БИЛТЕН 05 ИНФОРМАЦИЈЕ И САВЕТИ

У ПОЉОПРИВРЕДНОЈ ПРОИЗВОДЊИ

ISSN 2560-3671

ПОЉОПРИВРЕДНА
СаветодавнаСтручнаСлужбаКрагујевац

Мај 2018. ПОЉОПРИВРЕДНА Саветодавна Стручна Служба Крагујевац 1

 ПОЉОПРИВРЕДНЕ САВЕТОДАВНЕ
И СТРУЧНЕ СЛУЖБЕ СРБИЈЕ

ПССС КРА­ГУ­ЈЕ­ВАЦ ДОО, Ца­ра Ла­за­ра 15, Kрагујевац

тел: 034/335923, 034/336092; e-mail: pssskg@yahoo. com

СА­ВЕ­ТО­ДАВ­ЦИ ПССС КРА­ГУ­ЈЕ­ВАЦ ДОО

ЗА­ШТИ­ТА БИ­ЉА
1. Ли­ди­ја Ву­ло­вић 064/8435528
2. Ма­ри­ја Ива­но­вић 064/8435529
3. Го­ран Вар­ја­чић 064/8435526
СТО­ЧАР­СТВО
1. Го­ран Јок­сић 064/8435511
2. Ви­о­ле­та Пе­тро­вић Лу­ко­вић 064/8435519
ВО­ЋАР­СТВО
1. Би­ља­на Ми­ло­са­вље­вић 064/8435512
2. Дан­ко Пе­тро­вић 064/8435527
РА­ТАР­СТВО
1. Љи­ља­на Вук­са­но­вић 064/8435523
2. До­бри­во­је По­по­вић 064/8435513
3. Су­за­на Не­шко­вић 064/8435522
АГРО­Е­КО­НО­МИ­ЈА
1. Дра­га­на Је­лић 064/8435518

САДРЖАЈ

Eкономичност и рен­та­бил­ност га­је­ња ов­са у Ср­би­ји............................................................................................................................................................3

Су­дан­ска тра­ва (Sorg­hum su­da­nen­se)..................................................................................................................................................................................................3
При­ме­на ја­бу­ко­вог сир­ће­та у го­ве­дар­ству.....................................................................................................................................................................................4
Си­ва пле­сан и тру­леж пло­до­ва ма­ли­не..............................................................................................................................................................................................5
Азиј­ска воћ­на му­ши­ца (Dro­sop­hi­la su­zu­kii)......................................................................................................................................................................................5
Из­бор сор­ти ја­бу­ке за по­ди­за­ње ви­ше­го­ди­шњих за­са­да..............................................................................................................................................6
Бес­плат­на кон­тро­ла плод­но­сти зе­мљи­шта за 2018. го­ди­ну(за ре­ги­стро­ва­на по­љо­при­вред­на га­здин­ства).................7
Џа­на­ри­ка као под­ло­ге за шљи­ву............................................................................................................................................................................................................8
Др­ве­сни­ца – Бе­ли др­во­то­чац (Ze­u­ze­ra pyri­na L.)........................................................................................................................................................................8
www.agroponuda.com.........................................................................................................................................................................................................................................9
СТИПС..............................................................................................................................................................................................................................................................................9

