AERO
Pemex Maen ace mag 1 ia a n eeelaell
fee eee ez EC Pec Uey
Srrevecues
Sere
CT
> (fight simuitor
Boa
ans
a
cry el
fore ro nse acy
il
l
www.bbsoft.co.yujaeromagazin AERO
magazin —__
Caps on popudarisuse vanities eosin
Patna Tin Liaoning
Tel (01 e232, 71595
Fema BB StF
Ose ser (9.99
[Branko Vike Branko Niko,
BratislaeJovanovie
Gravy oncovoaN CRE
prof. Zitko Petrov dip. ing.
Uninivader cone
prof Zatho Petrov ph ing-
Ime Mato Slade dip,
‘Goran Memon dipling.
‘prot Rada Tonkowic
Jeaice aspen
rat Radia Tooke
Sovrreasnnna
Blagoje Grahorac ilk (predsednik)
cane Bilbija, pilet (pospedsed)
ing Branko Vali
canjubreiu od 377 nh vertialnubrzinapena
jaod 10,16 rset nazadbrinom od 111 fh
ioe tet bezinom od 93 kh
Jarada strukturei rotor pteteno od kompori-
sihmaterjlapo rts tchnologi omogucuje ra
darsku snevidlivosteKomanés ukombinacjis
cstalom oprernon otvara nove taticke mogucno-
stiborbene upotrebe so minimal kom apo
sadihaikoptr.
Precizninaviga
jsko-nigansk sistem
i ugeadena oprema
predstaijjasam vth
Delikoptersketehnolo-
aie Najvanisistemi
1 kasakteristike Ko-
manga su: petokraki
berledajni gavni rotor
ortipa sfan=
tally; radar za upras
janje-vatrom Lo
bows pasivni senzori
Tc
Komande let: ostula sens ea kowen
tsa em kin pln sa romelin oki
palin. apa rn rose mogu skin bet oboe
seme Koon
Stralaure: seatbelts min don
iar damgotnh motes. Teed oho nso
ne lempacn ke. is of ple nese pkopxo
ste ek tt i stne llega
nea hip, ating, pollo roo zesn=-
4 soanase nog wpe io plore a cdae-
se elge. soho rept ces peat us
Ino ogra mom bra 127 rn ore rae 30
i ere opi.
‘Stil trap- ts pina ao edo,
sas a jn op
Pogonske gropa:éeborta moo TEC T0-
WFAN rk pein sage 1.684. Trsisj mo-
norms sng 1697 noir
so 12. Spole gore sete est ¢ ops
‘eons aparis 3047 Hi, lupe talea
vate 454 are Baia jer leptigleac oers
ins Gogo 1) 355"nin els rora-
ogress rie 95% do 107%
Posada: ict vont opener ovtnh stew
od ki. bia je ped piso ancien
enlighten ar
piven seen
Ani ld ionpaines soprenonz oma
voli ven F£22 Vz: ve kr konbioren VHF
‘WAM Koma sistem ope eon, oben
{WEA kanunacl sien, HFS8 se poco noone
‘oe sie deni.
12 Amnomacazan
prema za letenje: Sst a rerasodes dove wo
du; GPS; odors visor; feet sister palin
ss dee plone LN-210 doo UNINC
Instrumentske oprema: sen zee; ple
apis nteprista kane LR dre ee
ie: dtl mapa erens Dra venanunsa rome dleje
satwinn slo 152x203 a sok tobi (ean no
ohromas zo FRU anv ojza okt mop ere
1a, priteivn okie ste oho ete ot)
ro venemanstemanshremaiska re plas tain
stl dinoraio 10.2 169 em usaako) bine pk
_ivnjpdetaka ogi, rood tomunou. Td
sta pack sore reeondoane aga po:
etna: edna mete bin (NILSTO/15538}, jo vlte
trie jada veome velit brine (zsuorane opin
lin
Oprema xa izréenje zadatoke: mint yriaa.
or Langbo (ruta fps), revdeng do ug
aa [edn tri tea da sibel imap za
riegove soln pra a sanz: rfomnkrodesiog
ilesetog ortega Iman,
‘Naoruitane: rit kale 20mm su brkein ken
eto 4500 maak (20 meat ase men). Nos
4 srnirpa sale psi sme roorsinasbed-
‘im pellepno nc koje maga ss och Heer
(Wei 6 cet ind (Sige) dug st ood:
oti dooms rokete Helge i Broke indie np
soos wien rasta nase kina Lave i
loins pce pe eitoplere Nenae ps n-
it dpueil essa give Se nares mei
Junsoo, ce zoe rishom pa dg nai
ora.
