Professional Documents
Culture Documents
Успон
хришћанства
на Западу
Тријумф и разноликост
20 0-1000 . године
Превепа с енглеског
Богдана Николић
П б/Uç
CUO
Садржај
Mane
Предговор.
Увод.........
I
Царство u његове последице 200-500. године
1. „Закони држава":
Пролог и преглед.......................................................
2. Хришћанство и Царство.............................................
3. Tempera Christiana:
Хришћанска времена...................................................
5. Ha границама:
164
Норик, Ирска и Франачка
6 Успон хришћанства на Западу
II
Разипажење 3 aeemmawâ 500-600.
6. Reverentia, rusticitas:
Од Цезарија Арлског до Григорија Турског....
8. Regimen animarum:
Григорије Велики... 250
III
Крај старог хришћанства
600-750. године
9. „Творнице“ молитве:
Монаштво y Западној Европи 287
IV
Нови хришћански светови
750-1000.
Библиографија.......................................................................... 631
Индекс........................................................................................ 679
Увод
Стварање Европе:
„Историја европског заједништва“?
Варвари и мисионари
6 Р. Brown, „Gibbon’s views on culture and society in the fifth and sixth centuries ,
Daedalus, 104 (1976): 73-88, сада y: Society and the Holy in Late Antiquity, Berkeley, CA
1982, 22-48.
Увод 19
7 Леп пример може ce видсти im омоту књиге Р. Geary, The Myth o f Nations: The
Medieval Origins of Europe, Princeton, NJ 2002.
20 Успои xpuuihimcnuui im Зшшду
8 М. Carver, „Conversion and Politics on the eastern seabord of Britain: some archae
ological indications", y: B. E. Crawford (ed.), Conversion and Christianization in the North
Sea, St. Andrews 1998, 14.
Унод 21
11 F. Braudel, The Mediterranean and the Mediterranean World in the Age o f Philip II,
transi. S. Reynolds, London 1972.
12 R. Hodges and D. Whitehousc, Mohammed, Charlemagne and the Origins o f Euro
pe. Archaeology and the Pirenne Thesis, Ithaca, NY 1983.
26 Успон xputuhuitcntan нп Заппду
13 С. Wickham, ,,'lhe other transition: from the ancient world to feudalism”, y: Land
ami Power: Studies In Italian and Huropean Social History 400-1200, London 1994, 7-42.
Увод 27
„Микрохришћански светови“:
Центар и периферија хришћанске Европе
15 М. W. Helms, Craft and the Kingly Ideal. Art, Trade and Power, Austin, TX 1993,
96. t
16 Реаимирано y: G. Woolf, „World-systems analysis and the Roman Empire", Jour
nal o f Hainan Archaeology, 3 (1990): 44-58, на стр. 55.
Уаод 31
17 М. de Jong, „Religion", y: R. McKitterick (ed.), The Early Middle Ages, Oxford 2001,
131-164, 131.
3* Успон хришћанства na Западу
22 Р. Brown, The Cult o f Saints. Its Rise and Function in Latin Christianity, Chicago
1981,12-22.
23 A. F. Walls, „African Christianity In the history of religions", y: C. Fyfe and A. F.
Walls (eds.), Christianity in Africa in the 1940s, Edinburgh 1996, 1-15, 8.
Увод 35
„Бука из позадине":
Хришћанска култура мрачног доба
25 Horden and Purcell, The Corrupting Sea, стр. 172 и 366. Вид. M. McCormick,
Origins of the European Economy: Communications and Commerce a . a. 300, Cambridge
2001.
26 M. Richter, Ireland and its Neighbors in the Seventh Century, Dublin 1999, 235.
Увод 39
књигу коју управо чита. У римском свету није joj постојало ништа
слично. Тек око 300. године (друго поглавље) повезани codex, што
јесте формат ове књиге, заменио je незграпне свитке. Затим, тек око
600. године (тј. до десетог поглавља) рукопис y књигама постаје чи-
так попут овог овде: тек тада, наиме, речи почињу да ce раздвајају
и пишу свака за себе, уместо да буду исписиване надовезујући ce
једна на другу y непрекидном низу. Ова промена, чији ce настанак
везује за Ирску, означила je „велико развође“ y историји читања.27
До времена каролиншке ренесансе, око 800. године (деветнаесто
поглавље) текстови добијају интерпункцију, бивају раздељени на
пасусе и преписани једнообразним писмом, као што je и текст y
овој књизи. Напослетку, али не и најмање важно, систем датовања
са скраћеницом ,,A.D.“, који данас прихватамо као датост y било K o
joj европској историјској нарацији, почео je да ce јавља тек око 700.
године (осамнаесто поглавље).28 Све y свему, лагано, tokom векова,
формат, na чак и смисао саме књиге, битно je измењен. Римски свет
нам ce обраћа и данас. Али, не смемо заборавити да данас то чини
искључиво путем књига, чији je изглед настао немуштим трудом
поколења „делатника речи“ - правника, чиновника и монаха, y сто-
лећима мрачног доба хришћанске Европе.
„Непосредно наслеђен":
Крај античког хришћанства
38 С. Wickham, „Italy and the early Middle Ages“, y: Land and Power. Studies in Ita
lian and European Social History 400-1200, London 1994, 99-118, 116, и „Society", y: R.
McKitterick (ed.), Ihe Early Middle Ages, Oxford 2001, 59-94.
•w Wickham, „Society", y: McKitterick (ed.), The Early Middle Ages, 64-72.
50 Успон xputuluuiamui un Западу
284-305. Диоклецијан
303. Велики прогон
306-337. Константин
312. Битка код Милвијског моста
324. Оснивање Константинопоља
325. Сабор y Никеји
Антоније 250-356.
Арије 250-356.
Атанасије александријски 296-373.
337-361. Констанције
1 Bardaisan, Book o f the Laws and Countries, 583-589 i 607, превод H. J. W. D ri
vers, Assen 1965,41-53 i 59-61.
2 A. V. Paykova, „The Syrian Ostracon from Pawikent", Le Mouseon, 92 (1979): 159-
169; E. C. R. Armstrong and R. A. S. Macalister, „Wooden book found near Springmo-
unt Bog, Co. Antrim“, Journal o f the Royal Society of Antiquaries of Ireland, 50 (1920):
160-166.
6o Успон xpwutuwcmea na Нападу
онамо ушао y великом сјају, јер варварски народи треба да виде и мало
светске помпе и параде да их привуку и приближе вољном прихватању
хришћанства.4
3 Boniface, Letter 26 [35]: превод Е. Emerton, The Letters of Saint Boniface, New
York 1976. и 2000, 65.
4 Thomas of Marga, The Book o f the Governors 5.4, превод E. A. Wallis Budge, Lon
don 1893, 480.
5 G. Schlegel, Die chinesische Inschrift von Kara Balgassun, Helsinki 1896,57-61; I. Gil-
lman and H. J. Klimkeit, Christians in Asia before 1500, Richmond, Surrey 1999,109-281.
Лакони држава": Пролог u преглед 6i
Бог je уредио да цео свет од почетка треба да обасјавају два ока [Ри-
мљани и Персијанци]. Јер, уз помоћ ових великих сила непослушна и
ратоборна племена ce газе, a ток човечанства непрестано регулише и
руководи.7
9 A. М. Khazanov, Nomads and the Outside World, Cambridge 1983; R Crone, „Tri
bes and states: the nomadic exception", y: J. A. Hall (ed.), States in History, Oxford 1986,
68-77.
10 The Epic Histories attributed to Pawstos Buzand 3.7: превод N. Garsoian, Cam
bridge, MA. 1989, 73.
64 Успон хришћанства на Западу
11 ti. A. 'thompson, 'lhe llwis, Oxford 14%; P, lleiillier, ,,'lhe I(uns niul the end of
the empire In Wcxlern liurope", linglhli llhtarleal Review, I Kl ( IW5): 4 -4 11 1. Horn», this
lliiiinenrehli, lUicliipeNl IWI.
,Закони држава“: Пролог u преглед 65
13 P. S. Wells, П е Barbarians Speak. I low the Conquered Peoples Shaped the Homan
Empire, Princeton, NJ 1999,
,Закони држача": Пролог u преглед 67
16 Р. Heather and J. F. Matthews, 'the Goths in the Fourth Century, Liverpool 1991,
51-101.
,Закони држава": Пролог u прегпед 69
17 Galen, De sanitate tuenda 1.10, C. G. Kühn (ed.), Galeni Opera, 6, Leipzig 1825,
51.
70 Успон хришћанатш im Западу
19 W. Groenman van Waateringe, „Food for soldiers, food for thought", y: J. C. Bar
rett (ed.), Barbarians and Romans in North West Europe, Oxford 1989, 96-107.
20 L. Hedeager, Iron Age Societies, Oxford 1992; Wells, The Barbarian Speaks, 224-
258; T. M. Charles-Edwards, Early Medieval Ireland, Cambridge 2001,145-181.
21 C. R. Whittaker, Frontiers o f the Roman Empire. A Social and Economic Study,
Baltimore, MD 1994. Преузимам прикладам гермин „средокраћа" из: R. White, The
Middle Ground, Indians, Empires and Republics in the Great Lakes Region 1650-1815,
Cambridge 1991.
,Закони држава": Пропог u преглед 73
Ново царство:
Криза и реформа Римског царства y 3. веку
Вардесан je умро око 222. године. У времену после његове смрти
свет који je он приказао y својој Књизи о законима земаља доживео
je дубоке промене. Трећи век je био време драматичне реоргани-
зације, како за Персијско тако и за Римско царство. После 224. го-
дине сасанидски краљеви Ирана претворили су лабаво Парћанско
краљевство, чије су владаре наследили, y силно царство. И Римско
царство je из раздобља криза изашло са знатно оснаженом влашћу
царева.1
Римско царство je било приморано да постане ново царство. Об-
нављање ратовања дуж његових граница и настанак Сасанидског
царства на Средњем истоку y виду сталне војне претње разоткрили
су неприлагођеност ранијих структура римске државе. Морамо ce
присетити колико je Римско царство било крхко чак и када je било
на врхунцу своје моћи, y 1. и 2. столећу наше ере. Његови станов-
ници сматрали су себе не толико поданицима колико члановима
јединствено привилегованог „комонвелта градова“. Ови градови
y области око Средоземног мора били су стари и често дивовски
1 Р. Brown, The World o f Late Antiquity: From Marcus Aurelius to Muhammad, Lon
don, 1971. и 1989, 11-33; K. Strobel, Das Imperium Romanum im „3. Jahrhundert". Mo-
dell einer historischen Krise, Stuttgart 1993; J. M. Carrie and A. Rousselle, V,Empire romain
en mutation des Sévères à Constantin 192-337, Paris 1999.
Хришћанстао u Царство 77
10 Lane-Fox, Pagans and Christians, 27-63; K. Harl, Civic Coins and Civic Politics in
the Roman East A.D. 180-275, Berkeley, CA 1987.
11 Symmachus, Relatio 3.8, препод R. H, Barrow, Prefect and Emperor, Oxford 1973,
39-41.
ХришИанство u Царство 83
18 Ј. В. Rives, „The decree of Decius and the religion of empire", Journal of Roman Stu
dies, 89 (1999), 135-154; Barnes, Constantine and Husebius, 3-27 и 148-163.
ХришИанство u Царство »7
19 G. W. Clarke, The Letters o f St. Cyprian, Ancient Christian Writers, 43-44 и 46-47,
New York 1984-9, садржи превод и непревазиђен коментар.
20 С. Н. Roberts and Т. С. Skeat, The Birth o f the Codex, London 1983; R. Lane-Fox,
„Literacy and power in early Christianity" y: A. K. Bowman and G. Woolf (eds.), Literacy
and Power in the Ancient World, Cambridge 1994,128-148.
88 Успон xputuhdHcnuui ни Западу
21 G. F. Snyder, Ante Pacem. Archaeological Evidence for Church Life before Constan
tine, Macon, G A 1985.
22 K. Hopkins, „Christian number and Its implications", Journal of Early Christian
Studies, 6(1998), 185-226.
ХришИанство u Царство 89
Цените га као светог мученика, анђела Божијег или Бога на земљи... Јер
кроз њега гледате Господа, нашег Спаситеља.33
38 Tertullian, On Purity 13: превод W. Le Saint, Ancient Christian Writers, 28, Lon
don, 1959, 86-87,
:w Dldascatia Apostolorum 2 [2.16], 52-53.
96 Успон xpuuthim mea mt Западу
Од religiones до религије
Потоњи успех хришћанске цркве посебно отежава историчару
да процени положај Цркве око 300. године. Заборављамо колико су
за стари свет биле нове и провизорне, чак и y хришћанским кру-
говима, неке од идеја које ми данас прихватамо без поговора. У то
време, највећа од свих новина била je идеја „религије" каквом je
данас схватамо. Многобошци су тачно знали ш та су religiones: то
су били прецизно одређени начини празновања култа неког бога,
које би појединац могао пренебрегнути само на сопствену пропаст.
Али, друге активности које данас инстинктивно везујемо за рели-
гију богова нису их ce много тицале. Сматрало ce да те активности
нису биле за свакога. Неговање сопствене личности и трагање за
истином претежно су били посао господе вођене високообразованим
филозофима. Филозофска спекулација и морално усавршавање сма-
трани су потребом виших класа која није била доступна просечним
људима. Многи филозофи и моралисти су били побожни људи. Али,
филозофија и моралност нису много дуговали religio - култу богова.
Они су сматрани људским делатностима које су људи развили tokom
векова. Њима су поучавани људи и људи су их наметали: очеви, учи-
тељи, људски закони и обичаји једног града. Они нису били једном за
свагда записани y неку свету књигу попут закона Божијег, као што
je био случај y јудаизму и хришћанству.
Савременике je y погледу хришћанске цркве изненађивао степен
до ког су ce њене делатности, које су y старом систему religio држа-
Има оних који кажу: „Бог je добар, Он je велики, врховни, вечан и не-
повредив. Он ће нам подарити вечни живот и непропадљивост коју je
обећао, и васкрсење мртвих. Али, ове ствари физичког света и нашег са-
дашњег времена припадају daemones и невидљивим (нижим) силама.“15
Освајање градова
Упркос целокупној пропаганди, Константин и његови наследници
нису довели до краја паганства. Оно што јесу донели хришћанским
црквама били су мир, богатство и, изнад свега, могућност да изнена-
ђујуће брзо изграде јаку позицију на локалном нивоу. Константин ce
суочио с једном установом која ce већ доказала као кадра да мобили-
ше и прерасподели богатство y религијске сврхе. Настављајући рим-
ску традицију раскошних задужбина култовима који су сматрани
најкориснијим за Царство, Константин je постао хришћански ктитор
надмоћне дарежљивости. Он je y Риму изградио велике цркве-ба-
зилике (праве „царске дворане" будући да име basilica од basileus,
краљ, на то упућује) св. Петра и св. Јована Латеранског. У Антиохији
je подигао велику осмоугаону цркву са златном куполом, преко пута
новосаграђене царске палате. Изнад свега, подигао je цркву Светог
гроба y Јерусалиму. Ове цркве биле су проповеди y камену. Оне су
проговарале далеко гласније и трајније о судбинском савезу Цркве
и Царства од било ког царског едикта или теоретисања ма којег епи-
скопа. Оне су посетиоце остављале усхићенима.
27 Р. Brown, Body and Society. Men, Women and Sexual Renunciation in Early Chri
stianity, New York 1988, 191-284; P. Rousseau, ,,Monasticism“, y: Averil Cameron, B.
Ward-Perkins, and M. Whitby (eds.), sThe Cambridge Ancient History 14. Late Antiquity:
Empire and Successors a .d . 425-600, Cambridge 2000, 745-780. A. de Vogué, Histoire
littéraire du mouvement monastique dans l’antiquité. Première partie: le monachisme latin,
5 tom „ Paris 1991-1998, пружа за сада непревазиђен преглед утицаја монаштва на
латииски Запад.
112 Успон xpuuthtmcmea нa Западу
Шта je нама двојици? Шта ово чусмо? Неуки устају и силом освајају
небеса док ми са свом својом културом остајемо чврсто заглибљени y
плоти.31
32 Sulpicius Severus, Life o f Martin, Letters and Dialogues, превод F. R. Hoare, The
Western Fathers, New York 1954; the Life o f Martin сада je y T. Head and T. F. X. Noble,
Soldiers o f Christ, University Park, PA 1995,1-29; C. Stancliffe, St. Martin and his Hagio-
grapher. History and Miracle in Sulpicius Severus, Oxford 1983.
33 Paulinus of Nola, Letters 29.12, иревод P. G. Walsh, Ancient Christian Writers, 36,
New York 1966,115.
Tempom Christiana: ХришИанска аремена П5
Моћ saeculum-a:
Ново племство и његове вредности
Сликовита верска историја 4. столећа обично je одвраћала пажњу
од чињенице да je верска револуција која ce везује за Константинову
владавину ишла руку подруку с друштвеном револуцијом - ства-
рањем и стабилизацијом новог и самопоузданог високог друштва.
Сјајне позноримске виле које су доминирале селима y свим провин-
цијама Западног римског царства говориле су о једном обновљеном
свету. Њихови станари - делом земљопоседници, a делом владини
службеници - с одушевљењем су прихватили нови поредак. За њих
je преобраћење y хришћанство било преобраћење у, изнад свега, го-
тово божанствено величанство Римског царства, сада обновљеног и
под заштитом једног Бога хришћана.34
Исход овог самопоузданог расположења јесте и то што je христо-
грам - грчка слова хи/ро (наше х/р) спојена као знамење Христо-
вог имена - почео да ce везује за Константинову победу y бици код
Милвијског моста и почео да ce ставља на све предмете својствене
богатом начину живота новог племства. Наведимо један недавно
откривен пример: y Панонској низији, y близини језера Балатон
(западна Мађарска), ризница величанствене сребрнине приказује
Севса, једног провинцијског племића - могуће војника неримског
порекла - опуштеног y свом свету. Са својим омиљеним коњем - бри-
жљиво одабраног имена „Инокентије“ - и својом утврђеном вилом,
Севсо je намеравао да онде заувек остане. Главна посуда за серви-
рање хране била je направљена од два и no килограма квалитетног
сребра и носила следећи натпис:
36 С. Dagron, Naissance d’une capitale, Paris 1974; S. Bassett, „Antiquities in the Hip
podrome of Constantinople", Dumbarton Oaks Papers, 45 (1991): 87-96, and Historiae
Custos: sculpture and tradition in the Baths of Zeuxippos, American journal o f Archaeo
logy, 100 (1996): 491-506.