2 БИЛТЕН Бр. 5 | Maj, 2018. | Информације и савети у пољопривредној производњи

 Eкономичност и рен­та­бил­ност га­је­ња ов­са у Ср­би­ји
Овас (Ave­na sa­ti­va L.) је ста­ра ра­тар­ска биљ­ка ви­ше­
стру­ке на­ме­не. Он се сма­тра биљ­ном вр­стом спе­ци­
фич­ног и по­себ­но ква­ли­тет­ног хе­миј­ског са­ста­ва зр­на
и сла­ме. У нај­ста­ри­је вре­ме зр­но ов­са се ко­ри­сти­ло за
спра­вља­ње хле­ба. Да­нас се вр­ло ма­ло ко­ри­сти за спра­
вља­ње хле­ба, али се као спе­ци­ја­ли­тет ко­ри­сти за ис­
хра­ну љу­ди.
При­вред­ни зна­чај ове биљ­не вр­сте про­ис­ти­че из ква­
ли­те­та ње­го­вог зр­на, као и скром­них зах­те­ва пре­ма
усло­ви­ма га­је­ња. Овас је биљ­ка ху­мид­ни­јих и хлад­ни­јих
под­руч­ја. Пред­ност га­је­ња ов­са у од­но­су на дру­га стр­на
жи­та је то­ме што успе­ва и у скром­ни­јим усло­ви­ма про­
из­вод­ње, на зе­мљи­шти­ма ки­се­ле ре­ак­ци­је и ма­њих про­
из­вод­них спо­соб­но­сти. По­след­њих го­ди­на, по­тра­жња за
ов­сем је све ве­ћа, јер је због сво­јих ди­је­тет­ских осо­би­на
и би­о­ло­шки ви­со­ко­вред­них хран­љи­вих ма­те­ри­ја са­др­
жа­них у зр­ну, по­ред за ис­хра­ну сто­ке ко­ри­стан и ва­жан
у ис­хра­ни љу­ди. Нај­ва­жни­је хран­љи­ве ма­те­ри­је ов­са су
ма­сти и про­те­и­ни, као и ди­је­тет­ске ма­те­ри­је β-глу­ка­ни.
Ре­ла­тив­ни са­др­жај свар­љи­вих хран­љи­вих ма­те­ри­ја у
зр­ну ов­са по­ве­ћа­ва се са сма­ње­њем уде­ла пле­ви­ца, a
по­себ­но код го­ло­зр­них фор­ми.
Да­кле, овас се упо­тре­бља­ва као зр­но, али и као зе­ле­на
хра­на и си­ла­жа за ис­хра­ну сто­ке. За ис­хра­ну љу­ди ко­ри­
сти се око 5%, а за ин­ду­стриј­ску пре­ра­ду око 30%. Зр­но
ов­са је нај­бо­ља кон­цен­тро­ва­на хра­на за све вр­сте сто­ке,
по­сед­но за ис­хра­ну ко­ња. Ве­ли­ки зна­чај има у ис­хра­ни
при­плод­них гр­ла ко­ња, као и за раз­вој под­млад­ка. Та­ко­
ђе, и му­зне кра­ве по­ве­ћа­ва­ју млеч­ност, сти­му­ли­ше се
но­си­вост код ко­ка но­си­ља, раст јаг­ња­ди и ова­ца. Овас се
це­ни као из­у­зет­но хра­ни­во и у ис­хра­ни кр­ма­ча пра­си­ља,
због по­ве­ћа­ња њи­хо­ве млеч­но­сти. Код жи­ви­не при ис­
хра­ни са зр­ном ов­са сма­њу­је се мор­та­ли­тет и про­ду­жа­ва
но­си­вост. Оту­да, се овас као нај­ква­ли­тет­ни­ја ра­тар­ска
крм­на биљ­ка ко­ри­сти и као крм­на је­ди­ни­ца у ба­лан­си­ра­
ње обро­ка у ис­хра­ни сто­ке.
Су­дан­ска тра­ва (Sorg­hum su­da­nen­se)
Су­дан­ска тра­ва је вред­на крм­на биљ­ка. Од­ли­ку­је се ви­
со­ким при­но­сом ма­се ко­ја је до­брог ква­ли­те­та. По­год­на
је за ис­хра­ну у зе­ле­ном ста­њу и про­из­вод­њу си­ла­же,
као и за ис­па­шу.
Пред­но­сти у од­но­су на дру­ге крм­не кул­ту­ре:
• под­но­си ис­па­шу
• под­но­си ко­сид­бу
• има ви­сок при­нос и ква­ли­тет
• от­пор­на на су­шу
• от­пор­на на бо­ле­сти и ште­то­чи­не
• по­себ­но зна­чај­на у ис­хра­ни го­ве­да
По­ред зр­на овас има ме­ку, фи­ну сла­му и пле­ву. Ко­ри­
сти се као чист усев или здру­же­ни усев са гра­хо­ри­цом и
гра­шком за спра­вља­ње вр­ло ква­ли­тет­не зе­ле­не хра­не
или за си­ла­жу.
Од ов­са се ин­ду­стриј­ским пу­тем про­из­во­ди ве­ћи број
про­из­во­да, као што су: ов­се­но бра­шно, гриз, ов­се­не па­
ху­љи­це, ка­ко, флек­ни­це, ра­зни же­леи итд. Ови про­из­во­
ди има­ју ве­ли­ку хран­љи­вост и свар­љи­вост. Због то­га се
ко­ри­сте за ис­хра­ну де­це и бо­ле­сни­ка. Овас се ко­ри­сти и
за спра­вља­ње под­ло­га у про­из­вод­њи ра­зних био- пре­
па­ра­та. Бе­лен­че­ви­не из зр­на ов­са су су ве­о­ма свар­љи­ве,
а уље уве­ли­кој ме­ри чи­не не­за­си­ће­не ма­сне ки­се­ли­не
што по­бољ­ша­ва ква­ли­тет ма­сла­ца.
По­ред хран­љи­вих ма­те­ри­ја зр­но и па­ху­љи­це ов­са са­
др­же ве­ће ко­ли­чи­не ви­та­ми­на А, B1, B2и PP. Зе­ле­на кр­ма
бо­га­та је и ами­но­ки­се­ли­на­ма. Мла­де биљ­чи­це са­др­же и
до­ста ви­та­ми­на C док га зре­ло зр­но не са­др­жи. Зр­но ов­са
је бо­га­то про­те­ин­ и­ма, уљем, скро­бом, це­лу­ло­зом, ше­ће­
ри­ма и ми­не­рал­ним ма­те­ри­ја­ма. Овас има ве­о­ма ква­ли­
тет­не бе­лан­че­ви­не ве­ли­ке рас­твор­љи­ви­сти и свар­љи­
во­сти. Има ква­ли­тет­но уље и бо­га­то је ами­но­ки­се­ли­на­ма
ти­па ли­зи­на 0,4% и трип­то­фа­на 0,14%. Због по­вољ­ног
хе­миј­ског са­ста­ва зр­на и ње­го­вог ди­ја­тет­ског зна­ча­ја за
бо­ле­сни­ке до­ста се ко­ри­сти за спра­вља­ње спе­ци­јал­них
хле­бо­ва, за про­из­вод­њу ка­ше, ов­се­них па­ху­љи­ца, кру­
пи­це, ку­ва­ног зр­на и ва­ри­ва.
У на­шој зе­мљи по­сто­је ве­ом ­ а по­вољ­ни зе­мљи­шни и
кли­мат­ски усло­ви за га­је­ње, углав­ног ја­рог ов­са, ка­ко у
рав­ни­чар­ским, та­ко и у брд­ско-пла­нин­ским под­руч­ји­ма
уз при­ме­ну пра­вил­не тех­но­ло­ги­је про­из­звод­ње, по­чев
од из­бо­ра сор­те па све до же­тве и чу­ва­ња зр­на ов­са.
Дра­га­на Је­лић, ма­стер ме­на­џер
Су­дан­ска тра­ва се се­је од 10.апри­ла у два до три ро­ка,
у раз­ма­ку од 10–15 да­на. Мо­же да се га­ји као по­стр­ни
усев ка­да се се­тва вр­ши на­кон же­тве стр­них жи­та у ју­лу
ме­се­цу. У за­ви­сно­сти од на­ме­не, се­тва мо­же да бу­де ус­
ко­ре­да за про­из­вод­њу се­на (15–20 cm) а и ши­ро­ко­ре­да,
за про­из­вод­њу се­ме­на на ра­сто­ја­њу од 40–50 cm. Ко­
ли­чи­на се­ме­на за се­тву је од 18–50 kg/ha на ду­би­ни од
3–5 цм у за­ви­сно­сти од осо­би­на зе­мљи­шта. На­кон се­тве
оба­ве­зно по­ва­ља­ти
При упо­тре­би за ис­хра­ну сто­ке у зе­ле­ном ста­њу ко­
си се пред из­би­ја­ње пр­вих ме­тли­ца. За при­пре­му се­на
су­дан­ска тра­ва се ко­ри­сти ка­да биљ­ке до­стиг­ну ви­си­ну
ПОЉОПРИВРЕДНА Саветодавна Стручна Служба Крагујевац 3
60–70 cm а за ис­па­шу се ко­ри­сти у лет­њем пе­ри­о­ду ка­да
биљ­ке има­ју ви­си­ну 30–40 cm. ва­на, Срем, Зо­ра.
Ко­ше­ње су­дан­ске тра­ве за си­ла­жу оба­вља се у фа­зи
ме­тли­че­ња. Вр­ло че­сто се га­ји у сме­ша­ма на­ро­чи­то са со­ ма­се 13–15 t/hа, а се­ме­на 1,2 -1,3 t/hа.
јом, гра­шком или гра­хо­ри­цом за спре­ма­ње си­ла­же ко­ја је
због по­ве­ћа­ног са­др­жа­ја про­те­и­на од­лич­ног ква­ли­те­та.
При­ме­на ја­бу­ко­вог сир­ће­та у го­ве­дар­ству
За раз­вој жи­вог ор­га­ни­зма по­тре­бан је чи­тав си­стем
ами­но­ки­се­ли­на, ми­кро­ел­ е­ме­на­та и ви­та­ми­на ко­је са­мо
ја­бу­ко­во сир­ће са­др­жи у свом са­ста­ву.
Ја­бу­ко­во сир­ће je про­из­вод аеробнe ферментацијe где
сир­ћет­не бак­те­ри­је из ја­бу­ке ок­си­ди­шу етил-ал­ко­хол у
сир­ћет­ну ки­се­ли­ну. По­ред сир­ћет­не ки­се­ли­не са­др­жи и
екс­трак­тив­не ма­те­ри­је, углав­ном угље­не хи­дра­те, бе­лан­
че­ви­не и со­ли. Етил-ал­ко­хол и ви­ши ал­ко­хо­ли са­др­жа­ни
у основ­ној си­ро­ви­ни ства­ра­ју са сир­ћет­ном ки­се­ли­ном,
ко­ја на­ста­је у то­ку вре­ња, од­го­ва­ра­ју­ће естре угод­ног
ми­ри­са и чи­не ка­рак­те­ри­стич­не бу­кет­не ма­те­ри­је. По­
ред сир­ћет­не ки­се­ли­не и од­го­ва­ра­ју­ћег екс­трак­та, оно
