ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET U BEOGRADU

ODSEK ZA ELEKTRONIKU

Milan Prokin Radivoje Đurić Jovan Vujasinović

OSNOVI ANALOGNE
ELEKTRONIKE
PRIRUČNIK ZA LABORATORIJSKE VEŽBE

JEP 17028-02

Beograd, 2006.
OSNOVI ANALOGNE ELEKTRONIKE-priručnik za laboratorijske vežbe

Autori:
dr Milan Prokin
mr Radivoje Đurić
Jovan Vujasinović

Recenzent:
dr Predrag Pejović

Izdavač:
Akademska misao, Beograd

Štampa:
Planeta print, Beograd

Tiraž:
200

ISBN

Napomena:
Autorska prava su zaštićena i zabranjeno je svako umnožavanje i publikovanje-u celini ili u delovima bez
odobrenja autora
SADRŽAJ

1. OPERACIONI POJAČAVAČ 1
2. PRIMENA OPERACIONIH POJAČAVAČA: INTEGRATOR I PRECIZNI USMERAČ 7
3. PRIMENA OPERACIONIH POJAČAVAČA: SABIRAČ, DIFERENCIJALNI I INSTRUMENTACIONI
POJAČAVAČ 14
4. FREKVENCIJSKE KARAKTERISTIKE POJAČAVAČA 20
5. FREKVENCIJSKE KARAKTERISTIKE: ŠIROKOPOJASNI POJAČAVAČ SA NAPONSKIM I
STRUJNIM PROCESIRANJEM-PSPICE 26
6. ŠUM U ELEKTRONSKIM KOLIMA-PSPICE 30
7. ELEKTRIČNE KARAKTERISTIKE KORIŠĆENIH POLUPROVODNIČKIH KOMPONENTI 34
8. LITERATURA 40
9. EVIDENCIJA IZRADE LABORATORIJSKIH VEŽBI 41
UVOD

Laboratorijske vežbe iz Osnova analogne elektronike izvode studenti Odseka za elektroniku.

Ove vežbe su usklađene sa predmetom Osnovi analogne elektronike na II godini studija i služe za
upotpunjavanje znanja i sticanje praktičnih iskustava u laboratoriji.
Sve vežbe se izvode na univerzalnoj radnoj ploči-protobordu. Uz pripremljeni set potrebnih
komponenti i instrumenata, ovaj koncept omogućava lak i jednostavan eksperimentalni rad.
Praksa je pokazala da su laboratorijske vežbe znatno efektnije ako studenti dolaze pripremljeni
na njih. Iako se vežbe izvode u parovima svaki student je dužan da se adekvatno pripremi za vežbu.
Ovaj priručnik pruža mogućnost pripreme vežbi, ali i kasnijeg korišćenja eksperimentalnih
rezultata.
Za uspešan rad je potrebno pridržavati se pravila o radu u laboratoriji i pravilno upotrebljavati
mernu opremu. Pre uključivanja eksperimentalnih kola i merne opreme na napon za napajanje
potrebno je pozvati dežurnog u laboratoriji radi provere ispravnosti veza.
Laboratorijske vežbe su tematski vezane za ispitivanje osobina i primenu operacionih
pojačavača i ispitivanje karakteristika pojačavačkih kola na niskim i visokim učestanostima.
Prva vežba se bavi određivanjem polarizacionih struja i ofseta operacionih pojačavača, kao i
analizom osnovnih pojačavačkih kola sa operacionim pojačavačem. Druga vežba analizira uticaj
jednosmernih neidealnosti operacionih pojačavača na rad integratorskih kola i pokazuje
karakteristične načine za kompenzaciju ovih uticaja. Ova vežba razmatra i precizne usmerače sa
operacionim pojačavačima. U trećoj vežbi se pokazuje primena operacionih pojačavača u
sabiračima i diferencijalnim pojačavačima. Takođe se analizira i standardni instrumentacioni
pojačavač. Analiza frekvencijskih karakteristika karakterističnih pojačavača sa operacionim
pojačavačima i osnovnih pojačavačkih stepena sa bipolarnim tranzistorima tema je četvrte vežbe.
Peta i šesta vežba se izvode primenom programa za simulaciju elektronskih kola PSPICE. U petoj
vežbi se analiziraju širokopojasni pojačavači, sa naponskim i strujnim procesiranjem. Analiza
uticaja šuma u kolima sa operacionim pojačavačima, diskretnim bipolarnim i integrisanim CMOS
pojačavačima je tema šeste vežbe.
Izdavanje ovog priručnika je finansirano korišćenjem sredstava Tempus projekta JEP 17028-2.
Sve dobronamerne sugestije i primedbe će biti primljene za zahvalnošću.

U Beogradu 12.08.2006. Autori

 Laboratorijske vežbe iz Osnova analogne elektronike 1

VEŽBA 1
OPERACIONI POJAČAVAČ

OPIS VEŽBE

Koriste se šeme pojačavača prikazane na slikama 1.1, 1.2, 1.3, 1.4, 1.5, 1.6 i 1.7 koje treba
ostvariti na univerzalnoj radnoj ploči. Kola se napajaju iz dve baterije za napajanje VCC = 12 V i
V EE = −12 V , koje treba priključiti na protobord.
Pri snimanju prenosnih karakteristika, na ulaz pojačavača se dovodi prostoperiodični napon iz
signal generatora, koga takođe treba priključiti na protobord.
Merenje jednosmernih i promenljivih napona obavlja se pomoću osciloskopa. Za snimanje
prenosnih karakteristika koristi se osciloskop u modu prikazivanja XY.

Pribor, instrumenti i materijal

• dva izvora za napajanje 12V
• osciloskop
• signal generator
• univerzalna radna ploča
• operacioni pojačavač MC 1458
• otpornici tolerancije 1% i snage 0,25 W sledećih vrednosti: 1 kΩ , 10 kΩ , 100 kΩ , 1 MΩ ,
10 MΩ

Na slici 1.0 prikazana je šema sa rasporedom priključaka operacionih

pojačavača u integrisanom kolu sa oznakom MC 1458. Na kraju
priručnika su date karakteristike ovih operacionih pojačavača.

Slika 1.0 Raspored priključaka integrisanog kola MC 1458

ZADATAK

1. MERENJE NAPONSKOG OFSETA VOS OPERACIONOG POJAČAVAČA

Merenje se obavlja pomoću kola prikazanog na
RR = 1 MΩ slici 1.1. Pre merenja je potrebno izvesti vezu, koja
RG = 1 kΩ definiše zavisnost izlaznog napona od napona
− ofseta
+
VOS VI R
− + V I ≅ VOS (1 + R ) .
RG
Merenje naponskog ofseta se obavlja merenjem
Slika 1.1. Kolo za merenje naponskog ofseta izlaznog napona.
operacionog pojačavača.
2 ETF u Beogradu, Odsek za elektroniku

Postupak pri merenju

1. Na protobordu povezati šemu prema slici 1.1.
2. Na izlaz kola vezati osciloskop.
3. Uključiti izvore za napajanje ( VCC i VEE ).
4. Izmeriti izlazni napon VI = _______ [V] .
5. Izračunati naponski ofset VOS = _______ [V] .

2. MERENJE ULAZNE STRUJE I B − OPERACIONOG POJAČAVAČA

Merenje se obavlja pomoću kola prikazanog na slici 1.2.
R = 10 MΩ Pre merenja je potrebno izvesti vezu, koja definiše
I B− R zavisnost izlaznog napona od napona ofseta i ulazne struje
−
+ minus priključka operacionog pojačavača
VOS VI
− V I = VOS + RR I B − .
+
Merenje ulazne struje minus priključka se obavlja
merenjem izlaznog napona.
Slika 1.2. Kolo za merenje ulazne struje
minus priključka operacionog
pojačavača.

Postupak pri merenju

1. Na protobordu povezati šemu prema slici 1.2.
2. Na izlaz kola vezati osciloskop.
3. Uključiti izvore za napajanje ( VCC i V EE ).
4. Izmeriti izlazni napon V I = _______ [V] .
5. Izračunati ulaznu struju minus priključka I B − = _______ [nA] .

3. MERENJE ULAZNE STRUJE I B + OPERACIONOG POJAČAVAČA

Merenje se obavlja pomoću kola prikazanog na slici 1.3. Pre
merenja je potrebno izvesti vezu, koja definiše zavisnost
− izlaznog napona od napona ofseta i ulazne struje plus
+
VOS VI priključka operacionog pojačavača
− +
I B+ VI = VOS − RO I B + .
Merenje ulazne struje plus priključka se obavlja merenjem
RO = 10 MΩ
izlaznog napona.

Postupak pri merenju

Slika 1.3. Kolo za merenje ulazne struje
minus priključka operacionog 1. Na protobordu povezati šemu prema slici 1.3.
pojačavača. 2. Na izlaz kola vezati osciloskop.
3. Uključiti izvore za napajanje ( VCC i V EE ).
4. Izmeriti izlazni napon V I = _______ [V] .
5. Izračunati ulaznu struju plus priključka I B + = _______ [nA] .
6. Izračunati struju ofseta I OS = I B + − I B − = _______ [nA] .

