МИТРОВАЧКА ГИМНАЗИЈА

Сремска Митровица, Св.Саве 2

Матурски рад из ликовне културе

ИСТОРИЈА ФОТОГРАФИЈЕ

Ментор: Ученик:

Александра Кутузов - Антић, проф Тамара Дражић, IV-3

Сремска Митровица, мај 2018. год.

 САДРЖАЈ
 

1. УВОД У ИСТОРИЈУ ФОТОГРАФИЈЕ​…………………………………..……​5

2. ПОЈАМ ФОТОГРАФИЈЕ​……………………………………………………......​.5

3. ИСТОРИЈА ФОТОГРАФИЈЕ У СВЕТУ​…………………………..………......​.7

3.1. ПРВЕ ФОТОГРАФИЈЕ​……………………………………………………..…………….….…......8

3.1. ПРВИ ФОТОАПАРАТ „ЗА ШИРОКЕ МАСЕ“​………………………………………………….8

3.3. ПРВЕ ФОТОГРАФИЈЕ У БОЈИ​……………………………………………………………..….....9

3.4.​ ​ РВИ ЕЛЕКТРИЧНИ БЛИЦ​ …

​П ​ …………………………………………………….…….………10

3.5 ПРВИ ДИГИТАЛАЦ​………………………………………………….……………….……………10

3.6. ФОТОШОП​…………………………………………….……………………………….……………10

3.7. ПРВИ ПРОФЕСИОНАЛНИ ДИГИТАЛАЦ​……………………………………..………….……11

4​.​ ИСТОРИЈА ФОТОГРАФИЈЕ У СВЕТУ​……………………………………..….…​11

 
5.​ ​ФОТОГРАФИЈА КАО ДЕО БАШТИНЕ И ЧУВАР НАЦИОНАЛНОГ
ИДЕНТИТЕТА​……………………………………………………………………………​15

6. ЛИТЕРАТУРА​…………………………………………………………………………​17

7.​ ​ПРИЛОГ​……………………………………………………………………..................​18

2
3
 1. УВОД У ИСТОРИЈУ ФОТОГРАФИЈЕ

Фотографије нас окружују и од њих је немогуће побећи. Чин фотографисања је

начин којим се снимљеној сцени даје посебна важност. Субјекти приказани на
фотографијама несебично дају део себе, фотограф је одговоран за оно што гледамо, мада
ниједног тренутка нам није важно његово присуство. Фотограф свесним чином на личан
начин исеца ствраност, док тако настали њени делови стварају величанственије призоре
посматрачу, ослобођене су терета како ће их посматрач доживети.

Захваљујући развоју и невероватној масовности, фотографија је данас основни

инструмент сазнања ствари. Ако смо схватања да се живот састоји из малих ствари и
безбријних животних прича, отвара се бескрајно много сцена и још више чинова које је
потребно забележити. Неки мотиви који се забележе у датом тренутку, остају незамењиви
и преносе нам огромну количину информација. Од само једног детаља забележеног на
фотографији, посматрач добија прилику да својом знатижељом састави комплетну причу.
Фотограф бележи тренутак и жели да нам прикаже онако како га је он видео, док га
посматрач види на свој посебан и вероватно нов начин.

Неке фотографије оставе јак утицај на свест посматрача, док друге доживимо само
површно. Мешавином случајног и намерног настанка слике, и немогућност потпуне
контроле њеног настанка, настаје магија слике која посматрачу даје осећај престанка
протицања времена.

Фотографија припада групи визуелних уметности као сликарство, вајарство,

графика, архитектура и филм. Циљ фотографисања, као и осталих ликовних уметности,
јесте да заустави, задржи и представи стварност. Фотографија је језик уметничког
изражавања која носи обележја своје епохе.

2.ПОЈАМ ФОТОГРАФИЈЕ

Реч фотографија преведена на српски језик јесте реч „светлопис“ (на грчком језику
реч фотос значи „светло“, а грапхеин значи „писати“). Писати светлом, уствари, записати
светло на неки медиј жеља је људи још из давних времена

Фотографија је привлачна. Човек једноставно воли примати поруке видом и највећи

део свих порука (видних, слушних, појмовних, мирисних) ипак упамти ако их види. Вид је
за човека врло важан; позната је изрека „Чувај то као око у глави“. Фотографија је
најпоузданији и најпрецизнији медиј за смештање видних података. Ништа на свету
толико прецизно и верно не преноси слику као фотографија (осим можда филма, али и
филм је заправо састављен од фотографија).

