You are on page 1of 27

Факултет инжењерских наука

Универзитет у Крагујевцу

Погонски и мобилни системи


- Семинарски рад -

Предметни наставник Студенти:


Др Јованка Лукић проф., Ракезић Немања 74/2014

Стевановић Марко 84/2014

Крагујевац, 2017.
ФАКУЛТЕТ ИНЖЕЊЕРСКИХ НАУКА
УНИВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ
Основне академске студије

Школска 2016/2017. год.

I СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ПРЕДМЕТА

ПОГОНСКИ И МОБИЛНИ СИСТЕМИ

Име и презиме студента:

1. 74/2014 Ракезић Немања

2. 84/2014 в Стевановић Марко

3. 85/2014 в Цветковић Предраг

4. 98/2014 в Ђаловић Стефан

ТЕМА:

КИПЕРИ

_______________________________
За задати мобилни систем потребно је приказати:

1. основне склопове и подсклопове (шасија или рам, ходни или кретни


уређај, погонски уређај, трансмисија, радни орган, кабина са уређајима за
управљање...),

2. основне експлоатационо-техничке карактеристике (габаритне


димензије, тежина, капацитет радних органа, маневарске способности,
проходност, практичан учинак, експлоатациона сигурност, цена...),

3. област примене.

Рок за предају семинарског рада: 20.04.2017. године

Крагујевац, Предметни наставник,


01. март 2017. год. др Јованка Лукић, проф.
Факултет инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу

Студијски програм: Машинско инжењерство


Основне академске студије
Предмет: Погонски и мобилни системи
Школска 2016/2017. год.

Кипери
- Семинарски рад из Погонских и мобилних система -

Предметни наставник Студенти:


Др Јованка Лукић, проф. Ракезић Немања 74/2014

Стевановић Марко 84/2014

Крагујевац, 2017.
Резиме

Данас се за превоз робе и терета у друмском саобраћају користе различите врсте


теретних моторних возила: Камиони без приколица, са приколицама, тегљачи са
полуприколицама, кипери и друге врсте возила. При избору транспортног средства
техничко технолошке карактеристике морају бити унапред дефинисане на темељу
следећих захтева: Поузданост транспортног средства, погодност за одржавање,
расположивост транспортног средства за рад и његова сигурност при раду. Намена
транспортних средстава тј. подручје и режим њихове експлоатације као и капацитет
транспорног средства. Камион или теретно возило је моторно возило веће од комбија ,а
служи за превоз већих количина терета у друмском саобраћају. Зависно од намене на
камионске шасије могуће је монтирати различите врсте надградњи сходно врсти терета
која се превози. Тема овог рада је опис камиона кипера са посебним освртом на
припадајуће склопове и подсклопове као и техничко-експлоатационе карактеристике.
У првом делу рада дат је осврт на основне склопове, подскопове као и на њихов
принцип рада. Други део рада описује најважније карактеристике значајне за
експлоатацију кипера. У последњем делу укратко је описана област примене камиона
кипера.

Кључне речи: транспорт, камиони кипери.


Садржај
Увод ........................................................................................................................................... 6
1.Основни склопови и подсклопови ...................................................................................... 7
1.1. Шасија ............................................................................................................................ 7
1.2. Кретни уређај ................................................................................................................. 8
1.3. Погонски уређај ............................................................................................................. 9
1.4. Трансмисија ................................................................................................................. 10
1.4.1. Спојница ................................................................................................................ 11
1.4.2.Мењач ..................................................................................................................... 12
1.4.3. Разводник погона .................................................................................................. 13
1.4.4. Зглобни (кардански) преносник .......................................................................... 13
1.4.5. Погонски (водећи) мост ....................................................................................... 14
1.5. Радни орган .................................................................................................................. 15
1.6. Кабина са уређајима за управљање ........................................................................... 17
1.6.1. Типови кабина према положају мотора .............................................................. 17
1.6.2. Типови кабина према намени .............................................................................. 18
2. Основне експолатационо-техничке карактеристике ...................................................... 20
2.1. Габаритне димнезије ................................................................................................... 20
2.2.Тежина ........................................................................................................................... 21
2.3. Капацитет радних орагана .......................................................................................... 21
2.4. Маневарске способности ............................................................................................ 21
2.5. Проходност .................................................................................................................. 22
2.6. Практичан учинак ....................................................................................................... 23
2.7. Експлоатациона сигурност ......................................................................................... 23
2.8. Цена .............................................................................................................................. 24
3. Oбласт примене .................................................................................................................. 25
Закључак ................................................................................................................................. 26
Литература .............................................................................................................................. 27
Факултет инжењерских наука Погонски и мобилни системи

Увод

Камиони самоистоваривачи или камиони кипери најчешће су коришћена


превозна средства за превоз материјала као што су камен, песак, земља, као и
грађевинских материјала изван градилишта тј. за грађевинске сврхе. То су возила са
ојачаном возном конструкцијом. Иза возачке кабине се налази простор (тзв. сандук)
који је причвршћен на његов задњи део и по потреби се може укосити (у смеру осе
камиона или у смеру нормалном на осу камиона).