4. MERENJE PRENOSNE KARAKTERISTIKE JEDINIČNOG BAFERA

Merenje se obavlja pomoću kola prikazanog na slici 1.4. Pre merenja je potrebno izvesti vezu,
koja definiše zavisnost izlaznog napona od napona na ulazu pojačavača v I = vG .
 Laboratorijske vežbe iz Osnova analogne elektronike 3

Merenje prenosne karakteristike jediničnog bafera se obavlja

merenjem izlaznog napona.
−
vI
vG + Postupak pri merenju

1. Na protobordu povezati šemu prema slici 1.4.

Slika 1.4. Jedinični bafer.
2. Na izlaz kola vezati drugi kanal osciloskopa.
3. Uključiti izvore za napajanje ( VCC i V EE ).
4. Smanjiti napone VCC i V EE , sa 12 V na 8 V .
5. Na ulaz kola dovesti generator.
6. Uključiti generator.
7. Na ulaz kola vezati prvi kanal osciloskopa.
8. Podesiti generator, tako da na izlazu generise prostoperiodični napon amplitude V gm = 1 V
i učestanosti f = 1 kHz .
9. Na grafike prikazane na slici 1.4a ucrtati vremenske dijagrame ulaznog i izlaznog napona.
10. Povećati amplitudu napona generatora na V gm = 10 V .
11. Prebaciti osciloskop u mod prikazivanja XY.
12. Na grafik prikazan na slici 1.4b ucrtati prenosnu karakteristiku jediničnog bafera.

oznaka oznaka

V / div = _____ V / div = _____

refV = _____ refV = _____

time / div = ________ time / div = ________

Slika 1.4a Eksperimentalno određeni vremenski oblici ulaznog i izlaznog napona jediničnog bafera

oznaka

V / div = _____
refV = _____

oznaka _____ V / div = _____ refV = _____

Slika 1.4b Eksperimentalno određena prenosna karakteristika jediničnog bafera

5. MERENJE PRENOSNE KARAKTERISTIKE NEINVERTUJUĆEG POJAČAVAČA

Merenje se obavlja pomoću kola prikazanog na slici 1.5. Pre merenja je potrebno izvesti vezu,
koja definiše zavisnost izlaznog napona od napona na ulazu pojačavača
R
v I = v g (1 + 2 ) .
R1
4 ETF u Beogradu, Odsek za elektroniku

Merenje prenosne karakteristike neinvertujućeg

R1 = 1 kΩ R2 = 10 kΩ pojačavača se obavlja merenjem izlaznog napona.
−
vI Postupak pri merenju
vG + 1. Na protobordu povezati šemu prema slici
1.5.
2. Na izlaz kola vezati drugi kanal osciloskopa.
Slika 1.5. Neinvertujući pojačavač.
3. Uključiti izvore za napajanje ( VCC i V EE ).
4. Na ulaz kola dovesti generator.
5. Uključiti generator.
6. Na ulaz kola vezati prvi kanal osciloskopa.
7. Podesiti generator, tako da na izlazu generise prostoperiodični napon amplitude
V gm = 0.5 V i učestanosti f = 1 kHz .
8. Na grafike prikazane na slici 1.5a ucrtati vremenske dijagrame ulaznog i izlaznog napona.
9. Povećati amplitudu napona generatora na V gm = 2 V .
10. Prebaciti osciloskop u mod prikazivanja XY.
11. Na grafik prikazan na slici 1.5b ucrtati prenosnu karakteristiku neinvertujućeg pojačavača.

oznaka oznaka

V / div = _____ V / div = _____

refV = _____ refV = _____

time / div = ________ time / div = ________

Slika 1.5a Eksperimentalno određeni vremenski oblici ulaznog i izlaznog napona neinvertujućeg pojačavača

oznaka

V / div = _____
refV = _____

oznaka _____ V / div = _____ refV = _____

Slika 1.5b Eksperimentalno određena prenosna karakteristika neinvertujućeg pojačavača

6. MERENJE PRENOSNE KARAKTERISTIKE INVERTUJUĆEG POJAČAVAČA

Merenje se obavlja pomoću kola prikazanog na slici 1.6. Pre merenja je potrebno izvesti vezu,
koja definiše zavisnost izlaznog napona od napona na ulazu pojačavača
R
vI = − 2 vg .
R1
Merenje prenosne karakteristike invertujućeg pojačavača se obavlja merenjem izlaznog napona.
 Laboratorijske vežbe iz Osnova analogne elektronike 5

Postupak pri merenju

R1 = 10 k Ω R2 = 100 k Ω 1. Na protobordu povezati šemu prema slici
vG − 1.6.
vI 2. Na izlaz kola vezati drugi kanal
+ osciloskopa.
3. Uključiti izvore za napajanje ( VCC i V EE ).
4. Na ulaz kola dovesti generator.
Slika 1.6. Invertujući pojačavač.
5. Uključiti generator.
6. Na ulaz kola vezati prvi kanal osciloskopa.
7. Podesiti generator, tako da na izlazu generise prostoperiodični napon amplitude
V gm = 0.5 V i učestanosti f = 1 kHz .
8. Na grafike prikazane na slici 1.6a ucrtati vremenske dijagrame ulaznog i izlaznog napona.
9. Povećati amplitudu napona generatora na V gm = 2 V .
10. Prebaciti osciloskop u mod prikazivanja XY.
11. Na grafik prikazan na slici 1.6b ucrtati prenosnu karakteristiku invertujućeg pojačavača.

oznaka oznaka

V / div = _____ V / div = _____

refV = _____ refV = _____

time / div = ________ time / div = ________

Slika 1.6a Eksperimentalno određeni vremenski oblici ulaznog i izlaznog napona invertujućeg pojačavača

oznaka

V / div = _____
refV = _____

oznaka _____ V / div = _____ refV = _____

Slika 1.6b Eksperimentalno određena prenosna karakteristika invertujućeg pojačavača

7. MERENJE PRENOSNE KARAKTERISTIKE INVERTUJUĆEG OSLABLJIVAČA

Merenje se obavlja pomoću kola prikazanog na slici
R2 = 10 k Ω 1.7. Pre merenja je potrebno izvesti vezu, koja
R1 = 100 k Ω definiše zavisnost izlaznog napona od napona na
vG −
ulazu pojačavača
vI
R
+ vI = − 2 vg .
R1
Merenje prenosne karakteristike invertujućeg
Slika 1.7. Invertujući oslabljivač.
6 ETF u Beogradu, Odsek za elektroniku

oslabljivača se obavlja merenjem izlaznog napona.

Postupak pri merenju

1. Na protobordu povezati šemu prema slici 1.7.
2. Na izlaz kola vezati drugi kanal osciloskopa.
3. Uključiti izvore za napajanje ( VCC i V EE ).
4. Na ulaz kola dovesti generator.
5. Uključiti generator.
6. Na ulaz kola vezati prvi kanal osciloskopa.
7. Podesiti generator, tako da na izlazu generiše prostoperiodični napon amplitude V gm = 1 V
i učestanosti f = 1 kHz .
8. Na grafike prikazane na slici 1.7a ucrtati vremenske dijagrame ulaznog i izlaznog napona.
9. Povećati amplitudu napona generatora na V gm = 10 V .
10. Prebaciti osciloskop u mod prikazivanja XY.
11. Na grafik prikazan na slici 1.7b ucrtati prenosnu karakteristiku invertujućeg oslabljivača.

oznaka oznaka

V / div = _____ V / div = _____

refV = _____ refV = _____

time / div = ________ time / div = ________

Slika 1.7a Eksperimentalno određeni vremenski oblici ulaznog i izlaznog napona invertujućeg oslabljivača

oznaka

V / div = _____
refV = _____

oznaka _____ V / div = _____ refV = _____

Slika 1.7b Eksperimentalno određena prenosna karakteristika invertujućeg oslabljivača

 Laboratorijske vežbe iz Osnova analogne elektronike 7

VEŽBA 2
PRIMENA OPERACIONIH POJAČAVAČA:
INTEGRATOR I PRECIZNI USMERAČ

OPIS VEŽBE

Koriste se šeme pojačavača prikazane na slikama 2.2, 2.4, 2.6, 2.7, 2.10 i 2.14 koje treba
ostvariti na univerzalnoj radnoj ploči (protobord).
Kola se napajaju iz dve baterije za napajanje VCC = 12 V i V EE = −12 V , koje treba priključiti
na protobord.
Na protobord se dovode i signali iz generatora signala.
Merenje jednosmernih i promenljivih napona obavlja se pomoću osciloskopa. Za snimanje
prenosnih karakteristika koristi se osciloskop u modu prikazivanja XY.

Pribor, instrumenti i materijal

• dve baterije za napajanje od 12V
• osciloskop
• signal generator
• univerzalna radna ploča
• operacioni pojačavač MC1458
• diode 1N4148 × 2
• trimer-potenciometar 5kΩ
• otpornici tolerancije 1% i snage 0, 25W sledećih vrednosti: 1kΩ , 10 kΩ × 2 , 1MΩ × 2 i
10 MΩ
• keramički kondenzator 10 nF

Na slici 2.1 prikazana je šema sa rasporedom priključaka

operacionih pojačavača u integrisanom kolu sa oznakom MC1458.
Operacioni pojačavač ima ulazni diferencijalni pojačavač sa NPN
tranzistorima. Električne karakteristike ovog operacionog
pojačavača date su u prilogu na kraju priručnika.

Slika 2.1. Raspored priključaka integrisanog

pojačavača MC1458.

ZADATAK

1. MERENJE NAPONSKOG OFSETA VOS OPERACIONOG POJAČAVAČA POMOĆU

INTEGRATORA

Merenje se obavlja pomoću kola prikazanog na slici 2.2.

Pre merenja je potrebno izvesti vezu koja definiše zavisnost izlaznog napona od vremena sve
dok operacioni pojačavač ne ode u zasićenje
VOS I B−
vI ( t ) = VOS + t+ t.
R1C1 C1
8 ETF u Beogradu, Odsek za elektroniku

VOS
Kada je >> I B− , izlazni napon je
R1
12V
V
vI ( t ) ≈ VOS + OS t .
VCC
8
3 V+ U1A R1C1
+ MC1458
1 VI Merenje naponskog ofseta obavlja se merenjem vremena
OUT
R1
2
t x za koje operacioni pojačavač ulazi u zasićenje. Međutim,
-
1k
4
V- zbog nepoznatog polariteta naponskog ofseta, izlaz
VEE operacionog pojačavača može biti u pozitivnom ili
negativnom zasićenju. U prvom slučaju je
12V
RC
C1 VOS ≈ vI max 1 1 , v I max >> VOS ,
tx
10n
dok je u drugom slučaju
2 1 U1 RC
TOPEN = 0 VOS ≈ v I min 1 1 .
tx
Slika 2.2. Kolo za merenje naponskog
ofseta pomoću integratora.