са­др­жи и из­ве­сне ко­ли­чи­не ами­но­ки­се­ли­на ко­ри­сних за
ис­хра­ну. По ла­бо­ра­то­риј­ским ис­пи­ти­ва­њи­ма ја­бу­ко­во
сир­ће има 18 ма­кро- и ми­кро­е­ле­ме­на­та а у зна­чај­ној ме­
ри има: кал­ци­јум 34,05 mg/l; маг­не­зи­јум 8,64 mg/l; гво­жђе
5,46 mg/l; фос­фор 5,09 mg/l; си­ли­ци­јум 2,38 mg/l. Осим
ових еле­ме­на­та сир­ће са­др­жи 8 есен­ци­јал­них ами­но­ки­
се­ли­на: фе­ни­ла­ла­нин, изо­ле­у­цин, ле­у­цин, ли­зин, ме­ти­о­
нин, тре­о­нин, трип­то­фан и ва­лин. Од ви­та­ми­на, ко­ји су
од из­у­зет­ног зна­ча­ја, сир­ће са­др­жи: ри­бо­фла­вин 10–65
U/l; ни­ко­тин­ска ки­се­ли­на 100–260 U/l; пан­то­тен­ска ки­се­
ли­на 50–165 U/l. Чи­сто ја­бу­ко­во сир­ће са­др­жи из­у­зет­но
ве­ли­ку до­зу ка­ли­ју­ма/К+ (216,5 mg/l) с ко­јим је у ста­њу
ре­гу­ли­са­ти pH жи­вог ор­га­ни­зма а што је бит­но за кон­
ти­ну­ир­ ан, здрав раз­вој.
При­ме­на ја­бу­ко­вог сир­ће­та у пре­вен­ци­ји и ле­че­њу бо­
ле­сти код го­ве­да код нас ско­ро не­по­зна­то, али у све­ту се
уве­ли­ко ра­ди на ње­го­вој при­ме­ни. До­ка­за­но је да ја­бу­ко­
во сир­ће по­бољ­ша­ва млеч­ност кра­ва, олак­ша­ва те­ле­ње,
а мла­дун­ци­ма по­ма­же да оја­ча­ју ко­сти. Не­у­по­ре­ди­во је
бо­ље од ан­ти­би­о­ти­ка, ко­ји не са­мо да је ште­тан за жи­
во­ти­ње, већ кроз ме­со и млеч­не про­из­во­де ин­ди­рект­но
ути­че и на здра­вље љу­ди. Ве­ћи је број про­бле­ма и бо­ле­
сти ко­је при­ме­на ја­бу­ко­вог сир­ће­та као додстка ис­хра­ни
го­ве­да мо­же да спре­чи: акут­ни и хро­нич­ни ма­сти­тис,
ја­ло­вост, бру­це­ло­за, сла­ба по­тент­ност би­ко­ва, слаб апе­
тит гр­ла, ду­го и те­шко те­ље­ње, за­па­ље­ња згло­бо­ва,
под­ло­жност на­зе­би­ма, гри­по­зна ста­ња, па­ра­ли­за гр­ла
због млеч­не гро­зни­це, не­у­јед­на­че­на ве­ли­чи­на те­ла­ди у
ста­ду, сла­бост те­ла­ди, ма­ње из­ра­же­не ра­сне ка­рак­те­ри­
сти­ке под­мат­ка и др.
Упо­тре­бом ја­бу­ко­вог сир­ће­та у ис­хра­ни го­ве­да или
пак кроз пи­ја­ћу во­ду не мо­же се по­гре­ши­ти као са ан­
ти­би­о­ти­ци­ма јер је ја­бу­ко­во сир­ће нео­тров­но и гр­ло ће
од­би­ти по­ну­ђе­ну хра­ну уко­ли­ко му сир­ће не тре­ба или
4 БИЛТЕН Бр. 5 | Maj, 2018. | Информације и савети у пољопривредној производњи
Нај­по­зна­ти­је но­во­сад­ске сор­те су­дан­ске тра­ве су Са­
При­нос зе­ле­не ма­се ма­се мо­же да бу­де 60 t/ha, су­ве
Љи­ља­на Вук­са­но­вић
је пре­до­зи­ра­на ко­ли­чи­на. На осно­ву на­уч­них ис­тра­жи­
ва­ња (екс­пе­ри­мент Kiss-Bárdos) уста­но­вље­но је да је
нај­по­вољ­ни­ји пут до­зи­ра­ња упра­во пре­ко во­де за пи­ће.
Ме­ре­ња су по­ка­за­ла да је нај­по­вољ­ни­ји од­нос 1:100. Је­
дан ли­тар ја­бу­ко­вог сир­ће­та на 100 ли­та­ра во­де. У овом
од­но­су сир­ће у во­ди ре­гу­ли­ше pH во­де на не­што ис­
под 5 и то је ко­ли­чи­на ко­ју сто­ка ра­до кон­зу­ми­ра. Ову
pH вред­ност во­да под деј­ством сир­ће­та ду­го за­др­жа­ва.
Ме­ре­ња ко­ја су вр­ше­на у пит­кој во­ди сто­ке при лет­њим
вру­ћи­на­ма, по­ка­за­ла су да во­да ко­ја са­др­жи сир­ће има
1000 пу­та ма­ње бак­те­ри­ја у од­но­су на пит­ку во­ду ко­ја
ни­је би­ла тре­ти­ра­на сир­ће­том.
На осно­ву раз­ли­чи­тих на­уч­них ис­тра­жи­ва­ња пред­ло­
же­не до­зе ја­бу­ко­вог сир­ће­та су:
• За гр­ла ко­ја ни­су оста­ла сте­о­на ви­ше ме­се­ци, сер­вис
пе­ри­од ду­жи од 60 да­на - уз хра­ну, по 50 гра­ма ја­бу­
ко­вог сир­ће­та, два пу­та днев­но.
• То­ком сте­о­но­сти, кра­ви тре­ба да­ва­ти, уз два днев­на
обро­ка, по 60 гра­ма сир­ће­та до те­ље­ња. По­след­ња
три ме­се­ца сте­о­но­сти, три пу­та не­дељ­но, кра­ви тре­
ба да­ва­ти у 60 гра­ма сир­ће­та са три ка­пи Лу­го­лов
рас­тво­ра По­след­њих пет­на­ест да­на пред те­ље­ње,
кра­ва­ма да­ва­ти ову ме­ша­ви­ну два пу­та днев­но уз
оста­лу хра­ну.
• Код сла­бо­сти ко­сти­ју и но­гу, кра­ва­ма тре­ба да­ва­ти
100 гра­ма сир­ће­та днев­но.
• Код ма­ле млеч­но­сти кра­ва­ма тре­ба да­ва­ти до 100
гра­ма сир­ће­та днев­но
• Код пре­те­ра­ног лу­че­ња слу­зи из гу­би­це и про­тив ка­
шља­ња – 100 гра­ма ја­бу­ко­вог сир­ће­та днев­но.
• Уко­ли­ко го­ве­да че­шће до­би­ја­ју 100 гра­ма ја­бу­ко­вог
сир­ће­та са три ка­пи Лу­го­ло­вог рас­тво­ра, би­ће за­шти­
ће­ни­ја од ва­ши­ју, сточ­них му­ва, абор­ту­са и сточ­них
па­ра­зи­та.
• Код по­ба­ча­ја, до­бра до­за је 50 гра­ма сир­ће­та и три
ка­пи Лу­го­ло­вог рас­тво­ра уз сва­ки оброк.
Kод је­дин­ки ко­је до­би­ја­ју трет­ман ја­бу­ко­вим сир­ће­том
ак­тив­ност ен­зи­ма je да­ле­ко ин­тен­зив­ни­је из­ра­же­на не­го
код ко­јих оних без трет­ма­на. Ин­тен­зи­ви­ра­на ен­зим­ска
ак­тив­ност по­ма­же бо­љем ис­ко­ри­шћа­ва­њу сточ­не хра­не,
а са­мим тим по­спе­шу­је и тов.
Ја­бу­ко­во сир­ће мо­же да се да­је и ов­ца­ма, ко­за­ма, ко­њи­
ма, пси­ма, а и жи­ви­ни код ко­је ће љу­ска ја­је­та би­ти знат­
но чвр­шћа. Жи­во­ти­ње ко­ји­ма се да­је ја­бу­ко­во сир­ће су
знат­но от­пор­ни­је, здра­ви­је и има­ју ве­ћу про­из­вод­ност.
 Лу­го­лов рас­тво­ра је рас­твор јо­да (рас­твор 5% еле­
мен­тар­ног јо­да у 1% рас­тво­ру ка­ли­јум јо­ди­да). При­бор и
са­стој­ци нео­п­хо­да­ни за пра­вље­ње Лу­го­ло­вог рас­тво­ра:
бо­чи­ца од 500 ml од не­про­зир­ног ста­кла са пла­стич­ним
че­пом, 500 ml де­сти­ло­ва­не во­де, гра­ну­ли­ра­ни јод - 25
гра­ма и гра­ну­ли­ра­ни ка­ли­ју­мов јо­дид - 50 гра­ма. Ка­ли­
ју­мов јо­дид се ото­пи у 250 ml де­сти­ло­ва­не во­де уз ла­
га­но ме­ша­ње ста­кле­ном пи­пе­том. По­сте­пе­но се до­да­ју
кри­ста­ли јо­да и до­пу­ни се во­дом. При­пре­мље­ни рас­твор
се про­мућ­ка. Оста­ви се да од­сто­ји бар 24 ча­са уз по­
вре­ме­но мућ­ка­ње. На­кон ис­те­ка 24 са­та спре­ман је за
упо­тре­бу.
Ја­бу­ко­во сир­ће: Ко­ри­сти­те не­пр­ска­не ја­бу­ке, што ру­
жни­је по из­гле­ду и са по ко­јим цр­вом, са­мо да не бу­ду
са­су­ше­не или по­ква­ре­не. Ја­бу­ке се пр­во до­бро опе­ру и
очи­сте. Оба­ве­зно се ба­ца­ју се­мен­ке. Очи­шће­не ја­бу­ке
се са­ме­љу, да бу­ду што усит­ње­ни­је. Са­мле­ве­не ја­бу­ке
се ста­ве у бу­ре или не­ку дру­гу ста­кле­ну по­су­ду у за­ви­
сно­сти од ко­ли­чи­не. Ја­бу­ке се до­бро из­гње­че да пу­сте
свој сок. Из­гње­че­не ја­бу­ке се пре­ли­ју са рас­тво­ром во­де
и ше­ће­ра. На 5 kg мле­ве­них ја­бу­ка по­треб­но је око 200
gr ше­ће­ра и нај­ма­ње 2 l во­де. Ја­бу­ке мо­ра­ју скроз би­ти
пре­ли­ве­не во­дом. По­су­да се на­пу­ни до ¾ сво­је за­пре­
ми­не и пре­кри­је кр­пом или га­зом. По­су­да са ја­бу­ка­ма се
ни­ка­ко не за­тва­ра пот­пу­но! Фер­мен­та­ци­ја ја­бу­ка тра­је
не­ких де­се­так да­на на то­плом ме­сту. На по­чет­ку вре­ња
ја­бу­ке су на по­вр­ши­ни, ка­да се за­вр­ши вре­ње ја­бу­ке су
на дну по­су­де. При­пре­мље­ни рас­твор оце­ди­ти и др­жа­ти
на мрач­ном и там­ном ме­сту.
мр Ви­о­ле­та Пе­тро­вић-Лу­ко­вић