37 M. Meslin, La fête des Kalendes de janvier dans l'empire romain, Brussels 1970.
Tempom Christiana: ХришИанска времсна 117
Поколење обраћеника
Осећање све израженије крхкости наглашавала су унутрашња
одроњавања. Јавне катастрофе обично су само давале згодан али-
би растресеним душама. Оне су таквим особама омогућавале да ce
отисну драстичним токовима о којима можда не би ни размишљале
y неким мирнијим временима. Каријера Понтија Меропија Паули-
на (355-431), потоњег епископа Ноле y Кампанији (у којој je некада
обављао службу провинцијског гувернера), добар je пример y том
смислу. Показала je да ce бар за неке хришћане могло јавно објави-
ти да je доба консензуса завршено. Паулин je био аквитански сена-
тор. Одувек je био и побожан хришћанин. Још док je био младић,
св. Мартин му je исцелио упалу ока. Али, он je од своје религије
очекивао нешто више од онога што je један просечан добростојећи
хришћанин желео. Политичко повлачење на имање на северу Шпа-
није, узроковано грађанским ратом 389. године, убрзо je учврстило
његово бескомпромисно обраћење y аскету. Паулин je зачас ишчезао
из високог друштва. Његов пријатељ и бивши тутор, песник Аузо-
није из Бордоа, изазвао га je да објасни свој ексцентрични потез.
Одговарајући своме пријатељу, Паулин ce представио моћним сти-
ховима, као класичан обраћеник y хришћанство:
40 Р. Heather, „Goths and Huns“ и I. N. Wood, „The Barbarian Invasions and the first
settlements", y: Cameron and Garnsey (eds.), Cambridge Ancient History 13, 487-515 и
516-537.
41 Paulinus o f Nola, y одговору Аузонију, letters 31.63, превод H. G. Kvelyn-Whi-
te,A usonius2, Loeb Classical Library, London 1949, 128.
Tempom Christiana: Хришћанска времена 119
47 Prosper o f Aquitaine, The Call o f All Nations 2.35, превод P. De Letter, Ancient
Christian Writers, 14, Westminster, MD 1963,149-151.
48 P. Brown, „Ewoying the saints in late antiquity", Early Medieval Europe, 9 (2000):
1-24, на стр. 1-14.
49 Augustine, On Rebuke and Grace 12.35, превод P. Holmes and R. E. Wallis, Nicene
and Post-Nicene Fathers 5, Grand Rapids, Ml 1975,486.
Tempora Christiana: ХришНанска времена 123
50 S. Thier, Kirche bei Pelagius, Patristische Texte und Studien 50, Berlin 1999.
51 Augustine, On Virginity 44.45, превод C. I. Cornish, Nicene and Post-Nicene Fat
hers 3, 434.
124 Успон хришћанстла нa Западу
52 Augustine, Against the Letters o f the Pelagians 3.5.14, превод Holmes and Wallis,
408.
Tempom Christiana: ХришНанска оремена 125
y с в е т у к о ји je о д у в е к н а с т а њ е н м н о ш т в о м р а з л и ч и т и х н а р о д а , који
су, с в а к и y св о је в р е м е , и м а л и то л и к о р а з л и ч и т и х о б и ч а ја , р ел и ги ја ,
је зи к а , о б л и к а в о јн е о р г а н и з а ц и је и н а ч и н а о д ева њ а , и зд в о ји л е су ce
с а м о д в е ск у п и н е љ уди [они од р еђ ен и з а „Д р ж а в у Б о ж и ју " и он и који
т о нису] - ск у п и н е к оје зо в е м о „г р а д о в и м а “, п р е м а п осебн о ј у п о тр е б и
y С в е т о м п и см у.56
' Augustine, Letter 199.35 и 45, превод W. Parsons, Fathers o f the Church 30, New
York 1955, 384 и 394.
128 Успон хришћанства на Западу
• »Ремс
Ле Ман
/Лион Хамаберг
ттш -
Волуб]
Западна Европа
13° Успон хришћанстаа на Нападу
Венанције Фортунат
око 540 - око 600.
8 Vegetius, Epitome of Military Science 2.5, превод N. P. Milner, Liverpool 1993, 35.
9 D. Janes, „The golden clasp of the late Roman state", Early Medieval Europe, 5 ( 1996) :
127-153; B. Arrhenius, Merovingian Garnet Jewelry. Origins and Social Implications, Stoc
kholm 1985.
Virtutes sanctorum... stragesgentium: „Дела светаца... Покољ napada 137
10 G. Halsall, „Movers and Shakers; the barbarians and the fall of Rome", Early Medi
eval Europe, 8 (1999): 131-145; E. A. Thompson, Romans and Barbarians, Madison, WI
1982, 23-37 и 251-256.
138 Успон хришћанства нa Нападу
ништва. Јер варвари су, исто тако, били искрени хришћани. Kao
што je доликовало војницима, посебно Визиготи, примали су нову
веру y славним данима Царства, за време владавина Констанција II
и Валенса. Они су били посвећени ономе што je y том тренутку би-
ло православље дунавских провинција. Тек ретроспективно je то
прозвано „аријанством". Али времена су ce променила. Аријанство
je изашло из моде. Визиготи су стигли y Галију већ етикетирани као
„аријански“ јеретици, неприхватљиви „никејским", католичким хри-
шћанима. „Никејски" католици угледали су ce на Атанасија као на
јунака вере. Они су ce према непомирљивим антиаријанским епи-
скопима попут Амброзија Миланског односили као према узорима
за своју, личну, „римску“ религију. Резултат je била пат позиција, где
су ce „Римљани" и „варвари" разишли и кренули свако својим путем.
Међу Остроготима из Италије, аријанство je описивано напросто као
Lex Gothorum, „верски закон Гота“. Иако je практиковано y црквама,
истоветним црквама „римских11католика, аријанство je третирано
као посебан, „јеретички“ култ. Он није био за Римљане.16
Премда су често били побожни аријански хришћани, већина
варварских владара имала je обичај да своја уверења задржи за себе.
Једини изузетак били су Вандали y Африци. Они су ce осећали мање
безбеднима. Њихова престоница, Картагина, деловала je рањиво y
односу на нападе с мора које су предузимали православни цареви из
Цариграда. Исто тако, они су владали провинцијом навикнутом на
верске прогоне. Ha католичке епископе једноставно су применили
исте римске законе за прогањање „јеретичких" епископа које je Ав-
густин, надугачко, оправдао y интересу Католичке цркве!
Врло ретко ce дешавало било где да аријански владари муче ка-
толике. Њима je и верски језик био заједнички. He само да нису
били проста чељад дивљине, визиготски, бургундски и вандалски
краљеви били су сигурни да умеју да препознају „исправно" учење
када ce с њим сусретну. Образовани аријански клирици, који су го-
ворили латински језик, посећивали су њихове дворове. Визиготи су
поносно приписивали победе својих војски сопственом „аријанском“
православљу.17167
Бранитељи градова:
Епископи и светитељи-заштитници
24 Gregory of Tours, History 2.16, 131; S. T. Loseby, „Bishops and cathedrals: order
and diversity in the fifth-century urban landscape of southern Gaul“, y: Drinkwater and
Elton (eds.), Fifth Century Gaul, 144-155.
25 Sidonius Apollinaris, Letters 5-14 i 7.1, 217-219 и 287-293; G. Nathan, „Rogation
ceremonies in Late Antique Gaul“, Classica et Medievalia, 21 (1998): 276-303.
26 Life o f Genovefa 3.11, превод J. A. McNamara and J. Hallborg, Sainted Women o f
the Dark Ages, Durham, NC 1992, 23-24.
Vlrtutcs sanctorum... stragesgentium: „Дела светаца... Покољ народа 147
27 Р. Brown, ’lhc Cult o f the Saints. Its Rise and Function in Latin Christianity, Chica
go 1981; B. Bcaujard, Le culte des saints en Gaule, Paris 2000.
148 Успон хришћанства на Западу
■
1<' Hilary of Aries, Life o f Saint Honoratus 1.8, превод F. R. Hoare, The Western Fat
hers, New York 1954, 253-254.
17 Constantius, Life o f Germanus 1, превод Hoare, The Western Fathers, 286, npe-
штампано y: Noble and Head, Soldiers o f Christ, 75-106.
152 Успон хришћанстла на Западу
40 Leo, Letter 10.2, превод С. L. Feltoe, Library o f the Nicerte and Post-Nicene Fat
hers, 12, Oxford 1895,9; R. W. Mathisen, Ecclesiastical Factionalism and Religious Con
troversy in Fifth-Century Gaul, Washington, DC 1989,141-172.
41 F. Marazzi, „Rome in transition: economic and political change in the fourth
and fifth centuries", y: J. M. H. Smith (ed.), Early Medieval Rome and the Christian
West. Essays in Honour o f Donald A. Bullough, Leiden 2000, 21-41; A. Gillett, „Ro
me, Ravenna and the last Western emperors", Papers of the British School at Rome, 69
(2001): 131-167.
42 ,,s.v. papa" и „Papacy", y: G. W. Bowersock, P. Brown, and O. Grabar (eds.), Late
Antiquity. A Guide to the Postclassical World, Cambridge, MA 1999, 633-635; C. Pietri,
Roma Christiana, 2 тома, Rome 1976.
154 Успон хришћанства на Западу
57 Isaac of Antioch, Memra 8. On the Bird that Sung at Antioch 149-450, G. Bickell
(ed), Giessen 1873,91-105.
58 P. Brown, Poverty and Leadership in the Later Roman Empire, Hanover, NH 2001,
97-111.
1б 2 Успон хришћанства на Западу
м ,,s.v. Chalcedori', Council of. y: Late Antiquity. A Guide, 369-370; Frend, The Rise
o f the Monophysite Movement, 50-142.
Ha границама:
Норик, Ирска
и Франачка 5
Светитељ са границе: Северин из Норика
1 Eugippius, Life of Severinus 20.1, преиод L Bleler, Fathers o f the Church, 55, Wash
ington, DC 1965, 78.
Ha границама: Норик, Ирска u Франачка 165
антологију дела св. Августина. Норик je тим људима био врло далек.
Евгипијева прича о крају римског урбаног живота на удаљеном Ду-
наву послужила je само да појача осећање безбедности које je и даље
господарило облашћу око Напуљског залива y Италији.89
Заправо, само су виши друштвени слојеви из градова y Норику
избегли y Италију. Хришћански гробови сиромашних Римљана на-
ставили су да ce вековима касније тискају око Северинове цркве y
Лоршу. Њихово хришћанство, умногоме лишено клерикалног вођ-
ства, постало je народна религија, и то до те мере да су успомене на
поједине обичаје ове посебне ранохришћанске и позноримске прак-
се, као на обичај јавног покајања, преживеле до модерног времена y
О
словеначким народним песмама.
Углавном су пограничне области биле изложене насиљу и раз-
дорима. Даље од опасних обала Дунава, y алпском залеђу Норика,
велике базилике, зидане no угледу на цркве северне Италије, оиви-
чене странопријемницама и ходочасничким светињама с егзотич-
ним моштима, наставиле су да ce граде и после Северинове смрти.
Ha Хемабергу, који ce уздизао над реком Савом (у Кернтену или
Каринтији*), на уском платоу било je чак четири велике цркве. To
je било имућно ходочасничко свето место слично многим широм
хришћанског света с краја 5. века, од св. Албана y Британији, пре-
ко св. Мартина y Туру, до нових светилишта Симеона Столпника
y северној Сирији и св. Мине y Египту. Римљани и варвари, na чак
ce може помишљати и католици и аријанци, састајали ce y таквим
центрима да посете мошти постављене над старим исцелитељским
извориштима.10
8 С. Leyser, Asceticism and Authority from Augustine to Gregory the Great, Oxford
2000, 108-117.
9 Bratoz, Severinus von Noricum, 30.
* Kopyш ка - Прим. npee.
10 F. Glaser, Das frühchristliche Pilgerheiligtum aufdem Hemmaberg, Klagenfurt 1991.
и „Hine weitcre Doppelkirchenanlage auf dem Hemmaberg1, Carinthia I, 183 (1993):
163-186.
i68 Успон хришћанстм на Западу
14 В. Ward-Perkins, „Why did the Saxons not become more British?", English Histo
rical Review, 115 (2000): 513-533.
Ha границама: Норик, Ирска u Франачка 171
22 Patricius, Confessio 16, превод A. В. Е. Hood, St. Patrick, London, 1978, 44. B. и
превод и коментар D. R. Howlett, The Book o f Letters o f Saint Patrick, Dublin 1994.
23 Patricius, Letter to Coroticus 2 -3, 55.
24 Patricius, Confessio 49, 51.
25 Patricius, Confessio 12, 34 и 35, 43, 48 и 49.
176 Успон хришИинспш на Западу
28 С. Donahue, Beowulf, Ireland and the natural good, Traditio, 7 (1949/51): 262
277.
24 Muirehu, Life o f Patrick 25, y: Hood, St. Patrick, 95-96.
M. McNeill, the Lughnasa, Dublin 1982.
178 Уаиш хришИанстаа ш Западу
Северна Галија:
Хлодовех (481-511) и успон Франака
31 S. Lebecq, Les origines francques, Ve-IXe siecle, Paris 1990, 9-60; E. James, The
Franks, Oxford 1988, 34-161; I. N. Wood, The Merovingian Kingdoms, 450-752, London
1994, 33-54. Извори за Хлодовехов успон и покрштавање преведени су y: Ј. Hill-
garth, Christianity and Paganism, 350-750, Philadelphia 1985, 72-83 и A. C. Murray,
From Roman to Merovingian Gaul: A Reader, Peterborough, Ontario 2000, 259-286.
32 G. Halsall, „The origins of the Reihengraberzivilisation: forty years on“, y; J. Drink-
water and H. Elton, Fifth-Century Gaul: A Crisis o f Identity?, Cambridge 1992, 196-207
и F. Theuws and J. Alkemade, „А kind of mirror of men: sword deposits in Late Antique
northern Gaul“, y: F. Theuws and J. L. Nelson (eds.), Rituals o f Power. From Late Antiquity
to the Early Middle Ages, Leiden 2000, 401-476.
Ha грапицама: Норик, Ирска u Франачка 179
и т а д а , п р и к л о н и в ш и своја к ол ен а, м о л и л и с м о ce за к р а љ ев ст в о
[А ларихово]... да Господ п р ош и р и краљ евство он ога ко н ам je ом огу-
ћ и о п р и л и к у да ce састан ем о.41
50 I. Shahid, „The Kebra Nagast in the light o f recent research", Le Mouséon, 89 (1976):
133-178.
51 Gregory of Tours, History 2.40, 156.
52 Gildas, On the Ruin o f Britain 26.1, 28; N. J. Higham, th e English Conquest. Gildas
and Britain in the Fifth Century, Manchester 1994,67-89
Ha грапицама: Норик, Ирска u Фрапачка •«7
y северној Галији и дуж Рајне, ушли смо y једно ново доба. Kao што
ћемо y наредна три поглавља видети, хришћанске области средозем-
ног света - Шпанија, јужна Галија, Италија и Источно римско цар-
ство - одржале су и преобразиле наслеђе баштињено непосредно из
римског времена. Северније je, међутим, дошло до значајног раскида.
Родио ce један нови свет, с новим осећањем прошлости, дуж средо-
краће која ce развила стапањем римских и варварских области, дуж
онога што je некада била северозападна граница римског света.
Корбје
Л е М ан# Ч^Фагиу
Н.11ЕУС1РИЈлд«Ј
Бобио
швена<
.полетог
Т оледо Г ««Ш
■k. *cvl
MonTe'š
Касино
ГСИЦИЛИЈ
1 G. Pomurès, Gélasc 1er: Lettre contre les Lupereales, Sources chrétiennes, 65, Paris
1959.
192 Успон хришћаиства na Нападу
2 Leo, Sermon 27A, превод С. L. Feltoe, Nicene and Post-Nicene Fathers, 12, Oxford
1895, 140.
3 N. Purcell, „The population of Rome in late antiquity: problems of classification and
historical description', y: W. V. Harris (ed.), The Transformations o f Vrbs Roma in Late
Antiquity, Journal o f Roman Archaeology: Supplementary Series 33, Portsmouth, R1 1999,
135-161, на стр. 135-137.
4 B. Beaujard, Le culte des saints en Gaule. Les premiers temps. D‘Hilaire de Poitiers à
la fin du Vie siècle, Paris 2000, 333-398.
Rcverentla, rusticitas: Od Цезарија Арпског do Григорија Чурско,• 193
9 V. Flint, The Rise o f Magic in Early Medieval Europe, Princeton, N) 1991, 108-115.
Reverentia, rusticitas: Od Цезарија Арлског do Ipusopuju Type kos 195
Чак и да вам одузмем све домаће идоле, могу ли прекрити сунце? Треба
ли да подигнем зидине целом дужином Запада [египатски Аменте je
земља богова и мртвих] да ce не бисте молили залазећем сунцу? Треба
ли да стражарим на обалама Нила, y свакој лагуни, да не направите
либације на његовим водама?15
25 Caesarius, Sermons 13.4 и 54.6, превод М. Mueller, Fathers of the Church 31,
New York 1956, 78 и 270.
26 Council o f Tours (567), canon 23, J. de Clercq (ed.), Concilia Galliae A.511-A.695,
Corpus Christianorum 148A, Turnhout 1963,191.
27 Life o f Caesarius 1.27, 22 и 2.32, 58.
28 Caesarius, Sermon 52.3, превод M. Mueller, Fathers of the Church 31, New York
1956, 260.
Revercntia, rusticitas: Od Цезарија Арпског do Григоријч Т^рског 201
Reverentia:
Галија Григорија, епископа Тура (573-594)
4ft с ' Wickham, „Overview", y: R. Hodges and W. Bowden (eds.), The Sixth Century:
Production, Distribution and Demand, Leiden 1998,279-292,
2o 8 Успои хришћанства на Западу
47 М. Heinzelmann, „Bischof und Herrschaft vom spâtantiken Gallien bis zu den ka-
rolingischen Hausmeiern", y: F. Prinz (ed.), Herrschaft und Kirche, Stuttgart 1988, 23-82;
B. Jussen, „Liturgy and legitimation, or How the Gallo-Romans ended the Roman empi
re", y: B. Jussen (ed.), Ordering Medieval Society, Philadelphia 2 0 0 0 ,1 4 7 -1 9 9 .
48 M. Weidemann, Das Testament des Bischofs Bertram von Le Mans von 27. Màrz
616, Mainz 1986.
49 D. Janes, God and Gold in Late Antiquity, Cambridge 1998, 84-164.
50 Venantius Fortunatus, Песма 1.15; Patrologia Latina 88; 79B.
Reverent la, rusticitas: Od Цезарија Арпског do Григаријп Турског 209
,7 Gregory of Tours, Miracles o f Saint Martin 3.1, превод Van Dam, Saints and their
Miracles, 260.
212 Успон хришНанспиш нa Западу
69 Р. Fouracre, „Eternal light and earthly needs: practical aspects of the development
of Frankish immunities", y: W. Davies and P. Fouracre (eds.), Property and Power in the
Early Middle Ages, Cambridge 1995, 53-81.
7(1 Gregory of Tours, Miracles o f Saint Julian 46b, 193.