Назив долази од немачке речи "kippen", која значи "нагнути". Сандук се


несметано празни (самоистовара) дизањем уназад или у страну. Праве се углавном
серијски у фабрикама у којима се производе возила и камиони друге намене.
Конструкција ових камиона дозвољава њихово коришћење у јавном саобраћају.
Кипери су снажна превозна средства, која могу да вуку терет и неколико
стотина километара по јако тешким временским и теренским условима. По потреби, на
њих се може накачити и додатна приколица. Настали су крајем 19. века у западној
Европи, као прикључна возила, да би се почетком прошлог века моторизовала. Рани
модели су користили механизме са полугама како би дизали сандук, док се у данашње
време користе хидрауличне пумпе и клипови[1].

Кипери су такође осим промене система истовара доживели значајну еволуцију


и у многим другим аспектима као што су дизајн, комфор кабине, капацитет радних
органа, возне карактеристике и многи други (слике 1 и 2).

Слика 1. Изглед кипера почетком 20–ог века[7] Слика2. Изглед савременог камиона кипера[7]

6
Факултет инжењерских наука Погонски и мобилни системи

1.Основни склопови и подсклопови

1.1. Шасија

Шасија (слика 3) предстваља најважнији подсклоп сваког моторног возила. На


шасију возила монтирају се сви остали подсклопови возила. Рам шасије кипера састоји
се из два уздужна и седам попречних носача, пресованих од челичног лима.

Слика 3. Камионске шасије а: Mercedes Benz Actros, б: Volvo FM, в: Iveco Trakker [2,4,8]

Рам шасије камиона кипера израђен је од челика високе чврстоће, и доступан је


у две дебљине: 7,7 mm за намене код којих је битно смањити сопствену масу и 10 mm
за најтеже задатке, код шасије је јако битно да буде масивна, а ипак довољно еластична
да издржи најтеже услове вожње. Уздужни и попречни носачи рама шасије могу бити
спојени закивцима или заваривањем, данас се најчешће примењује спајање елемената
шасије заваривањем јер се, за разлику од шасије спојене закивцима, може произвести
шасија која има знатно мању тежину што утиче на смањење сопствене масе камиона.

7
Факултет инжењерских наука Погонски и мобилни системи

1.2. Кретни уређај

Кипери су пре свега осмишљени за превоз терета у свакодневном друмском


саобраћају, често и у градским срединама, управо из ових разлога кретни механизам
кипера је изведен у облику пнеуматских точкова (слика 4). Концепт кретног механима
са пнеуматским точковима је опште прихваћен, и најчешће се може срести у
саобраћају, јер омогућује кретање кипера на разним теренима како у радном окружењу
тако и на уређеним саобраћајницама.

Слика 4. Камион кипер са пнеуматским точковима [11]

Кретни механизам кипера такође може бити и гусенични (слика 5) али се овакав
кретни механизам ређе примењује јер не омогућује самостално кретање возила у
свакодневном друмском саобраћају а осим тога и ограничава маневарске способности
возила. Са друге стране гусенични кретни механизам може повећати проходност
возила. Из тог разлога гусенични механизам се примењеује код камиона кипера који се
крећу теренима где нема уређене путне инфраструктуре и на изузетно неприступачним
теренима на којима је рад кипера са пенуматским точковима немогућ.

Слика 5. Камион кипер са гусеничним кретним механизмом [9]

8
Факултет инжењерских наука Погонски и мобилни системи

1.3. Погонски уређај

За погон кипера користе се се дизел мотори (слика 6). Камионски дизел мотори
могу имати широк опсег снага и обртног момента, а на то која ће врста мотора бити
уграђена зависи од намене камиона у који се уграђује. Камионске дизел моторе
углавном развијају и уграђују сами произвођачи камиона а мотори су најчешће
шестоцилиндарски и постављају се на предњем делу шасије уздужно најчешће испод
возачке кабине а у појединим случајевима положај мотора може бити и испред кабине
возача.

Слика 6. Изглед савремене погонске јединице камиона [11]

Један од захтева савременог друмског саобраћаја јесте да возила ослобађају што


мање штетних продуката сагоревања Постоје варијанте мотора које су атестиране за
синтетичко дизел гориво. Такви мотори раде на чист биодизел (Б100) – и имају Еуро 6
сертификат што је идеална опција за очување животне средине као и за искоришћење
стимулативних мера које важе на неком тржишту. Поред еколошког, погонске
јединице камиона треба да испуне строге економске захтеве јер је неопходно да мотори
са што мањом потрошњом горива развију што већу снагу и пређу што већи број
километара [2].

