедијских чланака,
некролога и сл. У књизи доносим биографије и библиографије само оних слависта
о којима сам раније писао“ (Предговор, стр. 5). Наравно, постојање ауторовог лич-
ног контакта са свим прегаоцима славистичке мисли чије је стваралаштво нашло
своје место на страницама ове књиге унело је у биографски и валоризациони део
дозу личног приступа, што свакако може представљати драгоцено сведочанство за
будућност, али, усуђујемо се рећи, и поуздан оријентир о свачијем месту у српској
славистичкој науци – поуздан и непристрасан с обзиром на чињеницу да вредносне
судове изриче један од најистакнутијих лингвиста данашњице.
Знатан део грађе која се овде доноси данас се може наћи на интернету или у
различитим базама података, али, како истиче аутор, „прво, нигде се сва та грађа не
може наћи на једном месту; друго, грађа која се налази на интернету је прилично
непостојана, а треће, та грађа нигде није записана истом руком. Из најмање та три
разлога, верујем да је корисно да она буде научној јавности доступна и у облику
књиге“ (Предговор, стр. 7).
Рукопис је прегледно структурисан, а грађа функционално распоређена и опи-
сана у складу са важећим библиографским стандардима. Аутор је библиографски
део састављао ослањајући се на примарне и секундарне изворе (од ових потоњих
поменућемо различите текуће и ретроспективне библиографије, базе података
на академској мрежи и персоналне библиографије слависта чије је стваралаштво
представио). Веома је битно напоменути да се на основу ове библиографије може
стећи увид и у радове домаћих слависта објављиване у иностранству – категорију
коју не констатују текуће библиографије „Јужнословенског филолога“. Заступљене
су све области славистике (србистика, русистика, украјинистика, белорусистика,
сорабистика, полонистика, бохемистика, словакистика, македонистика, бугарис-
тика, словенистика, палеославистика) у разним методолошким оријентацијама

XXXIX 2012 1
(фундаментална и апликативна, синхронијска и дијахронијска, монолингвална и

конфронтациона истраживања).
Дело проф. др Предрага Пипера по својој концепцији, композицији, селекцији
и презентацији материјала, новини, информативности, актуелности и обухватности
представља драгоцен допринос историји славистике, лингвистике и наше нацио-
налне културе. Оно може рачунати на широк круг реципијената – научних радника,
универзитетских професора, студената филологије, као и свих који се интересују
за славистичку мисао.
Ксенија Кончаревић

XXXIX 2012 1
Научные концепции XX века и русское авангардное

искусство. Ред. Корнелия Ичин. – Белград:
Филологический факультет Белградского университета,
2011. – 404 стр.
У издању Филолошког факултета Универзитета у Београду 2011. године
објављен је зборник радова на руском језику под насловом Научне концепције XX
века и руска авангардна уметност. У духу сличних радова које карактерише шири-
на приступа и слобода уметничке и теоријске мисли, редактор проф. др Корнелија
Ичин саставила је зборник од већег броја вишеаспектних истраживања еминентних
стручњака из разних центара Европе и САД, међу којима је и рад самог састављача.
Проучавајући задату проблематику на материјалу једне од можда најинтересантнијих
појава у руској и светској уметности XX века – на материјалу руске авангарде, аутори
ових истраживања старали су се да покажу на који се начин свеобухватне друшт-
вене промене и научни развој прве половине XX века одражавају на стваралаштво
превасходно руских књижевника, као и других уметника у Русији овог, по много
чему, интересантног периода.
Кроз 23 научна рада, која су заступљена у овој књизи, анализирају се такве
појаве у руској култури XX века, као што су однос религиозне филозофије и науке
кроз призму уметничког стваралаштва, утицај математике, физике и теорије бројева
на стваралаштво појединих руских уметника, однос науке и митологије, савремене
научне теорије у схватању авангардних стваралаца, питања времена и пространс-
тва, прошлости, садашњости и будућности… На основу драгоцених података које
су нам истраживачи у својим радовима представили, можемо схватити како су се
представници руске авангарде трудили да у време општег научног и технолошког
развоја иду не само у корак са својим временом, већ и да га претекну, дајући свој
допринос обликовању уметности и култури будућности.
Како свака промена претпоставља неизоставан сукоб са наслеђем прошлости,
евидентна је полемичка оријентација авангардних стваралаца према тековинама
ранијих епоха, нарочито у области књижевности – што је, између осталог, и један
од момената који је дефинисао авангарду као нов правац у уметности. Због тога не
изненађује чињеница да се одмах на почетку књиге упознајемо са истраживањем
Владимира Фешченка под насловом „Метаморфозе Логоса између религиозне фи-
лозофије и науке: симболизам/авангарда“, где се разматра сукоб две супротстављене
линије у интерпретацији појма Логоса у руској култури XX века. С једне стране,
како аутор наводи, евидентна је тежња не само Велимира Хлебњикова, већ и пред-
ставника других уметничких праваца у Русији тога доба ка ренесанси старогрчке
мисли о Логосу, ка схватању Логоса као «говора саме природе, скривене суштине
света», коју авангардни ствараоци призивају да омогући преображај устајалог
света. Са супротне стране, овакво схватање Логоса изазива отпор конзервативног
православно‑религиозног крила, које устаје у заштиту хришћанског схватања о
Богу‑Логосу. У закључку, аутор гледа на супротстављеност религиозне филозофије
језика и авангардне поезије као на позитивну појаву, синтезу речи, јединство у раз-
личитости њеног тумачења.

XXXIX 2012 1
Надахнутост руских авангардних стваралаца, превасходно футуриста, да де-

конструишу постојећи језички систем, ритам, да десемантизују и атомизују речи, да
одбаце уобичајени начин односа према Богу, Бивствовању и науци анализирана је у
раду „Демонско у појединим манифестацијама руске авангарде и савремена наука“,
аутора Јована Радојевића из Подгорице.
У „Неколико напомена о израчунавању, рачуну и множини бројева у руској
књижевности XX века“ Анке Нидербуде из Минхена бавила се утицајем математике
и бројева на радове три значајна представника руске авангарде. У првом случају,
аутор указује на непосредну везу која постоји између платонског, формалистичког
схватања математике, које је карактеристично за стваралаштво Павла Флоренског,
и развој теорије множине. У другом случају, разматра се утопијски пројекат будућ-
ности Велимира Хлебњикова, који претпоставља замену језика речи језиком бројева.
Трећи случај доноси схватања Данила Хармса који, за разлику од Хлебњикова, не
израчунава, већ броји, и самим тим у први план ставља природни ред бројева и
њихову потенцијалну бесконачност.
Интерес ка математици у схватању руских авангардиста наставља се и у
истраживању Роналда Вруна „Математика или Мистика: питање о научности исто-
риософских погледа Велимира Хлебњикова“. Овде се полази од идеје да временом
управљају закони, и да је кључ за разумевање тих закона у бројевима, што је инспи-
рисало Хлебњикова на потрагу за доказима о цикличном развитку времена помоћу
израчунавања. Роналд Врун закључује да се у овим радовима Хлебњикова одражавају
и архаична и савремена схватања, али да одсуствују метафизичке импликације рели-
гиозних или окултних парадигми – његова теорија се ослања на прецизне податке,
а не на интуицију и митове.
Идеје Матјушина, Павлова и Ајнштајна су утицале на лењинградски круг
авангардних уметника да развију идеју проширивања рецепције у односу на време
и простор у циљу постизања истинске Речи, својеврсне свеобухватности рецепције,
која ће поставити питање о месту „Ја“ у том систему. Овом идејом „проширене пер-
цепције“ на материјалу теоријских радова песника Туфанова бавио се Жан‑Филип
Жакар у свом чланку „Од физиологије ка метафизици: видети и схватити „проширену
перцепцију“, „ванмрежасто сагледавање“, „јасновиђење““.
Јекатерина Бобринска у свом чланку „Јуриш на небо: наука и митологија“
пратила је развој авиационе тематике у прве две деценије XX века као својеврсно од-
вајање од земље и са њим повезану радикалну трансформацију човека и света који га
окружује, а које је у складу са принципијелним позицијама авангардне естетике.
„О проблему научног дискурса беспредметног сликарства“ наслов је чланка
Наталије Злидњеве у којем она напомиње да се склоност ка „научности“ авангар-
дних и симболистичких уметника у раду и начину размишљања манифестовала у
њиховим декларацијама и другим вербалним манифестацијама. Даље Злидњева
сматра да је осмишљавање научног значаја уметничког експеримента ишло руку
под руку са коришћењем практичних метода научног описивања света. На крају,
аутор указује на неке сличности и разлике између симболизма и авангарде у односу
на научни метод.
Ирена Бужинска у свом раду „У потрази за уметношћу будућности. Волдемар
Матвеј (Владимир Марков) на раскршћу науке и истраживања ваневропске уметности