71 Gregory of Tours, Miracles o f Saint Martin 2.43 и 55, 251 и 255.
2 l6 Успон хришћанствн нп Зпппду
П релом и хл еб, еписк опе... У ч инио сам то за своју славу, да сви знају где
je истина и ко je онај ko ce држи праве вере. 1
Јустинијан 527-565.
издаје C od ex Ju stin ian u s 529.
п о б у н а Н и к а 532.
и згр адњ а С вете С оф и је 533.
издаје Д и гест е и И н ст и т уц и је 533.
рек он к и ста А ф рике 535.
Р им 535.
Р авена 540.
Куга 5 4 3 -5 7 0 . Х о зр о е I А н у ш и р в а н 5 3 0 -5 7 9 .
п у ст о ш и А н ти о х и ју 540.
Јован Е ф еск и 5 0 7 -5 8 8 .
Јован М о с х о 5 6 0 -6 3 4 .
Л еон ти је Н ап уљ ск и 5 7 0 -6 5 0 .______
3 Leontius, Life o f John the Almsgiver 9 и 45, превод N. H. Baynes and E. Dawes,
'three Byzantine Saints, Oxford 1948, 217-218 и 256; V. Déroche, Études sur Léontios de
Néapolis, Uppsala 1995, 146-153; C. Haas, Alexandria in Late Antiquity, Baltimore, MD
1997, 249-258.
4 M. Whittow, „Ruling the late Roman and early Byzantine city: a continuous hi
story", Past and Present, 129 (1990): 3-39; J. H. W. G. Liebeschuetz, The Decline and Fall
o f the Roman City, Oxford 2001.
5 Severus of Antioch, Letter 1.8, превод E. W. Brooks, Select Letters o f Sever us,
London 1903,43.
222 Успон хришћанетва на Западу
10 D. Feissel and I. Kaygusuz, „Un Mandement impérial du Vlème siècle dans une in
scription d’Hadrianoupolis d’Honoriade", Travaux et Mémoires, 9 (1985): 397-419.
11 P. L. Gatier, „Nouvelles inscriptions de Gérasa: la prison de l’évêque Paul", Syria,
62 (1982): 297-305.
12 Theodoret of Cyrrhus, Ecclesiastical History 5.36, превод B. Jackson, Library o f
the Nicene and Post-Nicene Fathers 3, Oxford 1893, 156.
13 Sever of Antiohia, Letters 1.9, 46.
224 Успон хришНанства на Западу
14 Ј. Meyendorff, Imperial Unity and Christian Division. The Church 450-680, Crest-
wood, NY 1989.
15 Life o f Peter the Iberian, 72.
Епископи, град, пустиња: Источно римско царство 225
16 R. Webb, „Salomes sisters: the rhetoric and reality of dancers in Late Antiquity and
Byzantium", y: Liz James (ed.), Women, Men and Eunuchs. Gender in Byzantium, London
1997, 119-148; R. Lim, „Consensus and dissensus in public spectacles in early Byzanti
um", Byzantinische Forschungen, 24 (1997): 159-179.
17 Jacob of Sarug, On the Spectacles o f the Theater 5, превод C. Moss, Le Mouséon,
48(1935), 108.
18 'The Chronicle of Joshua the Stylite 30, превод W. Wright, Cambridge 1882, 20-21.
14 John of Ephesus, Ecclesiastical History 5.17, превод R. Payne Smith, Oxford 1860,
226.
226 Уепон хришИанства иа Западу
20 С. Roueché, Performers and Partisans at Aphradisias in the Roman and I,ate Ro
man Periods, London 1993, 129-156.
RnucKonu, град, пустиња: Источно римско царство 227
21 Alan Cameron, Circus Factions. Blues and Greens at Rome and Byzantium, Ox
ford 1976; G. Dagron, „^organisation et le déroulement des courses d’après le Livre des
Cérémonies", Travaux et Mémoires, 13 (2000): 3-180.
22 H. Kennedy, „Syria, Palestine and Mesopotamia", y: Averil Cameron, B. Ward-Per-
kins, and M. Whitby (eds.), The Cambridge Ancient History 14. Late Antiquity: Empire and
Sucessors a d 425-600, Cambridge 2000, 588-611; J. G. Keenan, „Egypt", y; Cambridge
Ancient History 14, 612-637; S. Brock, „Syriac Culture", и M. Smith, „Coptic Literature",
y; Averil Cameron and Peter Garnsey, Cambridge Ancient History 13: The Late Empire,
Cambridge 1998, 708-719 и 720-735.
228 Успон хришћанатш на Западу
23 G. Tate, Les campagnes de la Syrie du nord du lie au Vile siècle, Paris 1992.
24 R. Doran, The Lives of Simeon Stylites, Kalamazoo, MI 1992; P. Brown, „Holy Men“,
y: Cambridge Ancient History 14, 781-810; и „The Rise and Function of the Holy Man in
Late Antiquity: 1971-1997“, Journal of Early Christian Studies, 6 (1998): 353-376; S. Har
vey, „The Stylite’s liturgy", Journal of Early Christian Studies, 6 (1998): 523-539.
Епископи, град, пустиња: Источно римско царство 229
25 D. Chitty, The Desert a City, Oxford 1966, 82-142; Y. Hirschfeld, The Judaean
Monasteries in the Byzantine Period, New Haven, CT 1992; J. Patrich, Sabas, Leader o f
Palestinian Monasticism: A Comparative Study o f Eastern Monasticism in the Fourth to
Seventh Centuries, Washington, DC 1995; E. Wipszycka, Études sur le christianisme dans
l'Egypte de l'antiquité tardive, Rome 1996.
26 B. Flusin, Miracle et histoire dans l’o euvre de Cyrille de Scythopolis, Paris 1983,
125-128.
230 Успон хришНанстт иа Западу
A ko, кад пада киш а, Бог киш и даје да пада на твоја пољ а, a не д а joj да
пада на пољ а Јевреја, он д а и ти м ож еш д а м у не даш да користи п р е с у за
своје вино. А л и О н je п у н љ убави п р ем а љ удском роду... заш т о би он да
ти ж ел ео да будеш н еч ов ек у м е с т о да си м ил остив?31
Оно што je више него јасно y овим живим разменама јесте моћ
молитве приписивана светим људима. Људи који су тражили савет
од Варсануфија предавали су своје душе y његове руке и очекивали
да буду заштићени и вођени његовим молитвама.32 Kao резултат,
верски живот источних хришћана свих класа и области био je ис-
пресецан префињеном и несаломивом нити духовне зависности од
појединачних водича који су често поистовећивани са специфичним
локалним предањем. Био je то облик верског „умрежавања“, необич-
но истрајан и потенцијално подложан цепању. У животима многих
побожних људи вредео je више од идејног јединства коме су цар и
епископи били тако снажно посвећени.
У погледу једнога je, међутим, Варсануфије био чврст. Kosmikoi
и монаси подједнако треба да избегавају контакте с јеретицима.
Никада не треба да допусте да буду увучени y расправу с њима.
„Јеретици" су за Варсануфија били и монофизити који су ce огор-
чено супротстављали одлукама Сабора y Халкидону. У томе je био
проблем. Изузетно уједињено царство није имало уједињену цркву.
Снажна владавина Јустинијанова посведочила je неуспех једног од
најенергичнијих покушаја до тада учињених да ce из Константино-
поља поново наметне јединствена царска вера.
33 Zosimus, Historia Nova 4.59, превод R. Т. Ridley, Brisbane 1982,98; John Rufus,
Plerophoriae 89; Patrologia Orientalis 8, 150.
34 Confirmation o f the Codex Justinianus (529), y: Coleman-Norton, Roman State
and Christian Church, 1035.
35 John Lydus, On the Magistracies o f the Roman State 1.2, превод A. C. Bandy, Phi
ladelphia 1983, 25; M. Maas, John Lydus and the Roman Past, London 1992.
234 Успон хришћанства на Западу
51 L. Conrad, „Epidemic disease in central Syria in the late sixth century", Modern
Greek and Byzantine Studies, 18 (1994): 12-58; M. McCormick, „Bateaux de vie, bateaux
de mort. Maladie, commerce et le passage économique du bas-empire au moyen âge", y:
Morfologie sociali e culturali in Europa tra Tarda Antichità e Alto Medio Evo, Settimane
di Sludi sull’Alto Medio Evo 45, Spoleto 1998, 35-118.
240 Успон хришИанства ма Западу
Потрага за јединством
54 М. Whitby, „The Balkans and Greece, 420-600“, y: Cambridge Ancient History 14,
701-730; W. Pohl, Die Awaren. Ein Steppenvolk in Mitteleuropa, 567-822, Munich 1988,
94-127.
55 K. H. Uthemann, „Kaiser Justinian als Kirchenpolitiker und Theologe", Augustini-
апшп, 39 (1999); 5-83; On the Person of Christ. The Christology o f the Emperor Justinian,
242 Успои хришИанства на Западу
58 John of Ephesus, Lives o f the Eastern Saints 13, превод E. W. Brooks, Patrologia
Orientalis 17,189.
59 Procopius, The Secret History 9-10, Dewing 6 ,103-129, и G. A. Williamson, Har-
mondsworth 1966, 83-93.
60 Severus of Antioch, Letter 1.63, 198.
61 C. Pazdernik, „Our most pious consort given to us by God: dissident reactions to
the partnership of Justinian and Theodora", Classical Antiquity, 13 (1994): 256-281.
Епископи, град, пустиња: Источно римско царстао 245
Нове солидарности:
Од царске цркве до дисидентских заједница
64 John of Ephesus, Lives o f the Eastern Saints 59, Patrologia Orientalis 18, 696.
65 Susan Ashbrook Harvey, Asceticism and Society in Crisis. John of Ephesus and bis
„Lives o f the Eastern Saints“, Berkeley, CA 1990.
Епишти, град, пустиња: Источно римско царстно 247
68 Р. Allen, „Severus o f Antioch and the homily: the end of the beginning?", y: Allen
and Jeffreys (eds.), The Sixth Century, 163-175.
69 John Moschus, The Spiritual Meadow, превод J. Wortley, Kalamazoo, MI 1992;
V. Déroche, Etudes sur Léontios de Néapolis, 270-296; D. Krueger, Symeon the Holy Fool,
Berkeley, CA 1996.
70 John of Ephesus, Lives o f the Eastern Saints 12, 179.
Епископи, град, пустиња: Источно римско царстао 249
71 Les Sentences des Pères du désert. Nouveau recueil 442, превод L. Régnault, Sole-
snies 1970,64.
Regimen animarum:
Григорије Велики
„Свети комонвелт":
Италија и Источно римско царство
Касиодор 490-583.
оснива манасхир y Виваријуму
(Сквилаче) око 550.
пише Установе божанске u људске
учености 562.
Радегунд 520-587.
оснива женски манастир Часног
крста y Поатјеу 561.
Григорије Велики 540-604.
Папски представник y
Константинопољу 579.
држи Moralia in Job
Обраћење Визигота y
католичанство 589.
папа 590-604.
пише Regula Pastoralis 591.
пише Дијалоге 594.
мисија Саксонцима y Кенту 597.
Колумбан 543-615.
долази y Галију 590.
оснива Ликсеј
оснива Бобио 612.
5 С. Wickham, Early Medieval Italy. Central Power and Local Society 400-1000,
London 1981, 2 8 -4 9 , 6 4 -7 9 ; T. S. Brown, Gentlemen and Officers. Imperial Administra
tion and Aristocratic Power in Byzantine Italy, a .d . 554-800, London 1984, 1-6 0 ; W.
l’ohl, „L’armée romaine et les Lombards: stratégies militaires et politiques", y: F. Valet
and M. Kazanski (eds.), L’a rmée romaine et les barbares du Ille au Vile siècle, Rouen
1993,291-296.
6 O. G. von Simson, Sacred Fortress. Byzantine Art and Statecraft in Ravenna, Prin
ceton, N) 1987.
254 Успон хришћанства на Западу
and Ireland, London 1985; R. Collins, Early Medieval Spain. Unity in Diversity, 400-1000,
London 1983, 32-87.
256 Успон хришћанства на Западу
Млади ђшгорије:
Од Clivus Scauri до Константинопоља
21 С. Pavolini, „Le domus del Celio“, y: S. Ernesti and E. La Rosa (eds.), Aurea Roma.
Dalla città pagana alla città cristiana, Rome 2 0 0 0 ,1 4 7 -1 4 8 .
22 E. Giuliani and C. Pavolini, „La ’Biblioteca di Agapito’“, y: W. V. Harris (ed.), The
Transformations o f Vrbs Roma in Late Antiquity, Journal o f Roman Archaeology, Supple
ment 33, Portsmouth, R1 1999, 85-107.
2' Gregory I, Dialogues 2.15, Zimmerman, 81; A. Augenti, II Palatine nel Medio Evo:
Archeologia e topografia (secoli VI-XIII), Rome 1996.
2б2 Успон хришћанства на Западу
29 Gregory I, Forty Gospel Homilies 38, превод D. Hurst, Kalamazoo, MI 1990, 352
353. и Dialogues 4.17, Zimmerman, 211.
30 Gregory I, Moralia. Dedication to Leander o f Seville 1, M. Adriaen (ed.), Corpus
Christianorum 143, 143A, 143B, Turnhout 1979-85, 1-2: превод Library o f the Fathers,
Oxford 1844-7, tom 1, 1-5 и Letter 5.53, 348.
31 John the Deacon, Life o f Gregory 1.9-10: Patrologia Latina 75: 66-67.
Regimen animarum: Григорије Велики 265
39 Gregory I, Moralia in Job 10.9.15, 10.10.17, 548, 550, превод, 590-591, 592-593.
40 Straw, Gregory the Great. Perfection in Imperfection, 8 -1 2 , 47-65.
41 Gregory I, Moralia in Job 5.29.52, 254, превод, 280.
42 Straw, Gregory the Great. Perfection in Imperfection, 107-127.
43 Gregory I, Moralia 35.1.1,1774, превод., tom 3.2,662.
44 Gregory I, Moralia 34.3.7, 1727-1728, превод, 6 2 3-624; H. Savon, „[Antéchrist
dans l’oeuvre de Grégoire le Grand", Grégoire le Grand, 389-405.
268 Успон хришИанства на Звпаду
46 Dagens, Grégoire le Grand, 55-75; Markus, Gregory the Great and his World,
41-50.
47 Gregory I, Moralia 4.1.1, crp. 158, превод, tom 1 ,1 7 7 -1 7 8 .
48 Marrou, „Autour de la bibliothèque du pape Agapit", 125-126.
270 Успон хришИанстла на Западу
56 С. Leyser, Authority and Asceticism from Augustine to Gregory the Great, Oxford
2 0 0 0 ,1 4 3 -5 0 ; P. Llewellyn, „The Roman Church in the seventh century: the legacy of Gre
gory I“, Journal o f Ecclesiastical History, 25 (1974): 363-380.
57 Roman Synod o f 595, can. 2: Patrologia Latina 77:1335B.
58 C. Pietri, „Clercs et serviteurs laïcs de l’église romaine au temps de Grégoire le
Grand“, Grégoire le Grand, 107-122, сада y: Respublica Christiana, Collection de l’École
françcaise de Rome 234, Rome 1997, tom 1 ,1 1 0 -1 1 6 .
59 Gregory I, Letter 5.53, 348.
60 Zachariah of Mitylene, Chronicle 8.5, превод F. J. Hamilton and F,. W. Brooks,
London 1899, 211.
Regimen anlmarum: Ipuiopuje Велики 273
61 Gregory I, Pastoral Care [Régula Pastoralis], 1.1, превод H. Davis, Ancient Chri
stian Writers 11. Westminster, MD 1950, 21. B. и R. Judic, Grégoire le Grand: Règle pasto
rale, Sources chrétiennes 3 8 1-382, Paris 1992.
62 Laws o f Recceswinth 8.5.6, K. Zeumer (ed.), Hanover 1894, 257.
Pope Honorius, Letter 14: Patrologia Latina 80:841.
274 Успон хришћанства на 'Лападу
76 G. Jenal, Italia Ascetica atque Monastica. Das Asketen- und Mônchtum in Italien
von den Anfangen bis zur Zeit der Langobarden, Stuttgart 1995, 266-314.
77 Fructuosus of Braga, Rule for the Monastery o f Compludo 3, превод C. W. Barlow,
Fathers of the Church 63, Washington, DC 1969,157.
7H Rule o f Benedict 2.31-32, 4 8 -4 9 .
278 Успон хришћанстаа на Западу
такву силину, шта мисле какав би био његов гнев када дође да суди
грешницима y „последњи дан“?90
У Д ијалозим а je Григорије тражио широм Италије знаке, блеско-
ве с оног света који би пробудили лење хришћане пре него ли буде
касно. Срећом, епископи нису били једини који су могли да упозоре.
Стари опат Флоренције, уздигнут y шумама изнад Субијака, с при-
питомљеним медведом који je увек знао тачно време за молитву,
привукао je y своје време читаву сеоску унутрашњост Христу једнако
делотворно као било који проповедник.91 Вођен својим идеалом про-
поведника као моралног водича и упозоритеља на „последње дане“,
Григоријево хришћанство, какво ce појављује y његовим Дијалозима
и његовим Хомилијама на Јеванђељ а, „било je мисионарска религија,
no својој флексибилности, прилагодљивости и разумевању темељних
људских проблема“92.
Чуда, praedicatio, заиста су отпочела да ce дешавају око њега на
уистину „мисионарском“ нивоу. Одмах no Григоријевом повратку
y Рим из Константинопоља, године 589, читава политичка елита
последњег некатоличког, аријанског краљевства Запада, Визиготи
Шпаније, примили су католичанство. Једна читава „нација“ при-
ступила je Цркви. Kao што смо видели, Григорије je био брижљиво
искључен из оваквог развоја догађаја. Али то je потврдило његове
најбоље сумње о добу y коме je живео:
Док народ Енглеске, скрајнут y ћошак света, остаје до сада под лажним
слављењем предмета и камења, ja сам одлучио... да пошаљем.... монаха
из мог манастира да проповеда том народу... И сад су нам ево стигла
писма... да и он и сви послати са њим сијају таквим чудима да изгледа
као да чуда апостола поново живе y знамењима која они приказују.96
5 М. deU’Omo, Montecassino. Un’a bbazia nella storia, Monte Cassino 1999, 187. и
илустрације 30, 60, 86.
6 Gregory the Great, Letter 8.5.
7 Benedict, Rule 48.7, превод T. G. Kurdong, Collegeville, MN 1996, 382.
Творнице" молитве: Монаштво y Западној Европи 291
већина м ан асти ра једва им ала хран е довољно за три месеца кад би сва-
кодневно јели само хлеб из те области, која захтева да ce зем љ а обрађује
виш е него y било ком делу земље.