Digitale kobina Komanta
velktog dometa velit eal; trast sistem
clekitaih komad eta prikazvat na plotshoj
kacigisa Srokim vidnim poljem; mala signaturai
vlad aosadiza protivoldopas rakes Heller
(Helis) za caer vandah- vada pasta
ice (Singer.
ravi dragulj Komanca je i. »paket misiox
(MEP) koji sade aon za precinonianjenje
igadanjecijevasabeabedne die. Boeberaa-
‘osthelkopterajeostarena krozzattu ad: pre-
‘iskih tempers, udarapsksu vein wo
sma cektomagnest nterterencinokeeni,
bjloskihemjkihagenasa. Kampjtersa mew
Komanéa je jednaka kompjtersko) moc ¢sapct
Kompjutera, a 90% te modi keris MEP. Aionika
uwkabine voma savemenai bao dene soja
primenui ukomerealnom sektoru
Lavidatko-borben letovi Komanéaessexo-
Aitinocu, to ce predstaiai jedan o ght
Gina suprostavjanjanovim smrtnosnim sen
sma PVO. Piloski i nigansi sistem omognéuju
invodenjeletovanocu ju nepovajnim meteoraa-
kimsovima, kao ientiihacjceva na vesim
dajinama, Sistem 2aletenje nocuprikazuekon-
figura trena sa edinstvenim wedanjem inje
{ovo vido pli jeogranieno dimenziara ck
‘a, ane tehaologjom senzoc, Vidno pli kicige
ianos53stepena po aim 80stepeipocleva-
500Ks)dilaserskom (avio-bomba KAB-5001).
‘eleviaiski sistem 2a samtonavodenje je kore
lacionogtipa, oji omoguéuje navodenje rakete|
na dobra maskiraneciljeve. Po svojaj Koncepci
i naginu navodenja KAB-SOOKr je sliéna ameri
oj TV vodenoj avio-bombi AGM-62 »Volaje.
a» &
US X@ precizne
“ivio-pombe
‘Opcemljena je opti¢kim sistemows: 28 zahvatanje
cijeva na bazi kontrasta cil‘ okaline, Sto ome-
_gucuje, da se avio-bomba navodia ciljsiako se
‘an ine vidi, Na primer, zahvat cjaveliine lo-
vaékog aviona na stajanci pri meteoroloiko) vi
Aljivosti o6 10 km se mote inert na daljinama
0d 15-17 ke. Bri tome se avio-bomba navodi na
1aekw oznagenu markerom. Posle edbacivanjas
aviona evio-bomba je utonomna,a uz odgovs,
rajucu korekcijw na putanjise poste sednje kva-
dratno odstupane (la2nost pogadanja) od 47m.
Ubojni deo oveavio-bombe dni ili probojns bo:
jeva glava mage 380 kg.za unistavanje dobro uko-
panih objekata, ili fugasna bojea lava, koja obez
beduje povrsino unistenja od 1.500 my. Iebor i
zalwat eleva se vSi pomagy TV prikaivaga api
Fotskojkabini
Za wyedbavanje bojeve primene avia-bombe
KAB-SOOKr je Konstruisan kontejnerski veébovni
sistem KAB-S00K,-U; koji obezbeduje imitaciju
svi fazabombardovanja injhovo zapisivanje bee
finitkog odbacivanja savioa, Masa konteneraje
85 kg, dina 1.830 ma i pregnik 350mm. U nos
-onisineraje ugradenteleviaiski sistem, koje pot
‘uno dentin sa sistemom ugradenim na avio
Dombu KAB-S00Kr.
