САДРЖАЈ

Ауторова реч .................................................................................. 5

Први део: ГРЧКА ПОСТАЈЕ ГРЧКА,
ИЛИ ПРЕ ЗАКОНА ЈЕ БИЛО ПРЕДАЊЕ .......................... 7
У почетку беше прича .................................................................... 9
Сеоба Дораца ................................................................................ 11
Цар Кодро ..................................................................................... 13
Хомер се растаје са причом.......................................................... 15
Хекторово опраштање са Андромахом ........................................ 18
Спарта, славна по мушкарцима ................................................... 21
Спартанско васпитање ................................................................. 24
Спартански закони ....................................................................... 27
Први месењански рат: Аристодем ............................................... 30
Други месењански рат: Аристомен .............................................. 32
Пелопонески савез ....................................................................... 34
Како је штит створио Грчку............................................ 36
Олимпијске игре ........................................................................... 37
Олимпијски атлетичари ............................................................... 39
Систем рачунања времена............................................................ 42
Узгред, о годишњицама ..................................................... 44
Делфи ........................................................................................... 44
Молитве, жртве, гатања ............................................................... 47
Богови своји и богови туђи .......................................................... 50
Прича на сваком кораку ............................................................... 53
Причу почињу да оспоравају ....................................................... 55
Чиме је завршен Тројански рат? .................................................. 58

439
Надметање Хомера и Хесиода ..................................................... 62
Рат жаба и мишева ....................................................................... 66
…А још о петловима и мачкама........................................ 69
Речник I. Све почиње од азбуке ......................................... 69
Други део: ВЕК СЕДМОРИЦЕ МУДРАЦА
ИЛИ ГРЧКА ОТКРИВА ЗАКОН ...................................... 73
Свет-породица и свет-држава ...................................................... 75
Колоније ....................................................................................... 76
Закони ........................................................................................... 78
Солон-миротворац ....................................................................... 80
Седморица мудраца ...................................................................... 82
Мудраци одговарају на питања .................................................... 85
Анахарсис, мудрац-дивљак .......................................................... 87
Езоп, мудрац-роб .......................................................................... 89
Езопове басне ............................................................................... 92
Мера, тежина, монета ................................................................... 94
Терпандар и Арион ...................................................................... 97
Бронзани бик ................................................................................ 99
Узгред, о тиранину Фалариду .....................................................101
Килонова прљавштина ................................................................102
Кипсел и Перијандар ...................................................................104
Поликратов прстен ......................................................................108
Анакреонт ....................................................................................109
Девет лиричара ............................................................................112
Одакле се узимају одломци .........................................................115
Пизистрат у Атини ......................................................................117
Тираноборци ...............................................................................120
Од чега је почела философија .....................................................122
Питагора ......................................................................................125
Дела и године (пре нове ере) .............................................128
Речник II. Грчка имена .....................................................129
Трећи део: ГРЧКО–ПЕРСИЈСКИ РАТОВИ,
ИЛИ ЗАКОН СЕ БОРИ ПРОТИВ САМОВЛАШЋА .......133
Четири краја света .......................................................................135
Од Семирамиде до Сарданапала .................................................138
Медија и цар Кир ........................................................................140
Лидија и цар Крез ........................................................................142
Египат и цар Камбиз ...................................................................145
Персија и цар Дарије ...................................................................147
Скитија и ратни поход на Ските .................................................150
Маратон .......................................................................................153

440
Термопиле ...................................................................................156
Саламина .....................................................................................159
Узгред, о грчко-персијским ратовима.........................................162
Темистокле и Паусанија ..............................................................163
Аристид Праведни ......................................................................167
Рат се завршава нерешено ...........................................................168
Периклe, први међу једнакима ....................................................171
Партенон .....................................................................................174
Хор о човеку ................................................................................177
«Рат је отац свега» .......................................................................179
Ахил и корњача, или Страх од бесконачности ...........................181
Очигледна математика ................................................................184
Четири елемента ..........................................................................187
Насмејани философ .....................................................................189
Дела и године (пре нове ере) .............................................191
Речник III. …и не само грчка имена .................................192
Четврти део: «КО НИЈЕ БИО У АТИНИ, ТАЈ ЈЕ ТИКВАН»
ИЛИ ЗАКОН СЕ РАЗДВАЈА ...........................................197
Демократија, или Човек све ради сам .........................................199
Куће од иловаче...........................................................................202
Гозбена питања ...........................................................................205
Богови не пеку крчаге .................................................................206
Мермерни храмови......................................................................209
Знаменити скулптори ..................................................................212
Знамените скулптуре ...................................................................214
Знаменити сликари ......................................................................218
Атински празници .......................................................................222
Дионисово позориште .................................................................225
Прометејев монолог ....................................................................228
Комедија суди трагедији .............................................................229
Туђи међу својима .......................................................................233
Жене међу мушкарцима ..............................................................234
Робови међу слободнима ............................................................237
Два огласа ....................................................................................240
Софисти и софизми .....................................................................241
Откриће језика .............................................................................244
Сократ, или још једном страх од бесконачности ........................246
Сократов разговор .......................................................................249
Облаци се нагомилавају ..............................................................251
Рат и куга .....................................................................................254
Периклов последњи говор...........................................................257

441
Алкибијад, софист у пракси ........................................................259
Суђење Сократу ..........................................................................263
Дела и године (пре нове ере) .............................................267
Речник IV. «Логије», «графије» и петнаест префикса ....267
Пети део: ПОСЛЕДЊИ ВЕК СЛОБОДЕ,
ИЛИ ЗАКОН УДАРА У ПРОТИВРЕЧНОСТИ ...............271
Право на нерад?...........................................................................273
Рат постаје професија ..................................................................275
Ратни поход десет хиљада Грка ..................................................277
Агесилај и удар у леђа .................................................................281
Пелопид и Епаминонд .................................................................284
Дамоклов меч ..............................................................................287
Аристип, учитељ уживања ..........................................................291
Диоген у бурету...........................................................................293
Платонова пећина........................................................................296
Лекција о Атлантиди ...................................................................299
Аристотел, или Златна средина...................................................302
Теофрастови Карактери .............................................................305
Комедија учи од трагедије ..........................................................307
Препорађање уметности..............................................................310
Мир такође постаје професија ....................................................314
Филип, Александров отац ...........................................................316
Демостен против Македоније .....................................................319
Фокион за Македонију ................................................................322
Херсонешка заклетва ..................................................................325
Тимолеонт, двапут тираноборац .................................................326
Агатокле, тиранин-грнчар ...........................................................329
Теокритова свирала .....................................................................332
Стамени стоичари .......................................................................334
Епикуров врт ...............................................................................337
Срећа по тачкама .........................................................................339
Проповедници, полемичари, шаљивџије ....................................341
Распродаја философије ...............................................................344
Дела и године (пре нове ере) .............................................347
Речник V. Стари познаници .............................................348
Шести део: АЛЕКСАНДАР И АЛЕКСАНДРИЈА,
ИЛИ ГРЧКА ПОДВЛАЧИ ЦРТУ.....................................353
Александрова младост ................................................................355
Александрови подвизи ................................................................357
Бајка о Александру......................................................................362
Александрови наследници ..........................................................366

442
Александријска библиотека ........................................................369
«Бета-алфа – ба»..........................................................................373
Велико батинање .........................................................................376
Час књижевности ........................................................................377
Аритметика у стиховима .............................................................380
Час астрономије ..........................................................................382
Митови о звезданом небу ............................................................385
Час географије .............................................................................388
Чуда природе ...............................................................................392
Час медицине...............................................................................394
Хипократова заклетва .................................................................397
Часови којих није било ...............................................................397
Нај-нај ..........................................................................................401
Човеку је својствено смејање ......................................................404
Најезда Гала ................................................................................407
Агид и Клеомен ...........................................................................411
Пир долази у додир са Римом .....................................................414
Архимед долази у додир са Римом .............................................418
Филип последњи долази у додир са Римом ................................420
Рим прихвата наследство ............................................................423
«И учитељ говори: ‘Почните испочетка…’» ..............................426
Дела и године (пре нове ере) .............................................428
Речник VI. Шта је заједничко? ........................................429
Уместо поговора. Подсећање на митологију ..............................433

443
 ПРВИ ДЕО

ГРЧКА ПОСТАЈЕ ГРЧКА,

ИЛИ ПРЕ ЗАКОНА JE БИЛО ПРЕДАЊЕ

Постоји племе људи,

Постоји племе бошва,
Дах j e y нама - og једне мајке,
Али снспа нам je пуштена различита:
Човек j e ништа,
A бакарно небо - непоколебљиво боравиште
У векове векова.
Али постоји нешто
Ш то узноси u нас go житеља неба -
Нек j e то моћни дух,
Нек j e то сила јест аст ва -
Барем нам j e незнано go које Јранице
Дневна u ноћна Судбина j e нацртала пут наш.
Пиндар
 У ПОЧЕТКУ БЕШЕ ПРИЧА

Историјска наука почиње од хронологије. To je, мо-

жда, најдосаднији, али и најнеопходнији део историје. Ако
не знате шта je y прошлости било пре a шта после, сва остала
знања губе сваки смисао.
Грци су то увиђали и марљиво су напамет учили хро-
нологију. Ha острву Паросу марљивост je дошла дотле да je
велика хронолошка таблица из грчке историје била урезана
y мермеру и изложена на тргу, како би je пролазници гледа-
ли и просвећивали ce. Ta таблица je сачувана. Али она, са са-
временог гледишта, изгледа помало чудно. Ево њеног поче-
тка, који je мало скраћен. ■

* ’ 'oV •..... NPAN... O N . . N n N ANЕГPAYAT"

. .APEAM.. .oiAnoKE(!PoPoiToynP«ToYBA51AEY5ANTo2AeH
...YANAUToïAeHNHUNAEAIorNHToy ; АФоУКЕКРо^АоНК«
MENHAKTIKHAHoAifTAloYToYAYToXeoN°2ETHXHHHAPI НАФоУА
^.NToïAeHNnNJ*EKPoPoïETHXHHHAA$*YAHtHAeHNH5l.NET:

Година 1582. пре нове epe. Цар Кекроп je завладао y Атини.

Година 1529. Светски потоп, из кога су ce спасли Деукали-
он и Пира.
Година 1519. Цар Кадмо, оснивач Кадмеје, дошао je y Тебу
из Феникије и научио Грке писмености.
Година 1432. Цар Миној, Зевсов син, завладао je на Криту,
a фригијски патуљци су научили Грке да кују гвожђе.
Година 1409. Богиња Деметра je дошла y Атину и научила
Грке земљорадњи.
Година 1300. Херакле, пошто je очистио Аугијеве штале и
победио цара Аугија, основао je Олимпијске игре.
Година 1260. Тезеј, пошто je убио Минотаура, ослободио je
Атину од данка, њеним житељима дао законе и осно-
вао Истмијске игре.
Година 1251. Ратни поход Седморице против Тебе, и тада су
основане Немејске игре.

9
Година 1208. 5 јуна. Заузеће Троје после десетогодишњег
Тројанског рата.
Година 1202. Орест, Агамемнонов син, светећи ce за оца, уби-
ја своју мајку, али суд Ареопага га ослобађа.
Година 1128. Сеоба Дораца на челу са царевима Хераклиди-
ма на Пелопонез.
Година 1085. Погибија Кодра, атинског цара, урату против
Дораца. Крај царске власти y Атини.
Година 937. Процват песника Хесиода.
Година 907. Процват песника Хомера.
Година 895. Аргејски цар Фидон je увео y употребу тачне
мере, вагу и новац...
Ви кажете: «Зар je то историја? To je прича! To je као
кад би ce направила таблица из хронологије Кијевске Русије
и y њу укључили датуми: тада и тада Иља Муромец je убио
Соловеја Разбојника, a тада и тада Руслан - Черномора».
Кад би Грк чуо те речи, увредио би ce. Можда je лич-
но он из угледног рода, који води своје порекло од неког ми-
толошког хероја, споменутог y таблици. Спартански цар Ле-
онида, херој Термопила, сматрао je себе Херакловим пра-
пра - (поновите то «пра» двадесет пута!) - праунуком. Грци
су рачунали да je животни век људи 70 година, најбоље
време за рађање сина je средина живота - 35 година. Леони-
да je погинуо 480. године пре нове ере. Одузмите од тог да-
тума 23 пута no 35 година (Леонидин живот и 22 поколења
његових предака) na ћете ce наћи y 1285. години пре нове
ере, управо y том времену y које Пароска таблица смешта
Херакла. И како не веровати тој хронологији?
И не само славољубиви цареви већ и врло озбиљни
људи су често водили порекло свог рода од хероја и богова.
Хипократ je био велики научник, отац грчке медицине; још
ћемо наилазити на њега y овој књизи. Он je био из рода на-
следних лекара Асклепијада, a тај род je водио порекло од
Асклепија, бога исцелитељства, Аполоновог сина; Хипо-
крат je био потомак бога y осамнаестом колену. Ако ce из-
врши рачунање no годинама, резултат je: бог je живео неду-
го пре Тројанског рата. И истина je: y Илијади пише да je

10
 Махаон, син бога Асклепија, био такорећи главни лекар гр-
чке војске код Троје. (Знате да ce велики, живописни леп-
тир назива махаон или ластин pen? Ето, он je тако назван y
част управо тог лекара-полубога, a зашто —ja не знам).
Зато ce нећемо смејати унапред. За Грка je хроноло-
гија митова била важна ствар. Њоме су ce бавили велики
научници. Ератостен, велики математичар који je први из-
рачунао размере земљине кугле (како je то урадио, сазнаће-
мо y последњем делу ове књиге), исто тако марљиво je ра-
чунао и датум пада Троје. Узгред буди речено, добио je да-
тум другачији од оног на Пароској таблици: 1183. годину.
Али, то су већ ситнице.
И још нешто. Рекао сам да сам преписао почетак Па-
роске таблице и мало га скратио. Али, y њој сам направио
још једну промену - врло просту, али она веома боде очи.
Какву? Покушајте да ce досетите. Ko ce не досети, о томе
ћу говорити на 34. страници ове књиге.

СЕОБА ДОРАЦА

A ko погледате Пароску хронолошку таблицу и поку-

шате да y њој нађете оно место где ce завршава митологија
и почиње историја, онда ће то, пре свега, бити загонетни
ред: «Година 1128. Сеоба Дораца на челу са царевима Хера-
клидима на Пелопонез». Загонетан - зато што, ако неко од
вас и памти ко су Хераклиди, тешко да може замислити ка-
ква je то била сеоба.
A сеобе je било: то заиста није само митологија него
већ и историја. Грци нису исконски становници Грчке - они
су дошљаци. Овамо су дошли са севера, преко Балкана; где
су и са ким живели раније - о томе ce научници споре до да-
нас. Сами Грци нису то памтили. Али су добро запамтили
нешто друго - да су ce овамо доселили y два таласа. Прво
су ce преселила ахејска племена; то памћење о њиховим ца-
ревинама и кнежевинама je сачувано y митовима. Друга су
ce доселила дорска племена; и о тој сеоби je сачињен, може
ce рећи, последњи грчки мит, a затим je почела историја.

11
 М итје био, ево, овакав.
Најславнији грчки херој je био Херакле. Он je био по-
томак аргејских царева. Али сам Херакле није био цар: чи-
тав живот je провео као бескућник, радник y туђој служби.
Ha самрти je наредио да га спале на ломачи на врху плани-
не Ете. Од те ватре су избили топли извори y подножју Ете:
no тим изворима je суседни планински пролаз добио назив
«Врућа капија» - Термопиле.
Уз планину Ету налази ce мајушна планинска област
- Дорида. Овде су нашли уточиште Хераклови синови; нај-
старији и најважнији од њих био je Хил. Било им je тесно y
малој Дориди. Они су окупили дружину од храбрих дорских
горштака и решили да иду на Пелопонез - да освајају аргеј-
ско царство својих предака.
Пред ратни поход су ce, no обичају, обратили проро-
чишту. (Пророчиште није човек него - светилиште, где су
жреци давали предсказања y име бога; како je то било уре-
ђено, испричаћемо касније). Добили су одговор: «Чекајте
треће плодове и ступајте кроз теснац». Хил je закључио да
су «трећи плодови» - трећа летина, треће лето; сачекао je
две године, a треће je повео своје Дорце кроз «теснац» Ко-
ринтске превлаке. У сусрет су му изашли локални Ахејци.
Договорили су ce да реше спор мегданом вођа. Вође су по-
делиле мегдан и - Хил je пао. Дорци су морали да ce врате
y Дориду.
Поново су ce обратили пророчииггу: «Зашго си нас об-
мануло?» Пророчиште je одговорило: «Ви сами нисте хтели
правилно да схватите предсказање. Плодови - нису зема-
љски него људски; теснац - није копно него море». Хера-
клиди су схватили: победу неће однети они него тек треће
колено после њих, a до ње неће стићи уском Коринтском
превлаком него пловидбом кроз уски Коринтски залив.
. Док су ce сменила три поколења, прошло je сто годи-
на. Хераклиди су стрпљиво чекали свој час. Најзад су им,
после синова и унука, стасали праунуци: три брата - Ари-
стодем, Темен и Кресфонт. Сакупили су војску, саградили
лађе за превоз. Поново су затражили предсказање од проро-
чишта: «Шта да урадимо како бисмо победили?» Одговор
je звучао тајанствено: «Узмите трооког спроводника». Бра-

12
ћа су ce замислила. Одједном ce на путу обрео коњаник, на
коњу који je био слеп на једно око. To je био етолијски кнез
Оксил: убио je рођака na ce десет година злопатио y изгнан-
ству, a сад ce враћао y отаџбину. Почели су га наговарати да
им ce прикључи y ратном походу. Он je лако пристао, али од-
мах je одредио себи награду: један од најбољих комада Пе-
лопонеза - Елиду.
Са трооким спроводником тројица браће су прешла
на Пелопонез, однела дуго очекивану победу над Ахејцима
и почела да деле освојена места. Средина Пелопонеза - ди-
вља шумовита висораван, али je окружују четири плодне до-
лине: на истоку - Аргос, на западу - Елида, на југу - Лако-
нија и боља од свих - Месенија. Елиду су дали Оксилу, a о
три друге области тројица браће су бацала жреб. Сваки je y
крчаг воде спуштао no камен: чији буде извађен први, тај ће
владати Аргосом, чији буде други - Лаконијом, чији камен
буде трећи - Месенијом. Аристодем и Темен су попггено
спустили своје жребове, a Кресфонт ce послужио лукав-
ством. Он je хтео да добије плодну Месенију na je уместо
камена бацио y воду бусен земље, који ce растворио y води.
Аргос je допао Темену, Лаконија - Аристодему, Месенија
je пала y део лукавом Кресфонту.
Попгго су браћа извршила деобу, на три олтара су при-
нела жртве Зевсу. A ујутро ce на њиховим олтарима обрела
no једна неочекивана животиња: на аргејском - жаба, на ла-
конском - змија, на месењанском - лисица. Гатари су ce по-
саветовали и објаснили: жаба je неспретна животиња, тако
да ће аргејским Дорцима бити најбоље да не иду y рат; зми-
ја je опасна, тако да ће лаконске Дорце пратити победа; a ли-
сица je лукава, y шта ce свако могао и може уверити. Браћа
су разменила погледе, разумела су Кресфонтово лукавство
и притајила зло сећање на месењанске Дорце.

ЦАР КОДРО .