8 A. de Vogué, La règle de Saint Benoit 6, Sources chrétiennes 186, Paris 1971, 967.
4 Portunatus of Braga, General Rule 9, превод C. W. Barlow, Fathers of the Church
63, Washington, DC 1969, 190.
292 Успон хришћанстна на Западу
21 Muschiol, Famula Dei, 43-63; С. Peyroux, „Canonists construct the nun? Church
law and women’s monastic practice in Merovingian Gaul", y R. W. Mathisen (ed.), Law,
Society, and Authority in Late Antiquity, Oxford 2001, 242-255.
22 G. Lawless, Augustine o f Hippo and his Monastic Rule, Oxford 1987,135-148.
298 Успон хришИакства на Западу
the early development of her cult at Poitiers", Journal o f Religious History, 13 (1984/5):
340-354.
32 Venantius Fortunatus, Life o f Radegund [1].6, 73.
33 Venantius Fortunatus, Life o f Radegund [1], 12, 75.
34 Venantius Fortunatus, Life o f Radegund [1],13-14, 75-76.
35 Venantius Fortunatus, Life o f Radegund [ 1]. 19 и 25, 78, 81.
36 Venantius Fortunatus, Life o f Radegund [ 1].17, 77.
Јворнице" молитвс: Монашпшо y Западној Европи 301
43 Gregory of Tours, Lives o f the Fathers 8.6, превод E. James, Liverpool 1985, 71.
44 Venantius Fortunatus, Poems, књига 11, превод J. George, Liverpool 1995,
103-110.
45 Baudovinia, Life o f Radegund [2].33. и 36, 83-84.
46 Baudovinia, Life o f Radegund |2|. 10, 93.
Стварање sapiens-a:
Религија и култура
y континенталној
Европи и Ирској
1 S. I.ancel, „La survie et la fin de la latinité en Afrique du Nord", Revue des études
latines, 59(1981): 269-297.
3 04 Успон хришћанстаа ua Западу
Пропадање школа
Учвшћивање латинског на терену одиграло ce y време озлогла-
шено no губљењу интересовања за латинске студије y врху друштва.
У осмом поглављу смо пропратили ерозију латинске културе беспо-
слене више класе tokom 6. века y Италији. Видели смо реакцију на
то пропадање људи попут Касиодора и Григорија Великог. Слични
развојни процеси одвијали су ce и y Галији и Шпанији.3
Лако их je сажети. Образовање je одувек било домен виших слоје-
ва римског друштва. Али, ти виши слојеви били су флуидни. Дарови-
ти дечаци из малих градова (као Августин, касније познати епископ
Хипона и писац Исповести, о коме je било речи y трећем поглављу)
могли су ce, no снази свог владања латинским језиком педантно об-
ликованом no узору на велике класичне ауторе, мешати с великима.
Њихов говор и писање одавали су велико дивљење према делима
Цицерона и Вергилија. Овакво образовање могло ce стећи y градо-
вима, посебно великим. Сви y потрази за класичним образовањем
нашли би ce на пропутовању no „архипелагу градова" y којима ce
оно могло стећи. Ти градови су ce издизали y брдовитим крајевима
света где ce свуда говорило „рустичним" латинским, али где ce на
префињени латински и цивилизацију могло наићи само y неколико
повлашћених места. Никада не треба да потценимо меру до које су,
много пре „вараварских најезда“, велики делови римског света, са
становишта културе, заиста остали „рустични“ и „варварски". У 4.
веку, на пример, Августин ce преселио из градића Тагасте (Сук Ахрас
y данашњем Алжиру), y центар провинције, Мадауру (Мдаурух, Ал-
2 R. Wright, Late Latin and Early Romance in Spain and Carolingian Francia, Li
verpool 1982.
3 R Riche, Education and Culture In the liarbarian West, Columbus, SC 1976.
Стварање saplens-a 305
„Светска мудрост“ :
Класици и хришћанска Црква
Према томе, y римско доба заједничко класично образовање би-
ло je обележје високог друштва y целом Царству. До 600. године то
друштво ce исцепкало. Његови припадници нашли су ce пред вели-
ком разноликошћу при избору каријере, a многе могућности нису
захтевале једнообразно образовање какво везујемо за „класични“
латински свет. Широм Западне Европе, од јужне Италије до Шпа-
није и Галије, милитаризација виших слојева била je најодлучнија од
свих промена. Али, и најтиша. Много више знамо о гласном раски-
ду унутар самих виших слојева друштва и подели на оне који су ce
још држали идеала „светске мудрости“ (засноване на преосталоме
од традиционалног образовања на класицима) и оне који су такву
„светску мудрост" y најбољем случају сматрали разонодом, a y нај-
горем паганским завештањем.7
He би требало да потценимо снагу те струје y Цркви 6. века. Данас
о „класичној традицији" говоримо помало носталгично и забри-
њава нас њено опадање y већем делу Западне Европе тог времена.
Многи озбиљни савременици, међутим, сматрали су да ce суочавају
са строжим избором. Високообразован префињен интелектуалац
попут једног Григорија Великог могао je да помишља да „класична
традиција" није за њега. Она није ништа друго до „светска мудрост“.
Од римских времена та „светска мудрост“ остала je обележје стату-
са виших класа. Она je побољшавала положај људи „у свету“. Често
их je чинила самоуверено заборавним према позиву да промене
начин живота који су им упућивале хришћанске аскете. Григорије
je приметио да „светска мудрост" подстиче гордост код племића и
интелектуално надметање које води y јерес код клирика. У њој није
било поруке за озбиљног хришћанина. Сва je била пенаста, без са-
држаја. Све y свему, Григорије „светску мудрост“ није одбацио због
искварености несумњивом паганском прошлошћу, већ ce према
њој пре опходио као према непожељној разоноди. Она смета уму
да ce усредсреди на главни посао y ж ивоту - да очеличи душу за
Последњи суд.8
15 Epistulae Austriacae 13, 16, 22, W. Gundlach (ed.), Corpus Christianorum 117,
Turnhout 1957,431-441.
16 Life ofAudoin, Bishop o f Rouen 1: превод P. Fouracre and R. A. Geberding, Late
Merovingian France: History and Hagiography 640-720, Manchester 1996,154.
17 P. D. King, Law and Society in the Visigothic Kingdom, Cambridge 1972.
18 I. N. Wood, „Administration, law and culture in Merovingian Gaul“, y: R. McKit-
terick (ed.), The Uses of Literacy in Early Medieval Europe, Cambridge 1990, 63-81.
Стварање saplens-a ЗН
Стварање sapiens-a:
Ирска и западна Британија 6. века
Изгледа да становници континенталне Европе нису знали да je,
Даље на запад, на острвима y Атлантском океану, за који ce верова-
ло да чува сам крај света, настао значајно другачији облик латинске
хришћанске културе. Он je био стваран tokom 6. столећа на месту
где ce обале западне Британије и источне Ирске сучељавају преко
Ирског мора.
У петом поглављу видели смо како je ова нова културна зона
створена tokom 5. века, услед оживљавања односа између источне
Ирске и Британије, што je створило залеђе за Патрицијеву (касније
св. Патрик) мисију. У четрнаестом поглављу ћемо ce бавити даљим
ширењем хришћанства y Ирској.
Оно што сада треба нагласити јесте да je y тој новој културној
зони латински био потпуно стран језик, који ce могао наћи само y
неколико бескрајно драгоцених књига. Матерњи језици читалаца тих
књига на латинском били су две засебне гране келтског - бритски
(предак велшког) и староирски. Ta два дијалекта келтског нису била
међусобно разумљива na, y ово време, ниједан од њих није био и пи-
сани језик. Зато су они који су желели да буду судеоници заједничке
хришћанске културе бивали приморани да ce служе латинским за-
снованим на хришћанским књигама као својим јединим средством
писане комуникације. Само на латинском, стрпљиво наученом из
књига, британски и ирски хришћани са ма каквим ученим пре-
тензијама могли су писати једни другима, подучавати једни друге,
расправљати једни с другима и уживати y задовољству међусобног
јавног оптуживања.22
Изузетан je начин на који су ce угрожене енклаве латинске уче-
ности, упркос слому толико тога „римског" y Британији и одсуству
било каквог облика римске културе y Ирској, јавиле y обе земље. Оне
СУодржавале живу „међусобну видљивост“ непрестаним контакти-
ма једне с другом за све време крајем 5. и y 6. веку. Ирско море, које
je раније означавало најзападнију границу Римског царства, сада
je било отворено. Често су га пресецали путујући стручњаци за ве-
ру. Ирски извори дуго памте како je британски мудрац Виниау (св.
Онај ко [као монах] воли било коју жену, a није свестан зла које ce крије
преко мере неколико р азго вор а, испаш таће четрдесет дана. Али, ако ју
je пољубио и загрлио, годину дана... Онај ко je воли сам о својим умом,
седам дана. Али, ако je говорио [о својој љубави], a она je јо ш није при-
хвати ла, четрдесет дана.3536
33 L. Bieler, The Irish Penitentials, Dublin 1963; J. T. McNeill and H. Gamer, Medieval
Handbooks o f Penance, New York 1938. и 1990, 75-178; K. Hughes, Early Christian Ire
land: Introduction to the Sources, London 1972, 82-89.
34 The Penitential ofCummian, превод Bieler 108-135; McNeill and Gamer, 99-117.
35 Penitential ofCum m ian 2.18, Bieler 117; McNeill and Gamer, 104.
36 P. Payer, Sex and the Pentitentials, Toronto 1984; H. Lutterbach, Sexualitat im Mit-
telalter, Cologne 1999, 64-214.
Стварање saplem-a 319
37 R. Kottje, Studien zum Einfluss des Alten Testaments a u f Recht und Liturgie desfrü-
hen Mittelaltcrs, Bonn 1970; B. Jaski, „Early Irish kingship and the Old Testament", Early
Medieval Europe, 7(1998); 329-344.
38 Charles-Edwards, Early Christian Ireland, 136-144. F. Kelly, A Guide to Early Irish
Law, Dublin 1988 125-134.
320 Успон хришНанства на Нападу
5 Columbanus, Instruction [Sermon] 1.3, 63; С. Stancliffe, „The thirteen sermons at
tributed to Columbanus", y: Lapidge (cd.), Columbanus, 93-202.
6 Columbanus, Instruction 7.1,91.
326 Успон хришћанства на Западу
Како je јадно наше стање! Оно што je требало да заволимо тако je да-
леко од нас, неоткривено нам и непознато... О, бедни човече, какав си
само! To што видиш требало би ти бити мрско, a што треба да волиш
ти ни не познајеш!7
Тако обогати моју светиљку Својом светлошћу, молим Ти ce, Исусе мој...
да непрестано могу гледати, посматрати само Тебе и само за Тобом жу-
дети ... и да нас љубав према Теби запоседне целе, да нам љубав према
Теби испуни сва чула... и да ту љубав y нама не успеју угасити ни многе
воде из ваздуха, с копна и из мора.12
„Зар не видите“, рече, „какав сјај долази? Зар не чујете хорове [анђела] да
иоју?... Хвалите Господа јерје добар, јер je милост Његова довека."13
17 H. Atsma (ed.), La Neustrie. Les pays au nord de la Loire de 650 à 850, Sigmaringen
1989; I. N. Wood, The Merovingian Kingdoms 450-751, London 1994, 181-220; P. Fou-
racre and R. A. Geberding, Late Merovingian France. History and Hagiography 640-720,
Manchester 1996.
18 Jonas, Life o f Columbanus 1.11, Peters, 80. .
19 Jonas, Life o f Columbanus 1.32-33, Peters, 94-96.
Médicamenta paenltentiae: Капумбан 331
2S Р. Brown, „The rise and function of the holy man“, Journal o f Roman Studies, 61
( 1971): 80-101, сада y: Society and the Holy in Late Antiquity, Berkeley, CA 1982, 103
132, na стр 145-146.
29 M. de Jong, „Transformations of penance", y: F. Theuws and J. L. Nelson, Rituals
of Rower. From Late Antiquity to the Early Middle Ages, Leiden 2000, 185-224, која y
оснони ренидира прихваћене ставове, за које треба погледати: С. Vogel, La discipli
ne pènilentielle en Gaule des origines à la fin du Vile siècle, Paris 1952. и B. Poschmann,
Reliance and Anointing o f the Sick, New York 1964.
334 Успон хришНанства на Зашду
Августин je, као што смо видели y трећем поглављу, одрекао могућ-
ност да хришћанин икада може бити без греха, чак и после крштења.
Према његовом мишљењу, испаштање није требало да постоји само
за велике грехове (које je Августин називао „главним" греховима - то
ће рећи смртним). Испаштање ce морало тицати и оних пропуста y
свакодневном животу који су све вернике свагда подсећали на њи-
хову палу људску природу. Такви „лаки“ греси били су значајни, али
њихово окајавање испаштањем je било незнатно. Према Августино-
вом мишљењу, довољно je било сваки дан изговорити с искреним жа-
љењем реченицу из Молитве Господње: И onpocmu нам дугове наше
као ш т о u m u опраш там о дужницима својим, да би ce показало да
онај ко то изриче тако и осећа, великодушно удељујући милостињу
просјацима који су ce y великом броју тискали око црквеног трема.
Испаштање за Августина није било спектакуларан лек за повремене
велике грехове. To je више било стање духа. Доживотни процес, јер
je и грех доживотни сапутник хришћана.30
Григорије Велики je додао коначан, особен тон авгутиновској
традицији непрестаног испаштања грехова. Његов допринос био je
на много начина изведен из врло старе римске прошлости. Аристо-
кратска традиција моралног владања, чији су представници били
Сенека и други, одувек je подстицала своје поклонике да усвоје, ни-
кад не престајући, став „незадовољства собом“. Упућени ce морају
подвргнути немилосрдном унутрашњем самопреиспитивању, како
би оголели своје пропусте и исправили их.
Овој поштовања вредној, скоро инстинктивној традицији, одр-
жаваној међу римском елитом, Григорије je придодао читав свет
пустињских о та ц а, с њиховим непоколебљивим нагласком на не-
престаној унутрашњој борби монаха и потреби за искреношћу при
откривању свих грехова духовнику. И Колумбан и Григорије су чи-
тали Јована Касијана. Извели су и исте закључке на основу тога:
сви греси су важни и сви морају бити преиспитани с медицинском
прецизношћу да би ce „исцелили".
Отуда строгост Григоријеве поруке. Што ce хришћани више боре
за савршенство, веровао je, то ће јасније увидети своју несавршеност.
За то виђење себе Григорије користи реч horror. Под тим није мислио
на страх од пакла. Говорио je о кошмарном доживљају вртоглавице
31 Gregory the Great, M oralia in Job 8.6.8-9, 24.41: M. Adriaen (éd.), Corpus Chri-
stianorum 143, Turnhout 1979, 385-388, 412; превод Library o f the Fathers, tom 1, Ox
ford 1844,418-419 и 447-448.
32 Gregory the Great, Dialogues 4.46.9, превод J. O. Zimmermann, Fathers of the
Church 39, New York 1959, 257.
33 C. Etchingham, Church Organization in Ireland a . d . 650-1000, Maynooth 1999,
291-318; It. Meens, „The frequency and nature of early medieval penance", y: P. Biller
and A. Minns (eds.), Handling Sin: Confession in the Middle Ages, Woodbridge, Suffolk
1998, 35-61.
336 Успон хришћанспиш на Западу
Путовања душе
Раширени „покајнички" менталитет такође je водио већој заоку-
пљености смрћу и загробним животом. У књижевности тог времена
смртни час избио je y први план. Ретко су самртни одри светаца били
приказивани до тако упечатљивих појединости. Смрт je била прове-
ра испаштања. Управо на самртном одру су душе светаца показивале
јесу ли „очишћене“ од греха. Kao што смо видели, Григоријеве Хо-
милије на Јеванђеља и његови Дијалози задржавали су ce на описима
смрти светих људи: светлосне кугле уздизале су ce на небо, зачуо би
ce noj анђела a ваздух постајао тежак од неземаљског мириса.34
Атмосфера Григоријевих Дијалога такође je прожела Јонин Ж ивот
Колумбана. Порука je остала иста. Неокајани грех, a не тешко, физич-
ко тело, јесте оно што je стајало испречено између неке личности и
Бога. Када ce грех уклони, душа може да ce пресели с победоносном
лакоћом на други свет. Сисетруда, монахиња из Фармутијеа, упо-
зорена je једним откривењем да joj je преостало 40 дана да доврши
своје испаштање. После 37 дана два анђела су њену душу узнела на
небо ради districtio - строгог обрачуна - преосталих њених грехова.
Четрдесетог дана анђели су ce поново појавили. Њен рачун био je
чист. Сисетрудина душа била je спремна:
„И дем сада, моји господари, идем и нећу ce виш е зад р ж авати y овом
ж и во ту пуном брига... С ада сам спрем ни ја за п ут“ ... A сви који су при-
суствовали њеном одласку зачуш е хор анђела како поје y саврш ен ом
складу.35
34 Р. Brown, „Gloriosus obitus: the end of the ancient other world", y: W. Klingshirn
and M. Vessey (eds.), The Limits o f Ancient Christianity, Ann Arbor, Ml 1999, 289-314,
на стр. 296-299.
35 Jonas, Life o f Columbanus 2.11, McNamara, Sainted Women, 162-163.
Mciiicammta pacnitentiac: Копумбаи 337
који, сасвим очигледно, нису имали прилику за тако нешто. Јер ако
je уздизање на небо зависило од потпуног окајања сопствених гре-
хова, путем испаштања, било je врло тешко видети како би просечан
верник икада могао доспети на небеса. Из тог разлога су ce западни
хришћани 7. века окренули, с новом прецизношћу и наглашеним
осећањем за драму, питању одласка душе.
Григорије je посветио читаву четврту и последњу књигу својих
Дијалога истраживању ове теме. Знао je да ce дотиче скорије бриге
која није имала важну улогу y ранијем хришћанском предању. Према
његовом мишљењу, Бог je упозоравао хришћане y последњим дани-
ма пре свог доласка, шаљући им виђења која су, потпуније но икад
раније, откривала обрисе судбине душе непосредно после полагања
тела y гроб. Било je то као пејзаж чији су главни обриси први пут
постајали видљиви под слабим светлом пред свитање.36 Пејзаж оног
света обухватао je, наравно, добропознате рај и пакао, чији je ужас
само наговештаван. Али, обухватао je и једну средишњу област, којој
je својствено било мучно одлагање. „Неочишћене“ душе су, изгледа,
онде бивале задржаване. Неки учени, на изглед побожан али сво-
јеглав ђакон, знан Григоријевој породици, једном ce појавио, после
своје смрти, y густој пари римског термалног купатила. Преклињао
je изненађеног епископа да ce моли за њега. Молитве су деловале. Ни-
је био онде наредне седмице. Очигледно je његова душа неко време
обитавала y тој средишњој зони, што je за њега било болно колико
и кипућа, загушљива napa термалног извора.37
Приче попут ове обележиле су, гледано уназад, почетак новог
доба. Средњовековне личности гледале су право y четврту књигу
I'ригоријевих Дијалога као y оснивачку повељу свог особеног верова-
п.а y чистилиште - то јест y једну посредничку област „чистилишне"
патре, где су душе чекале извесно време пре него што им ce дозволи
да уђу y рај.38 Но, ускоро ће уследити још драматичније и отвореније
иизије. У 7. веку забележен je процват новог хришћанског жанра -
прича о „путовању душе“39.167
јер она за свакога тражи одговор према сопственим заслугама... Јер као
што тело гори незаконитом жељом, тако ће и душа горети, no законитој,
примереноЈ казни за сваки грех.