Lasers vodenaovio-bombo KAB-S0OL
‘Asrowacaans 12 Losers voden avio-bombo KAB-1S00L{
ese kaerski vee avio-bombe KAB-1SDDL-1
ska komandna mest, skladiita nuklearnog orué
ji) savionafrontavski strategiskeaviacje.Avio-
bbomba KAB-1S00L se kompletiea sa aserskom po:
Iaktivaom glavom za samonavodenje, koja
obeabeduje stednjekvadretno edstupanie poga-
ddanjacjeva 207-10 m (akod najnoviih mos
kacijaza 1-2). Projektovanajepoaerodinamic~
oj emi patkas, Na zadnjem delu ela susmestena
[krstasta ria sinvlatetim stabilizatorima, na koji
ma senalaze upravagke povrsine 2 upravjanjew
dee ravi, St jojobeabedujevisake manevarske ka-
rakteristike Osnovu ubojnog ela ove avio-bombe
ni specialna probojno-potkalibarskabojevagla~
va, kojajespasobna da prodre utle a dubinu od
10-20 mda probie actwitano-betonsku podlogo
‘acer adeno ovo-bombn KAB-1500L,
Avio-bomba KAB-500L sa poluaktivaimlaser-[
skim sistema a samonavodenjeepo dimenzh
jmaipotipubojeve dave potpuno sina vio-bombi
KAB-S00Kr.Pored gadansnepokretni ejeva, mo-
‘eda se koristiza dane pokretnihcijeva na ze-
rijina voi Dabiselasersk samanavodens avi-
‘bomba moglakoristt,neophodno jedacil bude
‘coraenlasrskim oraivage avina ili sa zm
-Avo-bombe KAB-SO0Kr i KAB-5(0L sekariste
savisina od 500-5000 m pi brainama avions-no
98104550 1.100 koh
Precane avio-bomibe kalibra 1.500 kg
Samnonadenevo-bombe ase 1.5005 8-
imenjene za unigtavanje dobrozaéti¢enih tatkastih
nadaemaiheijva i kopanhobjelata strat
12 Asnowacazme
TV lave za sermonovoenieovio-bombe KAE-S00Kr
Aebjine do 2m (Soje Serstavs isu kategorj s
ameidkom avo-bombom GBU-27). Post fae
sna vajanta ove avio-bombe KAB-1500L Fara
dena od stasdadne slobodanpadajugeavio-bom-
be FA3-1500, Koja pri eksploiisvara heater
prenika 20 m_ Postal karakerstkama jean
logna probono)avio-boabi KAB-1300-Pr
‘vio-bombe KAB- 100K KAB-1300L se Kori
ste savisinaod 1.000-18.000 m pei braama vi
cosas oc 550-1700 km/h,
Televiijski samonavodena avio-bomia kalora
1.500 kg nasi oznaku KAB-1S00Kr. Njena lava za
samonavodenjeina poboljSane karakteristke
‘ednosw na avio-bomby KAB-SUOKC,dok bole
eo siti karatevstiks kao kod KAB-300L
Prema najnoviim seznanjima ruskepreciane
avio-bombo so TV ilaserskim sistema a samo
avon po glavnim karakeistikama nezaosea-
jazaodgpvarjucim ameritkim konkurentima.
Primetnajaktvnost rusk strtnjaa aa sta
tom usavravanjravoju lava zasamonavode-
ne, kojima se povecavaju preciznostnaraenja
2h cj pre ania, na ibornprimenis
2io-bombama kalba 250 do 4.00 kg. Dos
‘eanisujarnoprikasivaneavio-hombe sa ermovi
_ijskiminfeacevenita sistermom 2a samonavode-
nie alle dinjnica da one posto
“Takoe se rad naintegraciiruskihvodeai
aviochombi na vazdshoplave sapadnog porckla
(Mirae, Jaguars), So zzhteva moguénostsko-
-munikacije projetil-pitot (sino ka kod avi.
bombi GBU: [5 AGM-130 koje pocedyju dats
{ink 2a koruna pilo-avion-borbs
Tip evi
Porametri xs 500k
gsi mans lo
Dea fon st
a
7
5H
Mi
Tpbojregine gone
‘ana pert) 350 1ns30 0550
ee fate oh soit Sse sala
Tabes(a) ono 7
coer wiGzi6m 5027, | WGRINTS,|—SeT SRD) Se,
SoM SSI | SRLS | Spat gs
| $090 asus
7 ratne masine
tokuipesle mag ratnih dejstava, wko-
jima su ucestvovali avioni pastojala je di
ema i med stragnjacima i medu amate
ima o6oju cborenih aviona. Nekada suavioni na
borbenom zadatku letelidanju,nisko i dejstvova
lisa mal visina, Tada e bilo lakde konstatovati
pogidanjeiliobaranjeaviona, Savremeni natin
{ovanja i savremena tehniks, koja to omoguéuje,
uzrokovalisu da borden avion ete najéasée node,
Fie: ev Zorn Joke, ip ing.