4
 Фотографија може бити коришћена за бележење (документовање) стварности, али
може бити и стваралачка или уметничка. Већина људи фотографију користи за
документовање стварности. Највећи број фотографија на свету су породичне фотографије;
с рођендана, венчања, путовања и сл. Након њих следе новинска фотографија и класична
документарна фотографија (за научна истраживања, смештање података у архивима, за
разне документе, за учење - у разноразним књигама, уџбеницима и сл.). Мањи број људи
ствара уметничке фотографије. Циљ такве врсте фотографије јесте уживање у лепоти
заробљене слике и преношење неке уметничке поруке, мисли или емоције.

Фотографијом се можемо бавити аматерски или професионално. Ако смо аматери

то значи да фотографију једноставно волимо, желимо је истражити и да нас фотографија
занима једноставно јер је фотографија. Амо на латинском језику значи „волети“.

Ако смо професионалци значи да од фотографије живимо, тј. да од ње зарађујемо за

живот. Професионални фотографи најчешће раде у фотографским студијима, у новинама,
за разне агенције или институције. Квалитет фотографије не зависи од тога јесмо ли
аматери или професионалци, чак не мора озависити ни о опреми коју поједујемо
(теоретски, и мобилним телефоном се могу направити добре фотографије). Само знање,
вештина, маштовитост, оригиналност и упорност могу довести да фотографија коју
направимо буде квалитетна и добра (можда чак и уметнички лепа).

Без фотоапарата нема фотографије. Зато је за фотографе врло важно да фотоапарат

буде увек при руци. Ако га нема – нема ни фотографије. Но, пре него што фотоапарат
узмемо у руке ипак бисмо морали научити неке основне ствари важне за фотографију и
упознати се с фотоапаратом који поседујемо.

Под фотографијом подразумевамо цртање помоћу светла на светлоосетљивој

подлози на којој се добија верна слика предмета. Главне одлике фотографије јесу:
истинитост, тачност, умножавање. Уместо дугог описа, фотографија пружа тренутну
описаност и човек је може разумети на први поглед брже и боље од писане речи.

Фотографија садржи два нивоа података:

-један видљивих физичких информација (намештај, одећа, положај елемената у простору,

пејзажи,..) и

-други невидљиви који садржи емотивне и вредносне садржаје реалне и идеалне.

5
3. ИСТОРИЈА ФОТОГРАФИЈЕ У СВЕТУ

Камера обскура је први облик фотоапарата који је у 11. веку изумео Ибн
ал-Хаyтхам. На латинском језику камера обскура значи „мрачна кутија“ или „мрачна
просторија“. То је потпуно тамна просторија која има малену рупицу кроз коју пролази
светло. На супротном белом зиду у таквој се просторији пројектује слика спољашњег света
(попут фотографије) и то окренута „наглавачке“.

Слика 1 –Камера Обскура

У 16. Веку пронађен је телескоп. Камере су користили сликари за сликање пејзажа

(наравно–сликало се ручно). Још увек је постојао проблем како трајно задржати слику која
је настала унутар цамере обсцуре. Треба напоменути да су данашњи фотоапарати заправо
цамере обсцуре, само су технички дотерани.

У 17. Веку направљене су прве камере обскуре.

6
 Слика 2-Прва преносива камера обскура

3.1. ПРВЕ ФОТОГРАФИЈЕ

1826. Ницефоре Ниепце, француски истраживач, направио је прву фотографију помоћу

камере обскуре и фотоосетљивог папира. Прва фотографија настајала је чак 8 сати због
слабе осетљивости папира.

7
Слика 3- Прва фотографија 1826/27 год. Слика 4- Камера обскура

3.2. ПРВИ ФОТОАПАРАТ „ЗА ШИРОКЕ МАСЕ“

Направио га је Георге Еастман 1900. године под именом Кодак Броњние. Он је

проналазач и фотографског филма. У фотоапарат је био уграђен филм и кад се потрошио
камера се заједно с филмом слала у фабрику у Кодак гђе је филм развијен и замењен
новим филмом у фотоапарату.

8
 Слика 5- Први фотоапарат

3.3.ПРВЕ ФОТОГРАФИЈЕ У БОЈИ

1861. године шкотски физичар и математичар Јамес Клерк Маџњел направио је прву
трајну фотографију у боји.

1907. године браћа Лумиере произвели су први комерцијални филм у боји. Произвела га је
фабрика Генерал Електрик 1927. Развојем електронике нижу се многи изуми важни за
дигиталну фотографију

– 1967. ИБМ производи дискету, први медиј за смештај електроничних података

– то је претеча меморијских картица које данас користимо. 1994. је произведена прва

меморијска картица у фабрици СанДисk.