Када су Дорци заузели Пелопонез, пелопонески Ахеј-

ци су им ce потчинили или отишли y забачена планинска ме-

13
 ста. A најугледнији и најпоноситији родови су почели да на-
пуштају државу и да ce селе на север: y Беотију, где je жи-
вело треће велико грчко племе - Еолци, и y Атику, где je жи-
вело четврто племе - Јонци.
Примили су их гостољубиво, поготову y Атици. Ту je
управо y то време умро последњи цар из рода славног Тезе-
ја, који je победио Минотаура. Старешине су ce посаветова-
ле и за новог цара изабрале дошљака - Ахејца из царског ро-
да no имену Кодро.
Пелопонеским Дорцима je било увредљиво да гледају
како je бегунац од њихове власти постао цар на туђој страни.
Они су заратили са Атиком и окупирали Атину. Опсада je
била тежак посао, решили су да оду пророчипггу и питају:
«Хоћемо ли ми узети Атину?» Пророчиште je одговорило:
«Узећете je ако не дирате цара». Дорци су no свој војсци ра-
згласили наређење: нико не сме да дира цара Кодра, ни y
ком случају - и наставили су опсаду.
У Атини су такође сазнали за одговор пророчишта. И
цар Кодро je решио да спасе град no цену свог живота.
Он je обукао поцепану мушку одећу, преко рамена je
пребацио џак, узео криви срп за поткресивање грања, иза-
шао на капију и почео да сакупља суво грање. Ухватили су
га и почели да вуку y дорски логор. Он ce почео бранити,
замахнуо je српом и ранио неког војника. To je разгоропа-
дило Дорце, убили су га, a леш бацили y поље.
Атинске старешине су послале изасланике y дорски
табор: «По светим обичајима предака, вратите нам да са-
хранимо тело нашег цара!» - «Ми нисмо дирали вашег pa­
pa!» - одговорили су им. «Ено га!» - показали су Атињани
мртво тело y дроњцима и са нарамком сувог грања на раме-
нима. Дорци су ce згледали и схватили: нису испоштовали
упозорење пророчишта. Дали су убијеног Кодра, прекинули
опсаду и отишли из Атике празних руку.
Кодра су сахранили као хероја, пред капијом Атине
коју je спасао. Над његовим гробом су направили високу
хумку и засејали je пшеницом - y знак да je он дао живот за
срећу и процват усвојене отаџбине.

14
 A старешине cy поразмислиле и одлучиле: после Ко-
дра нико y Атини није достојан да ce назове «цар» - од сада
ће глава државе бити изборна и називаће ce једноставно
владар, грчки - архонт.
Први архонти y Атини су бирани доживотно, и то са-
мо од Кодрових потомака; затим на само десет година; по-
сле на само једну годину - и већ из било које угледне поро-
дице. Први архонти су управљали аутократски; после су за
помоћ таквом архонту почели да бирају још тројицу, који
су међу собом делили три основне царске бриге - архонт-
-жрец, архонт-војвода и архонт-судија; касније им je постао
недовољан један архонт-судија, na су почели да бирају чита-
вих шест судија. Тако je сачињен Колегијум деветорице а-
рхонта, који je управљао Атином tokom једне године; a по-
што одслуже свој мандат, они су постајали чланови Већа
старешина, које je заседало на брду бога Ареса - Ареопагу.
Тако je y Атини царска власт смењена влашћу углед-
них људи - монархија je замењена аристократијом.

ХОМЕР CE РАСТАЈЕ СА ПРИЧОМ

Седам ïpagoea ce спори око дедице Хомера —

У њима j e милостињу просио на свим вратима.
t
(Енглески епиграм)
После сеобе Дораца y Грчкој je одмах постало тесно.
Требало je тражити нове земље. Људи су почели да ce оку-
пљају y одреде, укрцавали ce на лађе и упућивали преко мо-
ра да оснивају нове грчке насеобине на иностраним, «варвар-
ским» обалама.
Први правац те колонизације наметнуо ce сам no се-
би: преко Егејског мора, на супротну, малоазијску обалу. Сва
четири грчка племена cy ce ускомешала и покренула са сво-
јих места. Са острва на острво, као с камена на камен, пре-
шли су Егејско море. Еолци су заузели север малоазијске о-
бале са острвом Лезбос, Дорци - југ са острвом Родос, Јон-
ци - средину са острвима Хиос и Самос, као и са новоосно-

15
ваним градовима Смирном, Ефесом, Милетом. Ахејци су ce
окренули на другу страну и упутили прве лађе y бурно запад-
но море, према обалама Италије и Сицилије.
Нова места су узбуркала старе успомене. Досељеници
на малоазијским обалама су ce сећали како су ce њихови дав-
нашњи преци, недалеко од тих места, тукли код Троје; из-
виђачи западних мора су ce сећали како ce no тим истим
крајевима скитао Одисеј на путу до отаџбине. И када су ce
угледни људи из нових градова окупљали на гозбе и заба-
вљали песмама, све чешће су захтевали да им певају о Тро-
јанском рату и о Одисејевим путовањима.
Te песме су им певали епски певачи - аеди. Они су их
преносили са колена на колено, мењали су или допуњавали
давнашње песме и no њиховом обрасцу стварали нове. По-
колења аеда су за те песме створила одмерен дуги стих -
хексаметар, поетски језик, богат старинским речима и обр-
тима, скуп готових израза за описивање радњи које ce често
понављају. Такве песме су веома личиле на руске билине. И
дужином су биле као билине: за сат певања или отприлике
толико да слушаоцима не буде досадно. Ако затреба, певач
je увек могао и да сажме, и да развуче своју причу - на при-
мер, да додаје детаље - како херој, наоружавајући ce за бој,
најпре обува штитнике за ноге, затим облачи панцир, после
шлем, узима мач, потом штит, после копље, и какав je мај-
стор направио тај штит и од ког претка му je допао тај мач.
Такав аед, лутајући слепи певач био je и Хомер - тај,
који je први створио, уместо кратких песама, две велике по-
еме-епопеје: Илијаду, о Тројанском рату, и Одисеју, о јуна-
ковим лутањима y повратку. О самом Хомеру нико није за-
памтио ништа веродостојно - чак ни место његовог рођења:
Седам ipagoea надмеће ce за корен мудроГ Хомера:
Смирна, Хиос, Колофон, Саламина, Пилос, Aploc, Атина.

Тих седам градова су ce упорније спорили за њега; али,

и други градови су сматрали себе за Хомерову отаџбину -
чак су ce саглашавали једино y томе да je он живео као си-
ромашни скитница зарађујући за живот певањем песама. Ha
приг^ер, еирфих:
 A ko m u новца дате, j a спеваћу вам, грнчари, песму:
«Услиши молитве, Атено! десницом пећ чувајући,
Дај, ga славни изађу крчази, u врчеви, u ћасе,
Д а ce добрано испеку u прихода дају довољно,
Д а ce üpogajy брзо на пијаци, наулици брзо,
Д а би og üpuxoga масно\ за песму u нас нтрадши».
A ko eu, бестидно племе, певача обманете дрско,
Одмах ћу ga вам сазовем cee невоље пећи грнчарске:
«Еј, Разбијачу, Трескуне, Ломе, ВлажноГлинче подмукли,
Ej, Heyïacueu, за илале на штету заната спремни,
Удри иматал, u кућу, окрени им наопачке пећ,
C eeразноси; Грнчари нека еиком колибу omace...
Нек они с жалосном кукњаеом љ ут у нееољу Шедају!»
Смејаћу ce u уж иеати y ја д у тих зликоеаца.
A ko ko хтедне ga ce спасаеа, нека м у шаеу пламен
Сеу опрљи, u судба му послужи другима за наук.

Илијада и Одисеја су веома дуге поеме, од no триста

и више страница. Прелаз од стварања невеликих епских пе-
сама до дугих, везаних епопеја je тежак посао. Ту су посто-
јала два пута. Један je лакши: могле су редом да ce нанижу
епизоде, тако што ce крај једне повезује са почетком друге,
од самог отимања Јелене na до повратка свих јунака. Други
je био тежи: могла ce узети нека епизода na проширивати
детаљима, и сместити y њу све што je било поетски интере-
сантно y читавом Тројанском рату.
Хомер je кренуо тежим путем. Он je за сваку поему
одабрао само no једну епизоду из десетогодишњег рата и
десетогодишњег путовања. За Илијаду je узео Ахилов гнев
на Агамемнона и жестоке последице гнева: Патроклова по-
гибија и Ахилова освета Хектору. За Одисеју je узео два по-
следња прелаза y јунаковој пловидби: од острва Калипсо до
Феачанског острва и од Феачанског острва до родне Итаке, a
тамо - сусрет са сином, обрачун са Пенелопишш просцима
и помирење. Све претходне епизоде из Одисејевих скитања
су унесене y његову причу о себи на гозби код Феачана; све
остале епизоде из Тројанског рата уметнуте су y успутна
спомињања y говорима јунака. A иза свега тога - час y току
приче, час y опширном опису, час y летимичном поређењу
- пролази читава енциклопедија слика из народног живота
—посао орача и ковача, народна скупштина и суд, кућа и
мегдан, оружје и домаће посуђе, надметање атлета и дечје
игре. Данашњем читаоцу може ce учинити да су преопшир-
не те епизоде које одвлаче од радње, али Хомерови савре-
меници су уживали y њима.
To није случајно. To значи да су Хомерови савреме-
ници осећали: између њих и митских времена протеже ce
непремостива граница. Са ове стране су свакидашњица, по-
слови, мука, сиромапггво, надмоћ гордих и окрутних углед-
ника, са оне стране - подвизи, величина, богатство, сјај, сва-
ко je одважан, моћан и племенит, na желе да сваки детаљ
марљиво задрже y сећању и што дуже уживају y њему. Зато
су Хомерове поеме тако дуге, и зато су тако детаљне. Њима
ce Грчка, ступајући на праг историје, опрашта са царством
бајки.

ХЕКТОРОВО ОПРАШТАЊЕ СА АНДРОМАХОМ

Ево једне од најчувенијих епгоода из Илијаде. Води

ce прва битка, описана y поеми. Ахил ce већ посвађао са Ага-
мемноном и већ ce уклонио од битке, али Грци су још јаки
и стежу Тројанце. Тада тројански вођа Хектор напушта бој-
но поље и одлази y Троју: нека ce тројанске жене помоле
душманки Атени - можда ће je оне умилостивити да поште- •
ди Тројанце. Пошто je дао наредбе, жели да види своју же-
ну Андромаху и свог новорођеног сина Астијанакта («Гра-
догосподара»): шта ако он погине y боју и више их не види?
И сусреће их на самој капији која води на бојно поље. У оп-
штем току догађаја Илијаде то je пауза, предах, о свему то-
ме могло je да ce не говори уопште, али овамо Хомер сме-
шта и трагички контраст опасног ратног и мирнодопског по-
родичног живота, и - y Андромахиним речима - епизоде из
почетних година Тројанског рата, и - y Хекторовом предви-
ђању - будући исход рата, и дуг оних који су са штитом, и
судбину оних који су иза штита.

18
 ...Хектор, из двора истрчи,
Истим ce врати путем крозулице Грађене лепо.
Кад ïpag Големи прође u када go Скејскијех врата
веће стиже куд шћаше ga онамо на поље доспе,
ту му даровита љ уба долети тада y сусрет,
љ уба Андромаха, ћерка херојаЕетиона,
овај под Гором Плаком шумовитим живљаше некад,
онде под Плакомy Теби, a владар Киличаним' беше;
ћерка њешва пође за Хектора обучена y мед.
Она ce сусретне с њиме, a дадиља иђаше с њоме
носећ’ на грудима сина безазленоГ, нејако дете,
љубимца Хектору crna, a лепој подобна звезди;
Хектор j e ње\а назив'о Скамандријем, gpylu ïa зваху
Астијанактом, је р j e самХект ор бранио Илиј.
Хектор ce сину своме, кад виде ïa, ћутке насмеши,
a Андромаха стане крај војна ронећи сузе,
стисне м ур ук у u овако м у беседит' почне:
„Јадниче, са cedi ћеш срца заишвит', a нејакоГ чеда
није ти жао ни мене сирот е:ја ћу ce брзо
твоја удовица назват', је р тебе ће смаћи Ахејци,
када одасвуд бахну, a мени било би боље .
ga под земљицу сиђем, кад нема те више, је р нећу
имати утехе gpyïe, кад житку ти стише свршетак,
не1о жалост кад немам ни оца ни шспође мајке.
Јер moï je оца nelga üoïyôuo дивни Ахилеј
u још yïognu килички ïpag разорио Тебу
високовратну u онде üoïyèuo Еетиона,
али ïa не оплени.јер зазор му б еш еу души,
m ïo ïa заједно спали са оружјем њешвим сјајним
u гробни постави камен; на камену посаде брешће
Јоранке нимфе, cee ћерке ешдоноше Дива.
Седморо имађах браћ еу двору, u заједно o m
ceu су ce ucïüoïa дана запутши y дом Аидов,
је р их je cee üoïyôuo брзонош дивни Ахилеј
код cüopoHoïux крава u поред белих оваца.
A мајку, штоно под Плаком шумовитгш царица беше,
њу j e амо Ахилеј са осталим доеео блашм,
ал'j e поврати натра.1 кад Големе откупеузе,
a њу Артемида стрелом y очеву üoïyôu двору.
Сад си ми, Хекторе, cee, u отац u шспођа мајка,
ти си ми u брат сада, a u мој млађани војно;
m ïo смилуј ce на м е u остани овде на кули.

19
 сина не остав' сиротом, a ниудовицомљубу!
Нудер постави војску код смокве, откуд ce мож е
најлакше продрети y Ipag u бедеми Moïy освојит
Трипут су онамо дошли u најбољи кушали борци
око Ајанта оба u славнох Идоменеја
u око оба Атрида u смелох Tugejeea сина:
ил' им j e који вичан прорицању казао човек,
m u их води u ïohu u само њихово срце. "
Њојзи ogïoeopu на то сјајношлеми велики Хектор:
„ О свем размислих, љубо, u cee ми j e то на памети,
ал'м е j e Тројаца стид u духоскутих Тројанки њиних,
ако бежао будем из борбе к'о плашљивац какав.
To ми забрањује срце.јер навикохувек ga честит
будем u храбро ce борим мед првим Тројанцима ceaiga,
велику текући славу u оцу u самоме себи.
Јер j a добро знадем y души u y срцу своме:
доћи ће дан y који u свети ће пропасти Илиј,
Пријам сам u народ краља вичнога копљу.
Али не жалим j a толико тројанску судбу
ни Хекабу саму ни Пријама, нахиех владара,
ни браћу што их j e много u ceu су добри јунаци,
али ћ е у прах пасти од руку љутих крвника-
колико жалим тебе, медорухи када те који
плачну одведе Ахејац кадузм е ти данак слободе.
Па кадмораднеш живећ’y Apïy туђинки ткати,
ил ' воду носит ' из Хиперије ил ' Месеиде
y муци вељој u љутој, ал' нужда те примора силна,
онда ће казати коГод кад види те сузе ïge лијеш:
,,,To j e Хектору љуба, што најбољи беш еy борби
међу Тројцима међу коњокротама под Тројом'"
Тако ће рећи, a тебе још већа спопашће жалост
за мужем таквгш ga те од ропства ослободи јадну.
Helo волим пре ga лехнем под земљицу хладну
nelo лелек ти чујем ïge на силу одвлаче тебе. "
Рече блистави Хектор u хтеде ga прихвати crna,
ал' он ce на недра лепопојасној дадиљи приви,
u цикне, уплашив ce од пошеда gpaïoïa оца,
меди ce преплаши он u перјанице од струне
како ce страшно њише на иллему одозГо на врху.
Томе ce gpaïu бабо насмеје u шспођа мајка.
Одмах блистави Хектор са ишве кацту скине
па j e сјајну сву на црну земљицу метне,
 сина y наручју поњише cedi u пољуби ње1а,
затим помолив ce Диву u осталим бозима рекне:
„Диве u остали бози u овоме дарујте сину
моме ga он, к'о uja , мед Тројцима славом заблиста,
CHaïoM ga буде добар u моћно ga Илијем влада,
u ga ce каже: 'Taj j e честитији mhoïo og оца!'
буде л ' ce epàh’o из борбе u, смакнув дуилмана, собом
крвав носио плен, a радосна бићему мати!"
Тако рече u сина y наручје предаде gpaioj
љуби, a она ia прими на мирисна недра Ше ce
плачућ'насмеши, a мужу, кад виде то, будеj e жао,
руком j e обГрли па jo j овако беседит' стане:
„Немој.јаднице, y срцу свом c e ражалит' одвећ,
нико ме преко судбинеАиду послати неће,
ниједан човек пак није og смртиумак'о, мислим,
био он рђа m 'xepoj, кадмајка једном ia роди.
A сад иди у дворе u твоје редовање uiegaj,
разбој u преслицу, u нареди ga дворкиње твоје
иду за послом. Свима мушкарцима борба j e брта,
највише мени og свију колико нас Илиј гшаде. "
Рече сјајни Хектор u потом узме са земље
шлем коњорепни, a g p a ia y дворе кренем уљ уба
често ce обзирућ'за њим u 'грозне лијући сузе

СПАРТА, CJIABHA ПО МУШКАРЦИМА

Од три државе које су Дорци основали на Пелопоне-

зу, најјача je била једна - лаконска Спарта. Њена сила je би-
ла y њеној организацији. To je била држава уређена као вој-
ни логор.
У Спарти су постојала три сталежа - три класе: Спар-
танци, перијеци и хелоти. Спартанци су били потомци осва-
јача-Дораца, a перијеци и хелоти - освојених Ахејаца. Спар-
танци су владали и ратовали, перијеци су ковали оружје и
плаћали порез, хелоти су орали и убирали летину. Спарта-

1Цитирано no: Хомер. Илијада, Превео Милош Ђурић, Завод за уџ-

бенике и наставна средсгва, Београд, 2002, стр. 167-170. Сви цигати из Или-
јаде y овој књизи су узети из овог издања. - Прим. прев.

