You are on page 1of 12

БИЛТЕН 08 ИНФОРМАЦИЈЕ И САВЕТИ

У ПОЉОПРИВРЕДНОЈ ПРОИЗВОДЊИ

ISSN 2560-3671

ПОЉОПРИВРЕДНА
СаветодавнаСтручнаСлужбаКрагујевац

Август 2018.ПОЉОПРИВРЕДНА Саветодавна Стручна Служба Крагујевац 1


ПОЉОПРИВРЕДНЕ САВЕТОДАВНЕ
И СТРУЧНЕ СЛУЖБЕ СРБИЈЕ

ПССС КРА­ГУ­ЈЕ­ВАЦ ДОО, Ца­ра Ла­за­ра 15, Kрагујевац


тел: 034/335923, 034/336092; e-mail: pssskg@yahoo. com

СА­ВЕ­ТО­ДАВ­ЦИ ПССС КРА­ГУ­ЈЕ­ВАЦ ДОО

ЗА­ШТИ­ТА БИ­ЉА
1. Ли­ди­ја Ву­ло­вић 064/8435528
2. Ма­ри­ја Ива­но­вић 064/8435529
3. Го­ран Вар­ја­чић 064/8435526
СТО­ЧАР­СТВО
1. Го­ран Јок­сић 064/8435511
2. Ви­о­ле­та Пе­тро­вић Лу­ко­вић 064/8435519
ВО­ЋАР­СТВО
1. Би­ља­на Ми­ло­са­вље­вић 064/8435512
2. Дан­ко Пе­тро­вић 064/8435527
РА­ТАР­СТВО
1. Љи­ља­на Вук­са­но­вић 064/8435523
2. До­бри­во­је По­по­вић 064/8435513
3. Су­за­на Не­шко­вић 064/8435522
АГРО­Е­КО­НО­МИ­ЈА
1. Дра­га­на Је­лић 064/8435518

САДРЖАЈ

Ма­сти­тис.......................................................................................................................................................................................................................................................................3
Бу­ба­зла­та – Злат­на ма­ра (Ce­to­nia aura­ta)........................................................................................................................................................................................4
Ме­ре за­шти­те од Кром­пи­ро­вог мо­ља­ца (Phtho­ri­ma­ea oper­cu­lal­la)...........................................................................................................................4
На­чи­ни утвр­ђи­ва­ња зре­ло­сти гро­жђа...............................................................................................................................................................................................5
Обје­кат за го­ве­да-пра­вил­на из­град­ња.............................................................................................................................................................................................6
Агро­кли­мат­ски усло­ви и ста­ње око­па­ви­на у Шу­ма­ди­ји.....................................................................................................................................................6
Чи­шће­ње ко­ро­ва то­тал­ним хер­би­ци­ди­ма......................................................................................................................................................................................7
Бер­ба и су­ше­ње шљи­ве.................................................................................................................................................................................................................................7
Во­ђе­ње књи­го­вод­стве­не еви­ден­ци­је на по­љо­при­вред­ном га­здин­ству...........................................................................................................8
Га­је­ње лу­бе­ни­це (Ci­trul­lus vul­ga­ris L)....................................................................................................................................................................................................8
Ме­сто со­је у пло­до­ре­ду и оп­ти­мал­но вре­ме же­тве................................................................................................................................................................9
СТИПС..............................................................................................................................................................................................................................................................................9

2 БИЛТЕН Бр. 8 | Август, 2018. | Информације и савети у пољопривредној производњи


Ма­сти­тис
Ма­сти­ти­си пред­ста­вља­ју за­па­ље­ње млеч­не жле­зде акут­ном то­ку не­ко­ли­ко да­на по­сле ин­фек­ци­је ја­вља се
ко­ја мо­гу про­ти­ца­ти кли­нич­ки ма­ни­фест­но или суб­кли­ оток ви­ме­на, цр­ве­ни­ло и тем­пе­ри­ра­ност уз при­су­тан
нич­ки без ика­квих спољ­них про­ме­на на ви­ме­ну. бол. Ина­пе­тен­ца, мр­ша­вље­ње, мо­гу­ће ме­та­ста­зе гној­
Код кли­нич­ки ис­по­ље­них ма­сти­ти­са уоча­ва­ју се кла­ них бак­те­ри­ја у згло­бо­ве и уну­тра­шње ор­га­не, абор­тус,
сич­ни зна­ци за­па­љен­ског про­це­са у ви­ду ото­ка ви­ме­на, ре­тен­ци­ја се­кун­ди­на, ен­до­ме­три­ти. Сма­ње­на се­кре­ци­ја
цр­ве­ни­ла, бо­ла и тем­пе­ри­ра­но­сти ко­же ви­ме­на уз мо­гу­ћу мле­ка ко­је је на по­чет­ку за­му­ће­но, а ка­сни­је зе­лен­ка­сто
про­ме­ну мле­ка. са при­ме­са­ма кр­ви и гно­ја вр­ло не­при­јат­ног ми­ри­са. Код
Код суб­кли­нич­ких ма­сти­ти­са ових спољ­них зна­ко­ва хро­нич­ног то­ка ка­рак­те­ри­стич­на је по­ја­ва ап­сце­са, ин­
обо­ље­ња не­ма, али пре­гле­дом из­му­зе­ног мле­ка, штал­ кап­су­ла­ци­ја, фи­сту­ла, ве­зив­но ткив­них ре­зи­дуа и атро­
ским про­ба­ма и узор­ко­ва­њем ра­ди ла­бо­ра­то­риј­ске ди­ фи­је обо­ле­ле че­твр­ти.
јаг­но­сти­ке до­би­ја се ја­сан увид у по­сто­ја­ње по­ре­ме­ћа­ја Ган­гре­но­зни ма­сти­тис (ста­фи­ло­кок­ни ма­сти­тис): Обич­
се­кре­ци­је. но про­ти­че у хро­нич­ној фор­ми са из­ра­же­ним ка­та­рал­
Усло­ви за про­це­ну се­кре­ци­је мле­ка су: ним га­лак­то­фо­ри­ти­сом и ма­сти­ти­сом са но­ду­лар­ним
• Нор­мал­на се­кре­ци­ја – у мле­ку не­ма па­то­ге­них ми­ гној­но-не­кро­тич­ним ог­њи­шти­ма и ве­зив­но-ткив­ним
кро­ор­га­ни­за­ма, а број со­мат­ских ће­ли­ја је ис­под 500 де­мар­ка­ци­ја­ма у па­рен­хи­му. То­ком вре­ме­на че­твр­ти се
000/ml сма­њу­ју, атро­фи­ра­ју, а мо­гу­ћа су и по­ли­по­зна за­де­бља­
• Не­спе­ци­фи­чан ма­сти­тис – у мле­ку не­ма па­то­ге­них ња у слу­зни­ци си­сног ка­на­ла и чво­ро­ви у жле­зда­ном тки­
ми­кро­ор­га­ни­за­ма, а број со­мат­ских ће­ли­ја је из­над ву. Мле­ко ни­је про­ме­ње­но. Акут­ни (ма­лиг­ни) ток се рет­ко
500 000/ml ја­вља, а при­ме­ћу­је се оток ви­ме­на, цр­ве­на до љу­би­ча­ста
• Ла­тент­на ин­фек­ци­ја – у мле­ку по­сто­ји па­то­ге­ни ми­ бо­ја ко­же, суб­ку­тис и ин­тер­сти­ци­јум су еде­ма­то­зни а
кро­ор­га­ни­зми, а број со­мат­ских ће­ли­ја је ис­под 500 па­рен­хим са из­ра­же­ном хи­пе­ре­ми­јом, не­кро­за­ма и за­
000/ml па­љен­ским ог­њи­шти­ма. Из ци­стер­не и млеч­них ка­на­ла
• Ма­сти­ти­си – у мле­ку по­сто­је па­то­ге­ни, а број со­мат­ из­ла­зи се­ро­зни са­др­жај без ми­ри­са или цр­ве­но-сме­ђи
ских ће­ли­ја је из­над 500 000/ml се­крет са фи­брин­ским ни­ти­ма и вр­ло из­ра­же­ним не­при­
јат­ним ми­ри­сом. То­ком бо­ле­сти и те­ра­пи­је мле­ко ни­је за
Ма­сти­ти­си мо­гу би­ти иза­зва­ни: бак­те­ри­ја­ма, гљи­ви­ца­ упо­тре­бу.
ма, ри­ке­ци­ја­ма (Q-гро­зни­ца), ми­ко­пла­зма­ма и ППЛО. Стреп­то­кок­ни ма­сти­тис: У акут­ној фор­ми се при­ме­
Као глав­ни узроч­ни­ци ма­сти­ти­са ја­вља­ју се бак­те­ри­ ћу­је оток обо­ле­ле чет­ври, ре­ги­о­нал­ни лим­фни чво­ро­ви
је код ко­јих се уоча­ва­ју не­спе­ци­фич­ни и спе­ци­фич­ни су по­ве­ћа­ни, мле­ко је во­де­на­сто или са кр­пи­ца­ма гно­ја
узроч­ни­ци. Ве­ћи­на ових узроч­ни­ка се ме­се­ци­ма на­ла­зи а за­хва­ће­на су јед­на или две че­твр­ти (ре­ђе све че­ти­ри).
на ко­жи ви­ме­на, си­са­ма и дру­гим де­ло­ви­ма те­ла, без по­ У хро­нич­ном об­ли­ку ви­ме је сма­ње­но, а у па­рен­хи­му
ја­ве ма­сти­ти­са. Пре­но­се се са жи­во­ти­ње на жи­во­ти­њу се под пр­сти­ма осе­ћа­ју чво­ро­ви чвр­сте кон­зи­стен­ци­је.
пре­ко му­за­ча и при­бо­ра за му­жу. До ин­фек­ци­је до­ла­зи Атро­фи­ра­на че­тврт је сма­ње­на (аси­ме­трич­на млеч­на
хе­ма­то­ге­но, лим­фо­ге­но и пре­ко си­сног ка­на­ла. Огро­ман жле­зда), хлад­на, без­бол­на, не­пра­вил­ног об­ли­ка са осет­
про­ток кр­ви кроз млеч­ну жле­зду до­во­ди до то­га да се ним чво­ри­ћи­ма под пр­сти­ма у па­рен­хи­му и дуж си­сног
по­сто­ја­ње би­ло ког жа­ри­шта у ор­га­ни­зму у ко­ме се на­ ка­на­ла.
ла­зе узроч­ни­ци, од­ра­жа­ва на по­ја­ву бак­те­ри­ја у ви­ме­ну. Ме­то­де ди­јаг­но­зе су раз­ли­чи­те: ад­спек­ци­ја – си­гур­ност
Зна­ча­јан је епи­зо­о­ти­о­ло­шки фак­тор и ни­ска хи­ги­је­на у 30%, пал­па­ци­ја, проб­но из­му­за­ње и ла­бо­ра­то­риј­ско-бак­
про­це­су му­же. те­ри­о­ло­шки пре­глед узе­тих узо­ра­ка
Ко­ли­форм­ни ма­сти­ти­си: За­па­ља­ње се раз­ви­ја вр­ло По­тен­ци­јал­но угро­же­не жи­во­ти­ње мо­гу се от­кри­ти
бр­зо то­ком не­ко­ли­ко ча­со­ва. Бур­ног је то­ка, пра­ћен те­ пре­ко по­ве­ћа­ног бро­ја со­мат­ских ће­ли­ја у мле­ку.
шким по­ре­ме­ћа­ји­ма оп­штег ста­ња са мо­гу­ћим ле­тал­ним За от­кри­ва­ње ма­сти­ти­са нај­лак­ши је Ка­ли­фор­ни­ја
ис­хо­дом. Тем­пе­ра­ту­ра је по­ви­ше­на, убр­за­но ди­са­ње, ма­сти­тис тест. Из­му­зу се по два мла­за мле­ка из сва­ке
на­ко­стре­ше­на дла­ка, тре­мор, ина­пе­тен­ца, про­лив, де­ че­твр­ти у по­себ­ни део по­су­ди­це за тест, на­кон че­га се
хи­дра­ци­ја, мр­ша­вље­ње, оток згло­бо­ва што про­во­ци­ра
ле­жа­ње. Че­шће за­хва­та зад­ње че­твр­ти ка­да се уоча­ва
оток, бол и тем­пе­ри­ра­ност четвти, а ко­жа до­би­ја пла­во-
цр­ве­ну бо­ју. Ре­ги­он­ ал­ни лим­фни чво­ро­ви су уве­ћа­ни. Се­
кре­ци­ја је сма­ње­на, а мле­ко је во­де­на­сто, се­ро­зно-хе­мо­
ра­гич­но са кон­ци­ма фи­бри­на. Мле­ко ни­је за упо­тре­бу.
Пи­о­ге­ни ма­сти­тис (хол­штајн­ска за­ра­за): До ин­фек­
ци­је до­ла­зи га­лак­то­ге­ним пу­тем. Нај­че­шће у пе­ри­о­ду
од ју­ла до сеп­тем­бра (лет­њи ма­стит), а по­сто­ји ре­ла­
тив­на пре­ди­спо­зи­ци­ја да обо­ли зад­ња де­сна че­тврт. У
ПОЉОПРИВРЕДНА Саветодавна Стручна Служба Крагујевац 3
до­да­је иста ко­ли­чи­на ре­а­ген­са у сва­ку од че­ти­ри по­су­ди­ ма), па­ли­ја­тив­на сред­ства и хи­ру­шка ин­тер­вен­ци­ја (ин­
це (ко­ли­ко мле­ка, то­ли­ко и ре­а­ген­са). Кру­шним по­кре­том ци­зи­ја ап­сце­са).
се про­ме­ша са­др­жај у по­су­ди да би се ре­аг­ енс по­ме­шао Про­фи­лак­са се са­сто­ји у спро­во­ђе­њу свих зо­о­са­ни­
са мле­ком. Уко­ли­ко је до­шло до фор­ми­ра­ња ге­ла зна­чи тар­них ме­ра и хи­ги­јен­ских пред­у­сло­ва здра­вог др­жа­ња
да су со­мат­ске ће­ли­је при­сут­не у мле­ку. Та­кво мле­ко не го­ве­да укљу­чу­ју­ћи и мак­си­мал­но обра­ћа­ње па­жње на
ме­ша са оста­лим мле­ком и од­мах тре­ба при­сту­пи­ти ле­ од­го­ва­ра­ју­ћу хи­ги­је­ну у про­це­су му­же и скла­ди­ште­ња
че­њу гр­ла. мле­ка (при­бор и људ­ство).
Те­ра­пи­ја мо­же би­ти раз­ли­чи­та у за­ви­сно­сти од узроч­
ни­ка: ан­ти­би­от­ска те­ра­пи­ја па­рен­те­рал­но, ан­ти­би­от­ска мр Ви­о­ле­та Пе­тро­вић-Лу­ко­вић
те­ра­пи­ја ин­тра­ма­мар­но, кор­ти­ко­сте­ро­и­ди (акут­на фор­

