Немачко издање \ •

1
Johan Hulzinaa 1

�
НЕRВSТ DES MITTli:I..ALTERS
1981 Ьу Alfred Кrбner Verlag in Stuttgart
<С) Johan Hulzln1a Estate

ЈЕСЕН СРЕДЊЕГА ВЕКА

Ј

!
1

С превео
•

немачкоr 1

Др СТРАХИЊА К. КОС ТИ'h

......
1
'

1
Ј 1
!

{
'

/
 •

'

.
. '
!
. .

••
•

•
l
САДРЖАЈ
. .
ЈЕСЕН СРЕДЊЕГ А ВЕКА •

.
'
'
. -
-

1 Интензитет живота 1 • • 1 • • • • • • • • • 7
11 Чежња за пепшим животом . . . . . . . . . . 39
III Хијерархијско схватање друштва . . . . . . .. . 73
IV Мисао витештва . . . . . . . . . . . . о • • 84 . .

V Сан о јунаштву и љубави 1 • 1 о • • • • • • • 98

VI Витешки редови и витешки завети 109
•

. . . . 1 • •

VII Политички и војни значај витешке мисли .. о • о ·123

. ..

VIII Стилизација ·љубави . . .. о • • • • • о • • • 142 '

. IX Об 11ици оnхођеља у љубави 160

•

.. . о • о • • • • • 1

Х Идилична слика живота о • • • • • • • • • о • 170

'
Х! Слика с мрти . . . . . . . о • • • о • • • о 183
X:ii Религиозна мисао и њено ликовно уобличавање . о 201
Х 111 Типови побожности . . . . о • • • о • • • • • • 235
XIV Религиозно узбуђеtье и религиозна фантазија . . . 255
XV Нестај ање симболизма . . . . . . . . . . . . 271
.

XVI "Реализам" и границе сликевитоr мишљења у мис- ·

тици . . .. . . . . . . .. . . . f 11 • • • • 288
XVII Облици мишљења у практичном животу . . . . . 308
XVIII УметнОIСТ у животу . . 1 • • • 1 • • • • • • • 336
XIX Естетска осећање . о • о • • • .. • • • • 1111 • • 368
ХХ Слика и реч • • • • • • • .. . . • . . • . . 377
XXI Реч и епика � . - . . . . . . .. . . . . . . 412
XXII Појава новог облика . . • • • . . • . . . • . • 434

Примедбе . . .. . . . . . • • • • • • • - . . • • 453

Хронолошка таблица • • • • • • • • • • • • 499

Регистар имена • • о • • • . . . . . . � . . 511

Белешка о писцу • • • 4 • • • • • • • • • " . 523 - -- ·-

. .
'

1
\

. ,.

ИНТЕНЗИТЕТ. ЖИВОТА
1

. Када је свет ј·ош био за половину миленијума

млађи, сви доrађаји у животу људи имали су много
1� ОII1трије изражене спољне облике него данас. Између
бола и радостиt изм·еђу несреће и среће растојање је
'

1
изгледало в·еће него што нама изгледа; све што се до-
ж�1вљав.ало имало ]е ]ОШ о.наз степен непосредно·сти и
• • •

искључивости који и д анас радост и бол имају у дечјој

души. Сваки догађај , свако дело 611.ло је окружено од­
ређеним и израженим облицима, било је подешено да
допринесе узвишености ј едноr строгог, утврђеног стила
живота. Велики доrађаји: рођ ење, женидба, умирање
налазили су се путем свете тај н е у сјају божанске
1'-tистерије" Али и мање важне д огађ аје неко путо-
ваље, рад, посету пратило је хиљаду благослова,
церемониЈаt изрека и етикеција.
• •

·Беда и оскудица мање су моrле да се ублаже него

данас, а оне су наилазиле силовитије и наносиЈ1е су
l

1
више патњи� Болест се јаче разликовала од здравља;
љута хладно·ћа и зимска там.а пуна стрепње биле су
веhа зла. У части и богатству уживало се јаче и по-
хлепнизе; они су се ]ОШ заче неrо данас р·азликовали
• • • •

од јадне сиротиње и изопачености. Огртач државника

оперваже·н крзном, плам·ен на огњишту, пиће и шала
и мека по·стеља представљали су још ону велику са­
држину уживања о којој ј 1е можда најдуже rов·орила
енглеска приповетка у приказима радости живота и
ј
1
коју је он.а свакако нај>rtивље сачувала. А све ствари
'

1
,
из живота биле су јавне, у сјају и ужасу. Губавци су
клопарали �.1егртаљкама и скитали се, просјаци су ја­
,
диковали у црквама и показивали тамо своју ругобу.
Сваки -стаЈ1еж, сваки ред, сваки занат распознавао се
 8 Ј� ХОЈЗИНГА: ЈЕСЕН СРЕДЊЕГА ВЕКА
по својој одећи. Велика господа никада нису ишла без
раскошног оружј:� и ливрејисане пратње, уливајући
страхопоштовање и изазивајући завист. Дељење прав­
де, нуђење робе, свадба и погреб све је гласно наго-
ве1111·авано поворкама, дреком, задик:овкама и музиком.
•
Заљубљени је носио знак своје даме, други значку
свога братства, странка је носила боје и грб свога го
­ названо Орида, тј., ho1·rida, стратrrно.1 Звоњење на уз­
сподара.
И спољна слика града и ceJia испољавала је тако­
ђе тај контраст и то шаренило. Град није био као нЕ�rпи
градови с немарно изграђеним квартовима предграђа,
са голим фабрикама и монотоним Јiетњиковцима, 1-1ero
је, затворен зидинама, са безбројним шиљастим тор­
њевима представљао пепо заобљену сЈiику. Ма како да
су високо и моћно стршале велике куће племића или
крупних трговаца, ипак су цркве, које су се окомито
диза.пе, својим висrrнама rосподарипе изrпедом града.
И као што је супротност између .пета и зиме онда
би.п а далеко већа него данас, таква је била и разлика
између светлости и таме, тишине и шума. Модеран
град једва да још зна за стварну таму и праву тишину,
једва да се у њему примете појединачно мало светло
ипи усамљени узвик из даљине.
Сталним контрастом, шаренилом облика којима се
све наметало духу, проистицала је из свакодневног
живота драж, страсна сугестија која се манифестује
у оном променљивом распоЈiожењу сирове распојаса-
ности, ужаса и присне дирљивости, под козима се од-
•
виза средњовековни градски живот.
•
Постојао је један гЈiас који је стално надјачавао
буку пословног живота, гЈiас који ма колико се слу­
шао никада није збуњивао, него је све на кратко
време уздизао у сферу реда: звона. Звона су у свако­
дневном животу била као добри дуси чувари; познатим
зв�ном оглашаваЈiа су час жалост, час радосr, час мир,
час немир, час су звала на окуп, час су упозоравала
на нexxro r . Знали су их по народским именима: дебеЈiа
Жаклина, зво110 РеЈiант; знаnо се 11па значи ударање
у звоно1 а шта зво1ьење. И поред премноrог звоњења
никада није отупео с.пух за њихов звук. За време оз-
ИНТЕНЗИТЕТ ЖИВОТА 9
i
•
ЈIОrЈiашеног двобоја између дв·а грађанина ВаЈiенсијена,
који је 1455. веома узбудио rрад и цео бурrуидски
,цвор, звонило је ве.пико звоно све док је трајала борба
,,laquelle fait hideux а оуг'', каже ШатЈiен.2 У торњу
Богородичине цркве у Антверпену још виси старо зво­
но за узбуну из 1316. године. по запису који носи,
буну називано је ,,sonner l'effroy••, ,,faire l'effroy''; реч
је првобитно значи.па неМИр, затим оr.пашавање неми­
1 ра звоњеЊем, дак.пе сиrна.п за узбуну, најзад страх.•
i
Како снажно и опојио мора да се раЗЈiегаЈiо када су
•
са свих париских цркава и манастира звона звони.па
од јутра до мрака, па и читаву ноћ, зато n1·1·0 је био
изабран
. нов папа који ће окончати шизму, и.пи 111·1· 0 је
s
ск:.попљен мир између Бургињона и Армањака.
Мора да су и процесије изазива.пе дубок утисак.
1 Ако су би.mа зла времена, а она су често каи.пази.па,
оне су држане понекад из дана у дан, понека.1 су тра­
ј аЈiе и недељама. Када кобни сукоб између орпеанског
1
,,
и бургундскоr дома најзад доводи до отвореног грађан­
ског рата и краљ Кар.по VI, 1412, дохвати заставу фран­
цуских краљева ,ца се са Јованом Неустрапmвим бори
Армањачаиа, који су, ск.попивши савез са Еи­
гпеском, поста.пи издајници отаџбине, у Паризу се
чим се краљ нађе иа непријатељском земљиrrмту -
свакодневно одржавају процесије. Оне трају о.ц краја
маја ,цо ју.па, увек са другим групама, ста.пехс:има и
еснафима, увек: и.цу ,цруrим путеаима, са ,1руrим ре­
Јtикаијама: ,,Les plus piteuses processions qui oncquee
eussent ete veues de aage de homme. '' (Најдирљивије
процесије које су виђене откако је света и века). Сви
'
ау и1тu1и боси и нат11•1•е срца, господа из па·рпамента
као rо,ц и сиромашни грађани; свако, ко год је моrао,
носио је свећу иЈIИ бакљу, а увек је би.по и мноrо мапе
деце. Сеоска сИЈ)отиња из окотmе Париза ,цо.пази.ла је
боса. Људи су ИШЈIИ у поворци ипи посматрали ,,en
grant pleur, en grans lermes, en grant devoclon'' (,,у ве­
.nиком ПЈiачу, юрким сузама, иликој побожности").
А скоро эа све то време па.ца.па је јака ки111а.'
Би.по је затим свечаних владаревих упазаха у rра­
1
' дове, припремљених свом ве.пихом 0111троумношћу ttoja
 10 Ј. ХОЈЗИНГА: ЈЕСЕН СРЕДЊЕГА ВЕКА
је ста јал а IНа расположењу. Непрестано су се ређала
и погубљења. Језовита драж и сурова ганутост кој е су
изазивале сце не са губилишта представљале су важ ан
део духовне хране нар ода . То су- бил а приказивања са
поуком. За тешка разбој ништва правосуђе ј е смислило
страховите каз не. Један млади паликућа и уби ца у Бри­
сел у стављен ј е , вез ан на лан ац кој и се помоћу прсте­
на могао окретати око ј едн ог стуба, усред круга запа­
љених снопова грања. Дирљивим речи · ма о н себ е као
пример представља народу ,,et ,tellement fit ,attendrir
les coeurs que tout le monde fondoot en la1·1nes de com­
passi1on''. ,,Et fut ,51а fiin reoommandee la plus belle que l'on
avodt oncques vue''7 {,,и тако ј е ган:уо срца да се све
тоЩ<rло у сузама саучешћа''. ,,А његова смрт слављена
је као нешто најл епше што ј е икада виђе но'' ) . Госпо­
дар Мансар ди Боа, из Армањака, коме ј е 1411, за
време бургундске страх,овладе, у Паризу одсечена гла­
ва, не само што џелату радо опрашта за шта га
·
овај према обичају моли него га чак моли да га
пољуби. ,,Foi,son de peuple у aV'oit, qui quasi tous plo­
roi,ent а cha ude s la1�1nes''8 (,,Тамо ј е било мноштво на­
рода т..r скоро сви су лили грозне сузе'' ) . Често су ве­
лика господа била жртве; уверљивије него путем по­
сматрања било којег ликовног приказа илт1 приказа
игре мртвих народ је тада добијао и задовољење да ј е
правда стр,ога и озбиљно упозорење да је земаљска
величина непост ојана. Власт се побринула за то да
призор н1е остане без потребног утиска. Са зна1�т1ма
свог високо'г положаЈ а полазила су господа на СВОЈ
•
•
тужни пут. Жан де Монтеrи, краљев grand maitre
d'hбtel, пада као жртва мржње Јована Неvс'r·рашивог.
Седећи високо на колима вози се до губт1.rrишта; два
трубача иду напред; на њему је државничко одело,
капа, прслук, панталоне, пола беле, пола црвене и
златне мамузе. на ногама; са тим златним мамузама
виси леш без главе на вешалима . . Богатог каноника
Николу д'Оржемона, 1416, жртву освете Армањачана,
возе кроз Париз колима за ђубре, у великом љубича­
стом капуту и љубичастој капи, да присуствуј е погу­
бљењу двојице другова, пре него Што њега самог осу­
ђују Н•а ДОЖИВОТНИ затвор, ,,au p ain de doleur et а eaUf'
ИНТЕНЗИТЕТ ЖИВОТА 11
Ва
d'angoisse'' {,, на хлеб тужни и воду невољничку'' ).
Глава магистра 'Удара де Висија , који ј е заузимао ме­
сто у парламенту, по нарочитој наредби Луја XI била
ј е поново ископана и у скерлетно црвено] капи постав-
•
љеној кожом, ,, selon la mode des c onseilleгs de parla­
ment'' {,,по моди саветника парламента'' ), изло,жена на
тргу у Едену са пропратним стиховима. Сам краљ
9
пише веома срдито о овом случаЈ у.
•
Ређе од процес ија и погубљења биле су про·поведи
путујућих проповедника који су с времена . на вр:ме
усталасавали народ. Ми, читаоци новина, Ј едва Ј ОШ
можемо да замислимо сил.ан утисак живе речи на
простодушан и неук дух. Народни проповедник брат
_
Ришар, који ј е касн �1је као исповедник био кра] Јо­
ванке Орлеа111<е, држао је проповеди 1429. у Паризу
цесет дана )'Застопно. Почињао ј е ра , но ујутро око пет
и завр�uавао између дес<ет и ј еданаест часо ва. Најч еш­
ће је говорио на Гробљу IIевиних, на чиј е!\� стубишту
ie била насликана позната иr·ра мртваца, .леђима окре­
1
н утим према отворе11им костурницама у којим а су се
унаоколо t-rзнад свод ова виделе наслагане ло� ање. Ка­
да ј е после десете rrроповеди саопштио да Ј е то по­
следњ а, поnrто за даље проповеди није добио дозволу,
,,les gens grans et petiz plou roi ent si piteusement et si
fondement comme s'i]z veissent porter en terre leurs
meilleurs amis et lui aussi '' (,,заплакали су и велики и
мали тако болно и из дубине срца, као да гледа Ју по-
•
греб својих најбољих пријатеља и свој соп�твени'').
И К'ада он најзад напусти Париз, народ веру]е да he
он у недељу ј ош проповедати у Ст . Де1-1ису; у великим
гомилама, неких шест хиљада, каж.е грађанин Париза,
пође из града ј ош у суботу увече да осигура какво
10
добро мес1·0 и преноћи на пољу.
И фрањевцу Антоану Фрадену било је забрањено
проповедање у Паризу, ј ер ј е одлучно иступао против
лоше владе. Али баш зато ј е био драг народу. Дано­
ноћно су га чували у фрањевачком манастиру; тамо �у
! стражариле жене држећи у приправно·сти мунициЈУ
- пепео и камење . . Исмева се про,кламациј а која за­
1
'
брањуј е ово стражарење; краљ не зна ништа о томе!
'
'
'
Када Фраден најзад, као прогнаник, ипак мора да на-
'
 Ј. ХОЈ:SииrА: ЈЈ!:СЈ:И СРZДЊЈ!:I А ВЕКА
12
пусти rрад. народ ra прати crians et ·soupirans moult
'
fort son departement''11 (,,горко плачући и узди111ући
збоr растанка с њим''),
Кад год свети доминиканац Винцент Ферер долази
да проповеда, из свих градова му у сусрет излази на­
род, маrистрат, свештенство све до бискупа и прелата,
певајући химне. Он путује са великом четом приста­
лица који свако вече после заласка сунца, шибајући
се и појући, праве процесију. Из свакоr rрада придру­
жују се нове гомиле. Он је брижљиво уредио опскрбу
и смештај свих својих пратилаца постављајући бес­
прекорне људе за коначаре. Више свештеника из раз­
них редова путује с њим да би му стално били на
помоћи приликом исповеди и читања мисе. Прате га
и неколико бележника да одмах унесу у протокол суд­
ска поравнања која постиже свети проповедник. Маги­
страт шпанског rрада Орихуела саопштава у једном
допису бискупу од Мурције да је он у rраду постигао
123 измирења, међу њима 67 у случају убистава.11 Где
Виицент проповеда, мора нека дрвена ограда да штити
њеrа и његову пратњу од навале гомиле која би же­
лела да му пољуби руку и хаљину. Док он проповеда,
престаје рад занатлија. Само се ретко догађало да није
расплакао слушаоце, а када зе говорио о страшном
•
суду и пакленим мукама или о страда · њима Господ­
њим, он сам и његови слушаоци увек би ударили у
тако велику кукњаву да је извесно време морао ћута­
ти док се плач не би утишао. Покајници су се пред
свима присутнима бацали на земљу да у сузама при­
знају своје в·елике грехе.13 Када је славни Оливије
Мајар 1485. у Орлеану одржавао проповеди о посту,
на кровове кућа попело се толико људи да је зидар
�
после тоrа у ачун ставио 64 дана за радове на њихо­
вој поправци. 4
То је атмосфера енглеско-америчког препорода и
Војске спаса, али појачана до највеће мере и далеко
масовнија. У опису утицаја Ферера не треба rледати
побож110 претеривање његових биографа; трезвени, су­
вопарни Монстреле rотово на исти начин описује ути­
сак који је 1428. у северној Француској и Фландрији
изазвао извесни брат Тома који се издавао за карме-
ИНТZИЗИТЕТ ЖИВОТА
13
1 лићана, али је касније разrолићен као варалица. И ње­
1
rа је маrистрат свечано дочекао, а племићи су држали
узде њеrове мазге; и због њеrа су мноrи међу њима
1 отмена rоспода коју Монстреле наводи поименце
Ј1 напуштали дом и породицу да би свуда ишли за њим.
Високу проповедаоницу, коју су подиrли за 1ьеrа,
уrледни rрађани су прекривали најскупоценијим тепи­
i
'
сима до којих се моrло доћи.
'
Сем темом о страдању Христовом и о крајњој
1
1 сврси човека, ·народни проповедници су узбуђивали
1
људе пре свеrа борбом против луксуза и сујете. Народ,
, каже Монстреле, био је брату Томи захвалан и одан
1
'
пре свега зато што је он шибао раскош и страст за
1
' кићењем, а нарочито зато што је племство и светтr•rек­
1 ство засипао прекорима. Ако би се уrледне даме са
1 својим шиљастим украсом на rлави усудиле да дођу
1
1 међу њеrове слушаоце, он је (обећавајући опрост rре­
'
/
хова, тврди Монстреле) против њих хушкао малишане
'
узвикујући: ,,au hennin, au henninl'', тако да даме за
11 све то време нису више смеле косити ,,hennins'', неrо
су на rлаве стављале капе као калуђерице. .. Mais а
1 l'exemple du lyme�on'', каже простодушни хроничар,
1
'
•
,.lequel quand on passe pres de luy retrait ses comes par
dedens et quand i1 ne ot plus rien les reboute dehors,
1
1' ainsy firent ycelles. Car en assez brief te1111e apres que
1 ledit prescheur se fust departy du pays, elles mesmes
'
reco11.111e
1 ncerent co1rur1e devant et ouЫierent sa doctrine,
et reprinrent petit а petit leur viel esta� tel ou plus grant
qu'elles avoient accoustume de porter. ' ' (,,Али понашале
су се као пуж који увлачи роrове када му се неко
1
приближи, а поново их пружа чим више ништа не
чује. Јер, чим је овај свештеник напустио земљу, по­
'
1
челе су после краткоr времена по старом и облачиле
'
'
су се поново у старе свечане хаљине, раскохххне или
'
још раскошније него што су биле оне које су навикле
да носе'').
И брат Риххmр и брат Тома палили су ломаче су­
јете као што их је шездесет година касније у Фиренци
силно запалио Савонарола изазвавши ненадокнадиве
rубитке на уметничком пољу. У Паризу и Артосу
мушкарци и жене су 1428. и 1429. добровољно доно-
14 Ј. ХОЈЗИНГА: ЈЕСЕН СРЕДЊЕГА ВЕКА
сили на лом.аче карте, шах, коцке, украсе за главу и
разне ситнице. Ове ломаче су у XV веку у Француској
и Итализ·и предс'l'ављале стални израз великог узбу-
16 у . бургундском двору Шатлен га приказује како чешће
ђења кој1е су изазивали проповедници. питању зе
_
била церемонија у којој се оличавало . показничко на-
пуштање сујете и светских радос · ти, уклапање Једног
•
страсн·ог узбуђења у једно заједничко св·ечано де.ло,
као што је оно доба већ свуда било склоно стварању
стилизованих облика.
Морамо се пренети у ову пријемчивост душе, ову
спремност да се пролију сузе и изврши духовни пре­
ображај, у ову раздражљивост, да бисмо могли про­
ценити како је живот био шаролик и интензиван.
Јавна жалост пружала је у то време још призор
опш'llе несреће. Приликом погреба Карла VII народ
је сасвим изван себе од тронутости када угледа погреб­
ну поворку: сви дворски чиновници cr ,,vestus de du�l
. изазове владарев свечани улазак у град, чак ак о на
ango.is.seux, lesquelz il f.a1isodt moult p1teux veo1r; et de
.
la g�ant tri1stess e et courroux qu'on leur veo1t porter pour
la mort de leur ·dit maistre, furent grant pleurs et lamen­
tacions fiaii·ctes parn1y tout ladicte ville'' (,,обучени у црни­
ну која изазива страх, так·о да је било узбудљиво по­
гледати их; •И због велике туге и жалости због смр_ти
њиховог реченог господара, настаде велики плач и Ја­
дикова1ье по целом том граду''). Шест краљевих па­
жева ја : хало је н.а коњима сасвим пре�ривеним црн �м
_ замислити мирнију и тишу игру него rrn•o је шах
сом·отом. ,,Et Dieu scet le doloreux et inteux due1l qu . ilz
faisoie.nt por leur dit maistre. '' (,,А Бог зна колико су
они болно и дирљиво жалили свога господара''). Народ
је гануто причао да један од њих од туге четири дана
. . 7 над шаховском таблом био
низе ништа ни зео ни пио . 1
Али потоке суза није изазивало само оно гануhе
које је нас'l'ајало због нек·е велике жалос:и, због уз­
будљиве проповеди или због верских тазни. И при
свакој световној свеча·ности лије се море суза. Један
посланик који Филипу Добро·м треба да r1зрази знаке
поштовања француског краља приликом свог говор·а
чешће ое заплакао. Када се млади Јован од Куингбре
опрашта од бургундског двора,. сви углас пл·ачу; исти
је случај и при дофено·вом поздраву и приликом су-
ИНТЕНЗИТЕТ ЖИВОТА
15
'
срета краљева Енглеске и Француске у Ардру. Видело
се како Луј XI лије сузе приликом свог свечаног ула­
'
1
'·
ск а у Арас; док је као престолон · аследник боравио на
'
плаче и јеца.18 Наравно, ови извештаји претерују и они
1
•
1 се могу упоредити са новинском белешком према ко­
јој ,,ниједно око није остало суво''. У свом опису ми­
ровног конгреса у Арасу, 14 35 , Жан Жермен каже да
су прили�ом дирљивих говора посланика слушаоци
.
од узбуђења без речи падали на земљу, уздишући,
јецајући и лијући сузе при томе.19 Сигурно није тако
било, али бискуп од Шалона је сматрао да је заправо
\
1
тако требало да буде; у претеривању се види позадина
истине. С тиме ствар стоји као и оа потоцима суза
сентименталних људи у осамнаестом веку. Плакање је
крепило душу и било лепо. А додајмо: Ко и данас не
зна за јако узбуђење, жмарке и сузе које може да
м
зе и �1отпуно равнодуша11 владар на кога се односи
•
та ј сјај. У то време је такво непосредно узбуђење било
испуњено полурелигиозним поштовањем помпе и
ве­
личине и крчило је себи пут искреним сузама.
Ко не види разлику у осетљивости између XV
века и нашег доба та ј ту разлику може упо'знати на
малом примеру из другог домена него што су сузе,
из
домена На • праситости. Вероватно да једв·а себи можемо
. Ла
Марш каже да при шаху настају свађе ,,e t que le pl
us
saige у pert patience''20 (,, и да и најмудрији при томе
губи с1·рпљење''). Сукоб међу краљевским синови
ма
· је још у петнаестом веку
исто тако обрађиван 1\IОТив као и у романима о К
арлу
Великом.
\
1
1
1 Свакод11евни живот увек и свуда је пружао не­
ограничене прилик·е за изливе жарке страсти и детиње
1 фантазије. Новија историјска истраживања средњега
1
1
1
века, која због непоузданости хроника радо црпе што
1 је мoDyhe више из званичних докумената, западају та­
ко каткад у опасну грешку. Документи казују мало о

Ј. ХОЈЭииrА: ЈВСЈ:Н А ВЈ:ХА
16
разЈIИЦИ у тону живота ко1и нас одваза од оних вре-
• •
мена. Збоr њих заборављамо снажни патос средњо­
вековвоr живота. Од свих оних страсти које ку дају
шаренИЈЈо, у документима по правипу доЈiазе само две
до изражаја: rрамжљивост и кавrаџиј ство Ко се већ
. .
ниј е често чудио скоро несхватљивој жестини и жи­
Ј1авости са којима се у судским дохумеитика оноrа до­
ба ј ављају rраюкљиаост, ратоборност, жеђ эа осветом!
Тек у вези са општом страсношћу хоја је иарок про­
жимапа сав 21си·вот, постају нам ове црте разумљиве
и обј аtrпь иве. За стварно раэу11ева1ье оноrа времена
неопходне су вам збоr тоrа хронике, ма како оне
у поrЈЈеду чsаьекиrџа бипе површне и ма кека често
rретrпспе,
'V извесном смиспу zивот је пичио на бајку. Ако
саки дворски хроничари учени, уrЈiедни људи који
су иэбпиэа поэнавапи свој е впадаре не моrу друк­
чије да виде и опишу Јiичиости взrадара неrо хао арха­
ичне, узвишене пикове, ЈС&ко тек мора да је народној
фантазиј и изrпедао веЈЈИк чаробни сјај краљевства!
Ево једиоr примера као из бај ке из Шатпеновоr при­
поведањ а: МЈ1ади KapJio Смели, у о но време rроф од
ШароЈ1еа, допази из СЈiеиса у Горкум и тамо сазнај е
да му је отац, во ј вода, одузео ап ана жу и све бенефи­
ције. IIIaтJ1eн 011иоује хако је сада rроф сазвао све
своје дворјане, све до куварс ких помоћника, и свој у
недаћу свима саопштио дирљивим rовором којим је
изразио своје ·страхопо 111•rо вање према оцу коrа су рђа­
во с.аветоваЈiи, своју бриrу за добро својих људи и
свој у љубав прека њима свима. Он позива оне који
имају сопствена средства да остану са њим док се ие
реши њеrова судбина; сирома11mима ои оставља иа
вољу да оду, а ако чују да се rрофова срећа поново
на добро окренупа: ,,Вратите се онда и сви ћ ете добити
своје место и бићете ми добродо11ши , а ја ћу каrрадити
ваше стрпљење које сте показали мене ради .''
,,Lors oyt l'on vo.ix lever et larmes espandre et cla­
meur ruer par commun acc.ord: ,Nous tous, nous tous,
monseigneur, vivrons avecques vous et mourrons.'" ( ,,Та-
да су се эачуЈIИ rпасови и сузе потекоше и једноrпасни
узвици су одэвањ&ЈIИ : ,Сви ми, сви м.и, узвишени ro-
ИНТЕНЗИТЕТ ЖИВОТА
17
сп·одаруt хо.ћемо с В,ама да живимо и ухр·ем:о.''') Дубоко
ганут, Карл.о прима њихове изра.зе верности · : ,,Or vdvez
d1oncques et souffrez; et moy је souffre�ay pour vous,
premier que vous ayez f�aute. (,,Онда живите и трпите;
''
а ја ћу за вас да трпим пре него што ви осетите оску­
дицу'' ) . Онда д·олазе племићи и нуде му све што имају,
,, di s·ant l'un: ,ј'ау miUe', l'a,utre: ,,dix
i mille', l'autre: ,ј'ау
,
сесу, ј'ау cela pour mettre pour vous et pour attendre
tout vos,tre a,dvenir'. ' (,,а ј е·дан рече: ,Имам хиљаду',
'
'
друrи: ,Десе·т хиљ1ада , трећи: ,Имам ово или оно да
жртвујем за Вас и сачекам свршетак Ваше ств,ари''').
-
И тако је све текл·о у.о:бичајеним ток·ом даље, и у ку­
хињи за·то ниј е било· ниједне К·О·КО1шке мање.21
�
1
r н,ар:авно, овак·о ЖИВ·О· пред'СТавља ствар Шатлен.
Не зн.амо у ко.јој мери његово прип·оведање стилизуј е
О·НО· што се стварн·о догодил,о" Али ев·о шта је по среди:
Он гледа кнеза онако је·д·н,о ставно, к а ко га прик,азује
.
народна балада, по њему ов·им случај1ем потпуно вл.а­
д,ају најпри.митивније побуде узајамне верно·сти ко ја
се испољ,ава у епс.ко ј једно,ставности"
д·ок је механиза·м државне управе и државних
'
1
финансија у стварности већ по·примио компликов1ане
облике, н ар о·д види по1литику кроз мање о·дређене,
једносm.вне ликов1е. Политичке представе у којима се
живи су представе из нар.одне песме и витешког ро­
мана. Краљеве свог.а доба људи св,о·де на неки начин
на извес'Dан одређ ени број ТШI·ова; сваки тип одrова·ра
мање или више неком М·О·тиву из песме или витешког
доживљаЈа: племенити и праведни кнез, кнез кога с
•
прав,оr пута заводе рђави саветници, кнез ка10 освет­
ник час·ти свога р·ода, кнез ко·ме у невољи п,омаже вер­
ност његових љ уди Грађани юасносредњовековне др­
.
жаве, притиснути тешким дациј ,аrма и без права да
учеству]1у у одлучивању о трошењу. новца, живе у
•
сталн·ој Н· еве·р ици да ли се њихове паре расипају, да
ли се употребљавају на к·орист и добро земље. Ово
неповерење према државно·] упр ави прео·браћ·а се у
упро·штену предст·аву: краљ је окруже·н грамжљивим,
лукавим с.аветницима, или су раскош и расипништво
·
на краљевском дв·ору .криви што је у земљи лоше.
2 Ј. Хојsииrа

18 Ј. ХОЈЗИНГА: ЈЕСЕН СРЕДЊЕГА ВЕКА
Тако се за народ поли'I'ичка питања своде на догађаје
из бајке. Филип Добри је схватио какав језик народ
разуме. Да би направио утисак на Холанђане и Фри­
жане (који су мислили да му недостаје новац да би
се докопао бисюупије Утрехт), изложио је за време
свечаности приређених у Хагу, 1456 . године, у једној
соби поред витешке дворане, драгоцености у вредно­
сти од тридесет хиљада у сребру. Нека свако дође и
види. Сем тога, из Лила су понесена два сандука новца
са два пута по стотину хиљада златника. Људи могу
покушати да их подигну, али труд је узалудан.22 Може
ли се замислити педагошкиј:а мешавина поверења у
државу и вашарске разоноде?
Живот и поступци владара садрже понекад фан­
•
тастичан елеменат који по.п;сећа на калифа из Хиљаду
и јед-не ноhи. Они усред хладно прорачунатих поли­
тичких подухвата поступају понекад веома необузда­
но, што због личног ћефа доводи у опасност њихов
живот и њихово дело. Едвард 111 ставља на коцку
себе, принца од Велса и ствар своје земље да би из
освете за нека гусарења23 напао флоту шпанСI{ИХ ·гр­
говаца. Филип Добри је увртео себи у главу да једног
од својих стрелаца о:х<:ени кћерком неког богатог се­
љака из Лила. Када се отац то·ме у·спротиви и парла­
менат у Паризу се умеша у ствар, в·ојвода, разгнев­
љен, изненада прекине в.ажце државне послове који су
га задржавали у Холандији и пође, и то још у праз­
ничне дане, тик пред ускрс, на опаса·н пут по мору од
Ротердама до Слеиса, да би остварио своју замисао.24
Другоr.1 приликом је у бесмисленом гневу због неке
свађе са својим сином као какав пргави ђачић тај•но
одјахао из Брисела и ноћу залутао у шуми. Када се
вратио, в�rтезу Филипу Поту падне у део мучан за­
дат.ак да га смири. Вешти дворјанин налази праву реч:
,,Bo·n jour monseigneur, bonj our, qu'est сесу? Faites-vous
du гоу Artus maintenant ou de mess!Lre Lancelot?''25
(,,Добар дан, узвишени господару, добар дан; шта зна­
чи то? Јесте ли Ви сада краљ Артус или витез Лан­
целот? '')
ИНТЕНЗИТЕТ ЖИВОТА 19
Не подсећа ли то на калифа, када исти војвода,
пошто су му лекари наредили да обрије главу, наре­
ђује да сви племићи ураде то исто, и овлашћује Петра
од Хагенбаха да лиши украса на глави сваког пле­
мића кога нађе неошишаног?26 Или када млади фран­
цуски кр.аљ Карло VI, јашући иа једном једином коњу
заједно са једним пријатељем, прерушен, посматра
свечани долазак своје сопствене веренице Изабеле Ба­
варске и у гужви добија батине од пандура?27 Један
пес·ник петнаестог века изражава прекор што кнежеви
постављају свог будалу или му·зиканта за дворског
саветника или министра, као што се догодило Кокинеу
ле фу де Бургоњ.28
Политика јо·ш није сатерана сасвим у оквире би­
рократије и протокола: Сваког тренутка кнез може да
им умакне и да се у својим поступцима равна по не­
чем другом. Тако кнезови петнаестог века у државним
пословима често траже савет визионарских аскета и
претерано настраних народних проповедника. Диони­
сије Картузиј.анац, Винцент Ферер би.ли су полит-;rчки
саветодавци; бучни проповедник Оливије Мајар, фран­
цуски Бругман, био је посвећен у најтајније преговоре
између кнежевских дворова.29 Тако је у вишој поли-
тици остао жив Један елеменат религиозне напетости.
•
Посматрајући уздигнутих очију узвишен призор жи­
вота и судбине кнежева крајем четрнаестог и почетком
петнаестог века, духови мора да су били више него
икада испуњени мишљу да се тамо у крвавороr.1антич­
1 ној сфери одигравају праве дивље трагедије, пуне нај-
дирљивиЈИХ падања са висина велича�1ства и сЈаЈа.
• • •
Истога месеца септембра 13 99, юада се састао енглески
парламенат у Вестминстеру да би сазнао да се краљ
•
Ричард 11, кога је победио и заробио његов рођак Лен­
1 кестер, одрекао круне, у Мајнцу су били на окупу не­
1
мачки изборни кнежеви да и они смене свога краља,
Венцела Луксембуршког, исто тако колебљива духа,
исто тако неспособног да влада, исто тако ћудљивог
као што је и 1ьегов енглески рођак, само што његов
крај није био тако трагичан. Венцел је још низ година
био краљ Ч1ешке, а Ричардовом смењивању брзо је
уследила његова тајанствена смрт у затвору која је
20 Ј. ХОЈЗИНГА: ЈЕСЕН СРЕДЊЕГА ВЕКА
оживела сећања на убиство његовог прадеда Едвар­
да II, седамдесет година раније. Зар круна није била
тужан посед пун опа · сности? У трећем великом царству
хришћанског света био је један лудак на престолу,
Карло VI, и његова земља је брзо упро·паштена теш­
ким стран·ачким сукобом. Ривалство између орлеанског
и бургундског дома израста 1407. до отвореног сукоба:
Луја Орлеанског, краљевог брата, убијају подмукле
убице које је најмио његов рођак Јован Неустрашиви,
бургундски војвода. Дванаест година касније освет·а:
Јован Неустрашиви, 1419, приликом свечаног суср•ета
на Монтероском мосту пада као жртва издај·е. Оба ова
убиства кнежев·а са њиховим бескрајним последицама
осветољубивости и сукоба да.вали су француској исто-
РИЈИ током читаво·г Једног века основни тон мрачне
• •
мрж1ье. Јер народна свест види сву несрећу 1<оја по­
гађа Француску у светлости оног великог драмског
мотива; она ЈОШ не може· да схва 1 ти никакве друге
•
разлоге сем личних и стра . сних.
На све то долазе још и Турци који све опасније
надиру и који су неколико година пре тога (1396) уни­
штили сјајну војску француских витезова која је под
истим Јованом Бургундским, тада још грофом од Не­
вера, лакомислено пошла у рат. А хришh.ански свет је
поцепан великом шизмом која траје већ четврт сто­
лећа: двојица који себе називају папа·ма, а сваког од
њих са ватр·еним убеђењем признаје по јед.ан део за­
падног �вета. Када концил у Пизи 1409. бедно. пропада
у свом покушају да поново успостави јединство цркве,
постоје њих тројица који се отимају о папску власт.
,,Le Рарре de la Lune'' назив·ао је народ у Француској
тврдоглавог Ара · гонца Петра де Луна који се у Ави­
њону одржао као Бенедикт XIII; зар ово ,,le Рарре
de la Lune'' за прост народ није требало да има неки
полусулуди призвук?
У оним столећима по· кнежевским двор.овима лу­
тали су свргнути краљеви, већином сиромашни сред­
ствима и богати плановима, обавијени сјајем чуднов·а­
тог истока са кога су долазили из Јерменије, са
Кипра, чак из Цариград·а сваки као лик са слике
Фортуниног точка какву је сав свет имао пред очима:
ИНТЕНЗИТЕТ ЖИВОТА 21
краљеви са скиптрима и крунама отпадају с.а њега.
Међу њих није спад.ао Рене Анжујски, мада је и он
био краљ без круне. Живео је одлично на својим ве­
ликим поседима у Анжују и у Прованси. Па ипак,
нико није ј•асније оличавао· променљиву судбину кне­
жева од овог принца из француске династ ије који је
непрестано пропуш11ао најбоље шансе, који је тежио
за крунама Мађарске, Сицилије и ЈерусаЈ1има, а није
пожњео ниш11а друго· сем пораза, мучи.а бегства и ду 1 га
сужањства. Песник-краљ ·без престола који се одушев­
љав·&.о пастирским песмама и минијатурама м·ора да је
1 био веома фриволан, ин·аче би га излечила његова суд­
'
1
бина. Доживео је смрт готово све сво · је деце, а кћерка
која му је остала до•живел·а је · судбину која је по муч­
1 ној тежини била још гор.а од његове. Маргарета Ан­
1
жујска, пун1а духа, славољубиво·сти и страсти, удал.а
се са својих ше·снаест година за краља Енглеске Хен­
риха VI, једног малоумника. Енгле · ски двор био је па­
као мржње. Нигде нису тако као у Енглеској у поли­
тику били уплетени подозрење према краљевским ро­
1
i
,
ђацима,. о·п11ужбе против моћних слугу круне, потајна
и судска убиства извршена ради сигурности и стран­
чарства. Много година живела је Mapilapeтa у тој сфе­
ри прогањања и страха 1 пре него што је велики по·ро­
дичии суко1б између Ленкестерових, д·ома њеног
i супруга, и Јо·рко·вих, дом.а њених мно.гобројних и
активних рођака, преше.о у с11адијум крвавог и отво­
реног насиља. Тада је Маргарета изгубила круну и
посед. У бурним догађајима ра:11а д.веју ружа дожив•
љавала је најужасније опасно·сти и најљућу невољу.
Када је најзад на бурrундском двору нашла сигурно
ут.очиште, сопственим речима је дворском хроничару
Шат.пену поднела узбудљив извештај о својој худој
1
срећи и својим лу'IlаI-ьима: Кахо је себе и свог малог
сина м·ора.па поверити са • жаљењу једн·ог друмског раз­
(
бојника, како је једн,ом за време бо1гослужења морала
'
эамо.пити једног шкотског стре.пца да јој да неку пару
За 'I\aC ,,qui demy а dur et а regret luy tira un �I\O·S
d'Esoosse de за bourse et luy presta•• (,,и који је упо.па
зпе вољ1е и нерадо из кесе извадио један шкотски грош
м 11). Добри историчар, дирнут толиким
и позај ио јој га
22 Ј. ХОЈЗИНГА: ЈЕСЕН СРЕДЊЕЈ"А ВЕКА
болом, посветио јој је као утеху један Temple de Во­
сасе, ,,aucun petit ,t118Jite de fortune , prenant pied sur son
inconstance et deceveuse n,a,ture''30 (,,мали трактат о ·
фор11уни који почива на њеној непостојаности и вар­
љивој природи''). Он је по сих·урном рецепту оних дана
веровао да 11ешко искушавану краљевску кћерку неће
моћи боље окрепити него ако јој покаже 1\'!рачну гале­
рију владарске несреће. Ниједно није 1\fогло с.лутити
да зоз оно назrоре тек предсто3и: код Тју�ссберија су
• • • •
147 1 . Ленкестери били коначно потучени, Марг.аретин
син јединац пао је у боју или је после њега био убијен,
њен супруг ј,е ПО'I'ајно убиј·ен, о·на сама је провела пет
година у Тауеру да би је :юоначно Едвард IV продао
Лују XI :коме је у З'нак захвалности за своје о·сЈ1обо­
ђење м·орала уступити наследство свога оца, краља
Ренеа.
Кад су прави краљевићи доживљавали такве суд­
бине, зар париски грађанин да не поверује причама о
изгубљеним крунама и про!'lонствима, :юојима су скит­
нице повремено настојале да побуде cay�reшhe и мило­
срђе? У Паризу се 1 427. појавила једна група Цигана
који су се издавали за покајнике, ,,ung duc, ung oonte
et dix hoonmes, t,ows а cheval'' (,,један војвода и један
гроф и десет војника, сви н. а коњима''). Оста'Ilак, сто
двадесет људи, морао је о,стати нап.ољу. Рекоше да су
из Египта, да им је папа за . п,окору због отпадништва
од хришћанске вере наред110 да лутај1у седа·м година
не спанјући у кревету. Раније их је било око. хиљаду
две стотине, али њих:ов краљ и њихова краљица и сви
друти поумирали су уз пут. Као једину милост, рекоше,
указао им зе папа на та] начин што ]'е препоручио да
• • •
им сваки бискуп и опат да десет фунти дуката. Пари­
жани су долазили у великим гомилама да посматрају
стра1-1е људе и тра'1<и.тrи да им гатај,у из руку :>кене
козе су преливал·е новаr� из кеса ових људи у сопстве-
•
н,е, ,,par art magiicque 01u a.ut1·ement'' 31 (,,магијом или на
неки други начиii'').
Извесна сфера пустоловс'l·ва и с·грасти обавија.ла
је живот кf1ежева, а ту боју није му давала само н��­
родна фантазија. 1\tiодеран човек, по правилу, нeiVI:J.
ИНТЕНЗИТЕТ ЖИВОТА 23
никакве представе о разузданој екстравага�нцији и
распаљивости средњовековних људи. Ко консултује
само званична документа, козе с правом сматрамо наз-
• •
поузданијим темељима познавања историје, створиће
себи о н1ек,ом делу среДfьовековне историј·е слику која
се не би битно разликовала од описа политике мини­
стара и посланика осамнаестог века. Али таквој слици
нед,остајао би једа'Н важан елеменат: дречећа бој.а сна­
жне страсти која је на·дахњивала и народе и кнежеве.
Несумњив0 1 , политика и сада још садржи елi:!менат
страсти али он, са изузетком даиа преврата и грађан­
ског Р'ата, све више наилази на ·ограничења и препреке;
он је компликова,ним механизмом живота заједнице
на стотину наЧина сведен у чвр,сте оквире. У петнаес­
том веку у политичкој делатности н,еп,осредни афекат
долази до изра;,юа3а на ]ОШ зедан начин кози стално
• • • •
одбацује корист и прорачун. Ако овај афекат иде руку
под руку са стремљењем власти, као што је случај код
1 кнеж·ева, онд1а он д'елује двоструко оштро. Шат.лен то
убедљиво изр:ажава сво , јим досто,јанственим начин·ом
rо,вора. Није никакво чудо, каже он, што су кнежеви
често у међусобном су:юобу, ,,pt1,isque .les princes sont
hommes, et leurs a.ffaires sont ha ulx et agus, et leurs
natures sont ,subgettes а passiions malntes comme а haine
et envde , et sont 1eurs c,oeurs vray habitacle d'icelles а
'
\
oause de Leur g l oire en regner' 32 (,,јер кнежеви су људи,
'
њихов·и послови висо,ки и важни, а њююова природа
зе подложна многим страстима, као што су мржња и
•
завист, и у њиховим срцима оне су стварно наста . њене,
због њихове славе у владању''). Није ли то исто оно
1 што је Буркхарт на·зве.о ,,патос власти''?
Ко би хтео д1а пише историју бургундске влада­
1 јуће куће, морао би кроз своје приповед.ање стално да
1
'
провлачи мотив осв.ете као основни тон, црн као какав
катафалк, К·оји у сваком делу и у миру и у р:аТ1у, има
'
!
1 гораtс укус духа пуног мрачне чежње за осветом и
'
повређене охолости. Свакако, било би наивно хтети
се враћати сувише ј·ед·ноставној слици коју је сам пет­
наести �ек створио о историји. Наравно да читаву су­
протност између власти из које је израстао вековни
•
сукоб између Фр·анцуске и Хабсбурrов·аца нећемо из-
 24 Ј, ХОЈЭИНГА: ЈЕСЕН СРЕДЊЕГА ВЕКА
водити из крвне освете између Орлеана и Бургунђана,
два огранка дома Валоа. Али, више него што ј:е, по
правилу, случај у истраживању општих политичких
и привредних узрока, морамо С'I1ално бити свесни . тог, а
да је за савременике, посматра1ч : е и учеснике у вели­
ком правном сукобу крв на освета б.ила битан моменат
који је владао акциј1ама и суд'бина:ма кнежева и зе­
м:аља. Филип Добри је за њих у првом реду осветник,
,,celluy qui pour vengier l'outra:ige falit sur la personne
du duc Jeha·n soust!:nt la gherre seize ans''33 (,,онај I{Оји
· је, да би осветио срамоту на,несену вој води Јовану, во­
дио wесиаест година р:м''). Филип је то преузео на
себе као свети задатак: ,,en toute criminel.le et mortelle
a�greur, il t1reroi:t k la vengeance du moгt, sie av,ant que
Dieu luy vo,uldrolit permettre; et у mettroit corps et Ame
aub1tance et ау1 tout en l'aventure et en la disposit!on
de fortune, р ua r6putant oeuvre aalutaire et agreaЫe а
Dieu de у entendre que de le lai11er'1 (,,о·н би у правој
бо.пној и смртној rрозници тежио да све-ти поко,јника
хопико год би му Гос , под то доз вољ авао ; и он би при
томе тело и душу, имање и земљу сасвим препустио
ћуди и милости Фо,ртуне, сматрајући да је спасо нос­
није и Боrу милије дело да на то, мисли иеrо да ra се
охаие11). Домиииканцу ко и је држао проповед на за­
упохојеној питурrији у ијеном војв1оди, уписано је
1419. у тежак rpex што се УСудио да укаже иа хриш
'
­ им стављамо у основе чисто су шема тсюе ко1нструкције
ћаисху дужност да се не треба с вети ти 34 Ла Марш
. юоје се и поред најбоље воље не могу установити чи­
ствар представља �м.х·о хао да је очување части и дуж­
ност извршења освете и за :војводине земље био мо­
тив њиюоаих политичких жеља: с:ви ст:алежи у њего­
вим земљама rласно су захтевали освету заједно с
њим, каже он.11
Арашки yroao ' , юоји хао
' p , да је 1435. д оносио мир
Француској и Бурrундији, почиње покајањем збоr уби­
ства ry Монтероу: Треба под ић и капелу у цркви у
Моитероу rде је Јоваи најпре био сахрањен и у њој
на вје, хи саакоr дана треба да се ч ит а реквијем; у
истом rраду да се nодиrне картузиј.ански манастир, да
се постави крст на самом мосту на коме се одиrрало
де.по и да се очита миса у картузијанској цркви у Ди­
жону rде су сахрањене бурrундске војводе.36 Али то
ИНТЕНЗИТЕТ ЖИВОТА 25
је био са.мо део читавоr јавног изражавања покајања
и срамоте које је канцелар Ролен траж ио у име вој­
воде; сем тоrа, подићи цркве са конацима не сам 1 о у
Монтероу, н·еrо и у Риму, Генту, Дижону, Паризу,
Сантја:11у де К,омпо·с'l'ела и Јерусалиму, са каменим за­
писима који су имали да 11оворе о том делу.37
Потреба за осве'ЮМ која је попримила тако широке
облике мора да је потпуно вЈtадала духом. А и шта би
народ од по , литике својих владара боље могао схватити
неrо ове једн оставне, примитивне мотиве мржње и
осве-т е. Оданост вл·адарима имала је детињ:асто-импул­
сиван карактер; он.а је била са . свим непосредно осећа­
1 ње верности и уза·јамне везе. То је био само продуже­
1
'
'NlК староr снажно·r осећања ко,је је повезивало зак.лете
сведоке са тужиоцем, борце са својим господарем и
које се у борби и сукобу расппамс ааа ло до с трасти
.
која све заборавља. То је 01сећање припадности стран­
ци, ие држави. Каснији средњи век је доба великих
страначких борби. У Итал ији се странке консйлидују
већ у тринВЈестом веку, а , у Фр.анцуској и Холандији
оне се свуда јављају у четрнаестом веку. Свахо ко
п оучава историју оиоrа времена биће у некој, прилици
э уњен недоаољним р:азлозима ствар,ању странаюа из
економско-политичких раз.поrа, као што је обичај у
МО·дерно1ј ис'llориоrрафији. Економске супротиости које
'Nlњем извора. Нико неће хтети порицати присуство
ехоиомских раэЈЖоrа приликом стаарања страна·ка, али
не:tа�вољан успехом хој, им су они до данас прикази­
вани човек је склои · да пита ие би ли эа објашњење
хасиосредњовековних страначких сухоба привремено
1
1 мћу корист пружало социолошко ст.ановиште неrо по­
1
литичхо-економ · ско.
'
'
Из извора о наста·нку странаюа заиста произилази
'
1
1
1
отприлике 1ово. У стварно ф1еудалном времену сау.ца се
виде појединачне, ограничене размирице у юојим:а се
не моас:е саr.11едати никакав други економски моти1t
иеrо што неко некоме завиди на поседу. А.пи ие завиди
се само на нечијем имању, неrо ниш11а мање и иа ча­
сти. Породични nонос и осветољубивост, страсна вер-
26 Ј. ХОЈЗИНГА: ЈЕСЕН СРЕДЊЕГА ВЕКА
ност присталица овде су сасвим примарни нагони. У
оној мери у којој се сада учвршћује и шири вљаст
државе, све ове размирице међу породицама долазе у
Н· еку руку у одређени однос према власти владара; и
тада се оне окупља]у у стр·анке КО]е и разлоге свога
• •
растурања налазе једино у бази солидарности и зајед­
ничке части. Да ли разлоге дубље саглеАавамо ако
тражимо ек·ономске супротности? Када један прониц-
љиви савременик објашњава да се не мо·гу открити
убедљиви разлози мржњи изм·еђу хука и кабелијана, 38
не морамо презриво слегати раменима и хтети бити
мудрији од њега. У ствари, нема ни једног ј едино·г за­
довољавајућег објашњења затт1•1'0 су Егl\Ю·ндови припа­
дали кабелијанској а Вас.енови хукској странци. Јер,
економске супротности ко]е кар.актеришу њихове ро-
•
дове, тек су резултат њихов·о г односа према кнезу као
присталице ове или оне странке.39
Колико је снажно могло да делује узбуђење иза­
звано о·даношћу владара, чита се на свакој стр:аници
средњовековне историје. Песник миракула, позоришног
комада Marieken van Nymwegen показује нам како
Марицина тетка, пошто се с·а сусеткама д·о бесвести
Н1асик•1•1Ыiа због сукоба између Арнолда и Адолфа Гел­
дернског, у бесу избацује нећаку из куће, а касније
се убија због једа што се стари гроф избавља зато­
чеништва. Овом песнику је стало до тога да укаже на
опасности ,,странчарења'' ; он за то узима јед:ан екстре­
ман пример, самоубиство због странчарства што је,
несумњиво пр1етерано, али ] е ипак доказ за то какав
•
је кара:ктер страсти песник придавао осећању стра­
начке припадности.
Има и утешнијих примера. Усред ноћи по·ротници
у Абевију Н1аређују да зазвоне звона, ј·ер је стигао
гласник Карла од Шаро.леа с молбом да се одржи мо­
лепствије з·а оздрављење његов·ог оца. Од страха пре­
плашени грађани поврве у цркву, з.апале стотине свећа
и клечећи или опружени по поду проведу цел.У' ноћ
лијући сузе, док су звона непрестано звонила.40
Када 1429. још англо-бургундски расположени Па­
рижани с.азнају да је брат Ришар, који је још пре
кратког времена тако снажно заносио СВО]ИМ пропо-
•
�IНТЕНЗИТЕТ ЖИВОТА 27
ведима, Армањачанин који потајно настоји да придо-
бије градове, стадоше га проклињати назстрашни]им
• •
клетваr.rа ; уместо калајног новчића са Христовим име­
ном узимају они Андријин крст, знак бургундске
странке. Чак се поново лаћају коцке против које је
и<:туп:ао брат Ришар, ,,en despit de luy'' (,,1ьему у пр-
кос'') 4
мисли грађа·нин Париза. 1
. Могло би се помислити да шизма између Авињо­
·
на и Рима, п·ошто није имала догматске основе, није
могла побудити ни религиозне страсти, нарочито не у
земљама које су биле далеко од оба центра, у којима
се за обојицу папа знало само по имену и које нису
биле непосредн·о погођене ра·сцепом. Али и овде се
шизма одмах развија у оштар и жустар стр·аначки су­
коб, у супротн·ост каква влада између верника и не­
1
'
верника. Кад.а Бриге прелази од римског папе на стра­
ну авињонског, многобројни људи напуштају до м · и
град, занат или намештење да би у Утрехту, Литиху
или у некој другој области у којој се признаје Урбан
. 42 п
могли ж1-1вети као припадници своје странке. ред
битку код Розебекеа 1382. к·оманданти француске вој­
ске су у недоумици да ли против фламанских уста­
ника треба или не треба да развију краљевску, свет�у
'
краљевску заставу која се см·ела користити само у не­
1
кој светој борби. Од.лук.а гласи: да, јер Фламанци су
Урбанове присталице, дакле неверници. 43 Француски
агент и публициста Пјер Салмон приликом своје по­
сете Утрехту не може да нађе свештени·ка који би му
дозволио да прослави Ускрс, ,,pour се qu'iLs disoient
que је esto.ie scismatdque et que је creoie en Benedic
l'antipape'' (,,јер они кажу да сам шизматик и верујем
1 у ВенедикТ:а, противпапу''), тако д:а он сам у једној
1
1 капели мора да се исповеда као да то чини пред све­
штеником, а мису слуша у картузијан:ском ман.астиру. 44
Жива узбуђења због осећања страначке припадно­
сти и верности према влад.ару сам·о су појачавана сна­
я<:ним сугестивним утицајем који је по·гицао од свих
оних страначких значака, боја, ·амблем·а, девиза, лозин­
ки који су се смењивали разним променама већином
бременитим убиствима и уморствима, али је повремено
било и значака ведрих ствари. Неких двадесет хиљада
 28 Ј, ХОЈЗИНГА : ЈЕСЕН СРЕДЊЕГА ВЕКА
људи изишло ј е 138 0. у сус рет младом Кар.лу VI при­
.ли ком његовог у.ласка у Па ри з, сви ј еднако одевени,
пола зел ен·о пола бел о. У тр и маха између 1 4 1 1 . и 1 4 1 3 .
године видело се ка ко се сав Париз изненада кити
другим озн ак ам а: тамнољубичастим ка па ма са Андри­
јиним крстом, белим капама, па опет љубичастим. Но­
сили су их чак и духовници, жене и деца. За време
бу рrињон·с коr терора у Паризу, 1 4 1 1 , армањачане су
сваке недеље изопштава.ли из цркве уз звоњење зво­
на ; иконе су прекриване Ан др иј иним кр сто м; тврдило
се да нек и свештеници при миси и крштењу ни су хте­
ли да праве знак кр ста уп рав о, као што ј е Го сп·од
био разапет, него су га правили ук осо .4�
Слепа стр аст с кој ом се човек предав.ао сво ј.ој
стр анци, сво·м господару или и св·ој ој сопственој ств а·ри
била ј е, делимице, и израз оно г несавитљивог, в·еома
сна жн ог правног осећања кој е ј е било свој ствено сред­
њо веюовно1м чов·еку, изр аз непоколебљивог уверења да
сва ко рђа во дело оче·к уј е и ко11ачна каз на. Осе ћањ е
пра.вичности било је за три четвртине паг анс ко. Он о ј е
тражило освету. Цр к.ва ј е додуше на·стој.аља да ублажи
те пра вне оби чај е ис·тичући благост, мир и помирљи­
вос т, али стварно правно о•сећање тиме ниј е изм ени ла.
Напр·отив, ј ош га ј е пој ачал,а тим е што ј е пот реб и за
одмаздом додала мр)!i:Њу против гре ха. З а преки дух
г ех ј е сада исувише чес то оно што чин и неп риј атељ.
рав но о.сећање постепен·О· ј е доспело до кр. ајњ е су­
протности између полов1а вар вар ско г схватања ,,о·ко за
о:юо, зуб эа зуб' ' и верс ког гнушања грех а; поврх то1:1а,
све више и више се ка.о хитна потреба схвата·о зада'11ак
државе да строго кажЊlава. Осе ћањ е несигур r' <)сти , ве­
.пики страх к·ој и у сва•ко·ј кри зи прекли�1�с државну
вл.аст да зав•еде терор, били су хронични у каснијем
средњем век у. Схват1ање да ј е могуће ока јати злочин
губило се све више и више и постал·о ј е ско ро идили­
Ч•ан остатак стар е простосрдачиости, по·што· ј е све сиа­
жниј1е пробиј ала представ:а да злочин у ист о вре ме
зна чи угрожавање заједнице и иаnад на величанство
божиј е. Так·о је крај сре дње га ве1к·а пос тао сму шено
доба цветања мучног пра вос уђа и судске свирепости.
Ни у јед ном тренутку кик о се ниј е замишља о над тим
ИНТЕНЗИТЕТ ЖИВОТА 29
да ли је злочинац заслужио казну. Осеhал·о се унумр­
ње з адовољство због ттогодних примера правич·н ости
које је са:м владар утврдио. С времена на време власт
ј е покретала борбу строгог правосуђа час против раз­
бојника и лоповских банди, час против вerrrr.ицa и ча­
робњаюа, час против содомије.
Што нам као ужасно у прав·осуђу каснијег сред­
њег века пада у очи, није болесна перверзност неrо
оно животињско, о·гуглано уживање, ваrrха рско УЖЈ:1-
ватье људи у тим ужасима. Људи из М·онса купуЈ у
за исувише високу свОТ1у ј едног харамбатrrу само да га
задовољства р:ади р·ашчерече, ,,dont le peup1e fust plus
. ' t ..C.'' 46
j·oyeulx que &i. un n·ouveau сотрs sa11nc t est 01' t r·esus
s ci с
.
(,,у чему ј е народ више уживао него да зе ва;скрсло
тело каквог новог свеца'' ) . За време Мак:симилиз ановог
заточеништва у Бригеу, 1488, на тргу пред очима за­
точеног кр.аља н:а ј едном узвишењу налази се справа
за мучење, а народ не мо·же да с,е н асити гледања
сталног мучења чланова магистраЂа осумњичених эа
издај у и отеже се с•а погубљењем за које ови пре­
клињу, само да би се народ науживао гледа1ьа нових
мучења.47
До каквих је нехришћанских изопа.чености дово­
дила баш ова мешавиНЈа вере и осветољубивости, до­
казуј е обичај који ј е владао у Енглеској и Фр8!Нцуској
да се осуђенику н а смрт ускрати не само последња
причест него и исповест. Нису хтели д а им спа·су душе
него да повећају њихов самртни страх извесношћу да
их чекај у вечне муке. Узалуд је 1 3 1 1 . године папа
Климент V наредио да им се одобри бар покајничка
св та тајна. Политички идеалиста Филип де Мезијер
у том смислу ј е предузимао акције, најпре к'од фран­
цуског краља Карла V, па код Карља VI. Али канце­
лар Пј ер д'Оржемон чију ј е ,,forte cervelle'' (,,ј огунасту
главу ''), како каже Мезијер, теже покренути него во­
денички камен, противио се то.ме, и Карло V, мудри,
мирољубиви краљ, изј авио ј е да се тај о·бич:ај неће
мењати за његова живота. Тек када се глас Жана
Ж·ерсо:н:а у пет �ачака сумње сјединио са Мезијеровим
гласом против злоупотребе, наређено ј е ј едним кра-
•
 ХО.ТЗИНГА : JECF�H C P F;Д ft,f:J'A
30 Ј. Р.�: К А
љевс1�иr.1 ециктом од 1 2 . фебруара 1 3 9 7 . године да се
осуђеницима допусти исповест. IIjep де Крао1н , чији!\1
заузимањима треба захвалити што је донес(�lf.а ова
одлука, подига·о је камени крст код париских rЈешала
где су фрањевци могли бити на по111оhи ЗЈ'IО'1инцима
кој и се кају.48 Ипак стара навика ни тада није нестала
�·з народних обичај а; убрзо по·сле 1 5 00. године мор.ао
Ј е париски бискуп Етијен Поншије обновити одредбу
Климента V. У IIаризу 1427. В€Шај у ј едног племиhа­
-разбој ника. Приликом погубљења један угледан чи­
н·о вник, вел и �и благај ник у регентовој служби, даје
. ров ост и, у недост атк у о·сећања нежности, у сур ово.м
одушка СВОЈОЈ мржњи према осуђе1-1ику ; он спречава
да му се дозволи исповест коју овај моли; грдећи пење
се он иза њега уз лествице, удара га штап·ом и пре­
. задовољеног осећања за право. Хроничар Пј ер де Фе­
млаћуЈе 1.rелата што оп·оми1ье жртву да помисли на
спас св �је душе. Преплашени џелат се ушепртл,и, уже
пукне, Јадни злочинац падне, поломи ноге и ребра и
тако мора ј ош једном да се попне на лествице.49
Сред1-ьем веку недостају сва О·на осећања кој а су
уозбиЈьила и усколебала нашу правну свест: сазнање
о половичној урачунљивости, представа о погрешиво­
сти судиј е, осећање да и друштво сноси кривицу за
злочин пој единца, пита·ње да ли се кривац :vio)1.:e по­
пр.авити уместо да буде убиј ен. ИЈ1и, боље речено,
?остајала су осећа1ьа за ово, али она налазе израза
Једин·о у непосредним наступим.а �vrилосрђа и прашта-
1-ьа, кој �� незавЈ1сно од кривице ужасно задово­
Јьење правде вазда заме1ьуј у признатим правом. Где
код нас има несигурног одмеравања ублажених казни
потеклог из rrол·овичне свести о кривици, ту сред1-ьо­
вековно правосуђе зна само за два екстрема : пулу
меру ужасне казне или милост. При помиловању м;10-
го се мање него данас пита да ли кривац из нарочитих
разлога заслужуј е милост ; за сваку кривицу, па и нај­
очигледниј у, потпуно опрашт.ање казне је у свако доба
уобичај ено. Приликот.I ослобађања од казне није прете­
зало увек право милосрђе. Изненађује и.ас са каквом
равнодушношћу савременици извештавај у како углед­
ни сродници израђуј у грешницима ,,lettres de r&mis­
sion'' (писма о помилова1ьу) . Упркос том1е, највећи број
ових пис·ама не односи се на преступнике од угледа
ИНТЕНЗИТЕТ живо·г А 31
него на сиромахе из народа за ко Је се I-IИ Je за узимала
• •
нека од високих личности.50
Непосредно су пр отстављање милосрђа тврдом срцу
вл ад а оби ча ј им а и изв:а н об ла сти пр ав осу ђа . На ј едној
стр ани влада уж асн а суровост према си ро1\�ашнима и
слабима , а на др угој бескрајн а нежност, нај ду бљ е са­
осе ћањ е с а сир оти � м, бол есн иц им:а и лу дац им а, ка­
кво повезано са сур·овошћу познајемо само још
из ру ск е литературе. На слађиваЈЊе сценама погубљења
ипак прати и до извесног степена оправдава сн.ажно
пр авно осећање. Међу·тим, у невероватно наивној су­
подсмевању, у злурадости са коЈ има се посматра не-
•
сре ћа невољника недостај е и оплемењавајући елеменат
нен завршава приповедање о уништењу јед не раз бој ­
ничке банде речим а: ,,et f·aisoit-on .gгant risee, pour се
que c'estюlient tous gen:s de povre estat''51 (,,и гр охотоl\1
се нас меј асмо, ј ер су то све били људи сир омашног
сталежа'').
У Па ри зу се 1 425 . године одр жа ва ,,esbatement''
између четири слепца у оклопу кој и се боре око ј едног
пр:асета. Дан ран ије про лаз е они у сво јој оружаној
опреми градом, пред њима је гајдаr1r и ј еда н ч·овек
кој и носи велику з.аставу на кој ој ј е нас ликано прасе.52
Веласкез нам ј е о·ставио дирљиво тужне описе
оних малих жена-патуљака кој е су ј ош у његово вре­
ме као дворске луде биле поштоване на шпан ско м
дво ру. Оне су биле тра :нсена раз·онода на владарским
дво ров им а пет1-1ае сто г век а. У паузама између ј ела,
испуњеним уметничким програмом, приликом великих
дворских свечаности оне су показивале сво Је вештине
•
и сво ју ругобу. Мадам д'О р, златноплава жена-пату­
ља к Филипа Бу ргу нд ско г, била је опште позната. При­
редили су борбу између 1ье и акробате Ханса.53 При­
ликом свадбених свечанос1·и поводом вен чањ а Карла
Смелог и Маргарете од Јор ка 146 8. године долази Ма­
дам де Богран, ,,la naJ.ne de Mademoiselle de Bourgogne''
( ,, жена-патуљак бур rундске принцезе'' ), одевена као
пас тир ка, ј ашући на златном лаву кој и ј е већи од
коња. Лав м.оже .ща отв ара и затвара уста и пева пе-