21
 наца je било девет хиљада породица: за њих je сва земља
Лаконије била подељена на девет хиљада једнаких делова -
јер су y рату сви једнаки. Хелоте, државне робове, није ни-
ко рачунао, a било их je десет пута више. Они су смртно мр-
зели Спартанце. Ако би Спартанци заборавили макар на је-
дан дан да су y рату, Спарта би била збрисана са лица зе-
мље. Спартанци то нису заборављали. Они су јели и спава-
ли са копљем y рукама. Све статуе богова y Спарти су биле
са копљима y руци - чак и статуа Афродите.
У рату људи живе само војнички. Спартанцима je би-
ло забрањено да ce баве било чиме другим осим војничким
послом. Рад je био - ствар перијека и хелота. Једном je Спар-
та сазвала савезнике за ратни поход. Савезници су ce пожа-
лили да Спарта од њих узима више војника него што даје
сама. «То није тачно» - казао je спартански цар. Он je по-
ставио спартанску војску десно од себе, a савезничку - ле-
во, затим je наредио: «Казанџије, устаните!» Међу савезни-
цима су неки устали, међу Спартанцима - нико. «Грнчари,
устаните! Дрводеље, устаните!» Пред крај су стајали готово
сви савезници, a Спартанци су и даље седели. «Ето, види-
те» - рекао je цар - „праве војнике показујемо једино ми».
У рату нема места за богатство и лаку зараду. Да Спар-
танци не би згртали богатства, y Спарти су као новац слу-
жиле гвоздене шипке. Гвоздени новац je био кабаст: за сит-
ну куповину требало je возити читава кола новца. Гвоздени
новац je бескористан: намерно су га прекаљивали y сирће-
ту, да би гвожђе постало крхко и да ce више не може преко-
вати ни y шта. Спартанци нису штедели новац.
Нема новца - нема раскоши. Кров куће мора бити на-
прављен само секиром, врата - само тестером. У богатом
Коринту Спартанци су први пут видели касетиране тавани-
це. Упитали су: «Зар код вас расте квадратно дрвеће?»
Ничег сувишног y станишту - ничег сувишног y ис-
храни. Спартанци нису ручали код куће него y касарнама:
сваки одред заједно. Основно јело била им je црна крвава
чорба од свињетине и сочива, сирћета и соли. Она je била
невероватно хранљива и невероватно одвратног укуса. Спар-
танци су ce поносили њоме. Када je персијски цар био y Гр-

22
чкој, наредио je заробљеном Спартанцу да му скува ту чор-
бу, пробао ју je и рекао: «Сад разумем зашто Спартанци та-
ко храбро иду y смрт: милија им je погибија него такво јело».
У рату je требало и говорити војнички: кратко и ја-
сно. To умеће и до данас ce назива «лаконизам» - no имену
области Лаконија. Ko би ce удаљавао од теме, прекидали су
га, чак и кад je паметно говорио: «Ти говориш о послу, али
не радиш».
Најчувенији je био лаконски израз Спартанке која ис-
праћа сина y рат. Она му je пружила штит и рекла: «С њим
или на њему!» Са штитом су ce враћали победници, на шти-
ту су доносили пале.
Дошао Спартанац као изасланик код македонског ца-
ра. «Ти си сам?» - зачудио ce цар, навикнут на раскошне де-
легације од много људи. «Код једног», одговорио je Спар-
танац.
Македонски цар je поручио Спартанцима: «Ако ja кро-
чим на Пелопонез, Спарта ће бити уништена». Спартанци су
одговорили само једном речју: «Ако!»
У Спарту су дошли изасланици са острва Самоса - да
траже помоћ. Они су одржали дуг и китњаст говор. Спартан-
ци су казали: «Кад смо саслушали до краја, заборавили смо
почетак, a пошто смо заборавили почетак, нисмо разумели
крај». Самљани су били домишљати. Сутрадан су дошли на
састанак са празним џаком и рекли само четири речи: «Џак
имамо, брашна немамо». Спартанци су им приговорили -
довољне су биле две речи: «Нема брашна» - али су били за-
довољни промућурношћу и обећали им помоћ.
У рату je Спартанац био y свом елементу. Одлазио je
y бој као на гозбу, пошто ce свуче, намаже уљем и рашче-
шља дугу косу. (Војсковође су говориле: «Побрините ce о
фризури: она од лепих чини опасне, a од ружних сграшне»).
Одевали су ce y црвено - да би били страшнији и да им ce
не би виделе ране. Други Грци су ишли y бој уз дивљачку
дреку труба, Спартанци - уз одмерену свирку фруле: њихов
борбени пламен није требало распаљивати него стишавати.
Спартанци су први научили да ce бију као строј, фа-
ланга, a не свако сам за себе: напуштање места y строју да

23
 би ce бацило на непријатеља или од непријатеља било je јед-
нак злочин. Дисциплина je била изнад свега. Спартанац Ле-
оним je y боју дигао мач на непријатеља, али je зачуо сиг-
нал за повлачење и повукао мач: «Боље да непријатеља оста-
вим y животу него да ce оглушим о команду». Дечак Исад
je побегао y рат и храбро ce борио - дали су му венац за хра-
брост и ишибали га због кршења дисциплине.
Спартанцу су понудили на дар борбене петлове: «Они
ce туку до смрти». Спартанац je одговорио: «Поклони ми
оне који ce туку до победе».
Хроми Спартанац je пошао y рат. «Зашто ти идеш?» -
«Идем, нећу ja да бежим него да ce тучем». Слепи Спарта-
нац je пошао y рат. «Зашто ти идеш?» - «Да отупим собом
непријатељев мач». Стари Спартанац je пошао y рат. «За-
што ти идеш?» «Да заклањам младе».
«Moja оштрица je кратка», казао je Спартанац. «Приђи
непријатељу за корак ближе», одговорио му je војни запо-
ведник.
Спартанци су пред борбу приносили жртву, не бого-
вима рата него мирнодопским Музама. «Зашто?» - питали
су их. «Зато пгго ce ми не молимо за победу него за певаче,
достојне те победе». После боја су боговима жртвовали пев-
ца. «Зашто?» - «Зато што y Спарти нема довољно бикова за
наше победе».

СПАРТАНСКО ВАСПИТАЊЕ

Ахињанин je питао Спартанца: «Каква je казна за брач-

но неверство y Спарти?» - «Никаква» - одговорио je он.
Атињанин није одустајао. Спартанац je казао: «Треба жр-
твовати таквог бика који, стојећи на планини Тајгет, пије
воду из Еурота». - «А зар постоје такви бикови?» - «А зар y
Спарти постоји брачно неверство»?
Жене y војничкој држави су биле на равној нози са
мушкарцима: храбре, јаке, прекаљене. Оне нису живеле за-
творенички, као y осталој Грчкој: са њима ce рачунало. «Је-
дино y Спарти мушкарци слушају жене» - рекли су једној

24
Спартанки. «Зато што једино y Спарти жене рађају праве
мушкарце» - одговорила je Спартанка.
Спартанка je послала y бој петорицу синова и чекала
вести на капији. Појавио ce гласник. «Како je?» - «Сва пе-
торица су убијени» —одговорио je гласник. «Не питам о то-
ме него: ко je победио?» - «Ми». - «Онда сам срећна што
су они погинули» - казала je мајка.
Новорођено дете Спартанац je односио Већу старе-
шина. Прегледали су новорођенче. Ако je било кржљаво
или болесно, дете су убијали: бацали су га y црну клисуру
недалеко од Спарте. У Спарти су били дужни да raje само
јаку и здраву децу.

Грчке оклобџије. Бронзани панцир су сачињавале две зака-

чене половине које су штитиле ïpygu u леђа; одоздо j e при-
везивана кожна или сукнена кецеља, често с нашивеним ме-
талним тракама. Ha Uaeu j e шлем са крестом: један вој-
ник носи визир, gpyïu j e отвореноГ лица; на ногама jegnol су
—штитници, постављени кожом. Стомак j e био покривен
само штитом.

25
 У седмој години дете je напуштало кућу и боравило са
вршњацима y касарнама. Тамо су учили да живе на спартан-
ски начин. Јели су тако да никад не буду сити, носили су је-
дан плашт округло годину дана, спавали су на тврдој трсци,
коју би накидали голим рукама. Једном годишње су све, до
последњег, шибали на Артемидином олтару, где су некада
приносили људске жртве. Требало je поднети батинање без
иједног јаука. Неки су под батинама умирали.
Како би умели да набаве храну y рату, децу су учили
да краду. Ko би дошао празних руку, тог су тукли, a ко je био
ухваћен на делу, такође je добијао батине. Један дечак je ук-
рао малу лисицу. Пришли су му, a он je сакрио лисиче под
плашт. Лисиче му je гризло стомак. Дечак je стајао чврсто и
говорио мирним гласом. Нису посумњали y њега. Лисиче му
je прогризло изнутрицу. Дечак je умро. О његовом поступку
су причали деци као о подвигу.
Учили су, пре свега, бој и борбу. Бораца-учитеља mi­
je било: Спартанац je био дужан да побеђује, не лукавством
него снагом и храброшћу. Спартанцима je било забрањено
да учествују на олимпијским и другим спортским такмиче-
њима: «Спарти нису потребни атлете него ратници».
Учили су да презиру и мрзе хелоте. Да ce омладина не
би навикла на вино, напијали су хелота и водили га поред тр-
пезаријских столова - сам његов изглед изазивао je одврат-
ност. Да би ce омладина научила ратовању, y мирнодопско
време организовали су тајне ноћне походе на незаштићене
насеобине хелота. Ратни походи су били прави, са крвопро-
лићем: убијали су оног кога су сувише мрзели или оне који
су ce бојали.
Учили су да поштују старце. Ha Олимпијским играма
je један старац тражио место међу гледаоцима. Пробијао ce
између клупа, али места није било. Дошао je до клупа на ко-
јима су седели спартански младићи - сви, као један су ско-
чили пред њим, уступајући му место. Стадион ce заорио апла-
узима. Старац je узвикнуо: «Сви Грци знају шта je добро, али
једино Спартанци умеју да поступају добро». A неко je ре-
као: «Једино y Спарти вреди доживети старост».

26
 Учили су ce једноставности и отворености, учили су
да ce не баве ситницама. Гост je Спартанцу рекао: «А ja ћу
да стојим на једној нози дуже од тебе». Спартанац je одго-
ворио: «А мој гусан ће - дуже од тебе». Спартанцу су пред-
ложили да послуша певача који пева као славуј. «Ја сам слу-
шао самог славуја» - одговорио je Спартанац.
Много година касније, када je Спарта већ слабила, ма-
кедонски цар je разбио Спартанце и захтевао од њих таоце:
педесет дечака. Спартанци су му одговорили: «Боље узми
одрасле: не желимо да нам ce врате дечаци који нису спар-
тански обучени».

СПАРТАНСКИ ЗАКОНИ

У Спарти су постојала no два цара. To je било погод-

но: за време рата су могли да ce боре на два фронта, за вре-
ме мира они нису давали један другом да ce сувише осиле и
притисну народ или угледнике.
Два цара су бирана из двају родова, који воде порекло
од двојице близанаца - Прокла и Еурипонта. To су били си-
нови Аристодема, оног истог који je жребом Хераклида до-
био Лаконију. Он на самрти није одредио наследника. Пи-
тали су пророчиште - пророчиште je одговорило: «Власт -
обојици, част - старијем». Али, који близанац je старији?
Близнаци су још били одојчад. Питали су мајку - одбила je
да им каже који je старији. Тада су ce досетили да крадом
виде да ли она увек храни једног сина пре другог. Тако je и
било. Зато су од тада Еурипонт и његови потомци, уз рав-
ноправност, увек поштовани више него Прокло и његови
потомци.
Уз два цара састајало ce Веће старешина: 28 људи, са
царевима - 30. Избори за Веће старешина били су посебни:
no вици. Народ ce окупљао на скупштину испред закључа-
не куће, кандидате за Веће старешина су изводили народу,

27
 no једног, a народ je сваког поздрављао виком. У закључа-
ној кући je седела неколицина људи са писаћим таблицама:
они нису видели кога изводе, већ су само слушали вику. Ha
таблицама су бележшш коме су викали гласније. Коме су
најгласније викали, тај je и проглашаван изабраним.
У Већу старешина je сваке године бирано пет «чува-
ра» - ефора. Они су водили рачуна о томе да ce народ при-
држава закона, a да цареви не пређу границе власти. Једном
y осам година, y ноћи без месечине, ефори би седали један
поред другог и ћутке гледали y небо. Ако за то време сине и
падне звезда, ефори су објављивали да цареви владају неза-
конито. После тога су упућивали изасланике y Делфе и сми-
ривали ce тек онда када би ce пророчипгге заузимало за ца-
реве.
Ступањем на дужност, ефори су издавали указ: «Бри-
јати бркове и повиновати ce законима». To ce радило како
би Спартанци подједнако слушали власти и y малом, и y ве-
ликом послу.
Уз старешине и ефоре je заседала Народна скуппгги-
на. Она je само потврђивала одлуке Већа старешина, вичу-
ћи «да» или «не». Савете су давали ретко. Једном je рђав
човек дао добар савет скупштини. Наредили су му да седне,
a добром човеку- да понови његове речи.
Спартанци су ce поносили својим законима. Ha пита-
ње одакле им они, Спартанци су одговарали: «Од Ликурга».
Ha питање ко je Ликург, одговарали су: «Више бог него чо-
век». У Спарти je постојао храм Ликургу, y храм су прино-
сили жртве.
Говорили су да je Ликург био стари владар Спарте.
Он je био брат спартанског цара, Прокловог прапрапрауну-
ка. И сам je могао постати цар, али престо je уступио бра-
танцу, царевом сину. Ha доношење закона побудио га je бог
Аполон. За образац закона су му послужили критски закони
које je, no предању, донео лично Миној, Зевсов син.
У храму ce налазила статуа Ликурга. Он je био прика-
зан као једноок, као што приказују богове Сунца. To су об-

28
јашњавали овако. Када je Ликург донео свој основни закон
- о свеопштој војничкој равноправности и једноставности -
против њега су устали богаташи. Премлатили су га штапо-
вима, a њихов вођа Алкандар му je избио око. Народ je из-
бавио Ликурга и предао му Алкандра да ce обрачуна. Ли-
кург га je одвео својој кући и наредио да га опслужује. Ал-
кандар je видео како Ликург живи умерено и мудро, na je од
депријатеља постао његов најватренији присталица. Али, од
тада je било забрањено да ce на народну скупштину иде са
пггаповима.
Подгго je дао законе Спарти, Ликург ce побринуо да
они буду вечни и непроменљиви. Објавио je да иде y Дел-
фе, да још једном упита за Аполонову вољу, a од Спартана-
ца je добио заклетву да неће мењати законе док ce он не
врати. Тада je Ликург отишао y Делфе и тамо ce, y туђини,
бацио на мач. Завештао je чак да му спале тело a пепео раз-
веју над морем, како његови посмртни остаци не би доспе-
ли y Спарту. Спартански закони су остали непромењени за-
навек.
Спартанци су ce поносили што су им закони - најбо-
л>и и најстарији. Они су презирали странце. Спартанцу je
забрањиван одлазак y иностранство, као што ce војнику за-
брањује да напусти логор. Странце који дођу y Спарту су по-
себном наредбом истеривали све одреда једном y неколико
година - да ce Спартанци не би научили рђавом, a странци -
добром. Један Атињанин je Спартанцу казао: «Ви, Спартанци
сте ненаучљиви». «Да» - одговорио je Спартанац - «од свих
Грка једино ми нисмо од вас научили ништа рђаво».
Насртљиви странац je досађивао Спартанцу: «Ko je
најбољи човек y Спарти?» Спартанац je одговорио: «Онај
који најмање личи на тебе».
Други странац ce хвалисао спартанском цару: «Мене
сви називају пријатељем Спарте». Очекивао je похвалу. Али
цар je одговорио: «Боље би било да те називају пријатељем
твоје отаџбине».

29
 ПРВИ МЕСЕЊАНСКИ PAT: АРИСТОДЕМ

Цара Теопомпа су питали зашто град Спарта нема зи-

дине. Он je одговорио: «Зидине Спарте су наша копља, a гра-
нице - њихове оштрице».
A цар Агид je говорио: «Спартанац не пита колико je
непријатеља него где су они».
Прве жртве спартанских копаља биле су близу. To су
били становници Месеније, где су владали потомци лукавог
Кресфонта и где je била најплоднија земља на читавом Пе-
лопонезу. Месенију су освојили y два маха, y два дуга и те-
шка рата. Вође Месењана y тим ратовима била су два јуна-
ка сличних имена: Аристодем и Аристомен.
Усред месењанске равнице дизала ce планина Итома,
посвећена Зевсу, висока и неприступачна. Ha њеном врху
Месењани су сместили војни логор и преселили ce тамо са
женама и децом. Спартанци су опседали Итому. Месењани
су послали гласника y Делфе, Аполоновом пророчишту: ка-
ко ce спасти? У повратку, гласника су напали Спартанци, pa­
rnom га, умало га нису убили; али, заорио ce незнано чији
глас: «Остави носиоца одговора божијег!» - и они су ce ра-
змакди и пропустили гласника да оде својима. Гласник je
пренео речи пророчишта, пао и умро од рана.
Заповест пророчишта je била страшна. «Жребом или
добровољно изаберите девојку из Кресфонтовог рода и жр-
твујте je подземним боговима». Бадали су жреб међу Крес-
фонтовим потомцима, и пао je на кћерку вође no имену Ли-
киск. Кад je сазнао за то, Ликиск je са кћерком побегао y
Спарту. Месењани су били очајни. Тада je на олтар закора-
чио други војсковођа из Кресфонтовог рода - Аристодем, и
добровољно понудио да жртвује своју кћерку. Сви су били
потресени. Само један човек ce бацио напред, да би спасао
девојку - био je то њен женик. Он je казао: «Ти си je верио
са мном - сада њен живот више не припада теби него ме-
ни!» Њега су одвукли. Тада je он викнуо: «Ти не знаш, Ари-
стодеме, да твоја кћерка више није девица: она je моја жена
и трудна je!» Аристодем je y бесу напао на кћерку, извадио

30
мач и убио je пред самим олтаром. Она није била трудна: мла-
дић je слагао да би запггитио невесту. Ипак, жреци су каза-
ли да богови не прихватају ту смрт: девојка je пала као жр-
тва очевог беса, a не као жртва подземним боговима. Наста-
ла je гужва и вика: једни су навалили да растргну Аристоде-
ма као убицу своје кћерке, други су га славили као спасиоца
отаџбине. Вође из Кресфонтовог потомства су с муком сми-
ривале народ: сви су ce плашили за своје кћерке и зато су их
убеђивали да je смрћу Аристодемове кћерке већ извршена
наредба пророчишта. Народ je нехотице поверовао. Скуп-
штина je била распуштена. Тако да нико није знао да ли су ce
богови смиловали или још више разгневили на Месенију.
Аристодем je изабран за цара. Спартанци нису могли
да заузму Итому. Они су послали гласника y Делфе. Проро-
чиште je рекло: «Кресфонт je лукавством завладао Месени-
јом - према томе, лукавство je дозвољено и вама». Спартан-
ци нису умели да варају. Они нису смислили нипгга боље H e­
ro да пошаљу Месењанима стотину војника, тобоже пребе-
га. Аристодем их je вратио назад. «Лукавство je старо, мада
je подлост нова» - наредио je да пренесу Спартанцима.
Најзад ce пронела вест да je пророчиште открило тај-
ну победе: победиће онај ко пре постави сто троножаца око
жртвеника Зевсу на Итоми. Обично су ти троношци правље-
ни од бакра. За то je било потребно много времена и мета-
ла. Месењани су решили да ce послуже лукавством: почели
су журно, y читавом народу, да праве троношце од дрвета.
Тада су ce и Спартанци одпучили на лукавство: један од њих,
човек без угледа, од глине je направио сто мајушних троно-
жаца, величине песнице, стрпао их y џак, неприметно ce по-
пео на Итому и ноћу их распоредио око жртвеника. Месења-
ни су схватили да je њихова битка изгубљена. Цар Аристо-
дем je извршио самоубиство на гробу кћерке коју je убио. Ko
год je могао, бежао je y Аркадију или y Аргос. Остали су ce
предали. Спартанци су претворили покорене Месењане y
хелоте:
Попут натоварене стоке која носи тешко бреме,
Гордој ïocüogu шаљу половину летине.