Postupak pri merenju

1. Na protobordu povezati šemu prema slici 2.2. Prekidač treba da je zatvoren.
2. Na izlaz kola vezati osciloskop, uključiti izvore za napajanje ( VCC i VEE ), a zatim otvoriti
prekidač.
3. Operacioni pojačavač će, zavisno od polariteta naponskog ofseta VOS , otići u pozitivno ili
u negativno zasićenje.
4. Potom zatvoriti prekidač, a zatim podesiti Triger na osciloskopu u zavisnosti da li je izlaz
operacionog pojačavača bio u pozitivnom ili negativnom zasićenju.
5. Pritiskom na taster TRIG MENU otvoriti meni za sinhronizaciju (trigerovanje)
osciloskopa. U ovom meniju postaviti Type na Edge, Slope na Rising (ukoliko je
operacioni pojačavač bio u pozitivnom zasićenju) ili Falling (ukoliko je operacioni
pojačavač bio u negativnom zasićenju).
6. Pritiskom na taster SINGLE SEQ osciloskop je spreman da sledeću pojavu napona, čiji
nivo će ga trigerovati, prikaže. Potenciometrom Level podesiti da referentni napon za
sinhronizaciju bude 6V (ukoliko je operacioni pojačavač bio u pozitivnom zasićenju) ili -
6V (ukoliko je operacioni pojačavač bio u negativnom zasićenju). Početnu vrednost
vremenske baze postaviti na 250 ms.
vI 7. Potom otvoriti prekidač i
pričekati nekoliko sekundi dok
oznaka
se na osciloskopu ne pojavi
dijagram punjenja (pražnjenja)
V / div = _____ kondenzatora i ulazak
refV = _____ operacionog pojačavača u
zasićenje. Ukoliko se na
osciloskopu ne vidi kompletan
dijagram ulaska operacionog
pojačavača u zasićenje,
povećati vremensku bazu i
ponoviti postupak iz tačke 6.
time / div = ________
Ukoliko je potrebno koristiti i
Slika 2.3. Eksperimentalno određen vremenski oblik izlaznog taster RUN/STOP.
napona pomoću koga se određuje naponski ofset operacionog 8. Dobijeni vremenski dijagram
pojačavača. izlaznog napona ucrtati u grafik
 Laboratorijske vežbe iz Osnova analogne elektronike 9

prikazan na slici 2.3.

9. Na osnovu vremenskog dijagrama na osciloskopu izmeriti vreme za koje operacioni
pojačavač odlazi u zasićenje, a zatim i vrednost naponskog ofseta ovog operacionog
pojačavača (voditi računa i o znaku naponskog ofseta)
t x = ___________ , VOS = ___________ .

2. MERENJE ULAZNE STRUJE POLARIZACIJE I B− OPERACIONOG POJAČAVAČA

POMOĆU INTEGRATORA

Merenje se obavlja pomoću kola prikazanog na slici 2.4. I

ovde se koristi relacija
V I−
12V vI ( t ) = VOS + OS t + B t .
VCC R1C1 C1
8
V+ U1A Međutim, za razliku od prethodnih merenja, ovde je
3
+ MC1458
R1 = 10 MΩ , što znači da je
1 VI
OUT
R1 VOS
2
- << I B− .
10M
4
V- R1
VEE Merenje ulazne struje polarizacije obavlja se merenjem
vremena t y za koje će operacioni pojačavač ući u pozitivno
12V

C1
zasićenje
C V
10n I B− = v I max 1 , OS << I B− , v I max >> VOS .
t y R1
2 1 U1
TOPEN = 0

Slika 2.4. Kolo za merenje polarizacione Postupak pri merenju

struje I B− pomoću integratora.
1. Na protobordu povezati šemu prema slici 2.4.
Prekidač treba da je zatvoren.
2. Na izlaz kola vezati osciloskop, uključiti izvore za napajanje ( VCC i VEE ), a zatim otvoriti
prekidač.
3. Po otvaranju prekidača, zbog polarizacione struje koja puni kondenzator, operacioni
pojačavač će otići u pozitivno u zasićenje.
4. Potom zatvoriti prekidač, a zatim podesiti Triger na osciloskopu.
5. Pritiskom na taster TRIG
vI
MENU otvoriti meni za
oznaka sinhronizaciju (trigerovanje)
osciloskopa. U ovom meniju
V / div = _____
postaviti Type na Edge, Slope
na Rising.
refV = _____ 6. Pritiskom na taster SINGLE
SEQ osciloskop je spreman da
sledeću pojavu napona, čiji
nivo će ga trigerovati, prikaže.
Potenciometrom Level podesiti
da referentni napon za
time / div = ________ sinhronizaciju bude 6V.
Početnu vrednost vremenske
Slika 2.5. Eksperimentalno određen vremenski oblik izlaznog baze postaviti na 250 ms.
napona pomoću koga se određuje polarizaciona struja I B− 7. Potom otvoriti prekidač i
operacionog pojačavača. pričekati nekoliko sekundi dok
10 ETF u Beogradu, Odsek za elektroniku

se na osciloskopu ne pojavi dijagram punjenja kondenzatora i ulazak operacionog

pojačavača u zasićenje. Ukoliko se na osciloskopu ne vidi kompletan dijagram ulaska
operacionog pojačavača u zasićenje, povećati vremensku bazu i ponoviti postupak iz tačke
6. Ukoliko je potrebno koristiti i taster RUN/STOP.
8. Dobijeni vremenski dijagram izlaznog napona ucrtati u grafik prikazan na slici 2.5.
9. Na osnovu vremenskog dijagrama na osciloskopu izmeriti vreme za koje operacioni
pojačavač odlazi u zasićenje, a zatim i vrednost polarizacione struje ovog operacionog
pojačavača
t y = ___________ , I B− = ___________ .

3. KOMPENZACIJA UTICAJA POLARIZACIONE STRUJE I B− SA I B+ I MERENJE

STRUJNOG OFSETA POMOĆU INTEGRATORA

Merenje se obavlja pomoću kola prikazanog na slici 2.6.

Potrebno je izvesti relaciju koja daje zavisnost izlaznog
12V napona u funkciji strujnog i naponskog ofseta pre ulaska
VCC
pojačavača u zasićenje
R2 8 U1A
V I
vI ( t ) = VOS + OS t − OS t , R1 = R2 , I OS = I B+ − I B− .
3 V+
+ MC1458
10k
OUT
1 VI R1C1 C1
R1
2 V
10k
- 4
V-
Pošto je OS > I OS , izlaz operacionog pojačavača će otići
R1
VEE u pozitivno ili negativno zasićenje u zavisnosti od znaka
12V naponskog ofseta, dakle, u isto stanje kao u kolu sa slike 2.2.
C1
Na osnovu vrednosti naponskog ofseta iz prvog dela ove
vežbe, vodeći računa i o znaku, merenjem vremena t z za koje
10n
operacioni pojačavač ode u zasićenje, dobija se
1 U1
t ⎛V ⎞
2
V C
TOPEN = 0 v I max ≈ z ⎜ OS − I OS ⎟ ⇒ I OS ≈ OS − 1 vI max
C1 ⎝ R1 ⎠ R1 t z
Slika 2.6. Kolo za kompenzaciju uticaja
polarizacione struje I B− na rad VOS C1
ili I OS ≈ − vI min .
integratora. R1 t z

Postupak pri merenju

Procedura određivanja vremena t z i strujnog
12V
VCC ofseta ista je kao u prvom delu vežbe (određivanje
8 U1A
naponskog ofseta operacionog pojačavača).
V+
3
+ MC1458 Merenjem je ustanovljeno da je
1 VI
R1 OUT t z = ___________ ⇒ I OS = ___________ .
2
- 4
10k V-
VCC 4. KOMPENZACIJA UTICAJA POLARIZA-
R4
VEE
CIONIH STRUJA I NAPONSKOG OFSETA
5K R3 12V U KOLU INTEGRATORA
1M C1
10n
Kompenzacija se obavlja pomoću potenciometra
R2 R4, slika 2.7. Potenciometrom se podešava nulta
VEE
1M
vrednost izlaznog napona.
Slika 2.7. Integrator sa kolom za kompenzaciju
razdešenosti.
 Laboratorijske vežbe iz Osnova analogne elektronike 11

Postupak pri merenju

1. Na protobordu povezati šemu prema slici 2.7.
2. Na izlaz kola vezati osciloskop.
3. Potenciometrom R4 podesiti da je izlazni napon nula.
4. Potom između ulaza i mase iz signal generatora dovesti povorku bipolarnih simetričnih
pravougaonih impulsa amplitude 1V, srednje vrednosti nula i učestanosti f = 1kHz .
5. Na grafik sa slike 2.8 ucrtati i dobijeni vremenski dijagram i dijagram ulaznog napona.
6. Ponoviti tačku 4 ako je ulazni napon prostoperiodičan sa nepromenjenom amplitudom i
učestanošću.
7. Na grafik sa slike 2.9 ucrtati vremenske dijagrame ulaznog i izlaznog napona u ovom
slučaju.
vI vI
oznaka oznaka

V / div = _____ V / div = _____

refV = _____ refV = _____

time / div = ________ time / div = ________

Slika 2.8. Vremenski dijagrami napona na izlazu i ulazu Slika 2.9. Vremenski dijagrami napona na
integratora pri simetričnim pravougaonim izlazu i ulazu integratora pri
pobudnim impulsima. prostoperiodičnoj pobudi.