40
Carozzi, Le voyage de lame, 99-138.
41
Vision ofFursa [Fursey] 7.1 and 9.9, Carozzi, Le voyage de lame, 683-684.
42
Vision ofFursa 8.16, 683.
43
Vision ofFursa 16.5, 691.
44
Bede, Ecclesiastical History 3.19.
45
Carozzi, Le voyage de l’âme, 139-186; Y. Hen, „The structure and aims of the Visio
Baronti", Journal o f Theological Studies, ns 47 (1996); 477-497.
Mcdkamenta paenitcntlae: Копумбап 339
Христијанизација смрти
Ови списи су кружили међу духовном елитом и били одраз ње-
пих брига. Али то нису биле скривене бриге. Баронт je донедавно
био лаик и његова визија нам врло јасно казује ш та ce једном лаику
из кругова y којима ce кретао Баронт врзмало no уму. Смрт je за
хришћане постала проблем. Потребно je мало маште да ce схвати
55 Y. Duval, Auprès des saints corps et âme. L’inhumation ad sanctos dans la chréti
enté d'Oricnt et d'Occident du Ille au Vie siècle, Paris 1988.
56 D. Bullnugh, „Burial, community and belief in the early medieval west", y: P.
Wormald (ed.), Ideal and lleality in Frankish and Anglo-Saxon Society, 177-201.
344 Успон хришћанстаа на Западу
крста. Натпис при врху гласи: „Молите ce, сви људи, за душу Тра-
семирову."57
Поставило ce, дакле, питање ko ce најбоље моли. За моћне су ве-
личанствени нови манастири били „творнице“ молитви за мртве.
Али, чак и када су као y то време манастири северне Галије, женски
и мушки, били расути no унутрашњости, остајала су посебна места.
Просечним верницима био je потребан неки други, приступачнији
облик помоћи за душе њихових вољених.
Традиција коју je својим Дијалозима одобрио Григорије Велики
истицала je мису као једини обред који je заиста од помоћи души на
оном свету. Претходно je судбина душа преминулих сматрана „бри-
гом“ породице преминулога y истој мери колико je то било и старање
о његовом телу. Упркос честим изразима негодовања водећих кли-
рика, хришћанске породице су још вековима наставиле да „хране“
мртве једући око њихових гробова. Чак су и њихови „приноси" y име
покојних на обреду евхаристије сматрани небеским видом „храњења“
оних које су изгубили. Григорије Турски прича о једној госпођи из
Лиона која je редовно приносила вино врхунског квалитета, из Газе,
за евхаристију y спомен на свога мужа. Ђакон те цркве би то вино
попио сам, a y путир сипао vin ordinaire. Муж ce потом јавио жени y
сну и пожалио да не воли што га „хране“ сирћетом!58
Тек je y 17. веку евхаристија - миса - изгубила својство „оброка“
који je породица приносила мртвима. О миси je почело да ce говори
као о „жртви“ коју je могао принети само свештеник. Лаици никако
нису могли допринети тој „жртви“. A миса je приношена y временима
опасности. О души ce сада размишљало као изложеној опасностима
на оном свету. Њени греси су могли претегнути над њеним заслугама
и тако je изложити опасности да упадне y клопку демона као опат
Фурса. Стари обреди које je породица обављала попут изношења хра-
не на гроб и пијења да би ce „нахранила" душа нису могли отклонити
тако велику опасност. To je могла учинити само миса.59
Био je то прилично забрињавајући поглед. Али, био je, на мно-
го начина, „демократскији“. Нису ce сви могли надати да отклоне
57 G. Ripoll Lopez and I. Velazquez Soriano, „El epitafio de Trasemirus“, Espacio, Ti-
empo y Forma, Prehistôria y Arqueologia, 3 (1990): 273-287.
58 Gregory of Tours, The Glory o f the Confessors 64, превод R. Van Dam, Liverpool
1988, 70-71.
59 A. Angenendt, „Théologie und Liturgie in der mittelalterlichen Toten-Memoria“, y:
K. Schmid and J. Wollasch (eds.), Memorla, Munich 1984, 70-199.
Medkamenta paenitentiae: Копумбан 345
Павстос Бузандеран
пише Епске историје 470
Барсаума, епископ Низиба 470-496
Хозрое I Ануширван, цар над
царевима 530-579
Козма Индикоплов
(,,Морепловац-до-Индије“)
пише Хришћанску топографију
око 550.
Хозрое II, цар над царевима 590-628
Ираклије, цар 610-641
односи победу над Хозроем II 627.
Мухамед 570-632
почиње да прима Куран 610
бежи из Меке y Медину 622.
Битка на Јармуку 636.
Битка код Кадисија 637.
Ha раскршћу Азије
„Отачка вера“:
Јерменија између Персије и Римског царства
Чуо сам од свог оца да je, y време када су Јермени војевали с Персијан-
цима, Зарвен Камсаракан починио незаборавне подвиге. Напавши једну
[католикос Јован би] ce спустио на све четири, њачући попут камиле... „Ја
сам камила, ja сам камила, ja носим краљеве грехе; ставите краљеве грехе
на мене“... A краљеви би писали и запечатили дела која су учинили за села
и имања и стављали их на Јованова леђа y замену за своје грехе.21
„Источна црква“:
Персијски хришћани и Низибијска школа
29 S. Gero, Barsauma o f Nisibis and Persian Christianity in the Fifth Century, Corpus
Scriptorum Christianorum Orientalium 426, Louvain 1981.
30 G. Gropp, „Die Pahlavi-Inschrift auf dem Thomas-Kreuz in Madras", Archaologi-
sche Mitteilungen aus Iran, 3 (1970): 267-271.
31 J. M. Fiey, Les communautés chrétiennes en Irak et Iran, London 1979; P. Gig-
noux, „Sceaux chrétiens d’époque sasanide", Iranka Antiqua, 15 (1980): 299-314; „s.v.
Christianity", y: E. Yarshater (ed.), Encyclopaedia Iranka, том 5, Costa Mesa, CA 1991,
523-544.
Хришћанство y Азији u успон испама Зб5
32 G. Ј. Reinink, ,,’Edessa grew dim and Nisibis shone forth.’ The Schools o f Nisibis at
the transition of the sixth-seventh century", y: Drijvers and MacDonald (eds.), Centres o f
Learning, 77-89; A. Voobus, Statutes o f the Schools o f Nisibis, Stockholm 1965.
збб Успон хришћанстла на Западу
Од Месопотамије до Кине:
„Источна црква“ y Азији
35 М. Morony, Iraq after the Muslim Conquest, Princeton, NJ 1984, 27-164; Ho
ward-Johnston, „The two great powers", y: Cameron (ed.), States, Resources and Armies,
198-203.
36 S. Brock, „Christians in the Sasanian empire; a case o f divided loyalties", y: S. Me-
ens (ed.), Religion and National Identity, Studies in Church History 18, Oxford 1982,1-19;
Morony, Iraq, 332-342.
368 Успон хришћанства на Западу
43 W. Kaegi, Byzantium and the Islamic Conquests, Cambridge 1992, 26-65; Whit-
tow, The Making o f Byzantium, 69-82.
Хришћанство y Asuju u успон ислама 371
46 Р. Pentz, The lnivisible Conquest. The Ontogenesis of Sixth and Seventh Century Sy
ria, Copenhagen 1992; A. Shboul and A. Walmsley, „Identity and self-image in Syria-Pa-
lestine in the transition from Byzantine to early Islamic rule", Mediterranean Archaeology,
11 (1998): 255-287.
47 L. I. Conrad, „The Arabs', y: Averil Cameron, B. Ward-Perkins and M. Whitby
(eds.), The Cambridge Ancient History, 14, Cambridge 2000, 678-700, на стр. 694.
Хришћанство y Asuju u успон ислама 373
48 Yaqût, према наводу: G. Troupeau, „Les couvents chrétiens dans la littérature ara-
be“, La Nouvelle Revue du Caire, 1 (1975): 265-279, на 267.
49 E. Key Fowden, The Barbarian Plain. Saint Sergius between Rome and Iran, Ber
keley, CA 1999.
50 E. Key Fowden, „An Arab building at Rusâfa-Sergiopolis“, Damaszener Mitteilun-
gen, 12 (2000): 303-324.
51 M. J. Kister, „Al-Hira: some notes on its relations with Arabia", Arabica, 15 (1968):
143-69; E. C. D. Hunter, „Syriac inscriptions from al-Hira“, Oriens christianus, 80 (1996):
66-81.
374 Успон хришћанства на Западу
54 М. Lings, Muhammad: His Life based on the Earliest Sources, London 1991 (Mu
hammad as seen by Muslims); M. Rodinson, Mohammed, New York 1971; ,,s.v. Muham
mad", y: Bowersock, Brown and Grabar (eds.), Late Antiquity, 595-598.
376 Успон хришћанства на Западу
55 G. R. D. King, „Settlement in Western and Central Arabia and the Gulf in the
sixth-eighth centuries a .d .“, y: King and Cameron (eds.), Land Use and Settlement Pat
terns, 181-212.
56 R Crone, The Meccan Trade and the Rise o f Islam, Oxford 1987.
Хришћанство y Asuju иуспон испама 3 77
Мислио сам да би било добро да могу да чујем Мухамеда... Када сам Sa
nyo Куран [док je читан] моје срце ce разнежило и ислам je ушао y мене.
Тако ми Бога [рече други], његов говор je сладак.58
Он ће рећи: „Слава Теби. Никад ja нисам могао рећи нешго што немам
права да кажем.“ (Куран v:l 19)
59 U. Rubin, „Hanîfiyya and Kaaba: an inquiry into the Arabian pre-Islamic backgro
und of Din Ib râ h îm Jerusalem Studies in Arabic and Islam, 8 (1990): 85-113; M. J. Kister,
Studies in Jahiliyya and Early Islam, London 1980.
60 R M. Donner, Narratives o f Islamic Origins: The Beginnings o f Islamic Historical
Traditions, Princeton, NJ 1999, 64-97.
Хришћанство y Asuju u успон ислама 379
Овај народ [рекао je цар] je попут вечери која je, између дана и ноћи, ни
светла ни тамна... такав je и овај народ, ни просвећен светлошћу Хри-
стовом, ни уроњен y таму идолопоклонства.65
2 Doctrina Jacobi 5.16, 208; R. Hoyland, Seeing Islam as Others Saw It: A Survey and
Evaluation o f Christian, Jewish, and Zoroastrian Writings on Early Islam, Princeton, NJ
IW7, 57.
3«4
Успон хришНанства на Hanady
О в о ч е т в р т о к о је ce у зд и ж е с ју г а je ц а р с т в о с и н о в а И с м а и љ е в и х
[А рабљ ан а]... Ч е т в р т а звер, ч е т в р т о ц а р с т в о , he ce duhu, које he би-
т и eehe od ce u x о с т а л и х ц а р с т а в а , u npoeym ahe целу земњу. (Д ан и л о
7:23)3
Персија je [само питање] једног или два ударца и никакве Персије више
бити неће. Али Rûm [Римљани Источног римског царства]... су народи
мора и камена... Они су вам, авај, непријатељи до краја времена.
6 al-Tâbarî, History 2312: превод Y. Friedmann, The History o f al-Tabari 12, Al
bany, NY 1991, 103-104.
7 G. R. Hawting, The First Dynasty o f Islam: The Umayyad Caliphate a .d . 661-750,
London 1986.
„Мењање царстава": Хришћаии под исламом 387
Бог нас je сазвао против варварског царства - народа који није могуће
убедити (Исаија 65:2)... чија утеха лежи y бесмисленом крвопролићу,
чије задовољство je да завлада свим народима, чија жеља je да одведе
заробљенике и спроводи пресељења.8
10 R. Ettinghausen, From Byzantium to Sasanian Iran and the Islamic World, London
1972; O. Grabar, The Formation o f Islamic Art, New Haven, CT 1973, 145-178, 188-205;
R. Hillenbrand, „The dolce vita in Early Islamic Syria", Art History, 5 (1982): 1-35.
Мењањс царст ш т Xpitwlunnt под исламом 3«9
11 A. A. Duri, The Rise o f Historical Writing among the Arabs, Princeton, N J 1983;
K M. Donner, Narratives o f Islamic Origins. The Beginnings o f Islamic Historical Tradi
tions, Princeton, NJ 1999.
12 S. Bashear, Arabs and Others in Early Islam, Princeton, NJ 1997, 8.
11 Bashear, Arabs and Others in Early Islam, 32, 44-66.
390 Успон xpuuthaucnwa na Западу
Јер je он посматрао Сирију као земљу која je била под дугом окупаци-
јом хришћана и приметио je лепе цркве које им и даље припадају, тако
очаравајуће лепе и тако познате no своме сјају [као црква Светог гроба
y Јерусалиму] ... Тако je тражио да сагради за муслимане џамију да не
би више са дивљењем гледали хришћанске цркве и која би била једин-
ствена и светско чудо.17
25 D. Dennett, Conversion and the Poll Tax in Early Islam, Cambridge, MA 1950; M.
Gervers and R. J. Bikhazi (eds.)> Conversion and Continuity. Indigenous Christian Commu
nities in Islamic Lands, Toronto 1990.
26 History ofRabban Hormizd 23, превод E. A. W. Budge, London 1902, 150; C. F.
Robinson, Empire and Elites after the Muslim Conquest. The Transformation o f Northern
Mesopotamia, Cambridge, 2000, 90-108; History of the Patriarchs of Alexandria, превод
B. Evetts, Patrologia Orientalis 5, 156.
Мењање царстава": Хришћшш под исламом 397
27 R. Hoyland, „Jacob of Edessa on Islam" y: Reinink and Klugkist (eds.), After Bar-
daisan, 149-160.
2H N. Robinson, Christ in Islam and Christianity. The Representation o f Jesus in the
Qur'ân and the Classical Muslim Commentaries, London 1991.
398 Успон хришНанства на Зстаду
Нови хеленизам:
Историја и ученост y сиријском свету
Да би оправдали своје тврдње да су истинита Црква, монофизити
су преузели улогу оних који опомињу Блиски исток. Монофизитски
историчари Цркве непрестано су окретали леђа кобним одлукама
Халкедонског сабора, „Великог околишања", и прогонима које су
присталице истините монофизитске вере трпеле редом од источно-
римских царева 5. и 6. века. Тек шездесетих година 8. века халкедон-
ци и монофизити предали су муслиманском гувернеру Александрије
супарничке захтеве:
Када je судија то чуо, пљеснуо je рукама и рекао онима око себе: „О,
како je то тиранско дело било!“36
Антоније није знао грчки, али знао je шта значи лепо писати као
Грк. To je потврда класичних вредности какву не очекујемо да чујемо
од једног становника Месопотамије из времена Карла Великог.
Од Антиохије до Кине сиријски je остао један од великих језика
културе средњовековне Азије, a са сиријским ce време зауставило.
Ha Западу и y Константинопољу драстичне промене y продукцији
књига довеле су до усвајања новог, компактнијег писма, познатог
као „минускула“. После 9. века курзивно писмо грчких и латинских
рукописа класичног и позноантичког времена постало je нечитљиво
просечном клирику. Књиге које нису преписане „минускулом“ y то
доба биле су као изгубљене за будућа времена. Оваква дубока пу-
40 The Chronicle o f Zuqnîn: Parts III and IV, a .d . 485-775, превод A. Harrak, To
ronto 1999,168.
Мењањс царстава": Хришћани под исламом 405
Добра религија je уништена, a цар над царевима заклан као пас. Они
једу хлеб наше земље. Они су одузели сувереност од царева.43
41 Conrad, „Varietas Syriaca", y: Reinink and Klugkist (eds.), After Bardaisan, 88.
42 Bar Hcbraeus, Chronography [413], превод E. A. W. Budge, Oxford 1932, 356.
4:’ Pahlavi Ballad o f the End o f Times, цитирано y: Hoyland, Islam as Others Saw
II. 531-532.
4o6 Успон хришћанства на Западу
Порези и језик:
Почетак исламизације и тријумф арапског
Kao што смо видели, све ове врло различите хришћанске зајед-
нице биле су y могућности да сачувају свој идентитет под мусли-
манском влашћу. У великој мери су могле чак и да наставе са својом
културном и верском делатношћу наслеђеном из позне антике. Оне
су полако подлегле притиску ислама. У северној Месопотамији, ме-
44 John bar Penkâye, Rish Mellë, цитирано y: Brock, „Northern Mesopotamia in the
late seventh century", 58.
45 Thomas o f Marga, Book o f Governors 5.11, превод E. A. W. Budge, London 1893,
508.
46 Timothy, Letter 13: Corpus Scriptorum Christianorum Orientalium 75: Scriptores
Syri 31, Rome 1915, 70.
Мсњање цајнт ам ": Хришћани под испамом 407
5,1 S. Н. Griffith, „Theodore abu Qurrah’s Arabic text on the Christian practice of ve
nerating images", Journal o f the American Oriental Society, 105 (1985): 53-73.
51 Al-J&hiz, Refutation o f the Christians 136, превод C. Pellat, London 1969, 88.
410 Устт xputuhancmm на Западу
62 Boniface, Letter 19 (27), превод Е. Emerton, New York 1976. и 2000, 56.
63 Hodoeporicon o f Willibald 4, превод C. H. Talbot, Anglo-Saxon Missionaries in
Germany, London 1954, 162; T. F. X. Noble and T. Head, Solider’s o f Christ, Philadelphia
1995, 153.
64 Hodoeporicon o f Willibald 4, Talbot, 170, Noble and Head, 159.
414 Успон хришћанства на Западу
Нови север
У истим деценијама 7. века када je Источно римско царство до-
живело последње тријумфе на Средњем истоку, a потом и изненадни
слом пред арабљанским освајачима, периферија хришћанског света
на северу добила je нов и особен изглед. Ha далеком северу конти-
ненталне Европе и Средоземља, на Британским острвима, y Скан-
динавији, na чак и даље према истоку између Балтичког и Црног
мора, сусрећемо ce с друштвима y којима су створени нови облици
власти, нове религије стављене на пробу y незајажљивој потрази за
егзотичним божанствима. To ce најупечатљивије види no огромном
благу које je покопавано заједно с умрлим успешним владарима.