Слика 6 -Прва фотографија у боји

3.4. ПРВИ ЕЛЕКТРИЧНИ БЛИЦ

Произвела га је фабрика Генерал Елецтриц 1927. Развојем електронике нижу се

многи изуми важни за дигиталну фотографију – 1967. ИБМ производи дискету, први медиј
за смештај електроничних података – то је претеча меморијских картица које данас
користимо. 1994. је произведена прва меморијска картица у фабрици СанДиск.

9
3.5. ПРВИ ДИГИТАЛАЦ

Произвела га је јапанска фабрика Сони 1981. под називом Мавица. Имао је

резолуцију од 0,28 мегапиксела. Податке је смештао на дискету.

1990. Кодак је приказао јавности ДЦС 100 - прву комерцијално доступну дигиталну
камеру. Због високе цене није се користила нигде осим у новинарству и за професионалну
употребу. Ипак, то је значило рођење комерцијалне дигиталне фотографије.

3.6. ФОТОШОП

Програм за дигиталну обраду фотографија почео се развијати од 1990. Данас се

користи као најмоднији алат за обраду дигиталних фотографија.

Слика 7 –Фотошоп софтвер

10
3.7.ПРВИ ПРОФЕСИОНАЛНИ ДИГИТАЛАЦ

Канон 1Д први је прави професионалнидигитални фотоапарат који се на тржишту

појавио 2001. године.

4. ИСТОРИЈА ФОТОГРАФИЈЕ У СРБИЈИ

Средином 19. Века у Србију стижу прве вести о фотографији. Фотографија постаје
врло популарна и то фотографски портрет формата визиткарте, па се убрзо отварају и
стални фотографски атељеи. Први фотографи су потицали из сликарских кругова: Анастас
Јовановић, Ђорђе Крстић, Стеван Тодровић, Паја Јовановић, Урош Предић, али су и
фотоаматери имали врло значајну улогу.

Слика 8-Аутопортрет фотографа Анастаса Јовановића

Фотографије тог времена су ”лепе слике” јер се за одлазак у атеље облачила

најбоља одећа, заузимала се поза са обавезним осмехом, а свака мањкавост се исправљала
ретуширањем. Овакве фотографије из породичних албума и рамова, преласком у музеје
постале су јавно културно добро доступно најширој јавности.

11
Слика 9- Георгије Кнежевић, Мајка и ћерка, око 1865.

Слика 10- ​Георгије Краљевачки, око 1875. Приватна колекција

Фотографија поседује и изразите документарне вредности, које јој омогућују

примену у различитим областима науке и уметности, као и у другим сегментима
друштвеног живота. Корист од фотографије као савременог средства у научном раду, први
су увидели чланови окупљени око Српског ученог друштва основаног 1864.године.,
стварањем документације старог Београда који се рушио. Први објекат који је забележен
јесте кућа Доситеја Обрадовића. Прва изложба ширих
размера јесте била на

Свесловенској
изложби у Москви 1867.године. Изложено је било осамдесет фотографија и педесет
литографија.

12
 Слика 11- ​Позив на прву изложбу 1901.год.

Позив за прву изложбу фотографија фотоаматера је била 1901.године који су

учествовали на изложби фотографије “Радови аматера”. На отварању у Грађанској касини,
Михаило Валтровић је говорио о значају фотоаматера и навео естетска правила која мора
да задовољи фотографија: ”То се постигло већим избором места за снимање, избором
најподеснијег осветљења, и употребом свију средстава која фотографију од укуса стоје на
располагању при тежњи да му слика буде што савршенија, што ће бити, ако поред
усавршене технике, одабране садржине, носи и све белеге лепоте.”

Године 1907. У Лондону је одржана Балканска Изложба економско-привредног

карактера, где су поред изложбених фотографија, биле изложене и фреске етнографски
ентеријери српских кућа, дуборези. Српско географско друштво је 1911. Године
организовало своју прву фотографску изложбу на којој је Проф.др.Јован Цвијић изложио
фотогтафије објеката из Македоније и Старе Србије, које је сам снимио.

У првим годинама 20.века најзначајнији су Сима Тројановић и Никола Зега, који су

оставили веома занимљиву збирку негатива из којих се види да су нарочиту пажњу
поклањали документарности и аутентичности снимљених објеката.