9
Факултет инжењерских наука Погонски и мобилни системи

Штедња горива постиже се развојем разних технолошки иновативних система


које су развили произвођачи мотора. Углавном се ради о најразличитијим варијантама
електронских система и софтверских решења, која контролишу систем убризгавања и
сагоревања горива. Колико је уштеда горива значајна довољно говори пример да
трошкови за гориво чине скоро трећину трошкова од укупних трошкова транспорта.
Када се узме у обзир да цене горива све више расту јасно је да је код мотора уштеда
горива један од најбитнијих захтева, јер је економски исплатива само примена мотора
који уз минималне количине утрошеног горива могу да испоруче довољну количину
снаге за обављање и најсложенијих радних задатака. У табели 1 дат је приказ снага и
обртних момената камионских мотора појединих призвођача.

Табела1. Снаге и обртни моменти дизел мотора[2-4]

Прозвођач Модел Снага Обртни момент


MAN D2066 360 KS (265 kW) 1800 Nm
MAN D2676 420 KS (309 kW) 2100 Nm
MAN D3876 540 KS (397 kW) 2700 Nm
VOLVO D11K330 330 KS (243 kW) 1600 Nm
VOLVO D11K370 370 KS (273 kW) 1750 Nm
VOLVO D11K410 410 KS (302 kW) 1950 Nm
VOLVO D11K450 450 KS (332 kW) 2150 Nm
IVECO CURSOR 8 310 KS (228 kW) 1300 Nm
IVECO CURSOR 13 410 KS (302 kW) 2100Nm

1.4. Трансмисија

Системи преноса снаге и трансформације обртног момента (слика 7) код


моторних возила имају основни задатак да пренесу снагу погонског агрегата до
погонских точкова или ланчаника гусенице, уз одговарајућу трансформацију обртног
момента. Циљ је да систем преноса снаге у свим условима рада возила обезбеди
потпуно искоришћење снаге мотора. Основни елементи трансмисије су: спојница,
мењач, карданско вратило, водећи мост са диференцијалом и полуосовином [16].

Слика 7. Систем трансмисије камиона [11]

10
Факултет инжењерских наука Погонски и мобилни системи

Концепцијски распоред елемената (подсистема) трансмисије је различит код


различитих возила и зависи у основи од:
- положаја мотора у односу на погонске точкове
- броја погонских осовина.

Сложенија трансмисија је код возила који имају већи број погонских осовина.
Пример такве једне трансмисије дат је на слици 8 где возило има три погонске осовине.

Слика 8. ŠШема трансмисије са три погонске осовине 1 мотор; 2 спојница; 3 мењач ; 4, 10, 12, 17
карданско вратило; 5, 8, 16 главни преносник; 6, 13, 15 диференцијал; 7, 9, 14 погонско
вратило точка; 11 разводник погона [16]

1.4.1. Спојница

Спојница (слика 9) је механизам који служи за спајање два машинска елемента


или агрегата. Осим главне улоге да преносе обртни момент од мотора ка трансмисији,
спојница код моторних возила извршава и низ других важних задатака као што су
одвајање мотора од трансмисије и поновно спајање, омогућавање равномерног поласка
возила с места, убрзавање возила и омогућавање промене степена преноса за време
кретања возила уз минималне ударе зуба спарених зупчаника [16].

Слика 9. ŠШематски приказ укључене спојнице 1 папучица квачила; 2 искључна


виљушка; 3 потисно лежиште; 4 жабица квачила (потисна опруга);
5 звоно квачила; 6 потисна плоча; 7 диск квачила; 8 замајац [16]

11
Факултет инжењерских наука Погонски и мобилни системи

Карактер појава које се јављају као последица промене степена преноса показује
да се ударно оптерећење на зубе зупчаника у мењачу може смањити 30 до 50 пута, ако
се између мотора и мењача постави фрикциона спојница. Помоћу спојнице се остварује
равномерно покретање возила с места [16].

Добро конструисана спојница мора имати следеће особине:

- да потпуно искључи, односно одвоји мотор од трансмисије, да би се приликом


укључења спојнице могао предати најповољнији обртни момент на водеће точкове;
- да омогући равномерно укључивање, како би момент трења могао постепено да се
повећава;
- да омогући брз одвод топлоте, која се јавља на површинама трења приликом
проклизавања, како у време укључивања квачила, тако и приликом
преоптерећења;
- да гоњени делови спојнице имају што мањи момент инерције;
- да омогући аутоматизацију процеса укључивања и искључивања.