a velikim visinatna i dejstwaju sa vecihudaljeno-
sti juz primenuelekronskog ometanja. Pogidanje
iobarsnjeaviona je takvim uslovima ateano, kao
‘ustanavjavanje ceaultara dejstava protivvardn
‘ne odbrane (PVO). Pored toga, Konstrukcije sa
‘remenih aviona su takve, da obezbeduyu pove
anu indrdivost na razna tena (borbenadlavost
aviona) i uspeian nastava eta Cak i nakon poga-
anja aketom i topovskim zrnima,
: oul
Asa!
ovom élanku se obraduje problem ranjivosti
aviona inaininjihove zatiteod obaranja dejstvom
VO, kako bi se pojasileteskoce utvrdivanjo gu
Disaka nepeijatljskeavjacieil uspesnestidejstva
Pvo.
Boroena Zilavost aviona
Borbensflavostavionajesvoistvoofuvanjanje-
goveradne spasobnost pi dejstvaubojih sede
y
stava i nepraragunskih vslova za eksplostaciju,a
tavisiod ranjvostistepena adit. Ranjvestav
‘ona se kvantitativno ocenjuje verovatnocom rje-
_go\0g pogadanjaubojnim sredstvimai verovatno
om obte¢enja pr ulasku u neproracunste uslove
zaeksploatacju,astepen zatite se ocenjue vero
vatnocom naravanjanjegove radvesposobnosti
kao pastedice tihdejstava. Ovi pokazatelji se defi
nif i kvantrativno ivazavaju na raltitenacine
Ovde ce painja biti usmerena na medusobau ve
Tako su oba mora 010g avona F/A18 elena
‘1 raketom zemla-orduh one uspe d sl
au faktora, koji odreduju borbenu tilavost aviona
uuvazduhv ina mestubaziraja
Onganizacija aitteaviona na aerodromimaima
prvostepeni znaéa) za »prezivljavanjes vazduho
plowne thnike u borbenimn uslovima. Na prime
toku brtansko-argentinskog sukoba na Fo
skim ostevima vet! deo igubljnih aviona ihel-
kopteras abe strane je bio pogoden na zerodromi-
‘ma i na nosagima aviona. Zastita eviona na
viori
?
—
serodromima brodovima u savremenim uslovie
‘au znagajno) meri odreduje njiho borbeni ni
votxiefikasnost
Istorja borbe 2a filavostaviona je pose od tre
natkaiarade prvih borbenth aviona.Jos u Prvom
svelskom ratu neki borben avion suimali oklop-
‘nu zaitto, Ruski jrignikI-2 iz Drugog svetskog
rata jeimao obezbedenu visoku borbenu Zlavast,
narokitorbog dobre oklapne zatte, Si je adgovar
ralo taktii upotrebeinivou naocudanja Cetrdese
tik godina,Engleskilovci Hariken, narubanisa 12
smitaljeza kalibra 7,62 mm, nisu bili efikasni pro
tiv aviona koji suimalioklepno zattu;aruskiloe
en ew 5
‘Nese BG ig)
egove
Sine
Re ero ey
Peery
Stet ee a,
Tees
ore
eros
Proce! i
:
i
nes
Peo a en
ee
vaikiseontk. Pri pogadanju paréadiina svelikom
breinom li zapaljivim clementima najverovatnija
_« eksplonja unezaStigenom peostoruizad goriva,
‘otezervoatima. Pri probojuzda rezervoara parce
‘om vlkebenne parce ij sop sekandacaih de
heaaida, kaj se zagrejavajuuprocesu drobljenja
_matesla ida id 1500°C Sop sekundarni par
{adi ima oblk izdutene kapje tine do 0.5 mi
preénika do 0.3m. Vreme njegovog desta na sme
Su gorivo-vatduh desife 30 ms, So jevared vide
on vremenaiiccajaekplone elektriénom va
sicom. Psi probjanju aia zapalvimzenom ge
atom zona plamena seo vge povecavaiprat pu
tanjazrna ii granate. U poredenjusa procesom
gotenjazaksplnijuekarakterisino spontanoi
‘lo intenzvn oslohadane energie wzatvorenom
prostorurezereoaa snaglimporastom pits,
‘ji prevail granini nutri piisak raza
razidoverezervoar
ene nie
Pence een
1k uri; 2 -lova; 3 -or-borbader
Peery
20
Prostorrezervoara nad gorivase mote zit
tiiedeksploie pri pogotiu natr azine ispunja-
taj prostraneutzalnim gasom, peimenom au
tomatskih sistema 22 speetavanja eksplozie 5
‘punjenjem prostora innad goriva sunderastom is-
punom.