Тридесете године тог века су обележили истраживачи српске етнологије

Дробњаковић, Влаховић и Петровић. Фотографије су биле потврде њихових теренских
истраживања. Стварали су спонтано између два светска рата.

13
 Слика 12-Риболов на Дунаву, Никола Зега, 1906.

Сима Тројановић је на својим теренским истраживањма и путованима Забележио

фотографије које су много старије од Етнографског музеја. Негативи који су тада настали
и данас су непромењени.

Петар Ж. Петровић је стварајући своје фотографије, дошавши у непознат крај, прво

снимао пејзаже, насеља, архитектуре и ентеријере. Прво је наилазио на људе на улицама
који су обављали своје послове, земљорадња, сточарство, занати, превоз робе. Проводећи
време са њима, дружечи се са људима, учествовао на њиховим весељима, свадбама,
дочекивао Божићи и Ускрс, делио радост и тугу. Снимајући детаље њиховог живота
стварао је јединствену причу о људима и својој земљи. Људи су свесно позирали, желећи
да прикажу своју ношњу, начин чешљања косе, обављање неког посла, унутрашњост своје
куће,… Понеки су се стидели чудне машине испред себе и човека који је припрема и даје
им упутства шта да ураде. Заједно са фотографијом су стварали запис за будућност.
Фотографије

Петра Ж.Петровића, као фотоаматера, лишене су субјективности и увек ће моћи да

послуже као поуздан извор документарности.

Слика 13-Кустос
Етнографског музеја Петар

14
 Ж. Петровић током теренских истраживања, Овче поље, фотографисано 1936. године

5. ФОТОГРАФИЈА КАО ДЕО БАШТИНЕ И ЧУВАР НАЦИОНАЛНОГ

ИДЕНТИТЕТА

Свака савремена научно-техничка делатност у оквиру етнографских музеја- установе којој

је сврха постојања да штити наслеђе и чува идентитет нације у чијем средишту се налази,
не може се ни замислити без ућешћа фотографије. Музејска фотографија има вишеструке
функције: допуна је процесу посматрања културних појава, као потврда насталих догађаја
у култури, документарни материјал јер приказује тренутне узорке реалности.

Да би фотографије биле сачуване као трајно културно добро, још 1905.године, у

Етнографском музеју у Беогарду усвојена је прва књига инвентара, и заједно са свим
музејским предметима инвентарисане су и фотографије и негативи.

Током година, фотографски фонд Музеја се обогатио, тако да фототека Етнографског

музеја данас обухвата око 65.000 уписаних јединица фотоматеријала.

Стаклене негативе, у документарне сврхе, сменили су ацетиленски негативе различитих

димензија, најчешће 12x9 и 6x3 цм. Њих су заменили филмови фотоапарата формата 6џ6
цм. Сви су били црно-бели. Затим су почели да се користе црно-бели филмови рол са 12
снимака и лајка формат са 37 снимака.

Крајем 20. Века кустоси на својим теренским истраживањима почињу да фотографишу на

колор негативима, док фотографисање предмета за музејску документацију остаје
црно-бело, као што је било од настанка и што се показало као трајно и без могућности
манипулације.

На почетку 21.века ситуација почиње да се мења. Напретком технике и технологије у

свету, Србија не заостаје, вртоглавом брзином се мења. Дигитална фотографија убрзо
смењује аналогну фотографију. Црно-бели филмови заостају у употреби да би у другој
деценији 21. Века били потпуно потиснути из широке употребе.

Црно-белој аналогној фотографији су остали верни само уметнички фотографи, јер по

њиховом мишљењу, лепота аналогне фотографије лежи баш у томе што фотограф мора
добро да размисли пре него што ће да притисне дугме.

Са појавом дигиталне фотографије, постоје одређена гледишта да је оно “уметничко” на

страни аналогне технологије. Избор је на посматрачу.

15
У новије време дигитална фотографија је постал доступна широким народним масама, док
аналогна постаје врло скупа и ексклузивна уметност.

5.1.ТРАЈНОСТ ФОТОГРАФИЈЕ

Фотографије и негативе стари преко стотину година се и даље чувају у

Етнографском музеју и даље су непромењени, како они настали почетком 20.века, тако и
они настали између два светска рата. Фотографије које су прошле кроз хемију могу да
прођу кроз сунце и кишу, а да се не промене, и у томе је њихов значај. Негативи се чувају
у фолијама од бескиселинских материјала, а фотографије су се израђивале у
фотолабораторијама, ручно, на посебном архивском папиру. Захваљујући начину и
детаљности тог рада ( име аутора, назив теме, место и време снимања) и условима чувања,
још је могуће проучавати прошлост и тумачити наслеђе, било да се ради о материјалној,
социјалној или духовној култури.

