TEHNOLOGIJA NAVODNJAVANJA, OSNOVNI PRINCIPI U

PROJEKTOVANJU I IZBOR SISTEMA NAVODNJAVANJA

Proizvođači voća i povrća često nabavljaju i instaliraju sisteme “kap po kap” samostalno, često ih
kupuju kod firmi koje vrše samo ulogu distributera, bez mogućnosti da izvrše edukaciju
proizvođača i daju im bar osnovne informacije kako, kada je već kupljen sistem, isti pravilno
namontirati, koristiti i održavati. Jedna od prvih greški u izvođenju sistema “kap po kap” je izbor
neodgovarajućeg, po pravilu manjeg, prečnika razvodnog creva. Pri izboru prečnika razvodnog
creva, ako imamo dovoljnu količinu vode i pumpu velikog kapaciteta, treba uvek postaviti
maksimalni prečnik razvoda koji obezbeđuje korišćenje punog kapaciteta pumpe. Proizvođači se
često opredele za razvod manjeg prečnika jer su i crevo, filter i fiting u startu jeftiniji, međutim,
kada je u pitanju veca plantaža sa vecom dužinom laterala, sa pumpom velikog kapaciteta a malim
prečnikom razvoda javljaju se sledeci problemi:
- neravnomerno kapanje na početku i kraju reda, kao i na prvom i zadnjem redu. To se direktno
odražava na prinos i na prihod. Sa druge strane na krajevima reda, gde je kapanje manjeg
interziteta, lakše dolazi do zapušavanja trake/laterala što se opet odražava na prinos i rok trajanja
sistema.
- parcijalno navodnjavanje, deo po deo plantaže, što zahteva puno vremena i rada, a ako se
navodnjava motornom pumpom imamo veliku potrošnju goriva i ubrzanu amortizaciju pumpe. To
su sve nepotrebni troškovi.
Uvek treba razmišljati o činjenici da se razvodni sistem kupuje jednom i da on treba da služi 10-15
godina i da ako razvod ne uradimo kako treba onda 10-15 godina imamo probleme u radu i
povećane troškove u eksploataciji.
U sledećoj tabeli dati su prema prečniku cevovoda optimalni protoci i maksimalna dužina
trake/laterala sa protokom 10 i 8 l/h,m, koji se mogu pustiti odjednom u rad:
Tabela:

Iz tabele se vidi da, ako hoćemo da imamo ravnomeran protok, na razvod prečnika 2" možemo
odjednom priključiti 1.670 m trake sa protokom 10 l/h,m ili 2.000 m trake sa protokom 8 l/h,m. Ako
priključimo veću dužinu od preporučene, sistem ce raditi, ali protok neće biti ravnomeran.
Ne retko i pojedini distributeri/firme, u cilju sklapanja posla, proizvođačima ponude "jeftiniju"
varijantu, sa manjim prečnikom razvoda. Ta varijanta, kroz povećan utrošak goriva i mnogo duže
vreme potrebno za navodnjavanje, već krajem prve sezone postane skuplja, a razvod treba da služi
10-15 godina.
Treba znati da su maksimalne dužine kapajućih traka za protok od 10 l/h.m oko 100m, za protok od
7 l/h.m 180-200 m i za protok od 4 l/h.m oko 300m. Na većim dužinama javiće se neravnomernost.
ZAPUŠAVANJE SISTEMA NAVODNJAVANJA
Glavni problem kod sistema navodnjavanja je zapušavanje. Na problem zapušavanja utiču 4
faktora: kvalitet vode, izbor kapajuće trake/laterala, projektovanje i način rada koji je direktno u
vezi sa projektovanjem.
Princip je da se koristi traka sa što većim protokom ukoliko voda sadrži više krečnjaka, gvoždja i
sitnih čestica peska i ukoliko se koriste vodotopiva đubriva lošijeg kvaliteta, koja se ne rastvaraju
brzo i 100%. Uvek je sigurnije filtraciju raditi disk filterom nego mrežastim.
Sl. 1 Kod kvalitetnog kapljača kapaciteta 2 l/h jasno se vidi da i pored naslaga gvožđa i kamenca u
traci ulazne rupice kapljača nisu zapušene ni posle 2 godine rada!