32 Ј. ХОЈЗИНГА : ЈЕСЕН СРЕДЊЕГА ВЕКА
емицу добродошЈ1ит�е; малу пастирку приносе као дар
младој војвоткињи и стављају је на сто.54 Не знамо ни
за какве жалбе због судбине оних м.алих жена али
знамо места из рачуна која нам још нешто више о
њима говоре. Та места говоре како ј е војвоткиња на­
редила да ј•ој та:кву ј едну девој ку-патуљка доведу из
њене родитељске куће, како су отац или мати дошли
и довели з е, како су з е и каснизе с времена на време
• • •
посећивали и тада добиј али напојницу. ,,Au реге de
Be1on la folle, qui estodt venu veoir sa fille . . '' (,,Оцу
.
дворске луде Белоне који је дошао да посети св·оју
кћерку . . . '') Да ли се отац вратио кући обрадован и
високо почаствов·ан дворском службом своје кћерке? .
Исте године ј ед.ан бравар у Блоу направио ј е две
огрлице, једну ,,pour attacher Be1on 1а f·olle et l'autre
pour metre a1u ool de la cingesse de Ma:diame la Duches­
se'' 55 (,,да се веже дво·рској луди Белони, другу да
се с11ави на врат мајмунице госпође војв·откиње'') .
Како се поступало оа душевним болесницима, мо­
же се видети из ј едног извеш11аја о лечењу Карла VI
кози з е као краљ ипак уживао негу КОЈ•а з е надмаша-
• • • •
вала оно што су други морали да издрже. Да би ј адног
малоумника кадrод могли окупати, нис·у смислили ни­
шта боље неrо да пусте да 11а поплаши десет нагарав­
љених људи, како би изгледало као да су дошли ђа­
воли по њега. 56
Извесн·а мера хладн·окрвности лежи у бездушно­
сти оних времена, мера због које нам реч осуде замире
на уснама. Усред ј едне епидемиј е куге кој а ј е снашла
Париз војводе од Бургундиј е и Орлеана траже да се
разоноде ради оснуј е ,,cour d'a,rnours ''.57 За време крат­
ког прекида ужасног покоља међу армањацима 1 4 1 8,
народ Париза оснива у Цркви светог Евстахија брат­
ство светог Андриј е; свако, свештеник или световњ_ак,
носи веН1ац од црвених ружа; црква ј е пуна ружа и
мирише ,,c omme s'il :бUJSt lave d'eau гоsе''58 (,, као ца ј е
опрана ружином водицом ''). Када су :юоначно укинути
процеси против вештица који су 1 4 6 1 . као каква па­
клена мука сна11ти Арас, грађани славе победу правде
надме'l1ањем у извођењу ,,folies moralisees'' ; прва н:а­
града ј е сребрни љиљан, четврта награда пар копуна,
ИНТЕНЗИТЕТ ЖИВОТА 33
а жртве ударене на муке биле су, међутим, одавно
мртве.59
Живот је био mко блештав и шаролик да је истим
да�ом подносио мирис крви и ружа. Између пакленог
страха и детиња·сте шале, између ужасне суровости и
ганутости до суза лелуј а се народ овамо онамо као
какав џин с дечијо·м главом. Он живи у екстремима,
између потпуног одрицања од свих земаљских радости
и лудачке жеље за богатством и уживањем, између
мрачне мржње и најведриј е добродушности.
Од лепе стране оног живота само је мало шта до­
спело до нас. Изгледа као да су се љупка благост и
ведрина душе П·етнаестог века скрили у његово сли­
карство, као да су се кристалисали у бистрој чистоти
његове племените музике. Смех оног поколења је за­
мро, његова жива веселост и безбрижна радост живи
само ЈОШ у народноз песми и у шаљив·ОЈ приповеци.
• • •
Али то је дов·ољно да својој сети за прохуј алом лепо­
том других времена додамо и чежњу за сунчаним
веrоом браhе Ајк. Али юо се заиста удуби у оно доба,
често може с:амо с муко'м да одржи ведар аспект. Јер,
изван сфере уметности свуда влада тама. Из претећих
упозорења проповеди, из уморних уздисаја литературе
вишег ранга, из монотоног казивањ.а хроника и доку-
менат.а, ода·свуд вапизу разни греси и кука Ј ад.
• •
Времена после реформ.ациј е нису више главне rpe­
xe охолост, напраситост и грамжљивост rледал.а
у оној пурпурној пун·окрвности и безобразној дрзови­
тости како су колали међу људима петнаестог века.
Безмерна охолост Бургунђана ! Читава историја овога
рода, почевши од оне витешке бравуре којом велика
срећа првога Филипа хвата корена, па преко огорчене
љубоморе Јована Неустрашивог и црне осветољубиво­
сти после њего·ве смрти, преко дугог лета Филипа До­
брог, сјаја оног друго·г, па све до безумног јогунства
з·бог к·ога пропада Карло Смели који тежи за нечим
вис·оким није ли та историја епос херојске охо­
лости? Њихове земље биле су нај снажније на западу:
Бургундиј1а, снажна као њено вино, ,,la colecique Pi­
cardie'', весела, боrата Фландриј·а. То су исте оне зем-
3 Ј'. Хојэинrа
34 Ј. ХОЈЗИНГА: ЈЕСЕН СРЕДЊЕГА ВЕКА
ље у којим а процветава сјај слика,р ства, вајарс тва и
музике, :а у кој има влада нај ј аче право освете и шири
се варвар ско насиље међу племићима и грађанима.6()
Оно д·оба не зна ни за које веће зло од грамжљи­
вости . О охолости и грамжљивости м,оже се говорити
као о гресима старог и новог времена. Охол,ост ј е грех
феудалног и хијер архиј ског периода у коме има мало
покретног имањ а и богат ства. Осећање вла-ст и тада још
ниј·е скопчано на првом месту са богат ством ; оно ј е у
више м сТ€пену лично, а вла·ст се мора, да би бил.а
призн авана , п·оказивати у великој р аскоши: у бројн ој
пратњи оданих људи, богатим украсима и импозантном
наступу моћника. Осећање да је неко виши од остал их
стално ј е у жив,ом облик у потхрањиван.о феуда лном и
хијера рхијск ом мишљу : колено приклоним пол.агањеl\'I
заклетве на верност и по·тчињенос т, свечан им одава­
њем почасти и мајесте·гичним сј ај,ем, шrо све зај едно
показу] е уздизање н:ад остале људе као нешт о в еома
•
битно и оправдано.
Охолост је симболичан грех, а и теолошки; :tьени
корени сежу дубоко у темеље сваког погледа на живот
и свет. Superbia (охол·ост) беше кор·ен сваког зла : Лу­
циферова охоло·ст била ј е почетак и узрок сваке про­
пасти. Тако је то видео Августин, а тако ј е о·стало и
у представи каснијих генерациј а: охолост је извор
свих грехова, ови израстају из ње као из свог корена
и стабла.61
Али поред речи Светог писма која ј е подржавала
ово схватање, ,,А superbd.:a Jnitium su.111psit omnis perdi­
tio''62 (Свака пр·опаст потиче од охолости), постојала је
и друга : ,,Radix 1omnium maloru,1n est cup[ditas''63 (Корен
свих зала лежи у страсти). Полазећи одатле могла се
и гр.амжљивост посмат рати као корен сваког зла. Јер
под cupiditas (страст) кој а као таква није уврштена
међу главне гр.ех·е, овде се подр.азумева a11aritia (шкр­
тост), како се заправо и назива у ј едној другој в ари­
ј анти текста.64
И изгледа као да ј е почев отприлике од
тринаестог века уверење да необуздаЈНа грамжљf1вост
упропашт:ава свет потиснуло у схватању духова охо­
лост са њеног места као прв,ог и најкобнијег међу гре-
И НТ l':НЗИТЕТ ЖИВОТА 33
сима. Старо теоло1uко стављање охолости на прво ме­
сто надјачава све снажнији хор кој и сву беду времена
приписује стално растућој грамжљивости. Како ли ј у
је Данте проклињао : la cieca cupi·digia (слепа грамж­
"ъивост) !
Но грамжљивости недостаје симболични и теолош-
ки карактер охолости; 011а Ј е природан и :vrатериЈала;-r
• •
грех, чисто земаљски нагон. Она је грех ј едног доба у
Ј(ОМе Ј С про:vrет 1-1овr�а промеr-�ио и створио услове за
•
развој власти. О11ењивање људске вредности постаје
рачу:�-tска рад1ьа. Сада се отвара далеко шири простор
задовољењ.у необузданих пожуда и нагомилавању бла­
га. А та блага ј ош немај)' ону аветињску неопипљивост
КОЈУ ] е модеран кредит да'о капиталу; ту Ј е ЈОШ и само
• • • •
жуто злато кој е влада овом представом. А употреба
богатства jo1u не садржи 01-io аут·оматСЈ{О и механичко
што произr1.rтази из продуженоr· улагања новца: задо­
вољаваР""е .nежи j oLu .�' оr11трим супр·отностима између
похлепе и расип·� 1иштва. У расипништву се грам:>кљи­
вост удружује са старом охолошћу. Охоло·ст ј е ј ош
била велика и Јкива : хиј ерархЈfј ско-феудална мисао
није j ou1 ништа r1згубила од своје снаге; уживање у
раскоши и сјају, киh.еrьу и удешавању било је ј ош
пурпурно �1рвено.
Управо повезаност са ј едном примитивном ох·о­
.тrошћу даје похлепи или гра·мжљивости касниј ег сред­
њег века ону I-1еп·оср·едност, страст, раздражљиво.ст ко­
је као да су изгубr1ла кас�-rиј а времена. Протестанти­
зам и ренесанса дали с у граl\1жљивости етички садр­
жај , легализовали су је као корисно подстицање бла-
1-остања. Ш1·0 је ма1-ье уверљиво уздизано негирање
свих зе:v'Iаљских добара, све је више слабио печат тог
!Iегираt-ьа. У касном средњем веку, међутим, могао ј е
дух да схвати ј едино ј ош нереu1ену супротност између
грешне грам:л<љивости и мило,срђа или добровољног си­
ромаштва.
Огорчена мрж1ьа на богаташе, жалба на грамжљи­
вост великих, одзв:ања из литературе и хроника 01-1ога
времена одасвуд, и то из дела од пословице до побож­
ног ·грак1'ата. Понекад је то као каква мрачна слутња
 Ј. Х О ЈЗИНГА : ЈЕСЕН СРЕДЊЕГА ВЕКА
36
класне борбе изр ажена средствима ь�оралне срџбе . На
тој обла.сти на·м и д·о к у м ен ти и литер.арни из в о,р и по­
ка зуј у тон живота о·н ога доба, ј ер из свих па,р ничких
ак а та види се нај дрскиј а гр;а мжљив·о ст .
Так,о се 1 43 6 . у ј едној од нај пос1е hениј их париских
цркава бого·с лужење н е одржава д в а д е с ет I1 дв а д ан.а ,
ј ер бискуп н иј е х т ео пон·о во да осв�ети цркву пре него
што му два пр. о сј ака, кој а су у ј едн· о ј гуясви обесве­
т ил а цркву крвавО'М 01гре ботином, до·н есу одређену с в о ­
ту новца , а ови бедници н и с у имали ту с в·о 'Dу . Бискуп,
)Как ди Шателиј е, важи10 ј е ка10 ,, ung homme tres pom­
peux, c.onvoi c teux, plus m,o ndain que son es tat пе reque­
roi t'' ( ,,човек кој и ј е би,о пом·п еза1н , похлепан и све·г ов­
ниј и н ег о што ј е �ьеrов п·о ло}кај тр.ажио ' ') . Али за
време њ егов о г наследника, Дениса де Мулен а , било ј е
1 44 1 . ист ,о т а ко. О в о г а п у та с1е четири месеца и.а Г ро.б ­
.
љу невиних, нај познатиј ем и н.ај тражениј ем па.р иском
гробљу, ниј е мо·гл!о ни сахр а1ь ив ати нити су се мо·rле
одржав ати процесиј · е , ј ер ј е бискуп за то тражио в иш е
него што ј е цр ква м огл а д а скупи. Ов. а ј бискуп н ам
ј е опи· с а н као , , h·omme tres pou piteux а quelque per­
s onne, :s 'il ne recevoi t argent ои :a1ucun don qui Ie vaulsist,
et pour vray on di.sodt qu'il avo:i t pl us de cti. nqu· a nte pro­
ces en Parlement, c ar de ,J ui n'avoit 10n гien s·ans proces''65
( ,, ч о век кој и је и м1а.а ве·о ма мало сажаљења према било
к оме, уколико н-е би д'о био· нов:а ц или к а кав други п·о ­
клон кој и би му користи о ; а к,а о истинит.о припов едало
се да о ·н в о ди в ише од пед е с е т пр,о ·ц е·са п р е д судом ; ј ер
без пр о це с а од њ е га се ни шта ниј е могл.о д·о·б ити '') .
М о·р а човек п р а·ти т и и сториј у ,,нових богат:аша '' оно га
времена, нпр . п ор·о дице д'ОрЋ{емон, у св.ој нискости
њихов о г цициЈ аше·њ а и с кл о н о1с ти према парниче·њ у,
•
да би разуме,о велику м р ж њ у нар ода, срџбу пр оповед­
ник а и песник. а кој·и су се непрестан·о и зливали н"2
·
богаташе .66
Народ не може да схват·и свој у соп·с тв·е ну судбину
и догађај е онога доба дру кч иј е него к а о непр екид ан
низ лош-ег вођења п ослова и исис,а в ањ а , рата и ра з ­
бој ништва, по·с купљењ а , невоље и епидемиј е . Хронич­
r-1 и обли ци кој е ј е рат О'б и ч н о по,п рима10, непр е ст,ано
узнемир авањ е гр адова и села од стране свакој ·акоr опа-
ИНТЕНЗИТЕТ ЖИВ ОТА 37
сног о·л,оша, вечит1а угро,ж авања о·д стране суровог и
непоузд а но·r правосуђа J-r уз то притисак страха од пак­
ла, ђав;ола и вештица све ј е т·о одржавало осеhа·њ е
опшrе несигурности, коЈ е Ј е изгледало тако д,а Ј е поз а -
•
• •
дини жив ота давал о цр н у бој у. Ниј е с амо жив·о т ма­
лих и сиром ашних људи прола зио· у несиг урнос ти ; и у
ж и в о т у пле·м ства и ма1гис трата н агл;е про м е н е судбин е
и сталн е опасно· сти б ил е су г.о·тов,о прави ло. М ати ј а
д'Екуш и, Пи·к арђани н, ј е ист.оричар &аквих ј е у пет­
наестом в е к у било мн.о го; п.о њеrов·ој хро н ици, ј едно­
ставн·ој , тачно ј и не·пристр асној , пун·о·ј уобич ај еног по­
ш т о в а њ а пpeit11·a витеш ко·м иде.алу и према уо.б ичај еној
морализат орск, О Ј тенденциЈ ·и можемо слути ти да ] е Oii
• •
•
био пошт ен писац кој и ј е свој Т1аленат посве ти,о савес ­
ном раду на исто,р ији. Али какву ј е слик у о живо ту
писца на о·с нову док умен ат·а изнео на светло дана из­
дав ач њ е го в1о г ист о р иј1с.ко г дел а 1 67 М атиј 1а д 'Е к уши по -
чиње С ВОЈ У маги· с тр·а,т ску кари Ј еру ка.о сав етн ик, по-
•
•
ротник , заклети службеник и пред сед·н ик општ ине гр а­
да Пер·о н е , изм1 е ђу 1 4 4 0 . и 1 4 5 0 . Од сам.ог почет к а нала­
зимо r.a у некој в рс ти р· а та с а п ородицом про к уратор а
он.ога град·а , Ж аном Фром ано·м , рата ко·ј и се водио про­
цесима. П р·окур·ато·р гон и д'Екушиј а час због фалсифи­
ката и убист ва, ч ас због ,,exce s et attem pt a z '' (,,исп ада
и а·т ентат а '') . Пред седни к о,п штин е са свој е стран е у г­
рожа ва удови цу сво,га неприј атељ а истрагом збо г м а ­
ђиј е за ко ј у ј е бил,а осумњичена ; али жен·а зна да
издеј ствуј е налог на ос нову �о га д'Екуши мо·р·а да пр е­
да истра гу у руке суда. Ствар д·о·л ази пред пар иски
п:арламен.ат, а д'Ек уши доспева пр в и пут у затв1ор . Још
шест пут а налаз имо га затим као оптуж еног у за·т вору
и ј едном у р а тн·о м зароб љеништву . Сва:к и пут су у пи­
тању озбиљ ни крими нални слу ч а ј е ви и више неrо ј ед­
1 ,
ном седи 0·1-1 у тешк им л·ан цима· . Надм етањ е у узај ам­
ним опту::·кбама Ј:tзм�еђ у пород иц·а Фро м а н и д'Е к уши
1
заош тра·в-а се д·о силов ито·r судара у ком1е г а р ањ.а ва
Фромано·в син . О·бој ица нај ме хуље , радећ и ј едан дру­
го·м е о rл ави . П о што се овај д у г и сук,об изгу био из на­
шег в идо к р у г а , ј ављај у се н,о ве уј дурм е. Ов ог а пута
предс едник а општине рањав а неки к а луђе р Нове о·п - .
. тужбе, з а т им се 1 4 5 1 . д' Екуши пресеља,в а у Несл, к.ако
 ,Ј . }; QЈЗИНГ А : ЈЕСr;н СРЕДЊЕ!' А BI;; KA
38
изгледа, под сум.1-ьом да ј е извршио нека безак<)IЬа.
Али то га н.е спречава да прави каријеру; он постај е
bailli, prev6t у Рибм·ону, procureur du roi у Сен Кени­
тену и нај зад добиј а плем•ство. После нових рањавања,
затварањ.а и ка·з ни налазимо га у вој ној служби; он се
1465. код Мо•нтлериј а у краљевим редовима бори про­
тив Карла Смелог и доспева у ратн·о за·р обљениu1тво .
Из ј е·дног каснијег вој ног похода враћа се о·сакаћен ;>:)'­
ћи. Затим се жени, али то никако за њега не значи по­
четак мирног живота. Види·м о како га спроводе у Па­
риз под оптужбом да ј е фалсифико·вао печат, затворе­
ног ,, comme larron et muгdrner'' {,,као разбој нr1ка и уби­
цу'') , и у ·новом сукобу са ј едним већником из Компиј е­
ња, под мукама натеран на признаrье и спречен да
уложи жалбу, осуђен је, рехабилитован, поново осу­
ђиван д·ок се из докумената не изгуби траг о овом
животу пуном мр:л<:ње и прогањања.
Свуда где трага·мо за судбинама лица која се по­
мињу у изворима 0.1-rога времена појављује се плахови­
то буран живот. Треба прочитати пој единости које ј е
сакупи·о Пјер Шампи·о·н о свима ·онима кој их се сећа
или кој е спомињ·е Вијон у свом тестам·енту,68 или Ти­
ј етејеве примедбе уз дневник Париског грађанина. Ту
сусрећемо бескрајне процесе, злочине, распре и прого­
не. А при томе се ради о би·ох·рафијама разних .људи
коЈе из судских, црквених и других д·о кумен.ата излазе
•
на светлост дана. l\1ожда хро11ика ка·о што је or-1a од
Жа1{а ди Клерка, права збир1{а зло·�1r1на, ил:И дневник
грађанина из Mer�a Филипа де Вињела69 пружају суви­
ше Црну СЛИКУ ОН•ОГ·а доба; М О ЖДа И ,,lettres de remis­
•
sion'', приказујући нам свакодневни живот тако живом
тачношћу, и говорећи само о злочинима, сувише ис­
кључиво освет.љавају рђаве стране жив·ота. Али свака
проба, узета из било ког материј ала, потврђује наше
мрачн·е представе.
То ј е ј едан рђав свет. Ватра мржње и r-rасиља ди­
же се В];!СО·ко, неправда ј е моћна, ђав·о свој им црним
крилима покрива мрачну земљу. А ускоро Ч·о вечанство
очекује крај свих ствари. Али људи се не преобраћај у;
црква се бори, проповедници и песници се жале и уза­
луд о·п омињу.
II
ЧЕl'КЊА ЗА ЛЕПIUИМ ЖИВОТОМ
Свако доба тежи за неким лепшим светом. Што су
.
очаЈЭ!Ње и бол дубљи због пометене данашњице, и та
чеж11�а ј е снажниј а. Пред крај средњега века горка
сета дај е основни тон Ћ;:ивоту. Гл.ас снажне животне
радости и поверења у сн.агу сп·особну за в·елика дела,
који одзва1ьа кроз исто.риј у р•енесансе и просветитељ­
ства, ј едва се чује у фр1анцуско-бургундској сфери
петr-r аестоr века. Да ли ј е живот онда би·о заиста не­
срећнији него што ј е иначе? Готово да човек понеr{·ад
поверује у то. Било у кој а предања из оног доба човек
загледа о, �' дела историчара и песника, у про по.веди и
религи.озне трактате па чак и у документе, изгледа
1r.·a·o да у њима ниј е r-rишта друго о·стало >киво сем ус­
помене на свађу, м·р жњу и злобу, грамжљив.ост, суро­
зост и беду. Питамо с е : зар оно доба ниј·е имало у
чему другом да ужива сем у ужасу, охолости и неvме- •
рености, зар тамо r!Ј1где нема тих1е радости и мирне
>кивот 11е среће? Свакако, свако доба у предању остав­
.ъа више трага о свом ј аду него о свој ој срећи. Болне
судбине постају историј а. Инстинктивно убеђе�ье IIa·м
говори да збир све �{ИВ·о тне среће , све радос ти и ве­
дрога мир.а, кој и ј е ДОС)'ђе11 људима, 11е мо·же у раз­
IiИМ епохаl\1а мн.ого да се разли кује М·еђу со.бом . А сјај
касно средњ овеко в1rе среће и ниј е сасви м н·е стао; о·н
живи даље у Н·ародној песми , у музици, у тихим про­
стран ствим а пејсажа и у озбиљним ликовима са пор­
тре11а.
АЈrи гла.сно славити >I{Ј1вот и свет у петнаестом
веку ј ош ниј е био обичај ; готово би се могло рећи да
то још није спадало у лепо понашање. Ко ј е озбиљно
посматрао свакодневни ток ствари и онда износио свој
40 Ј. ХОЈЗИНГА : ЈЕСЕН СРЕДЊЕГА ВЕКА
суд о животу, обично ј е помињао само бол и очајање.
Њему се чинило да се време ближи свом крају, а све
земаљско својој пропасти. Оптимизам који ј е израстао
из ренесансе, да би у осамнаестом веку доживео своје
доба цветања, био је још стран француском духу пет­
наестог века. Који су то духови који, као први, пуни
над•е и задовољства говоре о свом добу? Не песници,
]ОШ мање религи·озни мислиоци, па нЈ1 државници, не-
•
го научници, хуманисти. Радост збо·г понов·о пронађене
античке мудрости је оно што им измамљуј е по први
пут то•нове којима поюазују да се радуј у сво·ме време­
ну. То ј е интелектуалан тријумф. Позн•ати раздрагани
узвик Улриха фон Хутена : ,,О saecuium, о liteme! juvat
vivere ! О столеће, о књижевности, весеље је живе­
ти!'' нај чешће се схват:а у сувише широком смислу.
Ов.це мно•rо јаче кличе литер·ат неrо цео човек. Могао
би човек да цитира већи број сличних излива радости
са почетка шеснаестог веюа због лепоте тога доба, али
стално би морао примећивати да су они упућени ис-
кључиво поново осво1ено] духовно] култури, а никако
• • •
нису дитирампски изливи животне радости у пуном об­
лику. И ·атмосфера живота хуманисте ублажена ј•е још
С'l'арим побожним одрицањем од света. Боље него из
сувише често навођених Хутенових речи може се ова
атмосфера упознати из Еразмових писама из времена
око 1 5 1 7 . године. Нешто касниј е већ не више ·ј ер
ускоро у њему је побеђен оптимизам који му ј е изма­
мио оне веселе тонове.
,,Није ми уистину толико стало до живота'', пише
Еразмо почетком 1517. rодине Волфгангу Фабрицију
Кiапиту1 ,,бил·о зато што сам по мом мишљењу већ
скоро доста живео па ј а сам ушао већ у педесет
прву rодину живот.а било што у овом животу не
видим ничег дивног или приј атн·ог за чим би вредело
да јури онај кога је хришћанска вера заиста научила
веровању да оне КОЈИ су се овде из све снаге од.али
•
побожности очекује много срећнији живот. Па ипак
бих сада готово пожелео да за тренутак поново поста­
нем млад, само зато што видим како у нај ближој бу­
дућности нас11аје у неку руку златно доба. ' ' Он затим
описује како су св·и европски влад·ари слоя{НИ и теже
•
ЧЕЖЊА ЗА ЛЕПШИМ ЖИВОТОМ 41
миру (њему тако драгом) , и продуж.ава : ,,Осећам не­
одо.љиву потребу да се чврсто надам да ће делимице
поново процветати не само добри обичаји и хришћан­
ска побожност, неrо и пречишћена и права наука2 и
ЈDепе уметности. ' ' Наравн·о, под з·аттттиrом владарА. , ,За­
хваљујемо Вашој доброти што видимо како се свуда
ка·о на дати знак сјајни духови буде, уздижу и међу­
собно повезују да поно·в·о васпоставе добре науке (ad
reвtituendas optimas literas) ."
Овде јасно д·олази до израЖЈаја какав је био опти­
мизам шеснаестог века. Осн·овно расположење рене­
сансе и хума•н изма је нешто сасвим друго него што је
необузд.ана веселост кој•а се обично сматра основним
тоном ренесансе. Еразмова афирмациј а живота је трез­
вена и мало крута, и пре свега у н·ајвећој мери инте­
лектуална. А ипак ј е то глас какав се у петнаестом
веку изван Италије још не чује. Духови у Францусюој
и у бургундским земљама око 1400. воле ј ош доста
често д·а изражавају презрење према жив·оту и своме
времену. И зачудо (али и11ак не без паралеле, треба
помислити на бајронизам) : што су ближи световном
животу, утолико им ј е мрачније расположење. Нису
то у првом реду они који су се кОНЈачно повукли од
света у манастир или науку, а који су дали нај снаж­
нији израз дубокој меланхолији своDа доба. То су пре
свега дворски хроничари и помодни песници који у не­
достатку више културе и неспособни да из духовне
радости црпе наду у опоравак непреста1Но јадикују над
старачком слабошћу света и очајавају што нема мира
и правде. Ни:к10 није тако бескрајно понављао тужба­
лицу што су све добре ствари напустиле свет као Еташ
Дешан :
Тетрs de doleur et de temptacion,
Aages de plour, d'envie et de tourment,
Тетрs de langour et de dampnacion,
Aages meneur pres dи definement,
Тетрs plainв d'orreur qui tout fait faussement,
Aages menteur, plain d'orgueil et d'envie,
Тетрs sanz honeur et sanz vray jugement,
Aage en tristour qui abrege la vie.1
 Ј . ХОЈ З ИНГА : ЈЕСЕН СРЕДЊЕГА ВЕКА
(О време бола и напасти, / Доба плача, зависти и муке, / Време
дуге бољке и проклетства, / Доба што се крају ближr1, / Време
пуно ужаса које лудо ради све, / Доба пуно преваре, пуно охо­
лости и зависти, / Време без части, без правог мњења, / Доба
туге која живот скраћује).
У том тону н·аписао ј е десетине балада и све су
моното·не вариј ациј е на исту суморну тему. Мора да ј е
међу вишим сталежима владала тешка сета када оми­
љени песник племства може често д.а понавља звуке
као што су :
Toute leesse deffaut,
рат
'
Tous cueurs ont prins aussaut
'
'
Tristesse et merencolie.'
(Радост нестаје сва, / Сета и меланхолија / Сва срца освојише). '
Жан Мешино пева три четвртине столећа после 1
Деша:на ј ош тачно у И·стом тону: !
'
О miseraЫe et tres dolente vte! . . .
La guerre avons, mortalite, famine;
Le froid, le chaud, le jour, la n1iit nous mine:
Puces, cirons et tant d'autre vermin.e
Nous guerroyent. Bref, misere domine
Noz mechans corps, don.t li> 1Jivre est tres co1irt.
(0 јадни и препуни бола животе! . . . / Имамо рат, смрт и глад; /
Хладноћа, жега сатиру нас и дању и ноћу; / Бубе, црви и оста ­
ла гамад мноrа / Против нас се боре. У1<ратко, смилуј се, Гос­
поде, / На тела јадна наша чији је живот веома кратак).
И 01i
стално изр1ажава горко уверење да ј е у свету
све рђазо : Правде ј е нестал·о, велики отимају од l\'l:алих,
а мали се међусобно пљачкај у. Његова хипохондриј а,
како сам кая<:е, доводи га на ивицу самоубиства. Самог
себе он овако описује :
Et је, le pouvre escrivain,
Аи cueur triste, faiЪ le. et vain,
Voyant de chascun le dueil,
Soucy те tient еп sa main;
•
Toujours les la,rmes d l'oeil,
Rien for.� m.01irir је 11е vueil.'
ЧЕЖЊА ЗА ЛЕПШИМ ЖИВОТОМ 43
(И ја, писац јадни, / Жалосним, слабим и таштим срцем, / По­
сматрајући свачију тугу, / У својој руци брига ме држи ; / Ваз­
да са сузом у оку, / Не желим ништа сем: да умрем).
Сва исп·ољавања животног р·а спол ожења отменог
света сведоче о једној сентименталној потреби да се
духта т. заодене у црнину. Готово сваки изјав љује да је
видео само беду, да мора бити спреман на још горе
ствари, и да не би хтео још ј едном да пође животним
путем који је превали·о . ,,M1ai douloreux horrnne , ne en
ec1ipse de tenebres, en espesses bruynes de lamentation ''
{,,Ја, човек скрхан болом, рођен у најдубљој тами, у
нај гу1т.rh ој ситној киши јадиковања'' ), тако Шатлен6 по­
чиње своје дело. ,,T1ant а souffeгt La Marche'' {,,Ла
Марш је толико пропатио'') изабра10 ј е за своју де­
визу дворски пес1-1ик и историчар Карла Смелог; он
сматра да је жив от веома горак, а његов портре по­
казуј е оне мргодне црте које привлаче наш поглед на
7
великом броз у слика онога времена.
.
Ниједан живот 011ога времена не изгледа тако ис­
пуњен земаљском охолошћу и разметљив·ом помамом
за уживањем, није дан тако крунисан успехом као жи-
•
вот Филипа Добр ог. Па ипак, под свим тим сзазе м,
• •
криј е се умор од живота онога времена. Када му ј ав­
љају за смрт његовог једногодишњег синчића, каже
он: ,,Да ј е Богу било по вољи да и м ене прими тако
младог, осећао бих се срећним. ''8
Није ли чудно што се у ово доба у речи меланхо­
лија стичу значења сете, озбиљног размишљања и
фантазије? Тако је јако изгледало да сваки озбиљан
рад духа мора да пређе у натмурен.ост. О Филипу од
Артефелда који размишља о ј'едној управо примљеној
вести каже Фроасар : ,,quant il eut meranooliet une
espa1sse,· il s'avisa que il :rescripгoit aus co1nmissaire.s dou
roi de Fгance'' {,,П·ошто ј е неко време меланхолиса·о,
одлучи.о ј е да пише изасланицим·а француског кр·аља'')
итд. Дешан каже за нешто што по ругоби надм.ашује
�
сву машту како ниједан слика није тако ,,meгenco­
lieux'' да би то могао насликати .
У песимизму тих, ситих, разочараних, уморних
.1ьу1�и налази се ј едан религиозан еЈ1еменат, мада веом а
слаб. Удео у њиховом умору од >кивота има свакако
 Ј. ХОЈЗИНГ А : ЈЕСЕН СРЕДЊЕГ А ВЕКА ЧЕЖЊА ЗА ЛЕПШИМ ЖИВОТ ОЈ.VI 45
44

и очекивање крај а света који се приближуј е, чиме ј е
духове свуда засипала обновљена про·повед редова ка­
луђера просјака упућена народу, упечатљивом прет­
њом и оштрим драже1-ь·ем фантазиј е. Мрачна и поме­
тена времена, хро·нична ратн•а беда били су свакако
погодни д·а појачавај у ову мисао. Изгледа да ј е по­
следњих година четр·наестог века постој ало ј едно на­
родно веровање по коме после велике шизме нико
10
ниј е доспео у рај . Напуштање сујетног привида двор­
ског живота доводило је само по себи д·о сазревања ми­
сли да се свету каже збогом. Па ипак ј е депресивно
расположење, как·о га и·сп·ољ,ав·ај у сви владареви слу­
житељи и дворјани, једва религи·озне садржине. Сва­
их облачити, обувати, хр•анит и; она су стално у опас­
ности да падну ил·и да се повреде. Разболевај у се и
умиру, ил и нарасту и постану рђ ава ; доспевај у у зат­
вор. Само мука и ј ед, никаква срећа не надокнађује
бриге напоре и трошкове васпитања. Нема веће !Несреће
�
него ма'I'и уна1кажену децу. Песник им не по све ћу је ни
речи љубав и: Б·огаљ нем а добро срце, пише он . Срећан
ј е ко ј е неожењен, јер зло је живети са рђавом же­
ном, а с'Nlлно се човек мо ра бој ати д а ће изгубити
добру . Несрећо.м се избегава и срећа. Песник види да
је старост оам·о зл а и гнусна, да представља ј адну те­
лесну и духовну пр.о•паст, да ј е смешна и одвратна.
Рано човек остари, жена са тридесет, мушкарац са
ин а пр ед ста вљ ају гр·а -
•

како су религиозне представе лако обојиле о·пшти за­ пе де сет год ин •а, а ше зде сет год
12 Како смо ов де далеко од
мор од жив·ота. Ова помама презирања живо�а и света ницу њиховог живо'l1а.
далеко ј е од праве религиозне свести. Свет ј е, каже ведрог идеала којим ј е Данте у свом Convivio описао
Дешан, као подетињени старац; у почетку ј е био не­ до•стој анство племенитог старца.13
вин, затим дуго времена мудар, праведан, пун врлин.а ПобоtЖна тенденциј а какву, наравно, код Дешана
и храбар : ј едв·а налазимо, може унеколико уздићи '11аква ра см а­
трања настаVIа из страха од живота, али као осно·вно
От est laches, chetis et molz, ен у
ра 1сп ол ож е1ь е ув ек ће мо пр е на ла зи ти об есх ра бр
Vieulx, convoiteus et mal paтla.nt: м
кл он ул ост ду ха не го пр ав у по бо жн ост . И у озб иљ ни
Је ne vo11 que foles et folz . . . .зе
позивима да тр еб а водити св етачки живот више се чу
La fin s'appтoche, en veтite . . . о пр ав ·ој во љи за по ­
о овом пр ост ом не гир ањ у не го
Tout va mal .. .'1
свећивањем. Када беспрекорни ректор Париског уни­
/ верзитета, Жан Жерсон, луча теол·оги је, за св·оје �е­
(Сада је кукавички
/ , јадан и омлитавео, Стар, пожудан
/ и кле­
вети склон : Видим/ само глупаче и глупаке . . З аиста, при­
. стре пише расцраву о изванредним странама де во за­
ближава се крај . . Све иде рђаво . . . )
.
штва, међу његовим аргументима на ла зи се дуг низ
бОVIова и патњи ко је су повезане с бр аком. Муж би се
Није то сам.о умор од живота, него и страх од жи­ мо жд а мо гао по к·а зат и к· ао пи ј·ан иц а, ка о ра си пн ик 11л и
вота, узмицање пред животом због неизбеж1iих болова твrуд иц а. Ил и, ак о ј е че сти т и до ба р, м.о гу рђ ав .а же тв а,
који га прате; није само духа.вни став как:ав лежи и у ли ше чи та во г им ањ а. Та
'
•

боле ст ил и бр од ·о л·о м да га
основи будистичк·о1г погледа на свет : плашљив·о бе­ каква је беда трудноћа, кол·ико жена умире и.а по ро­
жањ·е од мука сва·кодневног живота, страх и одврат­
ђај у ! Им.а ли ма јк.а ко ја до ји икада миран са н, има ли
ност према бризи, болести и старости. Ов•ај страх од
за њу ведрине и радости? Можда ће деца по.ст.ати бо­
живо11а деле блазирани са онима кој и никада нису жд а ће му ж ум ре ти и ма ти ,
гаљи или не по сл ушн а, мо
подлегали искушењима света, ј ер су увек и зазирал�1 14
'

као удовица, остати у бризи и сиромаштву.