‘Na primer, sistem sa neutralnim gasom, kao
sredstvom ma poveéanjeborbenellavosti Sroka
su primenjvani ona vionima slipnim motor'-
sma, Pritomesu kao neutral goskorieni zd.
1 gasovi kojgotovo ne sade kiseoik (80% azo
tai 20% oksida uglfenika). Induvmi gasovi su
hladeni, soSeniidovodeniu sistem drenaéa rezer
‘voaraza gorivo, Naavionimasa turbomiznim m-
torima se korsteazot, halon freon, smesteni u
Tokom rata u Persiskom zaivy kooliciske sna-
g0u kontinvano negirale gubithe svoih vi-
‘ona ina syaki moguéi natin minimiziraleefek-
{te dejsva irate protivvazduine odbrane. Na
{oj natn su dokarivale svou nadmotnost, ol
‘stovremeno i borbenv Zilavost svojih aviona.
‘edutim,krojem 1997. godine -sedom godina
kasnije, Pentagon je objavio zvanitan izve8toj
(Operation Desert Storm: Evaluation ofthe Air
Compoign - Letter Report, 06/12/97, GAOY
\NSIAD-97-134),u kojem se otkriva jedna sa-
svim drug slik, Noime, w om zveitoju stoi,
da su koolicjske snage nde factoxizgubile 86
-aviona - 38 oborenih i 48 tekko obtecenih, dja
opravka nije bil rentabilna.Rodarski vodenim
raketoma zemlo-vozduh je oboreno 10 tesko
citedena 4 cviona; ICroketama je oboreno 13.
{ teiko ofte¢eno 15 aviona; protivevionska ar-
{ijn je oboila 91 tesko oftetla 24 aviona;
dake baviona oboreno iS teko otavenozbog
nestvrdenth wzroke, Slitna sitvacije je bila i to-
kom NATO-ogresije no SRJ. Potvrdu o obore-
tim vio gem doit vnekor novom i-
_eifoj Pentagona tek rakon nekolite godina,
‘ada veo zoborava potne da prekriva aktuel-
nos ih dogadaja..
specijlne boce iu gasihatorevtenom stanju
Sistemi sa neutralnim gasom prostor nad gori-
vazaiticjuodeksplonjenata natin, to itsku-
jukiseonik.Ipak, post prvogosteéenja kroz eu
pe(ostecenja) od paréad i granata dolari do
intenivaoggubitk gas rorscatizno rat ve
sme prestrinnad goriva postajeeksplozivan.Po-
novi pogodakrezervoara mci iazvaticksplo-
"Ql deste ct seni Kod aio
matsih sistema aspreéavanjechspozij se kor-
ste speciahne sete aksvn inhibits, kot poed
so aitkog tcaja (npr. snitavanja temperature
smedegorivo-vandub), aktvno utiguna tok he-
mijskeTeaksjegorenja. Kod metade aie punje
njem prostorarerervoara inad gorivesunders-
stom ispanom (penastom plastiénom masoms
otvorenim porara) ispuna spretavarasprostira
ajefrontaplamena, sino kao bakarna medica
rudarskojlampi- Fksploza metana ispod netce
Jampese spretava zbogvlikog odvodenja toplote
na mel Penastaplastigna maa pedstaj ne
ku vist zapreminske mretice Sto je manjipre-
nik otorenih pra il elijapenaste plastiéne ma
se tojeimtensivnjesprefavane espe Perasta
plastiéna masa se dbijana osnovpoliaretan,po-
livinilaidrogih materiale, koje pene tara
otvorene pore
Ze rota smestainog prostora rezervoara se
ugjavnom primenjuja konstrukijske mere, va
neva materjalzidova sarah renervoara,raposto-
‘ane prigusnjcih materiales unatainjestrane
2idova ita prot
ranje revervoarai cevovoda
Prattiéna reSenja na avionu A-10A
U cusaghedavanajedg pratiénogreienare
rltenesu mere cal rezrwoara a go ke
arneithg avonaA-10A. Ode povecaja ase
aviona, sien merama a zaltuinstalacjeca
gorivo, era mis goriva wunutraajm rezervo-
tri iosi 8%. Ranjvos instalacieza gore
avona A-10 se smanjujea sledete natn
‘vo gorivo mase ako te korpaktno ram
Steno oko cena teitaviona da gipka(gume-
na) reervoarautrupa vd everwoaagorvo
a ceniroplen kris
+ instalacia ce goiv jew potpunostredundo
* unuta predojegizadnegrezervoara utr
su posijenminjtureeroac near op-
teredea hows zapremina abesbedue pvratae
aviona na aerodrom Ek pr gubitkegorivaasva
Scr ghvnarezroarss
4 sem cevovoda inepovrani venta bere
dujestlnopunjenje miata rezervoar nes
svn opteedenja shbodnim pao kako ier
vara tps, ako iz rezervoar centeoplanskog
dela kris
*svaki od tr glayna rnervsra za gorivoje
autonoman. Zatvaranje oSteenoy eervoar pi
Dunjnju na mij iuvacduhu seviiuljuenjen
dgovarsjuce lektrineslavine sperijane eletrign slavine omogueujupreu-
smeravanjenapajanja gorivam oba matora najed
nod redundovanih instalacia;
najveéi deo cevovoda i ure
daa jerazme’
unatar rerervoara za gorivozaiengoivom
cevovacizapunjenegoivor uv.