Бу­ба­зла­та – Злат­на ма­ра (Ce­to­nia aura­ta)


При­па­да гру­пи твр­до­кри­ла­ца. Успо­ре­но се кре­ће, али Ду­жи­на те­ла од­ра­слог ин­сек­та кре­ће се из­ме­ђу 16
бр­зо ле­ти, про­из­во­де­ћи гла­сно зу­ја­ње. mm и 23 mm. До­ми­нант­но су ме­тал­но зе­ле­не бо­је, са
Од­ра­сле је­дин­ке се па­ре у про­ле­ће. Жен­ка по­ла­же ја­ја и ни­јан­са­ма цр­вен­ка­сто – злат­не, брон­за­но – злат­не, ба­
за­ко­па­ва их у ор­ган­ску ма­те­ри­ју ко­ја се рас­па­да, че­сто у кар­но – љу­би­ча­сте, пла­ве или си­ве бо­је. Све­тло­љу­би­ва је
ста­ра де­бла др­ве­та, ком­пост, ба­ле­гу, зе­мљи­ште… На­кон вр­ста. Има­го по­чи­ње да ле­ти од ра­ног про­ле­ћа до кра­ја
то­га од­ра­сли уги­ња­ва­ју. Из ја­ја се раз­ви­ја­ју лар­ве ко­је то­плог лет­њег пе­ри­о­да. Хра­ни се нек­та­ром и по­ле­ном
на­ста­вља­ју раз­ви­ће хра­не­ћи се са­про­фит­ски, ор­ган­ском цве­то­ва и со­ко­ви­ма не­жних ста­бљи­ка. Ма­ње ште­те на­
ма­те­ри­јом уги­ну­лих би­ља­ка и на тај на­чин игра­ју ва­жну но­си ис­хра­ном, а ве­ће хо­да­њем по не­жним де­ло­ви­ма
уло­гу у кру­же­њу ма­те­ри­је у при­ро­ди. У то­ку ле­та пре­о­ цве­та. На­ро­чи­то их при­вла­че цве­то­ви јар­ких бо­ја. На
бра­ћа­ју се у лут­ке. Пре­зи­мља­ва­ју скри­ве­не у ко­ко­ну у зре­лим пло­до­ви­ма (бре­скве, кру­шке, смо­кве) про­на­ла­зе
зе­мљи­шту, ода­кле на­ред­ног про­ле­ћа из­ла­зе као од­ра­сле ме­ста на ко­ји­ма је по­ко­жи­ца оште­ће­на и хра­не си­са­њем
је­дин­ке. слат­ког со­ка.
По­ли­фаг­на је вр­ста ко­ја се су­сре­ће на мно­гим биљ­ка­ма,
али пре све­га на пред­став­ни­ци­ма фа­ми­ли­је Ro­sa­ce­ae
(ру­же и во­ће).
Бу­ба­зла­те углав­ном не чи­не ве­ће еко­ном­ске ште­те,
па не­ма по­тре­бе за при­ме­ном хе­миј­ских ме­ра за њи­
хо­во су­зби­ја­ње. Са дру­ге стра­не, нај­ве­ће ште­те на­но­се
у вре­ме цве­та­ња и зре­ња во­ћа, ка­да је при­ме­на ин­сек­
ти­ци­да из­ри­чи­то за­бра­ње­на. С об­зи­ром на из­ра­же­ну
осе­тљи­вост на ин­сек­ти­ци­де сма­тра­ју се ин­ди­ка­то­ри­ма
не­за­га­ђе­ног еко­си­сте­ма.