Korišćenjem mrežastog filtera, ako je pumpa "jaka" a prečnik razvoda manji od potrebnog, brzina
strujanja vode može biti tako velika da dovede do probijanja i čelične mrežice ako se u vodi nađe
zrnce peska. To posle dovodi do zapušavanja.
Kada je u pitanju izbor trake proizvođači treba da znaju da je uvek bolje da se navodnjavanje izvrši
za kraće vreme. Korenovom sistemu pored vode treba i vazduh (aeracija), međutim, dok traje
navodnjavanje, odnosno dok zemljište usvaja vodu, nemoguće je da istovremeno usvaja i vazduh.
Zato, u principu, treba birati traku većeg kapaciteta. Treba voditi računa da se i ne pretera sa
kapacitetom trake, jer se NE SME dozvoliti kod srednje i teže vodopropusnih zemljišta veće
prostiranje vlage po površini nego u dubinu.
U svetu postoje dve koncepcije rešavanja kapajućih traka. Jedna je sa trakama koje imaju kapanje
kroz lavirintski sistem napravljen u samoj traci, na sredini ili sa strane, a druga koncepcija je sa
trakama koje imaju u sebi ugradjen kapljač. Trake bez kapljača su dobra rešenja kada proizvđjači
imaju čistu vodu i filtere finoće 150 mesha.
Ako voda ima gvožđa, kamenca i sitnih čestica peska, bolje je koristiti trake sa kapljacima. U
Tavankutu, gde su vode lošeg kvaliteta, proizvođači su proteklih 5-6 godina testirali trake sa i bez
kapljača od nekoliko proizvođača i uvek su otpornije na zapušavanje bile trake sa kapljačima.
Kada se bira traka sa kapljačima treba znati da ravnomernost kapanja zavisi od dužine kapljača.
Trake sa dužim kapljačima su sigurno skuplje ali je kod njih kapanje ravnomernije i o tome treba
voditi računa, pogotovo kod proizvodnje na otvorenom, gde su po pravilu redovi mnogo duži nego
u plastenicima.
Za dobar rad sistema, bez zapušavanja, veoma je bitno da u sistemu imamo radni pritisak koji je
preporučio proizvodjač trake/laterala. Treba znati da to nije radni pritisak na pumpi već pritisak u
lateralu.
U lateralu je uvek pritisak manji nego na izlazu pumpe. Razlika je utoliko više izražena ukoliko je
sitem navodnjavanja veći, ukolko je dužina razvoda veća i ukoliko je prečnik razvodnog creva
manji. Za trake radni pritisak je najčešće 1 bar a za tvrde laterale zavisi od vrste kapljača.
Sl. 2 Primeri traka bez i sa kapljačima.
TEHNOLOGIJA NAVODNJAVANJA
Za dobar prinos veoma je bitno da se navodnjavnje vrši pravilno. Ako
pricčmo o proizvodnji na otvorenom i u plastenicima na zemlji, na terenu su često prisutne greške
da proizvođači navodnjavaju svaki dan po malo. Pogotovo su greške izražene kada se koriste trake
sa emiterima na 10 do 15cm. Tada se vlaga brzo sastavlja po površini i proizvodači u kratkom
vremenskom intervalu završavaju navodnjavnje. Ako je i traka uz to još malog kapaciteta, u takvim
slučajevima vlaga se spusti u dubinu max 15-20cm, što nije dovoljno za pravilan razvoj korenovog
sistema i postizanje visokih prinosa. Manje greške u tehnologiji navodnjavanja i bolje prinose
ostvaruju proizvodjači koji koriste traku sa kapljačima na 20 ili 30cm ali sa velikim kapacitetom
samog kapljača. Oni navodnjavaju duže, čekajući da se vlaga sastavi po površini, a na taj način
obezbedili su da se vlaga spusti u dubinu 50, 60 i više cm i obezbedili su da biljka crpi hranu i iz
dubinskih slojeva zemljišta. Automatski ti proizvodjači ostvaruju veće prinose.
Kada se u fazi rasta i razvoja biljke obezbedi vlaga na dubinu od 50, 60 i više cm onda ne treba
navodnjavati nekoliko dana. Sušenjem površinskog sloja zemljišta i svakodnevnim povećavanjem