Си­ва пле­сан и тру­леж пло­до­ва ма­ли­не

Ово је јед­на од нај­зна­чај­ни­јих бо­ле­сти ма­ли­не ко­ја иза­
зи­ва бр­зо про­па­да­ње убра­них пло­до­ва. Обо­ље­ња су
уоч­љи­ва већ на цве­ту. Иза­зи­ва па­леж и су­ше­ње цве­та.
На пло­до­ви­ма се ја­вља у бли­зи­ни пе­тељ­ке за­хва­та­ју­ћи
ка­сни­је цео плод.
Плод по­ста­је вод­њи­кав и за крат­ко вре­ме га пре­кри­је
си­во-мр­ка пле­сан. Бр­зо се ши­ри у гај­би­ци и на чо­ко­ту, са
пло­да на плод, а по­го­то­во ако су тран­спорт и скла­ди­ште­
ње не­а­де­кват­ни.
Су­зби­ја­ње си­ве пле­сни и тру­ле­жи об­у­хва­та оба­вља­ње
свих ме­ра не­ге и ре­дов­но бра­ње зре­лих пло­до­ва.
За­шти­та се вр­ши при­ме­ном фун­ги­ци­да у ин­тер­ва­лу од
7–14 да­на од по­чет­ка цве­та­ња па до бер­бе.
Ви­со­ку ефи­ка­сност за­шти­те од си­ве пле­сни и тру­ле­жи
ма­ли­не пру­жа­ју фун­ги­ци­ди:
• ак­тив­на ма­те­ри­ја –bo­ska­lid 267g/kg+pi­ra­klo­stro­bin • ак­тив­на ма­те­ри­ја-ci­pro­di­nil 375g/kg+flu­di­ok­so­nil
67g/kg (sig­num 1,5kg/ha) –ka­ren­ca 7da­na 250g/kg (switch-62,5-wg-0, 8kg/ha)-ka­ren­ca 7 da­na
• akтивна ма­те­ри­ја-fen­he­xa­mid 500g/l (tel­dor 1–1,5l/
ha) ka­ren­ca 3 da­na. Го­ран Вар­ја­чић, дипл. инж. агро­но­ми­је

Азиј­ска воћ­на му­ши­ца (Dro­sop­hi­la su­zu­kii)