Један такав гроб откривен je y месту Малаја Перешћепина y Укра-
јини, преко 1.600 километара источно од Рима и 1.100 километара
северно од Константинопоља. Можда je то гроб бугарског принца
који je тридесетих година 7. века одиграо пресудну улогу y диплома-
гији цара Ираклија. У њему je било укупно 20 килограма предмета
од злата, сакупљених из Константинопоља, с Балкана, из Ирана и
централне Азије.1 Ha другом крају Европе, с погледом на Северно
море, спектакуларни комплекс саксонских погребних хумки y Сатон
Хуу, истурених на обали Сафолка, једнако je импресиван no разно-
»рсности својих предмета и ангажованом раду који je морао бити
1 J. Werner, „D as Grabfund von Malaja Perescepina und Kuvrat, Kagan der Bulga-
ren“, Hayertsche Akademie der Wissenschaften: Abhandlungen, n f 91, Munich 1984.
4x6 Успон хришћанства на Западу
Е тел б ер т, к р а љ К е н та 5 8 0 -6 1 6 .
А в г у с т и н о в а м и с и ја К ен ту 597.
Е д ви н од Н о р т у м б р и је 6 1 6 -6 3 3 .
О с в а л д од Н о р т у м б р и је 6 4 3 - 6 4 2 .
О с н и в а њ е Л и н д и сф е р н а и з Јон е 634.
С и н о д y В и тб и ју 664.
Б ен ед и к т Б и ск оп 6 2 8 -6 9 0 .
о с н и в а Џ ер о у и В е р м а у т 674. и
685.
В и л ф р и д Јо р ш к и 6 3 4 -7 0 6 .
Т еод о р и з Т а р с а 6 0 2 -6 9 0 .
ар х и еп и ск о п К ен те р б ер и ја
6 6 8 -6 9 0 .
К едм он о к о 680.
А д о м н ан , о п а т Јон е 6 7 9 -7 0 4 .
п и ш е Живот Колумбин 697.
н ам ећ е Закон невиних 700.
2 М. Carver, The Age o f Sutton Hoo. The Seventh Century in Northwestern Europe,
Woodbridge, Suffolk 1982.
3 L. Hedeager, „Asgard reconstructed? Gudme - a central place in the North", y: M.
de Jong, F. Theuws and C. Van Rijn (eds.), Topographies o f Power in the Early Middle Ages,
Leiden 2000,467-507.
4 K. Hauck, Die Goldbrakteaten der Vôlkerwanderungzeit, Munich 1985.
Хришћанства сечера: Ирска 419
8 Corns Béscnai, цитирано y: F. Kelly, Early Irish Law, Dublin 1998, 96.
9 To ce догодило y случају Визигота: R. Fletcher, The Conversion o f Europe. From
Paganism to Christianity 371-1386 a .d ., London 1997, 68-77.
10 D. O’Sullivan, „The plan o f the early Christian monastery at Lindisfarne", y:
(Î, Honner, D. Rollason and C. Stancliffe, St. Cuthbert, his Cult and his Community to
422 Успон хришћанстаа на Западу
Н ек и к р а љ е в и п о к о р ен и су y с т р а ш н и м су д а р и м а б и т а к а , a д р у ги су
ce п о ја в и л и к а о п о б ед н и ц и н а о с н о в у о н о га ш т о je К о л у м б а т р а ж и о од
Б о га, у з п о м о ћ м о ћ и м о л и т в е .17
23 К. Hughes, The Church in Early Irish Society, London 1966, 79-90,111-120; Char
les-Edwards, Early Christian Ireland, 416-440.
24 C. Doherty, „The monastic town in early medieval Ireland", y; H. B. Clarke and
A. Simms (eds.), Comparative History o f Urban Origins in Non-Roman Europe, Oxford
1985, 45-75; M. Valante, „Reassessing the Irish monastic towns", Irish Historical Studies,
31 (1999): 1-18.
25 The Martyrology o f Oengus, Prologue 105-109, превод W. Stokes, London 1905,
125-131.
Хришканстаа сечера: Ирска 42 7
ка стари, читани очима 7. века. Али Мјуерчуове очи нису биле очи
модерног научника. Он je својим читаоцима дао оно што су и же-
лели - не једног ексцентричног британског епископа, већ изузетно
импресивног верског вођу, сазданог no мери модерних „наследника*
Патрицијевих, великих епископа Армага.
У Мјуерчуовом je Ж ивоту св. Патрик (како га данас зовемо, оста-
вивши скромног историјског Патриција) стављен да ce супротстави
Лоегару (Лири), врховном краљу Tape,
с т в о р и о н е п о б ед и ви р ас к о л y г л а в а м а с в и х и д ол о п о к л он и к а... Јер в е р а
и д ол ск а [тако je М ју ер ч у тврди о] би зб р и с а н а П а тр и к о в и м д о л аск о м , a
к а то л и ч к а в е р а и сп у н и с в а к и к у т а к зе м љ е .28
Јер, мужа кога сам до јуче мрзела, сада волим. Зато што ноћу, не знам
како, срце ce y мени преобрати од ненаклоности до љубави.38
К а д а je П а тр и к би о н а п уту, ви д е о je п л е м ен и то г м л ад о г р а т н и к а к ак о
ч у в а сви њ е... П а т р и к м у je п р о п о в е д а о , к р с т и о га, п о с т р и г а о и д ао м у
к њ и гу Је в ан ђ е љ а .48
П о ш т о су И р ц и п о в е р о в а л и П а т р и к у да су о в а д в а за к о н а зд р у ж е н а ,
за к о н п р и р о д е и за к о н п и см а... И с в е и з п р а в н и ч к е п р а к се ш т о ce Hu
je п р о т и в и л о р еч и Б о ж и јо ј y за к о н у п и с м а и с а в е с т и в е р н и к а би ло je
п о тв р ђ е н о .50
48 Tripartite Life o f Saint Patrick, превод W. Stokes, Rolls Series 89, London 1887,
453.
49 C. Donahue, „Beowulf, Ireland and the natural good“, Traditio, 7 (1949-1951):
263-277.
50 Corns Bescnai цитирано y: Donahue, „Beowulf, Ireland and the natural good",
268 .
Хришћанства севера: Ирска 435
54 K. McCone, Pagan Past and Christian Present in Early Irish Literature, Maynooth
1990,1-28, 54-83 je изазовна премда екстремна формулација овог становишта. В. и
D. O’Croinin, „Creating the past. The early Irish genealogical tradition", Peritia, 12(1998):
177-208.
55 J. Stevenson, „Literacy and orality in early medieval Ireland", y: D. Edel (ed.), Cul
tural Identity and Cultural Integration: Ireland and Europe in the Early Middle Ages, Du
blin 1995,11-23, на стр. 12-16.
Хришћанства севера: Ирска 437
П о сто ји р а с п р а в а y и р ск о м п р а в у о то м е ш т а je п р и л и ч н и је - да ли м н о-
ш т в о се к су а л н и х п а р т н е р а и л и с а м о је д ан . Јер и за б р ан и н ар о д Б о ж и ји
ж и в е о je y м н о ш т в у о д н о са, т а к о да га н и је н и ш т а л а к ш е о с у д и ти него
ли х в а л и т и г а .57
1 Bede, Ecclesiastical History оf the English People 1.23, превод B. Colgrave and R. A.
B. Mynors, Oxford 1969,69. Други преводи cy: L. Sherley-Price, Harmondsworth 1955;
R. Collins and J. Me Clure, Oxford 1994.
* У машти Европљана синоним за земљу из које није било повратка - Прим.
прев.
440 Успон хришћанстоа на Западу
можда одјекује бродска сахрана y Сатон Хуу. Али, према југу, где je
Северно море утицало y Ламанш, близу je била хришћанска Европа.
Рајнски естуар, неустријска обала Ламанша и долина Сене којима
су све више доминирали велики манастири, били су бродом под-
једнако близу британским Саксонцима као и унутрашњост њихове
сопствене земље.
Иако je монасима пристиглим из Рима Кент можда деловао да-
леко, саксонска Британија je заправо била близак сусед најсамоуве-
реније хришћанске области северне Европе. Саксонски краљеви су,
премда с безбедне раздаљине, ценили солидан успех који су широм
северне Европе постизали хришћански франачки краљеви. Они су
размењивали робове стечене y својим међусобним ратовима око
богатства франачких земаља с обе стране Рајне. Франачки извори
говоре о тржницама Еалије преплављеним саксонским робовима,
„бројнијим од стада оваца“8.
Саксонска „краљевства“ била су састављена од скупина зависних
старешинстава кланова примораних да ce потчине и плаћају порез.
Врховном краљу je за успех била неопходна харизма и способност
да своје присуство учини видљивим широм великих пространста-
ва. Изнад свега, подразумевало ce да врховни краљ мора умети да
контролише „егзотичну“ робу која je y земљу стизала y све већим
количинама захваљујући везам а са Северним морем, континен-
талном Европом и келтским Западом. Јаки краљеви могли су на-
грађивати своје следбенике ратним пленом, али и монополом над
егзотичном робом.
Страна религија била je једноставно једно такво егзотично добро.
било je битно да краљ не дозволи верским новотаријама донесеним
преко мора да продру y друштво на начин који би ојачао иједну гру-
пу сем његове и његових следбеника. Традиционална наука често je
истицала повлашћен верски положај краљева y германском свету.
За разлику од краљева Ирске (углавном људи насиља, под надзором
самоуверене класе учених људи), краљеви Саксонаца сматрани су
стручњацима за „сакрално“. Њима ce приписују облици „сакралног
краљевства". Каже ce да су сматрани одговорнима за благостање
својих поданика и верске обреде којима je то благостање постиза-
9 С. Behr, „The origins of kingship in early medieval Kent“, Early Medieval Europe, 9
(2000): 25-52; C. Stancliffe, „Kings and conversion: some comparisons between the Ro
man mission to England and Patricks to Ireland", Friihmittelalterliche Studien, 14 (1980):
59-94.
10 P. Sims-Williams, Religion and Literature in Western England, 600-800, Cam brid
ge 1990,16-86.
Xptmhaucmm севера: Нрипитски Саксонци 445
о б р а ти о р и м с к у д р ж а в у од л а ж н о г и д о л о п о к л о н ства... заје д н о с н ар о-
д и м а под њ ен о м в л а ш ћ у [так о да je] п р е в а зи ш а о св о је п р е тх о д н и к е n o
с л а в и .12
(i, Cambridge 1970, 29-38; I. N. Wood, „Som e historical reinterpretations and the Chri
stianization o f Kent", y: G. Armstrong and I. N. Wood (eds.), Christianizing Peoples and
Converting Individuals, Turnhout 2000, 27-35.
17 Ikde, Ecclesiastical History 1.30,109.
IB Bede, 'the Reckoning o f Time 15, превод F. Wallis, Liverpool 1999, 54, 285-287.
448 Успон хришћанства на Западу
Када су угледали епископа како служи свечану мису y цркви и даје ев-
харистију народу, рекоше му: „Зашто и нама не нудиш бели хлеб који
си давао нашем оцу... Ако нам нећеш учинити услугу y тако тричавом
питању, не можеш остати y нашем краљевству.«20
Ево како ce данашњи живот човека на земљи мени чини, краљу, рекао
je један, y поређењу с временом нама непознатим. Ти седиш за гозбеном
трпезом са својим већницима и слугама y зимско доба, ватра гори на
огњишту... и све je унутра топло; a напољу бесни зимска олуја кише и
28 Ј. Campbell, „Elements in the background to the Life o f St. Cuthbert and his early
cull“, y: G. Bonner, D. Rollason, and C. Stancliffe (eds.), St. Cuthbert, his Cult and his
Community to a . d .1 2 0 0 , Woodbridge, Suffolk 1989, 3-19.
19 I. N. Wood, 'lhe Most Holy Abbot Ceolfrid, Jarrow Lecture 1995.
111 G. Bonner, Famulus Christi, London 1976.
454 Успон хришћанства на Западу
Брите, као што су били за Гилду. Они су били нов народ, уједињен,
ако ничим другим, својим заједничким припадништвом католичком
хришћанству. Беда je први аутор који пише о сасвим различитим
скупинама насељеника, не више једноставно посматрано споља,
већ као о „Саксонцима“. Он о њима пише гледано изнутра. Служио
ce именом које су племена Нортумбрије и други користили за себе.
Третирао ихје као један gens Anglorum, јединствен „енглески народ“.
Чинио je то делимично зато што je Григорије Велики, који није знао
боље, користио исти неиздиференциран термин. Али користио га je
и зато што je желео да представи gens Anglorum као јединствен народ,
као народ Израиљев, новоустановљен y сопственој обећаној земљи,
Британском острву. Крај своје историје датује y „285. годину после
доласка Енглеза y Британију"31.
У Бединим списима можемо посматрати, као ретко где y Европи,
процес којим je хришћанство почело да ствара идеје о „национал-
ном“ јединству које ће (било то добро или не) гледати право y дана-
шње време. У оквиру једног пресудног поколења, између 700. и 731,
две области Британских острва примиле су, из пера хришћанских
латинских писаца, легенде које ће ce испоставити одлучујућим за
њихово будуће осећање идентитета: Muirchü moccu Machtheni дао
je Ирцима св. Патрика који je претендовао да буде заштитник чита-
вог острва, a Беда je неописивом пачворку војних авантуриста који
су ce настанили y источној Британији дао заједничко име no коме
ће постати познати y каснијим временима - „Енглези“. Вековима
касније, али исто под утицајем читалаца Бедине Црквене историје,
они ће почети о својој земљи да говоре као о „Енглеској"32.
Али Беда, наравно, није био модерни националиста. Он je желео
да објасни историју свог времена y светлу греха и казне. Односио ce
према „Енглезима“ - „Англима“ - као јединственој скупини како би
их сматрао одговоринима пред Богом, скупно, за њихове грехе, баш
као што je једном и народ Израиља био сматран одговорним. A, као y
старом Израиљу, тако и међу Англима, управо je понашање краљева
чинило да ce Божија наклоност пренесе на народ y целини.
Такво гледиште Беда je фаворизовао делом стога што je наметало
милостиву једноставност једном сложеном процесу. Када су били
посреди велики греси поновног отпадништва и отвореног синкре-
33 Ј. McClure, „Bedes Old Testament Kings", y: Wormald (ed.), Ideal and Reality in
Prankish and Anglo-Saxon Society, 76-98.
M Bede, Ecclesiastical History 3.2, 217-219.
3S Bede, Ecclesiastical History 3.14, 259.
456 Успон хришћанства нa Западу
„Не могу допустити да моја дсца уче неистине [рекао je]... Узми перо,
исправи га и пиши брзо.“ Тада [његов ученик] Вилбертрече: „Има још
само једна реченица...“ A он му каза: „Напиши je! Ето, сад je написано.
Добро.“ И затим [Христовим речима]: „Свршено је.“2
6 Bede, Lives o f the Abbots o f Wearmouth and Jarrow; превод D. Farmer, The Age
o f Bede, Harmondsworth 1983,183.
7 Добро илустровано y: P. Wormald, „The Age of Bede and Aethelbald", y: J. Camp
bell (ed.), The Anglo-Saxons, Harmondsworth 1991, 70-100, на стр. 74-75; H. Mayr-
Harting, The Coming o f Christianity to Anglo-Saxon England, 2. изд., University Park,
PA 1991, 148-219; P. Meyvaert, „Bede and the church paintings at Wearmouth-Jarrow",
Anglo-Saxon England, 8 (1979): 63-77.
8 I. N. Wood, The Most Holy Abbot Ceolfrid, Jarrow Lecture 1995.
Хришћански микросветови 461
он, и само он, први епископ енглеског рода „који je увео католички
начин живота y цркве Енглеза"14.
Попут Бенедикта Бископа, Вилфрид je био нортумбријски пле-
мић. Више дворанин него ратник, прокрчио je себи пут службом y
пратњи краљице Инфлед, супруге краља Озвија (642-670), Вилфрид
ce послужио својим краљевским везама да отпутује y Галију и Рим.
Првом приликом je чак пратио Бенедикта Бископа. Али он je y Риму
тражио више од књига. Нашао je y сенци велике светиње, цркве св.
Петра, гарантовани извор личне надмоћи.
14 Bede, Ecclesiastical History 4.2, 335; Eddius Stephanus, Life o f Wilfrid 47, превод
Webb, Lives o f the Saints, 181.
15 Eddius Stephanus, Life o f Wilfrid 5, 137-138.
16 Eddius Stephanus, Life o f Wilfrid 6,138; упореди Bede, Ecclesiastical History 5.21,
547-551 (расправа o теми c Адомнаном, опатом Јоне).
Хришћански микросветови 465
Нека једна норма молитве и појања Псалама буде очувана широм Шпа-
није и [визиготских делова] Галије... нити треба да буде иједне даље
варијације међу нама y погледу црквених обичаја, с обзиром на то да
смо исте вере и y једном краљевству.40
A ko и х п осм атр ате безбриж но... м ож ете и х оценити као пуке м азари -
је... Н ећете видети н и ш та тан ан о там о где je све тан ан о. А ли, ако ce
п ом учи те да врло п ом но осм о тр и те и п родр ете погледом y тајне ове
ум етн ости , п ри м ети ћ ете т ак в е зап л ете, так о п реф ињ ен е и танане...
так о и сп реп л етан е и п о везан е, так о јо ш свеж е y својој об ојен ости ,
да нећете оклевати да и зјав и те да све то м о ра бити дело анђела, a не
људи.60
59 G. Henderson, From Durrow to Kells: The Insular Gospel Books, New York 1987,
131-198; D. O’Corrâin, „The historical and cultural background to the Book of Kells", y:
F. O’Mahoney (ed.), The Book o f Kells, Aldershot 1994,1-32; M. Werner, „Works on the
Book of Kells", Peritia, 11 (1997): 250-326.
60 Gerald of Wales, Topography of Ireland 2.71, превод J. O’Meara, Harmondsworth
1982, 84.
482 Успон хришћанства на Западу
61 Bede, Letter to Egbert, превод J. McClure and R. Collins, Oxford 1994, 352.
62 A. Thacker, „Monks, preaching and pastoral care in early Anglo-Saxon England",
и J. Blair, „Anglo-Saxon minsters: a topographical review", y: J. Blair and R. Sharpe (eds.),
Pastoral Care before the Parish, Leicester 1992, 136-170, 226-266, и расправа која je
уследилау: Early Medieval Europe, 4 (1995): 87-104, 193-212.
Хришћански микросветови 483
Толико велико je било њено знање да није само обичан свет тражио и
добијао од ње савет него и принчеви и краљеви. Приморала je све који
joj беху подређени да доста времена посвете изучавању Светог писма
[тако да су петорица епископа и много припадника клира прошли њену
обуку y Витбију]. Сви који су познавали Хилду... звали су je „Мати“.70
Kao што смо видели при крају осмог поглавља, прво Ж итије Гри-
горија Великог које ce појавило y Европи написано je y Витбију. Тако
да je Кедмон тврдио да je добио визионарски дар да саставља религи-
озне песме y англосаксонском стиху на рубу једног естаблишмента
чије je језгро било краљевско и високо латинизовано.