1.4.2.Мењач

Обртни момент мотора се преко мењача (слика 10) и главног преноса преноси
на погонске точкове и у зависности од полупречника точка на њему се остварује вучна
сила која покреће возило. Да би се добиле вучне силе на погонским точковима, такве
да би у току вожње могле савладати отпоре кретања који се мењају у широком
дијапазону, потребно је остварити већи број увећања обртног момента који даје мотор
[16].
Ове промене обртног момента остварују се у мењачу (број промена зависи од
броја степена преноса у мењачу). Осим горе наведене главне функције мењача, њиме
се остварује могућност кретања возила малим брзинама а при стабилним бројевима
обртаја мотора, кретање возила уназад и раздвајање мотора од погонског моста (мењач
у неутралном положају а спојница укључена), то је неопходно када возило стоји у
месту а мотор ради [16].

Слика 10. Камионски мењач [11]

12
Факултет инжењерских наука Погонски и мобилни системи

1.4.3. Разводник погона

Допунски мењачки преносници (редуктори)(слика11) користе се на превозним


средствима као преносници који имају задатак да својим променљивим преносним
односима повећају укупан број степени преноса које сам мењач обезбеђује. Погонски
мотори имају релативно велики број обртаја, па се због савлађивања отпора пута, врши
редукција броја обртаја и повећање обртног момента на погонским точковима. Ово се
остварује применом једностепених или двостепених редуктора чији су преносни
односи различити у зависности од типа превозног средства [16].

Слика 11. Разводник погона [16]

1.4.4. Зглобни (кардански) преносник

Зглобни преносници (слика 12) служе за пренос обртног момента између


агрегата чије су осе постављене под неким углом једна у односу на другу, с тим да се
тај угао у току експлоатације возила може стално мењати.

Слика 12. Карданско вратило са караданским зглобовима [16]

13
Факултет инжењерских наука Погонски и мобилни системи

Осим за пренос обртног момента на водећем мосту, кардански преносник се


такође примењује при преносу обртног момента за погон помоћних агрегата возила
(уређај за самоистовар, чекрк итд.).

Кардански преносници морају испунити следеће захтеве:

- да немају попречних осцилација и бацања вратила у свим могућим дијапазонима


бројева обртаја,
- да омогућавају равномерност обртања вратила,
- да имају висок степен корисног дејства и при великим вредностима угла међу
вратилима.

Ако кардански преносници везују агрегате возила смештене на раму, угао


вратила обично не прелази 2-3° и зависи од степена тачности постављања агрегата и
деформације рама. Ако су једно или оба вратила смештени тако да се покрећу заједно
са мостовима тај угао код возила може бити 15-20°, а код специјалних возила до 30° и
више степени. Нарочито велик угао међу вратилима која везују кардански преносници
је код полуосовина приликом погона на предњи мост, и он може достићи вредност
30-40° при максималном углу окретања точкова приликом уласка возила у оштру
кривину [16].

1.4.5. Погонски (водећи) мост

Погонски мост (слика 13) служи за пренос обртног момента од мењача или
преко карданског вратила (зависно од конструкције) на погонске точкове. Осим тога,
погонски мост мора примити вертикалне, уздужне и попречне силе које се јављају
између коловоза и рама или каросерије возила. Погонски мост може бити предњи
(осим погона има и функцију моста са којим се управља) или задњи па се у зависности
од тога конструише и начин преноса обртног момента на погонске точкове [16].

Слика 13. Задњи погонски мост 1 облога задњег моста (кућиште); 2 полуосовина” (полувратило);
3 бочни зупчаник диференцијала; 4 тркач ; 5 носач диференцијала или кућиште; 6 тањирасти
зупчаник; 7 корпа (кућиште) диференцијала; 8 конусни зупчаник; 9 главни погон са
диференцијалом [16]

14
Факултет инжењерских наука Погонски и мобилни системи

Погонски мост обично представља греду која у себи садржи: главни пренос,
диференцијал и полувратила. Код зависног вешања точкова, водећи мост је крута греда
која повезује точкове. У том случају главни пренос и диференцијал обично се
постављају у кућиште погонског моста. Ређе се главни пренос и диференцијал
постављају на рам (или каросерију) возила, док крута греда веже точкове (полузависно
вешање). При независном вешању точкова са клатећим полувратилима, кућиште
погонског моста се прави раздвојено. Ако је независно вешање изведено системом
полуга, водећи мост тада практично није самосталан агрегат. У зависности од
концепције градње, на моторном возилу може бити један или више погонских мостова
а могу бити смештени на задњем или на задњем и на предњем делу возила [16].
Осим мануелних система трансмисије све више су у примени и аутоматски
системи трансмисије. То су мењач са аутоматизованом променом степена преноса за
све примене. Брзо мења степене преноса, лако се користи и смањује потрошњу горива.
На њега може да се монтира извод снаге или пумпа серво управљача за ванредне
ситуације [16].