XXXIX 2012 1
на почетку XX века“ се осврће на стваралаштво литванског уметника Волдемара Мат-

веја, шире познатог руској публици под псеудонимом Владимир Марков. Као један од
главних фактора који су утицали на рад не само Матвеја, већ и других представника
руске авангарде, Ирена Бужинска наводи мистицизам. Ауторка даље констатује да су
се главни правци Матвејевљевих теоријских и уметничких истраживања састојали у
обраћању пажње на животно искуство „примитивног“ човека са, за њега карактерис-
тичним, непосредним тумачењем и узајамним односима са светом који га окружује.
Кинематографија као идеална основа за уметнике почетка XX века мотивисала
је Олгу Бурењину да у раду „Научник у огледалу киноавангарда“ истражи како су
теоријски и експериментални радови појединих представника киноавангарда по-
могли да се кинематографија трансформише из медијалне уметности у медијалну
науку. Радећи на материјалу филмова Куљешова „Пројекат инжењера Прајта“, „Зрак
смрти“, „Аелите“ Протозанова, „Челичним ждраловима“ Гардина, Бурењина развија
мисао да је киноавангарда инсистирала на томе да се ликови и радња коју је стварала
прихвати као стварност, односно, суштина феномена филмова о науци била је управо
у томе што се од њих очекивало да постану нова реалност.
Како је у самом наслову свог научног рада „Разговор на нучне теме: Обериути и
физика“ истакао, Александар Кобрински се овде бави заинтересованошћу обериута,
а нарочито Веденског, за рушење принципа узрочно‑последичних веза на атомском
и субатомском нивоу.
Ширу обраду ове теме налазимо у раду „Теорија релативитета с аспекта Алек-
сандра Веденског“, ауторке Корнелије Ичин. Како је за обериуте, међу којима се
посебно истиче Веденски, карактеристично интересовање за физику, они нису могли
остати равнодушни према тек развијеној теорији релативитета Алберта Ајнштајна.
Она се у значајној мери одразила на експерименте Веденског са временом, просто-
ром и кретањем. По мишљењу Корнелије Ичин, раскид узрочно‑последичних веза
у поезији Веденског представљао је раскид са класичарским рационализмом, што
је навело песника на константну тежњу за продором у простор безизражајног кроз
преодољавање језика, које и изазива у овом великом песнику осећај неповезаности
света и уситњености времена.
„Шта је то Потец“ назив је истраживачког рада Михајла Мејлаха који се бави
семантичком, граматичком, деривационом и етимолошком структуром речи, које
улазе у сферу неологизма потец, широко коришћеног у појединим делима Алек-
сандра Веденског.
Утицајем Александра Веденског као једној од најинтересантнијих појава руске
авангарде бавила се и Ирина Антанасијевић у својој анализи „Трослојни свет А.
Веденског“. Ирина Антанасијевић наглашава да се трослојни свет Веденског заснива
на: – бројевима или математици, која оперише апстрактним појмовима; – мери или
геометрији, као науци о реалној подели реалних делова; и – честици или физици,
која у себи обједињује бесмртност и прецизност. На основу тога, аутор сматра да
је трослојни свет Веденског, у суштини, тродимензионалан, и да је за њега појам
времена стран, да он уноси хаос и носи у себи елеменат ограничености постојања
материје, трансформишући га из живота–реалности у живот–апстракцију.
Татјана Јововић је у свом делу „Симулирање науке код Данила Хармса“ истра-
живала како један од најистакнутијих представника руске авангарде – Данил Хармс,

XXXIX 2012 1
– одабравши неку општеприхваћену истину или очигледну чињеницу, користи тај

пример за свеобухватну анализу помоћу које претвара тај пример у бесмислицу и
нелогичност. Само под таквим околностима, закључује Татјана Јововић, када је Хармс
ослобађа предмет сваког устаљеног метода, он се може попунити новим смислом,
који се креће стазама апсурда.
Стваралаштво Данила Хармса анализира се и у раду „Питање простора у драми
Јелизавета Бам“, где аутор Јелена Кусовац сагледава организацију простора у текс-
товима Хармса са две стране: с једне стране, простор се доводи у везу са реалним
простором, док се са друге стране простор тумачи као космогонична, есхатолошка,
измишљена појава, премда је главна карактеристика простора у оба случаја његова
неодређеност, еклектичност и неограниченост.
За предмет свог истраживања Џон Виљем Норинс изабрао је размишљања Ни-
колаја Олејњикова, једног од изражајнијих представника руске песничке авангарде
које се, поред математике, интересовао и за теорију релативитета, природу времена
и брзину простирања светлости, оптику, физиологију, теорију вероватноће, кибер-
нетику, биологију, ентомологију и ботанику. У свом раду „Песник и наука, Н. М.
Олејњиков“ Норинс је, истржујући основне правце размишљања познатог песника,
запазио да Олејњиков разматра науку узимајући у обзир биолошку суштину оних
који се њоме баве, и даље истиче да процес мишљења за Олејњикова није апстрак-
тна, објективна процедура, већ начин понашања живог организма. Све ово је, по
аутору, изазвало сумњу Олејњикова у истинитост закључака мисаоних процеса, чак
и научних, које је немогуће решити.
Другачији правац у проучавању односа науке и књижевности заузео је Анато-
лиј Корчински, који у свом раду „Истраживања Леонида Липавског: књижевност
и/или наука“ покушава да утврди који услови чине једно дело уметничким или
неуметничким. Реконструишући „научну“ теорију Липавског, Корчински сматра да
он инсистира на нужности изузимања предмета истраживања од узрочно‑последич-
них веза које намеће свакодневно мишљење или научно‑филозофска традиција, и
започети истраживање „од нуле“.
„Авангарда из перспективе геополитике и политологије. Роман И. Здањевича
„Филозофија“ и идеологија „словенске узајамности““ наслов је чланка, написаног у
коауторству Леонида Кациса и Михаила Одеског, и у њему се на материјалу романа
„Филозофија“ и појединих „словенских“ текстова М. А. Волошина сагледавају
крајње позиције анти‑заједништва авангардисте Иље Здањевича, али се и указује
на чињеницу да је аутору овог романа било какав облик шовинизма или фобије ма
са чије стране да долази био противан.
Поглед на стваралаштво још једног авангардног писца на основу тумачења
његових дела можемо наћи у раду „Рађање романа из духа науке: „Скандалиста,
или вечера на Васиљевском острву“ В. А. Каверина“, чији је аутор Иља Кукуј.
Анализирајући роман Вењамина Каверина, Иља Кукуј је утврдио да је аутор, иначе
ученик формалиста и у време настанка романа буквално већ остварени научник, у
свом делу представио кризу како „архаиста“ – академске филологије и књижевности
мејнстрима, – тако и „иноватора“ – у облику формалиста у свој њиховој укупности
и појединачно, у лику Виктора Шкловског.
Публикација истог аутора – Иље Кукуја – под насловом „Дело о Хармонији,
Анри Волоконски“ доноси нам нове научне радове песника Анри Волоконског, који