Није било ничег „народног“ ни „фолклорног," y данашњем сми-
слу речи, y погледу англосаксонског стиха. Версификација je била
племићка вештина, замршено оруђе друштвеног памћења, обично
коришћено y ратничким еповима и за похвалу краљевских родосло-
ва. Kao што су илуминатори Књиге из Келса претварали странице
Библије y накит, да укажу на положај врховног краља небеса, тако je
Кедмонова поезија отпочела као похвала Божијим делима.
73 В. Cassiday (ed.), The Ruthwell Cross, Princeton, NJ 1992; É. O’Carragâin, „The ne
cessary distance; Imitatio Romae and the Ruthwell Cross", y: J. Hawks and S. Mills (eds.),
The Golden Age o f Northumbria, Stroud, Gloucestershire 1999,191-203.
74 R. I. Page, The Bewcastle Cross, Nottingham Medieval Studies, 4 (1960): 36-57.
75 Adomnân, de locis Sanctis 3.3.7-8, D. Meehan (ed.), Dublin 1983, 111.
76 É. O’Carragâin, „The Ruth well Crucifixion in its iconographie and liturgical con
text", Peritia, 6-7 (1987-8): 1-71.
77 M. and N. Thierry, „La cathédrale de Mrèn et sa décoration", Cahiers archéologiqu
es, 21 (1971): 43-77.
488 Успон хришИанстпа на Западу
Ц ар Л ав IV 813-820.
„Д руго иконоборство“ 815+
Н ићиф ор, п атријарх К онстантино-
пољ а 750-828. пиш е А н т и р и т и к
818/820.
Теодор Студит 759-826.
_____________________________________ „Тријумф п равослављ а“ 843.
3 Averil Cameron and J. Herrin, Constantinople in the Early Eighth Century, Leiden
1984.
496 Успон хришћанства на Западу
4 Averil Cameron, „The language of images: the rise of icons and Christian represen
tation", y: D. Wood (ed.), The Church and the Arts. Studies in Church History 28, Oxford
1992,1-42.
Криза спике: Иконоборачка расправа y Низантчји 497
удаљене од врха планине на којој je свети живео. У кућу joj дође жена
да ce исцели од болести од које je боловала петнаест година: „Јер, рече
себи: A ko ли само видим његову сличност, бићу спасена."6
Догађај показује снагу једне струје унутар хришћанске побожно-
сти y време када ce Царство налазило пред својим најсмртоноснијим
изазовом. A ko ce окренемо Риму 7. века, видимо начин на који су
религиозне представе почеле да ce испуњавају надом оних који су y
њима видели посебно средство преко којег би пришли невидљивим
заштитницима. Ha једној икони Дјеве Марије, постављеној на посеб-
ном месту y старом Пантеону (који je 608. године претворен y цркву),
Богородичина рука je позлаћена. Била je то рука којом je Марија кре-
нула да додирне свога Сина, како би га подсетила на његову љубав
према свима који су ce пред њеном сликом молили. Марија je руком
скретала Христу пажњу на верника који je стајао молећи ce пред
њеном сликом. И y Солуну je свети Димитрије приказан са позла-
ћеном десницом уздигнутом y молитви ка Богу, док леву руку држи
положену на рамена својих штићеника. Ha таквим сликама видело ce
управо оно чему су ce ти људи надали: Божија заштита „оприсутњена“
молитвеним посредовањем светога пред којим су ce молили.
С друге стране, ове иконе нису биле одговор на чисто приватне
потребе. Још од краја 6. столећа, y време када je Царство већ било
изложено освајачким претњама Персије и Балкана, иконе Христа и
Богородице ношене су y литијама како би зазвале њихову заштиту.
Свечано ношење икона као да их je оживљавало док су уздизане над
светином. Иконофилима су овакве слике јемчиле присуство натпри-
родних заштитника које су оличавале овде на земљи.7
6 Life o f Symeon the Younger 118, превод C. Mango, The Art o f the Byzantine Empire,
Englewood Cliffs, NJ 1972,134.
7 H. Belting, Bild und Kunst. Eine Geschichte des Bildes vor der Zeitalter der Kunst,
Munich 1990: превод Likeness and Presence. A History o f the Image before the Era o f Art,
Chicago 1994, 38 и слика 38, 115-143; Averil Cameron, „Images of authority: elites and
icons in late sixth-century Byzantium", Past and Present, 84 (1979), 3-35.
Kpu.w слике: Иконоборачка распршш y Ihmuimuju 499
Очишћење храма:
Први период иконоборства, 730-787.
Ово je било доба ужурбаног деловања, византијски еквивалент
Битке за Британију. Оно чега ce савременици сећају y вези са борбом
за иконе и против њих нису били теолошки разлози. Из њихове пер-
спективе пре ce гледало на догађаје који су тумачени као испољавање
Божијег незадовољства због „идолопоклоничког" обожавања икона.
Један пример то јасно показује. Када су муслиманске војске опколиле
град Никеју, пошто су продрле из Анатолије y област одакле су лако
могле доспети до Мраморног мора и самог Цариграда, један визан-
тијски официр je, распоређујући војнике no зидинама, уочио икону
Богородице. Икону онде вероватно беху донели верници како би
била излагана дуж зидина Никеје и зазивала Божију заштиту. Он je
узео камен и хитнуо га на икону оборивши je са постоља. Затим je
скакао no њој све док дрвени панел није пукао. Доиста, муслиманска
војска ce повукла. За иконоборце укључене y одбрану Никеје (али
нипошто и за иконофиле!) поступак овога официра био je побожан
чин. Стајући на пут једној „идолопоклоничкој" пракси, он je угодио
Богу и тако издејствовао повлачење претеће муслиманске војске.11
Од 730. до 787. иницијативу су имали иконоборци. Иконоборачки
цареви и њихови саветници тврдили су да својим поданицима могу
понудити нешто боље од симбола икона. Они су ce држали знамења
крста. Апстрактни знак крста био je симбол несумњиве визуелне
моћи. Крст je био заједнички симбол свим хришћанима y Византи-
ји, a знало ce да га сваки муслиман презире. Имао je и тежину про-
шлости за собом. Крст je био „победоносно знамење" под чијим je
покровитељством Константин, веровало ce, добијао битке и основао
хришћанско царство. Ставити крст y први план како би заменио све
друге представе одавало je гест хришћанског царства спремног за
бој и поновно уједињеног око своје победоносне прошлости. За ико-
11 The Chronicle o f Theophanes the Confessor, a.m. 6218, превод C. Mango, Oxford
1997, 560 и y: Art o f the Byzantine Umpire, 152.
502 Успон хришћвнства нa Западу
12 Ј. Moorhead, „Iconoclasm, the Cross and the imperial image", Byzantion 55 (1985),
165-179.
13 G. Dagron, Empereur et Prêtre. Etudes sur le „césaropapisme" byzantin, Paris 1996,
169-200.
Крила спике: Иконоборачка расправа y llu.uinmuju 503
Заш то сви хриш ћани искусе пораз од руку [паганских] народа? [Каже ce
да je Л ав то упитао.] Ja мислим да je то због паганског обож авањ а икона
и ни због чега другог... С ам о они који их нису обож авали умрли су при-
родном смрћу и били испраћени са п очастим а y царске гробнице...
Они које ja н ам еравам да п од раж авам одбацујући иконе како бих,
прож и вевш и дуг ж ивот, ja и мој син могли одржати ц арство до четврте
и пете генерације.18
25 Second Council o f Nicaea, ed. Mansi, 240C и 252C, превод, Sahas, 75 и 84.
512 Успон хришћанства на Западу
11ред нашим очима непомично стоЈи Дјева држећи одојче Творца y сво-
ме наручју, приказана на слици као што je y списима и каква ce јављала
y виђењима.26
26 Photius, Homily 17.6, превод С. Mango, Washington, DC 1958, 295, и Art o f the
Byzantine Empire, 190.
27 John of Damascus, On Images [ 1.47J, Testimonies, Anderson, 39.
54 Успон хришћанства на Западу
28 H. Maguire, Earth and Ocean. The Terrestrial World in Early Byzantine Art, Univer
sity Park, PA 1987; B. Caseau, „Christian bodies: the senses and early Byzantine Christia
nity", y: Liz James (ed.), Desire and Denial in Byzantium, Aldershot 1999, 101-109.
29 H. Maguire, 7he Icons o f their Bodies. Saints and their Images in Byzantium, Prin
ceton, NJ 1996,137-145.
Криза слике: Иконоборачка расправа y Византији 515
леве стране врата главне цркве: то je била икона „пред којом су људи
исповедали своје грехе када их, због стида, нису могли исповедити
пред својим исповедником"33.
Овај ходочасник je крајем 14. столећа, требало би то да примети-
мо, дошао из Новгорода, руског трговачког града из области Бал-
тика. До 1400. године православно хришћанство Византије - a не
хришћанство латинског Запада - постало je религија Балкана и већег
дела Источне Европе. Убрзо ће ce руско православље проширити све
до арктичког круга и, за неколико векова, на исток све до Пацифика.
Највећи и најтрајнији успех постиконоборачке Византије лежао je y
дипломатској офанзиви крајем 9. и y 10. веку која je довела до покр-
штавања Словена на Балкану (око 860. године), Кијевске Русије (987.
године) и, на крају, преко Кијева, и северних словенских земаља које
ce везују за Русију.34
Није предмет ове књиге да исприча оно што je, само no себи, изу-
зетан и смео подухват y оквиру христијанизације. Ta прича припада
историји другог хришћанског света, a не западног. Али, вреди ce
подсетити да je оно што je византијска држава, као политичко цар-
ство, заувек изгубила, препуштајући Средњи исток исламу, више
него повратила y виду духовног царства које je једном православном
вером обухватило огромна пространства источног дела Европе и
Русије y Азији.
За православне Словене Цариград je, a не Рим, био центар света и
извор свеукупне културе. Године 1415. један руски монах, Епифаниј
Мудри, писао je чувеном византијском иконописцу, Феофану (Тео-
фану) Грку, који je радио y Русији:
Али, Византија није била блиска само ученима. Све до сада, y јед-
ном широком потезу, од Балкана до Аљаске, и даље je могуће крочи-
није заслуживао да буде слављен што чини оно што je била дужност
једино „римских" царева. Taj део папиног писма није био преведен
на грчки.36
Када су Acta Сабора y Никеји послата y Рим и прослеђена на фра-
начки двор y преводу на латински, клирици око Карла су, са своје
стране, били благо разочарани. Оставио je на њих утисак немарног
и теолошки неисправног документа. Показивао je да ce Црква „Грка“
више није држала поузданог вида хришћанства. Латинска црква je
умела и боље од тога. Латини су, тврдили су, схватили да су иконе
y суштини неутралне. Иконе не треба „обожавати", како je то суге-
рисао Сабор y Никеји, али, оне нису биле ни толико важне да би ce
морале уништавати. Према мишљењу клира који ce окупио да поса-
ветује Карла, Грци су траћили своју енергију око тричавог питања.
Меморандум о обожавању икона припремио je стручњак Теодулф
(будући епископ Орлеана).37 .
Меморандум je прочитан Карлу и брижљиво објашњен франач-
ком монарху. Ha маргини сачуваног рукописа забележене су Карлове
реакције. Оне пружају драгоцен увид y гледиште новог господара
Европе. Теодулф je написао да црква „Грка“ не би требало да дела
сама за себе: „требало je (то) да пошаље црквама свих области око
себе и да их пита да ли би иконе требало обожавати или не“. Probe:
„Тако је!“, био je Карлов коментар. Теодулф je приметио да je дужност
епископа да поучавају „љубљени народ Христов“. Recte: „НаравноГ,
одговорио je Карло.38
A кад би Карло рекао „наравно“, то je и мислио. Када je, 794. годи-
не, сазвао сабор свих епископа свог пространог краљевства y својој
палати y Франкфурту, није нимало сумњао y своју улогу. Попут ви-
зантијских царева, и он je као своју дужност видео реформисање
латинске цркве y целини. A та црква била je y потпуности иста као и
њен византијски парњак no томе што je веровала да поседује пуноћу
хришћанске истине. Сабор je објавио да одлуке „грчког“ сабора y
Никеји y корист обожавања икона треба „у потпуности одбацити и
Континентална Европа
Затварање границе:
Фризија и Германија
показао шта све успех y рату може донети y ногледу стицаља новог
богатства, које су затим делили међу собом. Године 733. зауставио
je једну муслиманску војску која ce запутила да опљачка Тур, и од
тада na надаље Карлове војске су пљачкале хришћанске области југа
и наметнуле им хегемонију севера.
Победа Карла Мартела над муслиманима y бици код Поатјеа 733.
године je оно што ce y вези са њим најчешће памти. Преко тога што
je систематски пустошио југ Француске прелази ce ћутке. Међутим,
највеће његово освајање није било тако спектакуларно, али било je
далеко одсудније. Он je освојио франачку Неустрију. Kao што смо
y једанаестом поглављу видели, Неустрија je била срце меровиншке
Галије. Париз и богате, добро наводњаване земље око Сене налази-
ли су ce y њеном центру. To je била најстабилнија и најнапреднија
област Европе. Kao што смо такође видели, велики краљевски и
племићки манастири ницали су широм северне Француске tokom
7. века. Te манастире издржавало je ново аграрно богатство. Полако
али сигурно земљопоседници ове области наметнули су „сениор-
ски“ систем сељаштву. Већа контрола над сељаштвом омогућила je
племству да први пут за четири века поврати ниво безбедности и
зајемченог прилива какав су некада уживали власници вила y Рим-
ском царству. Контролом над Неустријом, Карло je имао контролу
над привредним и културним језгром северне Европе.1
Франачко племство ce невољно окупило око породице Пипина и
Карла Мартела. Већим делом свог живота Карло Мартел ce суочавао
с огорченим противницима y ситуацијама из којих je „победник од-
носио све“. Али, пошто би однео победу, око њега и његове породи-
це стварао би ce консензус. Са способним вођом на челу, племства
Неустрије и Аустразије осећала су да могу напасти било кога од
Аквитаније до долине Роне и ушћа Рајне, Шварцвалда и Дунава, како
би извукла богатство и учврстила постојеће везе са потчињенима.
Лутајући сада пространствима далеко ван граница своје домовине,
Франци су постали доминантни партнери y конфедерацији врло
различитих области које су одувек биле повезане, на нешто лабавији
начин, хегемонијалном влашћу меровиншких краљева.
Војске које су Карло и његови племићи прегруписавали нису
чинили искључиво коњаници. Ратна вештина Франака била je на
1 Р. Fouracre, The Age o f Charles Martel, Harlow, Essex 2000; Shoichi Sato, „The Me
rovingian accounting documents of Tours: form and function11, Early Medieval Europe, 9
(2000): 141-161.
Затварање границе: Фризија u Прманија 525
lower Rhine in the seventh and eighth centuries", y: I. L. Hansen and C. Wickham (eds.),
The Long Eighth Century. Production, Distribution and Demand, Leiden 2001, 149-166.
4 Arbeo of Freising, Life o f Saint Emmeran 41, Monumenta Germaniae Historica:
Scriptores rerum Merovingicarum 6, Hanover 1913, 518.
Затварање границе: Фризија u Лрманија 527
Wood, The Missionary Life, 55-78; T. F. X. Noble, Introduction to E. Emerton, The Letters
o f Saint Boniface, New York 1976, репринт 2000, vii-xxxv.
15 Boniface, Letters 22 [30], 53 [65] и 62 [78], превод E. Emerton, The Letters o f
Saint Boniface, New York 1976, 60,121,136; многа, али не и сва, Бонифацијева писма
преведена су и у: Talbot, Anglo-Saxon Missionaries.
16 Boniface, Letter 36 [46], 76. Цитат je одјек Израиљеве молбе за поновно уједи-
њење са Јудом после победа цара Давида - 2 Самуилова 5:1. Значајно, и за молбом
Саксонаца je уследио казнени поход Карла Мартела 738.
17 Boniface, Letter 85 [105], 178.
Затаарање границе: Фризија u ПрманиЈа 537
24 Boniface, Letter 64 [80], 147; J. Carey, „Ireland and the Antipodes", Speculum, 64
(1989): 1-10.
25 Boniface, Letter 54 [68], 122.
540 Успон хришћанства на Западу
26 Roman Synod o f 745, y: Boniface Letter 47 [59], 101-102; M. de Jong, „An un
resolved riddle: early medieval incest legislation'", y: Wood (ed.), Franks and Alemanni,
107-140.
27 Roman Synod o f 7 4 5 , 103; Jonas, Life o f Columbanus 1.6: превод E. Peters, Monks,
Bishops and Pagans, Philadelphia 1981, 75.
28 Roman Synod o f 7 4 5 , 103-104.
29 Roman Synod o f 745, 101; Hodoeporicon o f Willibald 1, Noble and Head, Soldiers
o f Christ 146; Talbot, Anglo-Saxon Missionaries, 155.
Затварање границе: Фризија u ПрманиЈа 541
У су сед ств у цркве св ето г П етр а и дањ у и ноћу виђали су скупине певача
како парадирају улиц ам а на паган ски начин... К аж у да су виђали и жене
с ам ајлијам а које с у на р ук ам а и н о гам а носи ле наруквице, и зрађене no
незнабож ачкој м оди, нудећи и х на продају вољ ним к у п ц и м а.32
30 Roman Synod o f 745, 101; Bede, Life o f Cuthbert 9, превод J. Webb, Harmonds-
worth 1965, 84.
31 Roman Synod o f 745, 101.
32 Boniface, Letter 40 [50], 82.
542 Успон хришНанства на Западу
36 Willibald, Life o f Boniface 8, Noble and Head, Soldiers o f Christ 136; Talbot, An
glo-Saxon Missionaries, 57-58.
37 Rudolf of Fulda, Life o f Leoba 12, Noble and Head, Soldiers o f Christ, 267-269; и
Talbot, Anglo-Saxon Missionaries, 216-218.
Затварање границе: Фризија u Прманија 545
38 Rudolf of Fulda, Life o f Leoba 16, Noble and Head, Soldiers o f Christ, 272, и Tal
bot, Anglo-Saxon Missionaries, 221.
39 R. McKitterick, „Nuns’ scriptoria in England and France in the 8th century'1, Fran
cia, 19/1 (1992): 1-35; R. A. Markus, „From Caesarius to Boniface: Christianity and Pa
ganism in Gaul“, y: J. Fontaine and J. N. Hillgarth (eds.), The Seventh Century: Change and
Continuity, London 1992, 154-172.
40 Index Superstitionum, превод J. T. McNeill and H. A. Gamer, Medieval Handbooks
o f Penance, New York 1990, 419-421.
546 Успон хришћанстла нa Западу
46 Ј. Nelson, „The Lord’s anointed and the people’s choice", y: D. Cannadine and S.
