Professional Documents
Culture Documents
II Синтеза аминокиселина:
7
Знаком ф обележене су есенцијалне аминокиселине. Наиме, биљке су
једини организми способни да синтетизују све неопходне аминокиселине,
полазећи од једноставних једињења и користећи неоргански азот, док животиње
и човек могу да синтетишу само неке из других органских једињења, а остале,
неопходне за изградњу протеина, морају да се уносе храном. Те аминокиселине се
називају битне, тј. есенцијалне аминокиселине.
Осим наведених аминокиселина у појединим протеинским врстама срећу
се специфичне тзв. ретке аминокиселине.
9
ОСОБИНЕ АМИНОКИСЕЛИНА
Физичке особине:
Растворљивост:
Проучавањем растворљивости аминокиселина утврђено је да се све
аминокиселине, осим пролина и оксипролина, растварају у води, а не растварају
се у алкохолу и другим органским растварачима. Такође је нађено да се
повећањем дужине угљоводоничног низа растворљивост аминокиселине у води
опада, а расте у воденом раствору алкохола, или са увођењем бензеновог
прстена у молекул хидроксилна група има супротно дејство. Утврђено је да се
логаритам односа растворљивости аминокиселине у алкохолу (Na) и
растворљивости у води (No) [ log Na/No ] повећава три пута за сваку СН2 групу.
10 -
Табела ростворљибости неких аминокиселина
(растворљивост је изражена као број молова аминокиселине у 1 литру раствора):
12
Апсорпција светлости:
Ниједна аминокиселина не апсорбује светлост у видљивом делу спектра,
али неколико њих дају карактеристичне максимуме у ултраљубичастом делу
спектра. То су ароматичне и хетероцикличне аминокиселине.
Хеллијске особине:
1) Грађење соли:
а) Са реактивним металима:
с) Са базама:
2) Грађење естара:
Естри аминокиселина добијају се углавном по Фишеровој методи:
3) Грађење халогенида (хлорида): а)
Са 50С12 (тионил-хлорид):
ђ) Са РС13 (фосфор-трихлорид):
с) Са РС15 (фосфор-пентахлорид):
6) Декарбоксилација аминокиселина:
Овом реакцијом од аминокиселина настају примарни амини.
14
7) Грађење питеразина (псеудопротеина):
1) Грађењесоли:
4) Реакције ациловања:
5) Сангерова реакција:
Ово је реакција ациловања и игра улогу блокирања амино-групе, а такође служи и за
одређивање аминокиселина (настали РМР-дериват је у облику жутих, кристалних супстанци које
могу да послуже за квалитативно и квантитативно одређивање аминокиселина).
15
6) Едлланова реакција:
Ова реакција служи за утврђивање редоследа повезаних аминокиселина у
протеину, тј. За утврђивање примарне структуре протеина.
7) Грађење Шифових база:
Те базе се јављају као интермедијери у метаболизму аминокиселина.
8) Реакција са С02:
ћ) Оксидација цистеина:
(1) Грађење дисулфидног моста:
Ова реакција се одвија у организму под утицајем благих оксидационих
средстава.
17
• Заједничке реакције -СООН и -N142 група: 1)
Грађење плавих хелата:
Уместо Си могу се употребити и N1, Со, битно је да буду употребљени тешки метали.
3) Нихидринска реакција:
18
Специјално пролин и хидроксипролин дају жуте комплексе:
19
МЕТАБОЛИЗАМ АМИНОКИСЕЛИНА
20
ЗНАЧАЈ АМИНОКИСЕЛИНА
21
ЗАКЉУЧАК
22
ЛИТЕРАТУРА