XXXIX 2012 1
су се раније објављивали у зборнику „Језик као медијатор између знања и уметнос-

ти“. Суштина стваралаштва овог песника, како наводи Иља Кукуј, је схватање улоге
симетрије у структури атома и генетског кода.
Поделом поетике на историјску и теоријску у радовима В. М. Жирмунског
бавила се Тања Поповић. Њено истраживање „Питања историзма и теорије књижев-
ности у радовима В. М. Жирмунског о руској поезији XX века“ доноси нам основне
поставке размишљања Жирмунског, који тврди да је задатак теоријске поетике – да
тумачи смисао поетских метода, њихову узајамну повезаност и функцију у одређе-
ном књижевном делу, за разлику од историјске поетике, чија је улога да одреди
њихово порекло у поетском стилу епохе, као и њихов однос са будућим и прошлим
моментима у развоју поезије.
„Уметност долази непозната. Тако је неми филм постао уметност“ Јан Левченко
управо овим цитирањем Виктора Шкловског објашњава своју анализу става, који
је изложен у чланку „Рађање кинотеорије формалиста из духа револуционарног
авангарда: Случај Виктора Шкловског“, где се указује на чињеницу да су још 1920.
године уметници‑теоретичари авангарде у кинематографији озбиљно доказивали
његов свеобухватни универзализам и синтетичност, док је за то време ОПОЯЗ, који
је проглашавао аутономију било ког типа уметности, заправо, само пројектовао на
кинематографију своје виђење књижевности.
У свом раду „Метареализам, Idem‑forma и традиције руског авангарда“ песник
и физичар Владимир Аристов разматра време дубоке и „успорене“ поезије. Аутор
овог истраживања сматра да је, у суштини, метареалистичка школа предложила
хипотетичке облике новог авангардног својства. Аристов подвлачи да Idem‑forma
покушава да буквално изради моделе „отворене индивидуалности“, то јест структура
чија се целовитост не доводи у питање приликом разоткривања у другој индивиду-
алности; – кроз нови простор целине она продиру у свет друге „јединице“, и тамо
проналазе себе.
Читаоци овог зборника могу се упознати са веома интересантним радовима
већег броја истраживача руске књижевности XX века, који им могу помоћи да боље
сагледају теоријски процесе који су обликовали руску авангарду као правац глобалног
уметничког наслеђа. Ова књига може бити од велике користи свима онима који се
интересују или баве уметношћу, а нарочито поштоваоцима и проучаваоцима руске
књижевности, као свеобухватан поглед на теоријско преплитање науке и уметности
у стваралаштву руских уметника авангардиста почетком XX века.
Ненад Благојевић

XXXIX 2012 1
Venecija i slovenske književnosti : zbornik radova.

Priredili Dejan Ajdačić i Persida Lazarević Di Đakomo. –
Beograd : Slovo Slavia, 2011. – 581 str.
Zbornik radova Venecija i slovenske književnosti objavljen je 2011. u izdanju izada-
vačke kuće Slovo Slavia iz Beograda u redakciji Dejana Ajdačića i Perside Lazarević di
Đakomo (Recenzenti: Jovan Delić, Univerzitet u Beogradu; Maria Rita Leto, Università
degli Studi „Gabriele d’Annunzio“, Pescara-Chieti, Italia; Aлла Татаренко, Львiвский
нацiональний унiверситет iменi Iвана Франка, Україна).
U zborniku su objavljeni radovi srpskih, crnogorskih, hrvatskih, bugarskih, itali-
janskih, poljskih i ukrajinskih istraživača, među kojima su najbrojniji radovi srpskih i
italijanskih autora. Zbornik obuhvata sledeće radove: З майбутноi книжки „Лексикон
iнтимних мiст“ Венецiя, 1992, 2001. – Юрий Андрухович; Grad kao opšte mesto: jedan
anglo-srpski pogled na Veneciju – Vesna Goldsworty; Rat torti – Mileta Prodanović; Mleci
cvijet, a Carigrad svijet. Slika Venecije u epskim pesmama balkanskih Slovena – Mirjana
Detelić; Demoni mletačkog dužda – Ljubinko Radenković; Ženidba Mlečankom: Ivan, Đu-
rađ i Maksim Crnojević. Od ženidbe vladara do epskih obrazaca – Lidija Delić; Predstava
o Veneciji u pesništvu Mavra Vetranovića – Slavko Petaković; Porodica Manuzijevih i
Dubrovnik – Marinko Šišak; “Quel libro ...che vale un tesoro“ La circolazione dei manos-
critti slavi a Venezia: dalle biblioteche religiose alla Pubblicca Libreria – Simonetta Pelusi;
Questioni del „Culphus“ (Dubrovnik, le lettere, il contrabbando e la pirateria). „Culphus“:
cultura, rivalità, contrabbando; „Il Fiore di discorsi“ del predicatore – patriota fra’ Filip
Grabovac, suddito della Serenisima – Rosanna Morabito; Hrvatska komponenta u mletač-
kom tekstu iz 18. Stoljeća – Vesna Deželjin; Venecija Gerasima Zelića – Željko Đurić; Il
viaggio dei „Conti del Nord“ a Venezia nella narrazione di Antonio Paravia – Marcella
Ferraccioli, Gianfranco Giraudo; Wenecjan jako Obcy, czyli czarnogorskiego wojewody
Draška impresij z podrozy do Serenissimy opisanie. Na podstawie „Gorskiego wienca“
Piotra II Petrovicia Njegoša – Miłosz Bukwalt; Unita nazionali: il ruolo di Venezia nelle
teorizzazioni di Niccolò Tommaseo (1849) – Anna Rinaldin; Njegoš i Venecija – Vesna
Kilibarda; Njegoševi susreti sa Venecijom – Vesna Vukićević Janković; Šime Ljubić u
Mletačkom arhivu – Persida Lazarević di Đakomo; Venecijanska crkva kao „frajla Lazin“
erotski simbol – Vesna Malbaški Pupovac; Vase Pelagića „Pismo iz Mljetaka“ – Dragana
Novaković; Putopisi o Veneciji Đorđa Dere i Milana Savića – Nada Savković;“Benetke“
nel corpus „Nova beseda“. Qualche considerazione sull’ idea di Venezia in alcuni classici
della literatura slovena – Maria Bidovec; Образи на Венеция в българската литература
– Бойка Илиева; Образ Венецii в урбанистицi kuiвских поетiв – Вàчеслав Левицкий;
Dva prevoda Pirandelove novele i smrt u Veneciji – Dušica Todorović; Venecija između
Marka Cara i Miloša Crnjanskog – Danijela Maksimović; Venecija Miloša Crnjanskog
– Lidija Mustedanagić; Miloš Crnjanski – memorie di Venezia – Maria Cristina Marvulli;
Venezia segreta scoperta da Predrag Matvejić – Giacomo Scotti; Карнавалiзований
хронотоп Вiктора Фiшла: Роман Машкари у Венецii – Okсана Палiй; Venecijanski
karneval i čudesni vrt u slovenskoj književnosti i biti negde drugde – Dejan Ajdačić; Dve
srpske replike na Tomasa Mana – Petar Pijanović; (Ne)očekivano o očekivanoj Veneciji-
Kristina Posilović; Venecija: grad i književna konstrukcija-Zorica Đergović-Joksimović;
Venecija – pro et contra. Između divljenja i prezira – Svetlana Šeatović-Dimitrijević.