1.5. Радни орган

Радни орган камиона кипера чине товарни сандук и уређај за самоистовар


(киповање). Уређај за самоистовар (слика 14) представља хидраулични цилиндар који
се покреће помоћу хидрауличне пумпе која потискује радни флуид (најчешће уље) из
резервоара који се поставља иза кабине на бочној страни шасије. Хидрауличну пумпу
углавном покреће мотор камиона док се код система који подижу веће терете иза
кабине камиона може поставити и систем за киповање који има сопствени мотор чији
је једини задатак покретање хидрауличне пумпе. Покретање система за киповање врши
се из возачеве кабине помоћу ручице која се налази најчешће са леве стране возачевог
седишта.

Слика 14. Уређај за киповање 1-хидраулична пумпа; 2- ручица за покретање система; 3- резервоар
радног флуида; 4- хидраулични цилиндар; 5- хидраулична инсталација [12]

15
Факултет инжењерских наука Погонски и мобилни системи

Товарни сандук има функцију прихватања растреситих материјала и


омогућавање превоза до места истовара. Утовар се врши са горње стране сандука
помоћу других радних машина (утоваривача, багера…), истовар се врши нагињањем
товарног сандука, помоћу хидрауличног цилиндра, који се налази са доње стране
товарног сандука, при чему се материјал сам истовара под утицајем гравитације.

Конструкција сандука изведена је са разним конструкционим ојачањима са


циљем да се спречи деформација станица и пода сандука услед ударних оптрећења која
се могу јавити приликом утовара. Према начину истовара товарни сандуци се деле на
сандуке са тространим истоваром, код којих се истовар врши на бочним странама
сандука, и на сандуке са једностраним истоваром, истовар се врши само на задњој
страни товарног сандука (слике 15а и 15б).

Слика 15а. Товарни сандук са истоваром на Слика 15б. Товарни сандук са тространим
задњој страни [13] истоваром [14]

Осим основних радних уређаја на камионе кипере могуће је монтирати друге


уређаје као што су хидрауличне дизалице (слика 12) што им осим могућности
самоистовара даје и могућност самоутовара. Поред дизалица на кипере се према
потреби може монтирати раоник за чишћење снега док се на товарни сандук може
поставити уређај за посипање соли што омогућује употребу кипера за одржавање
путева у зимским условима (слике 16 и 17).

Слика 16. Камион кипер са хидрауличном Слика 17. Камион кипер опремљен за зимско
Дизалицом [7] одржавање путева [7]

16
Факултет инжењерских наука Погонски и мобилни системи

1.6. Кабина са уређајима за управљање

Кабина са уређајима за управљање је јако битан подсклоп савремених камиона


кипера јер током рада возач највећи део времена проводи управо у кабини. Постоје
различити типови кабина, а класификују се према следећим критријумима:

- Према положају мотора


- Према намени кабине

1.6.1. Типови кабина према положају мотора

Према положају мотора постоје два различита типа кабина. Први тип кабина
јесу кабине са мотором постављеним испред простора за возача (слика 18) овакав
концепт кабина је био знатно заступљен код старијих модела камиона јер дименизије
мотора нису омогућавале монтажу мотора испод кабине. Овакве кабине се најчешће
називају издужене кабине или кабине са ’’кљуном’’ и остале су заступљене и данас код
камиона који имају моторе већих димензија.

Слика 18. Кабина са мотором постављеним испред возача [10]

Са технолошким напредком камионских мотора дошло се до тога да данашњи


мотори ослобађају исту снагу уз смањене димензије мотора. Смањене димензије
мотора омогућиле су монтажу мотора испод возачке кабине и на тај начин омогућиле
компактније склапање камиона и смањење димензија ових возила као и бољу
прегледност пута током вожње.

17
Факултет инжењерских наука Погонски и мобилни системи

Могућност монтаже мотора испод кабине знатно је изменила изглед самих


кабина па су тако настале такозване ’’трамбус’’ кабине (слика 19) односно скраћене
кабине са мотором постављеним испод простора за возача.

Слика 19. Камион са ’’трамбус’’ кабином [7]

1.6.2. Типови кабина према намени

Према намени камиоске кабине могу се поделити на три основна типа


(слика 20). Намена кабине зависи од намене самог камиона. Први тип кабина су дневне
кабине са удобним и ергономским окружењем возача. Овај тип кабина предвиђен је за
камионе који су немењени за рад у градским срединама и према својој конструкцији
предвиђа да возач у кабини борави само у току рада.

Слика 20. Дневна, продужена и кабина за спавање са приказом основних димензија [2]

18
Факултет инжењерских наука Погонски и мобилни системи

Такође могуће је и постављање посебних верзија дневне кабине као што је


дупла кабина (слика 21) или ’’crew cab’’ која омогућује превоз више особа
истовремено. Дупле дневне кабине се ретко поставаљају на кипере јер скраћују
простор за постављање товарног сандука и најчешће се камиони са оваквим кабинама
израђују по захтеву купца.