5. PRECIZNI USMERAČI

5.1. PRECIZNI USMERAČ SA JEDNOM DIODOM

Na slici 2.10 je prikazano kolo preciznog

usmerača sa jednom diodom. Izlazni napon je
⎧v , vG ≥ 0
12V
vI = ⎨ G .
⎩ 0, vG ≤ 0
VCC
8 U1A
3 V+
+ MC1458
D1
Vg OUT
1 VIOP VI Postupak pri merenju
2
- 4
1. Na protobordu povezati šemu prema slici
D1N4148 R1
10k
V-
2.10.
VEE 2. Na izlaz kola vezati drugi kanal osciloskopa,
12V a na ulaz prvi.
3. Osciloskop podesiti za XY merenja.
Pritiskom na taster DISPLAY otvoriće se
meni u kome sa FORMAT treba podesiti XY
Slika 2.10. Precizni usmerač sa jednom diodom.
merenja.
4. Na ulaz kola dovesti prostoperiodični napon
vG = Vm sin ( 2π ft ) , Vm = 10 V , f = 100 Hz ,
a zatim na grafik sa slike 2.11 ucrtati zavisnost v I = f ( vG ) .
12 ETF u Beogradu, Odsek za elektroniku

vI vI

V / div = _____ V / div = _____

refV = _____ refV = _____

V / div = _____ refV = _____ vG V / div = _____ refV = _____ vG

Slika 2.11. Eksperimentalno određena zavisnost Slika 2.12. Eksperimentalno određena

v I = f ( vG ) preciznog usmerača sa zavisnost vIOP = g (vG ) preciznog
jednom diodom. usmerača sa jednom diodom.

vI 5. Drugi kanal osciloskopa postaviti

na izlaz operacionog pojačavača
oznaka
i snimiti zavisnost v IOP = g ( vG ) .
Dobijeni dijagram ucrtati na
V / div = _____
sliku 2.12.
refV = _____ 6. Na ulaz kola dovesti
prostoperiodični napon
vG = Vm sin ( 2π ft ) , Vm = 1V ,
f = 5kHz ,
a zatim na grafik sa slike 2.13 ucrtati
vremenski oblik izlaznog napona
time / div = ________
vI ( t ) .
Slika 2.13. Eksperimentalno određen izlazni napon vI ( t ) preciznog
usmerača sa jednom diodom.

5.2. PRECIZNI USMERAČ SA DVE DIODE

Na slici 2.14 je prikazano kolo preciznog

usmerača sa dve diode. Izlazni napon je
⎧ 0, vG ≥ 0
12V
vI = ⎨ .
⎩ − vG , vG ≤ 0
VCC
8 U1A
3 V+
+ MC1458
D1
OUT
1 VIOP VI Postupak pri merenju
R1
2 D1N4148 R3
- 4 10k 1. Na protobordu povezati šemu prema
10k V-
Vg slici 2.14.
VEE
2. Na ulaz kola dovesti prostoperiodični
12V napon
D2 vG = Vm sin ( 2π ft ) , Vm = 1V ,
D1N4148 f = 5kHz ,
R2
10k
a zatim na grafik sa slike 2.15 ucrtati
vremenski oblik izlaznog napona v I ( t ) .
Slika 2.14. Precizni usmerač sa dve diode.
 Laboratorijske vežbe iz Osnova analogne elektronike 13

vI 3. Objasniti razliku vremenskih

dijagrama sa slika 2.13 i 2.15.
oznaka _________________________________
_________________________________
V / div = _____ _________________________________
_________________________________
refV = _____
_________________________________
_________________________________
_________________________________
_________________________________
_________________________________
_________________________________
time / div = ________ _________________________________
________________________________.
Slika 2.15. Eksperimentalno određen izlazni napon vI ( t )
preciznog usmerača sa dve diode.
14 ETF u Beogradu, Odsek za elektroniku

VEŽBA 3
PRIMENA OPERACIONIH POJAČAVAČA: SABIRAČ, DIFERENCIJALNI I
INSTRUMENTACIONI POJAČAVAČ

OPIS VEŽBE

Koriste se šeme pojačavača prikazane na slikama 3.1, 3.2, 3.3, 3.4 i 3.5 koje treba ostvariti na
protobordu. Kolo se napaja iz dve baterije za napajanje VCC = 12 V i V EE = −12 V , koje treba
priključiti na protobord.
Pri snimanju prenosnih karakteristika i izlaznog napona, na ulaz pojačavača se dovodi
prostoperiodični napon iz signal generatora, koga takođe treba priključiti na protobord.
Merenje jednosmernih i promenljivih napona obavlja se pomoću osciloskopa. Za snimanje
prenosnih karakteristika koristi se osciloskop u modu prikazivanja XY.

Pribor, instrumenti i materijal

• dva izvora za napajanje 12V
• osciloskop
• signal generator
• univerzalna radna ploča
• operacioni pojačavač MC 1458
• otpornici tolerancije 1% i snage 0,25 W sledećih vrednosti: 1 kΩ , 6 x10 kΩ , 3x100 kΩ .

Na slici 3.0 prikazana je šema sa rasporedom priključaka operacionih

pojačavača u integrisanom kolu sa oznakom MC 1458. Na kraju
priručnika date su karakteristike ovih operacionih pojačavača.

Slika 3.0 Raspored priključaka integrisanog kola MC 1458

ZADATAK

1. SABIRAČ
Merenje se obavlja pomoću kola prikazanog na slici
R2 = 10 kΩ 3.1. Pre merenja je potrebno izvesti vezu, koja
vg 2 definiše zavisnost izlaznog napona od napona na
R1 = 10 kΩ R0 = 10 kΩ ulazu pojačavača:
v g1 − R R
vi = − 0 v g1 − 0 v g 2 .
vi R1 R2
+

Slika 3.1. Sabirač.

 Laboratorijske vežbe iz Osnova analogne elektronike 15

Postupak pri merenju

1. Na protobordu povezati šemu prema slici 3.1.

2. Na izlaz kola vezati osciloskop.
3. Uključiti izvore za napajanje ( VCC i V EE ).
4. Na ulaz kola v g1 dovesti generator.
5. Uključiti generator.
6. Podesiti generator, tako da na njegovom izlazu generiše prostoperiodični napon amplitude
V gm = 5 V i učestanosti f = 1 kHz .
7. Na ulaz kola v g 2 dovesti jednosmerni napon od 5 V .
8. Na grafike prikazane na slici 3.1a ucrtati vremenske dijagrame ulaznih i izlaznog napona.

oznaka oznaka

V / div = _____ V / div = _____

refV = _____ refV = _____

time / div = ________ time / div = ________

oznaka oznaka

V / div = _____ V / div = _____

refV = _____ refV = _____

time / div = ________ time / div = ________

Slika 3.1a. Eksperimentalno određeni vremenski oblici ulaznih i izlaznog napona sabirača.

2. DIFERENCIJALNI POJAČAVAČ
Merenje se obavlja pomoću kola prikazanog na slici
R2 = 100 kΩ 3.2. Pre merenja je potrebno izvesti vezu, koja
R1 = 10 kΩ definiše zavisnost izlaznog napona od napona na
vg 2 −
ulazu pojačavača:
R1 = 10 kΩ vi R
v g1 + v i = − 2 (v g 1 − v g 2 ) .
R1
R2 = 100 kΩ
Postupak pri merenju

Slika 3.2. Diferencijalni pojačavač. 1. Na protobordu povezati šemu prema slici

3.2.
2. Na izlaz kola vezati osciloskop.
3. Uključiti izvore za napajanje ( VCC i V EE ).
16 ETF u Beogradu, Odsek za elektroniku

4. Na ulaz kola v g1 dovesti generator.

5. Uključiti generator.
6. Podesiti generator, tako da na njegovom izlazu generiše prostoperiodični napon amplitude
V gm = 0.4 V i učestanosti f = 1 kHz .
7. Na ulaz kola v g 2 dovesti jednosmerni napon od 0.4 V .

oznaka oznaka

V / div = _____ V / div = _____

refV = _____ refV = _____

time / div = ________ time / div = ________

oznaka oznaka

V / div = _____ V / div = _____

refV = _____ refV = _____

time / div = ________ time / div = ________

Slika 3.2a. Eksperimentalno određeni vremenski oblici ulaznih i izlaznog napona diferencijalnog pojačavača.

oznaka oznaka

V / div = _____ V / div = _____

refV = _____ refV = _____

time / div = ________ time / div = ________

oznaka oznaka

V / div = _____ V / div = _____

refV = _____ refV = _____

time / div = ________ time / div = ________

Slika 3.2b. Eksperimentalno određeni vremenski oblici ulaznih i izlaznog napona diferencijalnog pojačavača.
 Laboratorijske vežbe iz Osnova analogne elektronike 17

8. Na grafike prikazane na slici 3.2a ucrtati vremenske dijagrame ulaznih i izlaznog napona.
9. Na ulaz kola v g 2 dovesti takođe dovesti generator, umesto jednosmernog napona.
10. Na grafike prikazane na slici 3.2b ucrtati
vremenske dijagrame ulaznih i izlaznog
R1 = 10 kΩ R2 = 100 kΩ
napona.
vg 2 − 11. Isključiti generator.
R1 = 10 kΩ vi 12. Isključiti izvore za napajanje ( VCC i V EE ).
v g1 +
13. Na protobordu modifikovati šemu
R2 = 100 kΩ dodavanjem otpornika R0 na red sa
otpornikom R2 , kao što je to prikazano na
slici 3.3.
R0 = 100 kΩ 14. Uključiti izvore za napajanje ( VCC i V EE ).
15. Uključiti generator.
16. Na grafike prikazane na slici 3.3a ucrtati
Slika 3.3. Modifikovani diferencijalni pojačavač.
vremenske dijagrame ulaznih i izlaznog
napona.

oznaka oznaka

V / div = _____ V / div = _____

refV = _____ refV = _____

time / div = ________ time / div = ________

oznaka oznaka

V / div = _____ V / div = _____

refV = _____ refV = _____

time / div = ________ time / div = ________

Slika 3.3a. Eksperimentalno određeni vremenski oblici ulaznih i izlaznog napona diferencijalnog pojačavača.