Ма Ма­ри­ја Ива­но­вић

Ме­ре за­шти­те од Кром­пи­ро­вог мо­ља­ца (Phtho­ri­ma­ea oper­cu­lal­la)


Кром­пи­ров мо­љац пред­ста­вља еко­ном­ски нај­зна­чај­ Све ме­ре бор­бе про­тив кром­пи­ро­вог мољ­ца, у ци­љу
ни­ју ште­то­чи­ну кром­пи­ра, ка­ко код нас та­ко и у свим сма­ње­ња њи­хо­ве број­но­сти и ште­та ко­је на­но­си, мо­же­
де­ло­ви­ма све­та где се га­ји кром­пир. мо по­де­ли­ти на:
На­па­да над­зем­не (ста­бло, лист, ...) и под­зем­не де­ло­ве • Агро­тех­нич­ке
(кр­то­ле) кром­пи­ра. Кра­јем ве­ге­та­ци­је се уоча­ва­ју нај­ве­ће • Хи­ги­јен­ско - са­ни­тар­не и
ште­те на кр­то­ла­ма. Ја­ја по­ла­жу углав­ном на зе­мљи бли­зу • Хе­миј­ске
пу­ко­ти­на на бан­ко­ви­ма или ци­ми, а знат­но ма­њи број на
ли­сто­ви­ма. Ми­рис кр­то­ла при­вла­чи мољ­ца и сти­му­ли­ше У агро­тех­нич­ке ме­ре спа­да ква­ли­тет­на при­пре­ма зе­
по­ла­га­ње ја­ја. За раз­вој кром­пи­ро­вог мољ­ца по­го­ду­је мљи­шта и оп­ти­мал­на ду­би­на сад­ње на 15 см, оба­ве­зан
то­пло и су­во ле­то. Оп­ти­мал­на тем­пе­ра­ту­ра је око 28 С, а пло­до­ред са усе­ви­ма ко­ји ни­су до­ма­ћи­ни мољ­ца, као и
не­сме­та­ни раз­вој од­ви­ја се у тем­пе­ра­тур­ном ра­спо­ну од су­зби­ја­ње ко­ро­ва до­ма­ћи­на и са­мо­ни­клог кром­пи­ра у
15 - 40 С. Код нас на отво­ре­ном по­љу за­па­жа се раз­вој до по­љу. За сад­њу ко­ри­сти­ти ис­кљу­чи­во здра­ве (сер­ти­
пет ге­не­ра­ци­ја, а у скла­ди­шти­ма још две до три. фи­ко­ва­не) и нео­ште­ће­не кр­то­ле. На под­ру­чи­ји­ма са ви­
со­ким ри­зи­ком од ште­то­чи­не оба­вља­ти ра­ни­ју сад­њу
и уз­га­ја­ти сор­те са кра­ћом ве­ге­та­ци­јом. Вре­ме ва­ђе­ња
4 БИЛТЕН Бр. 8 | Август, 2018. | Информације и савети у пољопривредној производњи
кром­пи­ра ускла­ди­ти са мо­гућ­но­шћу скла­ња­ња кром­пи­
ра са пар­це­ле (не оста­вља­ти зре­ле кр­то­ле на пар­це­ла­ма
или дру­гим ме­сти­ма ван скла­ди­шта да не би до­шло до
по­ла­га­ња ја­ја на кр­то­ле ко­је се уно­се у скла­ди­ште). Фор­
ми­ра­ти ви­со­ке бан­ко­ве и на­вод­ња­ва­ти, од­но­сно одр­жа­
ва­ти ком­пакт­ност бан­ко­ва ра­ди спре­ча­ва­ња ства­ра­ња
пу­ко­ти­на (ве­штач­ка ки­ша).
Хи­ги­јен­ско – са­ни­тар­не ме­ре под­ра­зу­ме­ва­ју уни­шта­
ва­ње оста­та­ка ци­ме, као и пре­о­ста­лих кр­то­ла (сит­них,
оште­ће­них) на њи­ви по­сле ва­ђе­ња. Скла­ди­ште­ње оба­
ви­ти од­мах на­кон ва­ђе­ња у већ ра­ни­је при­пре­мље­на,
очи­шће­на и по мо­гућ­но­сти дез­ин­фи­ко­ва­на скла­ди­шта,
где је оп­ти­мал­на тем­пе­ра­ту­ра ис­под 9 С. Скла­ди­шти­ти
са­мо здра­ве кр­то­ле, одр­жа­ва­ти хи­ги­је­ну скла­ди­шта, ста­ ских сред­ста­ва оба­ве­зно про­ве­ри­ти ста­ње на пар­це­ли
ви­ти мре­жи­цу на ула­зе, про­зо­ре, вен­ти­ла­ци­он­ е отво­ре,... и ин­тен­зи­тет на­па­да, очи­та­ва­њем број­но­сти има­га на
скла­ди­шта, ра­ди спре­ча­ва­ња ула­за леп­ти­ра. фе­ро­мон­ским клоп­ка­ма.
Хе­миј­ске ме­ре се пре­по­ру­чу­ју ис­кљу­чи­во уз пре­по­
ру­ке ПИС-а (Прог­но­зно Из­ве­штај­не Слу­жбе Ср­би­је) као Ли­ди­ја Ву­ло­вић
и овла­шће­них са­ве­то­да­ва­ца ПССС. Пре при­ме­не хе­миј­ Дип. инж за за­шти­ту би­ља

На­чи­ни утвр­ђи­ва­ња зре­ло­сти гро­жђа


Утвр­ђи­ва­ње зре­ло­сти гро­жђа је из­у­зет­но ва­жно због Ор­га­но­леп­тич­ка ме­то­да се са­сто­ји у ви­зу­ел­ној оце­ни
од­ре­ђи­ва­ња мо­мен­та бер­бе. По­сто­ји фи­зи­о­ло­шка и тех­ зре­ло­сти пре­ма спо­ља­шњем из­гле­ду и уку­су гро­жђа.
но­ло­шка зре­лост гро­жђа. Фи­зи­о­ло­шка зре­лост је мо­ Зна­ци су сле­де­ћи: бо­би­це се лак­ше одва­ја­ју од пе­тељ­ке,
ме­нат ка­да су се­мен­ке у бо­би­ци спо­соб­не да кли­ја­ју, а по­ко­жи­ца бе­лих сор­ти је про­вид­на, бо­ја бо­би­ца и укус
тех­но­ло­шка зре­лост је мо­ме­нат ка­да је од­нос ше­ће­ра гро­жђа су ка­рак­те­ри­стич­ни за сор­ту, гро­жђе је слат­ко и
и ки­се­ли­на нај­по­вољ­ни­ји за упо­тре­бу у за­ви­сно­сти од хар­мо­нич­ног уку­са (по­го­дан од­нос ше­ће­ра и ки­се­ли­не),
вр­сте и на­ме­не гро­жђа. се­мен­ке су твр­де, пе­тељ­ка гро­зда је де­ли­мич­но здр­
До пу­не зре­ло­сти гро­жђа до­ла­зи он­да ка­да се на кра­ју ве­ње­на итд. Овом ме­то­дом се мо­же тач­но од­ре­ди­ти
фа­зе са­зре­ва­ња, уста­но­ви да се у два уза­стоп­на ме­ре­ зре­лост гро­жђа јер оце­на зре­ло­сти мо­же би­ти су­бјек­тив­
ња у раз­ма­ку од 2–3 да­на, ше­ћер ви­ше не по­ве­ћа­ва а на. Ова­ква оце­на је ори­јен­та­ци­он­ а, ви­ше при­ме­њи­ва на
ки­се­ли­не се сма­њу­ју. Пу­на зре­лост бо­би­це на­сту­па ско­ро сто­не не­го на вин­ске сор­те а упот­пу­њу­је се по­уз­ да­ни­јим
увек ка­сни­је од фи­зи­о­ло­шке зре­ло­сти се­мен­ки, на­ро­чи­ (фи­зич­ким и хе­миј­ским) ме­то­да­ма.
то код сор­ти по­зни­јих епо­ха зре­ња гро­жђа. Фи­зи­о­ло­шку Фи­зич­ке ме­то­де се ко­ри­сте за бр­зо од­ре­ђи­ва­ње ше­
зре­лост од­ли­ку­је зре­лост се­мен­ки ко­ја на­сту­па ка­да се­ ће­ра у со­ку од гро­жђа. За ту свр­ху се упо­тре­бља­ва­ју
мен­ке за­вр­ше свој раз­вој. углав­ном ре­фрак­то­ме­три и ши­ро­ме­ри. Ове ме­то­де су
По­сто­је ви­ше ме­то­да за утвр­ђи­ва­ње зре­ло­сти гро­жђа, до­ста јед­но­став­не и бр­зе, али су не­што ма­ње тач­не од
у прак­си се при­ме­њу­ју сле­де­ће: хе­миј­ских. Ме­ђу­тим за прак­тич­не свр­хе фи­зич­ке ме­то­
• Ор­га­но­леп­тич­ка де су за­до­во­ља­ва­ју­ће тач­не, па се нај­че­шће и ко­ри­сте
• Фи­зич­ка (углав­ном упо­тре­бом ши­ро­ме­ра).
• Хе­миј­ске Хе­миј­ским ме­то­да­ма се од­ре­ђу­је ко­ли­чи­на ше­ће­ра
и ки­се­ли­на у ши­ри. Оне су нај­тач­ни­је, али су спо­ри­је и
зах­те­ва­ју од­го­ва­ра­ју­ћу опре­му и струч­но осо­бље као и
аде­кват­не усло­ве (ла­бо­ра­то­ри­ју).
Од­ре­ђи­ва­ње зре­ло­сти гро­жђа и по­чет­ка бер­бе је из­
у­зет­но зна­чај­но за вин­ске сор­те гро­жђа. У про­из­вод­ној
прак­си нај­че­шће су у при­ме­ни фи­зич­ке ме­то­де од­ре­ђи­
ва­ња зре­ло­сти гро­жђа.