од живота.
Деша·н ове песме препуне су оног м.алодушног пре­ Дубока утут;еност због земаљ�ке беде је р асполо­
же ње у ко ме се по см ат ра св·а ко дн ев на ст варн ос т чи м
зирања живота. Срећан ј е онај к·о .нема деце, ј ер мала
деца значе само дреку и смрад, муку и бригу; мораш дети њ а ж ив от на ра до ст ил и слеп о уж ив ањ е ус ту пе
46 Ј. ХОЈЗИНГА : ЈЕСЕН СРЕДЊЕГ.� ВЕКА'
место озбил,но'м г1осм•атрању. Где је лепши свет, за
1сојим тежи свако доба?
Чежња за лепшим животом знала је у свим вре­
м·енима за три пута која су водила далек·ом циљу.
Први је води·о директно из света: то је пут негирања
света. Овде изгледа да је лепши живот достижан само
на оном свету, а до тог света се мо�1{е доћи само на­
пуштањем свег земаљско· г ; свако учеств·овање у зе­
маљском животу само одуговлачи обећано спасење.
Свака виша култура полази.ла је овом стазом ; хриш­
ћанство је ову тежњу као �кивотни садржај и култур­
ну основу тако снажно утиснуло у духове да ј е за
дуго времена готово сасвим спреч.а вало полажење дру­
гом стазом.
Други пут био је пут поправљања и усавршавања
с·а мот света. Средњи век је ј1едва знао за такву т�жњу.
Њему је свет био једнако и дс•бар и рђав. То значи,
сва устројства, пошто их је д1ао Б·ог, била су добра ;
људски греси су оно што свету доноси невољу. То доба
не зна •ни за ка·кву свесну тежњу за поправљањем и
реформо · м друштвених или политичких ус1'анова као
побуду за мисао и акцију. Бити пун врлине у сопстве-
ном позиву ]·едино Је што може I{Ор · истити свету, а и
• •
при томе је ств.арни циљ ипак онај свет. Па и тамо
где се ств·ори нова друштвена форма, она се у основи
сматра као r10.1-1овно васпо.стављање старог доброг пра­
ва, или као уклања�ье злоупотреба путем специјалног
одашиљања за111титних органа власти. Ретко је свесно
увоlјење творевина које се заиста осећају ка·о нове, чак
и у живом законодавном раду који је обављан у фран­
цуској монархији од времена Луја Светога и коме су
подражавале бургундс1{е војводе у својим наследним
земљама. Њима још није познато, или је једва позна­
то, да се сваки:.1 радом стварно врши разв·ој државног
уређења до подеснијих обЈrика. Циљ, будућност још
им не лебди пред очима; 0.1:1.и издају наредбе и постав­
љају представнике власти, јер то собом 71о·носи непо­
средно владање и њихов задатак да се · брину за опште
добро.
'-IЕЖЊА ЗА ЛЕП!!.! ИМ Ж>!R О'Г<.)М 47
Ништа није тако снажн·о допринело осећању бо­
јазни од ;r�ивота и очајања због будућих времена као
одсуство снажне воље свију да поправљају и усрећују
сам свет. У са.м·ом свету није лежало обећање да ће
ствари бити боље. Ко је чезнуо за бољим, а ипак није
могао да се р•астане од света и свих његових красота,
томе је преос'I1Э.јало с·амо разоча. рање, и тај Iiигде в:�;.1ше
није видео наде или радости; свету је преостајао само
још мали распон, а очекив·ала га је само беда.
Ако се ипак кадгод пође путем позитивног п•оправ­
љања самог света, Он · д·а почиње ново време у коме
страх од живота уступа место храбрости и нади. За-
право тек осамнаести в· ек уступа место ово] свести.
•
Своју енергичну животну афирмацију ренес.анса им·а
да захвали испуњавању других захтева. Тек осамнае­
сти век уздиже способност усавршавања ч·овека и дру-
штва до сво] е гл·авне догме, а привредн·а и соци]ална
• •
тежња следећег столећа од тога је изгубила само н.аив­
Н•О•СТ, а не хр·аброст и оптимизам.
Трећи пут који води у један лепши свет је сан.
Сан је на·јудобнији пут, али то је пут коме циљ остаје
једнако далеко. Ако је земаљска стварност заиста та­
ко без·надежно болна и одрица·ње од света тако мучно,
онда да · јте до обојимо живот лепим привидом, да по­
бегнемо у земљу снова трептаве фантазије, да убла­
жимо ствар·но·ст з·ан·осо·м идеала. Потребна је само јед­
на
· једност•авна тема, један једини ако·рд да би одјек­
нула фуга к·о.ја заноси срце : поглед на срећу снова о
Једно] лепш· О] прошл·ости, осврт на Јунаштво и врлину
• • • •
те прошЈl!ости су довољ•ни, или, другим речима, довољ-
но Је ведро СИЈ.ање сунца ] едн•ог живота у приро · ди и
• • •
природног живота. На ове малобројне теме: тему о
јунаштву, тему о мудрости, бук·оличку тему почев од
старог века над·о·зиђивана је читава литерарна култу­
ра. Средњи век, ренесанса, осамнаести и деветнаести
век сви они заЈедно ]'едва налазе нове вари] аЦИ]е
• • • •
на ста·ру песму.
Али, да ли је овај трећи пут до бољег живота, да
ли је- ово бекс·r·во из сурове ствар1ности у леп привид
ствар само литерарне културе? Сигурно је он нешто
више. Он, као и оба друга пута, додирује форму и
48 Ј. ХОЈЗИНГА : ЈЕСЕН СРЕДЊЕГА ВЕКА ЧЕЖЊА ЗА ЛЕПШИМ ЖИВОТОМ 49

садржину самог жив·ота зај еднице, и то утолико јаче А како на живот ут·иче трећи став, чежња з·а леп­
што ј е култура примитивниј а. шим животом у духу идеала о ко·ме се сања? Он прет­
ваrр.а облике жив.ота у уметничке облике. Но, нису са­
'Утицај три поменута духовна става на сам стварни
мо уметничка дела сама по себи оно у чему овај став
живот веома ј е ра·зличит. Нrај ужи и најп·остоја11ији
изражава свој сан о лепоти; тај С'118.В хоће и сам живот
контакт и�еђу ра,ца у животу и идеала наст.аје там·о
. да оплемени лепото•м и да испуни сам живот заједни­
где Је ид•еЈ а усмерен.а на поправљање и усавршавање
це игром и облицим•а. Б·аш овде се личној животној
самог света. Овде се животворна снага и поуздања
у·метн·о сти постављај у највиши захтеви, захтеви које
уливај у у сам материјални рад, овде се непосредна
може да достигне оам•о једна елит.а у једној високој
стварност испуњава енергијом ; ра.дећи на свом жи­
уметничкој игри живо·та. Живети по примеру јунака
вотном задатку човек уједно тежи за идеалом ј едног
или мудраца не мож·е свако; скупо ј·е то задовољство
бољег света. Ако хоћемо, и овде ј е сан о срећи тај жи­
ус·аврш·ав1ати живот херој ским и идиличним бој ама,
вотворни мотив. До извесно·г степена свака култура
па и то у нај већем број у случај ева сасвим слабо по­
тежи за остваривањем ј едн•ог св·ет.а сн.о ва у реалном
лази за руком. Тежња за остваривањем сна о лепоти
свету путем преинаЧЈавања друштвених облика. Док
у облицима самог друштвеног живота им•а юао viturn
се иначе ипак ради само о ј едној новој духовној тво­
oгigini:s изразито аристо.кратски карактер.
ревини, о супротстављању имагинарног савршенства
Тиме смо се приближили тачки са юоје овде треба
? уров;о·ј стварности да би ое ова могла заборавити, овде
посматр.ати културу с крај а средњега века: улепшава­
Је обЈ еюат сна сама ств·арност. Њу хоће човек да из­
ње аристократског жив·ота о·блицима идеала, вештачка
мени, пречисти и п•оправи; изгледа да је свет на доб­
светлост вештачког ро•мантизма над жив·отом, свет пре­
ром путу ка идеалу, ако чо•в ек само даље ради. Идеал­
обучен у р�аскошни дворски свет OкpyiJLoi стоЈLа. Рас­
ни облик живота као да ј е само мало удаљен од ствар­
по,н између жив<УГног облика и стварности невероват­
н·ог, само мали распон лежи између стварности и сна.
но је велик; светлост ј е лажна и блеш11ава.
Где се људи задовољавају тежњом за највишом про­
Тежња за животом у лепоти представља ства·рно
дукцијом и најправеднијом поделом добара, где садр­
обележје ренесансе. Овде се види нај потпунија хар­
жину идеала сачињавају благостање, слобода и кул­
мониј а између утољавања жеђи З·а лепотом у уметнич­
тура, ту се од уметности живота тражи сразмерно ма­
ком делу и у с амо.м животу, овде као никад раније
ло. Ту не постоји више потреба да се човек диже до
уметн1о·ст служи животу и живот уметн·ости. Али гр·а­
нечег узвишеног, до ј унака, до мудраца или до двор­
ница између средњег века и ренесансе била ј е и овде
ске префињености.
повучена сувише оштро. Страсна скл·оност ка заодева­
Сасвим је друкчији утицај на стварни живот код
њу са:мог живота лепотом, префињена животна умет­
прв·ог од ова три духовна става, код негир·ања света.
ност, шаролико испољавање једног жив·отног идеала -
Због чежње за вечним спасењем за човека су ток и
све је то много ст·арије о'д италијанског кватро·Ьента.
облик земаљског живота равнодушни, ако се у живо­
Мотиви с·амог улепшавања жив·ота на којима су Фло­
ту негује и чува врлина. Животн•е и друштвене облике рентинци даље градили нису ниш'l'а друго него стари
човек оставља да буду оно што јесу, аЈrи иде за тим средњовеков·ни о'блици : Лоренцо де Медичи ј е исто ка·о
да их прожме трансценденталним моралом. Тако ово и Карло Смели био одан старом витешком идеалу као
окретање од света, негирањем и одрицањем, делује племен �том облику живота; он у Бургунђанину, упркос
на земаљско друштво не саrм:о негативно, него благо­ његово] варварској раскоши, у извесном смислу в11ди
словеним радом и практичним милосрђем оно и враћа чак узор. Италиј а ј е отворила нове хоризонте лепоте
своје одблеске друтххтву. у животу, дал•а ј е животу нов тон. Ипа:к, ста:в према

4 Ј'. Хојэинrа
 ЧЕЈ!<Њ!\ ЗА .ЛЕПШИМ ЖИВОТОМ
Ј. ХОЈЗИНГА: ЈЕСЕН СРЕДЊЕГА В ЕКА
50 51

животу који се обично сматра карактеристичним за миса између ренесансе и пуританизма на ко·ме почива
ренесансу: rежња да се со·пствени живот представи у модеран духовни став. Била је то обострана капитула­
уметничком облику, ак,о не и да се уздигне до њега циј'а при чему ј е ренесанса издеј ствовала спасавање
- ника,ко не почиње ренесансом. лепоте ' а пурита·низам осуду греха. Строги пуритани­
Велики заокрет у односу на схватање лепоте жи­ зам је, као и средњи век, осуђивао ј ош читаву сферу
вота пада пр,е у период између ренесансе и но.вога до­ ул1епшавања ;кивота ка,о у основи грешну и световну,
ба. Преокрет је тамо где уметност и живот почињу да
па ма она поприм•ала искључиво р·елигиозне облике и
с е р азвиј ај у, тамо где људи почињу да уживај у у
правдала свој у непосредну примену службом вери. Тек
уметности не више усред живота као у племенит·О·М
откада ј е почела назадовати влада пуританског погле­
делу саме животне радости, него изван живота као у
да на свет, својстве1-r а приј емчивост ренесансе за све
не•1ему што треба дубоко поштовати, у нечему чему
::-к ивотне радости почиње поново на·п редовати, чак и
се: обраћа у тренуцима свечан·о,сти или доколице. Стари
ј аче не1·0 раниј е ; ј ер, од о·самнаестог века ј авља се
дуализам к·о ји је одвајао Бога од света поново се тиме
склоност да се у оном што ј е по себи природн·о гледа
пој ави,о у друго·м облику, као одвајање уметности од
елеме1Iат е1'ички доброг. Ко би дан1ас хтео да покуша
живота. Сада ј е кр·оз сама животна уживања пову•-:1ена
да раз�војну линију између вишег и ни:»<ег уживања
гранична линија. У)Ј{ИВ'а1-ьа су одсада подељена на две
п·овуче онако како нам диктира етичка свест, не би ви­
половине, на ни:»{а и виша. 'З а средњовековно'г •1овека
ше одвајао уме1'ност од чулног уживања, ужив·ање у
сва су заједно била грешна; сада сва важе као дозво­
природи о,д телесн·е Ј(ултуре, узвишено од природног,
љена, али су веома различvrтог достој анства, већ пре­
него само егоистично, лажно и сујетно О:Ц чистог.
ма томе да ли су у већој или мањој мери духовна.
Крајем средњега века, када се пој авио ј едан нов
Ствари кој е од жив.о·т а могу да стварају задовољ­ дух, у принциrrу ј е ј о ш увек био могућ ј едино стари
ство остају исте. Данас као и раније то су : леrст.v1ра,
избор 11змеђу Боr·а и света : потпун·о одбацив·а ње свег
музика, ликовна уметност, путова·ње, уживање у rrри­
сјаја и лепоте земаљског живо1'а или смело машэ.ње
роди, спорт, мода, друштвена сујета (витешки ·р едови, .
за њих уз о·пас1-rо·ст по душу. Лепота света своЈ·ОМ при­
почасна звања, скупови) и занос чула. Граница изl\1еђу
знатом склоношћу према гр,еху постала ј е двоструко
вишег и нижег изгледа дана.с да ј е за највећи број Љ)'­
примамљив,а ; ко ј ој се предавао, уживао је у њој без­
ди ј ош између ужива·1ьа у природи и спорта. Али та
гр•аничном страсношћу. Али О·НИ који нису могли да
граница ниј е чврста. Веров:атно he се спорт ра.н ије или
се лише лепоте, а ипак 1-rису хтели да с е предаду све­
касније понов·о уопште убр,ај ати у OIIO више, на свакr1
ту, морали су оплемењивати лепо'т у. Они су могл�
начин бар д'ок он буде представљао уl\rе·гност телес1-1е
правдати читаву групу уметн,ости и књижевн,ости, онаЈ
снаге и храбрости. За средњо·в ековног човека граница
домен у коме ј е дивљење са<Iиња.вало суштину ужив•а­
ј е у најбољем случају била тик иза лектире; чак и
ња, стављајући га у службу вере. Ако ј е У стварности
уживање у ле:·ктири могло се .пр,авдати ј едино 1·ежњом .
уживање у боји и линији и било оно што Ј � надахњи­
за врлино·м или мудрошћу, а к·од музике и ликовне
вала .љубитеље сл.-1ка и минијатура, свети предмет
уметности признавано ј е као добро само оно што слу­
одузимао ј е ово·l\1 у:л{ива1ьу печ,ат грешности.
жи вери; уживање у њима било ј е с;амо по себи грешно. Али како ј е стојало с а лепотом кој а ј е с:адржавала
Ренесанса се ослободила одбацива1ьа ж.vrвотних радо­
мног.е грехе: обожавање тела у витешком спорту и
сти кој е садрже нечег грешног, али ј ош 1-rиј е повукла
дворској моди, охолост и по>куда за звањем и поча­
нову граничну линију између вишег и нижег ужива­
стим·а, заносна недокучивост љубави? Како се могло
ња у жив,оту ; она је хтела да у читавом животу без­
оплеменити и уздићи све то што је вера осуђив1ала и
брижно ужива. Нова п·о дела је резултат оног компро-
одбацивала? Овде је помагао средњи пут који ј е

•
 52 Ј. ХОЈЗИНГА : ЈЕСЕ Н СРЕДЊЕГА ВЕКА
водио у з емљу снова: све с е з·аодев·ало лепим приви­
дом старих, фантастичних идеала.
То ј е црта кој·а од дван·аестог века повезује фран­
цуску витешку културу са ренесансом : наглашено
култивисање лепог живота у облицима И'деала херој­
ства . Дивљење природи било ј е ј ош сувише сла1бо да
би се пуним увере:н>ем могло служити земаљској лепо-
ти у њеноЈ голотињи, као што з е моDао грчки дух ; свест
• •
о "Реху била ј е сувише снажна и једино, заодевај ући
се у врлину, м·огла з е лепота постати културом.
•
Сав аристокр•атски живот каснијег средњег века
по,мислимо при томе на Француску и Бургундйју
или на Фиренцу ј есте покушај представљањ�а ј ед­
ног сна . 'Увек исти с·ан о старим ј унацима и мудраци­
ма, о витезу и девојци, о једн·оставним и задово·љним
пастирима. Француска и Бур гундиј а ј ош увек изводе
игру на стари начин ; Фирс�1ца смишља на исту тему
нову и лепшу игру.
Племићки и кнежевски живот ј е досегао своје
највише изражајне могућности; сви облици жив·ота уз­
дигнути су у неку руку до мистериј а, украшени су бо­
ј·ама и адиђарима, прерушени у врлине. Догађај и из
живота и узбуђе:н>а кој а изазивају ови догађаји уок­
вирени су у лепе и свеЧ!ане форме. Добро знам да све
ов.о није специфично к·асно-средњове:к�овно; клице му
се налазе још у примитив ним стадијумима културе;
може с е то називати подражавањем кинеском и визан-
тиз ском стилу, али то не изумире са средњим веко м,
•
юао што доказује Кр&Љ сунца.
Двор је област на којој се потпуно мо�е р·азв иј ати
естетика начина живота. П1ознато ј е колик:о су бур-
гундске возво де пол·агале на све што се тицало СЈаЈ а и
• • •
ра1скоши њиховог двора . Поред ра'DНе славе, к·аже Шат­
лен, дв·орски сјај ј е прва ствар на коју .се обраћа пшж­
ња и чији су ред и добро од•ржавање у највећој мери
потребни.15 Оливиј е де ла Марш, ц ј·ар Карла
Смелог, написао ј е на подстицај енглеског краља Ед­
в·арда IV ј едан трактат о војводином двору , да би кра­
љу пружио узоре церемонијала и етикециј е.16 Хабсбур­
rо•вци су од Бургундиј е наследили леп дворс·ки живот
ЧЕЖЊА ЗА ЛЕПШИМ ЖИ ВОТОМ 53
и пренели га у Шпанију и Аустриј у чији су дворови
до у најновије време оr.тали бастиони таквог живота.
Бургундски двор су сви хвалили као најбогатиј11 и
нај уреднији.17 Пре св1ега Кар.ло Смели, човек насилнич­
ког духа дисциплине и пр:авила, који је за собом ипак
оставио са•мо· неред, страсно Ј е волео жив·от ско·пчан
•
са великиl\1 церемониј ама. Стару илузију да владар
лично саслушава тужбе сиротиње и малих људи и од­
мах пресуђуј е он ј е з�аодену·о у лепу ф орму. Двапут
или трипут недељно давао је после обеда ј авну ауди­
јенцију на кој·ој је свако могао да му приступи са
молбама. Сви племићи на служби у његовом до1му мо­
' рали су бити присутни; нико се није у:суђивао да изо­
стан·е. Брижљиво п·оређани по рангу седели су са обе
стра•не пролаза КОЈИ Ј е водио до возводине високе сто-
• • •
лице. Крај његових ногу клечал1и су оба maistres des
requestes, аудиј енцијар и један секретар који су чита­
ли молбе и д·о носили решења како је влада·р наређи­
вао. Из·а јед.не ограде, 01кол·о сале, стојали су нижи
дворјани. То ј е било, каже Шатлен, н·а изглед ,,une chose
magnifiique et de grand los '' (,, н·eJlI'l'O величанствено и
вео:ма славно'') , али присилно присутни посматр.ачи су
се дозлабога до·сађивали, а он, Шатл.ен, је сумња·о у
добре плодове такв.ог начин·а дељења правд·е ; била је
'110 ствар коју он у св·ој е време није видео ни код јед­
8
ног владар а.1
И одмо·р ј1е к·од Карла Смелог морао имати ону
лепу форму. ,, Тo.u rn.oo t to1utes se.s manieres et ses moeurs
а .sen:s une part d·u .j•our, et avecques j eux et r.i s entгeme­
S}es, se 1d•e)j!toit en beau parler et en amo·nesteг ses no·Ьles
а vertu, cormne un om.teur. Et en cestuy гegart, plusieurs
fdts, s '.est trouve assts en un hautdos раге, et ses noЫes
devant luy, la ou il leur :ffit diverses remonstгance·s sel,on
les divers temps et c·auses. Et t·o·uj1our:s, oomme pI1ince et
chef sur tous, fut riche·ment et magnifiquement habitue
sur tous les autres. ''19 (,,Један део дана обично ј е прово­
дио у ду:х;о·вито·стима, а уплићући у своје по1-rашање
игру и смех налазио ј е уживање у томе да говори лепо
и као какав гово·р ник да подстиче своје племиће на
врлину. И због тога чесrо је виђен како седи на рас­
кошн•ој столици са високим наслоно.м, његови племићи
 Ј.
54 ХОЈЗИНГА ; ЈЕСЕН СРЕДЊЕГА ВЕКА
пред њим, а он им упућуј е разне опомене после неких
повод•а и узрока. А увек ј е, к·ао владар и господар над
свим·а, био богатије и сј ајниј е одевен од свију''). Ова
свесна животна уметност је, упркос својим укоченим
и НIЗИ'ВНИМ формама, заправо потпуна ренесанса. Оно
што Шатлен назива ,,haute magnificence de coeur pour
estre vu et regard1e en si'ngutieres chiOOeS '' (,,преузви!uе-
ност срца, Јер су га гледали и П•О·СМ•атрали у нарочитим
•
стварим·а ''), најкарактеристичниј а ј е особина Буркхар­
товог човеюа ренесансе.
Хиј ерархијска уређења дворског газдинства су
пантагриелски шарена юада се односе на обеде и ку­
хињу. дво.рска трпеза Карла См·елог са свим њеяим
готово према литургијском достој·анству уређеним
службама хлебара и резача и пех1арника и настојника
кухиње личила Је на представу каквог великог и оз-
•
биљн·ог позоришног комада. Читава дворска свита ј ела
ј е подељена у групе од по десет лица, у одв·ој еним со­
бама, оослуживаЈНа и гошhена као и господар, све по
рангу и положају. Све ј•е било тако добро уређено да
су све ове групе правовремено после обеда м·о гле по­
здравити војводу који ј е ј ·ош седео за С'l'олом ,,pour luy
donner gloire''20 (,,да би му у1еаэали част и славу'').
Непознати изветтr•1•ач о п·осној вечери коју је хер­
цег Сигисмунд 21. јуна 1469. у Тану приредио бургунд­
ским из·а сланицима у вези са преузимањем пооед·а гро­
фовије Пфирт с п·резрењем гледа н а немачко понаша­
ње за ·столом: ,, Изнесене су печене кркуше ко·јима ј е
мој речени господар Аустрије забрљао сто . '' ,,Такође
треба приметити да је сэа:ко, чим ј е ј ело било став­
љено иа cro, посегао руком, а каткад на1јнижи нај­
. сс21
пре
У кухињи (замислимо о·rром·НУ кухињу, једини још
сачувани остатак војвод·ске палате у Дижону, са ње­
них седам огромних места за огњиште) дежурни кувар
седи на ј едној столици између ·о·гњишта и ·стола успрем­
ника одакле може да обухвати п·оrледом читаву про­
сториј у. У руци мора да држи вел.ику дрвену кашику
,,која му служи у двојаку сврху: прво, да проба супу
и сосове, друrо, да слуге у кухињи нагони да врше
своју дужност и, ако је потребно, да их :њоме туче . ' '
ЧЕЖН>А ЗА ЛЕПШИМ ЖИ ВО ТО М 55
У ретким приликама, нпр . , кад се спрема прва гомољи­
ца или прва свежа харинга, пој ављивао би се лично
кувар да сервира, носећи бакљу у руци.
За достојанственог дв·о·р ј анин·а који нам све ово
описуј е то су свете мистерије о којима О·Н говори са
респ,ектом и неком врстом сколастичке учености. Ка.да
сам био паж, каже Ла Марш, био сам ј ош сувише млад
да бих р·азумевао питања прв·енства и церемониј ала.22
Он поставља својим читаоцима тешка питања о пр­
венству и служби на двору, да би их решавао на ос­
н·о ву свог сазрелог искуства. Зашто кув·ар, а н.е пле11fиh
на с.лу2кби у кухињи, присуствуј е обеду владара? На
' који н·ачт1н се мора постављати кувар? Ко га мо·ра
замењивати када ј е одсутан: Печењар (hateur) или су­
пар (potagi·er) ? На то одговара•м, каже мудри човек:
Ако на владарском дв·ору мора д а буде постављен ку­
вар, треба старешине дворске послуге (maitres d' hбtel),
племићи на служби у кухињи (escuyers 1de cudsine) и
сви они КОЈИ су намештени у кухињи да узвикуЈ у
• •
ј едан за другим Иl\�ена; и свечаним избором, п·отврђе­
I'!:ИМ заклетвом, поставља се кувар. А на друго пита­
ње: не може га заступати ни печењар ни супар, него
'l'акође путем избора треба о·дредити куваревог замени­
ка . Зашто су хлебари и пехарници први и други по
рангу изнад резача и кувара? Зато што се њихо•ва
служба односи на хлеб и вино, на свете ствари кој е
се преображавај у достој анством свете т�ајне.23
Види се да овде п·о стоји стварна веза између ми­
саоних сфера вере и дворске етик ециј е. Није претера­
но рећи да се у 01ном а�парату л·епих и племенитих об-
лика живота скр,ива литургиЈски елеменат, да цењење
•
оних облика изгледа у неку руку уздигнуто у наводну
религио·зну сферу. Ј един·о то може да објасни изван­
редну важност ко,i а ј е (ие са·мо у каси.ом средњем ве­
ку) придавана свим питањима првенства и присто1ј ­
ности.
У старом руском царству пре Ро·манових распра о
првенству ок·о престола развила се до снажног департ­
мана државне службе. За о·ва·ј облик не знају средњо­
вековне државе на Западу, али и у њима завист у пи­
тању првенства заузима велико место. Лако ј е дати
 Ј. ХОЈЗИНГА : ЈЕ·СЕН СРЕДЊЕГА ВЕК А ЧЕЖЊА З А ЛЕПШИМ ЖИВ ОТОМ
56 57

мноштво примера за то . Овд·е се ипак ради само· о· то·­ св.о имј францу.с ким краљевским рођацим, а . Јован Неу-
ме д'а се П10Каже украш авање облика жив·от а као лепе стр ат11 и ви у·в ек Ј е ука·з ив:ао· претер·ану почаст с в о] ·ОЈ
• • •

и свеча·не игре и буј ање оних облик:а д10 п·р·азне р·аско­ младо ј 1с нааи М иш ел и Фра1нцуској ; на,з ивао ј у ј е мад а м,
ши. Ево неюо·лико пример а з а то:. Лепа фо,р ма може увек Ј е клекну;о· пред њ·ом и сталн10 з е x'Deo да ] е с л у
• • •

даrом приликом сасвим да п·от·исне у стр;ану потребну 28

ра:дњу. Н'еп·осредн о пре битке код Кр ес.иј а четир и
фр·а·нцус·к·а витеза у х одила су бојни П·Оред:а к Енглеза .
Кр·аљ , пун нес·трпљењ а очекујуЋ.и њихов изве11пај и
пола�о ј1 и по пољу , заст:ане када их у глед а како
ое враћ;ају. Они с е кроз метеж раfГн·�а пр.обиј у д10 кр.а­
ља. ,, Го·сподо, шта има новог? '' запита краљ . ,, Они се
уза1Ј &МНО поrлед а.ттт.е , не го;во·рећи ни речи, ј ер нико
•
жи, ш то она ипак ниј е доtзв1ољав ала. Кад1а Ф или·п
Д1обри са'з·н ај е д а ј е њег о в рођак , дофен , з·бо·г сукоба
с:а ·оце·м п1обета:о у Б р абант, обуставља ·опсаду Девентра
к,ој а ј е требал·о да буде ув.о� у е ксп едициј у за ос в·а ј 1ањ е
Фризиј е, и по1х ит.а. натраг у Брисел да п·оздрави до;бр:о­
дошлиц·ом вис око ·г гост а . Што се више п·р ибл.и·жава.
су с·р·ет , н· а1с тај е све већа трк:а к10 he ·кога· претећи у ука­
зивању п·о ·шт1о вања . Филип ј е у ве·л иком страху д·а би

ниј е хт·ео да rовори пре· свога друга. И ј едан ј е п.од­
сmцао друго.га : ,Господин е, реците Ви, к:аж:ит е кр�аљ у,
ј·а нећу да ОО'во ри;м пре Вас.' Тако су се натез али ј едно
врем е, ј ер ниј едан , из респекта' ниј е х·тео да почне
дофен могао на к·оњу да му п1о ђе у су срет ; х и·тр о ј аше
даље шаљући гл·а сник а за гласн·иком да би приволео
д1о фена да га ипа·к с ачека тамо где ј е. Ако би краљев
син лич н о п1оша,о њему у сус·р·ет, з а кл ињ а· о га ] е он,
•

· к · м е њих и а онд.а h1e с е о;н сам окр енути и 01дј ·а Х1ати тако дал:еко д а
rов'оiити,
ДИО·. Још потпуниј екраљ
'' с ве д·о
е
ј дн о од н ј
морала ј е п1о треба д1а уступи ме­ е н р. е ­ га кр аљевић н еће :нигде наћи, ј ер би то ње·м у, во1ј ;в од и ,
СТ·О лепо м облику у случ ај у rо·с�п одар а ГоЈrr иј еа Р а лар а бил·о на п·ор у гу и ср·а м о т у и то би му сав свет вечно
chevia1e 1i. r d·u guet, у Паризу 14 1 8. Ов ај шеф п1олициј � п·р1еб ацив а·О . С'кромно се одричући уо·б ичај ено г сј аја
никада није обил·азио град без пратњ е три д·о' четир и улази Филип у Брисел ; журно сил ази ·с а коња пред ·п.а ­
музиюант а кој и су ишли испр е д њега и весел о с вирали, латом , у·л а з и и брзо потрчи даље. Тада угледа дофена
коз и Ј е са во·Ј В·Откињо·м напу,с тио с в·О] У одаЈ у и КОЈ И м у
•

так·о да ј1 е народ говорио како он на н ек и начин о·поми­

1 • • • "

њ е л упеже : бежите, јер д1ол аз·им .25 Ов ај случај ниј е на двори111 т у п р илаз и ра·ш ир е·н и х р у ку Од.м ах стари
.

усамљен . Године· 1 465 . поново се юаже да ј е еврес·к и вој вода скид.а к апу , кле·кне з а тренутак и о:r1да брзо
бискуп, Жан Бали, обил· а зио· н о ,ћу у П100'р·Чи даље. Во1ј воткиња снажно ·задржи д'оф ена д а
клар ин ета, труба и
Париз пр,атњи
д р угих муз ичких ин стр умената
, овај не напр а ви ниј ·еда�н кор·ак, дофен уз ал уд чврсто
,,qui n'estod't pas acous,t um1e d.e fai·re а gens f1arusans guet'''6 држи В ОЈв·оду да. га спречи да к лекне , а затим у·з а л уд
•

(,,шrо није био обичај људи кој и су на страж и '') . Чак покуш.а ва да. ra н а,в е ·д е .н а у·стај .ање . Обој ица плачу о·д
и иа губилишту строго с води ло1 р1ачун а о р а:нг у и с таr- г.анут ост и, ка1}Юе Шатлен, а и сви око· њих.
е
л еmк ој части : губи з·а команданта С ен Пол а бо- 1З а врем е цел·от б·о1р·а вк·а ово·г го с та к о ј и ћ е ус коро
rато ] е украх1тено извез еним љи а, Ј астуче на ко- као краљ по.ст ати н.а�ј љући ·Н еприј1атељ његовог до·м а,
• •

м·е с е клечи при молитви и мар1ам а за очи су од сомо­
та , а џелат је човек к10,ј и јо·ш никада ниј1е нико·rа по-
rубио сумњив ·а приви легиј а за осуђени ка. 27
На·дм:етање у при�ј·н·остима кој е ј1е данас попри­
мило малоrра·ђ ански карактер било ј е у дворско!\.�: жи­
воту петнаестог ·в ека изв·анр.едно' ј·ако р аз в иј ено. Човек
� е осећао ка·о неп1одношљ иву личну срамот у а·ко стари­
] Има П·О· рангу не б и уступио м·есто кој е им припада.
Бурrундске в·о·ј в·оде крајње тач,н·о уступ.ају првенство
'
показивао, ј е вој во·д а ки.н еску п· о низн1ост . Се,бе и св·о г
сина назив.а он ,,de ·s·ii. meschans gens '' (,, тако рђа:в им
људима '' ) , њ е гова шездесето·годишњ а глава ј е сва м· ок­
р,а н а киши, о;н д·офе·н у нуди све· свој е земље. 29
,, Celuy qui .se hum.i�i"e 1devant son plus· gг.and, c·eluy accl'lo­
ist et mult.dplie son honneur enveris soy-m·esm,e , et de
quoy la Ьont� ·m e�sm·e luy resp l end et red,onde en face . "
(,, Ко ј е схр ушен пр ед оним ко ј е већи ·о д Њ·е га, тај
увећа·в· а и умножава .св ој у ча.ст ко·д . самог .себе , а њег·о -

'
 58 Ј. ХОЈЗИН ГА : ЈЕСЕ Н СРЕДЊЕГА ВЕК А
ва доб рот а сиј а и прелива му се пре ко лиц а'') . Тим
речима закључује Шатлен изв етт11•ај о томе как о се
гроф од Шаролеа тврд·оглаво опи ре да се зај едно са
енглеском кра љицом Маргаретом и њеним младим си­
ном пос луж и умиваоником пре о,б еда . Племићи су чи­
тавог дана говорили о то,м е; случај ј е саопштен старом
вој вод и кој и ј е одредио да два племића размотре еле­
мен те за и против Кар лов ог држ ања . Ф еуд ално осећа­
ње части било је ј ош тако жив·о да су так ве ств ари ,
как·о изгледа, заи·ста Ј ОШ сма·тране значаЈ ни м, лепим
•
•
и свечаним. Ка ко се иначе може разумети да се одби­
ј ањ е поч аст и 1трвенства ред овн о продужава неких че­
твр т сата?�' Што с·е дуж е нек·о опире, утолико се при ­
сутни више нас лађуј у. Он ај ком е се по пол ож ају љу­
би рук а, скрива рук у да би изб ега.о ту поч аст . На тај
начин тт111ан ска краљица скр ив а руку пред мл.адим
над вој водом Филипо•м Лепим ; ов•ај чек а изв есно вре ме,
а кад се укаже зго·д на прилика, неочекивано дох вати
рук у и пољуби је. И ово га пута сме ј е се озбиљни
' први да стави милос1·ин,у на олтар.
11111ански двор, ј ер краљица то више ниј е очекивала.31
С13е спонтане нежности у о·пхођењу бри жљ иво су
ставља.не у чврсте Ф·о рме . Тачн·о ј е про пис ано ко.ј е
дворске даме имају да иду р уку под руку. И не само
то , н его и да ли Ј една има да подстакне другу на ту
•
при сно ст или не. Ов о подстицање да се иде зај едно,
међусобно давање зна:юова главом или дозивање
(ht1cher) ј е технички пoj a·l\'f за стару дво•рску даму кој а
описује бургундски церемониј ал. 32 Фор малност да се
зауставља гост кој и хоћ е да иде спр·оводи се до дос ад­
ног екстрема. Супруга Луј а XI налази се н еколико
дана у гостима код бургундск·ог војв оде Филипа ; краљ
ј е утврдио одређен дан ка·да ·она има да се врати, али
вој вода неће да ј е пусти, ма кЗЈко да га њ1ена пр атња
за то прекли:�-ье и ма как о да она сама ·стрепи од срџбе
свог а супруга. 33 Гете каж е: ,,Не ма спољног зна ка
при сто·ј ности који не би имао дубок морални основ'' ;
,,virtue gone to seed'' назв ао ј е Еме рсон пристој ност .
Мож да се не може с пуним пра вом тврдити да се у
петнаестом веку ј ош осећао ова ј м·орал ни раз лог , али
се сигурно осећала естетска вредн.о·ст кој а лежи између
ЧЕЖЊА ЗА ЛЕIIШИМ ЖИВОТОМ
59
и
изражавања искреног приј атељства сувих облика
опхођења.
С амо се по себ>1 разуме да ове р асплинуте деко­
р ациј е живота постоје пре свега на владарским дворо­
вима ' где за то има и вр•емена и простора. Али да су
.
оне испуњавале и ниже друштвене СЛОЈ еве, доказуЈ е
.
већ и чињеница да су се (не узимаdући у обзир саме
дворове) оне форме до данас још највише задрж�ле
код малограђанства. Стално нуђење да се узме Ј ОШ
1\1ало од неког јела, задржавање да се ЈОШ l\'faлo остане,
•
устручаваr-ье да се поtје испред неког у пр,ошлом веку
је великим деЈrом нестало из манира вишег гр �ђанст ва.
.
У петнаестом веку ове форме се 1;алазе у наЈпуни] ем
расцвату. Али док се 11а 1ьих стриктно пази, ништа
мање их сат11ра 11е погађа оштром поругом. Пре свих
ствар1.1 црква ј е та кој а мора послужити као позорница
лепих и широких :изражав.ања пристојности. Пре свега
прилико!\� ,,offrande'' (,,давања прилога''). Нико неће
Passez. - Nоп fетау. - От avaпt!
Certes si ferez, т а cousiпe.
- Nоп fera11. Hiichez по voisiпe,
Qu'elle doit mieux devaпt offrir .
- Vous пе le devriez вouf.f·rir.
Diвt la voiвiпe: n'appartient
А тоу: offrez, qu'd vоив пе tient
Que li prestreв пе se delivre.''
(,,Молим, изволите напред.'' -- ,,Али не!'' ,,Али пођите ! / Сва­
како Ви то морате учинити, драrа рођако.'' / ,,Не, нећу то да
учиним.'' ,, Позовите наu1у сусетку, / Јер њој још више приличи
да прва приложи.'' / ,,Не треба то да трпите. ,, / сусетка рече:
,,То не доликује / Мени : Приложите, јер ви сте разлоr / Што
све1uтеиик 1�е служи.'')
По111то ј е нај у гледниј а најзад пошла напред уз
.
скрушена уверав·ања да то чини само зато да би наззад
бт-tо крај, обнав.ља се препир,к а приликом целивања
,, пацификала'' ( ,,la palx '') , пло·чице од дрв ета, ср ебра
и.тrи слоноваче, кој а је у кас·ном средњем веку на миси
после , , Agnu·s Dei ' ' бил:а заведена и наместо пољупца

Ј. ХОЈЗИНГА : ЈЕСЕН СРЕДЊЕГА ВЕКА
60
мира ишла од у·ста д о уста.35 Што ј е пацификал међу
отменим светом иша·о од руке до рук,е и сва1ко се учти­
во устручавао да га први пољуби, то ое изродило у
стално и мучн,о ремећење богослужења.
Respoпdтe doit la јиепе fame:
- Ртепеz, ј е пе ртепdтау pas, dame.
- Si feтez, ртепеz, douce amie.
- Ceтtes, је пе le ртепdтау mie;
L'еп те teпdтoit роит ипе sote.
- Baillez, damoiselle Матоtе.
- Nоп fетау, Jhesucтist т'еп gaтt!
Poтtez а та dame Еттаgатt.
- Dame, ртепеz. Saiпcte Матiе,
Poтtez la paix а la baillie.
- Nоп, mais а la gouveтпeтesse.''
(Млада жена треба да одговори: / ,,Узмите га Ви ј а га госпо
не узимам'' / ,,Али, али, узмите га, слатка пријатељ�це!'' i
,,Никако га узети нећу; / Држали би ме за луду.'' / Дајте
госпођици Мароти !'' / ,,Али не; I1ека ме Господ Исус Христо�
сачува тога ! / Додајте га мојој госпођи Ермагарти!'' / Госпо
молим Вас, узмите.'' ,,За свету деву Марију, / Дода{�е па�
цификал госпођи капетаници!'' / ,,Не, него госпођи намесни­
ковици.'')
Ова ra најзад узима. Па и ј едан светац, Фрања
Паолски, мртав за свет, сматра св.ој ом дужношћу да
се држи овог начина пристој но.сти, што његови по­
божни поштоваоци сматрају знаком његове праве
скрушености, и·з чега произилази да из тих форr.1ал­
ности никакu ниј е нестала ет�1чка садржина.37 Значај
ових форми, уосталом, постаје ј асан тек чи1ьеницом
што су оне биле н:аличје же•стоких и упорних распри
баш око оног прве1-�ства у цркви кој е су људи т а,ко
учтиво на:стој али да наметну ј едно друго·м.38 Он·е су
биле лепо и похвале достој но 011овргавањ.е племићке
или грађанске охолости кој а се ј ош живо осећала.
Све идење у цркву п·остало ј е на тај начин нека
врста менуета, ј ер приликом изласка из цркве обнав­
љала се препирка; тада ј е постој ало надметање у усту­
пању десне стране вишима по р ангу, у идењу 1-� апред
11еким путељк•ом или неко•м улицо:м. Кад се стигло до
ЧЕЖЊА ЗА ЛЕПШИМ животоrл: 61
куће, морао ј е онај кој и ј е праћен, као што то ј ош
увек тражи 11111 аrнск.и: обича ј , позвати читаво друштво
да такођ е сврати ун ут ра, да би се не шт о п опило, што
су остали имали да одбиј ају на нај пристојнији нач ин ;
он да ј•е до,маћин м,орао да пр1ати о•ве ј едан део пу та, а
све ј е ишло уз пр ист ојн о опирање.39
Св е ов е фо рм е по пр им ају нечег дирљивог ако се
помисли на то да су он е настале из озбиљне бо·р бе
] едног дивљег и стр асн ог нар:а11rт а] а ·са ње гов ом соп-
•
•
ств ен ом ,охолошћу и ј,арошhу. Чес'Го подбацуј е формал ­
н о не гирање поноса. Кроз де ко рисане форме стално
пробиј а жу стр а су ро во,ст. Јо ха н Ба ва рск и ј е у го,с тима
у Паризу; велика го.спод1а приређују св ечано,сти на
ко·јима им Литишки избо,рни к.нез н а коцки однесе сав
н овац. Јед а'н од кнежева не мо же да се уздржи и уз ­
викуј.е : ,,д·о вр ага ка ка в ј е то све шт ен ик ? Ка ко ? За р
да нам однесе сав но вац ? ' ' , на шт а Јо ха н одвраћа : ,,Ја
нисам свеUIТеник и ни је ми nотребаrн ваш нов ац. '' ,,И
стр ан е. Do ·nt у plu seuгs
он га уз е и nора зб ац а на све
orent gгant merv·elle de sia gгant bl.•beraliteit''40 (,,Н а то
се многи зачудише ње гов о·ј великој дарежљивосrи '') .
Хи де Ланоа уд ара ,неко г човеК'а гв:оздено.м рука­
в�1цом док ј е клечао пред во јводом да би га оптужио;
Ба:рски кардинал пред лицем кр аљ а каже за једног
пр оповедника да ј е лажо.в и на зи ва 11а џукелом.41
ф,о рм ал но ос ећ ањ е ча сти ј е так о снажно да О·гре­
ше ње о етике ци ју ка о што је да на с још случај код
многих ист.очњачких народа, ра ња ва ка10 смртна увре­
да , ј ер оно руши он у лепу илузиј у о со·пственом отме­
ном и чисто·м животу, илузију кој а не мо же одолети
никаквој ј асној ств ар•н·ости. Јо ва н Неустрашиви сматра
св ој.ом неизбрисивом ср ам ото·м шт о ј е као племића
поздравио и додирнуо руку Капелишу, пари ск·ом џе-
лату, ко ] и му у свечаном оделу ] аше у су ср ет ; сам о
•
•
џелаrова см рт може да избрише ов у ср амоту.42 При­
лико,м свечаног ру чк а на дан кр ун иса ња Карла VI ,
1 380 , Фи ли п Бу рг ун дс ки се си ло м пр огу ра да сед не
између кр аљ а и анжуј ског во јводе , на ме сто ко је му
припада ка о до а]е ну велиюаша ; кр аљ ев а и во ]водина
•
•
пр атња већ ско·чи уз уз ви ке и пр етње д а насилно реши
р·асп ру , кад·а ј е краљ смири попу шт ају ћи захтеву
 Ј . ХОЈЗИНГА : ЈЕСЕН СРЕДЊЕГА В Е КА
62
Бургунђанина.43 Ни у озбиљности живота за време рата.
не трпи се кµшење форми; енглески краљ замера што
се Л'Ил Адам пред њим појављ ује у оделу од ,, Ыаnс
gris'' и гледа га у лице.44 Један енглески вој сковођа
шаље парламентарца из опседнутог Санса најпре до
бербера да с·е обриј е.45
Сјајан ред на бург ундс ком двор у, ред који слав е
савр еменици,46 схватамо у његовом прав о·м знач ају rек
а.ко га упоредимо са збрко м кој а ј е обичн о владала
н·а много ста:ријеl\� фран цуск ом двор у. Дешан се у чи­
таво!М низу бала да жали збо·г беде двор ског жив ота,
и њего ве жалбе значе већ нешто више од обич ног не­
задов ољст ва са егзистенциј ом двор ј анина, о чему ће
касни је бити речи. Лоша хра·на и Јrош стан, сталн о
бука и збрк а, псовке и расп ре, завис т Ji пору га; то ј е
каљуга греха, капија кој а в·оди у пакао .47 Упркос све­
то·м поштовању пре!Ма краЈьевств у и упркос поносним
планов·има величанств·ених церемониЈ а више но Ј едном
• •
бедно пр.опада декор и у Iiајсвечанијим приликама.
Приликом погр·еба Карла VI у Св. Денису, 1 4 2 2 , на­
стај у жустре распре између калуђера 01патиј е и пари­
ског еснафа мерач а соли око свечане одеће и других
одела кој а прекри вају краљев о тело ; свака страна
тврди да има право на то, отима ју се и скоро хва­
тају за гуше, али вој вода од Бедфорда предај е ствар
у руке суда, ,, et ft1t le corps enterгe''48 (,,и тело ј е по­
ко.пан.о ''). Исти случај се по.навља 1 4 6 1 , приликом по­
греба Карла VII. I-Ia путу за Св. Денис, када су до•шлЈ1
до Croix aux Fiens, после препирке са калуђерима из
опатиј е, мерачи соли одбијају да даље носе I{раљево
тел·о ако им се н1е плати десет париских фунти, твр­
дећи д1а имај у право на то. На сред пута о•н и спуштају
носила и погребна поворка застаје за извесно време.
Већ се грађа·ни Св. Дениса спремај у да преузму тај
задата1к к·ада веЈrи·ки ruтитоноша обећава носачима на­
граду из С·опственог џепа, нашта пorpeбi-ra поворка мо­
же да продужи да би тек око осам часова увече стигла
у цркву. Одмах по.сле сахране 1rастаје нова свађа из­
међу самог краљевског велик·ог штитонош(:: и калуђера
око свечаног одела.49 Такве свађе око· тога коме при-
ЧЕЖЊА ЗА ЛЕПШИ М жив о·гом 63
падај у ств ари са неке све чаности спадале су так о рећ и
_
у пр·о гра м; нар уш ава ње форме постало Ј е и само
формом.50
Потпуна ј авност кој а ј е још у седамнаесто � век у
в а:л{ила као про пис при сви м важним . дог ађа 3им а !
краљевско!М жи вот у била ј е узрок што Ј е баш на наЈ ­
већим свечано·стим а чес то нед ост аја о било как ав ред.
Приликом обе да о крунисању 1 380 . навала гледалаца,
уче сни ка и службеника, тако ј е вел ика да одређене
слуге кру не, вој ни к·о мандант и маршал де Сан сер мо­
рај у на коњ у да раз нос е ј ела.51 Ка да се Хе нри к VI ,
енг лес ки владар, 1 43 1 . у Паризу крунише за краља,
већ у рано ј утр о продире народ у велику салу палате
где тре ба да се одр жи крунидбен и обе д, да би там о
штогод дигао и зграбио кој и залогај . Господа из пар­
ламента, са уни вер зит ета , пр·едставник трговаца и по­
ротници ј едв а могу да се про вук у кро з гуж ву до трпе­
зар ије , и кад су она мо до·спели, виде да су .раз не за­
натлиј е заузеле њи хов е сто лов е. По·к уш ава 3у да ов е
.
уда ље ' '' ·m ais qwant o·n еп fa:iso.i t lever ung ои deu x, il
.(. •• 52 ( ,, али тек што
s' en asseoiit VI I o:u VI II d ' autre c·os t·�
с у дигли ј едн ог. или дво јиц у, на другој стр а.нџ би се­
дало њи х седам или оса м'') . Приликом миропомазања
Луј а XI, 1 46 1 . године, из предострожности су рано
зат вор ена сва вра та катедрале у Рем су и пред њих
п·о·стављена стр аж а, тако да у цркви не буд·е људи ви­
ше него· што у хор лепо. може да ста не. Али овz-1 се
тако тискај у о·ко· главног олтара где се одржава �иро ­
помаза ње, да прела·ти кој и пом аж у над бис куп у Јед ва
им ају места да се крећу и при нче ви из к:р аљ евс ке
кућ е r сво јим почасним сто лов има дос пев ају у не-
во љ у. 5 .
Париска црк ва ј е врл о нерадо подносЈ1ла ш �о Је
ј ош уве к (до 1 622 ) била подложна над бис куп иЈЈI У
Сен су. Надбискупу ј е на сва ки 1-rачин дав ано. на знање
да о његовом аут ори тет у неће ни шт а да знаЈ у и пози­
вал о се на папску одлуку по кој ој нис у подло>кни .
Сен ски надбискуп ј е 2 . фе бру ара 149 2. у цркви Нотр­
-дам у Па риз у слу жи о литур гиј у у пр ису ству кра ља .
До к кра љ још ниј е нап уст ио цр кву , повлачи се над­
бискуп бла госиљ ају ћи нар од; при томе се пред њим
64 Ј. ХОЈЗИНГА : ЈЕСЕН СРЕДЊЕГА ВЕКА
носи крст. Два кано,ника са читавом четом црквених
служитеља прогурају с1е напред , оскрнаве крст и оште­
те га , искрену руку носиоцу У.рста и направе гужву
у којој надбискуповим слугама буде почупана коса.
Када надбискуп по,куша да смири сукоб, ,,sans lui mo.t
dire, vinr·ent pres de l,ui ; Lhuillier (декан каптола) lui
Ьad1lle du coude dans l'estomac, les autres rompirent le
chaipeau pontific1al et les oordons d'lcelluy'' ( ,,не рекавши
му ни речи , навалише на њега; Лилиј е га удари лак­
том у С'l1омак , други су поцепали надбискупов шешир
и његове гај11а:не''). Други каноник гони надбискупа
,,d'iisant pluэieuns �nj"uгes еп luy mectant le dotigt au V'isage,
et prenant son bras tant que dessira son гochet; et n'eust
estie que n'ewst mjs sa x111ai n au devant , l'eust frappe au
Vlis·age'' ( , ,обасипајући га погрдама, гурајући му прст
у лице и хв1атајући га тако за руку да му ј е подерао
стихар ; и да с,е надбискуп није бранио руком, ударио
би га у лице''). Због тога ј е дошло до процеса који
је трајао тринаест год:И:на.54
Страсни и насилни дух , суров и истовремено рас­
плакан од ганутости , стално лебдећи изм,еђу црног
очајања због света и пировања у светској шароликој
лепоти , није могао по,стој ати без нај строжих животних
форми. Било ј1е нужно обухватити узбуђења у чврст
оквир пр,оверених фор,м и; на тај начин з'аједнички
живот ј е , бар по правилу , добиј ао ред. Тако су дога­
ђаји со,пствен.ог живота и животи других људи поста-
Јали леп призор за дух; уживало се у патетичном
•
приказу бола и среће под веш11ачком светлошћу. За
чист изража] душе Ј ОШ недостају ср·едства: само у
• • •
естетск,ом приказивању може осећање да до,стигне онај
високи степен изра:жаЈ не снаге КОЈИ ово време тр,ажи.
• •
Наравн,о , не мисли се на то да су ов,е живо·тне
форме пре свега оне из круга ·великих, старих,
освештаних догађаја као што су рођење , бра·к и уми­
рање заведене с том намером. Обичај и ра1скош
израсли су из пр имитивне вере и култа. Али прво­
битни сми,сао који им ј е дао живот већ ј е одав-
Чf,ЖЊА ЗА ЛЕПШИМ ЖИВОТОМ 65
но изгубљен , и у:место њега форме су испуњtае новом
естетском вредношћу.
Заодевање ган утости у сугестивни облик највише
1 ј е развијено у туз и. Ту су постој але неограничене мо­
гућности за р,аскошно пренагла111авање бола, што је
протутежа пренатлашеној радости на дворским свеча­
ностима на који ма с1е није знало за меру. Не дајемо
овде исцрпни опис све·г ·ОiНО'Г мрачног СЈаЈ а црних о,цела ,
• •
све г оног сј,ај а погребних свечаности које су пратиле
смрт сваког владар а. Оне нису сво ј ствене сам о касно•м
средњем век у; мо,нархије их чув ају до дан ашњег дан а,
а и грађанска погребна кол а сведоче о томе. Сугестиј а
црнине у коју су се у случају смрти неког владара
облачили не сам о дво,р н·е rо и магистрати , цехо,ви и
наро·д , мора да је при шар е,нилу средњов еко вно г град­
ско·г живота свој им контрастом још далеко ј аче де­
ловала. По,смртна свеч аност убиј еном Јовану Неустра­
шивом изведе.на ј е са ј асно1м на1меро.м да изврши сна­
жан (и делимице политички) утисак. В, о јна пратња са
•
кој ом Филип полази у сусрет краљевима Енглеске и
Француске блиста у сјају две хиљаде црних за·ста­
вица , црних стего ва и барј ака дугих седам лаката , са
ресам·а од црне свиле а на свему су извезени или
насликани златни грбови. Столице , војво дин·а путнич­
ка кола за ову прилику све ј е црно.55 Прилик·ом
свечаног сусрета у месту Троа Филип прати енглеску
и француску краљицу у сомотском црном оделу које
преко леђа његов·о г коња пада до земље.56 Не111то кас-
ниЈе у
•
wнини се поЈ ављуЈе не само он него и његова
• •
пратња.
Понекад у свој тој црнини понеки изузетак још
појачава утисак: Д,о,к сав двор , па и краљица , носи
црнину , француски кр·аљ жали у црвеном оделу.58
А 1 393. Парижани су запрепаштено гледали свечани
погреб , сав у белини, ј ерменс·ког краља Лава од Лизи­
њана који је умро у изгн.анству.59
Бесумње , црнина ј е често застирала велом силину
пр,авог и 'Ј'lешког бола. Ужас·на одвратност према смрти ,
снажно родбинска осећањ е , искрена приврженост го­
сподару претварали су смрт неког владара у стварно
5 Ј. Хојз1111rа
 66 Ј. ХОЈЗИНГА : ЈЕСЕН СРЕДЊЕГА ВЕ КА ЧЕЖЊА ЗА ЛЕПШИМ ЖИВОТОМ 67