dubine suvog sloja, žilice korenovog sistema koje su na površini tla i koje su ostale na suvom "jure"
u dubinu za vlagom. Na taj način se obezbeđuje razvoj korenovog sitema u dubinu i veliki prinos.
Normalno, u fazi pred i tokom plodonošenja navodnjava se češće. Na sledećim slikama se vidi
paradajz navodnjavan sa trakom malog kapaciteta i tehnologijom "svaki dan po malo" i paradajz
navodnjavan trakom sa kapljacima velikog protoka i po tehnologiji "ređe a obilno".
U prvom primeru, sa automatikom u navodnjavanju, ostvareni su prinosi 3-4kg po struku jer je
korenov sistem loše razvijen. U drugom primeru je bez automatike ostvaren prinos od 15kg po
struku. Vidi se da je vrh korenovog sistema zakinut, i jasno je da pravilnim navodnjavanjem i
dobrom trakom korenov sistem može da se razvije i do metar u dubinu.
TEHNOLOGIJA PRIHRANE
Veoma je važno pravilno vršiti i prihranu. Kroz sistem kap po kap najčešće se koriste vodotopiva
đubriva. Greške koje se javljaju na terenu u tehnologiji prihrane ogledaju se u tome da se prihrana
odvija relativno retko i pogrešno. Kada kažemo relativno retko mislimo na to da proizvođači često
kažu da nemaju novca za đubriva da bi kroz svako navodnjavanje davali i hranu. Ako ste planirali
da tokom sezone prihranjujete sa npr. 100 kg đubriva i da tu prihranu date 5 puta po 20kg, a tokom
vegetacije vršićete, na primer, 20 puta navodnjavanje, bolja varijanta za biljku i za prinos je da se
predviđena količina đubriva rasporedi tako da se svaki put uz navodnjavnje izvrši prihrana sa po 5
kg đubriva. Kao što i čoveku odgovara da se redovno hrani i poji, isto odgovara i biljkama jer su i
one živa bića. Princip kod prihrane je da se 3-5 puta navodnjava i istovremeno prihranjuje a da se
zatim jednom navodnjava samo čistom vodom, da bismo isprali zemljište i smanjili EC vrednost,
odnosno da bismo poboljšali usvajanje hranljivih elemenata.
U toku samog navodnjavanja ima više teorija vezanih za način prostiranja elemenata u zemljištu, ali
u principu odlični rezultati se postižu kada prihranu vršite na sledeći način: Uključiti sistem i
startovati sa čistom vodom dok se sitem napuni i radi oko 5 minuta. Zatim se uključuje prihrana i
podesi se na ventilu brzina usisavanja rastvora tako da prihrana traje koliko i navodnjavnje i na
kraju se ispere sistem onoliko vremena koliko je trajalo i punjenje plus oko 5 minuta. Ne
preporučujemo prihranu ni na početku ni na kraju ni na sredini navodnjavanja, već tokom celog
ciklusa. Tako će hranu dobiti i žilice korenovog sistema koje su pri vrhu zemljišta, u sredini i u
najdubljim slojevima.
KONCENTRISANO KAPANJE
U uslovima kada se radi proizvodnja bostana, tikvica i slično, gde je sadnja biljaka na 1m i više, u
praksi je odlične rezultate dalo koncentrisano kapanje. Traka/lateral ima 2, 3 ili više kapljaca
skoncentrisanih oko same biljke. Sa ovim trakama/lateralima ostvaruju se značajne uštede u
proizvodnji, biljke snažnije startuju, dobijaju se veći prinosi, bolji kvalitet proizvoda i ranije
dospeće što je u ranoj proizvodnji izuzetno važno.

Na kraju bi proizvodačima, bez obzira koju vrstu trake/laterala koriste u proizvodnji, dali preporuku
da za prevođenje elemenata zemljišta iz nepristupačnog u pristupačni oblik, povećanje imuniteta
biljaka i povećanje prinosa za 20-30% koriste huminsku kiselinu. Posebna pogodnost huminske
kiseline na zakišeljenim zemljištima je što ona popravlja i pH vrednost. Huminska kiselina se može
koristiti i folijarno i preko sistema “kap po kap”.