Дипл. инж. во­ћар­ства и ви­но­гра­дар­ства


Дан­ко Пе­тро­вић

ПОЉОПРИВРЕДНА Саветодавна Стручна Служба Крагујевац 5


Обје­кат за го­ве­да-пра­вил­на из­град­ња
Основ­но пра­ви­ло при из­град­њи објек­та за го­ве­да је ква­драт­них по гр­лу, а за ве­за­ни си­стем-ду­жи­на ле­жи­шта
да то тре­ба да бу­де јед­но­ста­ван обје­кат, функ­ци­о­на­лан, 180 цм. , ши­ри­на 120 цм., плус ка­нал за из­ђу­бра­ва­ње 50
јеф­тин, а да за­до­во­љи по­треб­не усло­ве за од­гој кра­ва. цм., плус хра­нид­бе­ни ход­ник (нај­ма­ње ши­ри­не трак­то­ра),
Мо­дер­но го­ве­дар­ство под­ра­зу­ме­ва знат­не фи­нан­сиј­ плус ши­ри­на ја­са­ла од 40 цм.
ске уште­де при из­град­њи шта­ла за кра­ве. Не­ма ску­пих Од ка­сног про­ле­ћа, па све до је­се­ни уз­ду­жне стра­не
ма­те­ри­ја­ла, пот­пу­не за­тво­ре­но­сти објек­та са та­ва­ни­цом. објек­та су пот­пу­но сло­бод­не. Кад поч­ну хлад­ни да­ни, у
Та­ва­ни­ца се ни­ка­ко не пре­по­ру­чу­је, а на вр­ху кро­ва је је­сен те уз­ду­жне стра­не се по­ла­ко за­тва­ра­ју ба­ла­ма сла­
по­треб­но оба­ве­зно оста­ви­ти про­стор из­ме­ђу две во­де ме. Ре­ђа­ју се јед­на на дру­гу док се не по­ре­ђа­ју ско­ро до
по­кри­ва­ча. ви­си­не кро­ва. По­след­ње ба­ле у гор­њем ре­ду мо­гу да се
Ве­ли­ка је гре­шка др­жа­ти кра­ве у пот­пу­но за­тво­ре­ном при­чвр­сте ме­тал­ним или др­ве­ним шип­ка­ма. У про­ле­ће се
про­сто­ру са та­ва­ни­цом ка­ко ле­ти, та­ко и зи­ми. Ви­си­на све то скла­ња и по­сту­пак се по­на­вља сва­ке го­ди­не.
по­чет­ног де­ла кро­ва тре­ба да је око 2,5 м, а врх на сре­ На овај на­чин град­ње објек­та ште­ди се у ма­те­ри­ја­лу,
ди­ни да је 5–6 м ви­си­не. Уз­ду­жни зи­до­ви се чак уоп­ште а кра­ва­ма се ства­ра­ју од­лич­ни ми­кро­кли­мат­ски усло­ви.
и не пра­ве, већ са­мо је­дан че­о­ни зид, а на дру­гој че­он­ ој Са­мим тим се про­ду­жу­је жи­вот­ни век кра­ва, по­ве­ћа­ва се
стра­ни-вра­та. млеч­ност по гр­лу и на кра­ју еко­но­мич­ност га­здин­ства.
У за­ви­сно­сти од на­чи­на др­жа­ња по­треб­но је пла­ни­ра­
ти по­вр­ши­ну по­да-за сло­бо­дан си­стем др­жа­ња 8 ме­та­ра Дипл. инж. сто­чар­ства Го­ран Јок­сић

Агро­кли­мат­ски усло­ви и ста­ње око­па­ви­на у Шу­ма­ди­ји


Тех­но­ло­ги­ја про­из­вод­ње ку­ку­ру­за по­ред не­ких про­ од­ли­ке отва­ра­ју не­ка пи­та­ња за на­у­ку као нпр.- за­што
сеч­но уста­ље­них про­це­са има и агро­кли­мат­ске па­ра­ по­сле та­квих агро­кли­мат­ских усло­ва то­ком ју­ла ве­о­ма
ме­тре ко­ји ва­ри­ра­ју сва­ке го­ди­не у не­ком про­сеч­ном убр­за­не про­ме­не то­ком ав­гу­ста? Мо­же­мо да пред­по­
ин­тер­ва­лу. ста­ви­мо с ре­ал­ном осно­вом не­ких ви­ше­го­ди­шњих за­
Ме­ђу­тим, пе­ри­од ве­ге­та­ци­је око­па­ви­на у овој те­ку­ћој па­жа­ња због ко­јих упра­во фе­но­фа­зе има­ју од­ли­ке ко­је
го­ди­ни пре­ма не­ким по­ка­за­те­љи­ма, а по­себ­но ко­ли­чи­ смо ана­ли­зи­ра­ли.
на­ма и рас­по­ре­ду па­да­ви­на, то­ком ме­се­ца ју­ла, има­ју Већ го­ди­на­ма ку­му­ла­тив­но се не­га­тив­но од­ра­жа­ва на
зна­чај­но дру­га­чи­је, не са­мо су­ме, већ и дру­ге па­ра­ме­тре про­из­вод­њу мер­кан­тил­ног ку­ку­ру­за тзв. плу­жни ђон,
као што су – рас­по­ред па­да­ви­на, по­вољ­не тем­пе­ра­ту­ре ко­ји без об­зи­ра на ко­ли­чи­не и рас­по­ред па­да­ви­на да­је
да­на и но­ћи и тд. Сва­ка­ко, бе­ле­жи­мо и по­во­љан број ки­ не­га­тив­не по­сле­ди­це.
шних да­на а ко­ли­чи­на па­да­ви­на по ме­тру ква­драт­ном Већ опи­са­на, об­ја­вље­на је и не­га­тив­на од­ли­ка фор­ми­
на под­руч­ју Шу­ма­ди­је је углав­ном аде­кват­на по­тре­ба­ма ра­ња плит­ког и не­до­вољ­но ро­бу­сног ко­ре­но­вог си­сте­ма
раз­во­ја мер­кан­тил­ног ку­ку­ру­за по је­ди­ни­ци по­вр­ши­не због че­га биљ­ка пр­ве сун­ча­не да­не те­же под­но­си а ка­
за на­ве­де­ни пе­ри­од. мо­ли ду­жи пе­ри­од.
Струч­ним за­па­жа­њем, има­ју­ћи у ви­ду пред­ход­не агро­ И јед­на ре­ал­на ис­ку­стве­на ана­ли­за по­ка­зу­је да је зад­
кли­мат­ске усло­ве то­ком ју­ла па и по­чет­ком ав­гу­ста, сле­ њих ско­ро 40–50 год. ора­нич­ни слој све си­ро­ма­шни­ји у
ди пред­по­став­ка да се оче­ку­је ви­сок при­нос ку­ку­ру­за по сми­слу плод­но­сти и по­год­но­сти за га­је­не биљ­ке. Ра­ни­ји
је­ди­ни­ци по­вр­ши­не. Ме­ђу­тим да ли мо­же­мо да оче­ку­је­ пе­ри­од се ка­рак­те­ри­ше ви­со­ким уно­сом ор­ган­ских, ми­
мо мак­си­мум у бер­би, тј. же­тви? На ово пи­та­ње кра­јем не­рал­них ме­ша­ви­на, ком­плек­сних и сло­же­них ђу­бри­ва,
ав­гу­ста, а на­кон оби­ла­ска про­из­вод­них ата­ра, не мо­же­ зна­чи ви­со­ким ко­е­фи­ци­јен­том плод­но­сти, по­вољ­ном
мо да да­мо ап­со­лут­ну по­твр­ду или да ста­ви­мо у јед­на­ струк­ту­ром, аби­о­тич­ким и би­о­тич­ким са­др­жа­јем и сл. ,
кост оче­ки­ва­ни при­нос са не­ким ра­ни­јим го­ди­на­ма. (нпр. та­ко да су вре­ме­ном, до да­нас, ора­ни­це гу­би­ле на­ве­де­на
1999.) На­и­ме, већ три сед­ми­це ав­гу­ста има­ју из­у­зет­но свој­ства. Сва­ка­ко да је хран­љи­ви рас­твор у зе­мљи­шту
ви­со­ке днев­не (30–35сте­пе­ни Ц) па и ноћ­не тем­пе­ра­ту­ то­ком ју­ла био оску­дан и да је до­шло у ав­гу­сту до гу­бље­
ре. То је ре­ла­тив­но кра­так пе­ри­од за већ не­ке од­ли­ке ко­је ња во­де а ис­хра­на це­ле биљ­ке гра­див­ним са­др­жа­јем
за­па­жа­мо на­кон са­мо пр­вих 7 су­шних да­на. Фе­но из­глед вр­ло бр­зо до­ве­де­на до ми­ни­му­ма.
је – на­гло су­ше­ње до­њих па и ли­сто­ва из­над кли­па, гу­ Си­гур­но тре­ба по­др­жа­ти из­ја­ву проф. М. Ма­ле­ше­ви­ћа
бље­ње во­де це­ле биљ­ке, на­рав­но и кли­па, јед­ном реч­ју да је крај­ње вре­ме да Ср­би­ја до­не­се стра­те­ги­ју га­је­ња
убр­за­но или на­сил­но са­зре­ва­ње. Ве­ом ­ а скра­ћен мо­гућ биљ­них вр­ста у скла­ду с кли­мат­ским про­ме­на­ма.
пе­ри­од не­ких на­чи­на ис­ко­ри­шћа­ва­ња (нпр. спре­ма­ња
си­ла­же због на­глог па­да оп­ти­мал­не вла­ге). Пред­ход­не дипл. инг. ра­тар­ства До­бри­во­је По­по­вић