duh susnabdevent sistem 2a po
duvavanje radi uklajanja ostatka go
va uci spreéavanja njegovog palienja
pripogadanjo. Ty stem, naosnovupa-
dappitiska,omogucj kontrola here
titnostcevovods nakon pogadona pre
kid ponjenja aviona gorivom u vazduhu,
ako ecevovodoitcen:
dona strana ob gipka( gamer re
2ervoarau trap ge su smetteni mink
jiturireervoar aegativaihoptere’e
jajeprottana. Toomoguéuje, dase
profi svabevanjminijatrnih eze-
oaranegativnih optereenja gorivom
priosecenjuezeroarautrupu.Tako- IR
desu protehtzan cevovodi centralize
‘anogpunjenjana zemijiicevovodiza JM
dhovod gorivakamotorime;
svat gata teervoara a gor
sosuispunjena elasnim sitast-pena
stim materialom, koja 6% umanjuje
:apreminu rezervoarai povecava neutrofeniosta-
tak gorivaza 160 kg;
svimeduprostoriizmedu rezervoara i oplate
trupa,a takode zone koje prianjaju na zidove re
zervoara centroplana ispunjeni su évrstom arm
‘anor penasto-plasténom masor,
Oklopna zaétita posade i vaznih uredaja
Jedan od veora vaéuihelemenata borbenedlavo
sliavionsjezaititaposace od pogedanja paréadi
rakea il granataprotivavionske ate, Fozo-
Aja jet veoma jednostaa: metay i teSkoranjen
pilot ne mote da upravjaavionoya! Peimenjuju se
taaltiteveste oklopa,od proncaénih- 2a adit ge
‘onog stakla kabine do évrstihoklopa za olla
je kade sedi ivitalnihdelova iagregataaviona,
Sikovitoreéeno,ulogaovog oklopajeistovetna kao
loge oklopa seednjovekovoih vitezova, Prima
i material za iaredu oklopa su: aluminijum, ge
“ik, titanijum, keremika i kompozit Kod metalaje
primatasvojiotitanijum Zahvaljujuelvisoko vr
stot viskoznat
titanijunskioklop
Adobo sit posada
0d patadiitanei,
aahosepoveane
govadebjina-iod
sgranata kalbra do
30min
Naavionw 4-108
je zazaitin poise
kabine primenjea
titanijumay oklop
lieblne od 127
mm do 36 mm &
avisnostiod ver:
vatnoce pogadarja
pod razliitim uglo-
Viana, Kao rezultat
svih konsteukeijskih mera xz oklopljavanje pilot
ske kabineaviona A-20masa nosnog dls trupaje
povecana 20568 kg,
Konstrukc
Specijalna Lonstrukcjska reSenja omoguéyjn da
sebitno sniairanjivastavions pi dejtvs ubojih
sedstava, NaveSCemo neka vada
razdajanje motora, koje iskjueuje njthove
‘ostefenje enim pogotkom:
primenadvavertikalna repa umestoeoogs
raxdvajanjeredundovanth mehanigkih komsn-
ileta po rubovima teupas
22dvajanje cevoveda hidrauligkog sistema
zastita motora od pobara pomacu protvpotsr
primena prekidnih venta oj ioluj obece-
ideo cevovoda;
proozak na fektiéni sistem komandilets ko
\desa getvorostrukim redundovanjern,
‘compakina kamponovanje vain uree
dajainjhovaoklopna zastita(na primer, ede |
no okloplieno kueisteagregata za dva mo-
tors)
ba mase ¢
ilavosti
Povetavajusi masu elemenata konstrukcie,
Kojizaitcujaavion od dejtvaubojnih sred-