XXXIX 2012 1
U zborniku se može izdvojiti nekoliko tematskih celina: Venecija u epskom stvara-

laštvu balkanskih Slovena sa motivom ženidbe sa preprekama i ženidbe sa Mlečankom
(Ivan, Đurađ i Maksim Crnojević), značaj Venecije u razvoju izdavaštva, putopisi Gera-
sima Zelića, Njegoša, Vase Pelagića, Milana Dere i Miloša Crnjanskog; uticaj Venecije
na ukrajinsku i bugarsku književnost i kulturu, karneval u Veneciji, uticaj urbanizma na
stvaralačku viziju umetnika. Mogu se izdvojiti, kao manje celine, književnici čijim vezama
sa Venecijom je posvećeno najviše radova: Milošu Crnjanskom i Njegošu. Obrađeni su
i prevodi Pirandelove novele Il viaggio, sa temom Venecije, Tina Ujevića i Marka Cara,
kao i uticaj novele T. Mana Smrt u Veneciji na savremenu srpsku prozu, koji se ogleda u
pričama iz zbirke Vek Aleksandra Gatalice i u romanu Acqua alta Sanje Domazet. Pored
pomenutih tema koje se izdvajaju kao centralne, u zborniku je razmatrano i stvaralaštvo
dubrovačkog pesnika Mavra Vetranovića, njegova satirična poezija, značaj koji je porodica
Manucijevih imala u razvoju izdavaštva, hrvatska komedija u kojoj se prepliću mletački i
hrvatski dijalekat, stvaralaštvo Šime Ljubića u Mletačkom arhivu, Predraga Matvejevića,
odnos ukrajinske poezije i Venecije u kojoj značajno mesto ima grad, uticaju italijanske
kulture na Kijev… Interesantno je poređenje Venecije i Crne Gore, gde je Venecija
oličenje hedonizma, a Crna Gora striktnog moralnog i patrijarhalnog obrasca življenja
(Wenecjan jako Obcy, czyli czarnogorskiego wojewody Draška impresij z podrozy do
Serenissimy opisanie. Na podstawie „Gorskiego wienca“ Piotra II Petrovicia Njegoša
– Miłosz Bukwalt).
Ideja i svest o smrti i njena veza sa Venecijom najuočljivija je u Dva prevoda Piran-
delove novele i smrt u Veneciji Dušice Todorović i Dve srpske replike na Tomasa Mana
Petra Pijanovića. Junaci se susreću sa smrću, ili su u njenoj blizini, što je podsticaj za
ponovno preispitivanje sopstvenog života, njegove vrednosti i promašenosti. Junaci se
nalaze pred ponovnim traganjem i preispitivanjem svog indentiteta. Uprkos prisutnosti
smrti, u njima je i stalno prisutna svest o lepoti koju predstavlja Venecija, kao vid odbrane
od stihije, neminovnosti i zla.
U našoj epskoj poeziji obrađenoj u radovima Mleci cvijet, a Carigrad svijet. Slika
Venecije u epskim pesmama balkanskih Slovena Mirjane Detelić; Demoni mletačkog dužda
Ljubinka Radenkovića; Ženidba Mlečankom: Ivan, Đurađ i Maksim Crnojević. Od ženidbe
vladara do epskih obrazaca Lidije Delić. Venecija je obrađivana u kontekstu nekoliko
folklornih stereotipa: Mlečani su bogati, prevrtljivi i lukavi. U pesmama sa temom „ženidbe
sa preprekom“ u kome se junaci žene ćerkom mletačkog vladara takođe dominira stereotip
mletačkog vladara kao prevrtljivog, spremnog na sve da bi ostvario svoj cilj, ili stekao
bogatstvo. Dominira i stereotip o tuđem svetu, pa se može napraviti opozicija naše-tuđe,
gde je naše predstavljeno kao ispravno i moralno, a tuđ svet kao neprijateljski. Nevesta
dolazi iz druge sredine, „preko mora” i predstavlja opasnost, oličenu u vidu mlade, lepe,
ali lukave žene. Ovaj motiv je indirektno povezan sa smrću, jer je Venecijanka nosilac
destruktivne lepote koja porobljava zaljubljenog. U narodnoj poeziji se Car Dušan i Maksim
Crnojević žene Venecijankama, demonski lepom i kobnom. Latini koji su s onu stranu
mora, pa samim tim pripadaju neprijateljskom svetu, definisani su kao tuđini i ovde su
predstavljeni kao varalice. Na taj način Venecija postaje simbol demonske moći lepote i
njene destruktivne snage.
„Venecija se često poredi sa zlom i opakom ženom, pripisuju joj se osobine svojstvene
isključivo ženskom rodu. Nepostojanost, lukavost, materijalizam udružen sa putenom i
čulnom lepotom obeležavaju ove predstave o lepim Mlečankama. Venecija se potom razvija