6 БИЛТЕН Бр. 8 | Август, 2018. | Информације и савети у пољопривредној производњи


Чи­шће­ње ко­ро­ва то­тал­ним хер­би­ци­ди­ма
Код при­пре­ма њи­ва за се­тву ра­тар­ских кул­ту­ра као трав­ни ко­ро­ви у фа­зи ин­те­зив­ног по­ра­ста. Да би се по­сти­
нај­бо­ља ме­ра у ци­љу сма­ње­ња ко­ро­ва сма­тра се при­ гло мак­си­мал­но де­ло­ва­ње на ри­зо­ме ко­ро­ва по­сле при­ме­не
ме­на хер­би­ци­да са то­тал­ним де­ло­ва­њем. то­тал­ци­да не пре­по­ру­чу­је се, из­во­ђе­ње би­ло ка­кве ме­ха­
Ови хер­би­ци­ди де­лу­ју на све ко­ров­ске вр­сте (јед­но­го­ нич­ке об­ра­де зе­мљи­шта у пе­ри­о­ду од три не­де­ље.
ди­шње и ви­ше­го­ди­шње ши­ро­ко­ли­сне и трав­не ко­ро­ве) Ко­ли­чи­на и из­бор пре­па­ра­та за­ви­си од вр­сте и ве­
са ду­бо­ким под­зем­ним ри­зом­ским ко­ре­ном. Тре­ти­ра­ње ли­чи­не при­сут­них ко­ро­ва. Ако пре­о­вла­да­ва­ју се­мен­ски
је нај­бо­ље из­ве­сти на стр­ни­шти­ма у ка­сно ле­то. По­сле јед­но­го­ди­шњи ко­ро­ви пре­по­ру­чу­је се 2–4 л/ха, а за уни­
же­тве жи­та­ри­ца се пре­по­ру­чу­је плит­ко ора­ње или та­њи­ шта­ва­ње твр­до­кор­ни­јих, ри­зом­ских, ви­ше­го­ди­шњих
ра­ње ко­је омо­гу­ћа­ва кли­ја­ње или ни­ца­ње у што ве­ћем ко­ро­ва пре­по­ру­чу­ју се ве­ће до­зе пре­па­ра­та.
бро­ју ко­ров­ских би­ља­ка. Ујед­но ла­ка ме­ха­нич­ка об­ра­да За ко­ров­ске вр­сте као што су: пи­ре­ви­на, ди­вљи си­рак
зе­мљи­шта ће ис­про­во­ци­ра­ти пу­пољ­ке на под­зем­ним из ри­зо­ма, па­ла­ми­да, ди­вља ку­пи­на, при­ме­ни­ти 6–8 л/ха
ри­зо­ми­ма ди­вљег сир­ка, па­ла­ми­де, пи­ре­ви­не, ди­вље хер­би­ци­да на ба­зи гли­фо­са­та. До­за при­ме­не за­ви­си од
ку­пи­не, по­пон­ца и дру­гих ко­ро­ва што до­во­ди до ве­ће вр­сте ко­ро­ва и гу­сти­не ко­ров­ске фло­ре.
ефи­ка­сно­сти и пот­пу­ни­јег уни­шта­ва­ња ко­ро­ва. Оба­ве­зно тре­ти­ра­ти по мир­ном вре­ме­ну без ве­тра и
За по­сти­за­ње до­брих ре­зул­та­та при­ме­ном то­тал­них си­ мо­гућ­но­сти за­но­ше­ња (дриф­та), на су­сед­не усе­ве.
сте­мич­них хер­би­ци­да на ба­зи гли­фо­са­та нај­бо­ље је да су
трав­ни ви­ше­го­ди­шњи ко­ро­ви као ди­вљи си­рак, пи­ре­ви­на, Дипл. Инж.
зу­ба­ча у фа­зи пред ма­тли­че­ње (цве­та­ње), а ви­ше­го­ди­шњи Вар­ја­чић Го­ран

Бер­ба и су­ше­ње шљи­ве


С об­зи­ром на сор­ту и на­ме­ну, пло­до­ви се бе­ру у бо­ Под ква­ли­те­том екс­тра под­ра­зу­ме­ва­ју се пло­до­ви ко­ји
та­нич­кој и тех­но­ло­шкој зре­ло­сти, ко­ја се од­ре­ђу­је на су по круп­но­ћи, зре­ло­сти и бо­ји ујед­на­че­ни, сорт­но чи­сти,
осно­ву ве­ли­чи­не, бо­је, уку­са, са­др­жа­ја су­ве ма­те­ри­је, без пе­тељ­ке и руч­но об­ра­ни. У јед­ном па­ко­ва­њу до­зво­
ше­ће­ра, ки­се­ли­на, пек­ти­на и си­ле ко­јом се плод др­жи ља­ва се до 5 % пло­до­ва ко­ји не ис­пу­ња­ва­ју усло­ве за ову
за пе­тељ­ку. У бо­та­нич­кој зре­ло­сти бе­ру се пло­до­ви за али ис­пу­ња­ва­ју за на­ред­ну, ни­жу кла­су.
кон­зум у све­жем ста­њу и за пре­ра­ду у ком­пот и слат­ко. У Пло­до­ви ква­ли­те­та пр­ве кла­се мо­ра­ју има­ти при­бли­
овој фа­зи пло­до­ви су по­год­ни за тран­спорт, по­ко­жи­ца је жно исте осо­би­не као пло­до­ви екс­тра ква­ли­те­та, с тим
ка­рак­те­ри­стич­не бо­је за сор­ту, пре­кри­ве­на пе­пељ­ком, а што се до­зво­ља­ва да у па­ко­ва­њу бу­де и до 100 % ма­се
ме­зо­карп по­чи­ње да до­би­ја ка­рак­те­ри­сти­чан укус и аро­ пло­до­ва ко­ји не ис­пу­ња­ва­ју усло­ве за ову кла­су, али од­
му. За бли­жа тр­жи­шта, пло­до­ви се мо­гу бра­ти зре­ли­ји, а го­ва­ра дру­гој кла­си.
за да­ља зе­ле­ни­ји. За пре­ра­ду у ра­ки­ју, пек­мез, мар­ме­ла­ Пло­до­ви ква­ли­те­та дру­ге мо­ра­ју би­ти здра­ви, чи­сти и
ду, сок и слич­не пре­ра­ђе­ви­не као и за су­ше­ње, пло­до­ви пот­пу­но зре­ли, са из­ве­сним не­до­ста­ци­ма у по­гле­ду об­
се бе­ру у тех­но­ло­шкој зре­ло­сти, а то је кад у кру­ни има ли­ка пло­да. У је­ди­ни­ци па­ко­ва­ња мо­же би­ти и до 20 %
5–10 % омек­ша­лих пло­до­ва. пре­зре­лих пло­до­ва, до 10 % ма­се пло­до­ва са пе­тељ­ком,
Бер­ба се оба­вља руч­но и тре­ше­њем. Руч­но се бе­ру као и нај­ви­ше 5 % цр­вљи­вих пло­до­ва.
пло­до­ви на­ме­ње­ни упо­тре­би у све­жем ста­њу, што је и Пре­ос­ та­ли пло­до­ви се ко­ри­сте за пре­ра­ду, нај­че­шће
нај­ква­ли­тет­ни­ји али и нај­ску­пљи вид бер­бе. у ра­ки­ју. Све­жи пло­до­ви шљи­ве ни­су по­де­сни за ду­же
Тре­ше­њем се бе­ру пло­до­ви за пре­ра­ду и су­ше­ње. чу­ва­ње. У за­ви­сно­сти од на­ме­не пло­до­ва и свих дру­гих
Тре­ше­ње се оба­вља ме­ха­нич­ки руч­но или спе­ци­јал­ фак­то­ра, рад­ник у то­ку да­на мо­же да на­бе­ре од 200
ним ма­ши­на­ма тре­са­чи­ма. Не пре­по­ру­чу­је се мла­ће­ње -500 кг.
мот­ка­ма, јер се на овај на­чин оште­ћу­ју пло­до­ви, пу­пољ­
ци гра­не и гран­чи­це. По бер­би при­сту­па се кла­си­ра­њу Дипл. Инж. во­ћарств и ви­но­гра­дар­ства
на осно­ву европ­ског про­то­ко­ла о стан­дар­ди­за­ци­ји во­ћа Би­ља­на Ми­ло­са­вље­вић
(екс­тра кла­са, пр­ва и дру­га кла­са).