потресан догађај . И ако ј е ј о ш пр и томе, ка о по ,,pl:oul'!ants'' (нарицаљ.ке ко·ј е баш у то време скулптури
водом
уб ис тв а бургундског во јв од е, 1 4 1 9 . године, ча надгробних споменика дају тако дубок потресан израз).
ст ј едне
по но сн е лозе би ла по вр еђена и по зи ва ла н а осве Веза између примитивности, дубоке осетљивости и
ту ка о
на св ет у дужност, о·нда су пр ет ер а1Но испољавање лепе форме огледа се и у великом страху од саопrrr·га­
бола
и помпа могли бити с ао·бражени са осећањем вэња вести о нечијој смрти. Од грофице од Шаролеа,
. душе.
Шатлен Ј е опширно да о естетску ст рану ве ст и када ј е трудна са Мариј ом Бур·гундском, дуго тај е вест
о ов ој
смрти; у тешком, тр о·мо·м стилу св ој е до.стој о смрти њеног о·ца ; Филипу Добром, који лежи од
ан ст ве не
ре: орике изналази он ду ги го во р ко ји м би ск уп тешке бољке, не смеју да саопште ниј едан ј едини
од Тур­
НеЈ·а У Г·енту полако. припрема младог в·ој во ду с мртни случа1ј кој и би га иоле узбудио, таКiО да Адолф
на уж а­
сн у ве ст , затим пр ик аз уј е св еч ан е ж ал оп ој ке Ф фон Клеве не сме д·а носи црнину за свој ом супругом.
илипа
и њ ег ов е супруге Мишел е, француске прин Када ј·е вој вода ипак нешто наслутио о смрти св·ога
цезе. Али
не тр еб а сумњати у суштину њ ег ов ог извешта канцелара Николаса Р.олена (Шатлен с.ам употребљава
ј а : да та
ве ст код младог во јв од е из аз ив а не рв ни сл ом , из•раз : ,, avoit este en vent un реи de ce.ste mort''},
да и
његова супруга пада у не св ес т, да на ст ај е уж пита он бискупа од Турнеја, ко·ј и га болесн·ог Посећује,
ас на
за бу на на дв ор у, да се чу ју гласни вапај и ту да ли ј•е истина да ј е каIНцелар умро. ,,Mo·nseigneur'',
ге по
граду, укратк·о , не треба сумњати у велики изли каже бискуп, ,,уистину мрт·ав ј е он, јер ј е стар и о.не­
в бо ла
ко ји м је примљена ова ве ст . 60 П еч ат ис ти не но моћао и не може више дуго живети''. ,,Dea'', каже
•си и
Шатленов извештај о ис пољавањима бола Карла војв·ода, ,,не питам ј а то, ј а питам да ли ј е о·н ,mort
См е­
ло г приликом см рт и Ф ил ип а Д·оброг. Овде ј е de mort et trespasse''' (стварно мртав и пресели·о се у
ударац
би о мање те ж ак ; ст ар и, ro'.'O B·O подетињени во јв од вечност) ? ,,На! Monseigneur'' , опет ће бискуп, ,,ниј е он
а већ
од ав но се гу би о; одно·с између њ ег а и 1ь ег ов мртав, него одузет с ј едне стране, дакле као да ј е
ог си на
би о је по·следњих година све друго само не ср мртав''. Тада с·е вој вода расрди : ,,Vechy merveilles !
да ча н,
тако � а Шатлен са (Причам ти приче), реците ми најзад отв·орено и ј асно
:-1 примећуј·е да је изазва.110 чуђеr-ье
што Ј е Карло краЈ са мр тн е по ст ељ е пл ак ао , ј да ли ј е о·н мртав . '' Тек тада ка>Юе бискуп: ,,Да, ва­
ау1(ао,
руке кршио и падао ,,e t ne tenoit regle, ne m es ur истину, monseigneur, он ј е заиста умро'' 62 Не проговара
e et
de
.

tellement qu 'il fit chaucun s'esmerveiller sa
dou l eu r '' (,,и ни је имао мере ни границе, та ко да је
св ак о био изненађен његовим неизмерним бо ло·:-.1 '') . И
у
граду Бригеу у коме ј е во јво да ум ро ,, est oit pit 0 узрујавати? Та форма спада у сферу мисли кој а ј е
ie de
o� r toutes manieres de gens crier et pl or er et faire le u1·s
d1ve rses l·amentati•ons et regrets''61 (,, било ј е бо л;
• • •
слушати људе св ак е вр ст е ка ко ј аучу и плачу
demes�ree ли из ТО•Г чудноватог начина преношења вести о нечи­
јој смрти пре нек:а стара сујеверна форма него обзир
према болеснику кога ј е ово оклева:ње могло само
Луј а XI. н авела да се никада више не послужи ни оде­
rо
ло·м ко·ј е ј е носио у мо•менту када га ј е стигла нека
лоша вест, ни �о.њ ем кога Ј•е тада Ј ахао; та он Ј е дао
• • •

и 1rэ.
ра зн е начине туже и јадикуј у' ') . п·осећи ј едаIН читав комад Ло·шке шуме где му е сао·п­ Ј
штена вест о смрти његовог тек рођеног син•а.6 ,,М. le
Тешко ј е одредити докле у ов им и сличним изве-
chancellii.e r'', 11mr1e ·о·н 2 5 . маја 1483, ,,ј е vous mercye des
ш та Ји ма иде дв ор ск и стил кој и ј авно из ра ж ав ањ е
•

бола lettres etc. mad:s ј е v·ous pry c;.ue ne m'en envoyes plus
см ат ра прикладним и лепим, а ко лико ј е ст ва рн о ду
·

­ par celluy qui les m'a aportees, саг ј е luy ау trouve le

бс ко узбуђење кој е је било св ој стве но вр ем ен у. Св а­
visage terriЫement change depuis que ј е ne le vitz, et
ка ко Иl\'Ia у томе до ба р део пр им ит ив не форl\1е : праста­
vous .prometz par ma foy qu'il m ' a faJit grant peur; et
ри ел �Ј1;Iенат културе ј е гл асн о плакање над Ј1;Iртвацима adi·eu''64 (,,Господине к анцелару, захваљујем Вам на
_
КОЈ е Ј е у на ри ка ча ма постало фо·р·ма и уметно·ст у писмима ит1., али Вас молим да ми их више не шаљете
 68 Ј. ХОЈЗИНГА : ЈЕСЕН СРЕДЊЕГА ВЕКА
по он ом е који их ј е предао, ј ер се њ,егово лице ужа-
сно изменило откако сам га по сл ед њи пут ви део , и з ам-
чим Ва м сво јом ча шћ у да ми ј е улио велики стр ах ; и
збогом'').
Ма шта да с е од старих табу-представа скрива у
погр ебним обичајима, њи хо ва жива културна вр едност
са ст оји с·е у то·ме шт о он е болу да ј у фо рм у, ств ар ај у од
1-ь ега нешто лепо и узвишено. Он е бо лу да ју ритам, оне
ств ар ни живот прено,се у сф ер у др аi11е и на вл ач е му
ко турне (ципеле античких глумаца трагичара) . У ј ед ­
ној примитивној култури, мислим нешто на Ир ск у, по­
гребни оби ча ји и песничка тужбалица представљ ај у
ј ош целину ; и дв ор ск у жало,ст бургундског до ба мо­
гућ е је разумети сам о ак о ј е посматр·амо као ств ар
cpo дI-I)' еле гиј и. П·огребна све чан ост пок азу је у ле•пој
форl\�И ка r-:о ож ал ош ћени мо ра бити сас ви м ван себе
од бол а. Шт о ј е виши ранг утолико се херој ски је l\�opa
представљати исп·о ља вањ е боЈ 1а. Француска краљица
мо ра читаву годину да1-Iа да проведе у соб и у ко јој ј ој
ј е сао пш те1 10 да је ум ро њен суп ру г. За принцезе ро·к
ј е шест недеља. Када ј е госпођи де Шар·оле, Изабели
Бу рбо нск ој , саопштено да ј е ум ро ње н отац, она нај пр е
пр ису ств ује погребној свечано.сти у дво,ру у Ко уенбер­
гу, а затим О·стај е ше ст недеља у сво јој соб и, стално
лежећи у кревету, О•сло�-ье·на на ј астуке, али у бар·бе­
ти,65 капи и огртачу. Соб а ј е прекривена црнином, на
поду yrv;ecтo белог тепиха леж и цр,н а чох а, а велико
предсобље на исти начин је зас трт о црнино·м. Плем­
кињ е ост ају једино за сво јим мужем ше ст нед ељ а у
кревету, за оцем или мај ком сам о девет дан а, док оста­
так до шест недеља преседе пред креветом на великом
црном сукну. За нај ста риј им бра том остај е се I.IIecт
недеља у соби, али не у крев·ету.66 Сад а можемо
схватити зашто ј е ј едно доб а кој е ј е поштовало велики
церемониј ал стаЈrно сматрало за нај гор у око лно ст при­
ликом убистна 1 4 1 9 . то што ј е Јова'Н Неустрашиви без
икаквих цере·мониј а био сах рањ ен у прслуку, пан та­
лон ама и ципелама.67
Где се ганутост заод ева и претвара у тако лепе
фор ме, ту се она сам о лак о губ и; наг он за дра матиз·о­
вањ е�.1 живота омогућава поглед ,,из а кулиса'' и овд е
'
,-
ЧЕЖЊА ЗА ЛЕПШИМ ЖИ ВОТОМ 69
се губи племенити патос. Ово наивно разликовање из­
•
међу ,,свечаЈНОС'l"И'' и стварног живота на карактери­
стичан наЧИIН избиј а на видело у спису старе дворске
даме Алијен:оре де Поатиј е, кој а све ово пара;tирање
ипак пош·.rује као велике мистерије. После описа ве­
лике жал.ости Изабеле Бурбонске продужава она:
'' Quand M·aidame esto·it en son particulier, elle n'estoit
point toujours c.ouchee, ni en une cha1nЬ re '' ( ,, К•ада з. е
.
узвишена госпођа живела приватно, никако низ1е стал­
но лежала у кревету, нити у ј едној соби'') . Не треба
при томе ,,en une cham·bre'' разумети као ,,у зедноз и
• •
исrо1 соби'' . ,,Cham,bre'' значи овде целовиту гарнитуру
тепиха за зид и под, прекривача итд., коз'а з е служила
• •
уређењу једне просторије отприлике; дакле, у наро�
чито уређеној свечаној соби.68 Принцеза прима у о� О]
свечаној опреми, што ј е само лепа форма. Тако Ализе­
нора и каже : ,, Мужу доликује да носи црнину две
.
године, бар ако се поново не жени. '' Б аш наз виши
сталежи, пре св,ега владари, чec'llo се врл10 брзо поново
жене ; војвода од Б·едфорда, регент Фр1анцуске наместо
младо'г Хенр·иха VI, оженио се в,ећ по·с·ле пет месеци.
Сем жалости, широко пољ·е строго утврђеном сјају
и хијерархиј ском степену сјаја пружа и ·соба породиље.
Ту одређене боје значе нешто. Зелено, ј·ош у девет­
наестом веку обично бој а за грађанску по,стељу поро­
диље и за грејач рубља, било ј е у петнаестом веку
искључиво право краљице и прин�еза. Породи":> с�а
соба францу<:ке краљице је у зеленоз свили; раниз е Ј е
сва била у белом. Чак ни грофице нису смеле имати
,,ch,ambгe verde''. Проmrеани су материј ал, крзно и бој е
прекривача и чаршава. На столу успремнику у соби за
по.рођај Изабеле Бурбонске непрестан·о горе две велике
свеће у сребрним свећњ·ацима, јер се прозор·ски капц_и
ове собе отвара1ј у тек после четрнаест дана . Али 1:rа3-
више вреди поменути ра,ск·ошне кревете КОЈИ . као
го·д и кочије приликом погреба r1r11 анско·г краља
остају празни. Млада мајка лежи на малом лежишту
крај ватре, а д· ете, Марија Бургундска, у колевц_и У
соби за децу ; али и поред тога у соби за по.ро·ђаЈ су
два велика кревета у�1етнички закриљена зеленим за­
весаl\Lа, спр€мљеrrа и намештена, као да се у њима
 ЧЕЖЊА ЗА ЛЕПШИМ: ЖИВОТОМ 71
70 Ј. ХОЈЗИНГА : ЈЕСЕН СРЕДЊЕГА ВЕКА

би то довела на исту линиј у оа грчким приј атељством.

спава, а у дечиј ој соби опет две велике п·о.стеље, све
Зf>?г отворености кој ом � е негује мињонство у време
у зеленом v:i љубичасто'м, и ј·о·ш ј едан велики кревет
к·оз е се тако гнушало cr1men nefandum-a има да не­
у предсо·бљу застрт атласом кармин бој е. Ову собу,
,,cha:mbre 1de parement'', св•ој евремено је г.рад Утрехт С'l'а:не . свако подозрење. Бернардин Сијенски својим
поклонио Јовану Неустр•ашивом и по томе се звала итализ анским земљацима, међу којима ј е содомиј а била
,,la chambre d'Utrecht '' . Приликом свечаности крттr•гења веома раш� ена,73 истиче као пример Француску и Не­
мачку где ] е она непозна11'а . Само веома о·мраженом
кревети служе у церемониј алне сврхе.69
владару се пребацуј е да има недозвољен однос са сво-
Естетика животних форми завладала ј е већ свако­
]ИМ званичним ·миљеником, ка·о што се пребацивало
•

дневно� сли �ом града и села: Строга хијерархијска

енглеско·м краљу Ричарду II због односа са Робертом
матери]•а, боз а и крзна давала је разним слојевима
де Вереом.74 Али обичн•о· ј е то безазлен однос који ми­
известан спољни оквир који је подизао и чувао о·се­
љенику служи на част и ко·ј и он сам признај е. Комин
ћање д1о·стојанства. Естетика душевних узбуђења није
сам приповеда д·а ј е имао част да п·о краљевској вољи
се ограничавала на свечани израз рад.ости и бола 11ри
Луја �I буде одликован на тај начин што ј е мо·г ао да
рођењу, свадби и смрти када је парада извођена нуж­
буде з еднако одевен као и краљ.75 Јер то ј е У'Гврђен
ним церемонијама. Св·аки етички д·о,гађај радо је став­
зна1к одно1са. Краљ стално има једног mign1on en titгe
љан у лепу форму. Такав елеменат налази се у дивље­
одевеног к·ао и он, на кога се ослања прилико·м при­
њу светачкој скрушености и мучењу самог себе, пока­
ј ема. 76 Често се и два пријатеља једнаког узраста, али
ј ању грешника, 1ta10 нпр. 111•1•0 ј е ,,moult belle contrition
различитот ранrа, ј еднако ·облаче, спавају у истој соби,
de ,ses p�ches'' (,,врл·о лепа скрушеност због сопст:вених
понекад и у истом кревету.77 Такво нер•аздвојно приј а­
грехова'') Агнесе Сорел.70 Стилизуј е се свака прилика
тељство по.стоји између младог Гастона де Фоа и ње­
у животу; уместо модер:�-tе склоно•сти да се скривају и
говог полубрата о·но се трагично завршава, затим
заташкавају интимне везе и ј ака душевна узбуђења,
између Луј а Орлеанског (онда ј ош Турена) и Пјера де
овде постоји тежња да се ов•е ствари и за друге људе
Кра·она,78 између младог в·о ј воде ·од Клевеа и Жака де
представе у извесној форми и призору. Тако и прија­
Лалена. На одговарајући начин влад•арке имају интим­
тељство у животу пе·т1iаестог века има своје лепо из­
ну приј атељицу кој а се обла"Чи као и она79 и кој а се
вајане 01блике. Пор·ед старог братства по крви и б1,ат­
назива mign1onne (миљеница) .
ства по ор ужју, кој а су поштовали и народ и племићки
кругови,7 зна с1е за ј ош ј едан облик сенти•менталио·r Сви о·ви лепо стилиз·ова�ни о6лици живота, који су
приј атељ·ства к·о ји се изражава речју ,,,mign·on '' Вла­ сурову стварност требало да уздижу у сферу племе­
ните ха·рмониј е, били су делови високе уметности жи­
.

дарски ,,mignon '' ј е чврста уста1нова кој а се одржала

в·ота, а нису нашли непо,средан израз у уметно.сти у
током читаво•г шеснаестог и ј едног дела седамнаестоr
ужем смислу. Друштвени lVlанири са својим љубаз1iим
века. То ј е одно.с е:�,хrлеског краља Јакоба I према Ро­
привидо·м неусиље•ног алтруизма и предусретљивог
берту Керу и Џорџу Вилиј еру; и Вилхелм Орански
це�_ьењ'а дР {' ГОГ ч.овека, дв·орски с ј ај и дворска етике­
м.ора се посматрати под тим углом приликом абдика­
циза са свозом свештеничко·м свечаношћу и озбиљнош­
циј е Карла V. ,, Штогод хоћете'' може се р·азумети с амо
ако се у во·ј водином одн·о су према наводн·ом Цезариу �у, весело н��ићена 1свадба и с.оба за породиљу св е
з е то у сво]О] лепоти прошло не остављајући непо­
има у виду овај одређе·ни облик сентименталног при­
средног трага у ум·етности и књижевности. Изражајно
ј атељства. На тај одн·ос се гл1еда ка,о на нешто што
је паралелно дворској љубави: ,,Sy n 'a1s daime ne средств·о кој1е их повезуј е ниј е уметност него мода.
. Мода, додуше, уметности ј е у·опште много ближа него
mз.gnon '' ( , Али ти немаш ни го,спе ни миљеника'') , ка-
,

што тn xohe да призна а�кадемска естетика. Као вешто

же Шатлен.72 Али потпуно недостај е свака алузиј•а кој а
 -

П Р И МЕ Д Б Е

1. ИНТЕНЗИТЕТ ЖИВОТА

1 . У холандском оригиналу стоји kleppen; тај израз је у

широкој употреби у Рајнској области и на нема•1ком северу.
Код овог холандскот начина звоњења, као 111то начин и име
казују, звоно или клатно звона покрећу се тако да клатно
стално удара само у ј едну страну звона.
2. Oeuvres de Georges Chastellain, ed. Kervyn de Lettenhove,
8 vol., Bruxelles 1863 1866, III р. 44.
3. Antwerpen's Onze-Lieve-Vrouwe-Toren, uitg. door het
Stadsbestuur van Antwerpen, 1 927, р. XI, 23.
4. Chastellain 11 р. 267 ; Memoires d'Olivier de la l\1:arche,
ed. Beaune et d'Arbaumont (Soc. de l'histoire de Fra11ce) 1883-
1888, 4 vol., I I р. 248. Проф. Еуrену Лерху захвалан сам што
ми ј е указао на ову етимолотију.
5. Journal d'un bourgeois de Paris, ed. А. Tuetey (РuЫ. de
la Soc. de l'histoire de Paris, Doc. no. 111) 1881, р. 5, 56.
6. Journal d'un bourgeois, р. 20 24. Упореди : Jou1·nal de
Jean de Roye, dite Chronique scandaleuse, ed. В. de Mandrot
(Soc. de l'hist. de France) 1 894 1896, 2. vol., 1 р. 330.
7. Chastellaine 111 р. 461, V р. 403.
• 8. Jean Juvenal des Ursins, 1412, ed. Michaud et Poujoulat,
Nouvelle collection des memoires II р. 474.
8а. Уп. Исаиаја ЗО, 20.
9. Journal d'un bourgeois, р. 6. 70; Jean Molinet, Chronique,
ed. Buchon (Coll de chron. nat.) 1827 1828, 5. vol., 11 р. 23 ; Let­
tres de Louis XI, ed. Vaesen, Charavay, de Mondrot (Soc. de
l'hist. de France) 1883 1909, 11 vol., VI р. 158 (1477 Лpril 20) ;
Chronique scandaleuse I I р. 47, ed. lnterpolations II р. 364. .
10. Journal d'un bourgeois, р. 234 237.
1 1 . Chron. scand. 11 р. 70, 72.
12. М. М. Gorce, Saint Vincent Ferrier, Paris 1924, р. 175.
13. Vita auct. Petro Ranzano О. Р. (1455), Acta sanctorum
Apr. 1 р. 494 ss.
14. Ј. Soyer, Notes pour servir а l'histoire litteraire. Du
succes de la predication de frere Olivier Maillart а Orlcans en
1485, Bulletin de Ia societe archeologique de l'Orleanais XVIll
(1919), цитирано према Revue historique 131 р. 351.
15. Enguerrand de Monstrelet, Chroniques, ed Douёt d' Arcq
(Soc. de l'hist. de France) 1 857 1863, 6 vol., IV р. 302 306.
'
454 Ј . ХОЈ ЗИНГЛ; ЈЕСЕН СРЕДЊ ЕГА ВЕКА
16. Wadding, Annales Minorum Х р. 72; К. Hefele, Der hl.
.
Bemhardin von Siena und die franziskanische Wanderpredigt .i n
Italien, Freiburg 1912, S. 47, 80.
17. Chron. scand. I р. 22, 146 1 ; Jean Chartier, Hist. de
Charles VII, ed. D. Godefroy (1661) р. 320.
18. Chastellain III р. 36, 98, 124, 125, 210, 238, 239, 247, 474 ;
Jacques du Clercq, Memoires (1448 1467), ed. de Reiffenberg,
Bruxelles 1823, 4 vol., IV р. 40. II р. 280, 355, III р. 100: Juvenal
des Ursins, р. 405, 407, 420; Molinet III р. 36, 314.
19. Jean Germain, Liber de virtutibus Philippi ducis Burgt1n­
dlae, ed. Kervyn de Lettenhove, Chron. rel. а l'hist. de la Belg.
sous la dom. des ducs de Bourg. (Coll. des chron. belges) 1876,
II р. 50.
20. La Marche I р. 61.
21. Chastellain IV р. 333 f.
22. Chastellain III р. 92.
23. Jean Frolssart, Chroniques, ed. S. J_,uce et G. Rayna11d
(Soc. de l'hist. de France) 1869 1899, 1 1 voJ . (само до 1385), IV
р. 89 93.
24. Chastellain III р. 85 ss.
25. На истом месту IJI р . 279. [Краљ Артус је владар
Окруrлоr стола, Ланцелот је јунак једноr чувеног романа
Креrијена де Троа (издао ra W. Foerster, Halle 1 899)1.
26. La Marcbe II р. 421 .
27. Juvenal des Ursins, р. 379.
28. Martin Le Franc, Le champion des dames, код G. Doutre­
pont, La litterature franc;aise а la. cour des ducs de Bourgogne
(ВIЫ. du 15е siecle, t. VIII), Paris 1909, р. 304.
29. Acta sanctorum, Арг. I р . 496; А. Renaudet, Prereforme
et humanisme а Paris 14!!4 1517, Paris 1916, р. 163.
ЗО. Ghastellain IV р. 300 s., VII р. 75 ; уп. Thomas Basin,
De rebus gestls Caroli VII et Lud. XI historiarum libri XII, ed.
Quicherat (Soc. de l'hist. de France) 1855 1859, 4 vol., I р. 158.
31. Journal d'un bourgeois, р. 219.
З2. Chastellain III р. ЗО.
33. La Marche I р. 89.
34. Chastellain I р. 82, 79; Monstrelet III р. З61 .
35. La Marche I р. 201 . .
36. Уrовор и др. код La Marche I р. 207.
37. Chastellain 1 р. 196.
38. Basin III р. 74.
39. Да мој став никако не искључује признавање привред­
них фактора, а камо ли да треба да буде формулисан као
протест против економског тумачења историје, нека покаже
следећи Жореов цитат: ,,Али у историји не постоје сама
борбе кла.са, него и борбе партија . Хоћу да кажем да се изван
економских сродности и антагонизама образују rрупе на бази
страсти, интереса, охолости и доминације, 1�О1је се боре за свој
историјски. утицај и одређују веома разноврсне потресе.''
(Histoire de la revolution francaise IV р. 158).
ПРИМЕДБЕ 455
40. Chastellain J.V р. 201 . Уп. моју студију : Aus der Vor­
geschichte des niederliindischen NationalbewuBtseins, у Im Bann
der Geschichte, Amsterdam 1942, S. 213 302.
41. Joumal d'un bourgeois, р. 242; уп. Monstrelet IV р. 341.
42. Jan van Dixmude (ed. Ј. Ј. LamЬin), Ypres 1 839, р. 283.
4З. Froissart (ed. Luce) XI р. 52.
44. Memoires de Pierre le Frucitier dit Salmon, Зе suppl. de
Froissart (ed. Buchon) XV р. 22.
45. Chronique du Religieux de Saint Denis, ed Bellaguet
(Coll. des documents inedits) 1839 1852), 6 vol., 1 р. 34; Juvenal
des Ursins, р. 342, 467 47 1 ; Journal d'un bourgeois, р. 12, 31, 44.
46. Molinet III р. 487.
47. Molinet III р. 226, 241, 283 287 ; La Marche 111 р. 289, 302.
48. Clementis V constitutiones, lib. V tit. 9 с. 1 ; Joannis
Gersonii Opera omnia, ed. L. Ellies Dupin, ed. II. Hagae Comitis
1728, 5 vol., It р. 427 ; Ordonnances des rois de France VIII р. 122 ;
N. Jorga Philippe de Mezieres et la croisade au 14е siecle (ВiЫ.
de l'ecol� des hautes etudes, fasc. 1 10) 1896, р. 4З8 ; Religieux de
S. Denis II р. 5ЗЗ.
49. Journal d'un bourgeois, р. 22З, 229.
50. Jacques du Clercq IV р. 265 ; Petit-Dutaillis, Documents
11ouveaux sur les moeurs populatres et le droit de vengeance dans
les Pays-Bas au 15е siecle (ВiЫ. du 15е siecle) Paris 1908, р. 7, 21.
51. Pierre de Fenin (Michaud et Poujoulat, Nouvelle coll. de
mem., le. serie) 11 р. 593 ; уп, његову приповетку О луди убијеl'IОј
батинама, на истам месту, стр. 619; одговарајућа места у Д11по­
новом издању (Soc. de l'hist. de France), Paris 1837, р. 87, 202.
52. Ј ournal d'un bourgeois, р. 204.
53. Jean Lefevre de Saint-Remy, Chronique, ed. F. Morand
(Soc. de l'hist. de France) 1876, 2 vol., 11 р. 168 ; Laborde, Les ducs
de Bourgogne, Etudes sur les lettres, les arts, et l'industrie
pendant Ie 15е siecle, Paris 1849 185З, 3 vol., II р. 208.
54. La Marche III р . 1З3 ; Laborde II р. З25.
55. Laborde III р. З55, З98; Le Moyen-Age ХХ (1907) р.
194 201.
56. Juvenal des Ursins, р. 4З8, 1405 ; уп. и Rel. de S. Denis
III р. 349.
57. Piaget, Romania ХХ (1891) р. 417 и XXXI (1902) р.
597 603.
58. Ј ournal d'un bourgeois, р. 95.
59. Jacques du Clercq III р. 262.
60. Jacques du Clercq, passim; Petit Dutaillis, Documents etc.
р. lЗl.
61. Hugo von St. Victor, De fructibus carnis et spiritus Migne,
Patr. lat. CLXXVI col. 997.
62. Товија 4, 1 4 : Охолост, . . је почетак сваке пропасти.
63. I. Тимотију 6, 10: Јер је коријен свију запа сребро­
љубље.
64. Petrus Damiani, Epist. lib. I, 15: Migne, Patr. lat. CXLIV
col. 2ЗЗ; Исти, Contra philargyriam, cit. col. 553; Pseudo-Bernar-
 456 Ј. ХОЈЗИНГА: ЈЕСЕН СРЕДЊЕГА вь;кл ПРИМЕДБЕ 457

dus, Liber de modo bene vivendi §§ 44. 45: Migne, Patr Iat.
. 1 1. D eschamp s бр. 95 (1 р. 203).
CLXXXIV col. 1266.
12. Deschamps, Le miroir de mariage,IX р. 25, 69, 81;
65. Journal d'un bourgeois, р. 325, 343, 357; у примедби на­
води из регистара парламента.
бр. · 1004 (V р. 259) ; даље,II р. 8, 183-187, III р. 39, 373, VII р. З,
66. L. Mirot, Les d'Orgemont, leur origine, leur fortune, etc. IX р. 209 итд.
(ВiЫ. du 15е siecle); Paris 1913; Р. Champion, Franc;ois \7illon, 13. Convivio lib. IV сар. 27, 28.
sa vie et son temps, (ВiЫ. du 15е siecle) Paris 19 1 3 � 2 vol., II 14. Discours de l'excellence de virginite (Gerson, Opera III
р. 230 s. р. 382) � уп. Dionysius Cartusianus. De vanitate mundi, Opera
omnia in unum corpus digest a ad fjdem edition\1m Colon1ensium
67. Mathieu d'Escouchy, Chronique, ed. G. du Fresne de
cura et labore monachort1m s. Ord. Cartusiensis, Moncзtro1ii-Tor­
Beaucourt (Soc. de l'hist. de France) 1863 1864, 3 vol., 1 р.
naci 1896 1913. 41 vol., XXXIX р. 472.
IV XXIII.
15. Chastellain V р. 364.
68. Р. Champion, Fran�ois Villon, sa vie et son temps, Paris
16. La Marche IV р. CXIV. Стари холандски превод
1913.
његовог де.ла Estat de 1,а maison du duc Charles de _Bo1Lтgonne
69. Ed. Н. Michelant, Библиотека литерарног удружења у v: А. Matthaeus. Veteris aAvi analecta seu vetera monumenta
Штутrарту, св. 24, Stuttgart 1852. Ново издање· La Chronique
•

hactenus nondum visa 1. р. 357 494.

de Philippe de Vigneulles, ed. Charles Bruneau (Soc. d'histoire 17. Chrlstine de Pisan. Oettvres uoetiques, �d.. М. Ro:v (Soc.
et d'archeol. de· Lorraine), Metz 1927 1933, 4 vol. des anciens textes francais) 18R6 1896. 3 vo1., I р. 251 бр. 38�
Leo von Rozmi.tal� Reise. ed. Schmeller (ВiЫ. des liter. Vereins
7.U Stt1tt�art VII) 1844, р. 24. 149.
18. La Маrсћ.е IV р. 4 ss., Chastellain V р. 370.
II. ЧЕЖЊА ЗА ЛЕПШИМ ЖИВОТОМ 19. Chaste11яin V р. 368.
20. I�a Marche, Estat de la maison. IV р. 34 ss. .
1. Allen br. 54; (Antwerpen, 25. II 1517); уп. бројеэе 542, 21. Na11ve11es envoyees de la conte de Ferrette par ceu1x QUl
566, 862, 967. er.i �ont PstP prendre l й_ uossession po1.tt" monsei�net1r de Bour­
2. G е r m а n а е, што овде не може значити ,,немачки''. gnf'.ne. ed Е. Droz, MeJo.ne-e� de phi1-o1op.:ie et d'histoire offerts
З. Eustache Deschaщps, Oeuvres completes, ed. De Queux а М. Antnine Thomas, Pяri� 1927, р. 145.
de Saint Hilaire et G. Raynaud (Soc. des a nc ie n s textes franGais) 22. La 1'/farche I n. 277.
1878 1903, 11 vol., бр. 31 (I р. 113); уп. броtјеве 85, 126, 152, 162, 23. La Маrсће� Fstat de la mя.ison� IV р Я4, 51, 20, Зl.
..

176, 248, 366, 375, 386, 400, 933, 936, 1195, 1196, 1207, 1213, 1239, 1240 ?.4. Froissart (ed I.Juce) ITI р. 172.
итд., итд.; Chastellain I р. 9, 27; IV 5, 56; VI 206, 208, 219, 295;
2fi. Journal d'un bo1Jrgeois. р. 1()5 § 218.
Alain Chartier, Oeuvres, ed. А. Duchesne, Paris 1617, р. 262;
?6. Chroniaue scandalet1se I р. 5::\.
Alanus de Rupe, Sermo II р. 313 (В. Alanus redivivus, ed. Ј. А. •·

Coppenstein, Neapel 1642). 27. Mo1inet I р. 184; Basin II р. 376.

4. Deschamps бр. 562 (IV р. 18).
5. А. de la Borderie, Ј ean Meschinot, sa vie et ses oeuv1·es
(ВiЫ� de l'Ecole des chartes LVI) 1895, р. 277, 280, 305, 310, 312,
622 итд.
28. Alienor de Poitiers, Les honneur de la cour. ed. La Curne
dP s�int.e Palaye, Memoires SllT l'ancienne chevalerie (edit. de
1781) II р. 201.
29. Chastellajn III р. 196-212, 290, 2921 308, IV р. 412 414,
·

428; Alienor de Poitiers, р. 209, 212.

6. Chastellain 1 р. 10 (Prologue), уп. VIII р. 344 (Complainte ЗО. Alienor de Poitiers, р. 210; Cha�tel1ain IV р. 312; Juvenal
de fortune).
des Ursins, n. 405; La Marche 1 р. 278; Froissart I р. 16, 22; итд.
7. La Marche I р. 186, IV р. LXXXIX; Н. Stein, Etude sur
31. Molinet V р. 194, 192.
Olivier de la Ma rch e, historien, poete et diplomate (Mem. cou.ron­
32. Alienor de Poitiers, р. 190: :Peschamps IX р. 109.
nes etc. de l'Acad. royale de Belg. XLIX) Bruxelles 1888, fronti­
33. Chastellain V р. 27 33.
spice.
34. Deschamps, Le miroir de mariage, IX р. 109 110.
8. Monstrelet IV р. 430.
35. Више примера таквих ,,paix'' код Laborde II бројеви 43,
9. (ed. Luce) Х р. 275; Deschamps бр. 810 (IV
Froissart 45, 75. 126, 140, 5293.
р. 327); уп. Les Quinze joyes de mariage (Paris, Marpon et 36. Deschamps, на наведеном месту, р. ЗОО, уп. VIII р. 156
Flammarion), р. 64 (quinte јоуе); Le livre messtre Geoffroi de ballade бр. 1 462 ; Molinet V р. 195; Les cen t nouvelles nouvelles, ed.
Charny, Romania XXVI (1897) р. 399. Th. Wright, II р. 123; уп. Les Quinze joyes de mariage, р. 185.
10. Joannis de Varennis responsiones ad capitula accusatio­ 37. Процес канониза� у Туру, Acta Sanctorum Apr. I
num etc. § 17, у Gerson, Opera I р. 920. '
р. 152.
1

[
 Ј. ХОЈЗИНГ А : ЈЕСЕН СРЕДЊЕГ А ВЕКА
458
38. На такве спорове око првенства међу холандским
племством указао ј е већ W. Moll, Kerkgeschiedenis van Nederland
v66r de hervorming. Arnhem Utrecht 1864 1869, 2 дела (5 vol.),
II З р. 284 n. 2. [Немачко издање: Р. Zuppke, 2 свеске, Leipzig
1895]. Исцрпно их обрадио Н. Obreen, Bijdragen voor Vader­
landsche Geschiedenis en Oudheidkunde 4е reeks deel Х р. 308;
исто за Бретању : Н. du Halgouёt, Memoires de la Societe d'
histoire et d'archeologie de Bretagne IV (1923).
39. Deschamps IX р. 1 1 1 1 14.
40. Jean de Stavelot, Chronique, ed. Borgnet (Coll. des chron.
belges) 1861, р. 96.
41. Pierre de Fenin, р. 607 ; Journal d'un bourgeois, р. 9.
42. Тако кажу Juvenal des Ursins, р. 543 и Thomas Basin I
р. 31. Journal d'un bourgeois, р. 1 10, наводи други разл,ог смрт­
ној 'Пресуди, исто тако и Le Livre des trahisons, ed. Kervyn de
Lettenhove (Chron. rel. а l'hist. de Belg. sous 1es ducs de Bourg.)
11 р. 138 n. 1.
43. Rel. de S. Denis 1 р. ЗО; Juvenal des Ursins, р. 341.
\
44. Pierre de Fenin, р. 606; Monstrelet IV р. 9.
45. Pierre de Fenin, р. 604.
46. Christine de Pisan I р. 251 бр. 38; Chastellain V
р. 364 ss. ; Rozmitals Reise, 24, 149.
47. Deschamps I бројеви 80, 114, 118; 11 бројеви 256, 266;
IV бројеви 800, 803 ; V бројевit 1018, 1024, 1029 ; Vll бр. 253 ; Х
бројеви 13, 14.
48. Анониман извештај из XV века, у Jour11al de l'inst.
hist. IV р. 353 ; уп. Juvenal des Ursin.s, р. 569 ; Religieux de
S. Denis VI р. 492.
49. Јеап Chartier, Hist. de Charles VII, ed. D. Godefroy 1661,
р. 318.
50. Свечани улазак дофенов као бретањскоr вСЈlјводе у
Рен 1532, код Th. Godefroy, Le ceremonial franc:,:ois, 1649, р. 619.
51. Rel. de S. Denis 1 р. 32.
52. Journal d'un bourgeois, р. 277.
53. Thomas Basin 11 р. 9.
54. А. Renaudet, Prereforme et humanisme а Paris, р. 1 1
(према актима процеса).
55. De Laborde, I.es ducs de Bourgogne 1 р. 172, 177.
56. Livre des trahisons, р. 156.
57. Chastellain I р. 188.
58. Alienor de Poitiers, Les honneurs de la cour, р. 254.
59. Rel. de S. Denis II р. 114.
60. Chastellain I р. 49, V р. 240 ; уп. La Marche 1 р. ЗОl ;
Monstrelet 111 р. 358 ; Lefevre de S. Remy I р. 380.
61. Chastellain V р. 228, уп. VI р. 210.
62. Chastellain llI р. 296; IV р. 213, 216.
63. Chronique scandaleuse 11 р. 332 (interpol.).
64. Lettres de Louis XI, Х р. 1 10.
65. Дуг отпуште1i црни вео кој и ј е омотаван око брсtде.
66. Alienor de Poitiers, Les honneurs de la co\1r, р. 254 256.
11Р!1МЕДБЕ 459
67. Lefevre de S. Remy 11 р. 11 ; Pierre de Fenin, р. 599, 605;
Monstrelet III р. 347 ; Theodoricus Pauli, De rebus actis stib
ducibus Burgundiae compendium, ed. Kervyn de J ettenhove ...
(Chron. rel. а l'hist. de Belg. sous la dom. des ducs de Bourg. 111)
р. 267.
68. Уп. F. М. Graves, Deux inventaires de la Maison d'
Orleans (ВiЫ. du 15е siecle XXXI) Paris 1926, р. 26; А. Warbt1rg,
Gesammelte Schriften 1, Leipzig 1932, 225.
69. Alienor de Poitiers, р. 217 245; Laborde 11 р. 267 (Ин­
вентар из 1420).
70. Continuateur de Monstrelet, 1449 (Chastellain V р. 367
n. 1).
71. Уп. : Ch. Petit Dutaillis, Documents notiveaux sur les
moeurs populaires etc., р. 14; La Curne de S. Palaye, Memoires
sur l'ancienne chevalerie 1 р. 272.
72. Chastellain, Le Pas de la mort, VI р. 61.
73. Hefele, Der hl. Bernhardin von Siena etc., 42. О прогања­
њу содомиј е у Француској уп. : Jacques du Clercq, II. р. 272, 282,
337 338, 350, 111 р. 15.
'
74. Thomas Walsingham, Historia Anglicana II 148 (Rolls
series, ed. ·н. Т. Riley, 1864). У случају француског краља Анри­
ја Ill не треба сумњати да m i g n о n s имају тај оз.логлашени
положај , ал:и то је било тек крајем шес1-1аестог века.
75. Philippe de Commynes, Memoires, ed. В. de Mandrot (Coll.
de textes pour servir а l'enseignement de l'histoire) 1901--1903,
2 vol., 1 р. 316. [Немачко издање : Fritz Ernst, Stuttgart 1952].
76. La Marche II р. 425; Molinet 29, 28 ; Chastellain TV р. 41.
77. Les cent nouvelles nouvelles II р. 61 ; Froissart (ed.
Kervyn) XI р. 93.
78. Froissart о с. XIV р. 318; Le livre des faits de Jacques
de Lalaing, р. 29, 247 (Chastellain VIII); La Marche I р. 268;
L'hystoire du peti.t Jehan de Saintre, chap. 47.
79. Chastellain IV р. 237.
III. ХИЈЕРАРХИЈСКО СХВАТАЊЕ ДРУШТВА
1. Deschamps II р. 226. Уп. : А. F. Pollard, The Evolution of
Parliament, London 1920, р. 58 80.
2. Chastellain, Le miroer des noЬles hommes �n France,
VI р. 204. Exposition sur verite mal prise, VI р. 416. J 'entrce du
...
roy Loys en nouveau regne, VII р. 10.
3. Froissart (ed. Kervyn) XIII р. 22; Jean Ge1·main, Liber de
virtutibus ducis Burg., р. 108 ; Molinet I р. 83 ; III р. 100.
4. Monstrelet II р. 241.
5. Chastellain VII р. 13 16.
6. Chastellain III р. 82, JV р. 170, V р. 279, 309.
7. Jacques du Clercq II р. 245, уп. и стр. 339.
8. Вици стр. 1 8. .
 460 Ј. ХОЈЗИll.Г.1\.: ЈЕСЕН СРЕДЊЕГ А ВЕКА
•
9. Chastellain III р. 82 89.
10. Chastellain VII р. 90 ss.
1 1 . Chastellain II р. 345.
12. Deschamps I р. 230 nr. 1 13.
13. Nic. de Clemanges, Opera, ed. Lydius, Leiden 1613, р. 48
сар. IX.
14. На латинском преводу код: Gerson, Opera IV р. 583-62 2 ;
француски текст ј е издан 1824; цитиране речи код: D. Н.
Ca; nahan, �he . Ad Deuf!l vadit of Jean Gerson (Uaiversity of
Ill1nois st�d1es in langu:ige and lite�ature JII nr. 1), 1917, р. 13,
види Den1fle et Chatela1n, Chartular1um Univ. Paris. IV nr. 1819.
15. Код: Н. Denifle, I,a gu ' erre de cent ans et la desolation
des eglises etc. en France, Paris 1897 1899, 2 vol., I р. 497 513.
16. Alain Chartier, Oeuvres (ed. Duchesne) р. 402.
17. Rob. Gaguini Epistolae et orationes, ed. L. Th11asne (ВiЫ.
litt. de la Renaissance II), Paris 1903, 2. vol., II р. 321, 350.
18. Froissart (ed. Kervyn) XII р. 4 ; Le livre des trahisons
р. 19, 26 ; Chastellain I р. ХХХ ; III р. З�, V. р. 260, 275, 325 ;
VII р. 466 480. Thomas Basin passim, нарочито I р. 44, 56, 59,
115; уп. : La complainte du povre commun et des povres labou-
·
reurs de France (Monstrelet VI р. 176 190).
19. L� s Faicts et Dictz de messire Jehan Molinet, Paris 1537,
Jeh an Pet1t, fol. 87 verso.
•
20. Ballade 19, код: А. de la Borderie, Jean Meschinot, sa vie
et ses oeuvres (ВiЫ. de l'ecole des chartes LVI) 1895, р. 296; уп. :
Les Lunettes des princes, о. с., р. 607, 613.
21. Masselin, Journal des Etats Generaux de France tenus
а Tours en 1484, ed. А. Bernier (Coll. des documents inedits)
р. 672.
22. ЈасоЬ van Maerlant, Eersten Martijn 43. Уп.: w. Fried­
rich, Der lateinische Hintergrund zu Maerlants Disputacie'' Leip-
zig 1934, 52 и д. '' '
23. Deschamps VI р. 67 nr. 1 140. Повезаност мисли о једна­
ко�ти са мисли о �лемству срца изванредно долази до изра­
жаза у . речима козе Гисмонда упућуј е свом оцу танкредУ
(Бокачизев Декамерон, прва новела четвртог дана).
24. Deschamps VI р. 124 nr. 1176.
25. Molinet 11 р. 104 107 ; Jean le Maire de Belges, Les
chansons de Namur 1507.
26. Chastellain, Le miroer des noЬleR hommes de France,
VI р. 203, 211, 214.
27. Le Jouvencel, ed. С. Favre et L. Lecestre (Soc. de l'hist.
de France) 1887 1889, 2. vol., I р. 13.
28. Livre des faicts du mareschal de Boucicaut; Petitot, Coll.
de тет. VI р. 375.
29. Philippe de Vitry, Le chapel des fleurs de lis (1335), ed.
А. Piaget, Romania XXVII (1898) р. 80 ss.
ЗО. Уп. : La Curne de Sainte Palaye, Mёmoires sur l'ancienne
chevalerie (edit. de 1781) II р. 94 96.
ПРИМ ЕДБЕ 4Gl
IV. МИСАО ВИТЕШТВА
1. Molinet I р. 1 6 17. .
2. Уп. : К. Burdach, Briefwechsel des Cola di Rienco, passim.
З. El libro del cavallero et del escudero (почетак 14. века)
ed. Grafenb&rg, Romanische Forschungen VII (1893) р. 453.
4. N. Jorga, Philippe de Mezieres, р. 469.
5. На истом месту, 506.
6. Froissart (ed. Luce) I р. 2 З; Monstrelet 1 р. 2; d'Escouchy
I р. 1 ; Chastellain, Prologue, II р. 1 16, VI р. 266 ; La J.VIarche I
р. 187 ; Molinet I р. 17, II р. 54.
7. Lefevre de S. Remy II р. 249; Froissart (ed Luce) 1 р. 1 ;
уп.: Le debat des herauts d'armes de France et d'Anglete1·re, ed.
L. Pannier et Р. Meyer (Soc. des anciens textes fran9ais) 1887, р. 1.
8. Chastellain V р. 443.
9. Les origines de la France contemporaine. La .revolution,
I р. 190.
10. Die Kultur der Renaissance in Italien, 10. Aufl., Leipzig
1908, II, 155.
1 1 . На истом месту, I, 152 165.
12. Froissart (ed Luce) IV р. 112; ту је В а m Ь о r о u g h,
ко•ј и се назива и ВетЬто, ВтетЬо погрешно преиначен У
Bтandebouтch.
13. Le Dit de Verite, Chastellain VI р. 221.
14. Le Livre de la paix, Chastellain VII р. 362.
15. Froissart (ed. Luce) I р. З.
16. Le cuer d'amours epris (Срце у пламену љубави), Oeu­
vres du roi Rene, ed. De Quatrebarbes, Angers 1845, 4 vol., III
р. 1 12.
17. Lefevre de S. Remy II р. 68.
18. Doutrepont, р. 183.
19. La Marche 11 р. 2 16,. 334.
20. Ph. Wielant, Antiquite de Flandre, ed. De Smet {Corp.
ch1·on. Flandriae IV) р. 56.
21. Commynes I р. 390, уп. ову анегдоту код Doutrepont
р. 185.
22. Chastellain V р. 316-319.
23. Р. Meyer, Bull. de la soc. des anc. textes fran9ais 1883,
р. 45 54. У вези са овом песмом уп. и Histoire littt:raire de
France XXXVI (1927).
24. Deschamps, бројеви 12, 93, 207, 239, 362, 403, 432, 652;
I р. 86, 199 ; II р. 29, 69; Х р. XXXV, LXXVI ss.
25. Journal d'un bourgeo.is, р. 274. Једна песма од девет
строфа о овој деветорици јунака налази се у већем броју
рукописа харлемских ,,keuren'' петнаестог века; уп. моје дело
,,Rechtsbronnen van Haarlem'', s'Gravenhage 1911, р. XLVI ss.
Сервантес их зна још као ,,todos los nueve de la fama'', Don
Kihot I 5. У Енглеској све до у седамнаести век остају познати
као ,,the nine worthies'' ; уп. John Coke (1551), The debate between
the Heraldes, ed. L. Pannier et Р. Meyer, Le debat des hcrauts d'
armes, р. 108 § 171 ; R. Burton, The Anatomy of Melancl1oly III
462 Ј. Х О ЈЗ И Н ГА : ЈЕ С Е Н С РЕДЊЕГА ВЕКА
р. 173 {ed. London 1886). Thomas Heywood ј е писао The
exemplary lives and memoraЫe acts of Nine the most \V��thy
Women of the World'', где низ завршава краљица Јелисавета.
26. Molinet, Faictz et Dictz, fol. 151 verso.
27. La Curne de Sainte Palaye II р. 88.
28. Deschamps, бројеви 206, 239 , II р. 27, 69 ; 312 , II р. 324,
Le lay du tres bon connestaЫe В. du Guesclin.
29. S. Luce, La France pendant la guer·re de cent ans, р. 231 :
Du Guesclin, dixieme preux.
ЗО. Види њено писмо упућено мајци и баби, 8. јун а 1429:
Quicherat, Proces V р. 105 113 .
31. М. Lecourt, Romania XXXVII (190 8) р. 529 539.
32. La Mort du гоу Charles VII, Chastellain VI р. 440.
33. Laborde II р. 242 nr. 409 1 ; 138 nr. 242 ; о. с. р. 146
11r. 3343, р. 260 nr. 4220, р. 266 nr. 4255. За време шпанског рата
око наслеђа псалтир је добавио Јохан ван дер Берг, комесар
сталешке скупштине у .Белгији и сада се налази у Библиотеци
Универзитета у Лајдену. У ФранцускО'ј, Енглеској и Италији
јав ља ју се мачеви Триста�iа, Огијера де Деноа и Виланда
ковача ; види: Н. Jenkinson, The jewels lost in the Wash, History
VIII (192 3) р. 161 ; Ј. Loth, L'epee de Tristan, Comptes rendus
de 1'Acad. des Ini;cr. et Belles-lettres 1923, р. 117 G. Rotondi у
·
'
Archivio storico Lombardo XLIX (192 2). ' n. 3 ; Molinet III р. 460.
34. Burckhardt, Kultur der Ren., 10. Aufl. I, 246.
35. Le livre des faicts du mareschal Boucicaut ed. Petitot
{Coll. de memoires, Ie serie) t. VI, VII. ' 17. Le livre des faits de Jacques de Lalaing, Cha.stellain VIII
36. Le livre des faicts VI р. 379.
37. Le livre des faicts VII р. 214 , 185, 200 201 .
38. Chr. de Pisan, Le debat des deux amants Oeuvres
poetiques II р. 96. ' 20. La Marche II р. 1 18, 121, 122, 133, 34 1 ; Chastellain I
39. Antoine de la Salle, La salade {Paris 152 1, М. Le Noir)
chap. 3, fol. 4 verso.
40. Le livre des cents ballades, ed. G. Raynaud {Soc. des
anciens textes fran�ais) р. LV.
41. Ed. С. Favre et Lecestre, Soc. de l'hist. de France 1887-
'
1889.
42. Le Jouvencel I р. 25.
43. Le livre des faicts du bon chevalier Messire Jacques de
Lalaing, ed. Kervyn de Lettenhove, Chastellain, Oeuvres VIII.
44. Le Jouvencel II р. 20.
V. САН О ЈУНАШТВУ И ЉУБАВИ
1. W. James, The varieties of religious experience (Gifford
lectures 1901/02), London 1903, р. 318.
2. Le livre des faicts, р. 398.
3. Ed. G. Raynaud, Societe des anciens textes fran<;ais, 1905.
4. Два пагана из романа о Апремону.
ПРИМЕДБЕ 463
5. Les Voeux du heron, v. 354 371, ed. Soc. des biЫiophiles
de Mons, nr. 8 (1839).
6. 11исмо Грофа од Шимеја lllатлену, Oeuvres VIII р. 266.
Уп. и Commynes, ed. Ј. Calmette {Les Classiques de l'histoire de
France au Moyen Age) 1924/25, 3. vol., I р. 59.
7. Perceforest, код: Quatrebarbes, Oeuvres du i·oi Rene II
р. XCIV.
8. Des trois chevaliers et del chainse, од Jacqttes de Baisieux,
cd. Scheler, Trouveres belges I, 1876, р. 162.
9. Rel. de S. Denis I р. 594 f.f.; Juvenal des Ursins, р. 379.
10. Поред осталог забрањује их Латерански синод, 1215; по­
ново их забрањује папа Никола III (1279); уп . : Raynaldus,
Annales ecclesiastici III {= Baronius XXII) 1279 XVI ХХ; Dio­
nysii Cartusiani Opera XXXVI р. 206. Ономе ко ј е на турниру
био смртно рањен, ускраћива11а ј е чак свака цркве11а помоћ.
Црква ј е очигледно наслућивала да ј е турнир паганског по­
рекла.
11. Deschamps I р. 222 nr. 108, р. 223 nr. 109.
12. Journal d'un bourgeois de Paris, р. 59, 56.
13. Adam von Bremen, Gesta Hammaburg. eccl. pontificum,
lib. II сар. 1.
14. La Marche II р. 119, 144 ; d'Escouchy 1 р. 245 n. 1, 247
15. Chastellain VIII р. 238.
16. La Marche I р. 292.
р. 188 f.
18. Oeuvres du roi Rene I р. LXXV.
19. La Marche III р. 123; Molinet V р. 18.
р. 256, VIII р. 217, 246.
21. La Marche II р. 173, I р. 285 ; Oeuvres du roi Rene I
'
р. LXXV.
'
22. Oeuvres du roi Rene I р. LXXXVI II р. 57.
1
VI. ВИТЕШКИ РЕДОВИ И ВИТЕШКИ ЗАВЕТИ
1. N. Jorga, Phil. de Mezieres, р. 348.
2. Chastellain II р. 7 ; IV р. 233, уз то 269; VI р. 154.
З. La Marche I р. 109.
4. Статуте реда в.: L. d' Achery, Spicilegium 111 р. 730.
5. Chastellain II р. 10.
6. Chronique scandaleuse I р. 236.
7. Le songe de la thoison d'or, Douprepont, р. 154.
8. Fillastre, Le premier volume de la toison d'or, Paris 1515,
fol. 2.
9. Bouciaut I р. 504 ; Jorga, Ph. de Mezieres, р. 83, 483 n. 8 ;
Romania XXVI (1897), р. 395 n. 1, 396 n. 1, Deschamps XI р. 28;
Oeuvres du roi Rene 1 р. XI ; Monstrelet V р. 449.
464 Ј. ХОЈЗИНГА: ЈЕСЕН СРr:ДI·ЬЕГА ВЕКА IТРИМЕДБЕ
465