31
 ДРУГИ МЕСЕЊАНСКИ PAT: АРИСТОМЕН

Сменила су ce два поколења, и месењански хелоти су

ce побунили против Спартанаца. Овога пута су ce утврдили
не на Итоми него на другој планини - Ири. Вођа им je био
Аристомен, месењански народни херој о коме су стварали ле-
генде још много векова касније. Предлагали су му да поста-
не цар, али он je више волео да остане изборни војсковођа.
Први бој ce завршио нерешено. Аристомену je било
потребно да охрабри своје и да заплаши непријатеље. Узео
je штит убијеног Спартанца и неприметно ce ушуњао y Спар-
ту. У Спарти ce налазио храм Атене Бронзанодомне: y њему
су били бронзани и зидови, и кров, и статуа богиње-ратни-
це. Аристомен je ноћу пред Атенине ноге положио тај штит
с натписом: «Богињи - дар, одузет од Спартанаца». A ујут-
ро je он већ био далеко.
Спартанци су били ужаснути. Послали су гласника y
Делфе. Пророчипгге им je наредило да траже саветника од
Атињана. Пошто су савладали гордост, Спартанци су замо-
лили омражене Атињане за помоћ. Атињани су им одгово-
рили ругањем: y Спарту су послали, као саветника, хромог
и убогог школског учитеља - Тиртеја. Али, догодило ce не-
очекивано. Тиртеј je био песник, a његове ратничке песме
су дизале борбени дух Спартанаца боље него савети било
ког војсковође.
Славна судба —у првим редовима с дуишаном ce тући,
Храбро, ратном олујом, y смрт за отаџбину!
Тући ce упорно мора за децу u земљу рођену,
Грудма примај ударце, сечом душе не штеди.
Духом великим u снажним ga моћне ïpygu учврстите:
Меканој души није место y жарком боју.

Спартанци су почели да побеђују. Једном су окружи-

ли месењански одред који ce приближио самој Спарти. У
заробљеништво je доспело педесет људи, међу њима - ра-
њени и онемоћали Аристомен. Одлучили су да их баце y
ону исту провалију y коју су y Спарти бацали слабу децу и
осуђене злочинце. Аристомен ce спасао чудом. Њега су ба-

32
цили последњег, пао je на гомилу лешева својих другова и
остао жив. Лежао je, умотан y плашт, и чекао да умре од гла-
ди. Прошао je дан, прошла je ноћ, одједном je зачуо шум и
видео лисицу која je глодала нечије мртво тело. До тада y
клисури није било лисица - дакле, та je дошла споља. Аристо-
мен ce ухватио за њен pen и пошао за њом. Лисица je шмуг-
нула y уску пукотину, кроз коју ce слабо видела дневна све-
тлосх. Аристомен je ноктима разгребао земљу, проширио пу-
котину и извукао ce на слободу. После неколико дана већ je
поново био на челу своје војске. Спартанци су били y пани-
ци: Аристомен je васкрснуо из мртвих!
Ира je пала због издаје. Међу побуњеницима je био
спартански хелот-пребег. Он je пребегао Месењанима из љу-
бави према једној жени Месењанки. Једне ноћи, док je муж
те жене држао стражу над урвином, хелот je био код ње, y
кући. Помрчина je била густа, не види ce прст пред okom , a
киша je лила као из кабла. Од једном ce зачуло куцаае на вра-
тима. Хелот ce сакрио. Ушао je њен муж. «Ми смо ce рази-
шли са стражарских места» - казао je он стресајући воду са
плапгга. - „По оваквом пљуску Спартанци ионако неће по-
ћи y напад. A ни Аристомен неће ништа сазнати: рањен je и
ноћас неће обилазити страже». Хелот je све чуо. Он ce ишу-
њао из куће, отрчао према урвини, скотрљао ce доле и трком
појурио преко поља y спартански табор. За сат времена су
спартански војници, под провалом облака, клизајући ce no
иловачи, већ пењали уз стрму падину Ире. Ha врху није би-
ло страже, али су остали стражарски пси. Они су почели да
завијају. Месењани су изјурили из шатора, полуголи, наору-
жани оним што им je било при руци. Тукли су ce y помрчи-
ни, пљусак je гасио бакље. После je свануло, али киша није
престајала. У облацима je грунуо гром - десно од Спартана-
ца, лево од Месењана; за Спартанце je то био добар знак, за
Месењане - рђав. Спартанци су све време мењали уморне
борце свежим, Месењани су ce тукли без одмора. Бој je тра-
јао три дана. Најзад je Аристомен затрубио збор. Жене и де-
цу су поставили y средину, испред и са стране њих су стали
војници, a копља окренули према земљи. To je значило да ви-
ше неће да ce туку и да моле само за пролаз. Спартанци су

33
умели да цене храброст и својих непријатеља. Направили су
им пролаз и преживели Месањани су y колони напустили
Иру.
Рат je завршен. Месенија je поново била поробљена.
Они који су напустили Иру с Аристоменом, укрцали су ce
на лађе и иселили на Сицилију. Тамо су основали град који
и сада носи назив Месина. Лично Аристомен je отишао на
исток - да подигне азијске цареве против Спарте. Успут ce
задржао на острву Родосу. Цар Родоса je тражио себи жену,
пророчиште му je рекло: «Жени ce кћерком најбољег Грка».
Цар je запросио Аристоменову кћерку. Приредили су вен-
чање; убрзо после тога Аристомен je умро. Становници Ро-
доса су га поштовали као хероја-покровитеља.

ПЕЛОПОНЕСКИ САВЕЗ

Спарти су y суседству биле три области: Месенија, Ар-

кадија и Арголида. Месенија je била покорена. Спартанци су
почели да ратују против Аркадије.
Главни град шумовите Аркадије називао ce Тегеја.
Спартанци су пошли y рат на Тегеју. Пре ратног похода су,
као и обично, затражили савет y Делфима. Пророчиште je
рекло:
Чујем, Гвоздени ланци звече на шежњевима заробљеника,
Видим, спартански људи поља те1ејска мере.

Закључили су да je предсказање добро и кренули y par­

im поход, понели су чак и ланце, да би окивали заробљени-
ке. Али, био je бој и Спартанци су доживели пораз. Испо-
ставило ce да je мерење тегејских поља било суђено Спар-
танцима, не као победницима него као заробљеницима са
ланцима на ногама. A ланце, намењене за Тегејце, Тегејци
су заробили са пленом и окачили y Атенином храму; пока-
зивали су их тамо још много векова касније.
Љутити Спартанци су питали пророчиште шта да ра-
де да би победили. Пророчиште je рекло: «Нађите кости Оре-

34
ста, Агамемноновог сина». Али, где да их траже? Пророчи-
ш тејерекло:
Ветар на ветар лети, удар ogloeapa на удар,
Зла j e невоља на невољи: там су Орестове кости.

To je звучало врло лепо, али неразумљиво. Одједном

je један Спартанац викнуо: «Разумео сам!» Он je објаснио:
«Једном сам био y Тегеји, свратио сам y ковачницу, разго-
варао са ковачем, и ковач ми je рекао да му je дворишге ома-
ђијано, да je тамо под земљом мртвачки сандук, a y сандуку
- кости џина растом седам лаката: нашао их je кад je копао
бунар, и лично га измерио. Очигледно je то Орест, a опис
места говори о ковачници: "ветар на ветар" су ковачки ме-
хови, "удар на удар" - чекић и наковањ, "невоља на нево-
љи" - гвожђе под чекићем, зато што je гвожђе створено за
невољу људском роду». Спартанци су ce обрадовали. Чове-
ка који je протумачио пророчиигге су тобоже оптужили за
злочин и протерали. Он ce упутио y Тегеју, запослио ce као
помоћник код ковача, a затим га замолио да му др. y најам
читаву ковачницу. Кад je то постигао, ископао je кости и са
њима побегао y Спарту. После тога Спартанци су поново
пошли на Тегеју и овога пута однели победу.
Пошто су освојили Аркадију, Спартанци су кренули
на Арголиду. Ha граници их je дочекала аргејска војска. По-
чели су преговори. Одлучили су да ствар реше мегданом:
свака војска je оставила на границе no триста људи и пову-
кла ce. Остављени су почели битку. Тукли су ce цели дан;
до нођи су остала жива свега тројица: два Аргејца и један
Спартанац no имену Офријад. Сви су били рањени, ниједан
није имао снаге да ce бори и даље. Два Аргејца су, придр-
жавајући један другог, отишли код својих - да их обавесте
о победи. Офријад je остао. Ослањајући ce на крхотину ко-
пља, прошао je пољем скидајући оружје са убијених непри-
јатеља, затим га je окачио о дрво усред поља и на штиту сво-
јом крвљу написао: «Спартанци - Зевсу, на дар због своје
победе». Такав стуб са оружјем називао ce «трофеј» - поди-
зали су га победници y знак да je добијена битка на бојном
пољу. Ујутро су на поље дошле војске Спартанаца и Арге-

35
јаца: и једни и други су сматрали себе победницима. Разбу-
ктао ce спор, спор je прешао y коштац, коштац y - битку; по-
бедили су Спартанци. Офријада су прослављали, као херо-
ја. Али Офријад je био мрачан. Он je сматрао да је срамота
што je жив кад су му изгинули сви другови. Ускоро je извр-
шио самоубиство.
Спартански цар Кпеомен je дошао до града Арга. Му-
шкараца, способних да носе оружје, више није било y Аргу.
Тада су на бедеме изашле жене. Оне су биле под оружјем Ko­
je су покупиле из храмова, a на челу им je била песникиња
Телесила. Клеомен није хтео да срамоти своју војску бит-
ком против жена. Повукао ce. Када су га y Спарти питали
запгго није узео Apr, одговорио je: «Да би омладина имала
са ким да ce учи ратовању». Али, y Аргу je тај дан постао
женски празник: жене су тога дана облачиле мушку одећу, a
мушкарци - женску. A песникињи Телесили je y Афродити-
ном храму y Аргу била постављена статуа: крај њених ногу
je била књига, a y рукама - шлем.
Apr je остао слободан, али сви остали градови y Арго-
лиди су ce потчинили Спартанцима. Спарта није претвори-
ла y хелоте ни Арголиђане, ни Аркађане: са толиким хело-
тима она не би изашла на крај. Они су ce сматрали савезни-
цима Спарте - слушали су њене наредбе и помагали joj вој-
скама. Тако je настао Пелопонески савез - најјггче државно
уједињење y Грчкој. Газда му je била Спарта.

Ka k o je штит створио Г рчку

Стари грчки округли штит je имао две дршке: једну y

средини, y њу су завлачили руку до лакта; и другу, с краја,
коју су стезали y песници. Штит.није био одувек такав: то
je изум из приближно краја VIII века пре нове ере. Управо y
то доба y Грчкој ce успоставља онај грађански поредак који
ми познајемо: републике с народном скупштином и држав-
ним саветом, без царева и велможа, које je описивао још Хо-
мер y Илијади. И неки историчари мисле да je једно са дру-
гим повезано.

36
 Док je на штиту била једна дршка, y средини, било je
много теже држати га чврсто. Требало je правити штитове
мањих димензија, који су једва покривали тело једног бор-
ца. Таква пешадија ce борила раштркано и, наравно, била je
слабија од коњице, a поготову од борних кола; наиме, са
борних кола су ce борили Хомерови цареви и велможе. Ha
томе ce и држала њихова снага y ратно време - према томе,
и власт y мирнодопско време.
Кад ce појавила друга дршка, округли штит je одмах
постао шири (лако je оценити: два лакта y пречнику). To je
значило: два војника који стану један поред другог, крајеви-
ма својих пггатова су покривали један другог. A строј војни-
ка који стоје y реду био je покривен чврстим зидом штитова
и отпоран на ударе противника. Тако, захваљујући новом
штиту, уместо рапггркане борбе појавио ce збијени строј -
главна војна снага постала je тешко наоружана пешадија. Пре-
ма томе, и y мирнодопско време за главну снагу државе сма-
трали су ce средње имућни људи, који су имали средстава
за тешко наоружање са панциром и штитом. Њихов број ce
рачунао више не десетинама него многим стотинама, na чак
и хиљадама. Од тога je и почео дуги пут грчког друштва до
демократије.

ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ

He треба бркати Олимпију и Олимп. Олимп je плани-

на y северној Грчкој, висока, стеновита, са снежним врхом
обавијеним маглом; причали су да тамо живе богови. A
Олимпија je био градић y јужној Грчкој, на Пелопонезу, y
области Елиде: зелени храстов raj посвећен Зевсу, y гају -
Зевсов храм, a y храму - место за знаменита олимпијска так-
мичења.
Пошто je покорила Аркадију и Арголиду, Спарта je
без муке могла да покори и Елиду с Олимпијом, али посту-
пила je паметније. Она je прогласила Олимпију за неутрал-
ну земљу и узела на себе њену одбрану. Једном y четири

37
 године, y доба летњег солстиција, no читавој Грчкој ce обја-
вљивало свето примирје: сви ратови су прекидани, a y Олим-
пију су, свим путевима, долазиле масе народа - да учеству-
ју на такмичењима или да гледају такмичења. У свако дру-
го време Грци су ce осећали само као грађани својих малих
градова-држава, вечито посвађаних међу собом. Овде, y
Олимпији, они су ce осећали као синови једног народа. Та-
квих општегрчких свечаности, праћених светим примирјем,
било je четири: осим Олимпијских, постојали су Питијски y
Делфима, Истмијски y Коринту и Немејски празници y оним
местима y којима je Херакле некад убио каменог лава. A
Олимпијски празници су сматрани најстаријим.
Такмичења су била посвећена Олимпијском Зевсу:
сматрало ce да je богу угодно да гледа људску снагу и спрет-
ност. A какво je управо испољавање снаге и спретности нај-
потребније људима - одлучивало ce no најземаљскијим на-
викама. Шта мора умети пастир, да би сачувао своје стадо
од раштрканости, вукова и разбојника? Да отера грабљив-
це, да прескочи преко пролома, да издалека погоди против-
ника каменом или motkom , да изблиза ступи y тучу са њим
и победи га. Отуда и програм раних олимпијских такмиче-
ња: трчање, скок удаљ, бацање диска и копља, борба. Тек
после су им додати јахање на коњима и y колима, a трчање
и борба су подељени на неколико врста.
Рекордни резултати нису бележени, гледало ce само
«ко ће пре» или «ко ће даље». Зато само y ретким случаје-
вима можемо упоредити достигнућа грчких атлетичара са
данашњим достигнућима. Тркач Тисандар je за сат претр-
чао око 19 км - врло добар резултат и за савременог атлети-
чара. Бацач диска Флегије je пребацио диск преко олимпиј-
ске реке Алфеј - око 50 м no нашем рачуну, резултат међу-
народне класе, јер су грчки дискови бшга обично тежи од
наших. Камен са натписом «Бибон ме je подигао изнад гла-
ве једном руком» тежак je 143,5 кг - то je врло велика тежи-
на за обе руке, и готово незамислива за једну. Атлетичар Фа-
ил je скочио удаљ 16 м - готово двоструко више од савре-
мених рекорда, и многи сматрају да je тај успех легенда; али,
овде je тешко поредити јер су Грци скакали другачије него
ми - готово да ce нису затрчавали, али зато су y рукама др-

38
жали тегове-терет, како би придавали телу допунску инер-
цију, a y данашње време та техника није разрађена.
Награда y Олимпији je био само маслинов венац, a y
Делфима - ловоров. Али, та награда je означавала да je њен
носилац - љубимац бога, који му je поклонио победу на сво-
јим играма. И њега су поштовали и славили као божјег ми-
љеника. У његову част су приређивали празнике, подизали
му статуе, састављали песме. Посебно су чувени били они
који су узастопно побеђивали на сва четири такмичења -
Немејским, Истмијским, Питијским и Олимпијским опште-
грчким играма. Знаменити борац Дијагор са Родоса je и сам
био тај четвороструки победник, na je и двојицу својих си-
нова видео као исто такве четвороструке победнике; a када
су му стасали унуци, na такође однели победу y Олимпији
и, као одговор на поздрављање народа, дигли свог врлог де-
ду на рамена и носили га no стадиону, народ ce изгубио од
одушевљења, a један Спартанац je викнуо: «Сад умри, Дија-
горе: на земљи нема више ничег славнијег, a на небо ce ипак
нећеш узнети!»

ОЛИМПИЈСКИ АТЛЕТИЧАРИ

Грци су лудо волели своја спортска такмичења. На-

род je масовно долазио на Олимпијске игре. Оне су одржа-
ване y самом јеку лета; гужва и врућина су биле такве да je
један домаћин, кажу, запретио робу који му je нешто скри-
вио: «Ево, нећу те слати да окрећеш жрвњеве него y Олим-
пију, да гледаш игре!» Имена победника на такмичењима
су била свима y устима. О атлетичарима je колало мноштво
прича - понекад одушевљавајућих, понекад подругљивих.
Најчувенији атлетичар свих времена био je Милон из
Кротона, ученик философа Питагоре. Он je као дечак почео
да тренира снагу дижући теле на рамена и сваког дана га je
обносио око терена за вежбање. Теле je расло, али расла je
и Милонова снага; прошле су три године и он je, са истом
лакоћом, носио великог бика око стадиона.

39
 Када je Милон однео победу, њему y част су излили
бронзану статуу природне величине; он ју je дигао на раме
и сам однео y храм. Забављао ce тако пгго je међу прстима
држао плод нара и предлагао да му га узму; нико није Mo­
rao, a он га je, међутим, држао тако благо да нар остане не-
згњечен. Забављао ce и тиме што je своју главу повезивао
узицом, na после надувавао жиле на слепоочницама и кидао
узицу, не додирујуђи je рукама. Забављао ce и тиме што je
пружао шаку као дашчицу и предлагао да му одвоје мали
прст од других прстију; нико није могао.
Он je погинуо кад je шетао y шуми и угледао дрво K o ­
je je гром расцепио; из разоноде je решио да разломи дрво
надвоје, али већ je био стар, није проценио снагу, руке су му
ce заглавиле y процепу и није могао да их извади; a када je
дошао дивљи лав и насрнуо на њега, Милон je био немоћан.
Други атлетичар, Полидамант, голим рукама je ишао
на лава, подражавајући Херакла; хватајући бика за ногу, от-
кидао му je копито; заустављао je четворопрег y трку; када
je био позван код персијског цара, тамо je y јединоборству
убио тројицу царских гардиста - од оних које Персијанци
зову «бесмртни». Он je погинуо док je са друговима седео y
пећини, a над њима je наједном пукао свод и почео да ce од-
ваљује; другови су изјурили напоље, али Полидамант je сма-
трао да je то срамота, остао je, подупро лавину раменима и
био затрпан.
Атлетичар Теаген je однео 1400 победа. Што значи да
je имао 1400 побеђених супарника, и сви су му завидели. Када
je Теаген умро, један од њих ce ноћу прикрао статуи Теаге-
на (свим олимпијским победницима су постављали статуе)
и шибао je бичем. Статуа je пала и згњечила га. Статуу су
оптужили за убиство, осудили je и бацили y море. A следе-
ћа година je била неродна, почеле су епидемије болести; гра-
ђани су ce обратили пророчишту, и пророчица-питија им je
наредила да врате све прогнанике. Грађани су објавили доз-
волу да ce врате сви прогнаници, али епидемија није преста-
јала. Опет су отишли пророчишту, питија je рекла: «Забора-
вили сте Теагена». Статуу су мрежама извукли из мора, по-
ставили je на место, y част ње су приредили славље и све ce
добро завршило.