Price (eds.), Rituals o f Royalty. Power an d C erem onial in Traditional Societies, Cambrid
ge 1987,137-180, сада y: The Prankish World, 99 -1 3 2 ; M. Garrison, „The Franks as the
new Israel? Education for an identity from Pippin to Charlemagne", y; Y. Hen and M.
Innés (eds.), The Uses o f the Past in the Early M iddle Ages, Cambridge 2000, 114-161.
Затварање границе: ФризиЈа u Пршнија 549
47 Р. Delogu, „The papacy, Rome and the wider world in the seventh and eighth
centuries", y: J. M. H. Smith (ed.), Early M edieval Rom e an d the Christian West, 197-220,
и „La storia econom icadi Roma nellalto Medio Evo“, y: L. Paroli and P. Delogu (eds.),
La storia econom ica di Roma n ellalto M edio Evo alia luce dei recenti scavi archeologici,
Florence 1993, 11-29, ca R. Hodges, „The riddle of St. Peter’s Republic", 353-363; R.
Krautheimer, Rome. Profile o f a City, Princeton, NJ 1980, 89-142.
48 R. S. Valenzani, „Residential building in early medieval Rome", y: J. M. H. Smith
(ed.), Early M edieval Rome an d the Christian West, 101-112; „Pope Hadrian to Charles
(776)“, Codex Carolinus no. 59, M onumenta G erm aniae Historica. Epistolae 3, Berlin
1892, 585, превод P. D. King, Charlemagne, Kendal, Cumbria 1987, 286.
550 Успон хришНанства на Западу
51 Willibald, Life o f Boniface 6, Noble and Head, Soldiers o f Christ, 125; Talbot, An
glo-Saxon Missionaries, 4 3 -4 4 .
52 A. Angenendt, Das Friihmittelalter, Stuttgart, 2nd edn. 1995, 327-336; Y. Hen,
„Unity and diversity: the liturgy of Frankish Gaul before the Carolingians“, y: R. Swan
son (ed.), Unity and Diversity in the Church, Studies in Church History 32, Oxford 1996,
19-29.
53 M. Enright, Iona, Tara and Soissons, Berlin 1985.
552 Успон хришНанства на Западу
56 W. Lammers (ed.), Die Eingliederung der Sachsen in das Erankenreich, Wege der
Forschung 185, Darmstadt 1970; M. Becher, Rex, Dux and Gens: Untersuchungen zurEnt-
stehung des sachsischen Herzogtums im 9. und 10. Jahrhundert, Husum 1996.
57 Capitulary concerning the Parts o f Saxony 7, 8, 11, превод H. R. Loyn and J. Perci-
val, The Reign o f Charlemagne, London 1975,52; B. Effros, „De partibus Saxoniae and the
regulation of mortuary custom: a Carolingian campaign of Christianization or the sup
pression of Saxon identity?"', Revue belge de philologie et d ’histoire, 75 (1995): 267-286.
Аатварање границе: Фрилија u Њрманија 555
1 Fouracre, „Frankish Gaul to 814“, y: R. McKitterick (ed.), 'lhe New Cambridge Me
dieval History 2: C.700-C.900, Cambridge 1995, 85-109; R. Collins, Charlemagne, London
1998, 43-101.
„Владати хришћанским народомКарло Велики «7
Иако су целу Европу некада опустошили огњем и мачем Готи и Хуни, са-
да ce, милошћу Божијом, Европа блиста црквама као небо звездама.10
15 М. Innés, State and Society in the Early Middle Ages. The Middle Rhine Valley,
400-1000, Cambridge, 2000, 42-43; M. de long, „Carolingien monasticism: the power of
prayer", y: R. McKitterick (ed.), New Cambridge Medieval History 2, 622-653.
568 Успон хришНат т м на Западу
18 М. Garrison, „The social world o f Alcuin: nicknames at York and at the Carolin-
gian Court", y: L. Houwen and A. MacDonald (eds.), Alcuin of York. Scholar at the Caro-
lingian Court, Groningen 1998, 59-79.
14 D. Ganz, „The preconditions o f Carolingian minuscule", Viator, 18 (1987): 23-43.
570 Успон хришНанства на Западу
Admonitio generalis:
„Општа уредба“ и проблем комуникације
24 R. Wright, Late Laty: and Early Romance y: Spay: and Carolingian France, Liver
pool 1982,104-122; M. Banniard, Viva voce. Communication écrite et communication ora
te du IVe au IXe siècle en Occident latin, Paris 1992, 305-422.
574 Успон xpuuiham mmt no Западу
Јер je рекла да зна тачан датум краја света и друге ствари само Богу
знане као да joj божански беху откривене. Због тога су многи људи...
почели да joj долазе носећи дарове и предавали ce њеним молитвама.
Још rope, људи из светих редова, занемарујући учење Цркве, полазили
су за њом... Пошто je пажљиво испитана о својим тврдњама, признала
je да ју je извесни свештеник томе поучио... и за то je јавно ишибана no
пресуди епископског сабора.3 031
30 Admonitio Generalis с.78, Capitularia 1, 60, King, 218. Писмо je доживело са-
свим другачију судбину изван Каролиншког царства, y Ирској: J. G. O’Keefe, Cây:
Domnaig, Ériu, 2 (1905): 189-214.
31 Annals of Fulda a .d. 847: превод T. Reuter, Manchester 1992, 26-27.
32 Council of Tours (813) c. 17, Monumenta Germaniae Historical Concilia 2, Hanover
1906, 288.
578 Успон хриш ћам т ва на Западу
33 D. Н. Green, Medieval Literacy and Reading. The Primary Reception o f German Li
terature 800-1300, Cambridge 1994,43.
34 General Capitulary o f the Missi (802) c.3, Loyn and Percival, 75.
35 Prankish and Old Saxon Baptismal Oaths, H. D. Schlosser (ed.), Althochdeutsche
Literatur, Frankfurt am Main 1970, 212.
B.падати хришћвнским нарадом": Карло Нелики 579
Ka средњовековном хришћанству:
Десетак и кумство y Лијежу
38 G. Constable, Monastic Tithes from their Origins to the Twelfth Century, Cam
bridge, MA 1964, 2.
39 Ghaerbald of Liège, Capitula 5, Brommer (ed.), Monumenta Germaniae Historica:
Capitula Episcoporum 1, Hanover 1984, 16; A. Dierkens, „La christianisation des cam-
„Впадати хришћанским народом”: Карпо ћелики S8i
pagnes dans l’empire de Louis le Pieux. Lexemple du diocèse de Liège sous l’épiscopat de
Walcaud (c.809-c.831)“, y: Godman and R. Collins (eds.), Charlemagne's Heir. New Per
spectives on the Reign o f Louis the Pious (814-830), Oxford 1990, 309-329.
40 Ghaerbald of Liège, Second Diocesan Statute, C. de Clercq (ed.), Louvain 1936,
357-362.
41 Council on the Danube (796), Concilia 2, 172-176 (o Аварима); Alcuin, Letter 56
[99], Allott, 72-74 (o Саксонцима).
582 Успон хриш ћш нт ва на Западу
Господњу и Символ вере. Много их je било који ниЈедно пису знали на-
памет. Заповедили смо им да одступе... Беху прилично премрли.42
„Неинтелигентни људи“:
Агобард Лионски и громовници
Све y свему, бавећи ce ученим управитељима Каролиншког цар-
ства, имамо посла са веома одлучном скупином људи. Многи од њих
ce no својим списима јављају као прве технократе y Европи. Тврдили
су да познају хришћански закон y свој његовој величанственој све-
укупности. Знали су како да предводе хришћански народ ка испу-
њењу његовог циља. Kao господари и бирократе водили су спискове
својих сабрања како би могли убирати десетак и изнуђивати ренте.
Широм Европе били су више од пуког присуства y животима оних
које су намеравали да „коре“ и „исправљају“ него што су то били y
ранијим столећима. Суочени са хришћанским обичајима другачи-
јим од њихових, били су склони да такве одбацују, врло грубо, као
непросвећене. Један свима познати екстремни пример илуструје
ову склоност. Агобард je рођен y Шпанији, a образовање je стекао y
Ахену. Године 816. постао je архиепископ Лиона, где je био и на ду-
жности царског опуномоћеника.
Агобард je брзо увидео да Лион није исто што и Лијеж. Негдашње
Бургундско краљевство y долини Роне било je средоземна област са
врло дугом сопственом традицијом. Агобард je испољио премало
стрпљења за „народно хришћанство“ са којим ce сусрео. Примера
ради, речено му je да ce за извесне особе y Бургундији верује, и да y
то верују припадници свих слојева, да имају моћ да сруче непогоду
на поља својих суседа и да су y вези са људима пореклом из „Маго-
није“, који су пловили бродовима кроз облаке како би однели жетву
y своју далеку земљу. To je, можда, била неземаљска верзија ирског
веровања y свет „друге стране", које ce можда још од времена Келта
задржало y Галији.44
Агобард није био одушевљен. Kao човечан судија посредовао je
да спасе четворо јадника који су били доведени пред њега. Замало
нису били каменовани на смрт као становници „Магоније" који су
пали на земљу. Услови под којима je Агобард оправдао одбацива-
ње њиховог случаја завређују нашу пажњу. Бранећи свој поступак,
45 Agobard, On the Illusion of Certay: Miracles 11, Van Acker (ed.), 242.
Владати хришНанским н а р о д о м К а р л о Нелики
46 С. Chazelle, „Matter, spirit and image in the Libri Carolini", Recherches augusti-
niennes, 21 (1986): 163-184; T. F. X. Noble, „Tradition and learning in search of an ide
ology", y: R. E. Sullivan (ed.), „The Gentle Voices of Teachers." Aspects o f Learning y: the
Carolingian Age, Columbus, OH 1995, 227-260, и Images and the Carolingians: Discour
ses on Tradition, Order and Worship (forthcoming); M. McCormick, „Textes, images et
iconoclasme dans le cadre des relations entre Byzance et l’Occident carolingien", Testo e
Immagine nell' Alto Medio Evo, Settimane di Studi sull’A lto Medio Evo 41, Spoleto 1994,
95-162; C. Chazelle, The Crucified God in the Carolingian Era. Theology and A rt of Christs
Passion, Cambridge 2001,39-52.
$86 Успон хришћвнспиш т Западу
47 H. von Steinen, „Karl der Grosse und die Libri CarolinC, Neues Archiv, 39 (1931):
246.
48 Libri Carolini 1.15, A. Freeman with Meyvaert (eds.), Monumenta Germaniae Hi
storical Concilia 2: Supplementum 1, Hanover 1998,169-175.
49 Libri Carolini 4.21, Freeman (ed.), 540.
Владати хришћанским народом*; Карло Велики 1*7
Ви, који тврдите да сте сачували чистоту вере посредством икона, иди-
те и станите пред њих са својим кадионицама. Ми ћемо истраживати
заповести нашег Господа ревносним испитивањем, y повезаним књи-
гама - codices - самог Божијег закона.56
5fi Н. Maguire, The Icons o f their Bodies. Saints and their Images in Byzantium, Prin
ceton, NJ 1996, 46: реакција фигорија Мслисснп 1438.
592 Успон хришћанспиш на 'Лападу
Лтлантски свет
592 Успон хришћанства на Западу
Тингвелир ИСЛАНД
f JP
^ »Д орестад
'ЈуИнгелхајм
Цариград
Атлантски свег
In gear dagum,
„Некада давно“:
Хришћански свет
севера и његова
прошлост
Свет северњака
1 S. Coupland, „Money and coinage under Louis the Pious“, Francia, 17:1 (1990):
23-34.
2 P. Sawyer, Kings and Vikings, London 1982, 39-77; R. Hodges, Towns and Trade
in the Age o f Charlemagne, London 2000.
594 Успон хришИанстаа на Западу
4 I. N. Wood, The Missionary Life. Saints and the Evangelization o f Europe 4 0 0 -1050,
London 2001,250-253, и y: P. Sawyer, B. Sawyer and I. Wood (eds.), The Christianization
o f Scandinavia, Alingsâs 1987, 64-66.
НекаИа даано 597
П ут о ва л и су као љ уди
далеко за зл ат ом
u на и ст ок у
н ахран и л и орлове
[п о к о љ е м у бици].
Умрли су јо ш јуж није
y С ерклан ду
[зем љ и свиле] . 5
8 G. Jones, The Norse Atlantic Saga, Oxford 1986, 115-138; C. Keller, „Vikings In
the West Atlantic: a model of Norse Greenland medieval society", Acta Archeologka, 61
(1991): 126-141.
Некада дсшно' 599
4 Ihe Anglo-Saxon Chronicle a .d. 1010: превод D. Whitelock, London 1965, 90.
111 Anglo-Saxon Chronicle a . d. 1070, 151.
боо Успон xpuuihancmea trn Затду
11 P. Wormald, „Viking studies: whence and whither?11, y: R. T. Farrell (ed.), The Vi■
kings, London 1982,128-153; Sawyer, Kings and Vikings, 113-130; G. Jones, The Vikings,
Oxford 1984, 204-240; S. S. Hansen and K. Randsborg (eds.), The Vikings in the West,
Acta Archaeologica, 71: Supplement 2, Copenhagen 2000.
12 Greenlanders' Saga 4, превод Jones, Norse Atlantic Saga, 196.
Некада datum 601
15 Norges Inskrifter 6, no. 449, Oslo 1960, цитирано y: Sawyer (ed.), Christianiza
tion o f Scandinavia, 73-74.
14 F.rmold Nigellus, On the Paintings at Ingelheim, превод P. Godman, Poetry of the
Carolingian Renaissance, London 1985, 225; K. Hauck, „Der Missionsauftrag Christi und
das Knisertum Ludwigs des Frommen", y: R. Collins and P. Godman (eds.), Charlemagne’s
lleir, Oxford 1990, 275-296.
б02 Успон хришИанспиш на Западу
ство као једини „закон“ на острву. „Имајмо сви један закон и једну
веру. Јер he то доказати да ћемо, одрекнемо ли ce закона, одрећи и
мира.“ Kao паганин старог кова Торгејр je знао шта му je чинити. Mo
rao je „говорити закон“ с ауторитетом тек пошто „легне под плашт“.
„Легао je и прекрио ce плаштом и лежао тако цео дан и целу ноћ не
проговоривши ни реч.“21 Могуће je да je ово била шаманистичка
сеанса. Обухватала je неку врсту прорицања посредством одстра-
њивања чулне перцепције, a била je заједничка гелској Шкотској,
Скандинавији и Финској.22 Ако je то тачно, онда je управо пози-
вањем духовних сила, y обреду заједничком на простору северног
Атлантика, Христос наредног јутра, код Стене закона, проглашен за
новог бога Исланђана.
Сви људи треба да буду хришћани, a они који још нису крштени y овој
земљи да ce крсте: али, што ce тиче чедоморства, ту стари закон [који
га je допуштао] треба да остане на снази, као и y питању једења коњ-
ског меса.
14 l.i’bor Gabala Erenn: The Book of the Taking of Ireland, превод R. A. S. McAlister,
Dublin 1970, 165.
6lO Успон xpumhiiHcmea на Западу
„Некада давно“:
Еп и положај y друштву - свет Беовулфа
30 К. McCone, Pagan Past and Christian Present in Early Irish Literature, Maynooth
1991, 54-83; J. Carey, „Native elements in Irish pseudo-history", y: D, Edel (ed.), Cultu
ral Identity and Cultural Integration. Ireland and Europe in the Early Middle Ages, Dublin
1995, 45-60.
31 P. Wormald, „Bede, ’Beowulf’, and the conversion o f the Anglo-Saxon aristoc
racy", y: R. T. Farrell (ed.), Bede and Anglo-Saxon England, Oxford 1978, 32-95.
Некада damio 611
сви неписани закони свих племена која су потпала под његову власт
буду сакупљени и записани. Исто тако je [Ајнхард додаје] наредио да
старе нелатинске поеме y којима су прослављани ратни подвизи кра-
љева старих времена буду записане и сачуване.34
Прошлост за Германију
39 М. Enright, The Lady with a Mead Cup. Ritual, Prophecy and Lordship in the
F.uropean Warhand from La Tene to the Vikings, Dublin 1996, 68-168.
4(1 Sturlunga Saga 31, пренод ). McGrew, New York 1970, 108.
616 Успон хришћанства на Западу
лепо да нико присутан није могао рећи да их je икада чуо лепшим гла-
сом казиване.43
Христос je рођен пре вука и лопова, a св. Мартин био je Христов пастир.
Нека ce Христос и св. Мартин постарају за ове псе да им ниједан вук ни
вучица не науде где год трчали, кроз шуму, no путу или пољу.45
48 Midhir’s [the lord o f the Fairies’] Invitation to the Earthly Paradise, превод K. H.
Jackson, A Celtic Miscellany, Harmondsworth 1987, 172.
4g The Tain, превод T. Kinsella, Oxford 1970, 2.
50 Tain Bo Cuailnge from the Book of Leinster, C. O’Rahilly (ed.), Dublin 1970, 272.
620 Успон хришћанства на Западу
огр ом н а тум арала и з м очвара, која патрол ирају бар уш тинам а, туђ и н и ,
уљ ези...
јед н о р у ж н о створ ењ е које ce ш уњ а стазам а о т п а д н и к а .51
59 Р. Carelli, „Thunder and lightning, magical miracles. On the popular myth o f thun
derbolts and the presence of Stone Age artifacts in medieval deposits", y: Visions o f the
Past. Trends and Traditions in Swedish Medieval Archaeology, Lund Studies in Medieval
Archaeology 19, Lund 1997, 393-417 (За ову референцу и информацију о Сан Вичен-
цу y Волтурну дугујем љубазности професора R. Hodges); М. van Vlierden, Willibrord
en het begin van Nederland, Ulrechl 1995, 93, 102.
624 Успон хришНанстви на Западу
61 F. Harnier, Documents oj
Упоредне хронолошке
таблице
Запад_______________________ Исток___________________
Вардесан 154 - око 224.
224. Настанак Сасанидског царства
284-305. Диоклецијан
303. Велики прогон
306-337. Константин
312. Битка код Милвинског моста
324. Оснивање Константинопоља
(Цариграда)
325. Сабор y Никеји
Антоније, пустињак y Египту
250-356.
Атанасије Александријски 296-373.
Мартин Турски 335-397.
Запад___________________________ Исток_________________________
408-450. Теодосије II као цар
Источног римског царства
438. издаје Теодосијев кодекс
Кирил Александријски, патријарх
412-444.
Јустинијан 527-565.
издаје Codex Justinianus 529.
Бенедикт Нурсијски 480-547. гради Свету Софију 533.
издаје Digestae и Institutiones 533.
поновно освајање Африке и
Италије 533-540.
628 Успон хришћанства на Западу
Муслиманско освајање
Шпаније 711.
Константин V 741-775.
Лангобарди освајају
Равену 751.
Келска књига око 750.
Освајање Багдада 762