10. Des schwabischen Ritters Georg von Ehingen Reisen ••ach 32. La Marche 11 р. 366.
der Ritterschaft, ВiЫ. des lit. Vereins Stuttgart, 1842, S. 1, 15, 33. La Marche 11 р. 381 387 .
27, 28. 34. La Marche, на наведеном месту; d' Escouchy 11 р. 166, 218.
11. Froissart, Poesies, ed. А. Scheler (Acad. royale de 35. d'Escouchy 11 р. 189.
Belgique), 1870 1872, 3. vol., II р. 341. 36. Doutrepont, р. 513.
12. Alain Chartier, La ballade dc �,ougeres р. 7 18. 37 . На истом месту, 110, 112.
13. Књига о судиј ама 6, 37. 38. Chastellain 111 р. 376.
14. La Marche IV р. 164; Jacques du Clercq II р. 6. Уп. и: 39. Види стр. 104.
Michault Taillevent, Le songe de la thoison d'or. 40. Chronique de Berne (Molinier nr. 3103), ed. Kervyn,
15. Liber Karoleidos, v. 88 (Chron. rel. а l'hist. de Belg. sous Fr·oissart I I р. 531.
la dom. des ducs de Bourg. III). 41 . d'Escouchy 11 р. 220.
16. 1. Мојсије 30, 32; 2. Књиrа о царевима, 3, 4; Књиrа о
Јову 31, 20; Псалам 71, 6 (Luther 72, 6 стоји ,,Aue'' уместо
,,vellus'' вулrате).
17. Guillaume Fillastre, Le second volume de la toison Vll. ПОЛИТИЧКИ И ВОЈНИ ЗНАЧАЈ ВИТЕШКЕ МИСЛИ
d'or, Paris 1516, Franc. Regnault. fol. 1, 2.
18. La Marche Ill р. 201, lV р. 67. Lefevre de S. Rerny 11 р. 1. Froissart (ed. Luce) Х р. 240, 243. _..;

.292. Церемониј ал таквоr крштења налазимо код херО'лда Хам­
фриј а од Глостера: Nicolas Upton, De officio .militari, ed. Е.
Bysshe (Bissaeus), London 1654, lib. 1, сар. Xl, р. 19. Уп.: F. Р.
Barnard, The essential portions of Nicholas Upton's De studio
militari, Oxford 1931.
19. Gale
= забављање, увесељавање; galer -6 забављати се,
увесељавати се, дакле, отприлике : ,,шаљивчина''.
20. Вероватно и Дешан прави алузију на тај ред у уводу
2. Le livre des :taits de Jacques de Lalaing, Chastellain VIII
р. 158 161.
3. La Marche, Estat de la maison, IV р. 34, 47.
'
4. Види моју расправу: Aus der Vorgeschichte des nieder­
liindischen Nationalbewu!Зtseins, Im Bann der Geschichte, Лmster­
dam 1942, 213 302.
5. Псалам 51, 20 (Вулгата 50, 20), Даничић 51, 1 8 : ,,По добро­
ти твојој Господе, чини добро Сиоt1у, подигни зидове Јеруса-
лимске''.
·

Балади о љубавном редУ листа (за разлику према љубавr1ом •

реду цвета), nr. 7 67, Vl р. 262; уп. 763: ,,Royne sur fleurs er1 6. Monstrelet IV р. 112; Pierre de Fenin, р. 363; Le:fevre de
vertu demourant, Galoys, Dannoy, Mornay, Pierre ensement De • •
Saint Remy II р. 63; Chastellain I р. 331.
Tremoille . . . vont loant . . . vostre bien qui est grant, etc.'' 7 . Ј . D. Hintzen, De Kruistochtplannen van Philipps den
• •
•

' ·г
•

21. Le livre du chevalier de la Tour Landry, ed. А. d-. Goede, Rotterdam 1918.
Montaiglon (ВiЫ. elzevirienne), Paris 1854, р, 241 ff. 8. Chastellain III р. 6, 10, 34, 77, .' 118, 119, 178, 334; IV р.
22. Voeu du heron, ed. Soc. des ЬiЫ. de Mons р. 17. 125, 128, 171, 431, 437, 451, 470; v р. 49.
23. F1·oissart (ed. Luce) 1 р. 124. 9. La Marche II р. 382.
24. Rel. de S. Denis 111 р. 72. Харалд Харфаrри се заветуј е 10. Уп. мој рад цитиран под прим. 4.
да се неће шишати док не освоји читаву Норвешку, Harald­ 11. Rymer, Foedera III pars 3, р. 158 VII р. 407.
=
arsaga Harfagra, сар. 4; уп. Voluspa 33.
25. N. Jorga, Ph. de Mezieres, р. 76. 12. Monstrelet 1 р. 43 ff.
26. Claude Menard, Hist. de Bertrand du Guesclin, р. 39, 55, 13. Monstrelet IV р. 219.
410, 488; La Curne 1 р. 240. Лутер још говори о сујеверr1им 14. Pierre de Fenin, р. 626 f. ; Monstrelet IV р. 244 ; Liber de
заветима војника свога доба, Tischreden (Weimar) Nr. 2753 Ь, Virtutibus, р. 27.
632 f. 15. Lefevre de Saint Remy II р. 107.
27. Douёt d'Arcq, Choix de pieces inedites rel. au regne de 16. Laborde I р. 201 f.
Charles VI (Soc. de l'hist. de France) 1863, 1 р. 370. 17. La Marche II р. 27, 382.
28. Le li\·re des faits de Jacques de Lalaing, .::hap. XVI ff. ; 18. Bandello I nov. 39: Filippo duca di Burgogna si mette
Chastellain VIII р. 70. fuor di proposito а grandissimo periglio.
29. Le petit Jehan de Saintre, chap. 48. • 19. F. von Bezold, Aus dem Briefwechsel der Ma1·kgrafin
30. Germania сар. 31; La Curne I р. 236. Isabella von Este-Gonzaga, Archiv f. Kulturgest:h. VIII, 396.
31. Heimskringla, Olafssaga Tryggvasonar, сар. 35; We1nhold, 20. Papiers de Granvelle I р. 360 ff. ; Ranke, Reformation,
Altnordisches Leben, 462. Уп.: Ј. de Vries, Studiёn over germaan­ Akademie-Ausgabe IV (1925), 22; Baumgarten, Geschichte Karls V.,
sche mythologie VIII, in Tijdschr. voor Nederl. Taal- en Letter­ II, 641 ; Fueter, Geschichte des europaischen Staatensystems 14 92:-
kunde 53, р. 263. 1559, 307. Уп. и Еразмово писмо Николи Верал.цусу од 25.
зо Ј. Хој зин га
 466 Ј. ХОЈЗ ИНГА : ЈЕСЕН СРЕДЊЕГА ВЕКА
маја 1522, Посвету De Ratione conscribendi cptstolas, Allen V
nr. 1284.
21. В. Erd.mannsdorffer, Deutsche Geschichte 1 648 1740, 2
Bde., 1892/93, I 595.
22. А. Piaget, Oton de Granson et ses poesies, Romania XIX
(1890) р. 237 ss., 403 ss.
23. Chastellain III р. 38 49 ; La Marche II р. 406 ff. ; d'
Escouchy II р. 300 ff.; Corp. chron. Flandr. III р. 525 ; Petit
Dutaillis, Documents nouveaux, р. 1 13, 137. О Јiаизглед безопас­
ном облику судског двобоја уп. : Deschamps IX р. 21.
24. Froissart (ed. Luce) JV р. 89 94.
25. Froissart IV, р. 127 s.
26. Lefevre de S. Remy I р. 241.
27. Froissart XI р. 3.
28. Rel. de S. Denis III р. 175.
29. Froissart IX р. 24 ff.; VI р. 156.
30. Наведено дело IV, 1 10, 115. Друге сличне борбе напр. :
Molinier, Sources IV nr. 3707 ; Molinet IV р. 294.
31. Rel. de S. Denis I р. 392.
32. Le Jouvencel I р. 209; II р. 99, 103.
33. Stoke III v. 1387 ff. Друге примере уговарања бојева у
одређено време и на одређеном месту 1-rаводи W. Erben, Kriegs­
geschichte des Mittelalters (Beiheft 16 der Histor. Zeitschr., 1929),
92 ff. На старонордијс1tи правни обичај да се поприште огради
кочићима или лесковим гранама подсећа још енглески израз
,,а pitched battle'' за регуларну битку.
34. Froissart 1 р. 65; IV р. 49; 11 р. 32.
35. Chastellain II р. 140.
36. Monstrelet III р. 1 0 1 ; Lefevre de S. Remy I р. 247.
37. Molinet II р, 36, 48; III р. 98, 453 ; IV р. 372.
38. Froissart III р. 187; XI р. 22.
39. Chastellain 11 374.
40. Molinet 1 р. 65.
41. Monstrelet IV р. 65.
42. Наведено дело III р. 1 1 1 ; Lefevre de S. Remy 1 р. 259.
43. Basin III р. 57.
44. Froissart IV р. 80.
45. Chastellain I р. 260; La Marche 1 р. 89.
46. Commynes 1 р. 55.
47. Chastellain III р. 82 ss. ; в. стр. 77 78.
48. Froissart XI р. 58.
49. Ms. Kroniek van Oudenaarde, Rel. de S. Denis 1
р. 229 n. 1. _
50. Froissart IX р. 220, XI р. 202.
51. Chastellain II р. 259.
52. La Marche II р. 324. .·
53. Chastel1ain 1 р. 28 ; Commynes I р. 31 ; уп. : P�tit Dutail-
lis, u Lavisse, Histoire de France 2IV р. 33.
54. Deschamps IX р. 80 ; уп. стихове 2228, 2295, XI р. 173.
55. Froissart II р. 37.
56. Le Debat des herauts d'armes р. 33. §§ 86, 87.
'
ЈIРИМЕДВЕ
467
57. Livre des faits, Chastellain VIII р. 252 n. 2, р. XIX.
58. Froissart, ed. Kervyn de Lettenhove, 26 vol., Bruxelles
1869 1877, XI р. 24.
59. Froissart IV р. 83; ed. Kervyn, XI р. 4.
60. Deschamps IV no. 785, р. 289.
61. Chastellain V р. 217.
62. Le Songe veritaЬle, М ет. de la soc. de l'hist. de Paris
XVII, р. 325; Raynaud, Les cent ballades, р. LV n. 1.
63. Commynes I р. 295.
64. Livre messires Geoffroy de Charny, Romania XXVI (1897).
65. Commynes I р. 36 42, 86, 164.
66. Froissart IV р. 70, 302; ed. Kervyn V р. 512.
67. Froissart (ed. Kervyn) XV р. 227.
68. Doutrepont, Ordonnance du banquet de Lille, Notices et
extraits des mss. de la biЫiotheque nationale XLI (1923), 1.
69. Emerson, Nature, ed. Rout1edge, 1881, р. 230 f.
VIII. СТИЛИЗАЈЈ;ИЈА ЉУБАВИ
1. Тако ово име реконструише Е. Ланглоа, нај новији из-
давач дела Roman de la rose.
2. Chastellain IV р. 165.
3. Basin 11 р. 224.
4� La Marche II р. 350 n. 2.
5. Froissart IX р. 223 236; Deschamps VII nr. 1 282.
6. Cent nouvelles nouvelles, ed. Wright, II р. 15; уп.: 1 р.
277, 11 р. 20, 168 itd.; даље: Quinze joyes de mariage, passim.
7. Pierre Champion, Histoire poetique du quinzieme siecle,
Paris 1923, 1 р. 262; уп. : Deschamps VllI р. 43.
8. Herman F. \Virth, Der Untergang des niederliindischcn
Volksliedes, Haag 1911.
9. Deschamps VI р. 112 nr. 1169, La lecon de musique.
10. [,,Gerichtsentscheidungen in Liebessachen'', од прокура­
тора парламента Martial d'Auvergne 1430 1508; подражавао још
Лафонтен.]
.
1 1 . Уп. и : Р. Lehmann, Die Parodie im Mittelalter, Miin­
chen 1922, 147 f.
12. Charles d'Orleans, Poesies completes, Paris 1874, 2 vol.,
1 р. 12, 42.
13. Charles d'Orleans, Poesies 1 р. 88.
14. Deschamps VI р. 82 nr. 115 1 ; в. напр. V р. 132 nr. 926;
IX р. 94 сар. 31 ; VI р. 138 nr. 1184; XI р. 18 nr. 1438, р. 269,
286 n. 1.
15. Christine de Pisan. L'Eptstre au dieu d'amours, Oeuvres
poetiques ed. М . Roy, II р. 1. Упореди о њој: Marie-Josephe
Pinet, Christine de Pisan, 1364 1430, Etude Ыographique et lit­
teraire, Paris 1927, где је једно поглавље посвећено расправи
о Роману о ружи.
468 Ј. ХОЈЗЈ1НГА: ЈЕСЕН СРЕДЊЕГА ВЕКА
11ГИМЕДБЕ 469

16. Ових петнаест списа за и против, из ове препирке, са 10. Christine de Pisan, Le livre des trois jugements, Oeuvres
изузетком Жерсоно1Юr трактата који ће се још цитирати, об­ poetiques II р. 111.
јавио је Ch. F. Ward, The Epistles on the Romance of ihe Rose .
11. Le livre du Voir-Dit, ed. Р. Paris, Soc1ete des Ь1·ь�·iopьi·1es
and other Documents in the Debate, University of Chicago, 1911. francois, 1875. Свакоr основа је лишена претпаставка да У
17. О овом кружоку уп. : А. Coville, Gontier et Pierre Col основи овог дела не лежи никаква љубавна повест. [Уп. и
et l'Humanisme en France au temps de Charles VI, Paris 1934.
-··

Gustave Cohen, Lettres Romanes !, 1947, р. 99.]

18. Ј oh. de Monasteriolo, Epistolae, Martene et Durand, 12. Дворац код Ch�teau Thierry.
Ampl. collectio II, col. 1409, 1421, 1422. 13. Voir-Dit, lettre II, р. 20.
19. Е. Langlois објављује првобитни француски текст: 14. Voir-Dit, lettre XXVll, р. 203.
Traictie Maistre Jehan Gerson contre le Roumant de la Rose, 15. Voir-Dit, р. 20, 96, 146, 154, 162.
Romania XLV (1918) р. 23 ; с краја петнаестог века потиче ла­ 16. Voir-Dit, р. 371.
тински превод у Жерсоновим делима: Opera, ed. Dupin, 111 .
17. Пољубац са листом који раздваја У�. не оних кози се
љубе ј авља се и иначе : Le grand garde derr1ere, Str. 6 ; Vf· G.
р. 293 309.
20. Piaget, Etudes romanes dediees А Gaston Pa1·ls, р. 119. с. Byvanck Un poete inconnu de la societe de Fran9ois V1llon,
21. Gerson, Opera 111 р. 297 ; исти, Considerations sur St.
Paris 1891 , р. 27. Уп. израз : Er nimmt kein Blatt vor den Mund =

Joseph, 111 р. 866 ; Sermo contra luxuriam, 111 р. 923, 925, 930, 968. отворено rов'С�•ри, не завија.
22. Према Жерсону. Писмо Пјера Кола сачувана је у јед­ 18. Voir-Dit, р. 143, 144.
ном рукопису Националне библиотеке, Ms. francais 1563 fol 183. 19. Voir-Dit, р. 1 10.
23. ВiЫ. de l'ecole des chartes LX (1899), р. 569. . 20. Види стр. 58 и д.
24. Е. Langlois, Le Roman de la rose (Societe des ancien 21. Voir-Dit, р. 70, 98.
textes francais), 1914, 1 р. 36 (lntroduction). 22. Le livre du chevalier de la Tour Landry, ed. А. de
25. Ronsard, Amours no. CLXJ.. Montaiglon (ВiЫ. elzevirienne) 1854.
26. А. Piaget, La cour amoureuse dite de Charles VI, Ro­ 23. На истом месту, 245.
mania ХХ (1891), р. 417 ; XXXI (1902), р. 599; Doutrepont, р. 367. 24. Le livre du chevalier de la Tour Landry, р. 28.
27. Leroux de Lincy, Tentative de rapt. etc. en 1405, ВiЫ. 25. Види стр. 43.
de l'ecole des chartes, 2е serie Ill ( 1846), р. 316. .
26. Реченица је сасвим нелогичr1а (pensee . . . fa1t penser · · ·
28. Piaget, Romania ХХ ( 1891), р. 447. а pensiers) ; мисли се : Ниг.це толико често као у цркви.
27. Le livre du chevalier de la 'four Landry, р. 249, 252 254.

IX. ОБЛИЦИ ОПХОЂЕЊА У ЉУБАВИ

Х. ИДИЛИЧНА СЛИКА ЖИВОТА
1. У: Le Tresor des pieces rares ou inedits 1860, издао Х.
Кохерис, који, међутим, уопште није приметио однос између 1. Piaget, Romania XXVII (1898) р. 63.
првобитног Сицилијеновоr дела и једног каснијеr додат1<:а. 2. Deschamps III р. 1 nr. 315.
2. Oeuv1·es de Rabelais, ed. Abel Lefranc, поред осталоr 1:
.

3. Deschamps 1 р. 161 nr. 65; уп.: I р. 78 nr. 7, р. 175 nr. 75.

Gargantua I. 1 chap. 9, р. 96. 4. Deschamps VII р. 33 nr. 1287, 1288, 1289; уп.: I р. 313
3. Guillaume de Machaut, Le livre du Voir-Dit., ed. Р. Paris nr. 178.
(Societe des ЫЫiophiles francois 1875), р. 82, 213, 214, 240, 299, 5. Deschamps II р. 71 nr. 240; уп. : 11 р. 15 nr. 196.
309, 313, 347, 351. 6. Deschamps I р. 320 nr. 184.
4. Juvenal des Ursins, р. 496. 7. Deschamps VI р. 41 nr. 1 124, 11 р. 213 nr. 307, Lay de
5. Rabelais, Gargantua, 1. 1 chap. 9. franchise.
6. Christine de Pisan I р. 187 ff. 8. Уп. даље: Deschamps бројеви : 199, 200, 201, 258, 291, 970,
7. Е. Hoepffner, Frage- und Antwortsspiele in der franz. 973, 1017, 1018, 1021, 1201, 1258.
Literatur des 14. Jahrh., Zeitschrift f. roman. Philologie XXXIII 9. Deschamps XI р. 94.
(1909), 695, 703. 10. Romania XXVII ( 1898) р. 64.
8. Christine de Pisan, Le dit de la rose, v. 75, Oeuvres poe­ 11. N. de Clemanges, Opera, ed. 1613, Epistolae р. 57 nr.
tiques 11 р. 3 1 . 14; р. 72 nr. 18; р. 296 nr. 104.
9. Machaut, Remede de fortune, v. 3879 ff. Oeuvres ed. Е. 12. Joh. de Monasteriolo, Epistolae, ed. Martene et Durand,
Hoepffner (Soc. des anc. textes francais) 1908 1911, 2 vol., II Ampl. Collectio 11 col. 1398.
р. 142.
13. На истом месту, 1459.
4 "10 Ј . ХОЈЗИ!iГЛ : ЈЕСЕН СРЕДЊЕI'А Б.�:К.А
14. Alain Chartier, Oeuvres ed. Duchesne 1817, р. 391.
15. Види: Thuasne I р, 37 ; II р. 202.
18. Oeuvres du roi Rene, ed. Quatrebarbes, IV р. 73; Thuas­
ne II р. 204.
17. Meschinot, ed. 1522, fol. 94 ; La Borderie, ВiЫ. de l'Ec.
des Chartes LVI (1895), р. 313.
18. Уп. : Thuasne, на наведеном месту, 205.
19. Recollection des merveilles, Chastellain VII р. 200; уп.
опис Joutes de Saint Inglevert у једној песми која се спамиње
код Фроасара (ed. Kervyn) XIV, р. 408.
20. Le Pastoralet, ed. Kervyn de Lettenhove (Chron. rel. а
l'hist. de Belg. sous la dom. des ducs de Bourg.) II р. 573. За ово
повезивање пасторалноr облика и политичке :i-1 a:w:epe песник
Le Pastoralet-a налази паралелу ни у ком мањем од Ариоста
који поводом завере Албертина :Sашетиј а (1 506) свој у је­
дину пасторалну композицију посвећује одбрани сво.га заштит­
ника, кардинала Иполита д'Естеа. Кардиналова ствар н�1је била
боља од ствари Јована Неустрашивоr, а Ариостов став ниј е
биа бољи од става непознатог Вурrунђанина. Види : G. Bertoni,
L'Orlando furioso е la rinascenza а Ferrara, Modena 1919, р.
42, 247.
21. На истом месту, 215 n. 1 .
22. Meschinot, Les Lunettes des princes, код La Borderie,
на наведеном месту, р. 606.
23. La Marche 111 р. 135, 137 ; уп.: Molinet, Recollection des
merveilles, о Максимилијановом заробљеништву у Вриrеу : ,,Les
moutons detenterent / En son parc le bergter'' (,,Небеса затварају
пастира у свој тор''), Faictz et dictz, fol. 208 verso.
24. Molinet IV р. 389.
25. Molinet I р. 190, 194 ; 111 р. 138; уп. : Juvenal des Ursins,
р. 382.
26. Champion, Histoire poetique du 15е siecle, II р. 173.
27. Deschamps II р. 213, Lay de franchise; Chr. de Pisan, Le
dit de la Pastoure, Le Pastoralet, Roi Rene, Regnault et Jehan­
neton, Martial d'Auvergne. Vigilles du roi Charles VII etc. etc.
28. Deschamps XI р. 322 nr. 923.
29. Villon (ed. Longnon) р. 83.
ЗО. Gers on, Opera III р. 302.
31. IJepistre au dieu d'amours II р. 14.
32. Quinze joyes de mariage, р. 222.
33. Oeuvres poetiques 1 р. 237 nr. 26.
XI. СЛИКА СМРТИ
1. Directorium vitae nobilium, Dionysii Opera XXXVII р.
550; XXXVIII р. 358.
2. Don Juan, с. 11, 76-80. О теми уопш·rе : С. Н. Becker.
UЫ sunt qui ante nos in mundo fuere. Чланци посвећени Ep11c·ry
ПРИМЕДВЕ 471
Куну 7. II 1916, стр. 87 105. Yn. : BeiЫatt z. An1lia 28 (1917),
362 и Е. Gllson, Essais d'art et de philosophie, 1932.
3. Bemardi Morlanensis, De contemptu mundi, ed. Th.
Wright, The anglolatin satirical poets and epigrammatists of the
twelfth century (Rerum Britannicarum medii aevi scriptores),
London 1872, 2 vol., II р. 37 . У трећем стиху овоr издања стоји
,,orЫta viribus inscita'', што нема никаквог смисла. Варијанта
,,incita'' поправља метар и добиј а смисао: ,,као точак снаrом
у покрет стављен''. На овој исправци захвалан сам др Хансу
Парету, из Берлина.
4. [Цезар је за сенат саrрадио нову курију (Curia Julia) ;
приликом свечаних процесиј а (pompa) поводом цирцензијских
иrара одређивао је да се њеrов лик носи међу ликовима бо­
гова.]
5. [По свој прилици Емилијус Паулус који је 1<:од Кане
Itомандовао и пао.)
6. Раније приписивано Бернару од Клервоа, а неки су
сматрали да је то дело Валтера Мапеса ; уп. : Н. L. Daniel, The­
saurus hymnologicus, Lipsiae 1841 1856, IV р. 288; 11 р. 379.
7. [Или : ,,славни боrаташ који се свом душом бацио на
јело''.]
8. Deschamps III nr. 330, 345, 368, 399. Gerson, Se1·mo III
de defunctis, Opera 111 р. 1568. Dion. Cart., De quatutor homi­
num novissimis. Opera XLI р. 511. Chastellain VI р. 52, rде
је песма ушла по� насловом ,,Le Pas de la м�;t'' ; у сам?м т�к­
сту зове се ,,Miro1r de Mort''. ,,Pas de la Mort испевао зе Пзер
Мишо (ed. Jules Petit, Societe des BiЬliophiles de Belgique, 1869),
и односи се на Pas d'ar1nes код Fontaine des plours, rде је Dame
Mort.
9. Villon (ed. Longnon) р. 33.
10. На истом месту, 34.
1 1 . Emile MAle, L'Art religieux а la fin du moyen Age, Pa­
ris 190/3, р. 376. Уп. за цело поrлавље и : Е. Dбring-Hirsch, Tod
und Jenseits im Spatmittelalter, Studien zur Geschichte der Wirt­
schaft und Geisteskultur, herausg. von R. Hapke, Berlin 1927.
12. Odo von Cluny, Collationum lib. 111, Migne Patr. lat.
CXXXlll col. 556. Мотив и њеrово ширење потиче већ од Јо­
вана ЗлaтoyC'llQll', О женама и лепоти (Opera, ed. В. de Mont­
faucon, Paris 1735, Xll р. 523) .
13. lnnocentius 111, De contemptu mundi si\•e de miseria con­
ditionis humanae libri tres, Migne Patr. lat. CCXVll col. 702.
14. Migne Patr. lat. CCXVII col. 713.
15. Oeuvres du roi Rene, ed. Quatrebarbes, 1 р. CI. После
5. и 8. реда изrледа да недостаје један стих ; верова·rно се са
,,menu vair'' сликовала ,,mange des vers'' или нешто слично.
16. Olivier de la Marche, Le parement et triumphe des
dames (Paris 1520, Michel le Noir), на крају.
17. Olivier de la Marche, на истом месту.
18. Villon, Testament, v. 453 ff., ed. Longnon р. 39.
19. Molinet, Faictz et dictz, fol. 4, !ol. 42 verso.
 '
'

472 Ј. ХОЈЗИНГА: ЈЕСЕН С РЕДЊЕГА BEI\:A ПРИМЕДБЕ 473

•

42. Таква rалериј а пуна лобања и КОСТИЈ У може се ЈОШ

•

20. Процес беатификације Петра Луксембуршког, 1390, Ac­

ta sanctorum Juli I р. 562. Уп. редовно понО1Вно премазивање во- видети у пригратку цркве у Трегастелу, у Бретањи (потиче из
ском у к<У,Ји су стављана те.ла енглеских краљева и њихових
•
седамнаестог века).
сродника: Rymer, Foedera VII, р. 361, 433 = III 3, 140, 168 итд. 43. Le livre des faits etc., р. 184 . ,

21. Les Grandes chroniques de France, ed. Paulin Paris, Pa­
ris 1836 1838, 6 vol., VI р. 334.
22. Види исцрпну студију: Dietrich Schafer, Mittelalterli­
cher Brauch bei der 'O'berfi.ihrung von Leichen. Sitzungsberichte
der preul3ischen Akademie der Wissenschaften 1920, 478 498.
23. Lefevre de S. Remy I р. 260, где уместо Oxfoгd треба '
44. Journal d'un bourgeois I р. 233.-'234 , 276 , 392. Види да­
ље : Champion, Villon I р. 306.
45. А. de la Salle, Le reconfort de Madame du Fresne, ed.
Ј. Neve, Paris 1903.

Xll. РЕЛИГИОЗНА МИСАО И ЊЕНО ЛИКОВНО

читати Suffolk.
24. Juvenal des Ursins, р. 567 ; Journal d'un bourgeois, р. УОБЛИЧАВАЊЕ
237, 307, 671.
'

25. В. о томе : Konrad Burdach, Der Acke1·mann aus Bбh­ 1. Ј. Burckhardt, Weltgeschichtliche Betrachtungen, 1. Aufl.
men, 243 249 (Vom Mittelalter zur Reformation III 1, 1917). Пот­ Berlin u. Stuttgart 1905, 99, 147.
пуно ј е поl'решно : А. de Laborde, Origine de la representation 2. Heinrich Seuse, Leben, ed. Bihlmeyer, Deutsche Schriften,
de la Mort chevauchant un boeuf (Comptes rendus de 1' Acad. 1907, 24, 25. У пореди са овим понашање Џона Типтофта, гро­
des fnscr. et belles-lettгes, 1923, р. 100 1 1 3), где се обја.шњава фа од Вустера, крвавог нај амника Едварда IV, истовремено
paнoir хум ани сте , кој и моЈ rи џел ата да му у час т Св ете тро јиц е .
да ова представа потиче од песме La Danse des 11veugles, од
Пјера Мишоа, док се она ј авља стварно већ у Амијенском одсече главу са три ударца. С. Scofield, Edward IV, I р. 547.
мисалу из 1323 (Kon. ВiЫ. Haag) и у ,,Ackermann''-y (око� 1400). 3. Gerson, Opera III р. 309.
26. Из обимне литературе о овој теми уп. : G. Huet, Notes 4. Nic. de Clemanges, De novis festivitatibus non instituen-
d'hfstoire litteraire III, Le Moyen Age ХХ (1918) р. 148. w. Stamm­ dis, Opera (ed. Lydius, Lugd. Bat. 1613) р. 151, 159.
ler, Die Totenttl.nze, Leipzig 1922. [Уп. сада : L. Spitzer, La 5. Gerson, Opera II р. 911.
danse macabre, Melanges Albert Dauzat, Paris 1951, р. 308.] 6. Acta sanctorum, Apr. 111 р. 149.
27. О свему уп. : Emile Male, L'Art religieux а la fin du 7. Ас aliis vere pauperibus et miserabilibus indigentibus, ·

moyen-Age, II 2 : La Mort. quibus convenit ius et verus titulus mendicandi.

28. Laborde, Ducs de Bourgogne II, 1 р. 393. 8. Qui ecclesiam suis mendaciis maculant et eam irrisiЫlem
29. [Ново издање : ed. Edward F. Chaney, Manchester Uni­ reddunt.
versity Press, 1946.] 9. Alanus Redivivus (ed. Ј. Coppenstein, 1642) р. 77.
ЗО. Неколико репродукциј а : MAle, на наведеном месту и у 10. Commynes I р. 310 ; Chastellain V р. 27 ; Le Jouvencel
Gazette des beaux arts 1918, avril juin, р. 167. 1 р. 82 ; Jean Lu d, De uts ch e Ge sch ich tsЬ lat ter XV , 24 8; Jo ur na l
31. Huet, на наведеном месту је својим истражив11њима •

d'un bourgeois , р. 38 4; Pa sto n Le tte rs 11 р. 1 8 ; Ј. Н. Ra ms ay ,

показао да је коло мртваца био вероватно првобитни мотив Lancaster and Yo rk , II р. 275 ; Pla y of Sir Jo hn Ol dc ast le II р.
коме се несвесно вратио Гете у својој игри мртваца. 2 u. а. Уп . мо ј чл ан ак : Un sch ul dig e Ki nd lei n als Un glii ck sta g,
32. Раније неоправдано сматрана мноrо старијом (око 1350). Wege der Kulturgeschichte, Mi.inchen 1930, 28 1 289.
Уп. : G. Ticknor, Geschichte der schбnen . Literatur in Spanien ·
11 . Co ntr a su pe rst ition em pr ae ser tim lnn oce ntu m, Ge rso n,
(изво�рно на енглеском), Leipzig 1867, I, 77, IT, 598; Grбbers Opera I р. 20 3. . О Ж ер со ну уп . са да : Ja me s L. Co nn oll y, Jo hn
GrundriJ3 II 1, 1180, II, 428. d M ys tic , Re cu eil de tra va ux pu Ьli es pa r les
Gerson Reformer an
33. Oeuvres du roi Rene, I, р. clii. re s des co nf er en ce s d'h ist . et de ph il. de l'U nive rsi te de
memb
34. Chastellain, Le pas de la mort, VI р. 59. Louvain, 2е serie fasc. 12 , 1928.
35. Уп. : Innocentius III., De contemptu mundi II сар. 42 ; 12 . Gerson, Qu ae da m ar gu m en ta tio ad ve rs us eo s qu i pu Ьl ice
Dion. Cart., De quatuor hominum novissimis, Орега XLI р. 496. volunt dogmatizare etc. Opera 11 р. 521 f.
Уп. стр. 185 и прим. 8. is de Va re nn is, Re sp on sio ne s et c., Ge rs on 1 р. 90 9.
13 . Johann
36. Oeuvres VI р. 49. d' un bo ur ge oi s, р. 25 9. Ум ес то ,,u ne hu cq ue ve r­
14 . Journal
37. Chastellain, Oeuvres VI р. 60. m eille pa r de ss ou bz '' тр еб а чи та ти ,,p ar de ssus ''.
38. Villon, Testament, XLI v. 321 328, ed. Lon�non р. 33. 15 . Contra vanam curiositatem, Opera I р. 86. ­
Sa in t Jo se ph , 11 1 р. 84 2 86 8; Jo se
. 39. Champion, Villon I р. 303. 16 . Considerations sur 11 1
na ta lit at e be at ae M ar ia e Vi rg in is,
40. MAle, на наведеном месту, 389. phina, IV р. 753 ; Sermo de
41. Leroux de Lincy, Livre des legendes, р. 95. р. 135 1 ; IV р. 729, 731 , 732, 735, 736 .