Пре пар го­ди­на у на­шој зе­мљи је утвр­ђе­но при­су­
ство Дро­соп­хи­ла су­зу­кии, про­тив ко­је за са­да не­ма ле­
ка, а мо­же да при­чи­ни огром­не ште­те. Ра­ди се о но­вој,
ин­тро­ду­ко­ва­ној, ин­ва­зив­ној вр­сти код нас по­зна­та као
„Азиј­ска му­ши­ца“. На­се­ља­ва под­ру­чи­ја уме­ре­но кон­ти­
нен­тал­ног кли­ма­та. По­ре­клом је из Ази­је. Пред­по­ста­вља
се да услед ак­тив­не тр­го­ви­не по­љо­при­вред­них про­из­
во­да у ко­ји­ма овај па­то­ген па­ра­зи­ти­ра, а то су пло­до­ви
раз­ли­чи­тих воћ­них вр­ста јар­ких бо­ја и тан­ке по­ко­жи­це
(ма­ли­на, ку­пи­на, ја­го­да, бре­сква, гро­жђе, тре­шња шљи­
ва, гро­жђу ...) про­ши­ри­ло је ње­но при­су­ство и у Евро­пи и
Се­вер­ној Аме­ри­ци. Па­ра­зи­ти­ра у пло­до­ви­ма во­ћа и у по­
вољ­ним го­ди­на­ма да­је и до 15 ге­не­ра­ци­ја. Жен­ка на зад­
њем де­лу те­ла по­се­ду­је те­сте­ра­сту ле­га­ли­цу ко­јом за­
се­ца епи­дер­мис и у уну­тра­шњо­сти пло­да по­ла­же ја­ја из
ко­јих се раз­ви­ја лар­ва. Лар­ве се хра­не са­др­жа­јем пло­да
а из њих се раз­ви­ја лут­ка ко­ја се мо­же ви­де­ти и уну­тар и
на по­вр­ши­ни пло­да. На кра­ју раз­вој­ног ци­клу­са по­ја­вљу­
је се има­гу. Оно што је ка­рак­те­ри­стич­но за Дро­соп­хи­лу
су­зу­кии је да она па­ра­зи­ти­ра на пло­до­ви­ма док је плод
још на биљ­ци. Има ве­ли­ку ре­про­дук­тив­ну моћ, не­ки по­
да­ци го­во­ре да са­мо је­дан пар мо­же да про­ду­ку­је сто­ти­ну
ПОЉОПРИВРЕДНА Саветодавна Стручна Служба Крагујевац 5
је­дин­ки у по­том­ству за са­мо не­ко­ли­ко не­де­ља. Ве­ли­ки
ре­про­дук­тив­ни по­тен­ци­јал и чи­ње­ни­ца да па­ра­зи­ти­ра
на ско­ро свим еко­ном­ским вр­ста­ма во­ћа го­во­ри нам да
се ра­ди о по­тен­ци­јал­но ве­о­ма опа­сној ште­то­чи­ни. Њи­хо­
во при­су­ство у пло­до­ви­ма мо­же иза­зва­ти и ин­ди­рект­не
ште­те, на­и­ме на ме­сти­ма где је жен­ка сво­јом ле­га­ли­цом
про­бу­ши­ла по­ко­жи­цу пло­да отво­ри­ла је вра­та за про­дор
гљи­ви­ца и бак­те­ри­ја ко­је про­у­зро­ку­ју тру­леж.
Дро­соп­хи­ла су­зу­кии ште­ту при­чи­ња­ва на зре­лим
пло­до­ви­ма, с то­га за­шти­та хе­миј­ским сред­стви­ма због
тра­ја­ња ка­рен­це је ис­кљу­че­на. Ова вр­ста не про­ду­ку­је
сек­су­ал­не фе­ро­мо­не ко­ји­ма се при­вла­че је­дин­ке исте
вр­сте при­ли­ком па­ре­ња та­ко да упо­тре­ба фе­ро­мо­на и
фе­ро­мон­ских клоп­ки за из­ло­вља­ва­ње ове вр­сте ни­је
мо­гу­ће при­ме­ни­ти. Је­ди­ни на­чин за сад у бор­би про­тив
Из­бор сор­ти ја­бу­ке за по­ди­за­ње ви­ше­го­ди­шњих за­са­да
Ја­бу­ка је јед­на од во­де­ћих воћ­них вр­ста ко­ја се све
ви­ше про­из­во­ди. Све су ве­ћи зах­те­ви тр­жи­шта за пло­
до­ви­ма ви­со­ко­ва­ли­тет­них сор­ти и кло­но­ва као што су
кло­но­ви Злат­ног и Цр­ве­ног де­ли­ше­са, Га­ле, Бре­бур­на,
Крипс пин­ка.
Ја­бу­ка је по оби­му про­из­вод­ње нај­зна­чај­ни­ја кон­ти­не­
тал­на воћ­на вр­ста. Го­ди­шња свет­ска про­из­вод­ња ја­бу­ке
из­но­си 60.5 ми­ли­о­на то­на. Ки­на је на пр­вом ме­сту по
про­из­ве­де­ним ко­ли­чи­на­ма ја­бу­ке 22.8 ми­ли­он­ а, а за­тим
сле­ди САД 4.3 ми­ли­он­ а то­на.
На под­руч­ју Шу­ма­диј­ског окру­га во­де­ће сор­те ја­бу­ке
су: Ај­да­ред, Му­цу, Цр­ве­ни де­ли­шес, Јо­на­голд и мно­ге дру­
ге. А во­де­ће сор­те ја­бу­ке у Европ­ској уни­ји је­су: Злат­ни
де­ли­шес, Јо­на­голд, Ај­да­ред Га­ла и Цр­ве­ни де­ли­шес. Нај­
но­ви­ји по­да­ци по­ка­зу­ју да су у но­вим за­са­ди­ма нај­ве­ћу
6 БИЛТЕН Бр. 5 | Maj, 2018. | Информације и савети у пољопривредној производњи
ове ште­то­чи­не је при­ме­на хи­ги­јен­ских ме­ра ко­је пре­вен­
тив­но мо­гу ути­ца­ти на огра­ни­че­ње бро­ја по­пу­ла­ци­ја ове
ште­то­чи­не а у те ме­ре спа­да­ју оре­зи­ва­ње и укла­ња­ње
на­пад­ну­тих пло­до­ва...
Је­дан од на­чи­на да ко­ли­ко то­ли­ко сма­њи­мо број­ност и
на не­ки на­чин вр­ши­мо ма­сов­но из­ло­вља­ва­ње ове ште­
то­чи­не ко­ја бу­квал­но од зре­лих пло­до­ва мо­же на­пра­ви­
ти ка­шу у на­шим воћ­ња­ци­ма је по­ста­вља­ње клоп­ки од
пла­стич­них фла­ша на ко­ји­ма се на­пра­ве не­ко­ли­ко ру­пи­ца
од 4 мм и у ко­ји­ма се си­па ја­бу­ко­во сир­ће и ма­ла ко­ли­чи­на
све­жег ква­сца. Клоп­ке се по­ста­вља­ју на ви­си­ну од 1,8 м
у сре­ди­ште кро­шње на се­но­ви­том ме­сту.
Ли­ди­ја Ву­ло­вић
дип. инг. за за­шти­ту би­ља
сто­пу по­ра­ста у оби­му про­из­вод­ње, у по­след­ње две
го­ди­не, има­ле сор­те Фу­џи- клон Ки­ку8, Бре­бурн- кло­но­ви
Ма­ри­ри ред и хал­вел, Га­ла и Пинк леј­ди. Сор­те цр­ве­ни и
Злат­ни де­ли­шес и да­ље има­ју ви­со­ку сто­пу ра­ста оби­ма
про­из­вод­ње, док за њи­ма ма­ње за­о­ста­ју сор­те Јо­на­голд
и Гре­ни смит.
У ју­жном Ти­ро­лу, ко­ји је нај­ра­зви­је­ни­ја европ­ска ре­ги­ја
у про­из­вод­њњи ја­бу­ке, у 2007. го­ди­ни нај­за­сту­пље­ни­ја
сор­та би­ла је Злат­ни де­ли­шес, за­тим Га­ла, Цр­ве­ни де­ли­
шес, Бре­бурн, Гре­ни смит, а у ма­њој ме­ри Гло­стер, Му­цу
идр. Во­де­ћа сор­та за­сту­пље­на са 50 % у план­та­жним
за­са­ди­ма у на­шој зе­мљи је­сте сор­та Ај­да­ред, са тен­ден­
ци­јом сма­ње­ња.
Ако се пла­ни­ра из­воз ја­бу­ке, при из­бо­ру сор­ти за по­
си­за­ње за­са­да, тре­ба по­зна­ва­ти ви­со­ке стан­дар­де ква­
ли­те­та пло­до­ва, спе­ци­фич­но­сти у зах­те­ви­ма по­тро­ша­ча
на ци­ља­ном тр­жи­шту и ја­ку кон­ку­рен­ци­ју. Та­ко­ђе из­бор
сор­ти мо­ра би­ти у скла­ду с агро­е­ко­ло­шким усло­ви­ма
ло­ка­ли­те­та.
Што се ти­че под­руч­ја Шу­ма­диј­ског окру­га, он има из­у­
зет­но до­бре и по­вољ­не усло­ве са про­из­вод­њу ове воћ­
не вр­сте, а има и до­бро раз­ви­је­но тр­жи­ште. Тен­ден­ци­ја је
по­раст бро­ја план­та­жних за­са­да, а са­мим тим и све ве­ћа
же­ља за про­из­вод­њом све ква­ли­тет­ни­јих сор­ти.
Је­дан од основн­них про­бле­ма на овој те­ри­то­ри­ји је­сте
обез­бе­ђе­ње свих усло­ва за до­бру про­из­вод­њу. Ту се
ми­сли на: ква­ли­тет­не сад­ни­це, си­стем за на­вод­ња­ва­ње,
про­тив­град­на мре­жа, јер све то из­ис­ ку­је ве­ли­ка ма­те­ри­
јал­на ула­га­ња, ко­ја је те­шко бр­зо на­док­на­ди­ти.