3. INSTRUMENTACIONI POJAČAVAČ
Merenje se obavlja pomoću kola prikazanog na slici 3.4. Pre merenja je potrebno izvesti vezu, koja
definiše zavisnost izlaznog napona od napona na ulazu pojačavača:
R R
vi = − 2 (1 + 2 3 )(v g1 − v g 2 ) .
R1 R0
Merenje prenosne karakteristike instrumentacionog pojačavača se obavlja merenjem izlaznog
napona.
 18 ETF u Beogradu, Odsek za elektroniku

vg 2
Postupak pri merenju
+
1. Na protobordu povezati
−
šemu prema slici 3.4, tako
R3 = 10 kΩ R1 = 10 kΩ R2 = 100 kΩ da je R0 → ∞ .
− vi 2. Na izlaz kola vezati drugi
R0 R1 = 10 kΩ kanal osciloskopa.
+ 3. Uključiti izvore za
R3 = 10 kΩ napajanje ( VCC i V EE ).
R2 = 100 kΩ
− 4. Na ulaz kola v g1 dovesti
generator.
vg1 +
5. Ulaz kola v g 2 spojiti na
Slika 3.4. Instrumentacioni pojačavač. masu.
6. Uključiti generator.
7. Na ulaz kola v g1 vezati prvi kanal osciloskopa.
8. Podesiti generator, tako da na njegovom ulazu generiše prostoperiodični napon amplitude
V gm = 1 .5V i učestanosti f = 1 kHz .
9. Prebaciti osciloskop u mod prikazivanja XY.
10. Na grafik prikazan na slici 3.4a ucrtati prenosnu karakteristiku instrumentacionog
pojačavača.
11. Isključiti generator.
oznaka
12. Isključiti izvore za napajanje ( VCC i
V EE ).
V / div = _____
refV = _____
13. Na protobordu podesiti R0 = 1 k Ω .
14. Uključiti izvore za napajanje ( VCC i
V EE ).
15. Uključiti generator.
16. Podesiti generator, tako da na
oznaka _____ V / div = _____ refV = _____ njegovom izlazu generiše
Slika 3.4a. Eksperimentalno određena prenosna
prostoperiodični napon amplitude
karakteristika diferencijalnog pojačavača. V gm = 80 mV i učestanosti
f = 1 kHz .
oznaka 17. Na grafik prikazan na slici 3.4b ucrtati
prenosnu karakteristiku
V / div = _____ instrumentacionog pojačavača.
refV = _____
18. Isključiti generator.
19. Isključiti izvore za napajanje ( VCC i
V EE ).
20. Na protobordu podesiti R0 = 10 kΩ
21. Uključiti izvore za napajanje ( VCC i
oznaka _____ V / div = _____ refV = _____
V EE ).
Slika 3.4b. Eksperimentalno određena prenosna 22. Uključiti generator.
karakteristika diferencijalnog pojačavača. 23. Podesiti generator, tako da na
njegovom izlazu generiše
prostoperiodični napon amplitude V gm = 0 .8V i učestanosti f = 1 kHz .
24. Na grafik prikazan na slici 3.4c ucrtati prenosnu karakteristiku instrumentacionog
 Laboratorijske vežbe iz Osnova analogne elektronike 19

pojačavača.
oznaka 25. Isključiti generator.
26. Isključiti izvore za napajanje ( VCC i
V / div = _____ V EE ).
refV = _____ 27. Na protobordu modifikovati šemu
dodavanjem otpornika R0 na red sa
otpornikom R3 , kao što je to
prikazano na slici 3.5.
28. Ulaz kola v g 2 povezati na
oznaka _____ V / div = _____ refV = _____ generator, umesto dotadašnje veze
Slika 3.4c. Eksperimentalno određena prenosna na masu.
karakteristika diferencijalnog pojačavača. 29. Uključiti izvore za napajanje ( VCC i

vg 2 V EE ).
+
30. Uključiti generator.
−
31. Podesiti generator, tako da
na njegovom izlazu generiše
R3 = 10 kΩ R1 = 10 kΩ R2 = 100 kΩ
prostoperiodični napon
− amplitude V gm = 5 V i
vi
R0 = 10 kΩ R1 = 10 kΩ
+ učestanosti f = 1 kHz .
R3 = 10 kΩ R0 = 10 kΩ 32. Osciloskop prebaciti u
R2 = 100 kΩ standardan mod prikazivanja.
−
33. Na grafike prikazane na slici
v g1 3.5a ucrtati vremenske
+
dijagrame ulaznih i izlaznog
Slika 3.5. Modifikovani instrumentacioni pojačavač. napona.

oznaka oznaka

V / div = _____ V / div = _____

refV = _____ refV = _____

time / div = ________ time / div = ________

oznaka oznaka

V / div = _____ V / div = _____

refV = _____ refV = _____

time / div = ________ time / div = ________

Slika 3.5a. Eksperimentalno određeni vremenski oblici ulaznih i izlaznog napona instrumentacionog pojačavača.
20 ETF u Beogradu, Odsek za elektroniku

VEŽBA 4
FREKVENCIJSKE KARAKTERISTIKE POJAČAVAČA

OPIS VEŽBE

Koriste se šeme pojačavača prikazane na slikama 4.2, 4.3, 4.4, 4.7 i 4.8 koje treba ostvariti na
protobordu.
Kola se napajaju iz dve baterije za napajanje VCC = 12 V i V EE = −12 V , koje treba priključiti
na protobord.
Na protobord se dovode i signali iz generatora signala.
Merenje jednosmernih i promenljivih napona obavlja se pomoću osciloskopa.
Pribor, instrumenti i materijal
• dve baterije za napajanje od 12V
• osciloskop
• signal generator
• univerzalna radna ploča
• operacioni pojačavač MC1458
• Bipolarni tranzistor BC 337 × 2
• otpornici tolerancije 1% i snage 0,25 W sledećih vrednosti: 51Ω , 100Ω , 1kΩ × 2 ,
5,6 kΩ × 2 , 10 kΩ × 2 , 8, 2 kΩ i 33kΩ
• elektrolitski kondenzatori 10μF/16V i 100μF/16V

Na slici 4.1 je prikazana šema sa

rasporedom priključaka operacionih
pojačavača u integrisanom kolu sa oznakom
MC1458. Operacioni pojačavač ima ulazni
diferencijalni pojačavač sa NPN
tranzistorima. Na istoj slici prikazan je i
raspored priključaka bipolarnog tranzistora
BC337. Električne karakteristike ovih
Slika 4.1. Raspored priključaka integrisanog pojačavača komponenti date su u prilogu na kraju
MC1458 i bipolarnog tranzistora BC337. priručnika.

ZADATAK
1. MERENJE DC NAPONSKOG POJAČANJA
OPERACIONOG POJAČAVAČA
12V
Merenje se obavlja pomoću kola prikazanog na slici 4.2.
VCC
Merenjem napona VI i VX na niskim učestanostima za dve
8 U1A
3 V+ MC1458 različite pobude (radi eliminisanja uticaja razdešenosti
+
R4 1 VI
pojačavača) dobija se da je naponsko pojačanje operacionog
OUT
pojačavača na niskim učestanostima ( ω → 0 )
51 2
- 4 ⎛ R ⎞ ΔVI ΔV I
V-
A0 = ⎜ 1 + 3 ⎟ = 648,06 .
VEE ⎝ R4 ⎠ ΔV X ΔV X
R3

33k 12V
Postupak pri merenju
VU R1 R2
VX 1. Na protobordu povezati šemu prema slici 4.2.
8k2 5k6 2. Ulaz kola kratko spojiti sa pozitivnom baterijom za
Slika 4.2. kolo za merenje DC pojačanja napajanje VU = VCC = 12 V .
operacionog pojačavača.
 Laboratorijske vežbe iz Osnova analogne elektronike 21

3. Osciloskopom podešenim za DC merenja izmeriti napone VX i VI (Pritiskom na tastet

MEASURE dobija se meni u kome treba podesiti SOURCE na merni kanal osciloskopa
CH1 ili CH2 i TYPE na MEAN)
VX 1 = ________ , VI 1 = _________ .
4. Ulaz kola kratko spojiti sa negativnom baterijom za napajanje VU = VEE = −12 V i ponoviti
tačku 3
VX 2 = ________ , VI 2 = _________ ⇒ ΔVX = VX 2 − VX 1 = ________ ,
ΔV I
ΔVI = VI 2 − VI 1 = _________ ⇒ A0 = 648,06 = _____________ .
ΔV X

2. MERENJE PROPUSNOG OPSEGA OPERACIONOG POJAČAVAČA B I

UČESTANOSTI JEDINIČNOG POJAČANJA fT

Na slici 4.3 je prikazana šema kola koje se koristi pri

12V ovom merenju. Funkcija prenosa operacionog pojačavača sve
VCC do učestanosti jediničnog pojačanja može se dobro
aproksimirati jednopolnom funkcijom prenosa
8 U1A
V+ A0
Aop ( s ) =
3 MC1458
+ .
VG OUT
1 VI 1 + s / ωP
2 Funkcija prenosa pojačavača sa slike 4.3 je
Aop (s )
-
V (s )
4
V- 1
A(s ) = i
R1
= , β= = ⇒
VEE Vg (s ) 1 + βAop (s ) R1 + R2 101
A0 1
A( s) = , ωP1 = ωP (1 + β A0 ) .
12V
R1 R2 1 + β A0 1 + s / ωP1
100 10k Pošto je funkcija prenosa jednopolna, gornja granična
učestanost jednaka je učestanosti pola
Slika 4.3. Kolo za merenje propusnog
opsega i učestanosti jediničnog f H = B = f P1 = f P (1 + β A0 ) , f = ω / 2π .
pojačanja. Proizvod pojačanja u propusnom opsegu i propusnog
opsega predstavlja učestanost jediničnog pojačanja
A0
fT = Av 0 B = f P (1 + β A0 ) = A0 f P .
1 + β A0

Postupak pri merenju

1. Na protobordu povezati šemu prema slici 4.3.
2. Na ulaz kola dovesti prostoperiodični napon v g = Vm sin ( 2π ft ) , Vm = 10 mV , f = 1kHz .
3. Na osciloskopu postaviti merenje amplitude izlaznog napona Vimp − p . Pritiskom na taster
MEASURE dobija se meni u kome treba podesiti SOURCE na merni kanal osciloskopa
CH1 ili CH2 i TYPE na PK-PK.
4. Osciloskopom podešenim za AC merenja izmeriti amplitudu izlaznog napona
V
Vim = _________ ⇒ Av 0 = im = _____________ .
Vm
5. Ne menjajući amplitudu ulaznog napona povećavati učestanost pobudnog generatora u
koracima od po 100 Hz i posmatrati amplitudu izlaznog napona. Učestanost pobudnog
napona povećavati sve dok se na osciloskopu ne pojavi vrednost amplitude izlaznog
22 ETF u Beogradu, Odsek za elektroniku

Vimp − p (1kHz )
2V
napona ≈
= 1, 41V . Zabeležiti vrednost ove učestanosti
2 2
f H = B = __________ ⇒ fT = Av 0 B = __________ .
6. Na osnovu izmerenih vrednosti DC pojačanja operacionog pojačavača A0 i učestanosti fT
izračunati učestanost pola
f P = fT / A0 = ___________ .