Посматрајући фотографије прошлости можемо да избегнемо понављање учињених

грешака, да прихватимо добре тековине прошлих дана и да сачувамо своје памћење.

Дигитална фотографија има своје предности, а највећа је брзина комуникације са

онима који желе да је користе. Док је некада било потребно време да се изади копија да би
се фотографија другоме уступила на коришћење, сада је довољно неколико минута да се
негатив скенира и посаље преко интернета. На овај начин може доћи и до злоупотребе и
неовлашћеног коришћења фотографије. Некадашњим начином употребе, када се издавала
дозвола за наменско коришћење, чувало се и ауторство снимака. Данас се мора предузети
додатна заштита (видљивим и невидљивим жиговима). Као последица, настале су
виртуелне галерије, односно стварање виртуелног музеја. На тај начин, музеј одржава
основну сврху свог постојања-чувара баштине.

Можда је данас више него раније потребно имати на уму једну мисао Вилема Флусера

”Да би апарат могао бити подешен за уметничке, научне или политичке слике, фотограф
мора располагати појмовима из уметности, науке и политике: како би их он иначе могао
превести у слику? Не постоји наивно, непојмовно фотографисање. Фотографија је слика
појмова.”

Фотограф Џеф Вола каже

“ Можда би се могло рећи да сам ја као филмски редитељ чији се филмови састоје од само
једног кадра.”

16
5.2. ДА ЛИ ЈЕ ФОТОГРАФИЈА ПОТИСНУЛА СЛИКУ?

Појавом фотографије, дошло је до неизбежне промене и у односу на традициналне

слике старих мајстора. Оне нису изгубиле на свом значају и вредности, како се у почетку
чинило, нити ће свака фотографија постати уметничко дело. Посматрајући фотографију
говоримо о “хватању тренутка” које је предствљена “оком” фотографа стваралачка,
генијална и посебна. Она је “нови поглед”. Наравно, да ничим није умањила безвремену
вредност слика насталих у било ком временском периоду.

6. ЗАКЉУЧАК

ДАНАС, НОВИМ НАЧИНОМ ФОТОГРАФИСАЊА И НОВИМ НАЧИНОМ

ПОИМАЊА ФОТОГРАФИЈЕ, КАДА СВАКИ МОБИЛНИ ТЕЛЕФОН ИМА
ФОТОАПАРАТ И КАДА СЕ СВАКА СИТУАЦИЈА ФОТОГРАФИШЕ, А ЗАТИМ
ОДМАХ ПОДЕЛИ СА “ПРИЈАТЕЉИМА”, ВАЖИ ПАРОЛА “ВАЖНО ЈЕ ВИДЕТИ И
БИТИ ВИЂЕН”, САД И ОДМАХ, СМИСАО ФОТОГРАФИЈЕ ЈЕ ДРУГАЧИЈИ
НОШЕН ДУХОМ НОВОГ ВРЕМЕНА.

Као што је некада приватно постало јавно дошавши у музеје, сад поново постаје
јавно, али у новом времену, новим средствима комуникације и преко друштвених мрежа.
Како ће генерације у будућности имати успомене и на који начин ће их доживети, није нам
тачно познато.

17
 Фотографије чине наше заједничко сећање. Сетити се значи проживети већ
доживљено, само што смо у време када је настала фотографија углавном били испуњени
емоцијом среће (ретко тугом), док гледајући фотографије углавном нас само у тренутку
обузме осећај туге јер је тај тренутак среће забележен на фотографији заустављен и не
може се поновити. Али, то је само тренутно, јер могућност поново бити у “оном” тренутку
изазива у посматрачу позитивну емоцију.

ЛИТЕРАТУРА

1. Жупанић Шуица, Лидија, Ликовна култура 4, Уџбеник за четврти разред

друштвено-језичког смера, Klett

2. Келић, Александар и други, Магија транзиције, Од аналогног ка

дигиталном,Удружење грађана Србија кроз време

3. Пашћан, Синиша, Фотографија и фотохемија, Нови Сад, 2006

18
4. https://sr.wikipedia.org/sr-el/fotografija

5. www.danas.rs

19
Датум предаје:______________

Комисија:

Председник _______________

Испитивач _______________

Члан _______________

Коментар:

Датум одбране: _____________ Оцена__________ (___)

20
21