Слика 21. Камион са дуплом кабином [3]

Другу групу кабина чине продужене дневне кабине. То је варијанта кабина која
омогућује дужи боравак возача у кабини и намењена је за камионе који се користе за
превоз терета на дужим међуградским релацијама. Конструисане су са додатним
простором који може да буде опремљен креветом за једну особу или да се користи као
канцеларијски простор са додатним одељцима за одлагање ствари.

Трећа варијанта кабина јесу кабине зa спавање са креветом за једну особу. Ове
кабине омогућују боравак возача у камиону у дужем временском периоду и најчешће
се уграђују на камионе који су намењени за транспорт терета на дужим међуградским
и међународним релацијама.

За кабину камиона врло је битно да возачу обезбеди највиши могући ниво


комфора (слика 22), такође је неопходно обезбедити и безбедно управљање возилом.
Из ових разлога велика пажња се посвећује комфору и ергономији кабине, а такође се
води рачуна и о томе да сви уређај за управљање и сви неопходни инструменти буду
дизајнирани тако да буду прегледни као и да буду једноставни за употребу и да возачу
стоје на располагању у било ком тренутуку.

Слика 22. Изглед ентеријера кабине [4]

19
Факултет инжењерских наука Погонски и мобилни системи

2. Основне експлоатационо-техничке карактеристике

2.1. Габаритне димензије

Веома битан аспект при констурисању возила јесу његове габаритне димензије
јер оне у великој мери утичу на маневарске способности возила. Као и код других
возила и код кипера је циљ направити возило чије су димензије, као што су дужина
ширина и висина возила, да буду што компактније како би маневрисање возилом било
што једноставније. Код камиона од којих се захтева нешто већа проходност на
неприступачним теренима битно је да возило има нешто више одстојање од тла. Стога
код овог типа возила јако битна димензија је и клиренс или одстојање од тла као и
прилазни угао возила који дефинише могућност савладавања косина. На слици 23 и у
табели 2 дат је графички приказ основних димезија камиона кипера ’’Tatra PHOENIX
8x8’’.

Слика 23. Габаритне димензије кипера ’’Tatra PHOENIX 8x8’’ [15]

Табела 2. Димезије камиона ’’Tatra PHOENIX 8x8’’ [15]

Позиција Величина Димензија

1 Висина камиона 3 600 mm

2 Одстојање од тла 566 mm

3 Предњи прилазни угао 32o


Растојање између предњих
4 2 150 mm
осовина
Растојање између задњих
5 1 450 mm
осовина
6 Дужина камиона 9 110 mm

20
Факултет инжењерских наука Погонски и мобилни системи

2.2.Тежина

Још један битан аспект у конструкцији кипера јесте тежина. У укупну тежину
кипера спремног за вожњу и експлоатацију јесте тежина возила са свим припадајућим
подсклоповима, радним течностима (гориво, течности за халађење и подмазивање...).
Осим димензија и тежина возила такође битно утиче на возне карактеристике, јер што
је возило теже то су његове возне карактеристике лошије, јер теже возило се знатно
теже креће а самим тим се повећава и потрошња горива. Из свих овиха разлога
произвођачи се труде да у процесу конструисања максимално смање тежину јер се
тиме постижу многе уштеде и постиже се да експлоатација возила буде економски
исплатива.

2.3. Капацитет радних органа

Капацитет радних органа кипера пре свега се огледа у количини терета коју је
камион способан да превезе. Капацитет радног органа кипера највише зависи од
димензија товарног сандука јер управо оне утичу на количину терета која се може
утоварити. Капацитет товарног сандука дефинише се носивошћу, а носивост може
варирати од 1 800 kg па све до 28 000 kg (слика 24). [5]

Слика 24. Кипери носивости 1 800 kg (лево) i 28 000 kg (десно) [5]

2.4. Маневарске способности

На маневарске способности кипера утичу пре свега њихове габаритне


димензије. На отвореном путу маневарске способности нису од пресудног заначаја у
експлоатацији камиона, али у градским срединама у којима је саобраћај све гушћи као
и у просторима где нема много простора за маневрисање ове способности могу бити од
пресудног значаја за несметано одвијање саобраћаја. Камиони мањих димензија већ се
по својим констркционим карактеристикама одликују добром окретношћу док код
већих камиона то није случај.

21
Факултет инжењерских наука Погонски и мобилни системи

Код кипера већих димензија побољшање маневарских спосбности врши се


извођењем различитих осовинских комбинација, додавањем још једне управљчке
осовине, или додавањем пратеће осовине чији точкови се приликом скретања окрећу у
супротном смеру од точкова на управљачкој осовини чиме се постиже боља
управљивост возила и смањење полупречника заокрета.