3. MERENJE PROPUSNOG OPSEGA POJAČAVAČA SA ZAJEDNIČKIM EMITOROM

Na slici 4.4 je prikazana šema kola koje se koristi

VCC
RC pri ovom merenju. Na niskim učestanostima funkcija
12 5k6 CP prenosa ovog pojačavača je
0
VP
V (s) s ( s + ωZE )
10U AL ( s ) = p = Apo ,
Vg ( s ) ( s + ωPE )( s + ωPP )
RP
R1 Q1
Vg BC337 10k
RB 1
1k
RB Apo ≈ − gm ( RC || RP ) , ωPP = ,
51 CE
0
RB + R1 CP ( RC + RP )
0 0
RE
1 1
100U
ωZE = , ωPE = , rπ >> RB .
⎛ 1 ⎞
10k
0 CE RE
VEE CE ⎜ RE || ⎟
12
⎝ gm ⎠
0
Na slici 4.5 je prikazan model bipolarnog
tranzistora na visokim učestanostima. Učestanost na
Slika 4.4. Pojačavač sa zajedničkim emitorom.
kojoj koeficijent strujnog pojačanja β ( jf ) postaje
rb Cμ
b c jedan je
1 gm
+ g mVbe fT = .
rπ Cπ Vbe rce 2π Cπ + Cμ
e − e Na visokim učestanostima dominantan uticaj na
funkciju prenosa imaju kondenzatori Cπ i Cμ .
Zanemarujući uticaj otpornosti tela baze rb , slika
Slika 4.5. π -model bipolarnog tranzistora na
visokim učestanostima. 4.6, naponsko pojačanje ovog pojačavača je
Vp ( s ) 1 − sCμ / g m
AH ( s ) = = Apo ,
Vg ( s ) D (s)
⎛ s ⎞⎛ s ⎞ ⎛ 1 1 ⎞ s2
D ( s ) = ⎜1 + ⎟ ⎜1 + ⎟ = 1+ s⎜ + ⎟+ .
⎝ ωP1 ⎠ ⎝ ωP 2 ⎠ ⎝ ωP1 ωP 2 ⎠ ωP1ωP 2
Obično su učestanosti polova dosta razmaknute, npr. ωP 2 >> ωP1 , tako da je
s s2
D (s) ≈ 1+ + .
ωP1 ωP1ωP 2
Cμ Funkcija prenosa u ovom slučaju je
R1 Vp
1 − sCμ / g m
AH ( s ) ≈ Apo ,
+ + g mVbe (1 + s / ωP1 )(1 + s / ωP 2 )
Vg rπ || RB Cπ Vbe RP′ 1
− ωP1 ≈ ,
− RB′ ( Cπ + Cμ (1 + gm RP′ ) )
RB′ = RB || rπ || R1 , RP′ = RC || rce || RP ,
Slika 4.6. Šema za male signale pojačavača sa zajedničkim
emitorom na visokim učestanostima.
 Laboratorijske vežbe iz Osnova analogne elektronike 23

1 1
ωP 2 ≈ >> ωP1 .
ωP1 Cμ Cπ RB′ RP′

Postupak pri merenju

1. Na protobordu povezati šemu prema slici 4.4.
2. Na ulaz kola dovesti prostoperiodični napon v g = Vm sin ( 2π ft ) , f = 1kHz .
3. Na osciloskopu postaviti merenje amplitude izlaznog napona V pmp − p . Pritiskom na taster
MEASURE dobija se meni u kome treba podesiti SOURCE na merni kanal osciloskopa
CH1 ili CH2 i TYPE na PK-PK.
4. Osciloskop podesiti za AC merenja, a zatim podešavati vrednost amplitude ulaznog
napona dok se na potrošaču RP ne dobije amplituda V pmp − p = 2 V .
5. Na osnovu odnosa amplituda napona na potrošaču i ulaznog napona odrediti pojačanje u
propusnom opsegu
V
Apo = pmp − p = ___________ .
Vmp − p
6. Potom ne menjajući amplitudu ulaznog napona smanjivati frekvenciju pobudnog
generatora sve dok amplituda napona na potrošaču ne opadne na vrednost
V pmp − p (1kHz ) 2 V
≈ = 1, 41V . Učestanosti pri kojoj se ovo dešava je donja granična
2 2
učestanost pojačavača
f L = __________ .
7. Ne menjajući amplitudu ulaznog napona povećavati učestanost pobudnog generatora i
posmatrati amplitudu izlaznog napona. Kako se približavamo gornjoj graničnoj
učestanosti, učestanost pobudnog generatora treba povećavati u sve manjim koracima.
Učestanost pobudnog napona povećavati sve dok se na osciloskopu ne pojavi vrednost
V (1kHz ) 2 V
amplitude izlaznog napona pmp − p ≈ = 1, 41V . Gornja granična učestanost i
2 2
propusni opseg pojačavača su
f H = __________ i B = f H − f L = __________ .

4. MERENJE PROPUSNOG OPSEGA KASKODNOG POJAČAVAČA

VCC Na slici 4.7 je prikazana šema kola koje se koristi

RC
pri ovom merenju. U odnosu na stepen sa zajedničim
12 R2 5k6 CP
VP emitorom iz prethodne tačke, na niskim učestanostima
0
C3
5k6
Q2 10U
RP
funkcija prenosa pojačavača praktično se ne menja
BC337 V (s) s ( s + ωZE )
AL ( s ) = p
0 10k
= Apo ,
Vg ( s ) ( s + ωPE )( s + ωPP )
10U R3
1k
0
Q1
RB 1
gm ( RC || RP ) , ωPP =
R1
Vg 0 BC337 Apo ≈ − ,
1k
RB
RB + R1 CP ( RC + RP )
1 1
51
RE
CE
ωZE = , ωPE = , rπ  RB .
0 0 100U CE RE ⎛ 1 ⎞
10k
0
CE ⎜ RE || ⎟
VEE ⎝ gm ⎠
12
U okolini propusnog opsega na visokim
0
učestanostima funkcija prenosa može se aproksimirati
Slika 4.7. Kaskodni pojačavač.
24 ETF u Beogradu, Odsek za elektroniku

jednopolnom funkcijom prenosa

Apo
AH ( s ) = .
1 + s / ωPM
Učestanost pola ωPM određena je preslikanom Milerovom kapacitivnošću Cμ1 u kolo baze ulaznog
tranzistora
1
ωPM ≈ , R′ = R || R .
(Cπ 1 + 2Cμ1 ) RB′ B B 1
Postupak pri merenju
1. Na protobordu povezati šemu prema slici 4.7.
2. Na ulaz kola dovesti prostoperiodični napon v g = Vm sin ( 2π ft ) , f = 1kHz .
3. Na osciloskopu postaviti merenje amplitude izlaznog napona V pmp − p . Pritiskom na taster
MEASURE dobija se meni u kome treba podesiti SOURCE na merni kanal osciloskopa
CH1 ili CH2 i TYPE na PK-PK.
4. Osciloskop podesiti za AC merenja, a zatim podešavati vrednost amplitude ulaznog
napona dok se na potrošaču RP ne dobije amplituda V pmp − p = 2 V .
5. Na osnovu odnosa amplituda napona na potrošaču i ulaznog napona odrediti pojačanje u
propusnom opsegu
V
Apo = pmp − p = ___________ .
Vmp − p
6. Potom, ne menjajući amplitudu ulaznog napona, smanjivati frekvenciju pobudnog
generatora sve dok amplituda napona na potrošaču ne opadne na vrednost
V pmp − p (1kHz ) 2 V
≈ = 1, 41V . Učestanosti pri kojoj se ovo dešava je donja granična
2 2
učestanost pojačavača
f L = __________ .
7. Ne menjajući amplitudu ulaznog napona povećavati učestanost pobudnog generatora i
posmatrati amplitudu izlaznog napona. Kako se približavamo gornjoj graničnoj
učestanosti, učestanost pobudnog generatora treba povećavati u sve manjim koracima.
Učestanost pobudnog napona povećavati sve dok se na osciloskopu ne pojavi vrednost
V (1kHz ) 2 V
amplitude izlaznog napona pmp − p ≈ = 1, 41V . Gornja granična učestanost i
2 2
propusni opseg pojačavača su
f H = __________ i B = f H − f L = __________ .

5. MERENJE PROPUSNOG OPSEGA POJAČAVAČA SA ZAJEDNIČKIM

KOLEKTOROM

Na slici 4.8 prikazana je šema kola koje se koristi pri ovom merenju. Naponsko pojačanje
stepena sa zajedničkim kolektorom u funkciji učestanosti je
V (s)
A( s) = i ≈ Apo
1 + s / ωZ
, Apo =
(1 + β 0 ) RE g
, ωZ ≈ m ≈ ωT ,
Vg ( s ) 1 + s / ωP R1 + rπ + (1 + β 0 ) RE Cπ
1
ωP = .
⎛ R + RE ⎞
Cπ ⎜ rπ || 1 ⎟
⎝ 1 + g m RE ⎠
 Laboratorijske vežbe iz Osnova analogne elektronike 25

VCC
Postupak pri merenju
12
1. Na protobordu povezati šemu prema slici 4.8.
0 2. Na ulaz kola dovesti prostoperiodični napon
R1 Q1 v g = Vm sin ( 2π ft ) , f = 1kHz .
Vg BC337 3. Na osciloskopu postaviti merenje amplitude izlaznog
5k6
VI napona V pmp − p . Pritiskom na taster MEASURE dobija
RE se meni u kome treba podesiti SOURCE na merni
0
10k
kanal osciloskopa CH1 ili CH2 i TYPE na PK-PK.
4. Osciloskop podesiti za AC merenja, a zatim podešavati
VEE
vrednost amplitude ulaznog napona dok se na potrošaču
12 RP ne dobije amplituda Vimp − p = 2 V .
0
5. Na osnovu odnosa amplituda napona na potrošaču i
Slika 4.8. Pojačavač sa zajedničkim ulaznog napona odrediti pojačanje u propusnom opsegu
kolektorom. V
Apo = imp − p = ___________ .
Vmp − p
6. Ne menjajući amplitudu ulaznog napona povećavati učestanost pobudnog generatora i
posmatrati amplitudu izlaznog napona. Kako se približavamo gornjoj graničnoj
učestanosti, učestanost pobudnog generatora treba povećavati u sve manjim koracima.
Učestanost pobudnog napona povećavati sve dok se na osciloskopu ne pojavi vrednost
V (1kHz ) 2 V
amplitude izlaznog napona imp − p ≈ = 1, 41V . Gornja granična učestanost i
2 2
propusni opseg pojačavača su
f H = __________ i B = f H − f L = __________ .