stava,sniava se verovatnocaranjivastiavi-
‘ona. Alisa prastom mase konstrukcjeavi-
‘ona, predvidene za njegovu rasitu Zak ipet
‘ocuvanjaletno-tehniglsh katateritiks, po-
vegava se masa aviona pe poletanj, sa
"arate fkinosnova dejsavaoja
GAYE okecujuFonsteukcijuavionarzarasa meto-
da projektovanjai konsteuisanjaaviona sa
poveéanom iilaveseu obezheduje proized:
HI ajuavione visoke realneefikasnostii pou:
alanosti
Resenjakojasnidavaju opti, eplotni
radarskikontrastaviona, predvidauei prostorno
razdvalanjeiedundovanjenajvainijinagrepata,
vec nastadjumu projekt uticunaspolasnyi obi
ina honstrukeisku Semu projektoranogaviona
Kao kaakceristiéni primer se magn indvojtiavi>
‘oni -II7A, AOA iSu-25.Optimizacija povecanja
smaseaviona pri poletanjuzaragun zastiteaviona
njegovih sistema, olopljavanja, edundovanja
costvarivanja pouzdanosti Konstrukeje pri ostece
rjuoberbeduje dostizanjesieophodnog nivoa bor:
bene aves ako se uae webzir namena projek
tovanogaviona
Inmesena problematia ostvarivanjaborbene fi
lavastaviona otvara jedan novi ugae posmatrana
kvalitetai osobinaaviona, hojse esto nem uv
du pri uporedivanjuperformans ikonsteukcjskih
reenjaaviona,aesto btn utiéena aerodinami
ke ikonstrukejskekarakterstike, Neosporra ei
‘na moguénost obaranja avional
2 ia: mr Simi Drogn, dip. ig.
remeiraavojvanduhoplovne tenet
ologjesu pokazali dau projektovanjuve
hunskih borbenih aviona sve veca prepre
Ka postaje Covek, Tehinoloski napredzk stalno
prosirujeanvelopu upotrehe aviona ali biva kon
Finuslino ograniZavan psibofzitkim moguénost
‘ma dosadaénjih gospedara v avionu- plta
Kaa najslaieniji operativizahtew, Koj se posta
jared avione2. veka, akoj ese prema trenat-
‘hom tempu tehrolagkog razeoja veroratno moti
‘ostvarit negde u dsugo) dckadi tog veka, jestezah
tey a pretvaranje borbenogaviona usvespilotni
(inteligentai avions. Takva letlica ce se odli
krovati moguénoscu potpune automatizovanog
poletanja krstarenja,prodirana, desta, ievi-
danja,ometanja i sletanja ue maksimalnu
samoaastitu i automatizovanoidaljinsko
‘upravianje izbocom modai redimara
da sazemalsk tanica(komaneaih
‘mesta),na koje se prenose podaci i
slikasaviona, Za ispunjenjeovako
strogg operativnog zabtevajene
ophodan razvoj potpuno novih,
visokosotistiiranih avionskib
senzors, podsistema isistera w
koje bit implerentrani
zelno slofenialgoritmivestadke
intlignci,sposobniaa v pot
pnestiprevamu alga kojuje
nnaviorima 20, veka imag ovek
(pilot). Ispunjenjena ovogaah-
teva realizovae eidja nin
gentnogavionae, koji ge pred:
stavfjati najinteligentnijy do
tada proievedenu maSina,a sto
jevetviedesetina godina bio
‘suo krunskicil saveemene civ
raaje
‘Shoda sirogim operativnim zahtevima
savtemeni voi avionipredstalaju sted
stya kod koh se susregem sa sve vecim.