40
 Атлетичар Глаук je био сељачки син. Отац, видећи ка-
ко голим рукама убада рало y ралицу, одвео га je y Олимпи-
ју. Почела je борба песницама. Глаука су почели тући, a он
je стајао и трпео, стрепио je да ће прекомерно опаучити про-
тивника. Отац му je из публике довикнуо: «Туци као no плу-
гу!». Глаук ce окренуо и ударио, и победио.
Атлетичара Демократа су заболеле ноге, али није хтео
да одустане од такмичења. Он je дошао y Олимпију, стао
усред поља и предложио да ce сукобе са њим или да га по-
мере с места. Нико није могао. Демократу су досудили по-
беду.
Кобила џокеја Фидола je на тркама збацила јахача, али
je наставила трку и прва стигла на циљ. Фидол je био про-
глашен за победника - због тога што има тако доброг коња.
Атлетичар Аполоније je закаснио y Олимпију, зато што
ce за нобац такмичио преко мора, али ce устручавао да то
призна и рекао како су га задржали супротни ветрови. Он je
ступио y надметање и победио, добио je венац, али тада je
откривена његова обмана, скинули су му венац и крунисали
његовог супарника. Аполоније je одмах навалио песницама
на супарника, тај je ударио y бекство с венцем на глави; ко-
ме треба досудити победу - остало je нерешено.
Обмана ce сурово кажњавала y Олимпији: поред ста-
диона су стајале y низу статуе Зевса, направљене само од
глобе која je наплаћена од прекршилаца. Један атлетичар je
хтео да искористи то што je његов супарник Егмије био нем
од рођења, поткупио je судију да би судио y корист њега, ми-
слећи да Егмије није y стању да ce жали. Али Егмије, виде-
ћи то, побунио ce тако да je повикао и први пут y животу про-
говорио.
A олимпијске судије су заиста судиле часно. Дужност
им je била да пред такмичење провере коње, доведене за тр-
ке, a при томе су полагали две заклетве: прву, да ће судити
no савести, и другу, да ником неће објашњавати зашто су су-
дили тако, a не друкчије. Грци су узимали y обзир и то да по-
стоје и такви случајеви кад исправну одлуку осећаш, али не
можеш да je објасниш.

41
 СИСТЕМ РАЧУНАЊА ВРЕМЕНА

У реци близу Москве ухватили су штуку, на штукином

репу налазио ce сребрни прстен, на прстену натпис: «Овај
прстен je стављен седам година пре Наполеонове најезде на
Москву». Паметни људи су погледали, насмејали ce и каза-
ли: «Фалсификат». Зашто? Па зато: ко може унапред знати
да ће Наполеон за седам година кренути на Москву?
Досетили сте ce чему овај пример? Ha деветој страни-
ци сам вас упитао шта сам ja променио y Пароској хроноло-
шкој таблици, када сам je преписивао y овој књизи. Наравно,
то je било означавање датума. Ни y једном веродостојном
давнашњем натпису није могло бити датума попут «Година
1582. пре наше ере». «Пре наше ере» —значи «пре Христовог
рођења»; a ко je могао знати да ће ce после толико и толико
година родити Христос? Или, да кажемо још прецизније: ко
je могао знати да ће после много, много година бити прихва-
ћен управо тај, условни датум Христовог рођења? Зато што
je датум Христовог рођења - y великој мери споран и усло-
ван: чак и хришћани y Западној Европи су почели да га ко-
ристе тек од VI века нове ере, a y Византији (и затим y Руси-
ји) су и дуже од тога избегавали да га користе, више им ce
свиђало да броје године директно од стварања света - због
нечег ce сматрало да je тај датум познат и тачнији.
A шта je уместо тога било написано на пароском каме-
ну? Нешто неочекивано и неугодно: «Пре 1318 година - цар
Кекроп... Пре 1265 година —светски потоп...» Другим ре-
чима, сви датуми су ce одузимали уназад од године кад je
био урезан сам тај натпис. (Израчунајте сами кад je то би-
ло.) Лако je разумети да су ти датуми, већ после неколико
година, мало тога говорили пароском пролазнику.
Каква je нумерација година («систем рачунања време-
на» y буквалном смислу речи) била код Грка?
A, никаква.
Свака година y сваком граду имала je свој назив no
главном службеном лицу те године - y Атини no првом ар-
хонту, y Спарти no првом ефору итд. Знаменити договор из
421. године пре нове ере између Атине и Спарте - Никијев
мир - био je датиран овако: «За време спартанског ефора

42
Плистола, на 4 дана пре завршетка месеца артемисија, и за
време атинског архонта Алкеја, на 6 дана пре завршетка ме-
сеца елафеболиона». (Јер су y свакој држави такође постоја-
ли и своји сопствени месеци!). A када на смену Грцима дођу
Римљани, код њих ћемо видети то исто: године ce не нуме-
ришу него означавају именима службених лица: «За време
конзуловања тог и тог». Праве хронолошке таблице, које су
постојале код Грка и Римљана, изгледале су као дуги спи-
скови имена - као телефонски именици. «За време архонтства
Калијада... за време архонтства Еуфина... за време архон-
тства Херонда...» Ево, навео сам три датума и уверен сам:
који je од њих ранији, a који каснији, y стању су да погоде
само десет стручних људи y свету. A то су датуми великих
догађаја: Саламинска победа, почетак Пелопонеског рата,
Херонејски пораз.
Шта je то - ситница, коју велики народ случајно није
осмислио? He. У тој разлици ce види огромна разлика изме-
ђу античке и савремене културе. Ми замишљамо да ce вре-
ме креће напред - као стрела која лети из прошлости y бу-
дућност. Грци су замишљали да ce време креће на једном ме-
сту - као звездано небо које ce врти над светом једнако и не-
променљиво, како хиљаду година пре нас тако и хиљаду го-
дина после нас. За нас je напредак - нешто што ce разуме са-
мо no себи: 1097, 1316, 1548 године - na чак и ако не пам-
тимо ниједан догађај који ce десио тада, ми не сумњамо да
су 1548. године људи живели барем мало боље и бшш барем
мало паметнији, a можда и бољи него 1097. године. A за Гр-
ка je тај напредак, ако je икад постојао, био некада, y прада-
вном почетку, y доба титана Прометеја, a после тога живот je
изгледао вечан, стамен и непроменљив, na су све године ли-
чиле једна на другу: «за време архонтства Калијада... за вре-
ме архонтства Калистрата... за време архонтства Калија...»
Нисам случајно почео управо овде да говорим о томе.
Ви сте вероватно имали прилике да више пута прочитате: «Гр-
ци су тако поштовали Олимпијске игре да су своје рачуна-
ње година водили no олимпијадама». Зато што je то погре-
шно. Рачунање времена no олимпијадама («У 3. години 72.
олимпијаде Грци су победили Персијанце на Маратону ...»)
водили су неки грчки историчари, како би могли да прате ду-

43
ги низ догађаја. Али, то je била њихова кабинетска изми-
шљотина и ништа више. Таквих датума није било ни y јед-
ном документу, ни y једном натпису. Грци нису имали си-
стем рачунања времена no олимпијадама, они уопште нису
имали никакав систем за рачунање година. У њиховој све-
сти године нису биле нанизане на развучену нит, већ су би-
ле расуте као шаролико непокретног грумење.

УЗГРЕД, ОГОДИШЊИЦАМА

Битка код Саламине, која je спасла Европу од Азије,

догодила ce 480 године npë нове ере. Када ce навршила ње-
на 2400. годишњица? Ви ћете ми рећи: «Године 1920». И по-
грешићете: није 1920. него 1921. године. Зачудићете ce: за-
што? Зато што није било нулте године. У сгвари: када ce на-
вршила њена 479. годишњица? Године 1. пре нове ере. A 480.
годишњица? Године 1. нове ере. A 500. годишњица? To je
1. године нове ере. И тако даље.
He збуњујте ce: када ce говори о прерачунавању пре-
ко границе наше ере, ту грешку може да направи свако. Са-
времени Грци ce осећају као потомци античких Грка и по-
штују њихове датуме. Али, када су они општенародно, no
државној одлуци обележавали јубилеј победе над Персијан-
цима, то je ипак било погрешне 1920. године.

ДЕЛФИ

Већ сте приметили: ако je y нашој причи до сада и по-

стојао најчешће помињани херој, то би било делфијско про-
рочиште -г без његових пророчанстава није пролазио, чини
ce, ни један једини догађај. С адје време да ce поближе упо-
знамо са пророчиштем.
У централној Грчкој има много планина. Ha планина-
ма - пашњака. Ha једном пашњаку су пасле козе. Једна коза
ce одвојила од стада, попела ce на литицу и тамо je одједном
почела да скаче и да ce трза на једном месту. Пастир ce по-

44
пео да je скине, и одједном су остали пастири угледали: он
je такође почео да скаче, махнита и виче неповезане речи.
Када су га скинули, испоставило ce: на том месту je била пу-
котина y земљи, из пукотине су избијала омамљујућа испа-
рења и човек, који им приђе, постајао je попут лудака.
Уплашени пастири су отишли код жреца. Жреци су
ce посаветовали и казали: «То је.баш оно место на којем je
бог Аполон некада убио змаја Питона, Земљиног сина. Ha
том месту треба саградити храм, изнад пукотине поставити
пророчицу, a она ће, пошто ce надише опојних испарења,
предсказивати будућност».
Тако je био изграђен Аполонов храм y Делфима. Сма-
трало ce да je то управо први грчки храм - прва кућа сагра-
ђена за бога који je сишао са небеса код људи. Аполонове
свете пчеле су, незнано одакле, донеле воштани модел двор-
ца, опасан стубовима; no њему су саградили дрвени храм,
затим на његовом месту - бронзани, после на његовом ме-
сту - камени. Сви остали грчки храмови су били копије тог
храма. Овде je Аполон живео девет месеци годишње, a остала
три месеца ту je боравио Дионис.
Ha средини храма, као овални блок, налазио ce вели-
ки бели камен - «пупак земље». Грци су замишљали да je
земља пљоснати круг, a само средиште тог круга - Делфи.
Говорили су да je Зевс, y жељи да нађе средину земље, пу-
стио две голубице y сусрет једну другој, са запада и са исто-
ка, и оне су ce сусреле баш изнад тог камена.
Једном месечно на троножац y дубини храма седала
je пророчица - питија. Постављали су joj питања, она je на
њих одговарала невезаним повицима, a жреци су њене речи
слагали y милозвучне стихове и преносили их л>удима који
су питали. Из читаве Грчке су долазшш молиоци y Делфе;
храм je цветао и богатио ce из године y годину.
Предсказивање будућности - рискантан je посао. To
су, очигледно, увиђали не само жреци него и питалице. За-
то су питања y отвореном облику: «Хоће ли ми поћи за ру-
ком да урадим то и то?» - ретко постављана. Чешће су пи-
тали: «Шта да учиним да би ми пошло за руком то и то?»
Пророчиште je одговарало: «Принеси жртве тим и тим бо-

45
говима» или «Обезбеди подршку поузданих људи», a пита-
лице су биле незадовољне. Ако им посао ипак није ишао од
руке, то je значило: или су богови остали незадовољни жрт-
вама, или су људи били недовољно поуздани, али пророчи-
ште нема везе с тим.
Било je, ипак, и тежих случајева. Са некима од њих
смо ce већ суочавали. A најчувенији je био случај са царем
Крезом.
Преко Мале Азије текла je река Халис; западно од ње,
ближе Грчкој, простирала ce Лидија, источно - Мидија. Цар
Лидије био je Крез, најбогатији владар на свету. Он je наме-
равао да зарати са Персијом, али je најпре хтео да затражи
савет од пророчишта. Али од ког? Како да зна хоће ли му
пророчиште рећи истину или га слагати? И Крез je решио да
искуша сва најчувенија пророчишта на свету. Послао je љу-
де и y Делфе, и y Додону, и y Абу, и y Милет Бранхидама, и
y Египат Амону, и y Трофонијеву пеђину, из које свако ко
ce врати више никад ce не насмеје. Свим посланицима je би-
ло наређено једно исто: да одброје сто дана од свог одласка
и тог дана упитају пророчиште: шта сада ради Крез, цар Ли-
дије?
Шта су на то питање оговорила друга пророчишта,
историја ћути. A делфијско пророчипгге je одговорило овако:
Пребројаћу y мору капи u на обали зрнца песка,
Знам шта мисли нем, u чујем шта ћути безГласни;
Осећамукус корњаче што кува ce с јш њетом —
Бакар одозГо, бакар одоздо, a они y средини.

Посланици нису схватали ништа, али су марљиво за-

писали предсказање и доставили га Крезу. Крез je ликовао.
Од свих одговора једино тај je био правилан и тачан, јер ce
назначеног дана Крез, да би искушао свезнање пророчипгга,
бавио кувањем корњачиног меса са јагњеђим месом y бака-
рном котлу, будуђи убеђен да све, све може, али тако не-
што нико не може да смисли, a камоли да ће ико бити y ста-
њу да погоди.
Крез je послао големе дарове y Делфе и сада задао про-
рочишту своје главно питање: да ли да прелази преко Хали-
са, да би ратовао с Персијом? Пророчиште je одговорило:

46
 Крез ће, иреласком иреко Халиса, разориши велико царсшво.

Крез je схватио те речи онако као пгго сте их и ви ра-

зумели, na je чило пошао y рат на Персију. О том рату ћемо
говорити други пут, зато што су њиме почели велики Грчко-
-персијски ратови. Он je завршен, као што знате, Крезовим
потауним поразом. Цар умало није погинуо, a кад je ипак из-
нео читаву главу, прво што je урадио - послао je изасланика
y Делфе и питао: зашто га je бог Аполон тако жестоко об-
мануо?
Одговор je био неочекиван. «Знај, Крезе» - писали су
жреци - „да те Аполон није обмануо ниједном речју. Пре-
ласком преко Халиса, ти си разорио велико царство - само
не персијско него своје сопствено. Аполон те воли због бога-
тих дарова, али ти ничим не може помођи: ти плаћаш за гре-
хове предака. Све што je Аполон могао да уради je да твој
пад одгоди за три године. Знај да си ти владао три године
дуже него што je судбином одређено, и цени то».
E to како je Аполоново пророчиште и y том опасном
искушењу остало потпуно y праву.
Делфи су били свети град под покровитељством Апо-
лона: без бедема, без војске. Све околне државе су закључи-
ле међусобни договор: заједничким снагама ће бранити Дел-
фе од било каквог напада, a међу собом ће живети, no могу-
ћности, y миру. Једном у четири године y Делфима je, као и
y Олимпији, објављиван «божји мир» за читаву Грчку и при-
ређивана су општегрчка такмичења - Питијске игре. Оне су
биле исто као Олимпијске, али y њима су постојала још и му-
зичка надметања - на лири и на фрули. Аполон није био ба-
дава бог светлости, знања и уметности.

МОЛИТВЕ, ЖРТВЕ, ГАТАЊА

«Помози сам себи na ће ти и бог помоћи» - гласи да-

внашња пословица. Грци су веома добро умели да помажу
себи, али су ради верности хтели да ce уздају још и y бога.
Зато готово на свакој страници ове књиге моле богове за не-
што и ради џечег им приносе жртве. Како je то изгледало?

47
 Молитва јесте разговор са богом. Човек je стајао ли-
цем према оном богу којем ce молио, пружао му je руке и
наглас изговарао: најпре обраћање богу, затим похвалу, за-
тим своју молбу, затим обећање да ће му захвалити за испу-
њење те молбе. Ако ce молио y храму, пружао je руке према
статуи бога; ако ce молио небеским боговима - онда према
небу; ако ce обраћао речним или морским боговима - спуштао
je руке y воду; ако ce молио подземним боговима - ударао je
рукама no земљи или топтао ногом. Савремени верници при-
ликом молитве стоје мирно (понекад клече), скрштених ру-
ку на грудима, и моле ce y себи, уверени да ће Бог чути и
такву молитву. A Грк je разговарао са богом као са човеком,
и никад није клечао.
Жртва јесте угошћавање бога. Ако je бог помагао чо-
веку y свим пословима, потребно je да сваки успех подели
са њим. Када су убирали летину, прве класове и прве плодо-
ве су жртвовали богу. Када су пили, пре сваке гозбе би no
неколико пута пљуснули вино на земљу. Кад су јели, за бо-
га су одвајали специјално испечене колаче или лепињицу са
медом. A када су јели месо - y сиромашној грчкој свако-
дневици то je био редак празник - обавезно су ra делили са
богом. Тада су и приређивана она жртвовања бикова, оваца,
коза и свиња, о којима ce најчешће говори y књигама.
Пред храмовима, a често и одвојено, на тргу или рас-
крсници, налазили су ce олтари. Олтар je божја трпеза: пра-
воугаони блок, земљани или, чешће, камени, понекад мали,
понекад веома велики.На њему су палили свету ватру. Уга-
рак из ватре су спуштали y посуду са водом - y тој води су
присутни прали руке, како би ce очистили пред жртвовање.
До олтара су доводили жртвену животињу, пошкропили би
je водом, засипали печеним јечмом и сољу, a затим je, удар-
цем тољагом, ошамућивали и брзо клали. Затим je почиња-
ло чашћавање богова. Са животиње би одрали кожу, исекли
леђни део, облагали га масноћом и изнутрицама na спаљи-
вали на олтару. Мастан дим ce дизао y небо: небески бого-
ви су могли да ce сладе жртвом. За подземне богове су жрт-
ву закопавали y земљу. Неколико комада меса су додељива-
ли жрецима и служитељима храма. Остало ce јело на гозби.

48
Људи су јели месо и осећали да су за истом софром са бого-
вима.
Понекад je жртва била нарочита - жртва очишћења.
A ko je човек починио нехотично убиство, морао je да напу-
сти отаџбину и тражи очишћење y туђини. Нису га питали
y чему je ствар: жрец je палио ватру на олтару, клао прасе
сисанче, његовом крвљу je шкропио дошљакове руке a за-
тим би их опрао светом водом и обрисао. To je значило да
je крв опрана крвљу и човек може да ce врати својим суна-
родницима. A прасенце очишћења нису спаљивали, да не
би оскрнавили ватру; закопавали су га на забаченом месту
и одатле ce враћали без освртања.
Понекад je жртва била намењена за гатање. Такве жр-
тве су ce приносиле пред битке. Пошто закољу животињу,
гледали су како на олтару гори њено месо, поготову pen: ако
ce pen скврчи, то je најављивало тешкоће, ако ce врх репа
спусти доле - неуспех, ако ce дигне увис - успех. Пошто из-
ваде дроб животиње, гледали су joj изнутрицу, поготову џи-
герицу: ако им ce учинило да joj je изглед необичан, то je зна-
чило да je животиња нездрава, na према томе, није угодна
боговима - богови ce нису заситили и захтевају нове жртве.
Да би ce дочепали добрих знамења, понекад су морали да
закољу и више десетина овнова или оваца. У свакој војсци
су, за сваки случај, терали читаво мало жртвено стадо.
Постојали су и други начини гатања. Гатали су no ле-
ту птица, no оглашавању птица, no грому и муњи, no коме-
тама и помрачењима Сунца и Месеца, no пљеску воде и ди-
му тамјана. У Додонској шуми су гатали no шуштању ли-
шћа на светом Зевсовом храсту. A y ахејском граду Фараху
су гатали овако: на пијачном тргу налазила ce статуа Хер-
меса, испред ње - кадионица, поред ње - пепељара-касица.
Гатар je прилазио статуи, палио тамјан, спуштао новчић y
пепељару, говорио je своје питање на ухо статуи, окретао
ce, запушио би своје уши и одлазио даље. Када дође до кра-
ја пијаде, отварао je уши и прва реч коју би чуо сматрала ce
божјим знамењем.
Посебно цењена су била гатања no пророчким снови-
ма. У Епидауру ce налазио храм бога-исцелитеља Асклепи-

49
 ja; болесници су долазили овамо, приносили жртве и остаја-
ли да преноће; ујутро би жреци саслушали шта су они сања-
ли и одређивали им терапију. A једном ce догодило чак и
ово. Бог Асклепије ce јавио y сну сиромашној жени Анити
и казао: «Иди код слепог Фалисија и предај му ово писмо!»
Она ce пробудила - поред ње су биле вопггане таблице. Она
je пошла да тражи слепог Фалисија, нашла га, испричала му
свој сан и дала му таблице. Од једног погледа y њих он je
прогледао и прочитао писмо. У њему je било написано: «Дати
Анити две хиљаде златних монета». Тако je бог Асклепије
једним сном учинио два добра дела.