7. Na osnovu rezultata prethodnih merenja ukratko objasniti razlike u propusnim opsezima

pojačavača sa zajedničkim emitorom, kaskodnog pojačavača i pojačavača sa zajedničkim
kolektorom
_____________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________.
26 ETF u Beogradu, Odsek za elektroniku

VEŽBA 5
FREKVENCIJSKE KARAKTERISTIKE: ŠIROKOPOJASNI POJAČAVAČ SA
NAPONSKIM I STRUJNIM PROCESIRANJEM-PSPICE

OPIS VEŽBE

Koriste se šeme pojačavača prikazane na slikama 5.1 i 5.2. Snimaju se frekvencijske

karakteristike za različite vrednosti kapacitivnosti i otpornosti. Pored toga snima se i prenosna
karakteristika.

Pribor, instrumenti i materijal

• PC računar sa instaliranim softverskim paketom za analizu elektronskih kola PSPICE

ZADATAK
1. ŠIROKOPOJASNI POJAČAVAČ SA NAPONSKIM PROCESIRANJEM
Simulacija se obavlja pomoću kola
VCC
R1 R4 R5
prikazanog na slici 5.1. Pre
12V 9.3k 8.2k 3.9k simulacije je potrebno izvesti vezu,
Vi
koja definiše zavisnost izlaznog
0 napona od napona na ulazu
Q2 pojačavača bez kondenzatora C1 u
BC107A kolu:
C2 ⎛ R7 ⎞
⎜⎜1 + ⎟⎟vu .
Q1
BC107A
R6 C3 v i =
1
3.3k 1
⎝ R3 ⎠
Vu
1Vac
0Vdc
0 0

R7 100k
R2 R3
2.7k 2k
C1 1p

Slika 5.1. Širokopojasni pojačavač sa naponskim procesiranjem.

Postupak pri simulaciji

1. U Pspice Schematics editoru nacrtati šemu prema slici 5.1.

2. Vrednost otpornika R7 promeniti na 100 MΩ .
3. Na osnovu PSPICE simulacije ucrtati amplitudsku karakteristiku na grafik prikazan na
slici 5.1a.
4. Vrednost otpornika R7 promeniti na 100 KΩ .
5. Na osnovu PSPICE simulacije ucrtati amplitudsku karakteristiku na grafik prikazan na
slici 5.1a.
6. Vrednost otpornika R7 promeniti na 50 KΩ .
7. Na osnovu PSPICE simulacije ucrtati amplitudsku karakteristiku na grafik prikazan na
slici 5.1a.
8. Vrednost otpornika R7 promeniti na 20 KΩ .
9. Na osnovu PSPICE simulacije ucrtati amplitudsku karakteristiku na grafik prikazan na
slici 5.1a.
 Laboratorijske vežbe iz Osnova analogne elektronike 27

a [dB] a [dB]

oznaka oznaka

V / div = _____ V / div = _____

refV = _____ refV = _____

time / div = ________ log f time / div = ________ log f

a [dB] a [dB]
oznaka oznaka

V / div = _____ V / div = _____

refV = _____ refV = _____

time / div = ________ log f time / div = ________ log f

Slika 5.1a. PSPICE simulacijom određene frekventne karakteristike
širokopojasnog pojačavača sa naponskim procesiranjem.

a [dB] a [dB]
oznaka oznaka

V / div = _____ V / div = _____

refV = _____ refV = _____

a [dB] log f log f

time / div = ________
a [dB] time / div = ________

oznaka oznaka

V / div = _____ V / div = _____

refV = _____ refV = _____

time / div = ________ log f time / div = ________ log f

Slika 5.1b. PSPICE simulacijom određene frekventne karakteristike
širokopojasnog pojačavača sa naponskim procesiranjem.
28 ETF u Beogradu, Odsek za elektroniku

10. Vrednost otpornika R7 fiksirati na 100 KΩ .

11. Vrednost kondenzatora C1 promeniti na 0,1 pF .
12. Na osnovu PSPICE simulacije ucrtati amplitudsku karakteristiku na grafik prikazan na
slici 5.1b.
13. Vrednost kondenzatora C1 promeniti na 100 pF .
14. Na osnovu PSPICE simulacije ucrtati amplitudsku karakteristiku na grafik prikazan na
slici 5.1b.
15. Vrednost kondenzatora C1 promeniti na 100 nF .
16. Na osnovu PSPICE simulacije ucrtati amplitudsku karakteristiku na grafik prikazan na
slici 5.1b.
17. Vrednost kondenzatora C1 promeniti na 100 μF .
18. Na osnovu PSPICE simulacije ucrtati amplitudsku karakteristiku na grafik prikazan na
slici 5.1b.

2. ŠIROKOPOJASNI POJAČAVAČ SA STRUJNIM PROCESIRANJEM

Simulacija se obavlja pomoću kola prikazanog na slici 5.2. Pre simulacije je potrebno izvesti vezu,
koja definiše zavisnost izlaznog napona od napona na ulazu pojačavača na niskim učestanostima:
R ⎛ I + I e2 ⎞
vi = − P ⋅ ⎜⎜1 + e1 ⎟ ⋅ (v1 − v 2 ) , RP = R1 = R2 , RE = R3 = R4 .
RE ⎝ I b ⎟⎠
VCC VCC

R1 R2
V1 3.3k 3.3k
+ Vi -
12V

VR2 VR2
V2
0 Q9 Q10
12V Q2N2222A Q2N2222A
Q1 Q2
Q2N2222A Q2N2222A

VEE IE2

VR2 1m

V4 0
VR1 VR1
1.4V
VR1 Q7 Q8
Q2N2222A Q2N2222A
Q3 Q4
V3 Q2N2222A Q2N2222A

1.4V IE1

1m
0
0

V1 Q5 Q6
Q2N2222A Q2N2222A
VU R3 R4
1Vac 0
0Vdc 100 IB 100

1m
0

VEE

Slika 5.2. Širokopojasni pojačavač sa strujnim procesiranjem.

 Laboratorijske vežbe iz Osnova analogne elektronike 29

Postupak pri simulaciji

1. U Pspice Schematics editoru nacrtati šemu prema slici 5.2.
2. Na osnovu PSPICE simulacije ucrtati funkciju prenosa na grafik prikazan na slici 5.2a.
3. Na osnovu PSPICE simulacije ucrtati amplitudsku karakteristiku na grafik prikazan na
slici 5.2a.
4. Promenuti vrednosti strujnog izvora I B na 0.1mA.
5. Na osnovu PSPICE simulacije ucrtati funkciju prenosa (na učestanosti f = 1 kHz ) na
grafik prikazan na slici 5.2b.
6. Na osnovu PSPICE simulacije ucrtati amplitudsku karakteristiku na grafik prikazan na
slici 5.2b.

vI a [dB]
oznaka oznaka

V / div = _____ V / div = _____

refV = _____ refV = _____

time / div = ________ vU time / div = ________ log f

Slika 5.2a. PSPICE simulacijom određena funkcija prenosa i frekventna karakteristika
širokopojasnog pojačavača sa strujnim procesiranjem.

vI a [dB]
oznaka oznaka

V / div = _____ V / div = _____

refV = _____ refV = _____

time / div = ________ vU time / div = ________ log f

Slika 5.2b. PSPICE simulacijom određena funkcija prenosa i frekventna karakteristika
širokopojasnog pojačavača sa strujnim procesiranjem.
30 ETF u Beogradu, Odsek za elektroniku

VEŽBA 6
ŠUM U ELEKTRONSKIM KOLIMA-PSPICE

OPIS VEŽBE
Koriste se šeme pojačavača pokazane na slikama 6.1, 6.5 i 6.8. Snimaju se frekvencijske
karakteristike i analiza šuma navedenih pojačavača.
Pribor, instrumenti i materijal
• PC računar sa instaliranim programom PSPICE

ZADATAK

1. ODREĐIVANJE UTICAJA ŠUMA U POJAČAVAČU SA BIPOLARNIM

TRANZISTOROM
Na slici 6.1 prikazano je kolo koje se koristi u
V1
R5 R3 simulaciji analize uticaja šuma u pojačavaču sa
15
910k 680k zajedničkim emitorom. Na slici 6.2 prikazan je model
R6 tranzistora za male signale na niskim učestanostima.
out
0
1meg Q2
Uticaj šuma sačme u kolu kolektora modelira se strujnim
C2 50u
generatorom
R4 BC107A I nc = 2qI C .
6.8k R1 Uticaj šuma sačme u baznom kolu, kao i uticaj
1Vac
Vg C3
390k
R2 C1
fliker-šuma i generaciono-rekombinacionog šuma
50u
0Vdc 1u 300k predstavljen je preko strujnog generatora čija je
spektralna gustina snage
2 Ia I Bc
0 0 0 0 0 I nb = 2qI B + K1 B + K 2 .
1 + ( f / fc )
2
Slika 6.1. Stepen sa zajedničkim emitorom. f
Termički šum generiše otpornost tela baze
Enb = 4kTrb .
rb
vb vc
g m vbe Postupak pri simulaciji
+
4kTrb I nb rπ rce
vbe I nc
1. Nacrtati šemu kola sa
− slike 6.1.
2. Zadati AC analizu i
analizu šuma.
ve Učestanost se menja po
Slika 6.2. Model šuma u bipolarnom tranzistoru. dekadama sa 100 tačaka
po dekadi. Početna
učestanost je 1Hz, a krajnja 100kHz. Za analizu šuma potrebno je selektovati polje Noise
Enabled. U prazna polja upisati V(out) i Vg, a interval zapisivanja šuma u izlaznu
datoteku neka bude isti kao broj tačaka po dekadi.
3. Pokrenuti simulaciju.
4. Po završetku simulacije automatski će se pokrenuti program za prikazivanje rezultata
PROBE. U ovom prozoru startovati ikonicu Trace, a potom sa Add Trace pronaći i
prikazati šum na izlazu pojačavača V(ONOISE). Ovaj napon predstavlja efektivnu
vrednost napona šuma na izlazu. Dobijeni dijagram ucrtati na grafik prikazan na slici 6.3.
5. Na ovaj način se može posmatrati udeo pojedinih vrsta šuma. Sa NFID (ime komponente)
i NFIB () može se posmatrati uticaj Fliker-šuma, sa NSID(), NSIB() i NSIC() uticaj šuma
sačme, sa NRB(), NRC(), NRD(), NRE(), NRG(), NRS() uticaj termičkog šuma.
 Laboratorijske vežbe iz Osnova analogne elektronike 31

6. Posmatrati bez precrtavanja grafika jedan po jedan šum i utvrditi koji od njih je
dominantan
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________.
7. Na grafik sa slike 6.3, sa drugom podelom, ucrtati i vrednost napona ekvivalentnog
ulaznog šuma V(INOISE).
V ( onoise )

log f
Slika 6.3. Dijagrami dobijeni simulacijom šuma u kolu sa slike 6.1.