Дипл. Инж. во­ћар­ства и ви­но­гра­дар­тва

Би­ља­на Ми­ло­са­вље­вић
ПССС Кра­гу­је­вац

Бес­плат­на кон­тро­ла плод­но­сти зе­мљи­шта за 2018. го­ди­ну

(за ре­ги­стро­ва­на по­љо­при­вред­на га­здин­ства)
Сва ре­ги­стро­ва­на и ак­тив­на по­љо­при­вред­на га­здин­
ства има­ју пра­во на бес­плат­ну кон­тро­лу плод­но­сти зе­
мљи­шта у 2018.го­ди­ни.
По за­ко­ну о ре­ги­стра­ци­ји, по­љо­при­вред­на га­здин­ства
га­здин­ства су у оба­ве­зи да ра­де ана­ли­зе ми­ни­мал­но
јед­ном у 5 го­ди­на.
Број узо­ра­ка ко­ји се не на­пла­ћу­је је огра­ни­чен на мак­
си­мал­но 10 по до­ма­ћин­ству.
1) Пар­це­ле мо­ра­ју би­ти у вла­сни­штву ре­ги­стро­ва­ног
по­љо­при­вред­ног га­здин­ства или усту­пље­не на
ко­ри­шће­ње од стра­не чла­на га­здин­ства
2) Пар­це­ле мо­ра­ју би­ти од пр­ве до пе­те кла­се, из­у­
зет­но мо­гу ше­ста и сед­ма за под­руч­ја ко­ја про­пи­
су­је МПЗЖС за 2018.го­ди­ну
3) По­треб­на до­ку­мен­та­ци­ја:
• Фо­то­ко­пи­ја по­твр­де о ак­тив­ном ста­ту­су га­здин­
ства из 2018,
• Фо­то­ко­пи­ја биљ­не струк­ту­ре за 2018.го­ди­ну,
ове­ре­на пе­ча­том и пот­пи­сом од­го­вор­ног ли­ца
упра­ве за тре­зор
• Зах­тев за кон­тро­лу плод­но­сти об­ра­ди­вог по­
љо­при­вред­ног зе­мљи­шта (по­пу­ња­ва се у ПССС
Кра­гу­је­вац доо)
Ана­ли­зе се ра­де у По­љо­при­вред­ној са­ве­то­дав­ној и
струч­ној слу­жби Кра­гу­је­вац. Ца­ра ла­за­ра 15
Кон­такт те­ле­фон 335–923, 336–092

ПОЉОПРИВРЕДНА Саветодавна Стручна Служба Крагујевац 7

 Џа­на­ри­ка као под­ло­ге за шљи­ву
Успех у про­из­вод­њи шљи­ве у ве­ли­кој ме­ри за­ви­си од
из­бо­ра под­ло­ге. По­сто­је ге­не­ра­тив­не (се­јан­ци) и ве­ге­та­
тив­не под­ло­ге за шљи­ву (ко­ре­но­ви из­дан­ци, мла­ди­це,
по­ло­же­ни­це и ожи­ље­не ре­зни­це).
У про­шло­сти је ко­ре­нов из­да­нак ма­сов­но ко­ри­шћен за
раз­мно­жа­ва­ње до­ма­ћих сор­ти шљи­ве (по­же­га­ча, цр­ве­на
ран­ка …). Да­нас се шљи­ва раз­мно­жа­ва го­то­во ис­кљу­чи­
во ка­ле­мље­њем. Као под­ло­га ко­ри­сте углав­ном се­јан­ци
џа­на­ри­ке.
за­сад шљи­ве за­сад шљи­ве на се­јан­цу џа­на­ри­ке у ма­ју дру­ге го­ди­не
по сад­њи
Сва­ко ста­бло џа­на­ри­ке пред­ста­вља по­себ­ну је­дин­ку
јер је на­ста­ло ге­не­ра­тив­ним пу­тем. Због то­га се се­ме за
про­из­вод­њу се­ја­на­ца ко­ри­сти са ода­бра­них ма­тич­них
Др­ве­сни­ца – Бе­ли др­во­то­чац (Ze­uz­ e­ra pyri­na L.)
Др­ве­сни­ца се ја­вља на во­ћу (нај­че­шће на ја­бу­ци) и
ли­сто­пад­ном др­ве­ћу (то­по­ла, бре­за, ја­сен, ја­вор, пла­тан
и др.).
Леп­тир жи­ви 8 до 10 да­на. Не хра­ни се. Бе­ле је бо­је.
Са леђ­не стра­не уоча­ва се шест там­них пе­га по­ре­ђа­
них у два ре­да. На тр­бу­ху, си­во – пла­ве бо­је, на­ла­зе се
пр­сте­но­ви. Зад­ња кри­ла су си­во – бе­ли­ча­ста, а пред­ња
бе­ла са ве­ли­ким бро­јем цр­но – пла­вих та­ча­ка. Леп­ти­ри
се по­ја­вљу­ју од ма­ја до ју­на. Те­ло је ду­жи­не око 4 cm,
а у ра­спо­ну кри­ла 5 cm до 7 cm. По­сле па­ре­ња жен­ка
по­ла­же ја­ја (ве­ли­чи­не око 1 mm) по­је­ди­нач­но око пу­по­
ља­ка мла­дих ста­ба­ла, та­њих гра­на, у пу­ко­ти­не ко­ре или
у зе­мљи­шту. Ем­бри­о­нал­ни раз­вој тра­је 7 до 23 да­на.
Гу­се­ни­ца је све­тло­жу­те бо­је, ду­жи­не 5 cm до 6 cm. На
те­лу се уоча­ва­ју жу­те тач­ке по­ре­ђа­не у ре­до­ве. Гла­ва је
цр­не бо­је. На­кон пи­ље­ња, гу­се­ни­це се убу­шу­ју у вр­шне
де­ло­ве гран­чи­ца, а за­тим се по­ла­ко кре­ћу на­ни­же. Сле­де­
8 БИЛТЕН Бр. 5 | Maj, 2018. | Информације и савети у пољопривредној производњи
ста­ба­ла џа­на­ри­ке, ко­ја су уме­ре­но буј­на, ра­ни­је за­вр­
ша­ва­ју ве­ге­та­ци­ју, ни­су осе­тљи­ва пре­ма мра­зу и чи­ји
пло­до­ви до­зре­ва­ју сред­ње по­зно.
Џа­на­ри­ка ни­је по­год­на под­ло­га за шљи­ву на вла­жним,
те­шким и су­ви­ше плит­ким зе­мљи­шти­ма. Она успе­ва на
свим оста­лим ти­по­ви­ма зе­мљи­шта. На плод­ним и вр­ло
плод­ним зе­мљи­шти­ма шљи­ве на џа­на­ри­ци су вр­ло буј­
не па ова зе­мљи­шта тре­ба из­бе­га­ва­ти. Џа­на­ри­ци као
под­ло­зи за шљи­ву нај­ви­ше од­го­ва­ра­ју ви­но­гра­дар­ска
под­руч­ја или пре­де­ли у њи­хо­вој не­по­сред­ној бли­зи­ни.
На ве­ћим над­мор­ским ви­си­на­ма џа­на­ри­ку не тре­ба ко­
ри­сти­ти као под­ло­гу.
Пле­ме­ни­те сор­те шљи­ве на џа­на­ри­ци обич­но про­ро­де
у тре­ћој го­ди­ни по сад­њи. Џа­на­ри­ка обич­но не ства­ра
ко­ре­но­ве из­дан­ке у за­са­ду, ма­да се де­ша­ва да из ко­
ре­но­вог вра­та ако је до­шло до оште­ће­ња истог кре­ћу
из­дан­ци и из­бој­ци. На по­ја­ву из­да­на­ка пре све­га ути­че
на­чин про­из­вод­ње сад­ни­ца у ра­сти­лу.
Пре­по­ру­че­ни раз­ма­ци сад­ње шљи­ве ка­ле­мље­не на
се­јан­ци­ма џе­не­ри­ке су 5х5; 5х4; 4,5 Х4. У ра­ни­јем пе­
ри­о­ду пре­по­ру­чи­ва­ни су ве­ћи раз­ма­ци сад­ње, али је
прак­са по­ка­за­ла да нај­ве­ћем бро­ју со­ра­та од­го­ва­ра овај
раз­мак сад­ње.
Да­нас се се­јан­ци џа­на­ри­ка го­то­во ис­кљу­чи­во ко­ри­сте
као под­ло­га за ка­ле­мље­ње шљи­ве и тај тренд ће се на­
ста­ви­ти док се не по­ја­ве ве­ге­та­тив­не под­ло­ге са до­брим
ка­рак­те­ри­сти­ка­ма по при­сту­пач­ној це­ни.
Дипл. инж. во­ћар­ства и ви­но­гра­дар­ства
Дан­ко Пе­тро­вић
ће го­ди­не спу­шта­ју се ни­же, ка де­бљим гра­на­ма и де­блу.
Мла­де гу­се­ни­це се сре­ћу у пе­тељ­ка­ма ли­сто­ва, ве­ћим
нер­ви­ма, пу­пољ­ци­ма и гран­чи­ца­ма, а ста­ри­је у гра­на­ма
и де­блу. Гу­се­ни­це од­ра­сту у тре­ћој го­ди­ни. На из­ла­ску из
ход­ни­ка, у пе­ри­о­ду од апри­ла до ју­на, пра­ве ко­кон у ко­јем
се пре­о­бра­жа­ва­ју у лут­ку. На­кон из­ле­та­ња леп­ти­ра из
отво­ра ход­ни­ка оста­ју да ви­ре пра­зне ко­шу­љи­це.
Др­ве­сни­ца се мо­же пре­не­ти сад­ним ма­те­ри­ја­лом. Мла­
де биљ­ке су осе­тљи­ви­је, па је при­су­ство јед­не гу­се­ни­це
до­вољ­но да би се биљ­ка осу­ши­ла. На­ро­чи­то су осе­тљи­ве
воћ­ке у гу­стим за­са­ди­ма и у вре­ме су­шних ле­та. Ле­то­
ра­сти се су­ше, а ста­ри­је гра­не по­ста­ју кр­те и ло­мљи­ве.
На оште­ће­ним гра­на­ма на­се­ља­ва­ју се дру­ге ште­то­чи­не,
као што су: кр­ва­ва ваш, ста­кло­кри­лац, вр­бо­то­чац и др.
При­су­ство ште­то­чи­не се мо­же уста­но­ви­ти по пи­ље­ви­ни
(из­ме­ту) ко­ји се при­ме­ћу­је на ула­зним отво­ри­ма.
 По­жељ­на ме­ра у ци­љу су­зби­ја­ња ште­то­чи­не је­сте по­
ста­вља­ње фе­ро­мон­ских клоп­ки, ра­ди пра­ће­ња при­су­
ства леп­ти­ра и кре­та­ња њи­хо­ве број­но­сти. Ка­да се утвр­
ди по­ве­ћан број уло­вље­них леп­ти­ра, мо­же се оче­ки­ва­ти
да ће за 10 до 20 да­на до­ћи до пи­ље­ња гу­се­ни­ца и у том
ин­тер­ва­лу по­треб­но је при­ме­ни­ти не­ки од ин­сек­ти­ци­да
на ба­зи ак­тив­не ма­те­ри­је hlor­pi­ri­fos. Бу­ду­ћи да гу­се­ни­ца
раз­вој про­во­ди у уну­тра­шњо­сти гран­чи­ца, гра­на и де­бла,
то је су­зби­ја­ње на­кон убу­ши­ва­ња ве­о­ма оте­жа­но. Гра­
не на ко­ји­ма се уоча­ва при­су­ство др­ве­сни­це по­треб­но
је укла­ња­ти ис­под ме­ста на­па­да, из­но­си­ти из за­са­да и
спа­ли­ти. У слу­ча­ју да је за­хва­ће­но и де­бло, нео­п­ход­но је
из­ва­ди­ти це­лу биљ­ку, из­не­ти и спа­ли­ти, ка­ко ште­то­чи­на
не би пре­ла­зи­ла на оста­ле биљ­ке у за­са­ду.
Ма Ма­ри­ја Ива­но­вић