БОГОВИ СВОЈИ И БОГОВИ ТУЂИ

Када су Грке питали: «Ko je ваш бог?», одговарали су:

«Ми имамо много богова». Када су питали: «А ко вам je гла-
вни?», они су одговарали: «Дванаест Олимпљана:
Хестија, Хера, Хермес, Деметра, Apec, Артемида,
Зевс, Афродита, Хефест, Аполон, Посејдон и Атена».
Taj списак није био тврд: y њега je стално укључиван,
на пример, Дионис уместо Ареса или Хефеста. И тај списак
je био непотпун: y њему нису била наведена безбројна бо-
жанства природе, често много ближа човеку. У свакој реди
je живела њена најада, y сваком дрвету - дријада, y свакој
литиди - ореада. И много векова касније, када су цареви и
црква наређивали људима да буду хришћани, сељаци су ce
с уздахом одрицали од Зевса и Аполона, али су још дуго,
кришом, одлазили y гајеве да ce моле дрвећу и потоцима.
Богови су имали разна имена и надимке. Алолон je
био такође Феб-Сјајни, и Локсија-Пророк, и Пеан-Исцели-
тељ, и Хекаерг-Далекометни, и Питије-Змајоубица, и Муза-
гет - Вођа Муза, и Делије - Рођен на Делосу, и Ликеје - или
«Светлоноша», или «Вучји», a можда чак и Хелиос-Сунце.
Дионис je и Бакхо, и Јакхо, и Лиеј, и Басареј, и Бромије, и
Еуој. Артемида je била и Селена, богиња Месеца, и Илити-

50
ja, помоћница породиља, и Хеката, покровитељка врачара;
уосталом, понекад ce Хеката поистовећивала са Деметром,
a понекад ce поштовала засебно. Видимо: надимак бога M o ­
rao ce претворити y име самосталног бога и обратно, само-
стални бог ce могао спојити са другим и његово име претво-
рити y надимак.
Чак je један исти бог y различитим местима прикази-
ван и поштован до те мере различито да ce могло помисли-
ти: je ли то заиста један те исти бог? Ha острву Криту су по-
штовали пећину y којој je одрастао Зевс-новорођенче, и по-
штовали су гроб где je сахрањен Зевс-покојник. Када су Кри-
ћанима говорили: «Али, Зевсje бесмртан!», одговарали су:
«Не умире само онај ko ce није родио». У Аркадији су y јед-
ном храму поштовали одједном три Хере: Херу-девицу, Хе-
ру-царицу и Херу-удовицу. Када су Аркађанима рекли: «Не
може Хера да буде истовремено и девица и удовица», они
су одговарали: «Не знамо, али тако су je поштовали наши
преци». У Спарти су постојале статуе Ареса y оковима и Аф-
родите y оковима; Спартанци су објашњавали: «То je да бог
рата не би напуштао нашу државу, a богиња љубави - наше
породице», али чини ce да и сами нису много веровали сво-
јим објашњењима.
Осим богова, поштовали су и обоготворене хероје. Ту
ce поготову један град не угледа на другог. Ајаксу Саламин-
ском су приносили жртве на Саламини, Јелени и Менелају
- y Спарти, Хераклу - свуда, али на различите начине. Ha
пример, y граду Еритри Херакла су поштовале једино жене-
-робиње, јер некада, када je овамо морем, на сплаву, допло-
вио идол Херакла, сплав ce могао довући до обале (казали
су гатари) једино ужетом од женске косе, слободне жене су
жалиле да посеку своју косу, a робиње су je посекле. A би-
ло je још неочекиванијих хероја. Тако су y граду Аканту по-
штовали Персијанца Артахеја који je умро ту, a био je запо-
ведник изградње Ксерксовог канала, и то због тога што je
био висок пет лаката и четири прста (што значи: 2 м 23 см)
и имао глас јачи од свих на свету.
Сва та чудновата разноврсност je имала различите по-
следице. Она je учила Грке трпељивости. Нико, na чак ни

51
Атињани, нису могли рећи: «Само ми поштујемо Атену пра-
вилно, a сви остали - неправилно; само наша Атена je пра-
ва, a свих осталих - није права». Све су биле праве зато што
су ce све поштовале no аманетима предака: значи, сама бо-
гиња je хтела да je поштују на различите начине и да не знају
каква je она заиста. «Какви су богови заиста?» - питао je Хије-
рон, цар Сиракузе, мудрог песника Симонида. Симонид je
затражио дан да размисли, затим још два, после још четири
дана и тако даље; Хијерон ce зачудио, a Симонид му je казао:
«Што више размишљам, све ми je теже да одговорим».
Из тог разлога Грци ce нису чудили ни збуњивали што
други народи имају своје сопствене богове. Они су просто
говорили: «У Египту поштују Диониса под именом Озири-
са, y Феникији - Херакла под именом Мелкарта, y Сирији -
Афродиту под именом Астарте, y Риму - Зевса под именом
Јупитера, код Германа - Хермеса под именом Вотана» итд.
A ако приче о тим боговима нису увек налик на грчке, онда
ни грчке приче о њима нису свуда једнаке.
Кад би Грчка била јединствена држава, вероватно би
ce жреци различитих храмова организовали y јединствену
цркву и почели да воде рачуна не само о томе да ли ce људи
правилно клањају боговима него и да ли људи правилно ми-
сле о боговима. Ha срећу, то ce није десило. Жреци y Грчкој'
нису били самостапан слој као, на пример, y Египту. To су
била државна службена лица која су бирана општенарод-
ним гласањем, a дужност им je била вођење рачуна о томе
да држава не увреди своје богове и не лиши ce њиховог по-
кровитељства. Ради тога je било потребно обављати обреде:
сваки грађанин je био обавезан да учествује y литијама, мо-
лебанима, жртвовањима, колико год му они изгледали чуд-
ни. A да ли je веровао или није веровао y то што ce говори-
ло о тим боговима, и ако није веровао y то него je веровао y
нешто друго уместо тога - жреци ce нису мешали y то. Зато
што су и сами имали на уму: какви су богови заиста - не зна
нико.
A када су учене људе питали о вери, одговорили су:
«Постоји вера грађанина, вера философа и вера песника».
Грађанин каже: «Зевс je покровитељ нашег града, кога смо

52
дужни да поштујемо тако и тако». Философ говори: «Зевс je
свегски закон који нема изглед и облик». Песник каже: «Зевс
je небески цар који стално јури од своје небеске царице код
земаљских жена, час y облику бика, час y облику лабуда,
час y још неком облику». И сви су y праву. Само не треба
мешати те три ствари.

ПРИЧА HA СВАКОМ КОРАКУ

Ko памти мит о Одисеју, тај не заборавља дирљиву епи-

зоду: Одисеј y обличју просјака, непрепознатљив, улази y
своју кућу, пере му ноге стара кључарка и одједном, пошто
je напипала ожиљак на нози, узвикује: препознала га je, то
je Одисејев ожиљак - y младости га je ранио дивљи вепар y
лову.
Тако, ето, Грци такође нису заборављали ни тог веп-
ра: недалеко од Делфа показивали су место на коме ce некад
опрасио тај дивљи вепар, који je после једном задао Одисеју
ту рану, no чијем je ожиљку касније био препознат.
A на путу ка Делфима, y месташцу Панопеји, покази-
вали су остатке те глине од које je Прометеј некад вајао пр-
ве људе. To су биле две грудве, свака величине натоварених
таљига, и мирисале су као човеково тело.
У Елиди je била трула заразна мочвара. Говорили су
да je она настала на оном месту где су кентаури, које je pa­
ra o Херакле, покушавали да оперу ране од његових отров-
них стрела.
Ha Делосу, за време празновања Аполона, младићи
играју «ждралов плес» око олтара, који je y целини напра-
вљен од левих рогова жртвених животиња. Они ce крећу је-
дан за другим и праве необичне завијутке. Taj плес je утвр-
дио Тезеј no повратку са Крита, и плесни обрти - вијуге су
Лавиринта којим ce он са сапутницима кретао y сусрет Ми-
нотауру.
Лађа, којом je Тезеј пловио на Крит, чувана je на атин-
ском Акропољу. Чим би joj сатрулила нека даска, замењи-
вали су je новом: на крају, на лађи није остало ниједно пр-

53
 вобитно парче. Философи су показивали y њу и говорили:
«Ево обрасца дијалектичке противречности: ово и јесте она
лађа, и није та лађа».
Тамо на Акропољу су показивали и још старије зна-
менитости. Некад су ce Посејдон и Атена спорили за покро-
витељство Атике. Посејдон je ударио трозупцем и из земље
je шикнуо извор слане воде; Атена je ударила кољем и из зе-
мље je израсло стабло маслине; богови су закључили да je
Атенин дар кориснији и досудили су joj победу. Taj бунар
са сланом водом су показивали y Ерехтејевом храму, a ту
маслину - y храму Атене-Градодржитељке.
Тачно je била позната не само прва маслина на свету,
већ и друга: расла je недалеко од Атине, y светом гају Ака-
дема, где je учио философ Платон. Од те две маслине су ста-
рија на свету била само два дрвета: Херина света врба на
Самосу и Зевсов свети храст y Додони. A следећи no старо-
сти, после те две маслине, био je Аполонов ловор на острву
Спросу, и топола коју je y Аркадији посадио цар Менелај
пред ратни поход на Троју. Њима су ce клањали и приноси-
ли им жртве.
У пелопонеском граду Лепреји нису показивали ни-
пгга нарочито. Зато je сам град носио име цара Лепреја, Хе-
ракловог супарника. Лепреј je позвао Херакла да ce опкладе
ко ће више појести и победио га y том тешком надметању.
Тада je, раздраган, позвао Херакла да ce опкладе ко ће кога
победити y борби, и из тог надметања више није изнео живу
главу. He знам има ли ce овде чиме поносити, али Лепрејци
су ce поносили.
Ta месна предања су ce причала свуда. Прича je гово-
рила о прошлости, али трагови приче су ce чували и пошто-
вали. Често су те приче противречиле једна другој, али то Hu­
je збуњивало никог. Ha Криту су казивали да je Миној, Зев-
сов син, био мудар и правичан цар који je дао људима прве
законе; y Атини су причали да je Миној био окрутни тира-
нин који je од Атињана узимао данак y живим људима, које
je жртвовао чудовишту Минотауру. Грци су памтили приче
Крићана, али радије су препричавали приче Атињана: оне
су биле интересантније. «Ето како je опасно бити y неприја-

54
тељству са градом y којем постоје тако добри песници и го-
ворници!» - запажа, тим поводом, писац Плутарх.
Ta предања су служила чак и као доказ y полиТичким
споровима. Између Атине и Мегаре налази ce (касније чуве-
но) острво Саламина; због њега су оба града дуго ратовала
међусобно, a затим су, исцрпљени, решили да свој спор да-
ју на Третејски суд y Спарти. Изнели су доказе. Мегарани
су казали: «У Атини свепггеница Атене-Градодржатељке нема
право да једе атински сир, али једе саламински сир; према
томе, Саламина није атинска земља». Атињани су узврати-
ли: «У Мегари сахрањују покојнике главом на исток, a y Ати-
ни - на запад, на Саламини - као и y Атини; према томе,
Саламина je атинска земља». Taj доказ je Спартанцима из-
гледао тежи: Саламина je досуђена Атињанима.
Зато није чудно што je антички човек, када ce заиста
суочавао са природним дивљаштвом, пре свега, објашњавао
појаву неким митолошким сећањем, тако да нам je тешко чак
и да схватимо ппа je то заисга било. Ви мислите да су козоно-.
ги сатири истребљени када je бог Дионис престао да ce пока-;
зује људима? He. Последњег сатира су ухватили римски вој-
ници када je њихов војсковођа Сула, који je био трезвен, окру-
тан и није веровао ни y какве сатире, ратовао y Грчкој про-
тив цара Митридата од Понта. Сатира су везали, довукли y
логор и почели да га испитују, помоћу преводилаца, на свим
језицима, али он, велики, чупав и прљав, само ce освртао и
жалосно блејао као јарац. Сули je то било страшно и наре-
дио je да га пусте. И све je то било пет стотина година no­
ćne оних времена о којима ми говоримо, када je прича, могло
би ce рећи, већ одавно потонула y прошлост.

ПРИЧУ ПОЧИЊУ ДА ОСПОРАВАЈУ

Прича je причи - непријатељ. Једни причају приче и

верују да je тако и било; то су митови. Други - причају и
знају да je све то измишљено, a да ce то не дешава y стварно-
сти; то су приче y правом смислу те речи. Митови могу да
ce претварају y приче: нека баба-јага je за сасвим мало дете

55
 - мит, a за старије дете - бајка. Прича о томе како je Хера-
кле извео из подземног света троглавог пса Кербера je за
Грке из Хомеровог доба била мит, a за нас je то бајка. Када
ce догодила та промена? Како за кога. Мрачни људи су до
краја антике, na и много касније, веровали и y Кербера, и y
још бајковитија чудовипгга. Разборитији људи су почињали
да напуштају ту веру управо y доба до кога je дошла наша
прича.
У ствари, ми no изгледу замишљамо богове као људе,
само боље; према томе, и ћуд и поступци богова требало би
да буду као људски, само бољи. Међутим, богови ce y ми-
товима понашају онако како то ниједан човек не би дозво-
лио себи. Хронос, отац богова, појео je своју децу; Аполон
и Артемида су Ниоби, због гордости, побили све њене си-
нове и кћерке; Афродита je свог мужа, хромог Хефеста, ва-
рала са ратоборним Аресом; Хермес je, тек што ce родио,
украо краве од Аполона, и тако даље, без краја. Може ли ce
све то схватати буквално? Очигледно, не. To ce мора схва-
тати фигуративно.
Алегорије могу бити двојаке врсте. Може ce рећи: Зевс
je гром, a Хера - небо; ако je y Илијади казано да je Зевс ту-
као Херу, значи да je била непогода и громови су парали не-
бо. Или, може ce рећи: Херакле јеразум, a дивља чудовипгга -
страсти; својим подвизима Херакле нас учи да владамо сво-
јим страстима.
До тако сложених домишљања je још било далеко. A
да уобичајене Хомерове легенде не треба схватати као мит
него као наивну причу, и да богове више не треба озбиљно
замишљати као руљу бесмртних џинова, код којих je све као
код људи - постало je јасно многима. И већ je no Грчкој ишао
песник-философ Ксенофан, дражећи слушаоце изазивачки
смелим стиховима:
И Хесиод u Хомер бтове суузнели узалуд,
Д а међуљ уде срам силази u жтоше их хулом —
Д а краду, жене отимају, обмањују ce лукаво...

И још:
Етиопљанину су 6oïoeu ко он, црни, прћасти,
A за Трачанина су, ко он, плаеооки u смеђи...

56
 Kag би руке имали бикови, лавови ш и коњи,
И onu 6u ôoioetm a придали свој сопствени облик:
Бик би бику, a коњ коњу насликао сличноГ 6oïa.

И слушаоци су узвикивали «Он je y праву! Боље je уоп-

ште не веровати y богове него веровати y такве као што су
код Хомера: мање греше они који не верују него сујеверни.
Шта би више волео да говоре о теби: "Таквог човека нема"
или "Такав човек постоји, он je зао, подмукао, бојаџија и
глуп"? Па, вероватно, ово прво!»
A ko су ce митови о боговима компликовали y тумаче-
њима, митови о јунацима су ce поједностављивали. У ства-
ри, то je почео још Хомер. Свако зна за израз «Ахилова пе-
та», који значи «слабо место»: богиња - Ахилова мајка je
новорођеног Ахила окупала y чаробној води, и постао je не-
рањив свуда, осим пете, за коју r a je држала. A ако прочита-
те Илијаду, тамо нигде, ниједном није споменуто то о Ахи-
ловој пети: Ахилова заштита - није чаробњаштво него сме-
лост и ратна вештина. Ето, на тај начин су почели да преи-
начују тумачење сувише невероватних места и y другим ми-
товима. Дедал и Икар су направили себи крила и ваздухом
одлетели од цара Миноја? He, то значи: Дедал je изумео прва
једра, a она су људима, ненавикнутим на њих, изгледала као
крила. Љубоморна Медеја je поклонила Јазоновој млади
плашт, намазан чаробним зељем, и млада je изгорела y ње-
му? Медеја je била са Кавказа, на Кавказу je могла из земље
да шикља запаљива нафта, плашт je и био намазан њоме, a
када je млада пришла наложеном олтару, плапгг ce запалио.
Ha Криту je био Лавиринт, y који су затварали заробљенике
за јело Минотауру? To je био само врло велики затвор под
тим називом. Ниоба ce, оплакујући своју децу, претворила y
камен? Просто je умрла, и над њеним гробом су поставили
камену статуу. Таквих објашњења накупило ce касније за
читаву књигу - право да вам кажем, поприлично досадну.
Да ли су ce Грци озбиљно односили према тим проза-
ичним тумачењима? Тешко. Просто су увиђали да, ако ce
бајковно-поетско објашњење и разумно-практично објашње-
ње поставе једно уз друго, од тога ће и поезија, и разум, сва-
ко на свој начин, постати изразитији.

57
 ЧИМЕ JE ЗАВРШЕН ТРОЈАНСКИ PAT?