•
474 Ј . ХОЈЗИНГА : ЈЕСЕН СРЕДЊЕГА ВЕКА
17. Gerson, De dist!nctione verarum vlsionum а falsis, Opera
I р. 150.
18. С. Schmidt, Der Prediger Olivier Maillard, Zeitschrift f.
hist. Theologle, 1858, 501.
19. Thuasne, Rob. Gaguini Ер. et Or. I р. 72 ff.
20. Les cent nouvelles nouvelles, ed. Wright, II р. 75 ff.,
122 ff.
21. Le livre du chevalier de la Tour-Landry, ed. de Mon­
taiglon, р. 58.
22. На истом месту, 257 : ,,Se elles ouyssent sonner la messe
ои а\ veoir Dieu' ' (,,Када су чуле да звони за мису и.ли прили­
ком гледања Вога'').
23. Leroux de Llncy, Le livre de Proverbes francals2, Paris
1859, 2 vol., I р. 21. [Romain Rolland, Meister Breugnon, 28.Ј
24. Froissart, ed. Luce, V р. 24.
25. ,,Cum juramento asseruit non credere in Deum dicti
·
episcopi '' , Rel. de S. Denis I р. 102. (,,Уз клетву је уверавао да
не верује у бога реченога бискупа''.)
28. Laborde II р. 284 nr. 4 238 , инвентар из 1420; на истом
месту II р. 10 nr. 77, инвентар Карла Смелога где ће бити
говора о истом примеру. Муниципална библиО'l'ека у Амијену
поседује мали Богородичин лик од дрвета, шпански рад с
краја 18. ве1tа, с правоуглом нишом и Христом младенцем у
њој. :Види : G. Н. Luquet, Representation par transparence de la
grossesse dans l'art chretien, Revue archeologique XIX (1924)
р. 143.
27. Gerson, Qp·era III р. 947. Његове речи неодобравања
налазе се у једној божићној проповеди на француском ј езику
код : Didron, Iconographie chretienne, 1843, р. 582, где се та�tође
посведочава да се ова јерес заиста од омаћила . У ј ед1Iој молит­
ви која се тамо цитира каже се о Богородици : ,,qua::i.t pour les
pecheurs se voust en vous herbergil'!r le Pere, le Filz et le Seint­
-Esprit . . . par quoy vous estes la chambre de toute la Trinite''
(,,Када су Отац, Син и Свети дух благоизволели да збот гре­
шника у Вама нађу прибежиште . . . чиме сте одај а целог
Трој ства'').
28. Journal d'un bourgeois, р. 366 n. 2.
29. Een nederl. aflaatbrief uit de 14е eeuw, ed. Ј . Verdam,
Ned. Archief voor Kerkgesch. 1 900, р. 1 1 7 122.
ЗО. А. Eekhof, De questierdes van den aflaat in de Noorde­
lijke Nederlanden, 's Gravenhage 1909, р. 12.
31. Chastellain I р. 187 189 : Улазак Анриј а V и Фи.липа
Бургундског у Париз 1420; II р. 1 6 : Улазак Филипа у Гент 1430.
32. Doutrepont, р. 379.
33. Deschamps 111 р. 89 nr. 357 ; Le roi Rene, Traicte de la
forme et devise d'un tournoy, Oeuvres II р. 9.
34. Olivier de la Marche II р. 202.
35. Monstrelet I р. 285.
36. Liber de virtutibus Philippi ducis Burgundiae р. 13, 16
(Chron. rel. а l'hist. de la Belgique sous la dom. des ducs de
Bourg. II).
!IРИМЕДВЕ 475
37. Molinet II р. 84-84, III. 98, Faictz et Dictz, fol. 47, I
р. 240; Chastellain III р. 209, 280, IV р. 48, v р. 301, VII р. 1 ff.
38. Molinet III р. 109.
39. Gerson, Oratlo ad regem Franciae, Opera !V р. 682.
Уосталом, тиме Жерсон стоји на гледишту учења о анђелима
св. Томе; сваки а1-1ђео представља оно што би се I!a земљи
називало врстом, уп. : Е. Gilson, I.e Тhomisme, Зе edit., Paris
1927' р. 158.
40. Quinze joyes de Mariage, р. XIII.
•
41. Gerson, Opera III р. 299.
42. Friedllinder, Jahrb. d. К. PreuB. Kunstsammlungen XVII
(1898), 208.
43. К. Ј. Berner Kempers, у часопису De Muziek, 1927, 350;
Wetzer/Welte, Kirchenlexikon, Bd: 8, Sp. 2040.
44. Chastellain III р. 155.
45. Н. van den Velden, Rod. Agricola, een Nederlandsch
humanist der vijftiende eeuw I, Leiden 1911, р. 44.
48. Deschamps Х р. XLI nr. 33. У претпоследњем реду
стоји ,,l'ostel'' , што, наравно, нема никаквог смисла.
47. Nic. de Glemanges, De novis celebritatibus non institu-
endis, Opera (ed. Lydius, 1813) р. 143.
48. Le livre du chevalier de la Tour-Landry, р. 68, 70.
49. Gerson, Sermo de nativitate Domini, Opera III р. 946, 947.
50. Nic. de Clemanges, на наведеном месту, 147.
51. О. Winckelmann, Zur Kulturgeschichte des StraBburger
Milnsters, Zeitschr. f. d. Geschichte des Oberrheins, N. F. XXII
(4907), 2.
152. Dionysius Cartusianus, De modo agendi processiones etc.,
Opera XXXVI р. 198 f.
53. Chastellain V р. 253 ff.
54. Види стр. 59 60.
55. Michel Menot, Sermones, fol. 144 verso ; Champion, Villon
1 р. 202.
. .
58. Le livre du chevalier de la Tour-Landry, р. 65 ; Ol1v1er
de la Marche, II р. 89 ; L'Amant rendu cordelier, р. 25, huitain
88 ; Rel. de S. Denis 1 р. 102.
57. Nic. de Clemanges, на наведеном месту, 144.
58. Christine de Pisan, Oeuvres poetiques I р, 172, р. 60,
L'Epistre au dieu d' Amours, II З : Deschamps V р. 5 1 nr. 871 ;
II р. 185 v. 75. Уп. стр. 164 185.
-
59. L'Amant rendu cordelier, на наведеном месту.
80. Menot, на наведеном месту.
81. Gerson, Expostulatio . . . adversus corruptionem juventu­
tis per lascivas imagines et alia hujus modi, Opera III р, 291 ;
De parvulis ad Christum trahendis, р. 281 ; Contra tentationem
Ьlasphemiae, р. 246.
82. Le livre du chevalier de la Totir-Landry, р. 80, 8 1 ; Ma-
chaut, Livre du Voir-Dit, р. 143 ff.
83. Le livre du chevalier de la Tour-Landry р. 55, 63, 73, 79.
64. Nic. de Clemanges, на наведеном месту, 145.
65. Quinze joyes de mariage, р. 127 ; уп. р. 19, 25, 124.
476 Ј . ХОЈЗ ИНГ А : ЈЕС Е Н CPEД fbEf А В Е К А
66. Froiss art (ed. Luce e t Raynaud) XI р. 225 ff.
67. C h ron. Montis S. Agnet is, р. 34 1 ; Ј. С. Pool, Frederik
van Heilo en zij ne schriften, Amst erdam 18661 р. 1 26 ; Hendrik
Mande : W. Moll, Јоћ. Brugm an en het godsdiensti g leven o nzer
vad e re n in de 15е eeuw, Amste rdam 1854, 2 Bde., I р. 264.
68. Gerson, C enti logi u m de impul sibus, Opera III р. 1 54.
69. Desch a mps IV р. з_22 nr. 807 ; I р" 27 2 nr" 1 46 : ,,Si 11'у а
. diyi Thom. de Aq., 1 368t auct. fr. Raymundo H·u gonis О. Р., Acta
s1 mescha nt qu1_ e nc o r ne die 'Је regn i Dieu1 " (,,А нема т акв о г
• • •
ј адника кој и не ка же ,Поричем Боrа' '').
70. Ge r so n , Adversus lascivas imagines ' Opera III р . 292 '
·
Sermo de nativitate Domini, III р. 946.
7 1 . Deschamps 1 р. 27 1 ff. nr. 1 45, 146, р. 2 1 7 nr. 1 05 ; II р.
LVI ; Gerson III р. 85.
7 2 . Gerson, Consideration sur le peche de Ыaspheme, Opera
111 р. 889.
73. Regulae morales, на истом м е сту, III р. 85 .
74. Ordonnances des rois de France VIII р. 1 30 ; Rel . de S.
Denis II р. 533.
76. Р. d'Ailly, De reformat ione, сар. 6 ; De reform. Iaicorum :
Gerson, Opera 11 р. 9 14.
76. Gerson, C o n tr a foedam tentationem Ыasphem iae, O pera
III р. 243 .
77. Gerson, Regulae morales, OpPra 111 р. 85 .
78. Gerson, Contra foedam tentationem Ыasphemiae, Opera
III р. 246 : Ы qui audacter contra fidem loquuntur in for1na j oci
etc. (они кој и у облику шале дрско говоре проти·в вере) .
79. Cent nouvelles nouvelles, II р. 205 .
80. Gerson, Senno de S . Nicolao, Opera III р. 1 577 ; De parvults
ad Christum trahendis, на иcтofvI месту, стр. 279. Прот�rв исте
пословице и : Dionysius Cart., Inter Jesum et puerttm dialogus,
art . 2. Opera XXXVIII р. 1 90.
81 . Gerson, De di stinctione verarum ,ri sionum а fal c:i s, Opera
I р. 45.
·
82. Gerson, на 11аведеном месту, 58.
83. Petrus Damianit Ор. XII р. 29 ; Migne Patr. l at. CXLV
col. 283 ; за XII и XIII век упореди : А. Hauck, Kircl1engescl1ichte
Deutschlan ds IV, 8 1 , 898 .
84. Deschamps VI р . 1 09 nr. 1 1 67, n r . 1 222 ; Commines I
р. 4 49. .
85. F rois s a r t (ed. Kervyn) XIV р . 67.
88 . Rel. de S. D e nis р. 1 02, 1 04 ; Jean J uvenal des Ur.s ins,
р. 346.
87 . Jacques de Clercq II р. 277, 340 ; IV р. 59 ; Molin et IV
р. 390 ; Rel. de S. Denis I р. 643 .
88. Joh. de Monasteriolo, Epistolae, ed. Martene et D u ra n d ,
Ampl. Coll. 1 1 р . 1 4 1 5 ; уп. стр. 1 456 ер. 75, 76, посланиц е Амбро­
зиј а де Милине Гонтиј еру Копу у кој има се жал11 на Ж ана де
Монтреј а.
89. Gerson, Sетт1�10 III :Sa ncti Ludovici, Opera III р. 1 45 1 .
90. Gerson, Contra impugnan tes ordinem Carthusiensium.
Opera II р. 7 1 3 .
•"
477
91 .Gerson, De decem praeceptis, Opera I р. 245 .
92. Gerson, Senno de nativ. Domini, Opera III р. 947.
93 .Nic. de Clemanges, De novis celebr. etc., р. 1 5 1 .
94. Villon, Testament, v. 893 ff., ed. Longnon р . 57.
95. Gerson, Sermo de nativitate Domini, Opera 111 р. 947 ;
Regulae morales, р. 86 ; Liber de vita spi ri tu ali animae, р. 66.
'
96. His t translationis c orporis sanctissimi ecclesiae doctoris
.
sanctorum, Martii 1 р. 725.
97 . Извештај папских комесара бискупа Конрада ·од
Хилдесхај ма и опата Хер м ана од Георrентала о саслушању све­
дока по предмету свете Елизаб ете, у Марбурrу, ј ануа}Ја 1235,
уп. : А. Huyskens, Quellenstudien z. Gesch. d . hl. Elisabeth , Ma1·­
burg 1908, 139.
98. Rel. de S. Denis I I р. 37.
99. Quicherat, Proc e s I р. 295 ; III р. 99, 2 1 9 1 . Р. Champion,
Proc·e s de condamnation de Jeanne d'Arc, Paris 192 1 , II р. 184 ;
Уп. м ој у расправу : Bernard Shaws Heilige, Wege der Kultur­
geschichte, Milnchen 1 930, 1 7 1 207 .
100. Види примедбу 1 08.
1 0 1 . Chastellain III р. 407 ; IV р. 2 1 6 .
102. Deschamps I р . 277 nr. 1 50.
1 03 . D eschamps II р. 348 nr. 3 1 4.
1 04. Jo hann Ecks Pfarrbuch fi.ir U. L. Frau in Ingolstadt ;
Reformationsgesch. Studien und Texte 4/5, MUnster 1 908 ; cit.
Arch. t. Kulturge:;chfchte 8 ( 19 1 0) , 1 03.
1 05. Die Verehrung des heil . Joseph in ihrer geschichtlichen
Entwtcklung, F re ib u rg 1 908.
1 06. Le . livre du chevalier de la Tour-Landry. р. 212.
107. ВiЫ. Nat. Paris1 Ms. franc. 1 875 : Ch. Oulmont" Le
Verger, le Templ e et la Cellule , essai sur la sensua lite dans l es
oeuvres de mysti que religteuse, Paris 1 9 1 2t р. 284 ff.
1 08. О лик овим а сзета ца в. пре свеrа : Е. MAle , L'art reli ­
gieux а la fiц du moyen Age, chap. IV.
'· 109. D es cham p s I р. 1 14 nr. 32, VI р. 243 nr. 1 237.
1 1 0. Бамберrски миса л из 1 490, у : Uhri g, Die vierzehn hl.
Nothe lfer (XIV Auxil iatores) , Theol . Quartalschritt LXX (1888) ,
72 ; уп. : Утрехт ски миса л из 1 5 14. и Доминика нски ми�а л из
l !S 50, Acta sanc torum , Aprilis 111 р. 149.
1 1 1 . Uhrig , на навед е ном месту (уп. претх одну нап оме ну).
1 1 2. Eras mus, Ratio seu meth odus comp endio perveniendi ad
veram theo1 ogiam , Basel 1 520, р. 17 1 .
1 1 3 . У · у nр ав о цитираној балади од Деш ана, и Марта кој а
ј е униш тила у Тара ск:ону Тара к (ј едно чудови111те).
1 14. Oeuvres de Coqu illar t, ed. Ch . d'Her1cault (ВiЫ . elze­
virienne) 1857, 11 р. 28 1 .
•
' 1 1 5. Deschamps VI р. 232 nr. 1 230 .
1 1 6. Rob" Gagu ini, Epi stol ae et Ora tiones, ed. Th11 asti e II р.
176. Ј о ш пре неких трид есет годин а у једно м селу северно г
Вра ба нта о др еђени боrаљt за разлику о д оста л их богаљев а,
називан ј е боrа љеrд , �са Пиј евом ногом''.
 478 Ј. ХОЈЗИНГА: ЈЕ СЕН С РЕДЊЕГА ВЕК А
1 17 . Colloquia, Exequiae Seraphicae, ed. Elzevie1·, 1636, р. 620.
Allc :.1 II р. 303 ер. 447 , lin. 428.
1 18. Gargantua, chap. 45.
1 19. Apologie pour Herodote, chap. 38 (ed. Ristelhuber, 1879)
II р. 324.
120. Deschamps VIII р. 201 nr. 1489.
121. Gerson, De Angelis, Opera Ill р. 1481 ; De praeceptis
decalogi, I р. 431 ; Oratio ad bonum angelum suum, 111 р. 51 1 ;
Tractatus VllI super Magnificat, IV р. 370 ; III р. 137, 553, 739.
122. Opera IV р. 389.
123. З а ово поглавље упореди 1<1 аутобиографске белешке
знаменитог Опицина Канистриса, које ј е издао: R. Salomon,
Das Weltbild eines avignonischen Klerikers, ,,Vortriige der
BiЫiothek Warburg 1926 1927'', Leipzig 1930.
Xlll. ТИПОВИ ПОБОЖНОСТИ
1. Monstrelet IV р. 304.
2. Bernh. von Siena, Opera 1. р. 100 ; Hefele, на наведеном
месту, 36.
3. Les cent nouvelles nouvelles 11 р. 153 ; Les quinze joyes
d e mariage, р. 111, 215.
4. Molinet, Faictz et dictz, fol. 188 verso.
5. Journal d'un bourgeois, р. 336 ; р. 242 nr. 514.
6. Ghillebert de Lannoy, Oeuvres, ed. Ch. Potvin, .Louvain
1878, р. 163. Исто говори Рајније Сноа о ј едној уличној борби
између ,,Хекена'' и ,,Кабељауна'' у Харлему, 1444, уп. : Rerum
belgicarum Annales, ed. Sweertius, Antwerpen 1620, р. 149.
7 . Les cent nouvelles nouvelles 11 р. 101.
8. Le Jouvencel JI р. 107.
9. Songe du viel pelerin, Jorga, Phil. de Mezieres, р. 423 n. 6.
10. Journal d'un bourgeois, р. 214, 289 n. 2.
1 1 . Gerson, Opera 1 р. 206.
12. Jorga, Phil. de Mezieres, р. 308.
13. W. Moll, Johannes Brugman 11 р. 1 25 .
14. Chastellain IV р. 263 265.
15. Chastellain 11 р. ЗОО; VII р. 222. Jean Germain, Liber de
Virtutibus, р. 10 (овде споменути мање строти пост можда се
односи на неко друrо време) ; Jean Jouffroy, De Pl1ilippo duco
oratio (Chron. rel. а l'hist. de Belg. sous la dom. des ducs de
. Bourg. Ill), р. 118. G. Fillastre, Le premier li\•re de la Thoi:;on
dor, fol. 131. О Филиповој побожности уп. мој чланак: Das
Charakterbild Philipps des Guten, lm Bann der Geschichte,
Amsterdam 1942, 340 376.
16. La Marche 11 р. 40.
17. Monstrelet IV р. 302.
18. Jorga, Phil. de Mezieres, р. 350.
19. Jorga, на наведеном месту, 444 ; Champion, Villon 1 р. 17.
20. Oeuvres du roi Rene, ed. Quatrebarbes, 1, р. сх.
ПРИМЕДБЕ 479
21. Кнежевска испосница у дворцу Рипелу (�<од Тонона на
:Женевском језеру) привукла ј е још свој евремено велику паж­
њу и дала повода настанку претераних гласина које су се
најзад llретвориле у клевете. Амадеус 111, каснији против-папа
Феликс V, несумњиво ј е веома озб11љно схватао сво]е повла­
чење од света. Мах Bruchet, Le cЫiteau de Ripaille, Paris 1907
показује да ,,faire ripaille'' нема ничег заједнr1чкоr са име­
ном дворца, али ј е можда мало• претерано да се као клевета
одбије чак и такав податак као што ј е онај код Монстрелеа,
V, 11.
22. La Marche 1 р. 194.
23. Acta Sanctorum, Jan. 11 р. 1018.
24. Jorga, на наведеном месту, 509, 512.
25. У овоме није важно да ли ј е црква лица која су у
питању прогласила светима или блаженима.
26. Andre du Chesne, Hist. de la xnaison de Chastillon sur
Marne, Paris 1621, Preuves р. 126 1 3 1 ; Extraict de l'enqueste
faite pour la canonization de Charles de Blois, р. 223, 2З4. Сада
и у: Monuments du proces de canonisation du bienheureux
Cha1·les de Blois, duc de Bretagne, S. Brieuc 1921 ; даље у : Rev.
des quest. hist. CV (1926) р. 108. Беатификација ј е окончана
тек 1904.
27. Froissart (ed. Luce) VI р. 168.
28. W. James, The varieties of religious experience, р. З70 f.
29. Ordonnances des rois de France Vlll р. З98, Nov. 1400;
р. 426, 18. з. 1401.
ЗО. Memoires de Pierre Salmon, ed. Buchon, Coll. de chron.
i
nationales, Зе Supplement de Froissart, XV р. 49.
31. Froissart (ed. Kervyn) XllI р. 40.
32. Acta Sanctorum, Juli 1 р. 486 628. Проф. Вензинк ми
•
'
•
ј е указао� на то да ј е врло старом традицијом пост<�о свет
обичај свакодневног бележења грехова, да обичај описује Јован
Климак (око 600. год. у Scala Paradisi, ed. Raderus, Paris 16ЗЗ,
- - 1
р. 65), да је познат и у исламу код Газалија и да га препо­
�·
! ручује још и Игнације Лојо.ла у Exercitia spiritualia.
З3. G. Dupont Renier, Jean d'Orleans, comte d'Angouleme
d'apres sa ЫЬliotheque, Luchaire, Melanges d'histoire du Moyen
Age Ill (1897) р. З9 88. Исти, La capitivite de Jean d'Orleans,
comte d'Angouleme, Revue historique LXll (1896) р . 42 74.
З4. La Marche 1 р. 180.
35. Lettres de Louis XI, VI р. 514; V р. 86 ; Х р. 65.
З6. Commynes 1 р. 291 .
37. Commynes 11 р. 67, 68.
З8. Commynes II р. 57 ; Lettres Х р. 16; IX р. 260. Такав
Agnus scythicus налазио се раније у Колонијално�м музеју у
'
' Харлему.
39. Chron. scand. 11 р. 122.
40. Commynes 11 р. 55, 77.
41. Acta Sanctorum, Apr. 1 р. 1 15. Lettres de Louis XI,
х р. 76, 90.
480 Ј. ХОЈЗИНrА : Ј ЕСЕН СРЕДЈ-ЬЕrА ВЕК,\
42. Sed volens caute atque astute agere, propterea quod а plu­
ribus fuisset sub umbra sanctitatis deceptus, decrevit variis modis
experiri virtutem sE>rvi Dei. Acta Sanctorum, на наведеном месту.
(А.ли пошто је хтео да поступа опрезно и мудро, јер су ra
мноrи заваравали светошћу, одлучио је да на раз11е начине
стави на пробу врлину овоr божијеr ЧQIВека.)
43. Acta Sanctorum, на наведеном месту, 108; Commynes
11 р. 55.
44. Lettres Х р. 124, 29. Juni 1483. Пошто је паштрнак (чији
се корен ј еде) исувише обична храна, може се сматрати да је
краљ npe мислио на ,,pasteques'' (диње).
45. Lettres Х р. 4 etc. ; Commynes 11 р. 54.
46. Commynes II р. 56; Acta Sanctorum, 1Ia наведеном
месту, 1 15.
47. А. Renaudet, Prereforme et Humanisme а Paris, р. 172.
48. Doutrepont, р. 226.
. 49. Vita Dionysii auct. Theod. Loer, Dion. Opera I р. XLII ss.,
De vita et regimine pr1nc1pium, XXXVII р. 497.
50. Opera XLI р. С21 ; D. А. Mougel, Denys le chartreux, sa
vie etc., Montreuil 1896, р. 63.
51. Opera XLI р. 617 ; Vita I р. XXXI ; Mougel, р. 51 ; B1Jdra­
gen en mededeelingen van het historisch genootschap te Utrecht
·
XVIII р. 331.
52. Opera XXXIX р. 496; Mougel, р. 54 ; Moll, Johannes
Brugman I р. 74 ; Kerkgesch. II 2 р. 124; К. Krogh-Tonning, Der
letzte Scholastiker, Eine Apologie, Freiburg 1904, 175.
53. Mougel, р. 58.
54. Opera XXXVI р. 178: De mutua cognitione.
55. Vita, Opera I р. XXIV, XXXVIII.
56. Vita, Opera I р, XXVI.
57. De mun1f1centia et beneficiis Dei, Opera XXXIV р. 319
art. 26.
XIV.
РЕЛИГИОЗНО УЗБУЋЕЊЕ И
.
РЕЛИГИОЗНА ФАНТАЗИЈА
1. Gerson, Tractatus VIII super Magnificat, Opera IV р. 386.
2. Acta Sanctorum, Martii I р. 561, уп. : 540, 601.
3. К. Hefele, Der hl. Bernhardin von Siena und die f.ranzis­
kanische Wanderpredigt in Italien wl!.hrend des filnfzeh11t�n Jahr­
hunderts, Freiburg 1912, 79.
4. W. Moll, Johannes Brugman II р. 74, 86.
5. Види стр. 210.
6. Види стр. 1 1 .
7. Acta Sanctorum, Aprilis I р. 195. Слика коју Хефеле
на наведеном месту пружа о проооведи у Италијf.1 у мноrоме
одrовара и за земље францускоr језика. . 31. Acta Sanctorum, Martii I р. 552.
8. Библиотека Атенеума у Девентеру има: Opus quad1·a­
gesimale Santi Vincentii, 1482 (Catalogus v. d. incunabelen 1917
nr. 274) и Oliverii Maillardi Sermones dominicales etc., Paris 1515,
ПРИМЕДБЕ 48 1
Jean Petit. О Винценту Фереру сада : М. М. Gorce, Saint Vincent
Ferrier, Paris 1924; S. Brettle, San Vicente Ferrer und sein litera­
rischer NachlaB, Miinster . 1924 (Vorreform. Forschungen Х); С.
Brunel, Un plan de sermon de S. Vincent Ferrier, ВiЫ. de l'Ecole
des chartes LXXXV (1924) 113.
9. Живот кармелићанина С. Петруса Томазиуса, од Филипа
де Мезијера, Acta Sanctorum, Jan. II р. 997 ; Дионисије Картузи­
јанац о Бруrмановом стилу проповеди : De vita etc. christ.
10. Acta Sanctorum, Apr. 1 р. 513.
1 1 . James, на наведеном месту, 348: ,,For sensitiveness and
narrowness, when they occur together, as they often do, require
above all things а simplified world to dwell in'' (,,Јер осећајност
и духовна суженост, ако као ш·rо се често доrађа заједно
наступају, траже пре свеrа поједноста.вљен свет, да би у њему
живеле'') ; уп. стр. 353 n. 1.
12. Moll, Brugman 1 р. 52 .
13. Међу сељацима Гитхорна, присталицама поновноr r�рш­
тења, овај обичај ј е и данас жив, како ми ј е саопштий В. П. А,
Смит.
14. Dionys. Cartus., De quotidiano baptismate lacrimarum,
XXIX р. 84; De oratione, XLI р. 31 55; Expositio hymni Audi
Ьenigne conditor, XXXV р. 34.
15. Acta Sanctorum, Apr. I р. 485, 494.
16. Chastellain 111 р. 1 1 9 ; Antonio de Beatis (1517). L. Pastor,
Die Reise des Kardinals Luigi d'Aragona, Freiburg 1905, 51
n. 3, 52 ; Polydorus Vergilius, Anglicae historiae libri XXVI,
Basileae 1546, р. 15.
17. Уп. : D. de Man, Vervolgingen enz., Bijdr. voor Vaderl.
i
. '
Geschiedenis en Oudheidkunde, бе reeks deel IV р. 283.
18. Gerson, Epistola contra libellum Johannis de Schonhavia,
Opera I р. 79.
19. Gerson, De distinctione verarum visionum а falsis, Opera
I р. 44.
20. На истом месту., 48.
'
21. Gerson, De examinatione doctrinarum, Opera I р. 19.
r
22. На ИСТОМ месту, 16, 17.
(
•
'
23. Gerson, De distinctione etc., I р. 44. У исто сумња
'
Опицинус де Канистрис, уп. : R. Salomon, Vortriige der ВiЫ;
Warburg 1926 1927, р. 165.
24. Gerson, Тractatus II super Magnificat, Opera IV р. 248.
25. 65 nutte artikelen van der passien ons heren : Moll, Brug-
man II р. 75.
26. Gerson, De monte contemplationis, Opera III р. 562.
27. Gerson, De distinctione etc., Opera 1 р. 49.
28. На истом месту, 49.
29. Acta Sanctorum, Martii I р. 562.
1 30. James, на наведеном месту, 343.
32. Froissart (ed. Kervyn) XV р. 132 ; Religieu:x: de Sai.nt
Denis 11 р. 124 ; Joannis de Varennis, Responsiones ad capita
accusationum ; Gerson, Opera I р. 925, 926.
31 Ј. Хој эинrа
482 Ј. ХОЈЗИНГА : ЈЕ СЕН СРЕДЊЕГА ВЕКА
33. Responsiones, р. 936.
34. На истом месту, 910 ff.
35. Gerson, De probatione spirituum, Opera I р. 41.
36. Gerson, Epistola contra libellum Joh. de Schonhavia,
Opera I р. 82.
37. Gerson, Sermo contra luxuriam, Opera III р. 924.
38. Gerson, De distinctione etc., Opera I р. 55.
39. Opera III р. 589 ff.
40. Opera III р. 593.
41. Gerson, De consolatione theologiae, Opera I р. 174.
42. Gerson, Epistola . . . super tertia parte libri Јoannis Ruys­
broeck, De ornatu nupt. spir., Opera I р. 59, 67 ff.
43. Gerson, Epistola contra defensionem Joh. de Schonhavia
(полемика са Ројсбруком), Opera I р. 82.
44. Исто осећање код једноr модерног: ,,1 committed myself
to Him in the profoundest belief that my individuality was going
to destroyed, that he would take all from me, and I was willing''
(,,ПО'Верио сам Му се у најдубљој вери да ће моја индивидуал­
ност бити разорена и да ће ми бити све одузето, и био сам
сагласан''), James, на наведеном месту, 223.
45. De distincione etc., I р. 55; De libris caute legendis, I
р. 1 14.
46. Gerson, De examinatione doctrinarutn, Opera I р. 19; De
distinctione I р. 55 ; De libris caute legendis, I р. 114; Epistola
super Joh. Ruysbroeck De ornatu, I р. 62 ; consolatione theologiae,
I р. 174; De susceptione humanitatis Christi, I р. 455; De nuptiis
Christi et ecclesiae, II р. 370 ; De triplici theologia, III р. 869.
47. Moll, Johannes Brugman 1 р. 57.
48. Gerson, De distinctione etc., 1 р. 55.
49. Moll, Brugman, I р. 234, 314.
50. Ecclesiasticus (проповедник Соломон) 24, 29, уз то Јев.
Јованово 4, 13, 14; уп. : Meister Eckhart, Predigten nr. 43, р. 146, 26.
51.Ruusbroec, Die Spieghel der ewigher salicheit, сар. 7,
Die chierheit der gheesteleker brulocht, lib. II сар. 53, Werken, ed.
David en Snellaert (Maatsch. der Vlaemsche ЫЫiophilen), 18601,
1868, III р. 156-159, VI р. 132. О Рој сбруку види сада : Melline
d'Asbeck, La mystique de Ruysbroeck l'AdmiraЫe, un echo du
neoplatonisme au XVIe siecle, Paris 1930.
52. Према рукопису: Oulmont, на наведеном месту, 277.
53. Уп. Џемсово негирање овог мишљења, на наведеном
месту, 10 n. 1, 191, 276.
54. Moll, Brugman II р. 84.
55. Oulmont, на наведеном месту, 204, 210.
56. В. Alanus redivivus (ed. Ј. А. Coppenstein, Neapel 1642)
р. 29, 31, 105, 108, 116 и чешће.
•
57. Alanus redivivus, р. 209, 218.
ТI?ИМF.ДБЕ 483
XV. НЕСТАЈАЊЕ СИМБОЛИЗМА
1. Seuse, Leben, Кар. 4, 45 : Deutsche Schriften, 15, 154; Acta
Sanctorum, Jan. II р. 656.
2. Hefele, на наведеном месту, 1 67 ; уп. на стр. 259 Бернар­
динову одбрану овог обичаја ,,UЬer den Damen Jesus''.
3. Eug. Demole, Le soleil comme cimier des armes de Geneve,
Revue historique CXXIII р. 450.
4. Rod. Hospinianus, De templis etc., ed. secunda, Tiguri 1603,
р. 213.
5. 1. Коринћанима 13, 12.
6. James, Varieties of religious experience, р. 474, 475.
(,,Култивишуhи стално осећање своје повезаности са сило:r.!
која је створила ствари она1<:вима какве оне јесу јаче смо
склони да их примамо. Спољно лице природе не треба да се
мења, али се мења израз значења у њој . Она је била мртва
и поново оживљава. То је као и са разликом да ли неку лич­
ност гледамо без љубави, или ту исту личност посматрамо са
љубављу . . . Ако све ствари видимо у Богу и све ствари дове­
демо у везу с њим, у обичним стварима читамо више садржаје
значења.")
7. Irenaeus, Adversus haereses libri, V, lib. IV сар. 213.
8. О нужности таквог реал11зма уп. James, на наведеном
месту, 56.
. 9. Goethe, Spriiche in Prosa (Maximen und Reflexionen) nr.
742, 743.
10. St. Bernard, Libellus ad quendam sacerdotem: Dion. Cart.,
De vita et regimine curatorum, Opera XXXVII р. 222.
11. Bonaventura, De reductione artium ad theologia1n, Opera,
ed. Paris 1871, VII р. 502.
12. Р. Rousselot, Pour l'histoire du proЫeme de l'a1nour
.
(B§umker und von Hertling, Beitr. zur Gesch. der Philosophie
im Mittelalter VI 6, Miinster 1908).
13. Sicard, Mitrale sive de officiis ecclesiasticis summa, Migne
Patr. lat. CCXIII col. 232.
14. Gerson, Compendium Theologiae, Оре1·а 1 р. 234, 303 s.,
325; Meditatio super septimo psalmo poenitentia1i, IV р. 26.
15. Alanus redivivus, passim.
16. На стр. 1 2 fortitudo се изједначује са abstinentia, али
на стр. 201 temperantia недостаје -у. реду ; то је свакако намерно.
Има још и других разлика.
17. Froissart, Poesies, ed. Scheler, I р. 53.
18. Chastellain, Traite par forme d'allegorie mystique sur
l'entree du roy Loys en nouveau regne, Oeuvres VII р. 1 ; Molinet
II р. 71, III р. 112.
19. Уп. : Coquillart, Les droits nouveaux, ed. d'Herica11lt,
I р. 72.
20. Opera I р. XLIV ss.
21. Н. Usener, Gotternamen, Versuch zu einer Lehre von
der religiosen BegriffsЫldung, Bonn 1896, 73.
•
 484 Ј . ХОЈЗИНГА : ЈЕСЕН СРЕДЊЕГА ВЕКА
22. Ј. Mangeart, Catalogue descriptiv et raisonne des mss.
de la ЫЫ. de Valencienne�, Paris 1860, р. 687.
23. Journal d'un bourgeois, р. 96.
24. La Marche II р. 378.
25. Histoire litteraire de la France (14е siecle) XXIV (1862)
р. 541 ; Grobers GrundriB II 1, 877, II 2, 406; Les Cent nouvelles
nouvelles II р. 183 ; Rabelais, Pantagruel, 1. IV chap. 29.
26. Н. Grotefend, KorrespondenzЫatt des Gesamtvereins etc.
67 (1919) 124. D о с k= лутка.
27. De captivitate babylonica ecclesiae praeludium, Weimar
VI (1888) р. 562, 17 ff.
XVI. ,,РЕАЛИЗАМ'' И ГРАНИЦЕ СЛИКОВИТОГ МИШЉЕЊА
у мистици
1. Petri de Alliaco Tractatus I adversus cancellarium Pari-
siensem: Gerson, Opera I р. 723.
2. Dion. Cart., Opera XXXVI р. 200.
3. Dion. Cart., Revelatio II, Opera I р. XIV.
4. Dion. Cart., Opera XXXVII, XXXVIII, XXXIX р. 496.
5. Anegdotes historiques etc. d'Etiennes de Bourbon, ed. А.
Lecoy de la Marche, Soc. d'hist. de France, 1877, р. 24.
6. Alain Chartier, Oeuvres, р. XI. Ова анегдота мо1ке ко­
рисно послужити само као доказ како се онда мислило ; Ален
Шартије је умро 1429, а Маргарета је тек 1435, као једанаесто­
годишње дете дошла у Француску. Уп.: Р. Cl1ampion, I-Iistoire
poetique du 15е siecle, I р. 131 n. 4.
7. Gerson, Opera I р. 17.
8. Dion. Cart., Opera XVIII р. 433.
9. Dion. Cart., Opera XXXIX р. 1 8 ff. ; De vitiis et vlrtutibus,
р. 363; De gravitate et enormitate peccati, на истом месту, XXIX
стр. 50.
10. Dion. Cart., Opera XXXIX р. 37.
1 1 . Исто, XXXIX р. 56.
12. Dion. Cart., De quatuor hominum novissimis, Opera XLI
р. 545.
13. Исто, 489 ff.
14. Moll, Brugman I р. 20, 23, 28.
15. Исто, 320 n. 1.
16. Пример св. Егидија, Германа, Квирика кад Жерсона :
De via imitativa, III р. 777 ; уп.: Contra gulam !>ermo, исто, 909.
- Olivier Maillard, Serm. de sanctis, fol. 8 а.
17. Inocentius III, De contemptu mundi lib. I сар. 1, Migne
Patr. lat. CCXVII col. 702 ff.
18. Wetzer und Welte, Kirchenlexikon XI, Sp. 1601.
19. Extravag. commun. lib. V tit. IX сар. 2. Quanto plures
ех eius applicatione trahup.tur ad iustitiam, tanto magis accrescit
ipsorum cumulus rneritorum.
ПРИМЕДБЕ 485
20. Bonaventura, In secundum librum sententiarum, dist. 41
art. 1 qu. 2, .исто, 30, 2, 1 , 34 in quart. lib. sent. d . . 34 а. 1 qu. 2, .
Breviloquii pars II, Opera, ed Paris, 1871, III р. 577 а, 335, 438;
VI р. 327 Ь ; VII р. 271 а Ь.
21. Dion. Cart., De vitiis et virtutibus, Opera XXXIX р. 20.
22. MacKechnie, Magna Carta, р. 401.
23. Иста мисао у управо поменутој були Unigenitus. Уп. :
Марлоов Фауст : ,,See, where Christ's Ыооd streзms in the fir·ma­
ment ! One drop of Ыооd will save те'' (,,Погледај онамо куда
Христова крв струј и у небо! Једна кап крви he ме избавити'').
24. Dion. Cart., Dialogion de fide cath., Opera XVIII п. 366.
25. Dion. Cart., Opera XLI р. 489.
26. Dion. Cart., De laudibus sanctae et individuae trinitatis, ·
Opera XXXV р. 137 ; De laud. glor. Virg. Mariae, и чешће. Упо­
требу супер-појмова позајмљује он од Дионисија Ареопагите.
27. James, Varieties of religious experience, р. 4 1 9.
28. Joannis Scoti De divisione naturae, lib. III сар. 1.9, Migne,
Patr. lat. CXXII col. 681.
29. Cherubinischer Wandersmann, I 25.
30. Горе цитирано дело (стр. 482, прим. 51) од Мелинеа
д'Асбека као што већ наслов }Јаrовештава придаје
опет много веhи значај ново'Платонистичком елементу у немач­
кој мистици и код Ројсбрука }Iего што је то било уобичајено
откако су откривени томистички основи ове мистике.
31. Орега I р. XLIV.
32. Seuse, Leben, Кар. 3, ed. К. Bihlmeyer, Deutsche Schrif­
ten, Stuttgart 1907, 14. Уп. Кар. 5, str. 21, ред 3.
33. Meister Eckhart, Predigten, nr. 60, 76, ed. F. Pfeiffer,
Deutsche Mystiker des XIV. Jahrhunderts, Leipzig 1857, II 193
r. 34 ff. ; 242 r. 2 ff.
34. Tauler, Predigten nr. 28, ed. F. Vetter (Deutsche Texte
des Mittelalters XI), Berlin 1910, 1 17, r. 30 ff.
35. Ruusbroec, Dat Ьоес van seven sloten, сар. 19 ; We1·ken,
ed. David, IV р. 106 108.
36. Ruusbroec, Dat Ьоес van den rike der ghelieven, сар. 43 ;
ed. David, IV р. 264.
37. Ruusbroec, исто, сар. 35, р. 246.
38. Ruusbroec, Van seven trappen in den graet der gheeste­
liker minnen, сар. 14; ed. David, IV р. 53. Уместо ,,ontfonken''
читам ,,ontsonken''. (Ову Хојзингову претпоставку сада потвр­
ђују бољи рукописи : Jan van Ruusbroec, Werke, 2. Aufl. Koln
1950, III р. 266 I. 9.)
39. Ruusbroec, Воес van der hoechster waerheit, ed. David,
р. 263 ; Spieghel der ewigher salicheit, сар. 25, р. 231.
40. Spieghel der ewigher salicheit, сар. 1 9 р. 144, сар. 23
р. 227.
41. II Par. (2. Chron.) 6, 1 : ,,Dominus pollicitus est, ut
haЫtaret in caligine''; Псалам 17 (18), 12: ,,Et posuit tenebras
latibulum suum.''
42. Dion. Cart., De laudibus sanctae et individuae trinitatis
per modum horarum, Opera XXXV р. 137 s., XLI р. 263 etc. ;
 Ј . Х О Ј ЗИНI'А : Ј Е СЕН СРЕДЊ Е Г А ВЕКА
486
De passione dei salvatoris dialogus, исто, XXXVt 274 : ,,ingredie11do
caliginem, hoc est ad supersplendidissimae а с prorsus in­
comprehensiЫlis Deitatis praefatam notitiam pertingendo per
omnem negationem аЬ еа. ' '
43 . F. Jostes, Meister Eckhart und seine Ji.inger, Frciburg
(Schw.) 1 895, 95.
44. Dion. Cart ., De contemplation e, lib. III art. 5, Оре1·а XLI
р. 259.
45. Dion. Ca1"t., De contemplatione, XLI р. 269, према Dion.
Areopagitu.
Schriften,
46" Seuse . Leben, Кар. 4; Bihlmeyer, Deuts che
1 907, 14.
4 7. Eckhart, Predigten, nr. 40t стр. 136, 23.
48. Eckhart, Predigten, nr. 9, стр. 47 ff.
49. Soliloquium an i m a e 'Гhomas а Kempis, Opera
, om11ia,
ed. М. Ј. РоЫ. Freiburg 1 902 1 9 1 0, "i vol., I р . 230.
50. Thomas а Kempis, на наведеном месту, 1, 222.
XVII. ОБЛИЦИ МИШЉЕЊА У ПРАКТИЧНОМ ЖИВОТУ
1 . Alienor de Poitiers, Les honne11rs de la co ur, р. 1 84, 1 89,
242, 266 .
2. Olivier de la Marche, L'Estat de la maison etc., Oeuvres
IV р. 56. О слич ним п итањима в. стр 52 ff р уко11иса.
3. Ј. Н. Round, The king's serjeants and officers of state
with their co ronation services, London 1 0 1 1 , р . 4 1 .
4. О Кар лов им дра rуљ има уп. : R. F. Bur ckh ardt, Anzeige r
t. Schweiz. Alte rtum skunde 1 93 1 , 247 ff ; тамо ј е и епи ка ,,tro is
freres' ' .
5. Што се, зачуд о , про тегл о на лок омо тив у, аутомоб ил,
чак и на лифт
( б ар у Америки) .
6. Le livre des trahisons, р. 27.
7 . Rel. de S. Denis III р. 464 ff., Juvenal des Ursins, р. 440 ;
Noёl Valois, La France et le grand schisme d'occident, Pa ri s 1 896
-1 902, 4 vol., III р. 433.
8" Juvenal des Ursins, р. 342.
9. Mo nstrelet I р. 1 77 242 ; Coville, Le ver itaЫ e t.ex te de
la j ust ification du duc de Bourgogne par Jea n Petit, BiЫ iotheq11e
de l'Ec ole des chartes , 1 9 1 1 � р, 57 . О нацрту дру rе одбран е кој ом
је Пети требало да одговори на опо врrава ње кој е ј е 1 1 . сеп­
тем бра 1 408 изн ео опат Том а Цер изи види : О. Cat·tel lieri, Bei ­
trage zur Ges cbi chte der Herzo ge von Bu rgu nd V, Sitzungsbe ­
rich te der Hei delber ger Akademie de r Wis sen sch aften 191 4, Nr.
6 ; Wolfgang Sei ferth, Der Tyrannenmord von 140 7, Leipzi g, Dis ­
sertat ion 192 2. Затим, пов рх cвe rat што се �дн оси на Жа на
пн о : А. Co vil le, Je an Pe tit , La qu est ion du
Пе тија, вр ло ис цр
tyra nnic ide au commencement du siecl e, Pari s 1932 .
II РИМЕДБЕ 487
1 0 . Leroux de Lincy, Le proverbe francais, up" : Е Langlois,
ВiЫ. de l'Ecole des chart.es LX (1899) р. 569 ; Ј. Ulrich, Zeitschr.
f. franz. Sprache u. Lit. XXIV (1 902) р. 1 9 1 .
1 1 . Les Grandes chroniques de France, ed. Р. Paris, IV
р. 478.
1 2 . Alain Chartier (ed. Duchesne) р. 7 1 7 .
1 3. Les Fortunes et adversitez de feu nоЫе homme Jehan
Regnier ; Р. Champion, Histoire poetique du 1 5 е siecle, I р . 229
ff. Jea n Molinet, Faictz et Dictz, ed. Paris 1 537, fol. 80, 1 1 9, 1 52,
1 6 1 , 1 70, 1 94. Coquillart, Oeuvres I р. 6. Villon (ed. Lon gn o n )
р . 1 34.
1 4. Roberti Gaguini Epist. et ora t (ed Thuasne) , II р. 366.
. ,
1 5 . Gerson, Opera IV р. 657 ; ист о ; I, 936 ; Caгnahan, The Ad
Deum va dit of Jean Gerson� р. 6 1 , 7 1 ; уп. : Leroux de Lincy, Le
proverb e frantais I.
1 6 . Geffroi de Paris, ed. de Wailly et Delisle, у : Bouquet,
Recueil des Historiens des Gaules et de la France XXII р. 87,
види Index rerum et person arum s. v. Prov erbia, р. 926.
1 7 . Froissart (ed . Luce) XI р. 1 1 9 ; ed. Kervyn XIII р. 41,
XIV р. 33, XV р . 1 0 ; Le Jouvencel I р. 60, 62, 63, 74, 78, 93 .
1 8 Је l'envie ј е израз из иrре �а значењем : изазивам, по­
. .
зивам ; ic Ъ оиd представља одrовор на то : прима се ; cominus
et emi11.us ј е алузиј а на веровање да бодљикаво свињче може
да утроши бодље.
1 9 . Види мој чланак ; Aus der Vorgeschichte des nieder­
l andi schen NationalbewuBtseins, Im Bann der Geschichte, Ams­
terdam 1 942, 2 1 3 302.
20. Види с т р. 1 62 1 63.
2 1 . А. Pia get, Le livre . Messire Geofroy de Charny, Rom a ­
n ia XXVI (1 897) р. 396.
22. L' abre des batailles, Paris 1 5 1 5 , Michel de Noir. Види о
B·mr e:v : Molinier, Sources de l'histoire de France, nr. 386 1 .
23 . Chap. 35, 85 (у издању из 1 51 5 . двапут СР. ј ављају бро­
па
ј еви 80 90), 1 24 126.
2 4 . Chap. 56, 60, 84, 1 32. G. Wt. Coopland, The tree of battles
and some of its sources, Tijdschrift voor rechtsgeschie denis V
( 1 923) р. 1 73 наглашава ве.лику зависност Бонеа о д Ћована
Лењана (умро 1 382) . Али, изгледа да баш она места кој а ов д е
долазе у обзир припадај у првобитниј ем Б онеовом уделу. О Ћ .
.Лењану в иди : G. Ennini , I tra ttati della guerra е della рас е di
G. da Le�nano, Studi е memorie per Ia storia dell' universita di
Bo1ogna VIII ( 1 924) . У шпанском витешком роману Tiтa.n,te el
Blanco испосниковом штитоноши се као приручник витештва
дај е L'аrЪ т е des b atailles.
25. Chap. 82, 89, 80 и даље.
28. Le Jouvencel I р. 222 , II р. 8, 93, 96, l ЗЗ, 2 1 4.
27. Les vers de maitre Iienri Baude, poe te du Ј.5е siecle,
ed . Quicherat (Tresor des pi eces ra res ou inedites) 1 856, р. 20 25.
28. Champion, Villon II р. 1 8 2 .
29. Још ј ачи је овај формализам код ј ужноамеричких
пл емена где н еко ко ј е несрећним случај ем самог се'5 е повре-
488 Ј. ХОЈЗИНГА : ЈЕСЕН СРЕДЊЕI'А ВЕКА
дио мора да плати крвнину свом клану, јер је тиме пролио
крв клана. L. . Farrand, Basis of American history, р. 198 (the
American nation, А history, vol. II).
30; La Marche II р. 80.
31. Исто, 168.
32. Chastellain IV р. 169.
33. Chron. scand. II р. 83.
34. Petit-Dutaillis, Documents nouveaux sur les moeurs po­
pulaires etc.; Уп. : Chastellain V р. 399 и Jacques du Glercq,
passim.
35. Du Clercq IV р. 264 ; уп. : III р. 180, 184, 206, 209.
36. Monstrelet I р. 342, V р. 333; Chastellain II р. 389; La
Marche II р. 284, 331 ; Le livre des trahisons, р. 34, 226.
37. Thomas Basin (ed. Ј. Quicherat) р. XLIV.
38. Chastellain III р. 106.
39. Gerson, Sermo de nativ. domini, Opera 111 р. 947.
40. Le pastoralet, v. 2043.
41. Jean Jouffroy, Oratio, 1 р. 188.
42. La Marche 1 р. 63.
43. Gerson, Querela nomine Universitatis etc., Opera IV р.
574 ; уп. : Rel. de S. Den.is III р. 185.
44. Chastellain II р. 375 ; уп. исто, 307.
45. Commynes I р. 1 1 1, 363.
46. Monstrelet IV р. 388.
47. Basin I р. 66.
48. La Marche 1, р. 60, 63, 83, 88, 91, 94, 134 n. 1 ; Ill р. 101.
49. Commynes 1 р. 170, 262, 391, 413, 460.
50. Basin 11 р. 417, 419; Molinet, Faictz et Dictz fol. 205.
У .трећем реду читам sa уместо la.
51. Deschamps, Oeuvres IX.
52. Deschamps IX р. 219 ff.
53. Исто, стр. 293 ff.
54. Уп. : Marett, The threshold of religion, passim.
55. Monstrelet IV р. 93 ; Livre des trahisons, р. 157 ; Molinet
II р. 129; уп. : du Clercq IV р. 203, 273 ; Theod. Pauli, р. 278.
56. Molinet 1 р. 60.
57. Molinet IV р. 417 ; Courtault је музички инструме•rат
сличан фрули, mornifle је игра картама.
58. Gerson, Opera 1 р. 205.
59. Le songe du vieil pelerin ; Jorga, Phil. de mezieres, р.
69 n. 1.
60. Juvenal des Ursins, р. 425.
61. Исто, 415.
62. Gerson, Opera 1 р. 206.
63. Gerson, Sermo coram rege Franciae, Оре1·а IV р. 620;
Jouvenal des Ursins, р. 415, 423.
64. Gerson, Opera 1 р. 216.
65. Chastellain IV, р. 324, 323, 314 n. 1 ; du Clercq III р. 236.
66. Chastellain II р. 376, llI р. 446, 447 n. 1, 448, IV р. 213,
v р . 32.
ЈIРИМЕДБЕ 489
67. Monstrelet V р. 425.
67а . (О употреби израза ,,pays par deca'' за означавање бур­
гундских земаља уп. : Huizinga, Aus der Vorgeschichte des nie­
derl. NationalbewuBtseins, lm Bann der Geschichte, Amsterdam
1942, 252.) .
68. Chronique de Pierre le Pretre; Bourquelot, La vauder1e
d'Arras (BiЫiotheque de l'ecole des Chartes, 2е serie III) р. 109.
69. Jacques du Clercq III passim; Matthieu d'Escouchy II
р. 416 ff.
70. Martin le Franc, Le Champion des dames ; Bourquelot,
tra наведеном месту, 86 ; Thuasne, Gaguin II р. 474.
71. Froissart (ed. Kervyn) XI р. 193.
72. Уп. : R. Stadelmann, Vom Geist des ausgehenden Mittel­
alters, Halle 1929, стр. 46, прим. 2.
73. Gerson, Contra superstitionem praeserti1n Innocentum,
Opera 1 р. 205; De erroribus circa artem magicam, исто, стр.
2 1 1 ; De falsis prophetis, исто, стр. 545 ; De passionibus animae,
III р. 142.
74. Journal d't1n bourgeois, р. 236.
75. 'Исто, стр. 220.
76. Dionysius Cartusianus, Contra vitia f!uperstitionum qui­
bus circa cultum veri Dei erratur, Opera XXXVI р. 211 ff. ; А.
Franz, Die kirchlichen Benediktionen im Mittelalter, Freiburg
1909, 2 Bde.
77. Напр. : Jacques du Clercq III р. 104 107.
XVIII. УМЕТНОСТ У ЖИВОТУ
1 . (А. G. de Barante, Histoire des ducs de Bourgogne de la
maison de Valois. 12 vol. Paris 1824/26 и чешће.)
2. Rel. de S. Denis II р. 78.
3. Исто, II стр. 413.
4. Исто, I стр. 358.
5. Исто, I стр. 600; Juvenal des Ursins, р. 379.
6. La Curne de Ste. Palaye 1 р. 388; уп. и : Journal d'un
bourgeois de Paris, р. 67.
7. Bourgeois de Paris, р. 179 (Карло VI) ; исто, 309 (Изабела
Баварска) ; Chastellain IV р. 42 (Карло VII), исто, 1, 332 (Хен­
рик V) ; Lefevre de S. Remy 11 р. 65 ; М. d'Escouchy 11 р. 424,
432 ; Chron. scand. I р. 21 ; Jean Chartier, р. 319 (Карло VII) ;
Quatrebardes, Oeuvres du roi Rene I р. 129 ; Gaguini compendium
super Francorum gestis, ed. Paris 1500, fol. 164 (погреб Карла
VIll).
8. Martial d'Auvergne, Vigilles de Charles VII ; Les poesies
de Martial de Paris, dit d'Auvergne, Paris 1724, 2 vol., II р. 170.
Као што је познато, Вестм11нстерска опатиј а и данас чува
воштане ликове који су употребљавани приликом краљевск11х
11огреба ; нај стариј и сачувани лv1к је лик Карла II. Сродан је
обичај отмених Флорентинаца да свој лик у природној вели-
 490 Ј. ХОЈЗИНГ А : ЈЕСЕН СРЕД.ЊЕГ А ВЕКА
чини још за свога живота дају обесити у Santissima Annunzia­
ta ; уп. о томе значајно саопштење : А. Warburg, Gesammelte
Schriften I, 99, 346, 350.
9. Р. Fredericq, Codex documentorum sacratissimarum in­
dulgentiarum Neerlandicarum (RGP, kl. serie XXI), s'Graven­
hage 1922, р. 252.
10. Ренесансни папа као што ј е Пије II у овом погледу
о дост ојанству уметника fre мисли друкчиј е : он затражи од
сваr омиљеног вајар а Паола Романа да изради два лика Си­
rисмонда Малатесте који су свечано спаљени. Папа хвали
што су слични да се човек чисто превари, у својим Commen­
tarii VII р. 185. 'Уп. : Е. Milntz, Les arts а Ја cour des papes
etc., 1 878, р. 248.
1 1 . Значајно обогаћивање нашег материј ала представља
,,Свечаност лова бургундског двора'' чиј и ј е оригиrtал изгорео
у Праду, код Мадрида. Паул Пост је свратиО' нашу пажњу на
.iедну копију која ј е са"-хувана у Версајском двору; уп. : Р. Post,
Ein verschollenes JagdЫld Jan van Eycks, Jahrb11ch der Preu­
Bfschen Kunstsammlungen 1931, 120 ff.
12. Напр. : Froissart (ed. Luce) VIII р. 43.
13. Froissart (ed. Kervyn) XI р. 367. у ј едној варијанти
стоји ,,proviseurs'' уместо ,,peintres'', али према це.лиfIИ може
се прихватити и ,,peintres''.
14. Betty Kurth, Die Bliltezeit der Bildwirkerkunst zu Tour­
nay und der Burl{Undische Hof, Jahrbuch der Kunstsammlungen
des Kaiserhauses 34 (1917), З.
15. Пјер де Фенен на стр. 624 каже о Бони д'Артоа : ,,et
avec се ne portoit polnt d'estat sur son chief comment autres
dames а elle pare.illes'' (,,а сем тога није носила никакав раско­
шан украс на г.лави као друге, њој равне даме'').
16. Le livre des trahisons, р. 15R .
17. Chastellain III р. 375; Т�а Mэ rche II р. 340, III р. 1 8 5 ;
d'Escouchy II р. 1 1 6 : r.aborde I I : Molinier, r�es sources de I'hfst.
de France, nrr. 3645, 3661, 3663. 5030 Inv. des arch. dt1 Nord
rv р. 1915 .
18. 'Упореди стр. 36 37.
19. ГТако су називали чланове редериј керкамера, Cameren
van Rhetori ca, световних удружења за неговање поезије, -;:тре­
давања и глvме, који су у Холандији на слт1чан начин, само
са много дубљим и трајнијим утицајем, деловали као и мај­
стерзингери у Немачкој .1
20. I,a Marche II р. 340 ff.
.2 1 . [Француски caraque, доњонемачки Kracke тип бр•,да
који су раниiе употребљавали претежно Португа.лци
Шпанци.]
22. La borde II р. 326.
23. La Marche III р. 197.
24. Laborde II р. 375 nr. 4880.
25. Laborde 11 р. 322, 329.
26. Иако нај сигурниј и знак, печат уметников ј ас110 •rма
,,Claus Sluter'' , ипак се тешко може примити да ј е нехоландско
ГlРТ,IЈ\lЕДБЕ 491
Ctaus био првобитни О'блик његогог имена добивеног на крште­
њу. Као што ј е познато, после проналажења његовог имена
у једном цеховском протоколу у Бриселу (око 1380) сигурно
ј е да ј е Слутер пореклом из Харлема.
27. Већ 1405 дат је у залог краљичином орату, ВОЈВОДИ
�
.
Лудвигу и нешто касније доспео у Баварску где се У цркви
�
у Алтет гу чува под именом ,,Das Goldene R6Bl''. .
28. А. Кleinclausz, Un atelier de scttlpture au 15е s1 ecle
,
Gazette des beaux arts 29 (1903) 1.
29. 2. књ. Мојсијева 12, 6. Псалми 22, 16, 17. Iilcaиje 53, 7.
Јеремије 1, 22. Данило 9, 26. Захарије 1 1, 12.
30. Изгубљене боје су у пој единостима познате из ј едног
извеnхтаја састављеног 1832.
31. Kleinclausz, L'art funeraire de la Bouгgogne au moyen
age, Gazette des beaux arts 27 (1902 ). . .
32. Уп. : Etienne Boileau, Le livres des met1ers, ed. de L ��;
.
pinasse et Bon nar dot , Histoir e generale de Par is, 1879 , р. XI i11- .
33. G. Cohen, Le livre de conduite du regisseur et le comp­
te de depenses pour le mystere de la Passion jou e а Mons en
1501 (РuЫ . de la Fac . des lettre s de Stгasbourg 23) 1925 .
34. Chastellain V р. 26 n. 2, Doutrepont, р. 156.
35. Juvenal des Ursins, р. 378.
36. Jacques du Clercq II р. 2С 3 ; Foulquart : d'H eгicault,
Oeuvres de Coquillart 1 р. 23 n. 1 .
37. Lefevгe de S. Remy II р. 291 .
38. London, National GaJleгy ; Berlin, Ka i�eг -Fгiedгich-Mu-
seum.
39. Ма како желели да то преведемо са ,,То Је оио Ј ан
. �
ван Ајк '' и да у том лику препознамо сам ог уметника. Али
аргументи за и против оваквог решења кој е је недавIIО по110'30
пО'Кушано уп. : Revue de l'art, 36, 193 2, р. 1 87 ; Ga zette des
beaux arts 74 (19 32) р. 4 2 ; Burlington Magazine 1 93� март, сеп­ ,
тембар, октобар, децембар по моl\1е миш.љењу ЈОШ не доз­
вољ ава ју ревизију уобичајеног схв ата ња .
40. Froissart (ed. Kervyn) XI р. 197 .
41. Р. Durrieu, Le s tres riches heu гes de Jea n de Fra nce ,
duc de Berry (Heures de Chantill y), Paris 190 4, р. 8 1 .
42. Moll, Kerkgesch. 11 2 р. 313 ff. ; Ј . G . R. Acquoy, Het
klooster van Windesheim en zijn invloP.d. Utrecht 187 3 188 0, 3
vol., II р. 249. . .
43. Thomas а Kemp is , Sermones ad nov1t1os nr. 29, Opera
(ed. Pohl) VI р. 287.
44. Moll, Kerkgesch. 11 2 р. 321 . Acquoy, на наведеном месту
и стр. 222 .
45. 'Уп. стр. 250 и д.
46. Chastellain IV р. 21!! .
47. La Marche 11 р. 398 .
48. La Marche II р. 369.
49. Chastellain IV р. 136 275 , 359, 361 , V р. 225 ; du Clercq
.
I V р. 7.
50. Chastellain 111 р. 332 ; du Clercq III р. !'16.
 492 Ј. ХОЈ ЗvfНГА : ЈЕСЕН СРЕДЊЕГА ВЕКА
51. Chastellain V р. 44, 11 р. 281 ; La Marche II р. 85 ; du
Clercq III р. 56.
52. Chastellain III р. 330.
53. du Clercq III р. 203.
54. Види стр. 238 и д.
55. Издавачи Бонавентуре у Кваракију приписују ово
дело Јовану де Каулибусу, францисканцу из Сан Гимињаноа
који је умро 1370. [Уп. Liv. Oliger, Studi Francescani VII (1921)
р. 143 183, VIII (1922) р. 18 47.)
56. Facius, Liber de viris illustribus, ed. L. Mehtts, Florenz
1745, р. 46 ; Weale, Hubert and John van Eyck, their life and
work, London New York 1908, р. LXXIII.
XIX. ЕСТЕТСКО ОСЕЋАЊЕ
1. Dion. Cartus., Opera XXXIV р. 223.
2. На истом месту, стр. 247, 230.
3. О. Zockler, Dionys des Kartiiusers Schrift De venustate
mundi, Beitrag zur Vorgeschichte der A.sthetik (Theol. Studien
und Kritiken) 1881, 651 ; Е. Anitchoff, L'esthetique au moyen
Age, Le Moyen Age ХХ (1918) р. 221 ; М. Grabmsnn, Des Ulrich
Engelberti von StraJЗburg О. Pr. Abhandlung De Pulchro,
Sitzungsb. d. Bayer. Akademie, Phil. hist. Kl. 1925; W. Seiferth,
Dantes Kunstlehre, Arch, f. Kulturgeschichte XVII (1927), 194 ff,
XVIII (1928).
4. Summa theologiae, pars la q. 39 art. 8.
5. Dion. Cart. Vita, Opera I р. XXXVI.
6. Dion. Cart., De vita canonicorum, art. 20, Opera XXXVII
р. 197 ; An1 discantus in divino obsequio sit commendaЫlis ; Tho­
mas de Aquino, Summa theologiae, IIa IIae q. 91 art. 2 ; Utrum
cantus sint assumendi ad la:1dem divinam.
7. Molinet I р. 73 ; уп. стр. 67.
8. Petri Alliaci De falsis prophetis, Gerson, Opera I р. 538.
9. La Marche II р. 361.
10. De venustate mundi, Dion. Cart., Opera XXXIV р. 242.
1 1 . Froissart (ed. Luce) IV р. 90, VIII р. 43, 58, XI р. 53, 129;
ed. Kervyn XI р. 340, 360, XIII р. 150, XIV р. 157, 215.
12. Deschamps I р. 155 ; II р. 211, II р. 208 -nr. 307 ; La Mar­
che I р. 274.
13. Livre des trahisons, р. 150, 156 ; La Marche II р. 12, 347,
III р. 127, 89 ; Chastellain IV р. 44 ; Chron. scand. I р. 26, 126.
14. Lefevre de S. Remy II р. 294, 296.
15. Couderc, Les comptes d'un grand couturier parisien au
15е siecle, Bulletin de la soc. de l'hist. de Paris XXXVIII (1911)
р. 1 25 ff.
16. Blason des Couleurs, ed. Cocheris, р. 1 13, 97, 87, 99,
90, 88, 108, 83, 110.
17. Напр. : Monstrelet V р. 2 ; du Clercq I р. 348.
"
••
ПРИМЕДБЕ 4.g .)
, , •)
18. La Marche II р. 343. F. М. Graves, Deux inventaires
de la maison d'Orleans, р. 28 nr. 1.
19. Chastellain VII р. 223; La Marche 1 р. 276; 11 р. 11, 68,
345; du Clercq II р. 197 ; Jean Gerz11ain, Liber de virtutibus, р.
1 1 ; Jouffroy, Oratio р. 173.
20. d'Escouchy 1 р. 234.
21. Види стр. 160 161.
22. Le miroir de mariage, XVll v. 1650 ; Deзchamps, Oeuv­
res IX р. 57.
23. Chanson francaises du quinzieme siecle, ed. G. Paris
(Soc. des anciens textes francais) 1875, nr. XLIX, р. 50; De­
schamps III р. 217 nr. 415, р. 223 nr. 419, р. 227 nr. 423, р. 302
nr. 481, IV р. 199 nr. 728; L'Amant rendu cordelier, h. 62, р. 23 ;
Molinet, Faictz et Dictz, fol. 176.
24. Blason des couleurs (ed Cocheris) р. 1 10. О симбО'лици
бој а у Италији види : Bertoni, L'Orlando furioso, р. 221 f.
25. Cent balades d'amant et de dame no. 92, Christine de
Pisan Oeuvres poetiques 111 р. 299. Уп. Deschamps Х nq. 52;
L'histoire et plaisante chronicque du petit Jehan de Saintre, ed.
G. Helleny, Paris 1890, р. 415.
26. [huik, на немачкој језичкој области ,,heuke'', је старин­
ска врста капута. Уп. Limburger Chronik (ed. А. Wyss) сар.
21 р. 36 I 11 и чешће.]
27. Le Pastoralet р. 636 v. 2054 ; Les cents nouvelles nouvei­
les II р. 1 18: ,,craindroit tres fort estre du rang des Ыеuх vestuz,
qu'on apelle communement noz amis'' (,,врло би се бој ао да буде
међу обученима у плаво које обично називају ,,рогоњама'').
28. [scute, немачки Schute = брод.]
29. Chansons, du 15е siecle, р. 5 nr. 5, 85 nr. 87.
ЗО. La Marche II р. 207.
31. [За целину упореди и: Wilh. Wackernagel, Die Far?e�­
und Blumensprache des Mittelalters, Юeinere Schriften 1, Le1pz1g
1872, 143- -240.)
ХХ. СЛИКА И РЕЧ
1. О ово�ме упореди моју расправу : Das ProЫem der Re-
naissance, Parerga, Amsterdam Basel 1945, 87 �46. •
2. La Renaissance septentrionale et les prem1ers ma1tres des
Flandres, Bruxelles 1905.
·
.
3. Erasmus, Ratio seu Methodus compend10 oerven1end1 ad
. .
veram theologiam, Basel 1520, р. 146.
4. Е. Durand-Greville, Hubert et Jan van Eyck, Bruxelles
1910, р. 1 19.
5. Уп. стр. 290.
6. Alain Chartier, Oeuvres (ed. Duchesne) р. 594.
7. Chastellain I р. 11, 12, IV р. 21, 393, Vll р. 160 ; La Marche
I р. 14; Molinet I р. 23.
8. Jean Robertet, Chastellain VII р. 182.
494 Ј. ХОЈЗИНГА : ЈЕСЕ Н СРЕДЊЕГА ВЕК А
9. Chastellain VII р. 219.
10. Chastellain III р. 231 ff.
1 1 . 17. јануар.
12. [Oratoire: Кутак у капели одвојен теписима.]
13. ,,Clerc de la chapelle'', Карон, налази се међу припове-
дачима збирке Cent nouvelles nouvelles. ,
14. Уп. стр. 130 131.
15. Chastellain III р. 46, 104 ; V 259.
16. Chastellain V р. 273, 269, 271.
16а. [Уп. : Е. Trenkler, D. Livre du cuer d'amours espris,
Wien 1946.]
17. Уп. репродукције : А. Michel, Histoire de l'art etc., Paris
1907 ff., IV 2 р. 7 1 1 ; Р. Durrieu, Les belles heures du duc de
Berry, Gazette des Beaux arts 35 (1906) р. 283. Фототипско
издање читавог рукописа : О. Smital/E. Winkler, \Vien 1926.
18. Froissart (ed. Kervyn) XIII р. 50, XI р. 99, XIII р. 4.
19. Песник непознат, штампано у : Dest:hamps, Oeuvres Х
nr. 18; уп. Le Debat du сиет et du corps de Villon, даље : Charles
d'Orleans, rondel 192.
20. Варијанта : ,,Monstre paix''.
21. Издање из 1522, фол. 101, код : А. de la Borderie, Jean
Meschinot etc. (ВiЫ. de l'ecole des chartes XVI) 1895, р. 301. Уп. :
Анри Бодеове баладе : Quicherat (Tresor des pieces rares ou ine­
dites, Paris 11356) р. 26, 37, 55, 79.
22. Froissart (ed. Luce) I р. 56, 66, 71, XI р. 13; ed. Kervyn
XII р. 2, 23 ; уп, и Deschamps III р. 42.
23. Froissart (ed. Kervyn) XI р, 89.
24. Р. Durrieu, Les tres-riches heures de Jean de France
duc de Berry, 1904, Taf. 38.
25. Oeuvres du roi Rene, ed. de Quatrebarbes, 11 р. 105.
26 . Deschamps 1 nrr. 61, 144 ; III nrr. 454, 483, 524; IV nrr.
617, 636.
27. За једну слику своје поетске фантазије, Chastel de
Plaisance, краљ Рене каже да изгледа као Сомирски дворац,
Oeuvres 111 р. 146.
28. Durrieu, на наведеном месту прилог 3, 9, 12.
29. Deschamps VI р, 191 nr. 1204.
30. Froissart (ed. Luce) V р. 64, Vlll р. 5, 48, Xl р. 1 1 0 ; ed.
Kervyn XIII р, 14, 21, 84, 102, 264.
31. Froissart (ed. Kervyn) XV р. 54, 109, 184, XVI р. 23, 52;
ed. Luce 1 р. 394.
32. Froissart Xlll р. 13.
33. [Уп. уз то стр. 409, прим. бр. 19.]
34. G. de Machaut, Poesie lyriques, ed. V. Chichmaref (За­
писки ист. фил. факултета имп. С. Петрб. унив�рситета XCll
(1909) I р. 74 nr. 60.
35. La Borderie, на наведеном месту, стр. 618.
36. Christine de Pisan, Oeuvres poetiques I р. 276.
37. Исто, 1, 164, ЗО.
38. Christine de Pisan, Oeuvres poetiques I р. 275, nr. 5.
ПРИМ ЕДБЕ 495
39. Froissart, Poesies, ed. Scheler, 11 р. 216.
40. Р. Michault, La dance aux aveugles etc., Lille 1748.
41. Recueil de poesies fr.an�oises des 15е et 16е siecles, ed.
de Montaiglon, ВiЫ. elzevirienne IX р. 59.
XXI. РЕЧ И СЛИКА
1. Мишоловка би се међутим могла и симболички схвати­
ти. Петрус Ломбардус у свом делу Sententiae lib. III dist. . Ј �
наводи : За хватање ђавола Бог је створио мишоловку у KQIJOJ
је као мамац причврстио Христово људско месо.
2. Deschamps VI р. 188 nr. 1 202.
З. Espinette означава овде кавез у коме се кљука птица.
4. Froissart, Poesies I р. 91.
5. Froissart (ed. Kervyn) XIIl ЬI· 22.
6. Deschamps 1 р. 196 nr. 90, р. 192 nr. 87, IV р. 294 nr. 788,
V nr1·. 903' 905 919 VII р. 220 nr. 1375; II р. 86 nrr. 247, 250.
7. м. Ј. F�iedl�nder, Die altniederliindische Malerei I, на стр.
77 убраја у слике ,,раног АјковОII' стила''. Слика ј е некада при­
падала Филипу де Комину.
8. Durrieu, Les tres riches heures, прилог 38, 39, 60, 27, 28.
9. Deschamps V р. 351 nr. 1060; V р. 15 nr. 844.
10. Chastellain III р. 256 ff.
11. Уп. важну расправу: А. Warburg, Arbeitende Bauern auf
buri;iundischen Teppichen, Gesammelte Schriften 1, 221.
12. Journal d'un bourgeois, р. 325 n. 2.
13. Deschamps nrr. 1229, 1230, 1233, 1259, 1299, 1300, 1477 : ':!
р. 230, 232, 237, 279, VII р. 52, 54, VIII р. 182. Gaguin, De val1-
dorum mendicantium astucia (ed. Thuasne) II р. 169 rf.
'
14. Deschamps II р. 44 nr. 219; 1 р. 71 nr. 2.
!'
15. Исто, IV, стр. 291, бр. 786. .
16. BiЫiotheque de l'ecole des chartes, 2е ser1e III (1846)
р. 70.
17. Proverbia (Соломонове изреке) 14, 13.
18. Alain Chartier, La belle dame sans mercy, �· 503, 505 ;
Le debat du reveillematin р. 498; Chansons du 15е s1ecle, р. 71
: '' nr. 73; L'amant rendu co�delier а l'observance d'amou1·s, v. 371 ;
Molinet, Faictz et dictz (edit. de 1537) fol. 172.
19. Alain Chartier, Le debat des deux fortunes d'a1nours,
р. 581.
20. Oeuvres du roi Rene, ed. Quatrebarbes, III р. 194.
21. Charles d'Orleans, Poesies completes, р. 68.
22. Исто, стр 88, балада бр. 19.
23. Charles d'Orleans, Poesies completes, chanson nr. 62.
24. Позивајући се на мишљење изнесено у делу Р. Cham­
'
pion, Histoire poetique du 15е siecle 1, р. 365 .
веруЈем д;;�. то
!
'
� сада сигурно могу да оповргнем, пошта сам већ, ослањаЈући
се на разлоге квалитета, у ранијим издањима изражавао сум­
''
'
'
1,;
'1' њу у то.
496 Ј. ХОЈЗИНГА : ЈЕСЕН СРЕ/�:ЊЕГА ВЕКА П РИМЕДБЕ 497