XXXIX 2012 1
kao raskolnička, pritvorna, lažna slika sveta i uklete lepote.” Kasnije će sliku Venecije
kao demonskog lažnog sveta, kakva se pojavljuje u našoj narodnoj poeziji, zameniti slika
sofisticirane lepote. Ovakvom tumačenju je najviše doprineo Laza Kostić, što je obrađeno
u radu Venecijanska crkva kao frajla Lazin erotski simbol Vesne Malbaški Pupovac. Pored
toga u tragediji Maksim Crnojević Laze Kostića pojavljuje se karneval. D. Ajdačić će
se detaljno baviti ovom temom u radu Venecijanski karneval i čudesni vrt u slovenskoj
književnosti i biti negde drugde.
U istraživačkim radovima o Veneciji istaknuto mesto zauzima putopisni žanr. Ovoj
tematskoj celini pripadaju Putopisi o Veneciji Đorđa Dere i Milana Savića Nade Savković,
Venecija između Marka Cara i Miloša Crnjanskog Danijele Maksimović, Venecija Gera-
sima Zelića Željka Đurića; Vase Pelagića Pismo iz Mljetaka Dragane Novaković. Autori
putopisa su izneli svoj doživljaj Venecije iz potpuno različitih uglova; Savićev putopis je
obeležen jednostavnošću i oduševljenjem, njegovom opijenošću gradom, dok je Đorđe
Dera u svom opisu precizan i pruža praktičan vodič kroz grad. U zborniku je i rad koji
je posvećen putopisnoj prozi Miloša Crnjanskog i Marka Cara: Venecija između Marka
Cara i Miloša Crnjanskog Danijele Maksimović, čija je tema Carova kritika putopisne
proze M. Crnjanskog zbog njene fragmentiranosti, neodređenosti i preteranog detaljisanja.
Ovoj grupi radova pripadaju i radovi koji se bave putopisnom prozom V. Pelagića i G.
Zelića. Nasuprot ličnim zapažanjima svojih prethodnika, u putopisnom delu V. Pelagića
nalazimo zanimljivu sociološki i ideološki obojenu sliku grada. U radu o Gerasimu Zeliću
prikazan je njegov izuzetan dar u oslikavanju Venecije i njenih vrednosti. Karneval u Ve-
neciji zauzima posebno mesto u radovima drugih istraživača. Karnevalski duh, koji spaja
u sebi svetost i prestup, kao mesto spajanja kontrasta magnetično je za M.Crnjanskog, J.
Andruhoviča, D. Ajdačića, O. Palija. Putovanje junaka po Veneciji je mesto gde nalaze
smrt, ali i promenu, novinu. Ovde se ponovo Venecija javlja kao simbol smrti, kao večiti
dualizam između naših unutrašnjih i spoljašnjih bića, kao i naša metafizička začuđenost
pred onosatranim. Venecija se pojavljulje i kao značajno mesto u sferi izdavaštva, simbol
je bogatsva, raskoši, prosperiteta što je istaknuto u radu Rat torti M. Prodanovića u kome
se detaljno opisuju običaji i navike u ponašanju ljudi na dvoru, mletačke aristokratije,
njeno rasipništvo i otuđenost od svakodnevnog života.
Značaj ovog zbornika je u tome što daje detaljan prikaz slovensko-italijanskih
književnih, kulturnih i umetničkih uticaja. Prvenstveno se to odnosi na uticaj italijanske
kulture na južne Slovene, zbog geografske povezanosti i međuzavisnosti dvaju naroda.
Venecija u stvaralaštvu, kako naših, tako i inostranih pisaca i umetnika zauzima izuzetno
važno mesto zbog originalnosti i večnosti tema koje su sa njom povezane. Teme se
mogu definisati kao večne zbog neiscrpnosti i istovremeno, zbog nemogućnosti da se o
njima donese neki konačni sud; ili neko trajnije razrešenje naših nedoumica. Venecija je
kao paučina, neuhvatljiva, nestvarna; ona je inspiracija piscima u njihovim pokušajima
da razmotre večno, da analiziraju karnevalska preokretanja stvarnosti, ili im služi kao
raskrsnica života i smrti, sna i jave, gornjeg i donjeg sveta; shvatljivog i nespoznatljivog.
Na taj način Venecija učestvuje u kosmopolitskoj povezanosti nacija, vera i stvaranju
posebnih međukulturnih veza.
Ivana Petković

Venecija I slovenske književnosti: Svetlana Šeatovic-Dimitrijevic “Venecija pro et contra”
str. 569.

XXXIX 2012 1
Научни скуп Француске студије данас – Београд,

10. и 11. новембар 2011.
Катедра за романистику Филолошког факултета Универзитета у Београ-
ду, Амбасада Републике Француске у Београду и Друштво за културну са-
радњу Србија – Француска организовали су 10. и 11. новембра 2011. четврти
научни скуп посвећен француским студијама данас. Циљ овог плуридис-
циплинарног скупа био је да окупи истраживаче, докторанте и наставнике
из региона и из Француске. У раду скупа учествовали су представници
Француске, Бугарске, Македоније, Црне Горе и Србије, већином професори
и предавачи на универзитетима и високим школама, као и истраживачи у
институтима.
Пленарна излагања одржали су Катрин Фукс, Јелена Новаковић, Лоран
Базен, Франсис Маркуен, Жан-Пол Мејер, Анри Боаје, Дина Манчева и Павле
Секеруш, а она су била посвећена стилистици новог романа, дијалектици
простора у надреализму, поетици савремене књижевности за децу, одлика-
ма Мопасановог дела, семиографији и конотацији натписа на француском
језику, особеностима изговора савременог француског језика, дискурсу сим-
болиста и париским темама у француској романтичарској књижевности.
Потом се рад одвијао по секцијама. Две главне групе тема односиле су
се на представљање простора у француској и франкофоној књижевности и
на проучавање француског језика од форме до значења и обрнуто.
У оквиру прве секције говорило се о менталном, географском, позо-
ришном, динамичком, митском, витешком, кубистичком простору у делима
француских аутора од средњег века до наших дана, као што су Молијер,
Бретон, Жилијен Грак, Маргерит Дирас, Жилијен Грин, Жорж Перек, Самју-
ел Бекет, Натали Сарот, Мишел Битор, Франсоа Моријак, Мишел Турније,
Ирена Немировски, Ромен Гари и други. Поједина излагања односила су
се на поетику простора у романима афричке постколонијалне франкофоне
књижевности, а нека на компаративне анализе динамике пејзажа или сим-
болизам простора код француских и наших аутора (Марко Ристић, Бора
Станковић, Вељко Дрљевић).
Излагања у другој секцији покривала су практично све основне аспекте
лингвистике француског језика, како теоријске тако и примењене. Размат-
рала су се питања везана за фонетику, морфологију, синтаксу и семантику,
одлике језика пословица или медија, употребу времена или особености
језика неких књижевника (попут Албера Камија и Мишела Уелбека).
Неколико излагања представљених у оквиру ове секције односило се на
методику наставе и учења француског језика на свим узрастима (почев од
предшколског и основношколског до универзитетског), на коришћење ау-
тентичних аудиовизуелних и мултимедијалних докумената или књижевних

XXXIX 2012 1
облика у настави француског језика. Посебно бисмо истакли чињеницу да

је неколико излагања било посвећено карактеристикама наставе и учења
страног језика струке уопште, а посебно терминологији и семантици језика
правних наука, што је једна од тема код нас занемарених, а веома значајних
јер, између осталог, управо у професионализацији лежи и будућност учења
француског језика.
Ана Вујовић

