2.

АЕРОЗАГАЂЕЊЕ

Аерозагађење представља присуство загађујућих материја (полутаната) у

атмосфери у концентрацијама које могу да угрозе здравље и животну средину.
Полутант је загађујућа материја која услед људских активности или природних процеса
штетно утиче на човека и животну средину.
Међународни програм сарадње о утицају загађења ваздуха на животну средину и
здравље људи увео је концепт граничних нивоа којим се дефинишу концентрације за
које се сматра да не изазивају последице током дужег временског периода. Сзо је
проценила да сваке године два милиона људи умире од последица аерозагађења.
Загађен ваздух неповољно утиче и на укупан живи свет. Половина светске
популације живи у великим градовима, али многи од њих немају никакав облик
мониторинга квалитета ваздуха, нарочито у земљама у развоју.
Извори аерозагађења могу бити природни и антропогени. Најчешћи извори
антропогеног аерозагађења су: индустрија, саобраћај, термоелектране, топлане,
пољопривреда итд. Природни извори аерозагађења су: вулкани (при јаким ерупцијама,
мада и код потенцијално активних вулкана истичу отровни гасови), пустињски песак,
гејзири, гасови из мочвара, са површина океана (угљен-диоксид, водоник-сулфид,
хлориди), шумски пожари итд. Природни извори емитују много већу количину честица,
али су и антропогени извори веома значајни, тако да се брише разлика, граница
раздвајања између природних и антропогених извора.
Загађујуће материје (полутанти) могу се поделити по пореклу на: основне
(примарне) и секундарне (специфичне). Примарни полутанти емитују се директно из
извора емисије, док секундарни настају физичким, хемијским и фотохемијским
процесима из примарних полутаната присутних у ваздуху.
Основни полутанти присутни у комуналној средини су: сумпор-диоксид,
суспендоване честице, азотни оксиди, тропосферски озон, олово и др. Све загађујуће
материје у ваздуху, у односу на физичке карактеристике, могу се поделити у две велике
групе: честице (прашина, паре, магла и димови) и гасови (гасови и паре).
Обимно би било да се пише о свакој штетној материји у ваздухи. Из тог разлога
само ћемо кратко описати њихов утицај на здравље човека.

2.1. Деловање аерозагађења на здравље људи

Поред индиректног деловања аерозагађења на здравље људи, преко биљног,
животињског света и материјалних добара, загађен ваздух делује и директно на људски
организам.
Здравствени поремећаји код људи, изазвани аерозагађењем (спољашњим и
унутрашњим), у руралним и урбаним срединама, као и у развијеном и неразвијеном
свету, могу бити последица акутне или хроничне изложености.
На основу статистичких података од пре тридесетак година издатих од стране
Сзо, четворо од десеторо људи је живело у градовима, а 2050. године седморо ће
живети у градовима, и као последица живота у урбаним срединама, највише због
аерозагађења, јавиће се пораст масовних незаразних обољења (плућна и
кардиоваскуларна обољења и рак).
 Акутно деловање загађеног ваздуха подразумева излагање организма већим
концентрацијама полутаната у краћем временском периоду.

Слика 1: Карактеристике летњег и зимског смога

Бројним студијама утврђена је повезаност између аерозагађења (пораст
вредности, концетрације полутанта) и повећаног броја прегледа у хитној медицинској
служби и уопште у амбулантама због респираторних и кардиоваскуларних обољења;
затим, пораст потрошње (употребе) лекова за лечење ових обољења, као и
одсуствовања са посла и из школе; пораст броја хоспитализација и смртности од истих
болести.

Слика 2: Ефекти аерозагађења на здравље људи

Хронично деловање загађеног ваздуха подразумева дуготрајну изложеност
полутантима чије су концентрације ниже од граничних вредности. И ниски нивои
полутаната неповољно утичу на здравље, пре свега на повећање учеталости
респираторних и кардиоваскуларних болести и пораст смртности од стих. Механизам
деловања на човеков организам је сложен, а последице зависе и од осетљивости
популације (пол, узраст, здравствено стање, метеоротропска типологија и др.).
Механизам дејства полутаната из ваздуха је комплексан. они могу деловати
различито, у зависности од хемијског састава као: иританси (сумпор-диоксид и
триоксид, озон, азотни оксиди, аеросоли); загушљивци (угљен-моноксид, цијан-
водоник, сумпор-водоник, угљен-диоксид, метан); алергени (поленска кијавица, астма,
бронхитис) и канцерогени, мутагени, тератогени.
 Аерозагађење је фактор ризика у настајању и погоршавању обољења срца и
крвних судова (механизам деловања није потпуно јасан).
Под утицајем полутаната из ваздуха могу настати функционалне и структурне
промене у грађи полних органа. Највећи утицај аерозагађење на репродуктивни систем
има код трудница, новорођенчади и младића.
Како ће имуни систем реаговати на аерозагађење зависи и од генетског наслеђа,
година старости, прележаних болести или болести које су у току, терапије, психичког
стања, начина живота, исхране итд.
Аерозагађење је један од фактора ризика за поремећај периферног и централног
нервног системa (од психолошких поремећаја до токсичног оштећења нервног система,
посебно у току развоја плода и код деце).