25. Можда треба читати : boutoit? Уп. : Alain Chartier, 549 : 45. Chastellain VlI р. 237 ff.
46. Molinet, Le miroir de la mort, Fragment, Chastellain VI
Ои .<е /е veпt ипе fe11estre Ьоиtе
Doпt il cиide qие sa dame /'esco11te р. 460.
S 'еп va coucher joyeulx . .
.
47.Chastellain VII р. 419.
48.Deschamps 1 р. 170.
(Или ако ветар удари о прозор верујући да га госпа услишује, а чило од­
ла.111 да спава . . .)
49.[Алузија на пасторалу ,,De Leeuwendalers'' од Joost van
den Vondel-a (1 648) ; уп. : De Werken van Vondel (ed. Ј. F. М.
Huitains 51, 53, 57, 167, 188, 192, ed. de Montaiglon (Soc.
26. Sterck en Н. W. Е. Moller) V, Amsterdam 1931.]
des anc. textes francais) 1881. 50. Le Pastoralet, v. 501, 5768, 7240.
27. Музеј у Лајпцигу, бр. 509. 51. Упореди ПО'Везаност пасторале и политике код Дешана, ·
28. Journal d'un bourgeois, р. 96. Prof. D. С. Hesseling 111, стр. 62, бр. 344, стр. 93, бр. 359.
(Лај ден) упозорио ме је да овде, сем осећања стида, вероватно 52. Molinet, Chronique IV р. 307. [Име холандског града
делуј е ј ош нека друга представа, да се наиме мртвац на S 1 и у s, француски Е с 1 и s е значи ,,брана'', ,,устава' '.]
страшном суду не може појавит.и без мртвачке кошуље, и упу­ 53. Е. Langlois, Le roman de la rose (Soc. des anc. textes)
тио ме је на један грчки извор из седмог века (Johannes 1914, 1, 33.
Moschus сар. 78, Migne Patr. graeca LXXXVll col. 2933 D), за 54. Recueil de Chansons etc. (Soc. des ЫЫiophiles belges) 111
који можда има паралела и на Западу. С друге стране, треба р. 31.
приметити да се на минијатурама и сликама устај ања мртвих 55. La Borderie, на наведеном месту, 603, 632.
телеса увек гола дижу из гробова. Ни теологија ни умет­ !

ност ,нису биле сложне у питању голотиње или одеве1fости на !

страшном суду; уп. : G. G . Coulton, Art and the Reformation,

Oxford 1925, р. 255 258. На севернО'М порталу катедрале у Ба­
'
•

' XXII. ПОЈАВА НОВОГ ОБЛИКА

зелу васкрсли се управо облаче за суд.
29. Ј. Veth/S. Muller Fz., Albrecht Dilrers Niederlandische
'
1. N. de Clemanges, Opera (ed. Lydius) Lugd. Bat. 1613; Joh.
.Reise, Berlin Utrecht 1918, 1, 13. •
de Monasteriolo, Epistolae : Martene et Durand, Amplissima Col­
30. Chastellain 111 р. 414. lectio II col. 1310.
•
•

31. Chron. scand. 1 р. 27.
32. Molinet V р. 15.
33. Lefebvre, TheAtre de Lille р. 54, Doutrepont р. 354.
34. Th. Godelfroy, Le ceremonial francois (1649) р. 617.
35. Ј. В. Houwaert, Declaratie van die triumphante lncompst
van den . . . Prince van Oraingnien etc. ; Antwerpen 1579, Plantijn,
р. 39.
36.Не желимо овде улазити у тезу Емила Малеа о ути­
цају драме на сликарство.
37. Уп.: Р. Durrieu, Gazette des beaux arts 35 (1906) р. 275.
38. Christine de Pisan, Epitre d' Othea а Hector, Ms. 9392 de
Jean Mielot, ed. Ј. van den Gheyn, Bruxelles 1913.
39. Исто, слике 5, 8, 26, 24, 25.
40. Van den Gheyn, Epitre d'Othea, слика 1 и 3 ; Michel,
Histoire de l'art IV 2 р. 603; Michel Colombe, Grabdenkmal aus
der Kathedrale von Nantes, на истом месту, 616; фигура Темпе­
ранције на надгробном споменику Амбоашких кардинала у
катедрали у Руану.
41. Види о томе моју студију : Aus der Vorgeschichte des
niederlandischen NationalbewuBtseins, lm Bann der Geschichte,
2. Ер. 69, col. 1447 ; ер. 15, col. 1338.
3. Ер. 59, col. 1426; ер. 58, col. 1423.
4. Ер. 40, col. 1388, 1396.
5. Ер. 59, col. 1427 ; ер. 67 col. 1435.
6. Le livre du Voir-Dit, р. XVIII.
7. Види стр. 90 91.
8. Види стр. 263 264.
9. Gerson, Opera I р. 922.
10. Ер. 38, vol. 1385.
1 1 . Dion. Cart., Opera XXXVII р. 495.
12. Petrarca, Opera, ed. Basel 1581, р. 84 7 ; Clemanges, Opera,
Ер. 5, р. 24 ; Joh. de Monasteriolo, Ер. 50, col. 1428.
13. Chastellain VII р. 75 143, уп. V р. 38 40, VI р. 80, VIII
р. 358; Le livre des trahisons, р. 145.
·�· 14. Machaut, Le Voir-Dit, р. 230 ; Chastellain Vl р. 194; La
Marche Ill р. 166 ; Le Pastoralet v. 2806; Le Jouvencel 1 р. 16.
15. Le Pastoralet v. 541, 4612.
16. Chastellain III р. 173, 177, 359 etc.; Мalinet 11 р. 207.
17. Ј. Germain, Liber de virtutibus Philippi ducis Burgundiae
·
(Chron. rel. а l'hist. de Belg. sous la; dom. des ducs de. Bourg. 111.)
' .

Amsterdam 1942, 213 302. 18. Chronique scandaleuse II'' P·. 42.
·- · -
42. Exposition sur verite mal prise, Chastellain VI р. 249. 19. Christine de Pisan, Oeuvres '· poetiques 1·· р. 90 nr. 90.
43. Le livre de paix, Chastellain Vll р. 375. 20. Баш у Чосеровој приповетци о Троилу' и Кресиди
44. Advertissement au duc Charles, Chastellain Vll р. 304 ff. истакнуту улогу игра Пандар : изгледа да отуда потиче енглес-
•
•

� 32 Ј . Хојзинга
•

-·
 498 Ј . ХОЈЗИНI,А : ЈЕСЕН СРЕДЊЕI'А В ЕКА
'

ка реч р а n d е r = подводач. (Уп. : Eugen Lerch, Romanische

Forschungen 62 (1 950), 67 )
.

2 1 . Deschamps II р. 138 nr. 285.

22. (Проф. С. de Boer мис л и да Anglux = Anglus ,,Еиrлез'')
23. [Нениј е ј е проrласиа Брута праоцем В р и т а н а 1� а,
таквим ra приказуј у Вас (Wace) итд. Раније поменуте џ ино ве
уништио ј е Брут.]
24. Villon (ed. Longnon) р" 15, h. 36 38 ; Rabelais, Pantagruel
liv. 2 chap 6.
.

25. Chastellain V р. 292 ff. ; La M a rche , Parement et triumphe ХРОНОЛОШКА ТАБЛИЦА

des d a mes , Prologue, Molinet Faictz et dictz, Prologue, id. Chro­
nique I р. 72, 1 0, 54.
1 302. Бон ифа циј е VIII бул ом Unam San cta·m ј ош
Пап а
26. Изводи у : Kervyn de Lettenhove, Oeuvres de Chastellain
VII р. 1 45 1 86 ; уп. ; Р. Durrieu, Un barbier de nom fran<;ais а једном истиче потпуно право пап е на врх овну вла ст
над државом. Фра нцу ски кр а љ Филип V сази ва
Bruges, Academie des inscriptions et belles-lettres, Comptes 1·en ­
dus 1 9 1 7, р. 542 558. стал еже сво ј е држ аве да се бра ни о д папиних на -
•

27 . C ha s t el l a i n VII р. 146. ст оэ ањ а .
28. Chastellain VII р . 1 80. - Вој ску Фил ипа IV побе ђују фпа ндр иј ски грађ а ни
29. La Marche 1 р. 1 5, 1 84 1 86 ; Molinet 1 р. 14, III р. 99 ; у биц и зла тни х мам уза , код Кортреј ка.
Chastellain VI : Exposition sur verite mal prise, VII р . 76, 29, 1 303 . Бонифациј е VII I у мире убр зо пос ле сво r понижења
1 42 4 22 ; Commynes 1 р. З ; уп. : noutrepont, р. 24.
.
у Ан ањиј у.
ЗО. Chastellain VII р . 1 59. 1 308. Па па Кл име нт V (1305 1 3 1 4) премешта сед иште
3 1 . Chastellain VII р. 1 59 . куриј е из Рима у Ав ињон.
32. Thuasne, R . Gaguini Ер. e t Or. I р. 1 26. 131 1 . Вј енски концил . Међу високим свештенством први
ЗЗ. Thuasne 1 р. 20. пут се чуј у г л а с о ви о потр еби црквене реформе.
3 4 . Thuasne 1 р. 1 7 8, II р. 509. 1 3 14. Ук идање реда темплара. Смрт фр анцуск оr краља
35. Deschamps 1 р. 1 58 nr. 63 . Филипа (IV) Ле пог .
36. Villon, Testament v. 899, ed. Longnon р. 58. Око 1 315. УмрО' Жа н Кл опи нел или Ме н, дру rи nесник Ром ана
37. Le Pastoralet, v. 2094. оружи.
38. Le Pastoralet р. 574 v. ЗО. 1 31 9. Склап ањ� мира изм еђу Фр анцуске и Фл андриј е.
39. Molinet V р. 21 . кој а ј е изгубила сво ј рома нски део (Лил, Дуе, Бе ­
40. Chastellain, Le dit de verite, VI р . 22 1 , уп. : Exposition али ј е сачувала сам ост алн ост у односу на
i·

тин),
:.'

sur veri te mal prise, исто, 297, з 1 о. фра нцуску кру ну.
4 1 . La Marche II р . 68.
42. Rom an de la rose, v. 20 14 1 .
-�,'
�;1t� 1 32 1 . Умро Д ант е .
мај стер Екхарт.
�. �

1 327. 'Умро
'-'

�1
'i '

1 328 . Изумире стариј а пиниј а К а п е ти н г а у Фр анцуској .

.> .
.;,
. .

Нас леђуј е ј е дом: Валоа с а Фил ипо м VI Дyr�w.

.
.' ,,

••
1

'Ј' - Фра нцуски краљ Филип VI пома же Луд:виrу Невер­

схом, фпандриј ском rрофу , д а уrуши уст анак фл ан­
;. .
'

дриј ских грађан а .

1336/37. Енглески краљ Едвард III добиј а подршку цар а
Лудв иrа Ба варца, доњо рај нс ких к незо в а и фл ан­
,цриј ских гра дов а против Фр анцуске. Изб r1ј а1ье сто ­
rодишњеr рата између Фр анцуск е и Енглес ке.
1337. Ум ро Ћото (рођен 126 6) .
1 338. Ге нт друrи фландриј ски гра до ви под вођств ом
и
Јакоба Артевелдеа пр ела зе на енr леску стр ану .
1 341 1 364. Сукоб између Карпа де Блоа и Жа на де Мо нфо рта
око војводства Бр етање.
(

. �·.
� .
 Ј. ХОЈЗИНГ.'\ : ЈЕСЕН СРЕДЊЕГ А ВЕК;\
500
1346. Едвард III побеђује француску војску код Кресија.
1347. Едвард III осваја Кале. Примирје између Енrлеске
и Француске.
1348. Вел�ка епидемија куrе у Европи, ,,црна смрт''.
1351. ,,Бо] тридесеторице'' (,,Combat des Trente'') код
Плоермела, у Бретањи.
1353. Османлије Турци освајају своје прво упор�rште у
Европи.
1356. Француски сталежи који заседају у Паризу поку­
шавају да реформама оrраниче краљевску власт.
- Битка код Мопертија (или Поатиј еа) ; краљ Јован II
Добри, са својим млађим сином Филипоl\t у енrле.с­
КО'М заробљеништву.
1358. Сељачки устанак ,,Жакериј а'' у Француској . Плем­
ство побеђује.
1360. Мир У Бретињиу између Француске и Енглеске.
Енглези добиј ају Гаскоњ, Гијен, Поату, Кале и др.
- Едвард 111 се одриче својих прете11зија 1ta фран­
цуску круну.
Боравак хенегаускоr хроничара �1 пес11ика Жана
Фроасара у Енrлеској (рођен 1337. у Валенсије1tу,
умро после 1400).
1361. Умро 1-1емачки мистичар Јоханес Тау.тrер (рО'ђ. око
1300).
1362-1365. Кипарски краљ Петар 1 од Лизиња11а обилази са
Пјером Томом и Филиrrом де Мезијером дворове
Италије, Француске, Немачке и Енглеске, да би по­
кренуо крсташки рат. Једна хришћанска флота за-
узи:v�а Александрију.
1363. Француски краљ Јован даје свом млађем сину Фи­
липу као ле1tо војводство Бурrундију (где је изу-
мрла војводска лоза, једна старија споредна капе­
тингска лоза).
1364-1380. Карло V Мудри, краљ Француске. У Бретањи по-
ново избиј а борба против Енглеза, а вади је Бер­
тран Диrеклеr-1, од 1370. намесник Француске.
1364. Шарл де Блоа гине код Ореј а.
1365. Умире немачки мистичар Хајнрих Зојзе (рођ. 1300).
1366. Французи под Дигекленом помажу Хај нриху од
Трастамаре, претенденту на круну Кастилије, да
протера краља Педра Грозног.
1 367. Папа Урбан V, упркос вољи својих кардинала и
савету француског краља Карла V, враћа се из
Авињона у Рим.
Енглески престолонаследник, ,,црни при�rц'', долази
у помоћ кастилијском краљу Педру и побеђује код
Најере (или Наварете), rде Диl:'еклен пада у роп­
ство.
1368. Немачки цар Карло IV други пут у Риму.
1
XPOIIO.'IO.I1JI<A ТАБЛИЦА 501
'
1369. Смрт Педра Грозног. Хајнрих од Трастамаре за­
узима пресrо КастЈоt:лије. Савез између Кастилије и
Француске уrрожава енглеску сиrурност на мору.
- Сталежи Гијене устају против енглеске власти. По­
ново избија отворена борба између Француске и
Енrлеске.
- Филип 1 Смели, војвода бурrундски, жени се Марrа­
ретом од Малеа, наследницом Фландрије, Артоа,
слободнот rрофовства Бурrундије, Невере и Ретела.
- Жан Фроасар код брабантскоr херцега Вензела.
1370. Папа Урбан V враћа се из Рима у Авињон.
1374. Умире Франческо Петрарка (рођ. 1304).
1375. Умире Ђовани Бокачо (рођ. 1313).
1376. Папа Грrур XI, збоr уrроженог положаја црквене
државе, враћа се у Рим.
1377. Умире песник Гијом Маша (рођ. око 1300).
·'
1378. Велика црквена шизма. Један део кардинала бира
за папу надбискупа из Барија кој и остаје у Риму
као Урбан VI (1378 1389) ; остали бирају женевскоr
кардинала Робера који као Клеменс VII одлази у
Авињон. Урбана VI признају у Немачкој, Фландри�
ји, највећем делу Италије, у Енглеској, Мађарск0:>ј ,
Пољској, Данској, ШведскО'ј и Норвешкој. За Кле­
менса су Француска, Савој а, Шкотска, поједине
немачК"е области, Напуљ, Сицилија, Сардиниј а, кас­
ниј е и шпанска краљевства.
- Турци освај ају Једрене.
1380. Карло VI постаје краљ Француске под реrен·rством
и туторством својих ујака, војвода Луј а Анжујског,
Филипа Бурrундскот и Јована Беријскоr.
- Умире Бертран Дигеклен.
" 1381. СељачI{И устанак у Енглеској (Wat •ryler).
- Умире фламански мистичар Јан ван Ројсбрук.
1381.-1409. Сликар Мелхиор Бредерлам из Ипреа ради за Луја
од Малеа, фландријскоr грофа и за бургундскоr
војводу Филипа Смелог.
"
'
1382. Гент и други фламански градови под вођством Фи­
липа вart Артефелде устају против флаr-rдриј скоr
'
rрофа Луј а од Малеа. Бургундски војвода Филип
наговори францускоr краља да дође у помоћ rрофу
(Филиповом тасту). Фламанци потучени код Роз­
бека, где rине Артефелде.
1383. Норвички бискуп Анри Деспензер орrанизује ,,кр­
сташки рат ' ' ради помагања Урбану одаrtих флан­
дрr1ј ских градО'Ва против њиховоr ,,шизматичкоr''
rрофа. Потхват се претвара у похад чисте пља•rке и
пустошења.
1384. Умире Луј од Малеа. Филип Смели и Марrарета
Бургундска насЈ1еђују Фландрију и�·д.
 XPOHO.JIOJ.!II<A ТАБЛИЦА
502 Ј . ХОЈЗИНГ�\ : JECLl'i СРЕДЊЕГА ЕЕ\._А 503

- 'Умире Герхард Гроте (или Герт де Гроте) из Девен­
тера (рођ. 1340), оснивач Витешког калуђерског реда
или Реда браће заједничког живота.
- 'Умире Џон Виклиф.
1385. Син војводе Филипа, Јован Неверски, касније про­
зван Јован Неустрашиви, жени се Маргаретом Ба­
варском, кћерком херцега Албрехта, грофа од Хеfхе­
гауа, Холандије и Зеланда. Обрнуто, Албрехтов син
Вилхелм ван Остервант жени се Филиповом кћер­
'
1399. Енглеског краља Ричарда II смењује парламент и
овај ускоро умире. Са Хенриком IV (1399 1413) на
престо долази д11настиј а Ленкестер.
1400. Немачки изборни и државни кнежеви сменили кра­
ља Венцела. Они бирају Рупрехта Пфалачrtог.
- 'Умире Џофри Чосер (рођ. 1340).
Око 1400. Враћа Лимберх као сликари минијатура на двору
војводе Јована Беријског.

1401/02. Оснивање ,,Двора љубави'' (,,Cour d'amou1·s'') на

ком Маргаретом Бургундском.
- Француски краљ Карло VI жени се Изабело�1 Ба-
варском, кћерком баварско-ландсхутског херцега
Штефана.
Око 1385. Хватају маха настојања око црквених реформи ; во­
дећи људи Париског универзитета, Пјер д'Ај11, кам-
брејски надбискуп, >Кан Жерсон, I{a1iцe.11ap Парис­
ског универзит�та и Никола од K.11eмarir.a де.лају у
смислу уклањања шизме.
1 386. Бургундски војвода Филип Смели помоћу францус­
ког краља опрема у пристаништу Слеис флоту за
инвазију Енглеске. Она 1-rикада није r-1:сплоиила.
1386/87. 'Учениц�1 Герта Гротеа и Флоренса Радевиј1rса осни­
вају манастир (задужбину аугустинаца-каноника)
Виндесхајм, код Цволеа. Он стаје на �rело Виндес­
хајмске конгрегациј е, постаје центар тзв. яове 'по­
божнос�1 (Devotio moderna) у Холандиј и и Доњој
Немачкој .
1387. 'Умро блажени Петар Луксембуршк'И (рођ. 1369).
1389. Победом на Косову пољу Турци уништавају српско
царство.
1392. Француски краљ Карло VI први пут пореметио па­
мећу. Војводе од Бургундије · и Берија 11оново на
челу, али им ускоро краљев брr�т Луј Орлезнски
. �1,
двору у Паризу. Литерарна препирка о Рома'Ну о
ружи.
1402. 'Упад Мо11rола (Тимур Ленкова победа код Анкаре)
смањује за Европу опасност од Турака.
1404. 'Умире бургундски војвода Филип Смели. Његов син
Јован Неверски наслеђује војводство и слободну
грофовиј у Бургундиј у, Фландрију, Артоа итд.
- 'Умире вајар Кл. Слутер, у служби бургундс1tог вој­
воде, у Дижону.
1405. 'Умире пес11ик и публициста Филиt1 де Мезијер
•
(рођ. 1311).
1406. Преко Антона Бургундског, брата војводе Јована,
бургундски владарски дом наслеђује браба1iтско вој-
водство.
1407. Јован Бургундски наређује да се убије Луј Орлеан­
ски у Паризу, и бежи у Фландрију.
1408. Бургундски војвода се враћа у Париз и преко мае­
стра Жана Петија брани своје дело пред двором у
Паризу. Постиже да му краљ прашта.
- Бургундски војвода Јован побеђује Литиша�1е и
стиче надимак Јован Неустрашиви.
''f' - Париски универзитет објављује да авињонски папа
) �.
Бенедикт XI II (Petrus de Luna) губи своје достој ан­
ство. Краљ у име Француске потврђује отказивање
'

оспорава власт. !'·

·
•

послушности.
•
•
•

1393. Сул•rан Бај азит покорава Бугаре. Мађарска у опас­ t< •

ности. •
1
1409 . Кардинали обе власти сазивају коriцил у Пизи.
1394/95. Папа Бонифациј е IX 1-1а мџ.лбу Ћtађарског краља
"
•

Концил смењује Венедикта XIII (Авињонског) и

Жигмунда дозвољава да се проповеда крштачк:и il
'
Гргура XII (Римског) и за папу бира миланског
f
'· надбискупа (А.лександар V, 1 409 1410), не могавши
рат.
,'
1.
-

1.
тиме да одстрани шизму.
1398. Једна француска витешка војска под :вођст:зом Јr>­ Па ри зу , ко ја се
вана Неверског (каснијеr бургундског -војводе .rо­ 1410. Пр оти в бу рrунд ск е пр евласти у
вана Неустрашивог) сједињује се у Будиму са �хе­ ослања на народ, високо племство под яођством
мачким, мађарским и пољским крсташима.. Турци грофа од Армањака удружује се у ,О'Позициону пар­
поразили крсташку војску код 1-Iиt(Опоља. Јован тију. Долази до rрађанскоr рата.
- Јован XX III (Б ал та за р Ко са ) ка о ко нц и.л ек и па па
Неверски у заробљеништву.
- Примир�е између Француске и Енt'леске продужено наслеђује Александра V.
на двадесет година. Енглески краљ Ричард II жени 141 1. Мађарски краљ Жиrмунд (из дома Луксембуршког,
се француском принцезом Изабелом. Венцелов брат), изабран за римскоr краља.
1397. Песника Ота од Грансона убио у једном двобоју у 1412. Армањаци се обраћају енглеском краљу Xerip11кy IV
Бур ан Вресу његов тужилац Жерар д'Еставаје. за помоћ прот.ив Бургундије.
•
504 Ј. ХОЈЗИНГА : ЈЕСЕН СРЕДЊЕГА ВЕКА
1413. Привидан мир између Бурrињона и Армањака. Па­
риз у рук'lма Армањака.
- Хенрик V постаје краљ Енглеске.
1 414. Бургундски војвода Јован склапа савез са Енглес­
ком.
1414 1418. Сабор у Констанци, у присуству краља Жиг!.1унда.
Настој и да успостави јединство цркве, да во.ци бор-
бу против ј ереси, да спроведе опште реформе у
свим црквеним инстанцама, од гаре до доле. Процес
и спаљивање Јана Хуса (141 5).
1415. Енглески краљ Хенрик V упада у Француску. Код
Азинкура он потуче француску војску (Антон од
Бургундије Ерабанта гине, млади Шарл Орлеа1i­
ски пада у заробљениrr1тво) и враћа се у Енглеску.
1416. Краљ Жигмунд путује у Француску и Енглеску да
посредује за мир. Његов покушај пропад а; он скла­
па савез са Енглеском.
- Умире војвода од Бериј а (брат срранцускот краља
Карла V и б.урrундског војводе Филипа Смелоr),
велики пријатељ уметности.
1417. Умро Вилхелм Баварски, као гроф од Хенегауа
четврти, од Холандије и Зеланда �uести. Наслеђује
га кћерка Јакобеја Баварска.
- Нов упад Хенрика V у Нормандију.
- Пошто су се Јован XXIII и Гргур XII одрекли свог
достојанства, а Бенедикта XIII напустиле земље
које су га признавале, сабор у Коriстанци бира
кардинала Одона Колону за папу (Мартин V,
1417 1431). Крај велике шизме.
1418. Сабор у Констанци се разилази, а да није донео
одлуке о општим реформама.
- Хенрик V опседа Руан. Страхавлада Бурrунђана у
Паризу. Гроф од Армањака и другr1 побијени. Вла­
да Француске фактички подељена : Јован Бургунд­
ски св краљицом у Паризу, дофен у Буржеу.
- Умро Жан де Монтреј , .�лавни представfrик раног
хуманизма у Француској (рођ. око 1361).
14111, Енглези ооседају Р)·ан. Бургундски војвода Јован
настоји да се споразуме са дофеriом, да заједiiО
с њим протера Енглезе. Приликом састанка на мосту
преко Јоне, у Монтероу, убиј ају га дофе:�-rове при­
сталице.
- Умро св. Винцент Ферер, до1.1иникански пролО'Вед­
ник (рођ. око 13150).
- Јован Баварски, Јакоб�јин ујак, раније намесник
Литиха, осваја власт у Холандији.
1420. Састанак између Хенрик;а V, француске краљице--..
Изабеле и бургундског војводе Филипа (Доброг) у
Троау. Хенрик се жени Изабелином кћерком Ката­
рином и буде признат за француског прест•,ло-
•
ХРОНОЛОШКА ТАБЛИЦА 505
наследника. Заједно са својим тастом, умно оболе­
лим краљем Карлом VI, свечано улази у Париз.
Отприлике
1420 1460. Доба стваралаштва сликара Роберта Кампина, зва­
ног маестра од Флемала.
1421 . Умро Жан де Менгр, маршал Бусико, ратriик,
дипломата и писац.
1422. Умро енглески краљ Хенрик V. Умро француски
краљ Карло VI. Млади енглески краљ Хенрик VI
(рођ. 1421) проглашен за француског краља. Његов
ујак, војвода Јован од Бедфорда, регент у rьегово
"
•
,,
име. Већина француског народа vз Карла VII,
,,краља од Буржеа''.
- Јан ван Ајк у служби баварског херцога Јохана,
rрифа од Холандије, у Хагу.
- Умнре песник Еташ Деrnан . (доба главног ствара-
лаштва око 1380). ·
1424. Ј'акобеј а Баварска удаје се за Хамфрија Глостера.
14215. Умире баварски херцог Јохан.
- Јан ван Ајк у служби бургундског војводе Филипа
Доброг, у Бриселу и Фландрији.
1426. Умире Хуберт ван Ајк (рођ. око 1370).
- Филип Добри побеђује Јак:обеј ине присталице у боју
,.
код Броуерсхавена.
1
r ,.
1428. Делфтски уговор. Фr1.пип Добрr1 добија •Јд Јакобеје
Баварске грофовство Хенегау, Холандију и Зеланд
као ruwaert ende otr (намесник и наследriик).
- Енглези опседају Орлеан.
- Јан ван Ајк путује у Португалију да би насликао
портрет веренице војводе Филипа.
1429. Јованка Орлеанка долази до Kr-iDлa VII, на његов
двор у Шинону. Она ослобађа Орлеан и доводи
дофена у Ремс rде буде миропомазан и крунисан.
- Умире Жан Жерсон, звани Ле Шарли1е, канцелар
Универзитета у Паризу.
- Умире песникиња Кристина де Пизан (рођ. око
1363).
- Умире песник Ален Шартије (рођ. 1368).
·
1430. Фипип Добри жени се португалском принцезом Иза­
белом (ока му је трећа жена). Он оснива Ред злат­
'
ног руна.
- Бургундске трупе заробиле код Компr1јена Јоваfrку
Орлеанку. Изручују је Енглезима.
- Фипип Добри после смрти својих рођака ,Јована IV
(умро 1427) и Филипа од Ст. Пола (умро 1430) насле­
ђуј е Брабант и ЛимбеDх.
1431. .Јованка Орпеанка спаљена у Руану. Енг.лески кра.љ
Хенрик VI крунисан у Паризу за краља Француске.
- Отворен концил у Базелу. Папа Евген IV (1431-
1447) покушава одмах да га распусти, али се он
 506 Ј. ХОЈЗИНГА : ЈЕСЕ.Н СРЕДЊЕГА ВЕК А ХРОНОЛОШКА ТАБЛ:пдА 507
'
"
успешно одупире папи. Водећу улогу на концилу веда јубиларни опрост rрехова и крсташки рат про­
иrра ниже свештенство. '
тив Турака, и да реформише световни и калуђер­
1432. Јан ван Ајк завршава rентски олтар, ,,ПQIКлоњење
' '

' ски клер.

јаrњету'', који ј е започео зај едно са Хубертом. Отприлике
1433. Папа Евrен V признај е Базелски концил. Он се 1450 1480.
Делатност хроничара и пес1-1ика Олиnијеа де ла
ипак одржава у духу опозиције и црквеног ради­ Марттта на бургундском двору.
кализма. 1451. Филип Добри кО'Начно добија Луксембург.
1435. Мировни конrрес у Арасу. Мир између Енrлеске и 1453. Крај стогодишњег рата. Само Кале остаје у енглес­
Француске се не остваруј е, али се Фил11п Добри ким рукама (до 1558).
мири са Карлом VII кој и му даје у залоr rрадове - Султан Мехмед II освај а Цариград.
на Соми итд., и разрешава војводу свих вазалних - Жак Кер из Буржеа, финансијер и шеф управе под
односа. Карлом VII, уклоњен из краљевског савета.
1436. Париз поново у рукама Карла VII. - Витком код Гавереа Филип Добри савладава гент-
1436 1438. Устанак у Бриrеу. ски устанак. Умире :>Как де Лаленг, путујући
1438. Папа Евrен IV премешта Базелски копц11л у Фера­ витез и јунак са турнира.
ру, да би се концил тамо посветио укији са грчком Умро Ангеран де Монстреле (рођ. 1390).
црк�зом. 1454. На великој дворској свечаности у Лилу Филип
- Буржеска праrматична сан1rциј а регулише односе Добри тражи да се положи завет да ће се повести
између куриј е и Француске. крсташки рат против Турака, ,,le voeu du faisan' ' .
1439. Чланови концила који су остали у Базелу проrла­ 1455/56. Процес и рехабилитација Орлеанске девице, У Бур­
шузу смењивање папе Евrена IV и бирају против­ жеу.
-папу (Амадеуса VII Савојског = Феликса V). Кон­ ] 456. Филип Добри опседа Девентер, означујући тиме
цилски покрет спласњава. почетак освајања Фризиј е. Он поставља свог бастар­
1440. ,,La Praguerie'', завера француских ве:11икаша (међу да Давида Бургундског на бriскупску столицу
њима је дофен Луј) против францускоr краља Кар­ Утрехта.
ла VII. - Дофен Луј бежи од срџбе свог оца, краља Кар­
Шарл Орлеански уз сарадњу Филипn Доброr откуп­ ла VII, на двор Филипа Доброг, у Брисел.
љен из енrлескоr заробљеништва. 1458-1464. Пије II (Енеа Силвио Пиколомини) папа.
1441. Умро Јан ван Ајк (рођ. око 1390). 1460. Почетак ратова беле и црвене руже (између домова
1444. Дофен Луј води отпуштене ратнике, зване екор­ Јорк и Ленкестер) у Енглеској .
шере или армањаке, на Базелску област. Витка код 1461 . Смрт француског краља Карла VII. Луј XI (146 1-
Санкт Јакоба на Бирсу. Дофен напушта своје пла- 1483), у пратњи Филипа Доброr, враћа се из њего­
нове. вих земаља у Француску.
1444 14150. Аrнес Сорел, утицајна метреса краља Карла VII, - СврГНУТ краљ Хенрик VI Ленкестер. Едвард IV
на францускам двору. (Јорк) краљ Енrлеске. ,
1445. Енrлески краљ Хенрик VI жени се Маргаретом, - ,,Vauderie d'Arras'', велики проrон вештица у Арасу ;
кћерком Ренеа Анжујскоr, титуларноr краља Јеру­ процеси се најзад проглашавају неважећим.
салима и Сицилиј е. 1462. Умро Никола Ролен (рођ. 1376), канцелар Филипа
1446. Умрла св. Колета Веле (рођ. 1380). Доброг.
1446-1448. Франкфуртским и бечким конкордатом реrулисани 1463. Луј XI искупљуј е градове на Соми из бургуидског
односи цара и немачких териториј а према курији. залога.
1447. Филип Добри, војвода бурrундски и rосподар нај ­ - Марrарета Анжуј ска, супруrа свргнутоr енглес�оr
већеr дела Холандије, започиње са царем Фридри­ краља Хенрика VI, бежи из lUкотске у Холандизу,
хом III преrоворе о свом проrлашењу за краља.
а одатле у Француску.
1448 1453. Енrлези постепено rубе своја последња упоришта 1464. Умро Козима де Медичи.
у Француској . Умро сликар Роrир ван дер Вајден (рођ. око 139 ). �
1449. Разилази се Базелски коriцил, одржаван r-ra крају 1465. Гроф Карло од Шаролеа, каснr.�ји бургу1iдски воз­
у Лозани. Куриј а, високо свештеr-1с-riзо и кнежеви вода Карло Смели, склапа савез са другим фран-
ПО'НОВО руководе црквом. ' цуским кнезовима у ,,Ligue du Ыеn puЬlic'' и води
'

'1 :·

1450 1452. Кардинал Никола из Кузе (1401 1464) као папски

1 1 ;,
.
., .,

рат против Луја XI. Битка код Монтлери] а. Ко1i­

легат путује по Немачкој и Холандиј и да r1ропо- флански и Ст. Морски уr•овори .

•
'
'
 508 Ј . ХОЈЗI1НГЛ : ЈЕ СЕН СРЕДЊЕГА ВЕКА
509

- Умро песник војвода Шарл Орлеански (рођ. 139 1). Карло Смели осваја Лотрингију и о•д.'!аз11 у поход
1466. 1476.
(по другима 1469). Рођен Еразмо, у Ротердаму. против Швајцараца. Код Грансона и Муртена буде
1467. Умро Филип Добри. Карло Смели, војво·да бур- потучен. Опседа Нанси.
гундски, 1467 1477.
- Побуна у Генту приликом његове прве посете. 1477. Карло Смели гине код Нансија, у ?оју rrротив
лотрингијског војводе Ренеа II. ЛУЈ XI поново
1468. Карло Смели савлађуј е устанички Литих и приси­ везује уз круну војвадство БургундИЈУ _ и запоседа
љава Луја XI да склопи перонски уговор. Он се Слободну грофовију, Пикардију, Артоа и Хенеrау.
жени (то му ј е трећи брак) Маргаретом од .Јорка, - Мариј а Бургундска удаје се за Максимилr11ана _ Ау-
сестром Едварда IV, енглеског краља. стриј ског, сина цара Фридриха Ill. Скупштина _ста­
1469. Сигисмунд Тиролски даје у залог Карлу Смелом лежа Холандије намеће ј О'ј Велику привилегиЈу._
Елзас и др. 1480. Умро Рене Анжуј ски, титуларни краљ СицилиЈ е.
1470. Едвард IV мора пред грофом од Уарика да бежи Прованса долази под власт француске круне.
преко Ка на ла ; задржава се у Холаr-1дији . Хенрик VI Отприлике
поново постављен на енглески престо. 1480 1 500. Делатност хроничара и песника Жана М?линеа
1471. Бургундском помоћу Едвард IV се враћа у Енглес­ (рођ. 1435 ) на бургундском дво<ру у Х�ландиЈи.
ску. Уарик пада. Странка Ленкестер код Тјусбериј а 1482. Смрт Марије Бургундске. Максимилизан тутор и
коначно потучена. Краљица Маргарета заробљена, регент у Холандији, уместо свог сина Филипа (кас-
њен син убијен, иста тако и њен супруг Хенрик VI . ниј е прозваног Лепи). Мир са Фраr-1цус�ом.
Умро Тома Кемпијски (рођ. 1380). - Луј XI позива св. Фрању Паолског на СВОЈ двор.
- У Рурмонду умро Дионисије Картузија на ц (ван 1483. Смрт Луја XI. Карло VIII краљ Француске ( 1483•-
Рикел), кога неки називају последњим сколаrтича­ 1498). Смрт Енглеског краља Едварда IV.
. .
ром. 1 484. Папа Иноћентиј е Vlll објављује булу .')ummis desi­
1472. Филип де Комин напушта службу код Карла Сме­ derantes против чародеј ства и прогона вештица.
лог и одлази Лују XI. - Умро песник Франсоа ВијО'Н (рођ. ок� 1431).
1473. 1485. Крај рата двеју ружа у Енглеско] . Ричард 111
Карло Смели ставља војводство Гелдерн ПО'д своју (Јорк) гине код Босворта. Хенрик Тјудор као краљ
власт. (Сукоб између војвода Арнолда и Адо.1Iфа.) Хенрик VII (1485 1509) обједињује права домова
Сусрет између Карла Смелог и цара Фр11дриха llI
у Триру без резултата . Царски градови у Елзасу Ленкестер и Јорк.
и бискупи на горњој Рај11и склапају савез за СУЧу­ 1486. Максимилија н изабран за римског краља.
вање својих слобода против Бургундиј е. 1487. Објављен спис Malleus maleficarum (Чекић вешти­
1474. Швајцарци склапају мир са Аустријом. Карло охtле­ ца), од Хај нриха Инститориса (Кремера) и Јакоба
ва да одобри искупљење Елзаса. Елзашахiи убиј ају Шпренгера. .
његовог намесника Петера Хагенбахског. Рат Бур­ 1488. Максимилиј ан у заточеништву грађана Бригеа коз и
гундиј е против Швајцараца и њихових савезника. су се дигли на устанак. Они га ослобађају када цар
- Умро Гијом Дифеј, главни представник тзв. хD'ланд­ са царском војском пође на Бриге.
ске школе у музици (рођ. 1420 ). 1491. Француски краљ Карло VllI жени се Аном Бр�тањ­
ском пошто ј е она добила диспенс per pтocurationem
1 4 75. Карло Смели узалуд опседа Ној е. Луј XI склапа од с�оје удаје за Максимилиј ана (1490). Понавни
савез са Швајцарцима. Карло добиј а пом:>ћ од рат између Максимилијана и Француске.
енглеског краља Едварда IV. Цар се прикључује - Смрт песника Жана Мешиноа (рођ. 1420).
непријатељима Бургундије, али ·карлу полази за
1492. Умро Лоренцо де Медичи, il Magnifico. .
руком да њега и Луја XI наведе да остану 11еу­ Гранаду, последњи посед Мавара у Шпа1-1пзи, о�ва-
трални.
јају Фердинанд Арагонски и Изабела Кастили.1ан-
-- IIамесник Луј Луксембуршки, гроф од Сен ПD'ла, ска. Откриће А111ерике.
као велеиздајник погубљен у Паризу. .
- Умро бургундски дворски историчар и 11есник 1493. Мир у Санлису између Француске и Мак(;имили­
јан а као регента бургундског наследств а. Његова
Жорж Шатлен (рођ. 1404).
кћерка, Маргарета Аустриј ска, 148 2. верена са Кар­
- Умро сзi: икар Дирк Баутс (рођ. 1410).
лом VIl l враћа се из Француске.
Смрт цара Фридриха 111. Максимилиј ан постај е цар.
Умро доминиканац Ален де ла Рош (Alanu;.; с!е Rupe,
рођ. 1428) .
Он се жени Бј анком Маријам Сфорцом.