www.agroponuda.com

Ко­ри­сни­ци си­сте­ма су по­љо­при­вред­ни­ци, бан­ке, при­вред­ни су­бјек­ти, ме­диј­ске ку­ће, са­ве­то­дав­ци, ана­ли­ти­
ча­ри...
На си­сте­му ра­ди 18 гра­до­ва-цен­та­ра са 3–5 из­ве­ста­ча по гра­ду, Ин­сти­тут за при­ме­ну на­ук­ е у по­љо­при­вре­
ди - ИПН, и МПШВ - Ми­ни­стар­ство по­љо­при­вре­де, шу­мар­ства и во­до­при­вре­де Ре­пу­бли­ке Ср­би­је.

Цене житарица и сточне хране у Ср­би­ји за пе­ри­од 14.-20.05.2018. го­ди­не

ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА ВОЈВОДИНА
Јединица мере

С. Митровица

Место
Пожаревац

Смедерево
Обреновац

Крагујевац

Зрењанин
Производ
Суботица
Нови Сад
Краљево

Панчево

продаје
Лозница
Београд

Кикинда
Зајечар
Врање
Пирот
Чачак

Кукуруз (окруњен, природно сушен) џак 50кг Газдинство 23 20 20 18 18

Луцерка (сено у балама) бала 12-25кг Газдинство 18 18 20 15 10 18 17 17 17
Пшеница џак 50кг Газдинство 24 17 20 19 19
Сојино зрно џак 50кг Газдинство 50 47
Сточни јечам џак 50кг Газдинство 23 17
Кукуруз (окруњен, природно сушен) џак 50кг Малопродаја 29 21 18
Луцеркино брашно (min 15% протеина) џак 25кг Малопродаја 50 40
Пшеница џак 50кг Малопродаја 23 21 19
Сојина сачма (44% протеина) џак 33кг Малопродаја 80 73 65 80 79 85 80
Сточно брашно џак 33кг Малопродаја 19 26 25 23 25
Сунцокретова сачма (33% протеина) џак 33кг Малопродаја 33 26 70 26 35 39 35 32
Кукуруз (окруњен, природно сушен) џак 50кг Пијаца 22 24 24 22 22 25 21 18 20
Луцерка (сено у балама) бала 12-25кг Пијаца 18 15 17 17
Пшеница џак 50кг Пијаца 22 25 25 26 22 22 19 20
Сојино зрно џак 50кг Пијаца 50 47
Сточни јечам џак 50кг Пијаца 24 25 26 24 25
Сточно брашно џак 33кг Пијаца 22 19 22 18
Кукуруз (окруњен, природно сушен) ринфуз Силос 18 18 18
Кукуруз (окруњен, вештачки сушен) ринфуз Силос 18 17
Пшеница ринфуз Силос 20,13 20 19 18,7
Сојино зрно џак 50кг Силос 49 47
Сточно брашно џак 33кг Силос 18 18,5

ПОЉОПРИВРЕДНА Саветодавна Стручна Служба Крагујевац 9

 Цене јаја, пилећег меса и млечних производа - зелене пијаце у Србији­
за пе­ри­од 14.-20.05.2018. го­ди­не
ЦЕНТРАРЛНА СРБИЈА ВОЈВОДИНА

Јединица мере

С. Митровица

Доминантна
цена Србија
Пожаревац

Смедерево
Скадарлија

Крагујевац

Зрењанин
Назив производ

Нови Сад
Краљево

Панчево
Лозница
Београд

Београд
Каленић

Кикинда
Зајечар
Врање
Пирот
Чачак
Јаја (А) комад 13 13 13 12 11 11 11 12 11 11 12 12 13 12 11 12
Јаја (B) комад 12 12 11 8 10 9 10 11 9 10 12 11 12 11 10 11 11
Јаја (C) комад 11 11 8 8 9 8 9 10 8 9 11 10 9 10
Јаја (S) комад 14 14 15 13 12 12 13 13 12 13 14 13 12 14 13
Пилетина (све расе) кг 220 250 270 300 220 280 280 260 200 260 270 300 280 300 270 220
Бели сир (масни) кг 450 450 450 400 600 400 350 300 400 600 450 500 350 500 450
Бели сир (полумасни) кг 350 350 250 320 300 300 350 300 300 360 330 350 300 300 350 300
Кајмак кг 900 800 600 700 600 600 800 750 900 700 650 600

Кланичне це­не живе стоке у Ср­би­ји по окрузима за пе­ри­од 14.-20.05.2018. го­ди­не

ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА ВОЈВОДИНА

С. Митровица

Доминантна
цена Србија
Пожаревац

Смедерево
Производ Тежина/узраст Крагујевац

Нови Сад
Краљево

Панчево
Лозница
Београд

Зајечар
Врање
Пирот
Чачак

Бикови >500кг 250

Двиске све тежине 220 200 150 130
Јагњад све тежине 300 300 280 250 280 300 300 280 300 300 300 300
Јарад све тежине 170 200 200 230 240 230
Јунад 350-480кг 220
Јунад >480кг 240 230
Козе све тежине 120 150 140 150 150
Краве за клање све тежине 150 150 150 150
Крмаче за клање >130кг 160 130 120 120 120 120
Овца све тежине 160 160 120 120 160 120 160 150 120 120 160
Прасад 16-25кг 300 320 290 280 300 280 330 270 290 250 280 300 270
Прасад <=15кг 300 330 320 280 330 280 300 280 290 300 300
Телад 80-160кг 440 340 410
Товљеници 80-120кг 160 160 165 140 160 150 160 180 130 160 160 160 160
Товљеници >120кг 140 140 120 150 120 140 140
Шиљежад све тежине 220 180 220 220

Це­не по­вр­ћа на зе­ле­ним пи­ја­цама у Ср­би­ји за пе­ри­од 14.-20.05.2018. го­ди­не

Доминантне цене
Зрењанин
Нови Сад

Панчево

Производ
СРБИЈА

СРБИЈА

ВОЈВО-
ЦЕНТР.

ДИНА

Броколи (Broccoli) 250 200 200

Грашак (Gresn peas) 100 100
Карфиол (Cauliflower) 200 200 200 200 200
Краставац-салатни (Cucumber for salad) 150 200 150 120 120 150
Кромпир (Potato) 60 70 50 50 50
Кромпир млади (Baby potato) 200 250 150 150 150
Купус (Cabbage) 100 60 100 100 100 100
Лук бели (Garlic) 500 600 500 500
Лук млади-црни (Spring onion) 30 30 20 20 20 30
Лук-црни (Onion) 60 60 50 60 60 60
Паприка-Babura (Pepper-babura) 300 250 300 300
Паприка-остала (Pepper-other) 250 300 300
Парадајз (Tomato) 200 220 200 200 200 200
Пасуљ-бели (Beans white) 300 300 250 300
Празилук (Leek) 120
Ротквица (Radish) 40 50 50 50
Спанаћ (Spinach) 100 150 100 100 150
Тиквице (Zucchini) 100 200 100
Зелена салата-комад (Lettuce-piece) 50 50 40 40 50
Шаргарепа (Carrot) 80 80 60 80 60 80

10 БИЛТЕН Бр. 5 | Maj, 2018. | Информације и савети у пољопривредној производњи

 Це­не во­ћа на зе­ле­ним пи­ја­цама у Ср­би­ји за пе­ри­од 14.-20.05.2018. го­ди­не
ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА ВОЈВОДИНА Доминантне цене

С. Митровица

ЦЕНТРАЛНА

ВОЈВОДИНА
Пожаревац

Смедерево
Скадарлија

Крагујевац

Зрењанин
Производ

Суботица
Нови Сад
Краљево

Панчево
Лозница
Београд

Београд
Каленић

Кикинда
Зајечар

СРБИЈА

СРБИЈА
Врање
Пирот
Чачак
Банана (Banana) 150 120 140 140 120 120 110 140 110 120 150 140 150 120 120 100 120 120 120
Грејпфрут (Grapefruit) 200 130 150 100 135 150 150
Јабука-Ајдаред (Apples
100 80 80 120 100 120 40 80 80 80 80
Idared)
Јабука-Делишес златни
120 100 80 120 150 50 90 150 100 100 100 120 100
(Apples-Golden Delicious)
Јабука Грени Смит (Apples
120 100 50 100 120 120
Granny Smith)
Јабука остала (Apples-
100 100 80 100 100 60 45 60 40 100 100
other)
Јагода (Strawberry) 150 150 120 120 130 100 100 100 180 200
180 100 120 150 100 100
Киви (Kiwi) 250 220 250 110
300 220 250
Крушка (Pear) 280 200 200 250 250 250 160 250 200 250
Лимун (Lemon) 200 160 180 170 150 200 140 130 150 140 2000 150 170 150 150 150
Орах (Walnut) 1000 1200 1200 1100 1000 1000 800 800 1000 900 1000 800 500 800 1200 1000 1000 800
Поморанџа (Orange) 200 200 90 120 130 150 130 120 100 110 120 120 100 200 120
Трешња (Sweet chery) 150 150 120 150 200 150 100 150 180 150 180 150 150

Це­не по­вр­ћа на зе­ле­ним пи­ја­цама у Ср­би­ји за пе­ри­од 14.-20.05.2018. го­ди­не

ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА

Пожаревац

Смедерево
Скадарлија

Краљево
Производ

Лозница
Београд

Београд
Каленић

Зајечар
Врање
Пирот
Чачак

Ниш
Броколи (Broccoli) 200 200 150 250 200 230
Грашак (Gresn peas) 200 200 100 100 100
Карфиол (Cauliflower) 150 200 200 250 200 220
Краставац-салатни (Cucumber for salad) 120 150 120 120 100 80 100 80 70 120 120
Кромпир (Potato) 80 70 50 50 50 60 60 50 50 60
Кромпир млади (Baby potato) 150 200 120 130 150 100 100 150 80 140
Купус (Cabbage) 100 100 100 100 90 100 80 50 80 50 60
Лук бели (Garlic) 700 500 500 500 400 350 200 500 400 400 500
Лук млади-црни (Spring onion) 20 25 20 30 100 20 20 20 20 20 25
Лук-црни (Onion) 100 70 60 60 50 70 60 50 50 50 60
Паприка-Babura (Pepper-babura) 300 300 350 150
Паприка-остала (Pepper-other) 250 300 300 300
Парадајз (Tomato) 200 200 200 150 120 160 200 170 150 150 160
Пасуљ-бели (Beans white) 400 350 250 250 320 300 280 250 260
Празилук (Leek) 80 70 60 70 100 60 100 90
Ротквица (Radish) 50 40 50 20 30 40 50 20
Спанаћ (Spinach) 150 100 100 100 100 100 100 80
Тиквице (Zucchini) 100 100 120 100 60 120 160 120 70 130
Зелена салата-комад (Lettuce-piece) 40 40 20 30 50 40 40 40 35 30
Шаргарепа (Carrot) 80 80 50 60 60 70 60 60 50 80

CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд
Издавач:
ПОЉОПРИВРЕДНА Саветодавна Стручна Служба Крагујевац 63

За издавача: БИЛТЕН : информације и савети у пољопривредној

Су­за­на Не­шко­вић, ди­рек­тор производњи /
Пољопривредна саветодавна стручна служба Крагујевац ; за
Слог и прелом: издавача Сузана
Агенција Круг, Крагујевац Нешковић. - 2016, бр. 1 (јан.)- . - Крагујевац : Пољопривредна
саветодавна стручна служба Крагујевац, 2016- (Крагујевац :
Штампа: Сквер). - 21 cm
ГА Сквер, Крагујевац
Месечно.
Тираж: ISSN 2560-3671 = Билтен (Пољопривредна саветодавна служба
300 примерака Крагујевац)
COBISS.SR-ID 230008844

ПОЉОПРИВРЕДНА Саветодавна Стручна Служба Крагујевац 11

 РАТАРСТВО

СТОЧАРСТВО

ПОЉОПРИВРЕДНА
СаветодавнаСтручнаСлужбаКрагујевац

Цара Лазара 15, 34000 Крагујевац ВОЋАРСТВО

Тел. 034 335 923, Факс: 034 336 092
e-mail: pssskg@yahoo.com

ЗАШТИТА БИЉА

ОСТАЛИ САВЕТИ

ПОЉОПРИВРЕДНЕ
САВЕТОДАВНЕ И
СТРУЧНЕ СЛУЖБЕ Министарство

СРБИЈЕ пољопривреде и заштите

животне средине

12 БИЛТЕН Бр. 5 | Maj, 2018. | Информације и савети у пољопривредној производњи