Ова глава je само - за оне који добро памте мит о Тро-

јанском рату: од отимања Јелене до пада Троје. Грци су од-
лично знали овај мит, зато што je једна од тих епизода изла-
гана y националној поеми грчког народа - y Илијади леген-
дарног Хомера. A сада ћете сазнати како je један од Грка,
најозбиљнијег изгледа - да би било забавније - доказизао
да «у ствари» све мора бити друкчије: Јелена није била оте-
та и Троја није била заузета. Taj Грк ce звао Дион Златоуст.
Он je већ живео y време Римске империје. Био je лутајући
философ и оратор: ишао je no грчким градовима и држао го-
воре о најразличитијим темама. Био je паметан човек и, као
што ћемо видети, са осећајем за хумор. Taj свој говор je одр-
жао становницима Троје. Да, Троје: на месту легендарне пре-
стонице цара Пријама, после неколико векова, био je подиг-
нут грчки градић. Био je мали и запуштен, али je гордо но-
сио своје славно име. Дакле, реч je била дата философу Ди-
ону званом Златоуст.
«Пријатељи моји Тројанци, човека je лако обмањива-
ти, тешко га je учити, a још теже - преучити. Хомер je сво-
јом причом о Тројанском рату обмањивао човечанство го-
тово хиљаду година. Доказаћу вам то сасвим убедљиво; na
ипак, предосећам да ми нећете поверовати. Штета! Кад не-
ће да ми верују Аргејци, мени je јасно: од њихових предака
одузимам славу победе над Тројом. Али када неће да ми ве-
рују Тројанци, за мене je то увредљиво: na, требало би да им
прија што рехабилитујем част њихових предака-победника.
Шта да ce ради! Људи су лакоми на славу - чак и кад je no­
ma. Људи неће да живе већ воле да буду на гласу као паће-
ници.
Можда ће ми рећи да тако велики песник, као што je
Хомер, није могао бити варалица? Напротив! Хомер je био
слепи просјак-певач, скитао je no Грчкој, певао своје песме
на гозбама пред грчким кнежевима и хранио ce њиховом ми-
лостињом. И, наравно, све о чему je певао, он je преинача-
вао тако да буде што пријатније његовим слушаоцима. Па и

58
to - запажате! - што он описује само једну епизоду из рата,
од Ахиловог гнева до Хекторове смрти. За описивање таквих
којештарија, као што je отмица Јелене или разарање Троје -
он није био чак ни расположен. To су учинили познији пе-
сници, које je Хомер обмануо.
Како je све заиста било? Хајде да погледамо причу о
Тројанском рату: nrra je y њој вероватно, a пгга није.
Г оворе нам да je спартанска принцеза Лепа Јелена има-
ла много просада; од њих je одабрала Менелаја и удала ce за
њега; али, прошло je неколико година, y Спарту je стигао тро-
јански царевић Парис, завео je, отео и одвео y Троју; Мене-
лај и остали, Јеленини бивши просци, кренули су y ратни по-
ход на Троју, и тако je почео рат. Ово личи на истинитост,
je ли? He! Зар je туђинац, дошљак, могао тако лако да одве-
де собом грчку царицу? Зар су муж, отац и брађа тако лоше
пратили Јелену да су дозволили њену отмицу? Зар Тројанци,
видећи грчку војску пред својим зидинама, нису хтели да им
дају Јелену него су више волели дуг и погибељни рат? Ре-
цимо да их je на то наводио Парис. Али, после je Парис по-
гинуо, a Тројанци ипак нису дали Јелену - она je постала же-
на његовог брата Деифоба. He, пре ће бити да je све било дру-
гачије. Јелена je заиста имала много просаца. И један од тих
просаца je био Парис. Шта je било иза срца грчких вођа ко-
ји су просили Јелену? Парче земље и громогласно звање ца-
ра. Али Парис je био царевић Троје, a Троја je владала гото-
во читавом Азијом, a y Азији су била небројена богатства.
Па, пгга je чудно y томе што су Јеленини родитељи више од
свих Грка-просаца ценили Тројанца Париса? Јелену су дали
за Париса, и он ју je одвео y Троју као своју жену. Грци су,
наравно, били незадовољни: прво, то им je било увредљиво,
друго, из руку су испустили богат мираз, треће, било je опа-
сно да ce моћна Троја почне мешати y грчке ствари. Увређе-
ни просци (наравно, сваки je био увређен засебно; за увреду
само једног Менелаја они не би ни прстом макли!) кренули
су y ратни поход на Троју и захтевали да им дају Јелену. Тро-
јанци су одбили, зато што су знали: правда je на њиховој стра-
ни и богови ће бити за њих. Тада je почео рат.

59
 Сада размислимо: je ли била велика грчка војска код
Троје? Наравно, није: много ли ћеш народа одвести лађама
y далеку земљу? To je био, такорећи, мали десантни одред,
довољан да опљачка оближње обале, али недовољан да за-
узме град. И заиста: девет година Грци стоје код Троје, али
не чујемо нипгга ни о каквим победама и подвизима. Ето,
осим што Ахил убија тројанског дечака-царевића Тројила,
када je изашао на поток no воду. Добар подвиг - моћни хе-
рој убија малишана! И зар ce из те приче не види како су Гр-
ци били заиста слаби: чак и дечак, царев син, неустрашиво
излази no воду иза градских капија.
Али, ето, почиње десета година рата - почиње радња
Хомерове Илијаде. Чиме она почиње? Најбољи грчки херој
Ахил ce свађа са главним грчким вођом Агамемноном; Ага-
мемнон сазива војску на збор, и испоставља ce да и војска
хрли да дигне руке од опсаде и крене назад. Па шта, то je са-
свим веродостојно: свађе војсковођа и гунђање војника су
најприроднија појава y десетој години неуспешног рата. За-
тим Тројанци нападају, потискују Грке, одбацују их до са-
мог логора, a после до самих лађа - na шта, и то je веродо-
стојно, чак и Хомер није био y стању да овде изокрене реал-
ни ток догађаја. Истина, он настоји да одврати пажњу чита-
лаца описима мегдана, Менелаја са Парисом и Ајакса са Хе-
ктором - мегдана који су ce јуначки завршили нерешено.
Али, то je познати поступак: када y рату ствари стоје лоше
и армија ce повлачи, y извештајима о повлачењу увек пишу
укратко, узгредно, али зато врло опширно - о некаквом под-
вигу тог и тог успешног војника.
Сада - најважније. Слушајте пажљиво, пријатељи мо-
ји Тројанци: набројаћу само чињенице, a ви сами судите Ko­
je je тумачење убедљивије. Првога дана тројанске навале
Ахил не учествује y боју: још je љут на Агамемнона. Али,
ето, другог дана моћни грчки херој y Ахиловој ратничкој
опреми излази пред Тројанце. Он ce бори храбро, убија неко-
лидину тројанских ратника, a затим ce сукобљава са Хекто-
ром и гине. У знак победе, Хектор му скида и односи оружје.
Ko je био тај војник y Ахиловој ратној опреми? Свакоме je
јасно да je то био лично Ахил, прискочио je y помођ своји-

60
ма и погинуо од Хекторове руке. Али, Грке je било срамота
да то признају - и ето, Хомер изумева своју најфантастич-
нију измишљотину. Он говори: y ратничкој опреми није био
Ахил него његов друг Патрокло; Хектор je убио Патрокла,
a Ахил je сутрадан изашао y бој и осветио друга тако пгго je
убио Хектора. Али ко ће поверовати да би Ахил послао
свог најбољег друга y сигурну смрт? Ko ће поверовати да je
Патрокло погинуо y боју, кад ce хумке свих јунака из Тројан-
ског рата до сада налазе недалеко од Троје, али међу њима
нема Патроклове хумке? Најзад, ко ће поверовати да je лич-
но Хефест ковао нове оклопе за Ахила, да je сама Атена по-
магала Ахилу да убије Хектора, a остали богови су ce нао-
коло тукли међусобно - ко за Грке, ко за Тројанце? Све су то
приче за малу децу!
Дакле, Ахил je погинуо, поразио га je Хектор. После
тога Грцима су кола кренула низбрдо. Међутим, Тројанци-
ма су стално пристизала нова и нова појачања: час Мемнон
са Етиопљанима, час Пентесилеја са Амазонкама. (A савез-
ници, позната je ствар, помажу једино ономе ко побеђује:
ако би Тројанци трпели пораз, сви би их одавно напустили!)
Најзад су Грци затражили мир. Договорили су ce да они, као
искупљење од неправедног рата, поставе на обали дрвену
статуу.коња, на дар Атени Палади. Тако су и урадили, a за-
тим су Грци отпловили кући. Што ce nak тиче приче о томе
да су, тобоже, y дрвеном коњу седели најбољи грчки јунаци
и да су ce, тобоже, Грци вратили под велом ноћи, продрли y
Троју, освојили je и разорили - све je то невероватно до те
мере да не захтева чак ни оповргавање. Грци су то измисли-
ли да ce не би толико стидели no повратку y отаџбину. A како
je било, no вашем мишљењу, када ce цар Ксеркс, пошто су
га разбили Грци, вратио кући y Персију, шта je објавио сво-
јим поданицима? Он je објавио како je ишао y ратни поход
на прекоморско племе Грка, разбио им војску код Термопи-
ла, убио цара Леонида, разорио им главни град Атину (и све
je то била света истина!), наметнуо им данак и како ce враћа
као победник. Ето, то je све; Персијанци су били веома задо-
вољни.
Најзад, да видимо како су ce понашали Грци и Тројан-
ци после рата. Грци су на брзину отпловили од Троје, y бур-

61
 но годишње доба, не сви заједно него свако за себе: тако ce
дешава после пораза и раздора. A шта их je чекало y отаџ-
бини? Агамемнон je био убијен, Диомед - прогнан, Одисеју
су просци разграбили сву имовину - тако ce не дочекују по-
бедници него побеђени. Није ce без разлога Менелај y повра-
тку толико задржавао y Египту, a Одисеј - no свим крајеви-
ма света: они су ce просто бојали да ce појаве код куће no­
ćne неславног пораза. A Тројанци? Пролази сасвим мало вре-
мена после тобожњег пада Троје - и ми видимо да Тројанац
Енеј са пријатељима осваја Италију, Тројанац Хелен - Епир,
Тројанац Антенор - Венецију. Богами, они уопште не личе
на поражене него више на победнике. A то није измишљо-
тина: y свим тим местима још постоје градови које су, no
предању, основали тројански јунаци, a међу тим градовима
je и велики Рим - основали су га Енејеви потомци.
Ви ми не верујете, пријатељи моји Тројанци? Хоме-
рова прича вам изгледа лепша и занимљивија? Па шта, ja
сам то и очекивао: измишљотина je увек лепша од истине.
Али, помислите о томе како je ужасан рат, како су махнита
зверства победника, замислите како Неоптолем убија стар-
ца Пријама и малишана Астијанакта, како од олтара одвла-
че Касандру, како принцезу Поликсену жртвују на Ахило-
вом гробу - и сами ћете ce сагласити да je кудикамо бољи
тај исход рата, који сам ja описао, да Грци нису ни заузели
Троју!»

НАДМЕТАЊЕ ХОМЕРА И ХЕСИОДА

Сећате ce, на Пароској хронолошкој таблици стајала

су, једно уз друго, имена двојице најстаријих грчких песни-
ка - Хомера и Хесиода. Хомерово име нам je већ познато, a
на Хесиодово још нисмо наилазили. To je био народни пе-
вач, исто као Хомер, али певао je о нечем сасвим другом: не
о причи него о животу. Његова најчувенија поема носи на-
зив Послови u дани. To су биле песме-савети сељацима: ка-
да да ору земљу, када да сеју, како да газдују како би имали
приход и уживали попгговање. «Непоетична тема!» - каже-

62
те ви. По свој прилици, y праву сте; међутим, Хесиод je имао
слушаоце. И једном су му чак досудили победу y надмета-
њу са самим Хомером. To je такође било обележје времена:
време прича почело je да ce повлачи y прошлост.
Седам градова ce спорило за част да ce зову Хомеро-
вом отаџбином; о Хесиодовој отаџбини није било спорова,
зато што ју je и сам навео y својој поеми. Он je био сељак
из беоћанског сеоцета Аскра; имао je злог брата, који je оду-
зео Хесиодову закониту парцелу земље; као поуку том бра-
ту, Хесиод je и написао своју саветодавну поему.
Два певача су ce састала о великом народном празни-
ку, y граду Халкида. Надметање je почео Хесиод. Да би лак-
ше однео победу, позвао je Хомера да не саставља јуначке
него поучне песме:
Хомере песмотворче, од јесењ е мудрости виши,
■ A каква на свету за смртнике j e најбоља судба?
Хомеров одговор je био мрачан:
Најбоља судба за смртнике - ga на свет ce не роде,
A за ohoï ко je рођен - што пре ga иде ка паклу.

Хесиод je опет питао:

Кажи, молим те, о још једном, Хомере бошравни:
Има mi за нас смртнже какве на свету насладе? -
Хомеров одговор je био бодар:
Најбоље j e за пуном трпезом, блажено u мирно,
Звонке чаше дизати u слушати веселе песме.
Хесиод je скратио питање са два стиха на један:
Кажи укратко, шта ga молимо ми од бесмртника?

Хомер je урадио то исто:

Снажно тело u бодар дух: није л и у томе срећа?

Хесиод ce ухватио за последњу реч:

Шта ce то код нас, кратковечних људи, назива срећа?

Хомер je одговорио:
Живот без незшда, радост без бола u смрт без патњи.

63
Видећи да Хомер саставља поучне стихове, нимало rope од
њега, Хесиод je решио да победи супарника лукавством. По-
чео je да пева загонетне или отворено бесмислене стихове,
a Хомер je требало да их хвата и y лету размрси све нејасно-
ће. Хесиод je почео:
Певај нам песму, Музо, ал ’ певај необичну песму:
He казуј њом о том што беше, што јест е u што биће.

Хомер je одмах узвратио:

Истина je : никад неће колгша јурити трком
Смртни људи, правећи помен за бесмртнога Зееса.

Хесиод je почео опис неке чудне гозбе:

Сели су, ga go миле воље је д у коње брзоноГе...

Хомер je прихватио:
...коње брзоноГе
Мирно пустише ga пасу: довољно су војевали.

Хесиод je наставио:
Тако су пировали цели дан, ништа неједући...

Хомер je прихватио:
...ништа не једући
Од ceojel добра: cee им j e давао АГамемнон.

Хесиод je наставио:
После су изршили жртвовање u испши море...

Хомер ce и ту снашао:
...море
Почели су браздати на својој лађи крутобокој.

Тада je Хесиод схватио да Хомера неће победити ни загонет-

кама. Остало му je једно: да свако пред судијама отпева онај
одломак из своје поеме који сматра најбољим. Хомер je за-
певао о боју:
Штит са штитом, сабља са сабљом u човек са човеком
Тесно ce збише; дотицаху ce светлим знаком шлемова,

64
 Њишућ ’ ce y бдју: АрГејци, збијени, стајаху; -
Копља змијуљају, грозно витлана y смелим рукама;
Право y Тројанце циљају, жарко желећ ' победу...
Грозан круг зацрни ce на ратном пољу од копаља,
ДуГих, убиствених, честих, ко шума; заслепи очи
Бакарни блесак облих шлемова, стално севајућих,
Оклопа, опет видних, u окрутих штитова сјајних
Војника y боју што су ce састали..,

A Хесиод je запевао о сетви:

Вечни закон бесмртника налаже људима ga page:
Pagu што j a кажем, за послом посао завршавај!
Чим на истоку ce појави седмозвежђе Плејаде,
Ж етву пожури; кад почну залазак - лаћај ce сетве.
Влажна л ’ земља, сува л ’ земља - ори Ши њу без предаха,
Рано зором устани, ga раскошна израсте њива
Семе земљом заспи. За смртнике поредак u тачност
У животу су најважнији, најштетнији j e неред.
Савијање go земље наливеноГ класја на њиви — ■
Само добар исход жели ga поклони Олимпљанин!...

Народ je аплаудирао Хомеру. Међутим, судије су ce

посаветовале и објавиле: «Победник je Хесиод». Запгго? «За-
то што Хомер опева рат, a Хесиод - мирнодопски рад, Хо-
мер учи убиству и разарању, Хесиод - стварању и правед-
ности. Ko je достојнији победе?» И сви су ce сагласили са
тим. Награду je добио Хесиод.
Ево шта ce причало о томе како je умро Хомер. Виде-
ли смо како je одгонетнуо све загонетне стихове, које му je
понудио Хесиод. Поносан на своју проницљивост, дошао je
на острвце Иос. Ha обали Иоса су седела два рибара и треби-
ли вашке са одеће. Хомер то није видео: био je слеп. Он им
je рекао:
Добро вам здраеље, пријатељи-рибари! Je ли велики плен?

Рибари су му одговорили:
Cee што ухватимо - бацамо, што неухеатимо - носимо.

To je такође била загонетка, али Хомер није могао да

je одгонетне. Затражио je објашњење. A кад je сазнао како
je одгонетка била проста, ожалостио ce, туговао и убрзо ум-

65
po од чемера. Његов гроб показују на острву Иосу. Око ње-
говог гроба ce спорило чак седам градова.
О томе како je умро Хесиод, причали су друкчије. По-
што je однео победу, решио je да обиђе читаву Грчку и нау-
чи народ праведности. Испоставило ce да то није лак посао.
Хесиод je већ оматорио, a никако није успевао да научи на-
род праведности. Тада ce помолио боговима и богови су учи-
нили чудо: вратили су му младост. Свежим снагама, он ce
опет латио свог доброг дела. Међутим, са младом снагом вра-
тила му ce младалачка лепота, и то га je упропастило. To ce
десило опет y Халкиди, y којој je некада победио Хомера. У
њега ce заљубила једна од најугледнијих девојака y граду.
Девојчина браћа су ce наљутила. Шта су урадили са сестром,
није познато, али Хесиода су увребали и убили. Тело су му
бацили y море, a море га je изнело на обалу његове родне
Беотије. Натпис на његовом гробу сачинио je други велики
беоћански песник - Пиндар:
Двапут си младић био u двапут си искусио крај.
Буди ти за нас, Хесиоде, мудрости вечни пример!

PAT ЖАБА И МИШЕВА

Опраштање са прошлошћу може бнти y сузама, a мо-

же и с осмехом. Последње опраштање Грка са царством при-
ча био je осмех. Најпотпунији резултат митолошког века би-
ле су Хомерове поеме, и ето, на Хомерове поеме je била на-
прављена весела пародија под насловом Рат жаба u мише-
ва, на грчком - Батрахомиомахија. Она ce y целини састоји
од уобичајених хомерских стихова и обрта, само што имена
и предмети y њој уопште немају јуначке називе, зато што не
ратују Ахејци против Тројанаца него мишеви против жаба.
Грци су тврдили да je ту поему сачинио лично Хомер y тре-
нуцима разоноде.
Једног врелог летњег поднева мишји царевић Цепи-
длака je пио воду из мочварице и тамо сусрео жабљег цара
Уображенка. Он му ce обратио истим речима којима су ce
више пута обраћали скитници Одисеју:
Путниче, ko си? из ко\ си ти рода? одакле долазиш?

66
 Реч no реч, они су ce упознали, жаба je сместила Mil­
ina на своја леђа и повела га да му покаже чудеса водозем-
ног царства. Пловили су мирно, кад одједном жабац угледа
испред себе водену змију, ужасну ce и испод другара заро-
ни y воду. Несрећни мишић ce утопио, али стигао je да из-
говори страшно проклетство:
...Грозну ти нећеш избећи освету од војскемишије!

И заиста, чим су мишеви чули за смрт свог царевића,

узбудили су ce. Цар Хлебогриз je одржао дирљив говор:
ДруГари, мада сам uj a сад претрпео ја д од жаба,
Љ ут а невоља мож е изнебуха задесит ’ свакоИ
Жалостан, несрећан родитељ, без три сина j a остадох:
Tlpeoï crna üoïyôu, свирепо з!рабљеио1 из рупе,
Ta нашем роду душманска u неукротива мачка.
Сина gpyïoï ми окрутни људи на смрт натераше,
С необичном вештином од дрвета лукавство правећи -
Taj пошбалац наш називају они мишоловка.
Трећи c m беше љубимче моје u своје мајке нежне
11nivoa la Уображенко, бежећи y пучину!
Ha оружје, пријатељи, хајдемо y поход на жабе,
Тело, ко што треба, обуцит еу бојне оклопе!...

Мишеви ce наоружавају no свим епским правилима:

Пре ceela оденули су они Hole u шпка бедра,
Вешто користећи за то струкове зелених махуна-
Њих су током ноћи доста сакупили u наГрицкали.
A с трске обалске скинуше кожу растршуте мачке
Мишеви, одраше j e u спретно направише оклопе.
Уместо штита беше блистав кружић светиљке, а.тле
(Сваки бакар има Apec!) су им као копља служиле.
Kao иилем стурносни узеше себи љ уску ораха.
Тиме ce наоружа за рат народна војска мишева.