XXXIX 2012 1
IN MEMORIAM
МИРОСЛАВ ПАНТИЋ
(1926–2011)*
Пала ми је у дио тужна част да се у име Катедре за српску књижевност
Филолошког факултета опростим од нашег знаменитог професора и знаме-
ните личности српске науке о књижевности. Професор Пантић је готово сав
свој радни вијек провео на Катедри за српску књижевност, а у исто вријеме
даривао своја знања Институту за књижевност, катедрама за српски језик и
књижевност у Новом Саду, Нишу, Приштини, Сарајеву, Српској академи-
нији наука и умјетности. Својим великим заслугама он је стао у ред оних
наставника некадашње Велике школе и Београдског универзитета који су
били и остали „ватре догласнице“ између покољења, у ред који творе Ђурa
Даничић и Стојан Новаковић, Јован Скерлић и Павле Поповић, чинећи част
установама у којима су радили, сами за себе поставши установе-међаши у
историји српске филологије и српске културе.
Предмет који је држао на редовним, постдипломским и докторским
студијама професор Пантић је подигао на највиши ранг у србистици и
славистичком свијету. Такав је ниво, међутим, дао свему чиме се бавио.
Споменик трајнији од мједи данас су његова критичка издања Српских на-
родних пословица и Српских народних приповиједака Вука Караџића. А кад
знамо како се ти послови раде, колико напора, ерудиције и скрупулозности
траже, застане дах пред њиховом величином. Уз поговоре или предговоре
издањима, засебне прилоге у зборницима радова, студије у часописима,
портрете писаца и дјела, историје регионалних књижевности (Књижевност
на тлу Црне Горе и Боке Которске од XVI до XVIII века) или других области
књижевности у Историји српског народа, професор Пантић је оставио један
од најобимнијих и најразноврснијих опуса у нашој струци. Био је, међутим,
велики и у малим формама: његове обраде дубровачко-приморских писаца
у Матичином Лексикону писаца Југославије остају недостижан образац
не само по неупоредивој скрупулозности, већ по томе што је у пабирцима
архивске грађе знао открити цијели један живот и портретисати личност
*
Из ријечи на испраћају земних остатака проф. Мирослава Пантића са Новог гробља
у Београду.

Професор Мирослав Пантић је рођен у Свилајнцу, 9. јула 1926, гдје је завршио ос-
новну школу и гимназију. На Филозофском факултету је студирао од 1945. до 1949. (Група
за јужнословенске књижевности и језике.) Почео је да ради 1950. као асистент Хисторијског
института ЈАЗУ у Дубровнику, одакле је 1953. преузет за асистента Института за проучавање
књижевности САНУ. Од 1. марта 1954. је асистент за Југословенске књижевности од ренесансе
до рационализма на Филозофском факултету, гдје је 1956. одбранио докторску дисертацију,
постао доцент 1957, потом на Филолошком факултету ванредни (1962) и редовни професор
(1970). На дужности управника УБ „Светозар Марковић“ био је током 1972. и 1973. године.
За дописног члана САНУ изабран је 1974, а за редовног 1982. године. Умро је у Београду, 16.
септембра, а сахрањен у Свилајнцу, 21. септембра 2011.

XXXIX 2012 1
IN MEMORIAM
којом се бави. Ти био-библиографски прилози су чудо истраживачког под-

вижништва, прецизности и новине.
Суђаје су професора Пантића обдариле врлинама у којима се стапала
неутажива жудња за откривањем запретаних чињеница и задовољство у
тексту: био је страсник лијепе, брижљиво биране ријечи и могућности њених
сложених и разноликих веза с другим ријечима. Тако је гола чињеница у
његовим студијама саопштавана у раскошном благозвучју. Љубав за чиње-
нице, у вријеме превладавања теорија и методологија тумачења, чинила га
је усамљеном великом заставом позитивизма у науци о књижевности, док
нисмо схватили да се границе тумачења сударају непрестано с чињеницама:
гдје нема њих, нема ни тумачења ни науке!
Почетак наслова првог у библиографијама забиљеженог рада професора
Пантића из 1952. године назначује парадигму његовог цјелокупног дјела:
„Архивске вести“. Архивска и библиотечка истраживања остаће жила ку-
цавица његовог бављења баштином: рукописи, зборници, библиографије,
пјесмарице, прилози познавању писаца, биљешке уз старе комедије, над-
гробнице, штампари старих српских књига, позориште и свакодневни живот
везан за њега , преписка, грађа, записи, предговори уз изборе дјела Марина
Држића, или Мавра Орбинија, истовремено и портрети писаца, погледи
на епохе и правце. Опус професора Пантића свједочи како је од архивских
вијести пут водио у крупне облике и крупне жанрове наше струке, у сложена
питања поетике епоха и аутора (Ренесансна књижевност, Марин Држић,
Дубровачка књижевност, Хуманизам и ренесанса, усмена књижевност,
Поетика хуманизма и ренесансе, Поетика Марина Држића). Уз ово су ишле
књиге које је обједињавала изабрана истраживачка тема (Народне песме у
записима XV–XVIII века...), махом рађене на архивско-библиотечкој грађи.
Почев у научној младости с књижевношћу Дубровника и Приморја „у
епохама ренесансе, барока, просветитељства“, ширио је поље изучавања
према другим регијама, новим епохама и новим типовима књижевности,
стварајући монументална дјела с критичким издањима колико и са открићима
која се броје у знамените датуме српске филологије (откриће првог записа
бугарштице). Тамне и непрозирне путеве књижевне прошлости и српске
књиге слиједио је са страшћу која није јењавала до његових позних година,
а срећно се пренијела на покољења стручњака у многим обаластима про-
учавања књижевности.
Ми, ђаци и колеге професора Пантића, нећемо заборавити с каквом
нас је радошћу дочекивао и сусретао, нити с каквом је непопустљивом
критичношћу пратио наш рад, нити колико је била танка преграда између
козерије, конверзације и усмених огледа о широком спектру питања наше
баштине и савремених прилика. Пред њим смо били на трајном испиту:
пропитивао нас је колико смо достојни позива у којему не постоји крајњи
досег, већ само тежња да се допре даље и више. То нашем опроштају даје

XXXIX 2012 1
IN MEMORIAM
патос завјета пред сјенима непрежаљеног професора: како издржати на

одабраном путу, на корист своје струке, свог народа и својих најближих и
приближити се оним који су нам обрасци.
Записао је, поводом свог пријатеља и колеге Владана Недића, да је
његово „дело дугога трајања“ и да „у судбини људској нема друге могућ-
ности да се однесе победа над смрћу и над заборавом којим она прети“.
Још увијек вјерујемо, заједно са Јованом Стеријом Поповићем, да се у тој
борби побјеђује једино добрим дјелима, а знамо и да нам је суђено, како вели
један наш стари писац, да уживамо само кратке радости посред неизмјерне
невоље, болова и опасности, да остаје да се свом душом приљубимо ономе
што је трајније од нас, а да са хладним прегором, на крају обрађене њиве, на
крају бразда, ископамо и нашу раку. Тако ће и над земним остацима нашег
професора остати бесмртно живо његово дјело у пољу српске књиге, трајно
добро српске културе и свијетли гроб у историји Катедре. Знамо и то: што
вријеме од растанка с проф. Пантићем буде дуже отицало, све ћемо више
осјећати како нам недостаје и све ћемо се више увјеравати колико је и даље
с нама. Продужујући гдје је он стао, најбоље ћемо се одужити његовом дјелу
и његовој успомени.
Душан Иванић