' '
' '

i
'

'
•
'
 .1� .
-
-�··.
' '

. ;�,
.,'
' -
' '

Ј . XOJЗJ-IHrA : ЈЕСЕН СРЕДЊ 'Е ГА П ЕКА

510

1 493" Вула па пе ·АпександРа VI (Борџиј е) о деоби 11реко­

морс к их зема ља између Џlп аниј е и Португалије.
149.:� . Ф ранцуски краљ Карло VIII полази у Ј1талију да
освоји Напуљ. Медичи протерани из Фиренце. Саво­
наро л а .
- Умро СЈiикар Ханс Мемлинr (рођ. 1 430) .
1 495. Карло VIII освај а Напуљ. Коалициј а "'\лекса11дра РЕГИСТАР ИМЕНА
VI (Ворџиј е), цара Максимилиј ана, (�ердина 1iда
Араrонск о r, миланског вој воде и Млетачке реп уб­
лике присиљава ra да напусти Напуљ . Августин (Augustin11S) 34, Арнемој де11, Марrарете ван
335, 368 (Arnemuiden, Margarete van)
1 496. Фр анцузи пр от ер ани из На пуља " Авероес (Аverroёs) 218 1 39
,"__

- Надвој вода Филип Лепи, rосподар бурrундских 11а ­

Аrрик: о л а , Рудол ф (Agricola, Арнолфини, Ћовани (Arnolfini,
следних земаља, ж ени се и1-:1фантк.r11ьом Ј ова 1iкt>м Rudolf) 212 Giovanni) 357, 379
Арагонском .
Адам из Времена (Adзm von Ар�,ефеЈiде, Ја коб в ан (Arte-
1 498. Умрс> фра нцуски кр а љ Карло VII I . Са Луј ем XII Bremen) ...... 106 velde, Jakob van) 123
(1 498 1 5 1 5) на престо до"11аз1-� лоза Валоа Орлеа и .
· ·-

Азинкур, Рењо д' (Azincourt, Артефелде, Филип ваи (Arte­

- Савонарола спаље1-1 у Фиренци. Regnault d') 159 velde, Philipp van) 43t 136
·-

1 49 9 . Француски краљ Луј XII осва.i а Мил а но. Ај и, Пј ер д • (Ailly, Pierre d') Артоа, Роберт д' (Artois, Ro-
1 500. У rенту се родио Карло V. Почета к борби око 147, 203, 204, 217, 223, 237, bert d') 1 1 7, 1 2 1
Италиј е између Францус1tе и Хабсбур го взца . 288, 289, 370 Артоа, Филип д' (Artois, Phi-
Ај к, ван (van Eyck), браћа lipp e d') 1 03
33, 3 36, 358, 36�, 364, 365 , 380 Ашт, Анекеи де (Hacht, Hane-
Ајк, Јан ван (Eyck, Jan van) quin de) 354
- 3 3 9 340, 342, 350, 352, 354,
,

35 7' 3 58 , 359, 3 62, 363, 365,

377, 379, 380, 381, 382, 3 83 , Бавар ска,Марrарета (Bayern,
390, 39 1 , 396, 405, 4 1 2, 424" Margarete von) , бурrундска
427, 428, 439 _ вој воткиња 252
Ајк, Хуберт ван (Eyck, Hubert Баварски, Апбрехт (B ayern,
van) 339, 414 Albrecht von), rроф Хене-
Алану с де Рупе (Alant1s de raya, Холандиј е и Зеланда
Rupe) в. Ален де ла Раш 1 1 2, 140
Ал ександер Хелс1-си (Alexan- Б а варски, Вилхелм (Bay em,
der Hales) 295, 368 Wllhelm von) , rраф Хене-
А л е н де л а Рош (Alain de la гауа , Хол анд иј е и Зелан.а:а
Roche) 204, 269, 270, 279, 1 40
Б а варски , Јохан (Bayern, Јо-
•

280, 306
Алкуин (Alcuin) 436 hann v o n) , литиrхrки избор -
Анжуј ски, Луј (Anjou, Louis ни кнез 6 1 , 239
d') 245 Баз ен, Тома (Ba sin, Тhomas),
Л о д о ви ко (Ariosto би ск уп Л из иј еа 86, 324
Ари о сто,
Lodovico) 102, 377 Бај азит, еултан 9·3 , 103
Аркел (Arkel) 1 39 Вајар , Пј ер (Ba yard, Pierre de
Terrail) 106, 1 33
Армантиј ерt ПерО'Нела д' (Ar­
mentieres, Peronnelle d') Бај рон (Byron ), пес1шк 1 84
1 63, 1 65, 1 66, 169, 437 Бали, Жан (Balue, Jean), ев-
Армањак, Бернар д' (Ar111a ­ ре ски бискуп 56
gnac, Bemhard d'), rр оф Бандело, Мате о tBandello, :tviat-
237 teo) 1 29

.· i
'·'

i .-
 РЕГИСТАР 513
5 Ј. 2 Ј. ХОЈЗИНГА : ЈЕСЕН СРЕЈ(!ЬЕГА ВЕКА

Бретањски, Франсоа III (Bre­ Венцел (Wenzel) војвода лук­

Баранте, А . Г. де (Barante, А. Боа, Мансар ди (Bois, Mansart tagne, Frani;ois III de), вој- сембуршки и брабантски,
G. de) 336 du) 10 вода 426 краљ римски 19, 414
Баутс, Дирк (Bouts, Dirk) Богран, Мадам де (Beaugrant, Бретањски, Јован V (Bretagne, Вергилије (Vergilius) 436
- 339, 428 Madame de) 31 Ј. V de), војвода 311 Вере, Роберт де (Vere, Robert
Бах, Ј. С. (Bach, Johann Se- Бод, Анри (Baude, Henri) - Бригел, Питер (Breughel, Pic- de) 71
bastian) 381 319, 442 ter) старији 285, 342, 414, Верфе, Клаус ван де (Werve,
Бедфорд (Bedford, John of Боден, Жан (Bodin, Jean) - 415 Claes van de) 352
Lancaster), војвода од 62, 328 Бругман, Јоханес (Brugman, Вијон, Франсоа (Villon, Fran­
69, 1 1 1 , 133, 238 Бодисатва (Bodhisattva) 291 Johannes) 253, 266, 267, i;ois) 38, 180, 185, 190, 196,
Бекер, Џон (Baker, John) Бодрикур, Робер (Baudricourt, . 289, 306, 365 197, 221, 315, 319, 337, 378,
309 Robert) 3..24 Брунелески, Филипо (B1-une- 414, 418, 441, 442, 447
Велона, луда (Belon la Folle) Бој ардо (Boiardo) 102 leschi, Filippo) 356 Вилијер, Џорџ (Villiers, Geor-
- 32 Бокачо (Boccaccio) 437, 438 Бурбонска, Изабела в. Ша- ges) 70
Бембороу, Роберт (Bambo- Бол, Џон (Ball, John) ·- 80 роле, Изабела Вињел, Филип де (Vigneulles,
rough, Robert) 88 Боманоар, Робер де (Beauma- Бурбонски, Јаков (Bourbon, Philippe de) 35
Бенедикт XIII, папа (заправо : noir·, Robert de) 88, 133, Jacques de), титуларни краљ Вилхелм I Орански (d' Oran-
Petrus de Luna) 20, 27, 118 245 Напуља 242 ge) 7 0 , 426
Бен-Џонс, Едвард (Burne-Jo- Бомон, Жан де (Beaumont, Бурбонски, Јован (Bourbon, Вилхелм 11 Оранск1:1 (d'Oran-
nes, Edward) 100 Jean de) 104, 121 Jean de) 119 ge) 145
Берз, Жак де (Baerze, Jacques Бонавент)•ра - 268, 364 Бурбански, Луј (Bourbon, Louis Вилхелм 11 (Wilhelm II), гроф
de) 344 Боне, Оноре (Bonet, Honore) de) 112, 1 13, 158, 246 Холандије, римски краљ --
Бери (Berry), херолд 86 - 318 Бургундска, Atia (Bourgogne, 134
Бери, Ј. (Berry, Ј.), војвода од
'

Боневе, Андре (Beauneveu, Anne de), војвоткиња - - 238 Вилхелм IV (Will1elm IV),
- 133, 136, 154, 192, 198, 223, Andre) 358 Бургундска, Марија (Bourgo- гроф Хенеrауа и ХО'ландије
247, 248, 311, 340, 358 Бонифац, Жан де (Boniface, gne, Marie de) 210 - 134, 139
Бернард из Клервоа (Bernhard Jean de) 119 Бургундски, Аtfтоан (Bourgo­ Вир, Јоханес (Wier, Johannes)
de Clairvaux) 253, 255, 269, Бонифације VIII, папа 191 gne, Antoine de), војвода - 328, 332
306, 364 Боромејски, Карло (Borromeo, брабантски 146, 158, 159, Виртембершки, Хајнрих (Wiirt­
Бернардин Сијенски (Bernar- Carlo) 244 248 temberger, Heinrich von)
dino da Siena) 71, 236, 244, Борџија, Чезаре (Borgia, Cesa- Бургундски, Давид (Bourgogne, 376
271 re) 129 David de) утрехтски бискуп Вит, Јодокус (Vydt, Jodocus)
Бертелеми, Жан (Berthelemy, Ботичели (Botticelli, Sandro - 212 - 362
Jean) 268 Filipepi) 153 Буркхарт, Јакоб (Burckhardt, Вите, Емануел де (Witte, Ema-
Бетисак, Жан (Betisac, Jean) Бош, Хијероним (Bosch, Hie- ЈасоЬ) 23, 88, 201 nuel de) 386 _

- 218 ronymus) 327 Бусико, Жан ле Менгр (Bou­ Витри, Филип де (Vitry, Phi-
Беф, Пјер о (Boeufs, Pierre cicaut, Jean le Meingre), мар­ lippe de) 83, 171, 180, 436
Брабантски, Антон в . Бур- шал 82, 92, 93, 94, 95, 102, Вондел (Vondel, Joost van den)
aux) -- 311 гундски, Антон 103, 112, 138, 154, 157, 159, - 179
Биеј, Жан де (Bueil, Jean de) Dрабантски, Филип (Brabant, 198, 202
в. Жувансел, Ле Philipp von) 158
Виноа, Антоая (Busnois, Antoi- Гаrуинус, Роберт (Gaguinus,
'

Бредерлам, Мелхиор (Broeder-

ne) 359 lam, Melchio1·) 206, 225, Robert) 79, 175, 231, 315,
Вајден, Роrир ван дер (Wey-
Виси, Удар де (Bussy, Oudar 341, 343, 344, 414 den, Rogier van der) 336, 446
de) 11 Бредероди (Brederode), поро- 340, 342, 350, 363, 424, 428 Геварт, Ф. (Gevaert, Fierens)
Бладелин, Питер (Bladelyn, дица 140 - 377
Варенски, Жан (Varennes, Геклен, Бертран ди (Guesclin,
Pieter) 362 Бреоте, Пјер де (Breaute, Pier- Jean de) 262, 263, 3.1 5, 437 Bertrand du) 91, 92, 1 19,
Блоа, Жан де (Blois, Jean de) re de) 133 Вато, Антоан (Watteau, Antoi- 245, 341
- 246 Бретањски, Франсоа II (Br·e­ ne) 421 Гелдернски, Адолф (Geldern,
Блоа, Шарл де (Blois, Cha1·les tagne, Frani;ois II de), вој - Веласкез (Velasquez) 31 Adolf van) 26, 252, 325
de) 244, 245, 246 вода 136
33 Ј . Хо ј зинга
 514 Ј. ХОЈЗИI·IГА : ЈЕСЕН СРЕДЊЕГА ВЕКА РЕГИСТАР 515

Гелдернски, Арнолд (Geldern, 303, 305, 306, 334, 335, 359, Жеј, Сир де (Jaille, Sire de) . Јован II, француски краљ
Arnold van) 26, 252 365, 368, 369, 371, 438 - 132 111, 112, 124, 318
Герније, Лоран fGuernier, Lau- Диноа в. Орлеански, Јован Жермен, Жан (Germain; Jean), Јован Неустрашиви (Jean sans
rent) 321 Диран-Гревил, Е. (Durand-Gre- бискуп шалонски · 15, 1 14,
-
Peur), бургундски војвода,
Гертген тот Син Јане (Geert- ville, Е.) 382 439 . раније гроф од Невера
gen tot Sind Jan:;) 396, 428 Дирер, Албрехт (Durer, Alb- Жерсон, Жан (Gerson, Jean - 9, 10, 20, 24, 33, 57, 61, 65,
Гете, Јохан, Волфганг (Goethe, recht) 366, 425 звани Le Charlier) 29, 45,
·
68, 70, 93, 103, 140, 158, 178,
Johann Wolfgang) 58, 276 Дифеј, Гијом (Dufay, Guillau- 78, 155, 156, 157' 185, 203, 210, 310, 311, 316, 322, 352,
I'ласдал, Вилијем (Glasdale, me) 209, 337 205, 206, 208, 210, 216, 217' 431
William) 191 Домберх, Јан ван (Domburg, 218, 220, 221, 226, 227' 233, ЈО'Ванка Орлеанка (Jeanne d'
Глостер, Хамфри (Glocester, Jan van) 320 255, 259, 260, 261, 264, 265, Arc) 11, 91, 92, 94, 95, 191,
Humphrey) 128 Дурантис, Вилхелм (Durantis, •
266, 279, 281, 287, 293, 306, 206, 223, 324, 337
Годфроа, Денис (Godefroy, De- Wilhelmus) 287 315, 322, 329, 334, 365 Јорк (York), породица 21
nis) 211, 212 Жефроа ПарижанftН (Geffroi Јорк, Едвард 191
Гонцага, Алојз (Gonzaga, Aloy- de Paris) 315 Јустин (Justinus) 91
sius) 244 Егмонт (Egmont, Lamoral), Жувансел, Жан (Jouvencel,
Гонцага, Франческо (Gonzaga, гроф 11 8 Jean), бискуп 79
Francesco) 129 Едвард II, енглески краљ Жувансел, Ле (Jouvencel; Le) Кампин, Роберт (Campin, Ro-
Грабо, Матија (Gгabow, Mat- 20 . 412
- 92, 94, 238 bert)
thaeus) 259 Едвард III, енглески краљ Жувенал де Ирсен, Жа11 (Jou­ Капистранин, Јован 244
Грансон, OтorI из (Granson, 18, 115, 11 7, 120, 121, 132, 136, venal des Ursins, Jean) Капито, Волфганг Фабриције
Oton de) 129, 418 24·1 106 (Capito, Wolfgang Fabricius)
Грот!:!, Герт (Groote, Geert) Едвард IV, енглески краљ - 37
241, 259, 437 22, 52, 205 '

Карло Анжујски (Charles d'

Гужон, Жан (Goujon, Jean) Ек, Јоханес (Eck, Johannes)
•

Зојзе, Хајнрих (Seuse, Hein- Anjou) 128, 134

352 226 rich) 202, 268, 269, 271, Карло Велики 15, 107, 108,
Екуши, Матија д' (Escouchi, 299, 303, 306 436
•

Mathieu d') 37, 85 Карло V, француски краљ

Давид -Утрехтски, бискуп Зола, ·Емил (Zola, Emile) 414
Еr{харт (Eckhart, Meisteг) 29, 70, 129, 238, 425, 437
359 Карло VI, француски краљ -
·-

297, 298, 299, 302, 305

Дави", Герард (David, Gerard) 9, 19, 20, 28, 29, 32, 61, 62, 84,
•

- 339, 342, 376, 428
Данте Алигијери (Dante Ali-
ghieri) 35, 45, 88, 142, 292,
424, 431
Даре, Жак (Daret, Jacques)
350
Дешан, Еташ (Deschamps, Eus­
tache) 41, 43, 44, 45, 62,
81, 91, 137, 138, 146, 149, 172,
Елизабета Тириншка (Elisa­ Иго, Виктор (Hugo, Victor)
beth von Thi.iringen), грофи- 93, 127, 136, 146, 158, 215, 223,
336 340, 351, 356
ца 223 Иго из Сен Виктора (Hugo de
Карло Vll, француски краљ
Емерсон (Emerson, R. W.) Saint-Victor) 253, 368
- 14, 62, 92, 124
58 Изабела Баварска 1Isabella von
Епи1сур 219 Bayern), француска краљи­ Карло Лудвиг Пфалачки
(Karl Ludwig von der Pfalz)
ца 19, 146, 161, 194, 215,
Еразмо Ротердамски (Eгasmus, 341, 351, 356 - 129
Desiderius van Rotterdam)
Изабела Бурбонска в. Ша­ Карло Смели (Charles le Te­
40, 381, 437, 442, 446
·-

роле, Изабела meraire), војвода бургундски,

174, 180, 185, 206, 216, 225, Еставаје, )i{epap д' (Estavayer, Изабела Француска (Isabelle раније гроф од Шаралеа
231, 232, 240, 326, 372, 374, 129
-

Gerard d') de France), енглеска краљи- 16, 17, 26, 31, 33, 38, 43, 49,
402, 403, 407, 412, 413, 414, Етијен, Анри (Estienne, Henr1) ца 340 52, 53, 54, 58, 66, 75, 89, 90,
415, 416, 417, 431, 440, 447 - 232 Иноћентије Ill, папа 187
- 105, 111, 1 12, 1 14, 130, 135,
Дигеклен, Бертран (Du Gues- Ехинген, Јерг (Ehingen, Jorg Инститорис, Хајнрих (Instito- 136, 144, 179, 252, 309, 325,
clin) в. Гек.лен von) 113 rls, Heinrich) 270 327. 329, 345, 351, 359, 370,
Диоr-�:исије Картузијанац 19, 372, 391, 392, 393, 394, 395,
183, 185, 213, 244, 252, 253,
254, 271, 281, 282, 287, 289, Жанекен, Клеман (Janequin,
i
f ,f Јакоб I, енглески краљ 70
426, 439
Кастиљоне, Балтазар (Casti-
292, 293, 295, 296, 298, 301,
ј""
Clement) 371 '
"
'
Јероним (Hieronymus) 294 glione, Baldassare) 377
'

' '

,.
,.
" •

-�
• '
"
'·;�

1
 516 Ј. ХОЈЗИНГ А : ЈЕСЕН СРЕДЊЕГА ВЕКА
РЕГИСТАР
517

Катарина Сијенска (Catharina Кранах, Лука (Cranach, Lucas)

Senensis), света 260, 266, Ланоа, Жан де (Lannoy, Jean Лојола, Игнације (Loyola, Ig-
- 425 de) 349 natius) 244
268 Краон, Пјер де (Craon, Pierre
Квантен, Жан (Quentin, Jean) Ланоа, Жилбер (Lax1noy, Ghil- Лонгијон, Жан де (Longt1yon,
de Seigneur de la Ferte­ lebert de) 238 Jacque de) 92
- 252 -Bernard et de SаЫе) 71
Кекстн, Вилијем (Caxton, Wil- Крезек (Cresecque) Лано•а, Хи де (Lannoy, Hue de) Лори, Гијом де (Lorris, Guil-
103 - 61 laume de) 143, 150, 151
liam) 355 Крој , Антоан де (Croy, Antoi-
Кер, Жак (Coeur, Jacques) Ла Ну, Франсоа (La No11e, Луј IX, Свети, француски
ne de) 349 Francois de) 101 краљ 46, 92, 198
77. 124 Крој, Филип де (Croy, Philip-
Кер, Роберт (Carr, Robert), Ласал, Антоан де (La Salle, Луј XI, француски краљ
pe de) 105, 372
·

гроф од Сомерсета 70 Antoine de) 200, 240 11, 15, 22, 58, 63, 67, 71, 111,
Крокар (Crokart) - 139 Ла Тур Ландри де (La Tour 139, 205, 249, 250, 252, 254,
Кетуле, Лудвиг ван де (Ke- Ксаверски, Фрања (Xaver,
thule, L. van de) 134 Landry de), витез 1 16, 166, 256, 322, 330, 360, 372, 425
Franziscus) 244 168, 215, 227 Луј Xll, француски краљ -
Клеве, Адолф фон (Kleve, Ксентрел (Xaintrailles, Pothon
Adolf von) 67 Лаура (Laura de Noves) 437 129
de) 92
Клеве, Јова11 I, војвода 71 Лебег, Жан (Lebegue, Jean) Луј XIV, француск11 краљ
Куингбра, Јован де (Coimbra) 157 129
Клеманг, Никола де (Cleman­ - 14
ges, Nicolaus de) 78, 155, Куртне, Пјер де (Courtnay, Легри, Етијен (Legris, Estien- Луксембуршки, Андрија (Lu­
175, 203, 213, 214, 215, 435, ne) 157 xemburg, Andreas von)
Pierre de) 133 Лекербетје (Lekherbeetje, Ge-
438
f 246
Куси, Анrеран VII де (Coucy, •,

rard Abrahams) 133 Луксембуршки, Ги (Luxem-

Клерк, Жак ди (Clercq, Jac- Enguerrand VII de) 1 12,
'
•

ques du) 38, 114, 219, 321, Ленкестер (Lancaster), породи- burg, Guy von) 246
132, 246 19, 21, 22 (Lu­
331. 363 1-1а Луксембуршки, Петар
Кутен, Жан (Coustain, Jean)
Климент V (Clemens V), папа Ленкестер, Џон оф Гаr-1т (Lan­ xemburg, Peter von) -
244,
- 239 '
'
'

caster, John of Gaunt), вој - 246, 247

- 29 '

Климент VI (Clemens VI), па- вода од 128, 340 Лумеј (Lumey, Wilhelm von
па 295 Лефевр де Сен Pe:vrи, Жан der Marck) 118
Ла Бријер (La Bruyere) 80 Saint Remy,
Клисон, Оливије де (Clisson, Лав Х, папа (Lefevre de Лутер, Мартин (Luther, Mar-
92 Jean), звани Тоасон д'ор
Olivier de) 132 tin) 287
Лавал, Жа11а де (Laval, Jean-
Клопинел, Жан - Жан де ne de) 108, 401
86, 1 14, 356 Луцена, Васко де (Lucena,
Мен (Clopinel, Jean -- Jean Лавал, Луј де (Laval, Louis de) Ле Февр, Жач (Le Fevre, ·
Vasco de) 89
de Meun) 143, 151, 154, 155, Jean), пес�-1ик 192, 193
91
Лефран, Март11н (Le Fr·anc,
-

156, 424, 448 Ла Ир (La Hire) 92, 372

Кокијар, Гијом (Coquillart, Ла Кирн де Сент Па.11е (La Martin) 332 Маијо (Mahuot) 130, 131
Guillaume) 315, 442 Ливије (Livius) - 92, 439 Мајар, Оливије (Maillard, Oli­
Curne de Sainte Palaye)
Кокине ле фу де Бургоњ .Лидвина Шидамска (Lidwina vier), народни проповед�1ик
119 ''

(Coquinet le fou de Bourgo- Лален, Жак де (Lalaing, Jac- '

,,

'
'
von Schiedam) 250 12, 19, 206, 256, 315
gne) 19
'
Лизињан, Лав (Lusignan, Leo)
ques de) 71, 92, 95, 11 9, - 65, 402 Максимилијан I (Maxmilian I)
Кол, Гонтије (Col, Gontier) 124, 137 138 - 29, 210, 252
155, 159, 175, 435, 436 ' Лизињан, Петар (Luisignan,
Ла Марш, -оливије де (La Pierre) 112 , Мал, Емил (MAle, Emil) 193
Кол, Пјер (Col, Pierre) 155, March, Olivier de) 15, 24, Л' ил, Адам (L Isle, Adam) Мале, Луј (Male, Louis de),
157, 159 43, 52, 55, 85, 111, 130, 131, фландриј ски гроф
- 62 341
Колета Беле (Colette Boelle1·) 137, 186, 189, 242, 281, 284, Лилије, Жан (Lhullier, Jean) Малу, Жан (Maelwel, Jean) -
242, 244, 252, 255, 262, 359 308, 309, 320, 323, 324, 349, '
'- f
'
- 64 354
�·;
Коломб, Мишел (Colombe, l\ii- 350, 360, 371, 372, 373, 390, ''

433, 439, 441, 442, 444, 448

1:� ' Лимберх ван (Limburg van), Мамеро, Себастијан (Mamerot,
chel) 352 ''

браћа 358, 361, 401, 402

' '·'

rJ!' : Sebastian) 92
Комин, Филип де (Commynes, Лампрехт, Карло (Lamp1·echt, 1

Karl) 290 Лимберх, Павле ван (Limburg, Мануел, Хуан (Mэ.nuel, Juan)
Philippe de) 71, 85, 90, Paul van) 403, 405, 414
136, 138, 139, 170, 251, 324, Ланоа, Бодуен (Lannoy, Bau- - 84
1

325, 399, 444 douin) 379 '

1,"
Лионски, Епен (Lyon, Espaing Мап, Валтер ((Mapes, Walter)
''
'
1 '•
'
du) 339 171
'
'

1
·.1 .
'
'
'

'
'
''

ј'"
1
' '
'' "
'
 518 Ј ' ХОЈЗИНI'А : ЈЕСЕН СРЕДЊЕl" А вr:кл РZГИСТАР
519

Маргарета Анжујска (Margue­ Метсис, Квинтен (Metsys, Никола из Кузе (Nicolaus Cu- Пеле, Георг ван де (Paele,
rite d' Anjou), енглеска кра- Quinten) 366 sanus), кардинал :1.44, 252, Georg van de) 362, 379
љица 21, 108, 438 Меrлино, Ж ан (Mechinot, Jean) 253, 282, 306, 334 Пентиевр, Јованка де (Penthi-
Маргарета Аустријска (Marga­ - 42, 175 , 178 , 40 7, 43 3 Ниче, Фридрих (Nietzsche, evre Jeanne de) 244
rete von Osterreicl1) -- 179, Микелаt1ђело (Michelangelo Friedrich) 323 Петар Арагонски 1 28
252 Buonarroti) -- 354, 366, 383, Петрарка, Франческо (Petrar­
Маргарета од Јорка (М. d' 427 ca, Francesco) 106, 142, 143,
York), бургундска војвотк�1- Милиис, Амброзије де (Miliis, Обрехт, Јакоб (Obrecht, Jakob) 165, 171, 387, 436, 437, 438, 446
ња 3 1 , 325, 345, 359 Ambrosius de) 175, 219, - 359 Пети. Жан (Petit, Jean) 311,
Маргарета Шкотска (М. de 435, 436 Обрио, Иги (Aubriot, Hugues) 313, 326, 328
Scotland), фра1-1 цуска краљи- !'1Iиола11, Филибер де (Miolans.· - 208, 219, 314 Пиза1-1, Кристина де (Pisan,
ца 290 Philibert de) 113 Оверњ, Марсиј ал д' (Auvergne, Christine de) 93, 154, 157,
-
-

Марија Антоане•rа (Marie A•1- Р.f;1рабо (Mirabeau, Victo1: Ri- Martia1 d') 163, 195, 200, 159, 177, 181, 214, 241, 286, 375,
toinette) 176 quctti Marquis de) 80 421 407, 408, 410, 428, 440
МариЈа Б у р гундс к 'l (Marie de Г/f1r1r1eлa Францус�<а (Michelle Овидије (Ovidius) 424, 436 Питагора 170
Bourgo,gne) 67, 69 de France), Gypгyt1дcr{a вој - Ор, Мадам д' (Or, Madame d') Пјер Тома (Petrus Thomas) -
Мариј а, енглеска пр!1�1цеза воткиња 57, 66 31 242, 243
145 Jlifo·ли1fe, iТ(ан il\1:olinet, Jean) ОрезNЈ, Никола д' (Oresme, Платон 424
Мар.!Iант, Јакоб ван ((Ma.:rlant, 85, 91, 157, 2 1 1) , 236, 240, NicoJ?.s d') 436, 437 Плувије, Жакотен (Plouvier,
Jakob van) 89 20п, 315, 325, 370, 426, 43 1 , 01Јжемон, Никола д' (Orge­ Jacotin) 130, 131
Мармион, KoYiap (Marmion, 432, 433. 441, 442, 447 morit, Nicolas d') 10 _
Поатије, Алијенора де (Poitiers,
Colard) 350 Монстреле, Ангеран де (Mon­ Оrжемон, Пјер д' (Orgemont, Alienore de) 69, 308
Мармион, Симон (Marmion, strelet, Enguerrancl de) 12, -- Pierre d') 29 Пођо (Poggio Brat�ciolini, Giov .

Slmon) 35n
--
13, 85. 86, 128, 1 35, 324, 330, Ор11{емон д' (Orgemont d'), по- Franc.) 80
Маро, Клема11 (Marot, ClemPnt) 336 родиr�а 36 Поле, Михаел ,':\ е .ла (Pole,
-
127, 387 Ј\.!01-1теги, Жан де (Mor1taigu, Орлеански, Јоnан Диноа Michael de la) 191
Марти1-1 V, папа 271 .Jean de) 10 (Orleans, .Jean d' Dunois) Поншије, Етијен (Ponchier, Eti-
Марци.i ан Капе.па (Martia11us
'

Монтреј , :>�:<:ан де (Monstreuil, enne), париски оискуп, сан -

�

- 92, 248
Capella) 276 Jean de) 1 54, 155, 159, 175, Qрлеансrси, Луј (Orleans, Louis ски надбискуп 30
Марш, Жан де (Marche, Jean 219, 435, 436, 437, 438 d') 20, 71, 85, 91, 128, 162, Порете, Маргерята (Porete,
de) 247 Монферан (Montferrant) 178, 210, 2з9, 241, 242, 31n. 311, Marguerite) 266
Маршан, Гијо (Marchant, Gu- 442. 443, ' -�44 ::113, 316, 323, 324, 327, 328, 329, Пот, Фи.лип (Pot, Philippe)
yot) 193, 195 Мо11форт (Monfort), породица
--

363, 374 18, 121

Машо, Гијом де (Machaut, - 140 Орлеански, IIIapл (Orleans,
Guillaume de) 91, 162, 163, Монфорт, Жан де (Monfort,
Пре, Жокен де (Pres Josquin
Charles d') 147, 239, 362,
164, 165, 166, 169, 406, 407, Jean de) 244, 245 de) 371
378, 418, 419, 420, 421, 442
437, 438 1\-Топасан, Ги де (Maupassant, Пруденције (Prudenti11s) 276
Отбурден (Hautbourdin) в.
Медичи, Лоренцо де' (Medici, G•.1y de) 176 Псеудо Дионисиј е Ареопа-
Сен-Пол
J�orenco de' il Ma �nifico) гита 298, 301, 368
Морлај, Бернард (Morlay, Отвиј, Пјер де (Hautevil Je,
- 49, 143, 249 Bernhard) 1 84 Pierre de) 158 Пулчи (Pulci, Luigi) 102
Мезијер, Филип де (Mezieres,
Му.леt1, )'(енис де (Moulins, De­
Philippe de) 29, 84, f!5, 1 10, nys d<?), париски биск,уп
-
-

1 1 9, 126, 241, 242, 243, 246. 36 Пажу, Огистен (Pajou, Augus- Раб.ле, Франсоа (Rabelais, Fran-
'
ЗЈ 3, 328 ', ,,

�·' !�·
' 1 ; ',
tin) 352 9ois) 161, 232, 377, 441
Муриљо (Murillo) 416 '
1 '
'

Mer;r;rтинr. Ханс (Memling, Hanl') '

Паг.и, Полен (Paris, Pa11lin) - - Равенштајнска, Беатрича (Ra-

,�
- -
336
Мен, Жан 11е (Met111 , Jean de)
т!
ifii
437 ven!'tein, Beatrix von) 360
rIRвapc1{a, Маргарета (Na v::irra, ' Паскал, Блез (Pascal, Blaise) Равенштајнски, Филип (Raven-
,'�,
' '
'

- в. Клоп11нел
•

l\lfarguerite de) -- 377 '

'• '
'
'1
' - 298 stein, Philipp von) 179
••

Менгр, Жаt1 ле (Meingre, Jean Неверски, Јован, гроф в.

','''
'

1 Паули, Теодерик (Pauli. Theo- Ралар, Голтије (Rallart, Gaul-

le) в. Бусико
1
.Т ова11 Неустрашитэ11 '
:1 ; dericus) 114 tier) 56

'

'

1 ..-·.:.
\!'
.• '
 520 Ј. ХОЈЗИНI'Л : Ј Е С ЕН СРЕДЊЕ!.,\ БЕКА РЕГИСТАР 52 1

Ребревијет, Жене де(Rebre- Салазар, Жан де (Salazar, Jean Теренције (PuЬlius 'Гerentius) Филастр, Гијом (Fillastre, Guil­
viettes, Jennet de) 121 de) 372 - 445 laume), турнејски бискуп
Ре, Жил де (Rais, Gilles de) - Caл��OrI, Пјер (Salmon, Pierre) Тернан, Филип де (Ternant, 1 1 2 , 1 1 4, 127, 3 1 5
77, 239, 330 - 27, 247 Philippe de) 448 Филип Добри (Philippe le Bon),
Рембрант (Rembrun,1t) 358, Салутати, Колуhо (Salutati, Co- Тертулијан (Tertullian) 294 војвода бургундски 14, 18,
416 luccio) 436 Тијетеј , А. (Tuetey, .<\.) 34 24, 31, 33, 43, 57' 65, 66, 67' 75,
Рене Анжујски (R•�ne d'Anjou), Сансер, Луј де tSancere, Louis Тире.н (Turenne) 129 77, 1 1 1 , 1 1 2 , 1 1 4, 1 15, 120, 125,
сицилијански краљ 2 1 , 89, de), маршал 63 Тоази, Жофрој ,це (Toisiy, Jof- 126, 127, 128, 1 29, 130, 134, 136,
108, 175, 177, 188, 194, 239, Сенека (Seneca) 81 froy de) 127 212, 239, 240, 252, 283, 3 1 6, 322,
242, 374, 396, 400, 401 Сен-Пол (Saint-Pol, Ludwig von Тоасон д'ор (Toison d'or) в. 330, 331, 332, 340, 342, 345, 348,
Рене 11 (Rene 11), лотрингијс11:и J�uxemburg) 56, 106, 249, 358, 360, 363, 374, 391, 394, 425,
. Лефевр де Сен Реми
војвода 205, 439 372 (Todi,
Тоди, Ђакопоне да 429
Рено, Гастон (Raynaud, Gaston) Сигисмунд (Sigismund), ау­ Филип Лепи (Philipp der Scho­
Giacopone da) -- 185
- 174 стријски херцег 54 ne), надвој вода аустријски
--
Тома (Thomas), брат, народни
Рењије, Жан (Regnier, Jear1) С11лезr1ј ус, Ангелус (Silesius, - 58, 2 1 0, 426
проповедник 12, 13, 241
- 146, 3 1 4 Angelus) 297 Тома Аквински (Thomas Aqui- Филип Смели (Philippe le Har­
Рибомон, Етаrд де (Ribeaumont, Сицилијански, Херолд (Sicilia, nas) 222, 295, 335, 369 di), војвода бургундски
Eustache de) 138 Herold) 1 60, 372, 373 Тома Кемпијски (Thomas а 33, 58, 61, 127, 158, 241, 242,
Ричард 11, е�1глески краљ - Скорел, Јан ван (Scorel, Jan
-

Kempis) 215, 257, 306, 307, 343, 405

19, 7 1 , 85, 128, 340 van) 360 337 . 359 Филип VI, француски краљ
Ришар (Richard), брат, народ- Скотус Ериугеtiа (Scoti1s Eгiu-
·

Тонер (Tonnerre, Louis de Cha- - 1 1 7, 329

ни проповедник 1 1 , 13, 26, gena) 297 lon), гроф од 159 Филипа ОIД Хенегауа (Phillipa
27, 334 Слутер, Клаус (Sluter, Claes) Тра стама ра, Хај нрих фон von Hennegau), енглеска кра-
Роа, Жан де (Roye, Jean de) 336, 351, 352, 354, 355, 377 (Trastamara, Heinrich von) љица 118
- 425
--

Со.тr, Симо11 де (Saulx, Simon 134 Флемал в. Кампин, Роберт

Роберте, Жан (Robertet, Jean) de) 311 Тразњије, Жил де (Trazegnies, Фоа, Гастон де (Foix, Gaston
418, 442, 443, 444, 445
Солсбри, (Salisbury,
Вилиј з ,.� Gilles de.) 92, 96 de) 71
Ројсбрук, Јан ван (Ruusbroeck,
William Montagne), rроф Тремоил, Ги де ла (TremoПle, Фоа, Гастон 111 (Foix, Gaston
Jan van) 265, 267, 300, 301 , 117 Guy de la) 133, 343 111 Phobus), гроф 239
305, 306, 337, 359
Солсбри, ЈО'Dан (Salisb1 1ry, Ј.)
Ролен, Никола (Rolin, Nicolas) Фокмон, Жан де (Faukemont,
171
25, 67, 349, 350, 362, 363, Jehan de) 118
Соре"'!• Aгr-i ec (Sorel, A·i(nes) Уверт, Јохан Баптиста (Hou-
382, 384 Фраден, Антоан (Fradin, Antoi­
70. 2 1 1 ""'aert. .Johann Baptista) 426
Романови, династиј а 55 ne), народни проповедник
Сотомајор (Sotomayor, Alonzo Y,zroн, Жан Ан•гоан (Houdon,
Ронсар, Пјер де (Ronsard, Pier- 11
dc) 133 Jean Antoine) 352
re de) 157
Франс, Анатол (France, Ana-
Ста11донк, Јl{ан (Standonck, Узенер, Херман (Usener, Her-
Рошфор, Шарл де (Rochefort,·

Jean) 251 mann) 282 tole) 414

Charles de) 175, 284
Руис, Хуан (Ruiz, Juan) С·rенлен (Steinlen, Alex. Teo- Франсоа 1 (Fran<;ois 1), фран-
285
phile) цуски краљ 91, 1 29, 248
Русо, Жан Жак (Rousseau, 416
Фацио, Бартоломео (Fazio, Bar-
Jean, Jacques) 400 Сципион 106 Фрања Паолски (Franciscus de
tolomeo) 365, 424
Paola), свети 60, 244, 249,
Фенелон. Франсоа де (Fenelon, 250, 252
Савојска, Лујза �48 Таулер, Ј(>ханес (Tauler, Johan- Francois de) 80 Фридрих llI (Friedrich III), не-
Савојски, Амадеус VI 112 nes) 300, 305 Фенен, Пјер де (Fenin, Pier- мачки цар 210
Тацит 1 19
re de) 3 1 , 324
Фроасар, Жан (Froissart, Jean)
Савојски, Амадеус Vll 129
Ферер, Вmщент (Ferrer, Vin- 43, 85, 86, 89, 1 0 1 , 1 1 3, 1 17,
Савојски, Амадеус VIII 1'е.11ева1-I, 1\iишо (Taillevent,
:t.1:icha11lt) 111
cent) 12, 19, 244, 256, 257. 132, 133, 135, 136, 137, 138, 140,
242
258 146, 208, 245, 246, 247' 280, 286,
Савонарола (Savonarola, Giro- Тен (Taine, Hypolyte) 88
Фестолф, сер Џон (Fastolfe, Sir 315, 324, 334, 342, 343, 358, 371,
--

lamo) 13 Теокр1 �т 171 John) 191 397, 398, 399, 404, 405, 410, 414

• •
 '

522 Ј. Х ОЈЗИНГА : ЈЕСЕН СРЕДЊЕГА ВЕКА

Фроман, Жан (Froment, Jean) Цицерон (Cicero) - 81, 106, 436

- 37
Фуке, Жан (Fouquet, Jean)
211 Чосер, Џефри (Chaucer, Geof-
Фулко (Foulco de Marseille), frey) 248, 440
тулуски бискуп -- 290
БЕЛЕШКА О ПИСЦУ
Џемс, Вилијем (James, Wil-
Хабсбурговци (Habsburger) liam) 98, 246, 262
23. 52 Холанђанин Јохан Хој зинг.а (Johan Huizinga, 1 872 1 945)
Хагенбах, Петар ид (Hagen- спада у велике и з,н ачаЈне европске историча1ре уметности
•

bach, Peter von) 19 Шампион, Пјер (Champion, и куЈ1•1·уре. Рођен је 7. децембра 1 872. године у Гронингену,
Хам, Николас де (Hames, Nico- Pierre) 38; в. Вијон
laas de) 1 14 Шароле (Charolais), гроф од ; где му је отац био лекар и професор физиологиј е на Уни-
•

Ханс, акробата 31 в. Карло Смели верзитету, иначе живо заинтересован за исторИЈУ и књи-
Хафис, песник 184 Шароте, Изабела (Charolais, жевност. Хојзи нга ј е о'д ђачких дана показивао посебну
Хејло, Фредерик �ан (Heilo, Isabella), Бурбонска, грофи- • •

Frederik van) 215

-- ца 67, 68, 69, 322 ск.11оност према историЈ И, књижевности и Језицима мо-
Хелоиза (Heloi'se) 437 Шарни, Жофроа де (Charny, дерн11м и класич;ним. Сем тога, учио је хебрејски и арап­
Хенрик IV, енглески краљ Geoffroy de) 317 ски, па се на универзитету свог родног града посветио сту-
128 Шартије, Ален (Chartier, Alain) •

диЈам а лингвЈ1сти1{е, санскр,ита и упоредне гра.матике ; Ј е-

•

Хенрик V, енглес1{и краљ -- 79, 113, 175, 290, 314, 387,

89, 132, 135, 191, 327 400, 4 1 8, 446 дан семестар ј е провео у Лајпцигу где ј е, поред осталих,
Хенрик VI, енглески кра.љ Шател, Гијом ди (Chiltel, Guil- слушао I<:арла Бругмана и Аугуста Лескина, а 1 897. је у
2 1 , 62, 69, 91 laume du) 132
Херакле 350 Шателиј е, Жак ди (Chiltelier, Гронинrену доктор.ирао са тем,ом из историје ста,роинциј­
Херман из Келна (Her111ann Jacques du) 36 ске књиR{евности. Из практич·них разлога, да би се могао
von Koln) Шатлен, Жорж (Chastellain,
•

354 •

лакше за1послити, студира•о ]е упоредо и холандски ] език,

Херп, Хендрик ван (Негр, Georges) 9, 1 5, 16, 17, 21,
23. 43, 52, 53, 54, 57, 58, 66, 67, хола1ндску књижевност и историју. Био ј е осам ГО'дина
Hendrik van) 266
·-

70, 75, 76, 77, 85, 88, 90, 92, ( 1 897 1905) средњошколски професор у Харлему и пре­
Хој сма нс, Ј. К. (Huysmans,
1 1 1 , 126, 130, 1 3 1 , 136, 137, 138, дава о историју, али није престао да се бав.и индологијо;.1,
Joris Karl) 41 i
177, 185, 196, 212, 2 14, 280, 324,
Холанда, Франческо де (Ho- па ј е из те дисциплине д·овршио хабилитацио.ни рад 1 903.
330, 336, 363, 390, 391, 395, 400,
landa, Fгancesco de) 366 415, 429, 430, 431, 438, 439, 441, године на Универзитету у Амстердам у. Но већ 1 905. године
'

Холбајн, Ханс (Holbein, Hans) 442, 443, 444, 445, 448 он је на катедри за хола,ндску историју У.ниверзитета у
- 193, 194 Шевалије, Етијен (Chevalier, Гронингену, :1-1 тада се показал·о да је њег,ово највеће инте­
Христус, Петрус (Christus, Pet- Etienne) 211
IJleвpo, Жан (Chevrot, Jean), ресовање везано за аредњовеко,вни свет европског запада;
r1.1s) 428
Хус, Јан 264 тур1Iејски бискуп 66, 127, <l у културним тековинама средњега века и.ега нарочито
350, 362 привлаче ликовне уметн·ости, међу овима највише сли­
Хус, Хуго ван дер (Goes, Hugo Шекспир, Вилијем (Shakes-
van der) 342 peare, William) 431 карство. Сам ј е био из•ванредан цртач, и још као гимнази­
Хутен, Улрих фон (Hutten, Шпренгер, Јаков (Sprenger, ј алац цртању је посвећива'О готово сваки слободан трену­
Ulrich von) 40 Jakob) 270 таЈ{. У свом схватању историје уметности Ј. Хојзинга је

ј,ош од студентских дана са дивљењем гледа·о у дел·о Јако­

ба Буркхарта. ( 1 8 1 8 1 897), и ко•д нас познатог швајцарског
11стор.ича•ра уметности и културе; на неколико места )'
овој књизи Хојз.1-rнга указује на њега,

'

i
 БF..Л ЕШК Л О ПИСЦУ 525
524 Ј . ХОЈЗЈ1НГА : ЈЕСЕН СРЕДЊЕГА ВЕКА

њих студиј а коме се див и·о али п1)е ма �соме н иј е пок а­

После дец�није пр�ведене у Гронингену, Хојзинга ј е
.
позван на наззн а'ЦlЈ НИЈИ у.н иверзитет своје земљ е, у Лај­ З>r.вао већ.их сим патиј а . Његову посебну паж њу привлачи­
.
ден; �ок Ј � у родно·м граду предавао холандску историју, ла су прелазна доб.а : прелаз из старог у С·редњи ве•к, из

У Лазде н Ј е позван за професора олште истори је, што ј е ра•ног у раз виј ени средњи век , па из ово га у кас ни средњи

з·натно проширило кру·г тема његових интер есовањ а и не­ и прелаз из ка•сн·ог средњег у нови век . На ј оби мни је де:10

посредне делат.ности. Када ј е убрз о по завршетку првог

Ј. ::'�ојзинге ј е Јес ен сре д1ь е�а век а; изишло ј е за пишчево � ·

)\{Ивота пет пута (п·о с.11ед1ье 1 941 ), уве к поп рав ља но од са­
светског рата 01бј ављено њего•во дел·о Јесен средње �а века
(Herfstij dет midd eleeu wen, 1 91 9), постао ј е општепознат мог аут ора . Ка о нека врс та прелудиј ума Јесени ј ест е при ­

и
�егова слава ј е расла из го,ц:ине у годину ; мада ниј е волео С'гупно 1�редав а1-ь е О историјс1си.м жи вот 'Ни.м идеа.11,и.ма кој е

Ј авне �наступе и репре зентац ију, био ј е веома активан и ј е Хој зин га држ ао 1 9 1 5 . на Универзитету у Лај де.ну и у
коме Ј е при каз а·о ка1-:о се у раз1ним епоха·ма кул тур а ма-
•

неза·обилаза•н сарадник у многим домаћи м и међуна.роди.им

стру•:�ним удружењима , а многе његове студиј е настал е су н11фестовала у сли кама кој е су представљале идеализацију

на европскИЈм језицима жеља. У сво м прилогу Дефиниција пој .ма ист ори ја ( 1 929 )
немачком, енглеском, францу­
Хој з·инга је писао : ,,И ст.о·р ија ј е духо.вни облик у ком е ку.11-
ском, шпанском којима ј е врло добро влада·о. Њего.ва
тура по.лаже рач уна о својој про шл ост и . ' ' Т·ог а принципа
пажња била је усредсређена на проуча•вање ис1·орије ев­
се Хој з r1н га држ ао при пис ању Јес е'Нu сре дњ е�а век а, кул­
ропске културе; само једн·ом ј е путова·о у Амер.ику ( 1 926),
турне историј е Фр а�нцуске и Холандије 1 4 . и 1 5 . столећ а.
а У зиму 1930/3 1 . био ј е у Индонезији, некадашњим хо­
Уз то, темељан фи лол ог, сшвестан истражr1вач са сми сло м
ландским поседима, на са•ветовањмма на којима се свесрдно
з а дет аљ ко ји из ва:нредно ук лапа у целине, естета
ко ји се
залага.о з а отвараr-ье тамошњег домаћег универзитета.
Х·ој зинга ј е био тридесет седам година професор уriи­ у естетиц�1зму ник ада н:i.rj e губио, са префињени м смислом
за све У Ћ'< етн ос ти, Хој зинга ј е умео да одабере оно што ј е
верзитета ; и као професор и као ректор залагао се и по-
•
ре11резентативно за епоху коју обрађује и да о.да�брано
дизао СВОЈ гла1с за сл об оду науке и истражива1ња, за про-
п р оце 1ь ује мер и.11и·м а доба у ком е ј е оно настал·о, али и да
грес. Преда·ва.о ј е до
27. новембра 1940. године, када су •

га rrocl\1aтpa из перспе к1';;1ве временсюог одстоз ања .

нацистичке 01<упа1цио·не власти за11вориле холандски Уни ­
верзитет у Лајдену. Како ј е у међуратном периО\ду, посеб­
Др Страхиња К. Костић
но после 1933. године, пред хол андском и међународ·НО Ј.11!
јавношћу исrупао 11ротив угњетава:ња слободе, а у то ку

рата и окупације за сл·ободу свога Универз•итета и овој е

земље, Хојзинга је навукао на себе гнев нац·иста ; седам­
десетогодишњег научника свете.к ог гла·са фаш·истички оку­
пато.ри су ставили у к·онцентра1ци·оН1и л·огор, из к·ога је
после више месеци ,"от.пуштен ' ' , што ј е зна•чило прогнан
из Лајдена и заточен у ј едн·о1 усамљеној кући на хола·нд-
•

ако�немачк•ОЈ граиици, па та•ко онемогућен у ращу. Ту ј е

умро, 1 . фебруа•ра 1 945. годи не, о:них да11rа када ј е д о њега
допирала ка·нона1да савезничких армиј а у на.ступа.њј·.
. Сабрана делаЈ. )Сојзинге иэишла су у девет то:'1:ова (Ј.
Huizinga, Verzamelde Werl.cen, Haaгlem, 1 948 1 953). Ту ј е
његова оби.миа студиј а о њеrово·м земљаку Ера•з1му Ротер­
дамскоl\1 ( 1 923) коме је ка1сније посветио и неколико ма-

'

1
1
1
1

Јохан Хојзинга

ЈЕСЕН СРЕДЉЕГА ВЕКА

11 издање

Главни уредник
Свешозар Пеш.ровиh

Опрема CIP - лубликацији

Каталогизација у
Душ.ан. Puctllu h Библиотека Матице српске, 1-Iови Сад

930.85(44)"13/14"
Технички уредник 930.85( 492)"13/14"
Милјан.а Јооан.овиh
1 ХОЈЗИНГА, Јохан
Коректор Јесен средљега века 1 Јохан Хојзинга ; [с немачког превео
Милјан.а Теодоровиh . Страхиња К. Костић].
(Суботица : Минерва). -526 стр. ; 21 cm.
- (Библиотека Корист и
Издавачко nредузеhе Матице срnске
разонода)
Нови Сад
Преведено према: Herbst des Mittelalters.- Примедбе: стр. 453-498.­
Хронолошка таблица: стр. 499-510. - Белешха о nисцу: стр. 523. -
Тираж: 5000 nримерака
Регистар.
ISBN 86-363-0218-8
ISBN 86-363-0218-8
а) Културна историја- Француска -14-15 в.
б) Културна историја -Холандија -14-15 в.
Штамnа
5028871
.Минерва", Суботица

1991