Professional Documents
Culture Documents
Литература:
Хавелка, Н. (2000), Ученик и наставник у образовном процесу, Београд: Завод
за уџбенике и наставна средства, стр. 104-106.
Хебиб, Е. (2009), Школа као систем, Београд: ИПА, Филозофски факултет, стр.
23-28.
Радуловић, Л. (2011), Образовање наставника за рефлексивну праксу, Београд:
Филозофски факултет, стр. 19-26.
OECD (2010), Политике образовања и усавршавања: Наставници су битни,
Београд: ОЕСD и Министарство просвете, стр. 188- 193.
Kyriacou, (2001), Tемељна наставна умијећа, Загреб, Educa, str. 13-33, 181-204.
Приручни материјали са часа
преко тога и на реформу образовног система, места школе у заједници, али и положаја и
улоге наставника у друштву, доприносећи јачању аутономије и еманципацији
наставничке професије.
Слика 5: Овај наставник своје деловање заснива на критичком промишљању и 3
истраживању сопствене наставничке праксе. Он настоји да сагледа своје деловање у
конкретном контексту, те да открије и разуме сопстене претпоставке, намере, емоције,
етичке судове, последице својих акција као и околности у којима делује. Да би то могао,
он је адаптибилан, спреман да открива и решава проблеме, критички просуђује и
доноси одлуке узимајући у обзир контекст, а не техничар који остварује задате улоге.
Различита истраживања у сопственој пракси као и сараднички рад и размена искустава
са колегама, доприносе сагледавању праксе из различитих перспектива. Сврха оваквог
деловања је разумевање праксе - односно грађење практичних теорија релевантних за
контекст у коме конкретни наставник делује, као и стални развој праксе и самог
наставника као професионалца, што последично утиче и на резултате његовог рада са
ученицима и на његов положај и улоге у просветном систему.
Moje stanoviše je da je najpoželjnija slika nastavnika ,,slika dece kao mislioca“ (slika 3) prema
Brunerovoj klasifikaciji nastave. Smatram da posao nastavnika zahteva interakciju sa decom,
uzimanje u obzir njihova interesovanja, socijalne okolnosti u kojima odrastaju, i pored
intelektualnog smatram da je važan i emotivni razvoj dece te se prema tom modelu deca razvijaju
u celosti. Potrebno je da se upoznamo sa interesovanjima deteta, stepenom znjanja i iskustva,
željama, njihovim pogledom na svet, kao i sa socijalnim okolnostima u kojima odrastaju u smislu
porodične atmosfere, imovinskog stanja, da li su iz određene osetljive ili manjinske grupe i slično.
Takođe smatram da je bitno da se deci pruže povratne informacije o njihovom učenju kako bi
sama imala uvid o tome koliko napreduju u određenoj oblasti, da bi se dalje usmerila kroz
podršku i motivaciju u savlađivanju oblasti u kojima nisu pokazivala očekivane rezultate ili
pružila dodatna motivacija u oblastima u kojima su pokazali zadovoljavajuća postignuća kako bi
deca na kraju i sama uvidela za koje oblasti imaju više sklonosti.
Sagledavajući stepen razvoja svakog deteta pojedinačno i uzimajući u obzir okolnosti u kojima
dete odrasta nužan su preduslov za odabir metode nastave, individualno posvećivanje vremena za
dopunske ili dodatne časove i bolje razumevanje svakog deteta pojedinačno kako bi se adekvatno
podstaklo za dalji razvoj.
Центар за образовање наставника,
Основе педагогије са дидактиком Упутство за предиспитни задатак
2. Која слика, према вашем мишљењу, најбоље описује типичног наставника у нашој
школи?
S obzirom da su ponuđene idealističke slike nastavnika koje su u praksi ređe ostvarive, smatram
da je na filozofksom fakultetu tipičan nastavnik koji drže nastavu frontalnog tipa, gde se vrši
sumativno ocenjivanje, fokus se stavlja na sadržaj predmeta gde nastavnik pokušava da svojim
autoritetom zasnovanom na znanju prenese studentima ono što smatra da je relevantno za dati
predet. Ovim metodom se kod studentata razvija racionalni strana ličnosti, nastavnik uglavnom
dobro poznaje predmet i nastava je relativno dobro isplanirana što omogućuje studentu dobra i
vrlo dobra saznanja iz određenih oblasti.
Овај наставник добро познаје предмет који предаје (односно садржаје образовања), али и
више од тога: он уме да пренесе знања ученицима. Његова предавања су јасна, добро
испланирана и организована. Он издваја најважније од садржаја и уме да представи
ученицима унутрашњу структуру садржаја, уме да разјасни оно што је нејасно и одговори
на питања ученика, исправља погрешна тумачења, сумира. Такође, он обезбеђује
одговарајућу повратну информацију кроз оцењивање. Иако су у фокусу оваквог наставника
пре свега научно знање и развој рационалне стране личности ученика, ово не искључује
развој мотивације ученика за предмет и учење проблематике тог предмета. Да би одговарао
овој слици наставник прати најновија научна сазнања и користи их у свом раду.
Центар за образовање наставника,
Основе педагогије са дидактиком Упутство за предиспитни задатак