ПОЉОПРИВРЕДНА Саветодавна Стручна Служба Крагујевац 7


Во­ђе­ње књи­го­вод­стве­не еви­ден­ци­је на по­љо­при­вред­ном га­здин­ству
До­но­ше­ње од­лу­ка на по­љо­при­вред­ним га­здин­стви­ма фар­ме). У ова­квим си­ту­а­ци­ја­ма све од­лу­ке ко­је бу­ду до­
тре­ба­ло би да се за­сни­ва на не­ком об­ли­ку еви­ден­ти­ не­те на осно­ву ових еви­ден­ци­ја би­ће по­гре­шне и мо­гу
ра­ња ко­ји тре­ба да кон­тро­ли­ше упо­тре­бу ре­сур­са и да оста­ви­ти ду­го­роч­не по­сле­ди­це на по­сло­ва­ње фар­ме.
њи­ма упра­вља. Ус­по­ста­вља­ње јед­ног ова­квог си­сте­ма По­гре­шне од­лу­ке ко­је мо­гу би­ти до­не­те на овај на­ћин се
тре­ба­ло би да нам да по­дат­ке о све­му оно­ме што се де­ пре све­га од­но­се на струк­ту­ру про­из­вод­ње (по­гре­шан
ша­ва­ло у пред­ход­ном по­слов­ном пе­ри­о­ду, али и све­му ода­бир ли­ни­ја про­из­вод­ње) и не­ра­ци­он­ ал­но за­ду­жи­ва­
оно­ме што је пла­ни­ра­но за сле­де­ћи про­из­вод­ни ци­клус. ње фар­ме­ро­вог би­зни­са. Зна­чај­на став­ка у пла­ни­ра­њу
Kао нај­ва­жни­ји раз­ло­зи во­ђе­ња еви­ден­ци­је на по­љо­ су и тро­шко­ви жи­во­та чла­но­ва по­ро­дич­ног га­здин­ства.
при­вред­ним га­здин­стви­ма на­во­де се: Во­ђе­њем еви­ден­ци­је про­из­во­ђа­чи­ма је умно­го­ме
– Мо­гућ­ност по­ре­ђе­ња са пред­ход­ним го­ди­на­ма и са олак­ша­на при­пре­ма, до­но­ше­ње, спро­во­ђе­ње и ана­ли­
дру­гим, слич­ним, га­здин­стви­ма; зи­ра­ње свих од­лу­ка на га­здин­ству ко­ја се ти­чу ор­га­ни­
– Олак­ша­но пла­ни­ра­ње бу­ду­ћих ак­тив­но­сти и до­но­ше­ за­ци­је по­сла­чак се и ри­зи­ци ко­ји су ка­рак­те­ри­стич­ни за
ње до­брих по­слов­них од­лу­ка; по­љо­при­вред­ну про­из­вод­њу мо­гу се, уз до­бру еви­ден­
Ме­ре­ње фи­нан­сиј­ског успе­ха; ци­ју, све­сти на ра­зум­ну ме­ру. Узро­ци ових ри­зи­ка се мо­гу
– Олак­ша­но до­би­ја­ње кре­ди­та код по­слов­них ба­на­ка и по­де­ли­ти на оне ко­ји су уско ве­за­ни са са­мом при­ро­дом
ра­зних фон­до­ва. по­љо­при­вред­не про­из­вод­ње (углав­ном су би­о­ло­шког
Да ли ће во­ђе­ње еви­ден­ци­је на не­ком по­љо­при­вред­ ка­рак­те­ра и за­ви­се од број­них спољ­них фак­то­ра) и на
ном га­здин­ству би­ти од ко­ри­сти при до­но­ше­њу од­лу­ка, по­слов­не ри­зи­ке ко­ји де­лу­ју у спре­зи са фи­нан­сиј­ским
за­ви­си и од тач­но­сти и вр­сте по­да­та­ка ко­ји су при­ку­пље­ ри­зи­ци­ма. Сви ови ри­зи­ци од­ре­ђу­ју сте­пен до ко­га се
ни. Сва­ко га­здин­ство је је­дин­стве­но и спе­ци­фич­но, ка­ко јед­но по­љо­при­вред­но га­здин­ство мо­же за­ду­жи­ти узи­
у по­гле­ду ре­сур­са ко­ји­ма рас­по­ла­же, та­ко и у по­гле­ду ма­њем бан­кар­ских и оста­лих зај­мо­во­ва.
спо­соб­но­сти оно­га ко до­но­си по­слов­не од­лу­ке. У прак­си
се че­сто де­ша­ва да фар­ме­ри ко­ји во­де књи­го­вод­ство, Дра­га­на Је­лић, ма­стер ме­над­жер
пре­це­не при­хо­де сво­је фар­ме и под­це­не укуп­не тро­шко­
ве (тро­шко­ве про­из­вод­ње и тро­шко­ве жи­во­та чла­но­ва

Га­је­ње лу­бе­ни­це (Ci­trul­lus vul­ga­ris L)