2. ODREĐIVANJE UTICAJA ŠUMA U POJAČAVAČU SA MOS TRANZISTORIMA

C gd Na slici 6.4 prikazana je ekvivalentna

vg vd šema za male signale MOS tranzistora sa
generatorima koji modeluju uticaj šuma. Šum
+ sačme u gejtu modelovan je strujnim izvorom
I ng v gs rds I nd
C gs g v I ng = 2qI G ,
− m gs dok je uticaj termičkog šuma u kanalu i
fliker-šuma predstavljen pomoću strujnog
izvora čija je spektralna gustina snage
vs
2 2 I Ba
Slika 6.4. Model šuma u MOS tranzistoru.
I nd = 4 kT g m + K 3 .
3 f
Postupak pri simulaciji
1. Nacrtati šemu kola sa slike 6.5. Modeli tranzistora su:
.MODEL NMOS1u3 NMOS LEVEL = 3 TOX = 200E-10 NSUB = 1E17 GAMMA = 0.5 PHI = 0.7 VTO = 0.8
+DELTA = 3.0 UO = 650 ETA = 3.0E-6 THETA = 0.1 KP = 120E-6 VMAX = 1E5 KAPPA = 0.3 RSH = 0
+NFS = 1E12 TPG = 1 XJ = 500E-9 LD = 100E-9 CGDO = 200E-12 CGSO = 200E-12 CGBO = 1E-10
+CJ = 400E-6 PB = 1 MJ = 0.5 CJSW = 300E-12 MJSW = 0.5
.MODEL PMOS1u3 PMOS LEVEL = 3 TOX = 200E-10 NSUB = 1E17 GAMMA = 0.6 PHI = 0.7
+VTO = -0.9 DELTA = 0.1 UO = 250 ETA = 0 THETA = 0.1 KP = 40E-6 VMAX = 5E4 KAPPA = 1
+RSH = 0 NFS = 1E12 TPG = -1 XJ = 500E-9 LD = 100E-9 CGDO = 200E-12 CGSO = 200E-12
+CGBO = 1E-10 CJ = 400E-6 PB = 1 MJ = 0.5 CJSW = 300E-12 MJSW = 0.5
32 ETF u Beogradu, Odsek za elektroniku

2. Zadati AC analizu i analizu šuma. Učestanost se menja po dekadama sa 100 tačaka po

dekadi. Početna učestanost je 100Hz, a krajnja 100MEG. Za analizu šuma potrebno je
selektovati polje Noise Enabled. U prazna polja upisati V(out) i V2, a polje u kome se
zadaje interval zapisivanja šuma u izlaznu datoteku ostaviti prazno.
VDD M2 3. Pokrenuti simulaciju.
M3 PMOS1u3 4. Po završetku simulacije automatski će se
PMOS1u3 W = 10u
3.3Vdc W = 10u L = 1u pokrenuti program za prikazivanje
L = 1u
CL
rezultata PROBE. U ovom prozoru
0 out startovati ikonicu Trace, a potom sa Add
I1
100u
1p Trace pronaći i prikazati šum na izlazu
0 pojačavača V(ONOISE). Ovaj napon
0 M1
NMOS1u3
predstavlja efektivnu vrednost napona
V2
1.2Vdc W = 10u šuma na izlazu. Dobijeni dijagram ucrtati
1Vac L = 1u na grafik prikazan na slici 6.6.
5. Posmatrati bez precrtavanja grafika jedan
0 0 po jedan šum i utvrditi koji od njih je
Slika 6.5. CMOS pojačavač. dominantan
_________________________________________
_________________________________________________________________________.
6. Na grafik sa slike 6.6, sa drugom podelom, ucrtati i vrednost napona ekvivalentnog
ulaznog šuma V(INOISE).
V ( onoise )

log f
Slika 6.6. Dijagrami dobijeni simulacijom šuma u kolu sa slike 6.5.

3. ODREĐIVANJE UTICAJA ŠUMA U KOLIMA SA

OPERACIONIM POJAČAVAČEM

Na slici 6.7 prikazan je model realnog operacionog pojačavača preko

ekvivalentnih strujnih i naponskih generatora i operacionog pojačavača
bez šuma. Generatori šuma u svakom operacionom pojačavaču zavise od
konkretne realizacije i tehnologije.
Slika 6.7. Model šuma u Na slici 6.8 prikazana je šema pojačavača iz koje se određuje uticaj
operacionom pojačavaču. šuma.
 Laboratorijske vežbe iz Osnova analogne elektronike 33

Postupak pri simulaciji

1. Nacrtati šemu kola sa slike 6.8.

V3 2. Zadati AC analizu i analizu šuma. Učestanost
U1 12
se menja po dekadama sa 100 tačaka po
OP-07 dekadi. Početna učestanost je 1Hz, a krajnja
0 1MEG. Za analizu šuma potrebno je

7
R3
3 8
selektovati polje Noise Enabled. U prazna

V+
+ OS2
V1
1Vac
1k
OUT
6 polja upisati V(out) i V1, a polje u kome se
R1 out
0Vdc
2 1 zadaje interval zapisivanja šuma u izlaznu
V-
- OS1
1k V2 datoteku ostaviti prazno.
3. Pokrenuti simulaciju.
4

-12
0 0 4. Po završetku simulacije automatski će se
0 pokrenuti program za prikazivanje rezultata
R2 PROBE. U ovom prozoru startovati ikonicu
10k
Trace, a potom sa Add Trace pronaći i
Slika 6.8. Neinvertujući pojačavač u kome se prikazati šum na izlazu pojačavača
određuje uticaj šuma. V(ONOISE) . Ovaj napon predstavlja
efektivnu vrednost napona šuma na izlazu.
Dobijeni dijagram ucrtati na grafik prikazan na slici 6.9.
5. Posmatrati bez precrtavanja grafika jedan po jedan šum i utvrditi koji od njih je
dominantan
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________.
6. Na grafik sa slike 6.9, sa drugom podelom, ucrtati i vrednost napona ekvivalentnog
ulaznog šuma V(INOISE).
V ( onoise )

log f
Slika 6.9. Dijagrami dobijeni simulacijom šuma u kolu sa slike 6.8.
34 ETF u Beogradu, Odsek za elektroniku

ELEKTRIČNE KARAKTERISTIKE KORIŠĆENIH POLUPROVODNIČKIH

KOMPONENTI

Električne karakteristike diode 1N4148 (preuzeto sa site-a www.diodes.com).

 Laboratorijske vežbe iz Osnova analogne elektronike 35

Električne karakteristike bipolarnog tranzistora BC 337 (preuzeto sa site-a firme Fairchild Semiconductor).
36 ETF u Beogradu, Odsek za elektroniku

Električne karakteristike bipolarnog tranzistora BC 107 (preuzeto sa site-a firme Philips Semiconductors).
 Laboratorijske vežbe iz Osnova analogne elektronike 37

Električne karakteristike bipolarnog tranzistora 2N2222 (preuzeto sa site-a firme Fairchild Semiconductor).
38 ETF u Beogradu, Odsek za elektroniku

Električne karakteristike bipolarnog tranzistora 2N2222 (preuzeto sa site-a firme Fairchild Semiconductor).
 Laboratorijske vežbe iz Osnova analogne elektronike 39

Električne karakteristike integrisanog kola MC1458 (preuzeto sa site-a firme Motorola)

40 ETF u Beogradu, Odsek za elektroniku

LITERATURA

A. S. Sedra and K. C. Smith, Microelectronics Circuits, Fifth Edition, Chapters 2 and 6-9, Oxford
University Press, 2004.
S. Marjanović, Elektronika linearnih kola i sistema, Glave 1-4 i 11, Akademska misao, Beograd,
2002.
S. LJ. Tešić, D. M. Vasiljević, Osnovi elektronike, Glave 10-12 i 15, Građevinska knjiga, Beograd,
2000.
R. Đurić, Zbirka zadataka iz analogne elektronike, Glava 1, Grafos internacional, Pančevo, 2004.
Pravila za rad u laboratoriji i Uputstva za instrumente i opremu, http://tnt.etf.bg.ac.yu .
Kratko uputstvo za PSPICE, http://tnt.etf.bg.ac.yu .
http://www.tek.com/measurement/scopes/home.html .
www.agilent.com/find/33220A .
 Laboratorijske vežbe iz Osnova analogne elektronike 41

EVIDENCIJA IZRADE LABORATORIJSKIH VEŽBI

Naziv vežbe Ime, prezime i broj indeksa Datum Ocena Overa

1.
1. Operacioni pojačavač
2.

1.
2. Primena operacionih
pojačavača: integrator i
precizni usmerač
2.

3. Primena operacionih 1.
pojačavača: sabirač,
diferencijalni i instru-
mentacioni pojačavač 2.

1.
4. Frekvencijske karak-
teristike pojačavača
2.

5. Frekvencijske karak-
1.
teristike: širokopojasni
pojačavač sa naponskim
i strujnim procesi-
ranjem-PSPICE 2.

1.
6. Šum u elektronskim
kolima-PSPICE
2.