2.5. Проходност

Кипери су пре свега намењени кретању у свакодневном саобраћају


(аутопутевима, региноналним и магистралним путевима и градским улицама) или по
мање уређеним макадамским путевима као и у кругу градилишта. Међутим постоје
камиони који раде и у нешто екстремнијим условима па се од њих захтева да имају
нешто већу проходност (слика 25) од стандардних верзија камиона. Повећање
проходности постиже се пре свега повећањем одстојања каросерије како би камион био
у стању да савлада веће неравнине на терену по којем се креће. Други начин за
повећање проходности је обезбеђивање погона на свим точковима. Овим се постиже да
уколико неки од точкова изгуби пријањање, погон испоручи на неки од преосталих
точкова који има најбоље пријањање тако да ниједног момента не долази до губитака
снаге што може бити јако битно у савладавању захтевнијих терена. Пријањање точкова
знатно утиче на лакше кретање по меким подлогама као што су песак или расквашена
земља, због тога се возила повећане проходности опремају системом за контролу
притиска у пнеуматицима који по потреби омогућује испуштање или додавање
одређене количине ваздуха чиме се постиже повећање или смањење газеће површине
пнеуматика.

Слика 25. Кипери повећане проходности а: Мercedes Benz Zetros,


б: Mercedes Benz Unimog, в: Volovo FMX, г: GAZ Ural NEXT [2,10,11]

22
Факултет инжењерских наука Погонски и мобилни системи

2.6. Практичан учинак

Данас се од свих возила захтева да буду изразито функционална како би се


постигла што једноставнија експлоатација. Код радних машина је још битнији фактор
практичног учинка, јер уколико је машина у стању да обавља више врста радних
задатака, њен учинак је бољи. То је такође случај и са киперима током њиховог развоја
значајно је повећана њихова практичност. Практичан учинак кипера огледа се у
великом опсегу капацитета товарних сандука па су тако кипери у једном радном
циклусу у могоћности, зависно од капацитета товарног сандука, да превезу велике
количине материјала. Такође све више кипера код којих се истовар врши само на
задњој страни нуди могућност аутоматског отварања врата товарног сандука. Осим
практичности аутоматизацијом отварања товарног сандука унапређена је и безбедност,
јер возач сада током комплетног радног циклуса може остати у кабини, што раније није
био случај. На повећање практичног учинка утиче и могућност монтаже разних
додатака. Један од таквих примера јесте хидраулична дизалица која киперу даје
могућност самоутовара па тако код утовара одређених врста терета искључује потребу
за ангажовањем других машина, што за последицу има поједностављење транспорта
као и знатне уштеде новца. Кипери мањих димензија и носивости могу бити изузетно
практични у градским срединама, јер су лаки за маневрисање у мањим градским
улицама као и на градилиштима на којима је због недостатка простора маневрисање
већим киперима немогуће. Такође практичан учинак мањих кипера огледа се у томе
што димензије страница товарног сандука, осим растреситих, омогућују и утовар
палетизираних и других кабастиих материјала што повећава учинак јер се ова возила
осим као кипери могу, ако је то потребно примењивати и као лака доставна возила.

2.7. Експлоатациона сигурност

Поуздан и безбедан рад је као и за друге машине, тако и за кипере веома


значајан фактор током експлоатације. Циљ је постићи да се кварови јављају што ређе а
да камион што је дуже могуће буде у радном стању, како би се остварила оптимална
рентабилност. Свесни ових захтева произвођачи савремених камиона знатно раде на
подизању поузданости својих производа. Као резулатат рада на унапређењу
поузданости настали су камиони који су знатно издржљивији и који имају знатно дуже
сервисне интервале. Осим тога савремени камиони опремљени су сиситемима који
прате све битне параметре рада, а такође су конструкцијски конципирани тако да су
сви витални подсклопови лако доступни па се у случају изненадне појаве квара
омогућује механичару да квар ако је могуће отклони на лицу места.

23
Факултет инжењерских наука Погонски и мобилни системи

2.8. Цена

Цена може бити пресудан фактор за пролазност одређеног модела камиона на


тржишту. Из тог разлога произвођачи теже постизању што оптималнијег односа цене и
квалитета финалног производа. Један од начина за постизање овог циља јесте и
остваривање затвореног процеса производње што значи да се већина компонената које
се уграђују у камионе производи у фабрици у којој се камион склапа. На цену нових
кипера у највећој мери утичу трошкови произвоње (трошкови за набавку сировина,
трошкови енергената, радне снаге...). Чест је случај да се због економске ситуације
грађевинске и превозничке фирме, као и самостални превозници, одлучују за куповину
половних камиона кипера. Цену половних камиона у великој мери диктирају година
производње возила, број пређених километара, број часова рада и у великој мери
квалитет одржавања камиона током експлоатације. У табели 3 приказане су цене неких
половних кипера који су тренутно доступни на тржишту.