brojem vo slodenh visokosofistciranih si:
stemai podsistema, od kojih se zahteva, da
ueealnom vtemenu isa velikimstepenom po-
22
dant zerfavaju brojne kompleksne funkeie,
neophodineza speéno irvrzenje komplikovanih
borbenih zadataka, abzirom nabrojislozenost
Cunkcija zabtevane brine obrade i zahtevane po-
‘uadanost, kview vazauboplovnih sistema ipod
sistema skorishvetiki bro) caunarg vl vsokih
performansi uzev najsoteniiggoperatiznog 2h
eva, th. zahtec 2a realizaciu vint
nae, gatovo sv stall aperativni zshlevi se moge
‘ilo uspeSn realizovati sa renutno najsavremeni
jimi ngjmsoénijim jednoprocesorsk iii multipro-
cesors klasiéno reallzovanim ragunsrina
Medutim, neki prioer! pokazuju, dase najmoe
ni danas proizvedeaira¢unari mogu pokazativr
Joneefikasnima pri realizaij nekih adataka, ana
rogito zadataka izdomena vetatke inteligencf,
ber dij je implementacj realzaca sintligentnog,
avionae nezamisliva i neostvariva,
Ucijulustacjejednog tokyog primera anal
«jmo zadatak da jedan savremeni i moeniragunar
‘dnadgovr na pits: Sta se nal ne poke) sli
cna id? Za ral ol Ijudskog uma, koji st
kam judskom bigw omogucuje da gotovo
‘renutno i bez ikakvog napora dacdgo-
vor &a vidi na neko) sic, ra renutno
najmodaije postojee ratunare = te
gotavo nerebivzadatak. agunar bh,
‘re avega,trebalo d2obradi na sto
tine hilada tagaka (piksea) slike,
da detektujesvelinije, boe, sen
ke, oblike fobjekte, kao jiho
ve medusobne poltiaje i odnose,
dauabazi padataka prepozna sve
aa ici detektovane nie, boje,
‘oblike,objekteiodnase, te dana
ssnovu vo slogenih algoritama
vestagkeintelgenci, implemen:
tiranih unjega, da praviodgovor
na postevjeno pitanj. Za invrds-
je ovako slozenog zadatka poka-
zal se da jeitrenutno najmosniim
-adunarima poteebno izuzetno dugo
vreme. To navodi na zakljutak, da
‘ono studs um radi goto trenut
‘agi bezikakwog napora, naimoéniim
postojecim ragunarima urima mnogo
sati aidan, Zhog toga erazwojavi
‘onskih senzora a pouzdano preporna-
vanje objekatatako dugotrajan i mukote
pan pos.
Naosnovu prethodnog primera sapravom
se postavlapitanje: U gem seogledaotigledno
re tako mala inferienost danas naimoenijh ra
Aznomaonzin 12 art edan deo odo
‘orase siguimo nalazi
1 nedovoljnom po
snavanjualgoritama
‘etaéke intligencje
6 algoritama judskog.
ramisljanja,adrugi
You might also like
- Aiwa Tv-Ar144 Tv-Ar204 Tv-Ar146 Tv-Ar216rha SCHDocument5 pagesAiwa Tv-Ar144 Tv-Ar204 Tv-Ar146 Tv-Ar216rha SCHDaniel LescanoNo ratings yet
- Tutorial OsciloscopiosDocument64 pagesTutorial OsciloscopiosDaniel LescanoNo ratings yet
- EL MUNDO de Los Juegos LEGO (84-241-5826-1)Document121 pagesEL MUNDO de Los Juegos LEGO (84-241-5826-1)Daniel LescanoNo ratings yet
- (Aero-Journal) - Blohm & Voss BV141Document11 pages(Aero-Journal) - Blohm & Voss BV141Daniel Lescano100% (2)
- Aero-Journal 012Document72 pagesAero-Journal 012Daniel Lescano100% (2)
- Aero Magazin 09Document34 pagesAero Magazin 09Daniel LescanoNo ratings yet
- Aero Magazin 11Document34 pagesAero Magazin 11Daniel LescanoNo ratings yet
- AFV Modeller 051Document68 pagesAFV Modeller 051Daniel Lescano100% (1)
- 001 - Messerschmitt Bf109EDocument66 pages001 - Messerschmitt Bf109EDaniel Lescano100% (1)
- AFV Modeller 050Document68 pagesAFV Modeller 050Daniel Lescano100% (2)
- AFV Modeller 049Document66 pagesAFV Modeller 049Daniel Lescano100% (2)
- AFV Modeller 023Document67 pagesAFV Modeller 023Daniel Lescano100% (4)