Лу­бе­ни­ца, бо­та­нич­ки при­па­да фа­ми­ли­ји ти­ка­ва, је јед­ Се­ме се се­јеу то­пле ле­је у мар­ту а на отво­ре­ном кра­јем
но­го­ди­шња биљ­ка ко­ја има ве­ли­ки зна­чај у ис­хра­ни љу­ апри­ла. У ку­ћи­це се ста­вља 4–5 су­вих или на­кли­ја­лих
ди би­ло да се ко­ри­сти у све­жем ста­њу или за пра­вље­ње се­мен­ки на раз­ма­ку 2X1 м. У нај­бо­љим усло­ви­ма ни­че
си­ру­па и слат­ка. То је осве­жа­ва­ју­ће по­вр­ће с ви­со­ким за 4–6 да­на. Биљ­ке се про­ре­ђу­ју у фа­зи 2–3 ли­ста а у
са­др­жа­јем ше­ће­ра у пло­ду. Плод је бо­гат и ка­ли­ју­мом, ку­ћи­ци се оста­вља­ју 2–3 нај­бо­ље биљ­ке. По­сле 25–35
гво­жђем, ман­га­ном, на­три­ју­мом, сум­по­ром, ви­та­ми­ни­ма да­на од ни­ца­ња по­ја­вљу­ју се пр­во му­шки цве­то­ви ко­ји
- Б, Ц, про­ви­та­ми­ном А, пре­цве­та­ју за је­дан дан а по­сле жен­ски, дво­пол­ни цве­
а са­др­жи и 1,5 пу­та ви­ше ли­ко­пе­на не­го свеж па­ра­ та­ју 2–3 да­на.
дајз. Сна­жан ко­ре­ног си­стем се раз­ви­ја до 40 цм а глав­ни
У пло­до­ре­ду до­ла­зи на пр­во ме­сто, нај­бо­ље успе­ва ко­рен мо­же до­сти­ћи ду­жи­ну од 2–3 м. Ста­бљи­ка је раз­
на­кон за­о­ра­ва­ња ле­ди­не и по­сле ма­ху­нар­ки. На исту гра­на­та с пу­за­вом вре­жом ко­ја мо­же би­ти ду­га 3–4 м а
ле­ју мо­же до­ћи тек по­сле 3–4 го­ди­не и не тре­ба је га­ји­ти цве­то­ви су раз­ме­ште­ни по­је­ди­нач­но и из­ра­зи­то су жу­те
по­сле кра­став­ца као и по­сле па­при­ке и па­ра­дај­за. бо­је. Ра­ди ра­ни­јег до­зре­ва­ња и ве­ћег при­но­са, вр­ши се
Нај­бо­ље успе­ва на ду­бо­ким, плод­ним и до­бро об­ра­ ка­ле­мље­ње лу­бе­ни­це на ти­кве врг.
ђе­ним зе­мљи­шти­ма. На вла­жним, хлад­ним и те­шким У то­ку ве­ге­та­ци­је зах­те­ва ре­дов­но по­ли­ва­ње и при­
зе­мљи­шти­ма да­ју пло­до­ве де­бље ко­ре а од­го­ва­ра­ју јој хра­ну не­ко­ли­ко пут а у слу­ча­ју не­до­стат­ка вла­ге опа­да­ју
зе­мљи­шта не­ут­ рал­не до бла­го ки­се­ле ре­ак­ци­је. Лу­бе­ни­ цве­то­ви и за­мет­ци.
ца не во­ли стал­ну из­ло­же­ност ве­тру и тре­ба јој за­кло­ње­ Лу­бе­ни­це се бе­ру ка­да кон­цен­тра­ци­ја ше­ће­ра у пло­ду
но ме­сто та­ко да се у ба­шта­ма ле­је са бо­ста­ном огра­ђу­ју до­стиг­не мак­си­мум тј кад ста­бљи­ка поч­не да од­у­ми­ре а
ви­со­ким биљ­ка­ма, мно­го­цвет­ним па­су­љем, ви­со­ком бо­ удар­ци пр­сти­ма о плод да­ју туп звук.
ра­ни­јом и ку­ку­ру­зом ше­ћер­цем ко­ји се мо­же по­се­ја­ти
из­ме­ђу вре­жа или око ле­је. Љи­ља­на Вук­са­но­вић
Лу­бе­ни­ца је осе­тљи­ва на ни­ске тем­пе­ра­ту­ре па при
тем­пе­ра­ту­ри од 13ºC пре­ста­је цве­та­ње а на -0,5º C из­
мр­за­ва.
8 БИЛТЕН Бр. 8 | Август, 2018. | Информације и савети у пољопривредној производњи
Ме­сто со­је у пло­до­ре­ду и оп­ти­мал­но вре­ме же­тве
Пло­до­ре­дом се сма­њу­је мо­гућ­ност по­ја­ве бо­ле­сти и ко­ја се же­тве­ним оста­ци­ма уне­се у зе­мљи­ште ду­го за­др­
ко­ро­ва у јед­ном усе­ву а га­је­њем ове ле­гу­ми­но­зе се пре­ жа­ва ви­тал­ност. Со­ју не би тре­ба­ло га­ји­ти по­сле дру­гих
ки­да би­о­ло­шки ци­клус раз­во­ја бо­ле­сти код на­ша два ле­гу­ми­но­за, не са­мо због за­јед­нич­ких бо­ле­сти већ и због
нај­за­сту­пље­ни­ја жи­та – ку­ку­руз и пше­ни­це. Со­ја ква­ли­ то­га што је за­о­ста­ли азот вред­ни­ји за дру­ге биљ­ке.
тет­ним же­тве­ним оста­ци­ма ути­че на по­ве­ћа­ње ор­ган­ске Же­тва со­је се оба­вља у тех­но­ло­шкој зре­ло­сти ко­ја
ма­те­ри­је у зе­мљи­шту, бо­га­те азо­том у ор­ган­ском об­ли­ку обич­но на­ста­је 7–14 да­на по­сле фи­зи­о­ло­шке зре­ло­сти,
ко­ји ни­је под­ло­жан ис­пи­ра­њу а као ра­на око­па­ви­на од­ од­но­сно мо­мен­та по­сле ко­јег пре­ста­је да­ље по­ве­ћа­ње
лич­но се укла­па у пло­до­ред с оста­лим ра­тар­ским усе­ при­но­са. Од фи­зи­о­ло­шке до тех­нич­ке зре­ло­сти зр­но се
ви­ма. Пло­до­ред пред­ста­вља пре­вен­тив­ну и ин­те­грал­ну са­мо су­ши на при­ро­дан на­чин у по­љу. Са же­твом тре­ба
ме­ру у за­шти­ти свих усе­ва у пло­до­сме­ни. по­че­ти ка­да је са­др­жај во­де у се­ме­ну 13–14% ма­да мо­
Пше­ни­ца и дру­га стр­на жи­та ра­но на­пу­шта­ју зе­мљи­ же и ра­ни­је уз до­су­ши­ва­ње док се при ка­сни­јој же­тви
ште, што омо­гу­ћа­ва ње­гов од­мор и об­на­вља­ње осо­би­на по­ве­ћа­ва­ју гу­би­ци и сма­њу­је ква­ли­тет се­ме­на со­је. Не
на при­ро­дан на­чин до се­тве на­ред­ног ја­рог усе­ва или пре­по­ру­чу­је се же­тва са пре­ко 18% вла­ге због по­ве­ћа­ња
по­стр­ну се­тву сор­ти крат­ке ве­ге­та­ци­је. Ку­ку­руз је та­ко­ђе гу­би­та­ка на вр­ша­ли­ци, на­гње­че­ња се­ме­на и оште­ће­ња
пре­ду­сев со­ји не са­мо у на­шим усло­ви­ма не­го и у САД-у се­ме­ња­че као и ви­со­ких до­дат­них тро­шко­ва су­ше­ња. У
где се со­ја нај­ви­ше га­ји. Ку­ку­руз је до­бар пре­ду­сев за со­ју по­вољ­ним вре­мен­ским усло­ви­ма три до пет да­на по­сле
уко­ли­ко се ку­ку­ру­зо­ви­на до­бро усит­ни и за­ор­ е. Огра­ни­ опа­да­ња ли­сто­ва вла­га у зр­ну се сма­њи на 13% што
ча­ва­ју­ћи фак­тор у ко­ри­шће­њу ку­ку­ру­за као пре­ду­се­ва пред­ста­вља оп­ти­мум за же­тву као и скла­ди­ште­ње со­је.
мо­гу би­ти хер­би­ци­ди на ба­зи три­аз­ и­на и сул­фо­ни­лу­рее У не­по­вољ­ним вре­мен­ским усло­ви­ма, иако су ма­ху­не
ко­ји због ре­зи­ду­ал­ног деј­ства не­га­тив­но ути­чу на со­ју. зре­ле и зр­но има од­го­ва­ра­ју­ћу вла­гу на биљ­ци се за­
Сун­цо­крет и уља­на ре­пи­ца су не­по­вољ­ни пре­ду­се­ви за др­жа­ва­ју ли­сто­ви ко­ји оте­жа­ва­ју же­тву. Та­ко­ђе се мо­же
со­ју због за­јед­нич­ких бо­ле­сти. На пар­це­ла­ма на ко­ји­ма де­си­ти да, због ки­ше или ве­ли­ке вла­жно­сти зе­мљи­шта
је усев сун­цо­кре­та или со­је био за­ра­жен бе­лом тру­ле­жи, не мо­же по­жње­ти већ зрео усев.
со­ја се не би сме­ла га­ји­ти на­ред­них 5–6 го­ди­на јер гљи­ва
Љи­ља­на Вук­са­но­вић

Ко­ри­сни­ци си­сте­ма су по­љо­при­вред­ни­ци, бан­ке, при­вред­ни су­бјек­ти, ме­диј­ске ку­ће, са­ве­то­дав­ци, ана­ли­ти­ча­ри...
На си­сте­му ра­ди 18 гра­до­ва-цен­та­ра са 3–5 из­ве­ста­ча по гра­ду, Ин­сти­тут за при­ме­ну на­ук­ е у по­љо­при­вре­ди - ИПН, и
МПШВ - Ми­ни­стар­ство по­љо­при­вре­де, шу­мар­ства и во­до­при­вре­де Ре­пу­бли­ке Ср­би­је.

www.agroponuda.com

Цене житарица и сточне хране у Ср­би­ји за пе­ри­од 13.-19.08.2018. го­ди­не


ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА ВОЈВОДИНА
Јединица мере

С. Митровица
Пожаревац

Смедерево
Обреновац

Крагујевац

Производ Место продаје Зрењанин


Нови Сад
Краљево

Панчево
Лозница
Београд

Зајечар
Врање
Пирот
Чачак

Ниш

Кукуруз (окруњен, природно сушен) џак 50кг Газдинство 20 22 22 17 21 20


Луцерка (сено у балама) бала 12-25кг Газдинство 18 20 20 15 12 15 20 16
Пшеница џак 50кг Газдинство 24 20 20 20 20
Сојино зрно џак 50кг Газдинство 50 46
Сточни јечам џак 50кг Газдинство 24 20 18.0
Кукуруз (окруњен, природно сушен) џак 50кг Малопродаја 27 17 21
Луцеркино брашно (min 15% протеина) џак 25кг Малопродаја 50 40
Пшеница (нови род) ринфуз Малопродаја 16 20
Пшеница џак 50кг Малопродаја 24 20
Сојина сачма (44% протеина) џак 33кг Малопродаја 72 73 70 63 75 72 75
Сточно брашно џак 33кг Малопродаја 20 20 21 25 23
Сунцокретова сачма (33% протеина) џак 33кг Малопродаја 35 26 37 35 35 39 35
Кукуруз (окруњен, природно сушен) џак 50кг Пијаца 24 25 24 22 22 21 24 21 21
Луцерка (сено у балама) бала 12-25кг Пијаца 20 15 17 20
Пшеница џак 50кг Пијаца 20 25 25 22 20 23 20 20 21
Сојино зрно џак 50кг Пијаца 50 46
Сточни јечам џак 50кг Пијаца 20 25 24 22
Сточно брашно џак 33кг Пијаца 20 20 22 18
Кукуруз (окруњен, природно сушен) ринфуз Силос 17 21
Пшеница (нови род) ринфуз Силос 20 19 18
Пшеница ринфуз Силос 19 20
Сточно брашно џак 33кг Силос 39 39.0

ПОЉОПРИВРЕДНА Саветодавна Стручна Служба Крагујевац 9


Цене јаја, пилећег меса и млечних производа - зелене пијаце у Србији­
за пе­ри­од 13.-19.08.2018. го­ди­не
ЦЕНТРАРЛНА СРБИЈА ВОЈВОДИНА

Јединица мере

С. Митровица

Доминантна
цена Србија
Пожаревац

Смедерево
Скадарлија

Крагујевац

Зрењанин
Суботица
Назив производ

Нови Сад
Краљево

Панчево
Лозница
Београд

Београд
Каленић

Кикинда
Зајечар
Врање
Пирот
Чачак

Ниш
Јаја (А) комад 13 13 13 10 10 10 10 11 11 11 10 12 12 13 11 11 12 12
Јаја (B) комад 12 12 12 9 9 9 9 10 11 10 9 11 11 12 10 10 11 11
Јаја (C) комад 11 11 10 8 8 8 8 9 10 7 8 10 11 9 9 10 8
Јаја (S) комад 14 14 14 12 11 12 11 12 12 13 11 13 14 12 12 13 13 12
Пилетина (све расе) кг 220 250 270 300 220 280 280 260 230 270 260 300 270 300 260 240 250
Бели сир (масни) кг 450 400 450 400 350 600 400 350 300 400 600 450 500 450 450 500 450
Бели сир (полумасни) кг 350 300 250 320 300 300 300 350 300 300 350 330 350 300 350 350 300
Кајмак кг 1000 800 600 720 600 600 650 800 750 800 800 700 900 800