Tабела 3. Цене појединих половних кипера на тржишту у Србији [6]


Година Бр. пређених
Произвођач Модел Цена
производње километара
МАN TGA 26.400 2007. 175 000 44 500 €
МАN TGS 41.400 2017. 0 95 900 €
Mercedes Benz Actros 4141 2017. 0 104 900€
Mercedes Benz 3535 1991. 750 000 26 500 €
Volvo N 12 1990. 500 000 10 800 €
Volvo FMX 420 2013. 106 000 32 100 €
Scania 142 1989. 500 000 11 000€
Iveco Trakker 2005. 495 000 39 000 €
Iveco Stralis 500 2010. 100 000 29 800
FAP 1921 BK 1991. 580 111 6 000 €

24
Факултет инжењерских наука Погонски и мобилни системи

3. Oбласт примене

Захваљујући својим техничким карактеристикама кипери данас налазе широку


примену за превоз растреситих и кабастих терета у свим сферама грађевинарства како
у високоградњи тако и у нискоградњи. Кипери повећане проходности користе се у
условима који су екстремнији и нису погодни за стандардне типове ових камиона, због
своје побољшане проходности могу се користити у каменоломима, на поршинским
коповима и на другим местима на којима је неопходна њихова примена. Монтажом
разних додатака проширује област примене кипера, као на пример за чишћење снега и
посипање соли на путевима у зимским условима. Осим тога кипери налазе своју
примену и у градским срединама за обављање разних комуналних делатности, а за
потребе примене кипера у овој области постоје и топови кипера за специјалне намене
(слика 26).

Слика 26. Кипери за специјалне намене[11]

25
Факултет инжењерских наука Погонски и мобилни системи

Закључак

Кипери су један од најважнијих система за пренос растреситих материјала,


који су своју примену нашли највише у грађевини, као и у транспорту материјала од
места ископа до места складишта. Налазе веома широку примену и у другим гранама
индустрије. Погодно су транспортно средство, јер својом конституцијом обезбеђују брз
утовар и истовар материјала, сигуран транспорт како по неповољним, тако и по
урбаним теренским условима. Својом веома једноставном конструкцијом обезбеђују
лако, брзо и јефтино сервисирање. Имају веома повољан учинак утрошка горива по
једном километру у односу на тежину материјала који превозе. Због лаког монтирања
сандука, може се мењати запремина теретног простора. Цена кипера варира од 4000
евра за половна возила, до преко 300,000 евра за нова теретна возила. Због
једноставности израде, јефтиног и лаког одржавања, приступачности системима,
кипери ће веома дуго бити први избор када је у питању транспорт растреситих
материјала.

26
Факултет инжењерских наука Погонски и мобилни системи

Литература

[1] Интернет страница: https://en.wikipedia.org/wiki/Dump_truck , приступљено


15.03.2017
[2] Интернет страница: http://www.volvotrucks.rs/sr-rs/trucks.html приступљено
15.03.2017.
[3] MAN: Traktionsverkehr, Product brochure and specifications, MAN Truck & bus
AG. München
[4] IVECO: New Trakker, Product brochure and specifications, IVECO S.PA. Torino
[5] Интернет страница: https://www.meiller.com/en/products/construction-
logistics/three-way-tippers.html, приступљено 15.03.2017.
[6] Интернет страница: https://www.polovniautomobili.com/kamioni-preko-7-
5t/pretraga?without_price=1&chassis%5B0%5D=840&showOldNew=all ,
приступљено 15.03.2017.
[7] Интернет страница: https://www.instagram.com/mantruckbusuk/ , приступљено
15.03.2017.
[8] Интернет страница: http://www.mercedes-
benz.co.uk/content/unitedkingdom/mpc/mpc_unitedkingdom_website/en/home_mpc/t
ruck/home/new_trucks/model_range/antos/antos/facts/Chassis/wheel_configurations.
html приступљено 15.03.2017.
[9] Интернет страница: http://www.morookacarriers.com/mst-2200vd.html ,
приступљено 15.03.2017.
[10] Instagram/ GAZ group auto: интернет страница:
https://www.instagram.com/gazgroupauto/ , приступљено 15.03.2017.
[11] Instagram/Mercedes tucks uk: интернет страница:
https://www.instagram.com/mercedestruckuk/ , приступљено 15.03.2017.
[12] Интернет страница: http://www.hyva.com/pl/en/hyva-hydraulic-wet-kits-1.htm ,
приступљено 15.03.2017.
[13] Интернет страница: http://www.pk-rijeka.hr/wordpress/wp-
content/uploads/2014/12/6-270x200.jpg , приступљено 15.03.2017.
[14] Интернет страница: http://skymont.rs/images/MAN%20KIPER.jpg , приступљено
15.03.2017.
[15] Интернет страница:
http://www.tatratrucks.com/cache/images/galleryPreviewBig/tatra_t158_8p5r46-
231_tipper-dimensions.jpg , приступљено 15.03.2017.
[16] Иван Филиповић: МОТОРИ И МОТОРНА ВОЗИЛА, Машински факултет
универзитета у Тузли,Тузла, 2006.

27

You might also like