XXXIX 2012 1
IN MEMORIAM
Уредништво Филолошког прегледа с тугом се опрашта од

проф. др Соње Деканић-Јаноски, агилне чланице
Уредништва од покретања нове серије нашег часописа (1997–2004).
СОЊА ДЕКАНИЋ-ЈАНОСКИ
(1939–2012)
Дозволите ми да се у име Катедре за англистику Филолошког факултета
у Београду опростим од наше драге професорке Соње Деканић-Јаноски.
Професорка Соња Деканић-Јаноски рођена је у Зрењанину 1939. го-
дине. Дипломирала је на Катедри за англистику Филолошког факултета у
Београду 1963. године, где је и магистрирала, са темом Покушај естетске
анализе и процене англосаксонских елегија у светлу послератне критике,
1969. године. Докторску дисертацију Смрт краља Артура у британској
књижевности пре Џефрија од Монмута одбранила је на Филолошком фа-
култету у Београду 1979. године. Године 1972. изабрана је за асистента на
Катедри за англистику Филозофског факултета у Нишу, где је 1980. бирана
у звање доцента, а 1986. у звање ванредног професора. Професорка Соња
Деканић-Јаноски је од 1990. до 1995. године радила на Катедри за англис-
тику Филозофског факултета у Новом Саду, а на Катедри за англистику
Филолошког факултета у Београду, у звању ванредног професора, од 1995.
до одласка у пензију, 2000. године.
У својој, готово тридесет година дугој универзитетској каријери, профе-
сорка Соња Деканић-Јаноски дала је важан допринос изучавањима у оквиру
књижевне англистике, као и настави енглеске књижевности на неколико ан-
глистичких катедара у Србији. Припада уском кругу проучавалаца енглеске
књижевности чија су интересовања била везана за најранију епоху енглеске
књижевне историје – староенглеску књижевност – а круна њених проучавања
ових далеких и магловитих англосаксонских књижевних почетака јесте прва
и код нас једина студија о овом периоду – Критичка историја старе енглеске
књижевности – која је доживела два издања. Први пут је објављена у Нишу
1988, а други пут, у издању Филолошког факултета у Београду и Нове светло-
сти из Крагујевца, 1998. године. Поред староенглеске књижевности, научна
интересовања и проучавања професорке Деканић-Јаноски обухватала су и
потоње периоде енглеске средњовековне књижевности – англонорманску
књижевност и књижевност Чосеровог доба – као и књижевност енглеске
ренесансе. Била је редак и врстан познавалац најчувеније и најпопуларније
легенде европског средњег века, легенде о краљу Артуру и витезовима Ок-

Слово одржано на сахрани проф. др Соње Деканић-Јаноски 3. априла 2012.

XXXIX 2012 1
IN MEMORIAM
руглог стола. Својим интересовањем за артуријанску легенду, започетим то-

ком рада на припреми докторске дисертације, професорка Деканић-Јаноски
задужила је и проучаваоце српске средњовековне књижевности, јер је на
енглески превела српски витешки роман артуријанског циклуса Повест о
Триштану и Ижоти, који је објављен у престижној едицији Универзитета
у Лидсу, у Великој Британији. Професорка Соња Деканић Јаноски имала је
дугогодишњу плодну сарадњу са Институтом за студије медијевалистике
у Лидсу, на којем је боравила као стипендиста Британског Савета и стекла
степен магистра 1974. године, а потом се у Лидс враћала као учесник, пред-
седавајући и организатор сесија на светским конгресима из медијевалистике
који се тамо одржавају сваке године.
Имала сам привилегију да ми професорка Соња Деканић-Јаноски буде
ментор при изради магистарског рада и да са њом сарађујем као асистент на
општем курсу из Енглеске средњовековне и ренесансне књижевности који је
држала на Катедри за англистику Филолошког факултета у Београду. Као њен
постдипломац, памтим разумевање, помоћ и подршку у саветима и стручној
литератури које ми је несебично пружала током израде рада, а као њен асис-
тент и сасвим млад почетник у настави књижевности на универзитетском
нивоу, памтим наше сусрете пре мојих часова, на којима је са мном читала
и тумачила текстове за вежбања, предочавајући ми оно најважније на шта
је студентима требало скренути пажњу. Те драгоцене савете примењујем и
преносим и данас, као наставник који има своје студенте и асистенте.
Професорка Соња Деканић-Јаноски остаће у трајном сећању чланова
колегијума Катедре за англистику Филолошког факултета у Београду и
генерација студената које је увела у чаробни свет енглеске књижевности.
Испраћамо је са тугом, поштовањем и захвалношћу.
Слава јој.
Милица Спремић

XXXIX 2012 1
IN MEMORIAM
МИХАИЛО ПАВЛОВИЋ
(25. ��
IV 1926 – 15. IV 2012)
Професор Михаило Павловић провео је целу универзитетску каријеру,
од првог дана службовања до одласка у пензију, на Катедри за романистику,
најпре на Филозофском, а касније на Филолошком факултету и оставио
неизбрисив печат на њој и међу генарацијама романиста.
Професор Павловић је докторирао 1956. године на Универзитету у
Бордоу са тезом Sidonie-Gebrielle Colette. ��
Le monde animal dans sa vie et
dans sa création littéraire. Ова теза објављена је у Француској. Одабравши
ову тему он је дубоко ушао у мистериозни свет односа човека и животиње
у Колетином делу. Његове анализе ових префињених неизречених одно-
са, анализе тишине и суптилне напетости прави су пример како читаоцу
треба представити књижевно стваралаштво и помоћи му да га што боље
схвати.
Професор Павловић је следио два велика правца у проучавању књи-
жевности: француску књижевност XIX и XX века и проучавање француско-
-српских књижевних и културних веза.
Нарочито су значајни његови радови о Аполинеру, једном од најзначај-
нијих песника с почетка XX века. Професор Павловић је умео да препозна
и да минуциозно анализира велико књижевно наслеђе које је овај песник
оставио после своје преране смрти. Професор Павловић је одавде повукао
линију која води, или боље рећи вијуга, кроз целу француску књижевност
прве половине XX века.
Посебно поље интересовања професора Павловића је била француска
књижевност између два светска рата. О овој теми је објавио више књига,
међу којима Француски роман између два рата, Француско позориште
између два рата, Два виђења француске књижевности XX века. Основна
карактеристика његовог приступа овим проучавањима је изузетна система-
тичност и акрибичност. У његовим књигама о овој теми, као и у његовим
предавањима француски писци су представљени веома јасно и прегледно,
са свим неопходним подацима, тако да су студенти имали на располагању
једну широку и истовремено концизну слику најзачајнијих праваца и тема
у овом изузетно занимљивом периоду.
Други велики домен проучавања професора Павловића су француско-
-српске и француско-југословенске књижевне и културне везе. Ова истра-
живања су сажета у књигама Југословенске теме у француској прози, Du
regard au texte – Од погледа до текста, антологија француских текстова о
Југословенима, Témoignages français sur les Serbes et la Serbie, Од Есклаво-
није ка Југославији, Француска библиографија о српској и хрватској народниј
поезији, У двоструком огледалу. Француско-српске културне књижевне везе,

XXXIX 2012 1
IN MEMORIAM
Српске теме у француском роману XX века и другим књигама и бројним