Кланичне це­не живе стоке у Ср­би­ји по окрузима за пе­ри­од 13.-19.08.2018. го­ди­не


ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА ВОЈВОДИНА

С. Митровица

Доминантна
цена Србија
Пожаревац

Смедерево
Крагујевац
Производ Тежина/узраст

Нови Сад
Краљево

Панчево
Лозница
Београд

Зајечар
Врање
Пирот
Чачак

Ниш
Бикови >500кг 280 290
Двиске све тежине 220 150 150 150
Јагњад све тежине 260 230 250 220 240 300 270 300 280 280 240
Јарад све тежине 200 160 230 200 240 230
Јунад 350-480кг 220 240
Јунад >480кг 250 260
Козе све тежине 120 150 110 140 150 150
Краве за клање све тежине 160 150 150 160 160
Крмаче за клање >130кг 130 120 120 120 120
Овца све тежине 160 160 120 120 160 150 110 160 160 120 160 160
Прасад 16-25кг 230 210 220 160 240 220 280 200 210 250 240 260 240 240
Прасад <=15кг 240 220 230 280 220 220 300 250 260 220
Телад 80-160кг 500 360 500 500
Товљеници 80-120кг 170 150 160 170 140 160 140 160 160 150 160
Товљеници >120кг 140 120 140 130 140 140
Шиљежад све тежине 220 160 200

Це­не по­вр­ћа на зе­ле­ним пи­ја­цама у Ср­би­ји за пе­ри­од 13.-19.08.2018. го­ди­не


ВОЈВОДИНА Доминантне цене
С. Митровица

ВОЈВО-ДИНА
Зрењанин

Производ
Суботица
Нови Сад

Панчево
Кикинда

СРБИЈА

СРБИЈА
ЦЕНТР.

Боранија (Green beans) 160 100 80 120


Броколи (Broccoli) 200 150 150 200 200 150
Диња (Мелон) 60 40 40 50 50
Карфиол (Cauliflower) 150 120 120 120 120
Краставац-салатни (Cucumber for salad) 80 70 50 50 50 50 50
Кромпир (Potato) 45 70 60 40 40 40 50 50 40
Купус (Cabbage) 70 50 50 50 50 50
Лубеница (Watermelon) 30 40 25 20 25 30 25
Лук бели (Garlic) 300 400 600 400 400 300 400 400 400
Лук-црни (Onion) 60 70 60 50 40 50 60 60
Паприка-Babura (Pepper-babura) 120 120 120 60 90 60 60 60 120
Паприка-остала (Pepper-other) 130 70 80 80 80
Парадајз (Tomato) 85 100 80 60 60 70 60 60 60
Пасуљ-бели (Beans white) 300 300 300 300 300 300 300
Патлиџан (Eggplant) 80 80 80 40 70 60
Спанаћ (Spinach) 200 250 120 120 150 200 120
Тиквице (Zucchini) 75 60 50 50 40 50 50 50 50
Зелена салата-комад (Lettuce-piece) 60 50 60 60
Шаргарепа (Carrot) 80 80 90 80 80 60 60 100 80

10 БИЛТЕН Бр. 8 | Август, 2018. | Информације и савети у пољопривредној производњи


Це­не во­ћа на зе­ле­ним пи­ја­цама у Ср­би­ји за пе­ри­од 13.-19.08.2018. го­ди­не
ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА ВОЈВОДИНА Доминантне цене

С. Митровица

ЦЕНТРАЛНА

ВОЈВОДИНА
Пожаревац

Смедерево
Скадарлија

Крагујевац

Зрењанин
Производ

Нови Сад
Краљево

Панчево
Лозница
Београд

Београд
Каленић

Зајечар

СРБИЈА

СРБИЈА
Врање
Пирот
Чачак

Ниш
Банана (Banana) 150 110 110 110 110 100 100 100 110 120 100 120 100 120 120 110 110 120
Бресква (Peach) 120 100 60 60 80 80 60 80 100 50 100 100 120 80 90 80 80 100 80
Грожђе-бело остали (Grapes-white
180 150 120 100 130 100 90 120 110 120 120 120 150 120 130 130 120 120 130
other)
Грожђе-црно остали (Grapes-black
150 150 80 100 120 90 120 110 120 120 110 130 150 120 120
other)
Јабука-Ајдаред (Apples Idared) 100 80 80 110 40 100 80
Јабука остала (Apples-other) 100 80 40 50 80 100 80 70 50 40 100 100 100 80 100 100
Крушка (Pear) 150 120 80 80 100 80 120 100 120 80 100 120 120 80 120 120
Купина (Blackberry) 300 250 80 150 200 100 120 220 150 150
Лимун (Lemon) 300 280 250 260 300 280 280 270 220 240 280 270 300 250 280 280 280
Малина (Raspberry) 300 150 200 200 250 250 220 200 300 200 200 200 200
Нектарина (Nectarine) 120 100 60 80 100 80 100 60 100 120 90 100 100
Орах (Walnut) 1100 1100 1200 900 1000 1200 900 1000 800 900 1000 900 900 800 800 900 900 800
Поморанџа (Orange) 200 200 150 150 150 120 120 150 150
Шљива (Plum) 60 50 50 50 30 50 50 40 40 50 50 50 60 50 50 50

Це­не по­вр­ћа на зе­ле­ним пи­ја­цама у Ср­би­ји за пе­ри­од 13.-19.08.2018. го­ди­не


ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА

Пожаревац

Смедерево
Скадарлија

Крагујевац

Краљево
Производ

Лозница
Београд

Београд
Каленић

Зајечар
Врање
Пирот
Чачак

Ниш
Боранија (Green beans) 150 150 130 100 120 100 80 120
Броколи (Broccoli) 250 200 150 200
Диња (Melon) 100 80 50 50 50 70 50 60 80
Карфиол (Cauliflower) 150 120 100 150 50 50 100 50 100 100
Краставац-салатни (Cucumber for salad) 100 80 50 70 50 50 50 60 50 60 70
Кромпир (Potato) 80 70 60 50 50 50 50 50 60 50 50 60
Купус (Cabbage) 70 70 30 35 70 50 50 60 40 50 50 60
Лубеница (Watermelon) 50 40 25 30 30 25 35 25 30 20 35
Лук бели (Garlic) 500 400 500 400 400 400 300 350 450 600 250 500
Лук-црни (Onion) 80 80 60 60 60 50 60 60 60 60 50 60
Паприка-Babura (Pepper-babura) 100 100 80 60 80 60 60 60 80 60
Паприка-остала (Pepper-other) 120 100 80 60 80 60 80 60 70 60 80
Парадајз (Tomato) 100 100 60 90 60 60 80 60 60 60 70
Пасуљ-бели (Beans white) 380 300 250 200 300 320 300 260 270 250 270
Патлиџан (Eggplant) 80 70 70 70 50 100 50 70
Спанаћ (Spinach) 200 250
Тиквице (Zucchini) 80 80 50 40 50 50 50 60 60 80
Зелена салата-комад (Lettuce-piece) 60 60 30
Шаргарепа (Carrot) 120 100 120 70 100 80 100 100 100 60 80 80

CIP - Каталогизација у публикацији


Народна библиотека Србије, Београд
Издавач:
ПОЉОПРИВРЕДНА Саветодавна Стручна Служба Крагујевац 63

За издавача: БИЛТЕН : информације и савети у пољопривредној


Су­за­на Не­шко­вић, ди­рек­тор производњи /
Пољопривредна саветодавна стручна служба Крагујевац ; за
Слог и прелом: издавача Сузана
Агенција Круг, Крагујевац Нешковић. - 2016, бр. 1 (јан.)- . - Крагујевац : Пољопривредна
саветодавна стручна служба Крагујевац, 2016- (Крагујевац :
Штампа: Сквер). - 21 cm
ГА Сквер, Крагујевац
Месечно.
Тираж: ISSN 2560-3671 = Билтен (Пољопривредна саветодавна служба
300 примерака Крагујевац)
COBISS.SR-ID 230008844

ПОЉОПРИВРЕДНА Саветодавна Стручна Служба Крагујевац 11


РАТАРСТВО

СТОЧАРСТВО

ПОЉОПРИВРЕДНА
СаветодавнаСтручнаСлужбаКрагујевац

Цара Лазара 15, 34000 Крагујевац ВОЋАРСТВО


Тел. 034 335 923, Факс: 034 336 092
e-mail: pssskg@yahoo.com

ЗАШТИТА БИЉА

ОСТАЛИ САВЕТИ

ПОЉОПРИВРЕДНЕ
САВЕТОДАВНЕ И
СТРУЧНЕ СЛУЖБЕ Министарство

СРБИЈЕ пољопривреде и заштите


животне средине

12 БИЛТЕН Бр. 8 | Август, 2018. | Информације и савети у пољопривредној производњи

You might also like