научним чланцима.
Ово је пионирски подухват од веома великог значаја за културе и књи-
жевности оба народа, а нарочито за српски народ. Француски културни
утицај је од друге половине XVIII века, а нарочито после Француске револу-
ције и Наполеонових ратова био доминантан у целој Европи, од Шведске до
Грчке и од Британије до Русије. Овај утицај није могао мимоићи ни Србију
и оставио је дубоке трагове у њеној модерној култури, трагове којих често
нисмо ни свесни. Професор Павловић је са себи својственом прецизношћу
и систематичношћу проучавао узајамне културне и књижевне везе двају
народа брижљиво сакупљајући и објашњавајући елементе српских (и југо-
словенских) тема у француској књижевности и обратно.
Да бих илустровао до које је мере професор Павловић пажљиво и
педантно анализирао француске текстове о Србији, навешћу само његове
анализе топонимије и историјских чињеница у њима, на пример Le pont
Brankov, La place de la bascule (Теразије) или указивање на грешку када једна
јунакиња у једном француском роману каже да је Калемегданска тврђава
изграђена у XVIII веку. И са друге стране анализира и француске топониме
у нашим текстовима. Тако примећује да уместо „La rue du Monténégro“ која
се појављује у једном роману, у Паризу постоји „Le passage du Monténégro“.
Он такође анализира графију и фонетску и морфолошку адаптацију наших
„непреводивих“ речи (ксенизама) које се појављују у француским тексто-
вима: tchevaptchitchi, vechalitze, opanke, opanaques.
Професор Павловић имао је и веома одговорне друштвене и стручне
активности. Био је члан Управе Друштва за стране језике и књижевности,
Управе друштва Југославија–Француска, члан Словенског института у Па-
ризу, сарадник Института за књижевност и уметност и члан управе Друштва
за упоредно изучавање књижевности, члан Европског друштва за културу,
међународног друштва „Гијом Аполинер“, Удружења књижевника Србије.
Био је главни и одговорни уредник Анала Филолошког факултета и члан
уређивачког одбора Упоредних истраживања.
За своје целокупно научно и педагошко дело професор Павловић
је награђен „Орденом заслуга за народ са сребрном звездом“, Наградом
„Златна Романистика“ из фонда Маргерите Арнаутовић, француским од-
ликовањима „Витез Реда академских палми“ и „Витез Реда књижевности
и уметности“.
Као професор, Михаило Павловић је бројним генерацијама студената
неуморно преносио своје огромно познавање француске књижевности. Ње-
гови часови су били пример како се организују универзитетска предавања.
Од студената је много захтевао, свестан да им много и пружа.

Српске теме у француском роману XX века, Београд, Чигоја штампа, 2000.

XXXIX 2012 1
IN MEMORIAM
Одласком професора Павловића Катедра за романистику и српска

научна заједница су изгубиле великог стручњака и педагога. Остаје сећање
на његово дело и на један живот испуњен радом и љубављу према позиву
коме је много дао.
Михаило Поповић

XXXIX 2012 1
CIP – Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
80
FILOLO[KI pregled = Revue de philologie : ~asopis za stranu filologiju /
glavni i odgovorni urednik = rédacteur en chef Jelena Novakovi}. – God. 1, broj 1
(1963) – kw. 23, br. 1/4 (1985) ; god. 24, br. 1/2 (1997)– . – Beograd (Studentski trg 3) :
Filolo{ki fakultet, 1963–1985; 1997– (Beograd : îgoja {tampa). – 24 cm
Dostupno i na:
http:/www.fil.bg.ac.yu/fpregled/index.htm. – Polugodi{we. – âsopis ima paralelnu
naslovnu stranu na francuskom jeziku. Objavquje ~lanke stranih autora
u originalu
(na nema~kom, francuskom i engleskom jeziku)
ISSN 0015-1807 = Filolo{ki pregled COBISS.SR-ID 28393991

Filološki Pregled 2012 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Filološki Pregled 2012 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Филолошки преглед

Рецензенти – Comité de lecture

др Радојка Вукчевић, редовни професор,

Главни и одговорни уредник

Рукописе и сву пошту намењену Редакцији часописа треба слати на адресу

Adresser manuscrits et correspondance au rédacteur en chef et directeur de la revue:

ТЕМАТСКИ БЛОК – DOSSIER THÉMATIQUE:

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ – ETUDES�

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ – COMPTES RENDUS

ТЕМАТСКИ БЛОК – DOSSIER THÉMATIQUE

BIBLID: 0015-1807, 39 (2012), 1 (pp. 9–18)

Dejan Stošić, Université d’Artois, Grammatica

L’EXPRESSION DE L’ESPACE ET DU TEMPS

de la réalité. La diversité linguistique est souvent prise pour le principal « respon-

projetées au niveau conceptuel, la variabilité cognitive pourrait être minimisée.

étudiée dans une perspective contrastive. Enfin, certaines études s’intéressent à

tout un ensemble de différences qui opposent soudain et soudainement. Ce qui les

en de. Ainsi, l’emploi de ce dernier comme introducteur d’adjoints adnominaux

Fagard, B. (2010). Espace et grammaticalisation – L’évolution sémantique

Pederson, E. & Nuyts, J. (1997). Overview: on the relationship between

BIBLID: 0015-1807, 39 (2012), 1 (pp. 19–36)

En français, le verbe traduire signifie « déférer », lorsqu’il est construit avec

(1) Plusieurs associations veulent traduire le Laboratoire Servier devant les

(3) Marie a traduit ce texte français en serbo-croate et en espagnol

serbo-croate et ensuite en français, et recommencer dans l’autre sens – ou en

(5) Françoise a traduit puer par enfant

(8) La sorcière a transformé Ivan en grenouille

(11) Marie a traduit plusieurs romans français

Notons aussi, qu’à propos du jeune homme transformé en grenouille, on

(14) Le prince Ivan est devenu un animal

(15) ?? Ce roman serbe est devenu un (texte/roman) français.

Un texte « à traduire » ne peut être soumis au changement d’état, si par là on

« (Être) traduit (du serbo-croate) en français » caractérise pourtant bien un

(18) Dans quel état est Ivan ?

(20) Dans quel état est le poème de Mallarmé ?

Il y a « changement », mais au sens où il y a « changement » ou équivalence

(a) alter, change, convert, metamorphose, transform, transmute, turn.

On voit que le verbe translate ne figure pas parmi eux.

(22) Qu’a fait Ana hier ? -Elle a traduit ce poème.

Traduire est [-homogène], à la différence des verbes d’état. Et il « porte dans

(23) Ivana a traduit ce poème en deux heures.

(24) Tina a fini de traduire ce poème.

Quand il se construit avec un COD comportant l’article indéfini pluriel (des),

(25) Tamara a traduit des poèmes

voire d’un verbe d’activité habituelle : 18

2.3. Structure argumentale

(28) Monika a traduit cette pièce de théâtre de l’allemand en français

Naturellement le COD ne peut être omis :

(30) *Greta a traduit de l’allemand en français

sauf si de l’allemand est interprété comme partitif avec le sens de (31) :

(31) (Marie/Greta) a traduit un certain nombre de textes allemands en français.

Plus intéressant à observer est le comportement, dans certaines constructions,

Si le COD est présent, la seule mention de la langue cible donne également

(34) Maria (traduit des romans en anglais + a traduit ce roman en anglais)

sauf si le contexte est tel que la référence à la langue source va de soi :

(36) (Marie + Greta) a traduit de l’allemand cette pièce de théâtre de Schiller

(37) (Marie + Greta) a traduit du français cette pièce de théâtre de Racine

D’autres constructions font apparaître ce décalage entre langue source et

Si on compare les deux Sprep. correspondant à chacune des deux langues,

(44) Tamara a traduit ce poème de l’allemand (en + dans) quelle langue ?

(45) ? Tamara a traduit ce poème de quelle langue, en français ?

Mais l’interrogation peut porter sur les deux syntagmes à la fois :

Il apparaît donc que traduire, verbe transitif causatif de changement, à valeur