Жабе - такође:
Краке ceoje су, пре ceela, покриле листовима слеза,
Стурне панцире направиле су од цвекле зелене,
За штитоее су спретно искористиле купусно лишће.
Уместо копља трску су имале gyïy оштрог ерха.
Шлем им j e заменила пужева отворена кућица.
Тако на еисоку обалу стадоше, y збору, жабе,
Копљима cee дрмаху, u свака беше пуна храбрости.

67
 Зевс, као и y Илијади, сазива богове и предлаже им да
помажу, ко кога хоће. Али, богови су опрезни. «Не волим
ни мишеве, ни жабе» - каже Атена - «мишеви гризу моје
тканине и праве ми трошкове, a жабе ми крекетањем смета-
ју да спавам»;
Заштоуопште ga помажемо мишеве ши жабе?
Оштрам стрелом, дабоме, могу u бесмртника ранити!
Бој имje суров, u ту неће бити поштеде m 6oïy;
Боље ga издаљеу обрачуну туђем уживамо,
A на обали мочваре већ почиње битка и већ гину (no
беспрекорно Хомеровим изразима) први јунаци:
Први Квакун Сластолизац (у првим редовима борбе)
Прецизним копљем пспађа y самујетру y утроби:
С Грохотом страшним он паде, оружјему je зазвецкало.
Одмах после то1а Рупољуб пошђа копљем Прљавка
Право y јуначке ïpygu: одлете из мртвоГа тела
Живо душа, a палошje црна смрт засењавала...
A СнуМочварномje смрт задао Чанколиз беспрекорни,
Џилит свој кадje хитнуо - мрак му заувек очи покри.
Кад то виде Белолукаш, за noieje леш жустро брзо
Јаком руком зГрабио, Мочварног je мочвари бацио.
Ty ce за убијеноГ друш јунак Мрвојед заузео -
Рани y јетру љуто Белолукаша, под само срце:
Тело ce прући немоћно, душа y Хад je одлетела...
Мишеви одолевају. Међу њима ce посебно истиче
...Славнихерој Ћасоцап, син знаменитоГа ХлебоГреба.
Сам Зевс, гледајући његове подвиге, говори, «главом скру-
шено климајући»:
БоЈови! Величачко чудо ja Гледам својим очима -
Ускоро, боше, убиће u личномене тајразбојник...
Зевс гађа громом са небеса - мишеви и жабе су задрхтали,
али нису прекинули бој. Мораће да примени друго средство:
Наједном ce појаеише чудна стеорења: кривоклешта,
Оклопима окована, еинтолика, Kpueoïa хода,
Уста - ко маказе, кожа - ко кости, рамена сијају,
Ko разбој крива, леђа Грбава, шедају ucüog ïpygu,
Руку немају, зато су с осам но1у uјош деошави.
Раковима их неможеш звати... Иодмах су почели

68
 Мишевима репове ïpuciûu, али u Hole, u руке.
Упрпише ce јадни миши, копља назад окренуше —
Убекство срамотно јур е... Сунцеj e ипак залазило,
А једнодневном рат у je , вољом Зевса, дошао крај.

...A ЈОШ О ПЕТЛОВИМА И MAЧКАМА

Пре двеста година y уџбеницима бисте прочитали да

je Рат жаба u мишева написао, наравно, сам Хомер. Пре
сто година бисте прочитали да je пародија настала два-три
века касније, y време грчко-персијских ратова (копнени су
Персијанци, водени Грци - шго то не би био повод за пароди-
ју?). Сада ћете прочитати да je настала још два века касније,
y александријском добу, кад су људи већ научили да мисле
и пишу другачије од Хомера и кад je било лако да ce ругају
Хомеровом маниру. A ево зашто су научници први пут по-
сумњали y ауторство Хомера. У Рату жаба u мишева боги-
ња Атена ce жали да од крекетања жаба не може да заспи до
певања петлова. A петлови и кокошке су ce појавили y
Грчкој тек двеста година после Хомера: када Хомер описује
богате куће и дворишга, тамо још нема кокошака већ постоје
једино гуске. Извођење кокошака je дошло из Азије, и коко-
шка je још дуго називана «персијска птица». A домаће мачке,
научене да лове мишеве, појавиле су ce y Европи сасвим ка-
сно, тек y римском добу. Мачке, које ce спомињу y Рату жа-
ба u мишева - само су дивље (шумске или из тршчака ) и ве-
ома грабљиве.

РечникI. Свепочињеодазбуке

У Пароској хронолошкој таблици je било казано: «Цар

Кадмо je дошао из Феникије и научио Грке писмености».
Овај мит чува сећање на стварност: Грци су заиста позајми-
ли од Феничана и означавање, и називе својих слова. A од
Грка су их преузели, мењајући их на различите начине, с је-
дне стране Римљани, са својим латинским језиком (и за њи-
ма и сви народи нове Европе), a с друге - Словени, na и ми.

69
 лат„ pyç,
алеф (бшс) Аа алвфа a ,
Y 1 À A
бст (дом) m бета (вита) 2 B B
гсшел (вер&под) Гу гамма 3 C*G! f
Дб делвта đ 4 D
хз —— Ее (Ц
впсвдов » краткое■,v. 5 B E
<4 (erama) 6
mžr (оружне) Л дзета (зита) to-** f Z 3
(ограда) Нц зта (ита) з долгое-»и 8
(груз) H H
m тат» (фита) ™х -+анзл> i
*од (рука) h «ота » î
10
каф (ладош>) Кк каша к 20 K K
Дамед (стрекало) АХ ламбда л èo L Л
мем (вода) Мџ мв(ми) л ’ ' 40 M M
нув (рмба) Nv шо (нн) » 50 N H
самех (подзорка) 'Sfc кш 00
aJSb (глаз) , Оо омикрон g *феш«ое 70 O 0
ш(рот) Пл пи № , . P
80 П
коф (обезвлва) 9 (коппа) -i—.-■'' D
Рm (голова)
00 4
Ре po P 100 R P
пшв(зуб) Se шгма t 200 S c
T & f i( K p $ c r )
Тх тау m 300 T T
вав (гвочуц») IV нпешиш иел*. 2, 400 Y y

", & V „<

Ф(р фи 500 Ф
' '<
■ ' X* хи £****“’ - 600 X X
, --- — 4 4 ; Y\J> ma ne 700
f
si» oâtèra ‘ ù d û M O i 800
V, ; B . (еашт) ' m

Слова грчке азбуке можемо наћи и y математици, и y

физици, и y астрономији. Зато, ево вам читавог грчког ал-
фабета: двадесет четири слова плус три додатна. Слева су
написани називи тих слова и значења тих назива y феничан-
ском језику.
У грчком језику je била лака аспирација, попут X на
почетку енглеског house или немачког Haus (хјудор - вода),
и била су три аспиративна сугласничка звука, попут тх, пх
hick. A пггазначетестрелицеи ш тазначети бројеви?
Стрелице означавају да су нека слова y различитим
временима изговарана различито: на пример, „бета“ ce y ан-
тици изговара „б“, a y средњем веку ce почела изговарати

70
(и називати „вита“; отуда руска реч «алфа-вит»). Te проме-
не су имале и неке неочекиване последице. У давнини, y
руском алфабету су постојала читава три слова за звук „и“
- «И», «И с тачком» и «ижица» (писала ce u); зашто? Зато
што je руски алфабет произашао из старословенског, a ста-
рословенски je створен y средњем веку, no обрасцу грчког,
a y грчком je тада за „и“ постојало управо три слова: „ета“
(ита), „јота“ и „ипсилон“. У руском алфабету су постојала
два слова за звук „ф“: «Ф» и «фита»; зашто? Због тог истог
разлога: руско слово «Ф» je преносило грчко „фи“, a руска
«фита» - грчку „тету“. Једна иста имена су прешла y латин-
ски језик (a одатле y европске језике), када су y њима још
звучали антички звукови, a y словенски (и одатле y руски),
када су ти звукови почели да звуче на нов начин. Зато једно
исто име на немачком или француском звучи Теодор, a на
руском Феодор, Фјодор; на италијанском je Базилио, a на
руском Василиј.
И не само имена. Може ce рећи „киник“, и тада ђе то
означавати философа једне грчке философске школе; може
ce рећи „циник“, и тада ће то означавати паметног, али гру-
бог човека који неће да зна за пристојност. Запгго ce тако пре-
осмишљавала та реч, сазнаћете касније y овој књизи.
Зато за сваки случај запамтите: y ствари, стари грчки
називи су често звучали сасвим друкчије него што их ми из-
говарамо. Ми кажемо Теба, a Грк je говорио Тхебај; ми ка-
жемо Атина, Грк je говорио Атхенај; ми кажемо Сиракуза,
Грк je говорио Сјуракосај. Уосталом, то je уобичајено са на-
зивима: баш као што ми називамо град Пари - Париз, Рома
- Рим, Ландон - Лондон, a Вин - Беч.
A ево шта значе бројеви. Грци нису имали посебне зна-
кове за цифре: бројеви су ce означавали словима. Да би ce
написало 1994, писали су А' Е PD: 1000 + 900 + 90 + 4. Од 1
до 999 било je довољно слова y алфабету (истина, њима су
морали да додају три старинска и мало коришћена слова;
она су на таблици дата y заградама), хиљаду су означавали
A’, десет хиљада Г, a Грци готово да нису имали посла са ве-
ома великим бројевима. Зато су речи и бројеви изгледали
веома слично. Слова XIA могла су ce прочитати као реч Хиа

71
(жена са острва Хиоса), a могла су и - као број : 600 + 10 +
1 =611. Таквом игром нумеролошког значења речи бавили
су ce још много векова касније, после преласка на погодни-
ји начин бележења бројева. Тако y Рату u миру Лава Тол-
стоја, Пјер Безухов открива да je збир слова-бројева y њего-
вом имену исти као и y Наполеоновом, из чега изводи за-
кључак да je судбина предодредила управо њему да убије
Наполеона.
И немојте ce чудити urro једни исти знакови «H», «Р»,
«X» y руској и латинској азбуци означавају различите зву-
кове. Руска азбука потиче од источногрчког, a латинска од
западногрчког алфабета, a међу њима су биле мале разлике.
Што ce, пак, тиче слова «П» и «Р», једноставно су ce прво-
битно писала к и р, и после су их y једном алфабету упро-
стили y «П» и «P», a y другом y «Р» и «R».
Уједно са словима, ево вам непгго и о бројевима. Ко-
рен једно - гласиће моно-, прво - прото-, два gu-, три - три,
-

четири - тетра, пети - пента, шести - хекса, седми - хеп-

та-, осми - окто-, десети - дека-, сто хекато-, хиљада -
-

хили-, десет хиљада - мирна-. Многи од тих коренова су вам

познати: мон-арх једино-власник; прото-н - прво-чести-
-

-ца; ди-лема - избор између две одлуке; трипоно-метрија -

наука о међусобном односу страница тро-углова; тетра-д,

напросто je «четвртка», лист, пресавијен начетворо; пента-
-ïoH - «петоугао», тако ce назива и зграда америчког војног
министарства, саграђена y облику петоугла. Хекато - изобли-
чило ce y хект- и ушло y реч «хектар» (сто ари); хили - изо-
бличило ce y Kuno- и присутно je y често употребљивим ре-
чима као што су «килограм» и «километар». A миријада (сто
стотина) постало je израз за неодређено велики број: «на там-
ном небу сијале су миријаде звезда...»

72
 ДРУГИ ДЕО

BEK СЕДМОРИЦЕ МУДРАЦА

ИЛИ ГРЧКА ОТКРИВА ЗАКОН

Разраст а ce врлина
Ko дрво џикљајући зелене ïpcme,
Узносећи ce y влажан етар
Међу мудрим u праведним људима...
Ш то казано j e добро,
To звучи вечито
И uiupu ce на сверодну земљу u море
Светлих дела
Heyïacueu зрак.
Пиндар
 CBET-ПОРОДИЦA И СВЕТ-ДРЖАВА

Староставни Грци су замишљали свет и светски поре-

дак врло просто. Свет je за њих био налик на удобно родов-
ско газдинство које je заједнички водила велика породица
олимпијских богова са својом чељади - нижим божанстви-
ма, и то водила својеручно, брижно и пословно. Сваки бог
je успевао да стигне свуда, сваки je знао свој посао, али y
случају потребе могао je да обави и туђи; сваки би ce, чим
угледа неред, истог часа умешао лично и успостављао ред.
Дешавали су ce неспоразуми и свађе, као и y свакој кући,
али су брзо изглађивани. О законима није мислио нико: кад
живите y породици, зар су вам потребни закони? Овде све
изгледа просто, уобичајено и само no себи разумљиво: и шта
ће ко да ради, и ко ће кога да слуша.
Време je пролазило, живот je постајао све тежи. Људи
више нису живели као родовска насеља него као градови и
државе, било je много више заједничког посла, a спорова и
несугласица око тих послова - такође. Раније су сви посло-
ви били уобичајени, понављали су ce из поколења y поколе-
ње; сад су ce све чешће суочавали са новим пословима и си-
туацијама да лично смишљају како да ce заједнички упра-
вља њима. Kao допуна старим обичајима, затребали су им
нови закони. A ако држава не може да ce одржи без закона,
тим пре без закона не може да ce држи огромни свет: ника-
ква олимпијска породица не може одмах стићи свуда, не мо-
же одлучивати нити ce договорити о свему. Очигледно, и y
свету делују неки општи закони којима ce потчињавају и бо-
гови, и звезде, и земља, и људи. A какви су они?
Од тог доба мисао о општим законима који владају и
природом, и људским друштвом, овладала je умом Грка и
више га није напуштала.
Закони природе су били теоријски предмет, до њих су
морали досезати умом. Законе друштва je требало освајати
практично: требало их je сачињавати лично. И ту je почела
жестока борба. Угледници су говорили: «Ми смо потомци

75
богова и хероја, наши дедови и прадедови су владали овом
државом и пренели нам своје искуство, ми смо богати, јаки
телом, na чак и писмени - no правди, власт мора да припада
нама». Народ je говорио: «Нас je много, y рату наш строј спа-
сава државу, y мирно време наш рад храни државу, без нас
би угледни владари били немоћни - no правди, власт мора да
припада нама». Правда ce спорила са правдом: закон je био
дужан да реши спор.
Док ce спор одвијао y старим градовима, борце je суз-
државала стара сила: обичај, позивање на аманете отаца. A
када су подигнути нови градови на новим местима, ту није
било обичаја. Старали су ce, наравно, да и на новим мести-
ма одржавају обичаје оних старих места, одакле су дошли
оснивачи и досељеници. Али, требало их je усагласити, тре-
бало je одбацити нешто застарело и додати нешто непред-
виђено; без улагања ума, са тим ce није могло изаћи на крај.
Тако су ce појавили први записани и - пгго je најважније -
први промишљени закони.
A управо y то доба je грађено врло много нових гра-
дова на новим местима. To су биле колоније.

КОЛОНИЈЕ

Грчка je каменита земља без житарица, предео пасти-

ра и рибара. Било je мало плодних долина. Пренасељеност
joj je претила глађу. Спасавајући ce од глади, Грчка je тражи-
ла нове земље за насељавање. Видели смо како су насељене
оближње прекоморске земље - малоазијска обала Егејског
мора. Сад je дошао ред и на далеке прекоморске земље.
Постоји старинска реч «исељеници» - када део стано-
вника насеља напушта место, прелази на ново и тамо прави
нову насеобину. Управо такви су били нови прекоморски
градови Грка. Ми их називамо латинском речју «колоније».
Али, не треба je разумевати y савременом смислу речи: «за-
висне и експлоатисане земље». Нови градови су били неза-
висни од старих, одакле су ce иселили њихови становници,
na их нису нимало експлоатисали. To je био однос одрасле

76
деце према родитељима: независан, али с поштовањем. Др-
жава која je основала колонију називала ce на грчком: «ме-
трополија», то јест «град-мајка».
Грчка колонизација je имала три правца. Први - на за-
пад: тамо су биле настањене обале Јужне Италије и Сици-
лије (где je настао град Сиракуза), a предводнички исеље-
ници су отишли још даље. Други - на север: преко Мрамор-
ног мора y Црно море и no његовим обалама, све до дана-
шњих места Ољвије, Херсонеса, Керча и Рионије. Трећи -
на југ: преко Средоземног мора, y Кирену и околна места.
Све колоније су биле приморске. «Грци живе око мора, као
жабе око мочваре» - говорио je философ Платон. Пре пола-
ска на пут, исељеници су ce обраћали делфијском Аполону
за савет куда да крену, палили су бакљу од свете ватре «гра-
дова-мајки», укрцавали ce са женама и децом на лађе и пло-
вили ка туђим обалама. Тамо су од месних племена, спора-
зумно или силом, одузимали комад обалске земље, подиза-
ли храмове, правили куће и засејавали њиве.
Понекад су читави градови напуштали стара места и
селили ce на нова. Када су Персијанци окупирали јонски
град Фокеју, Фокејци су сав народ укрцали на лађе, бацили
комад гвожђа y море и рекли: «Када ово гвожђе исплива из
мора, тада ћемо ce и ми вратити под власт Персијанаца!» -
и отпловили су западним морима.
Понекад не би испловио сав народ него читаво поко-
лење. Тако je био основан Тарент, најмањи грчки град y Ита-
лији. Вођен je Први месењански рат. Десет година су Спар-
танци опседали Месењане на планини Итоми, пошто су ce
заклели да ce неће вратити y Спарту до победничког краја;
десет година су Спартанке чекале мужеве y Спарти и нису
рађале децу. Спартанци су ce забринули да ће остати без по-
томства, и дозволили су женама да узму хелоте за наложни-
ке. Родила су ce деца, na су одрасла и затражила грађанска
права, али рат ce већ завршио и одбили су их. Тада ce чита-
во поколење њих иселило y Италију и тамо су основали Ta­
petu. Ha челу исељеника био je син оног Спартанца који je
дао савет да жене рађају децу од хелота.

77
 Потомак Аргонаута, Бат са острва Tepa, био je муца-
вац. Он ce упутио y Делфе да пита како да ce избави од му-
цања. Пророчиште je казало: «Изведи исељенике y Либи-
ју». Бат ce зачудио, зато што уопште није питао о томе, али
je послушао пророчиште. Грди су ce искрцали на пешчаној
либијској обали, и Бат je изашао y пустару да очита молит-
ву Аполону. Одједном je зачуо страшну рику: пред њим je
био лав. Бат ce помолио Аполону да би бог сачувао, ненао-
ружаног, и од узбуђења молитва му je излазила из уста ја-
сна и без замуцкивања. Тако ce Бат избавио од невоље, a y
Либији je била основана Кирена.
Нови градови су ce развијали и богатили. Из колонија
су y Грчку возили жито, метале и робове, a из Грчке y коло-
није - вино, маслиново уље, ковачке и грнчарске производе.
Грчки градови y Италији су називали себе «Велика Грчка», a
о слободном животу y њима причала су ce чуда. У Таренту
je било више празника него радних дана y години; Тарент-
њани су говорили: «Једино ми живимо прави живот, a сви
остали ce само уче». У сицилијанском Акраганту куће и руч-
кови су били тако раскошни да je философ Емпедокле казао:
«Овдашњи људи граде себи куће као да ће вечно живети, a
једу као да ће сутра умрети». A y Сибарису су постојали та-
кви богаташи који су спавали на латицама ружа и још су ce
жалили да им je тврдо. Реч «сибарит» од тог доба означава
ленштину и размаженка:
Тако ћу бтат сутра бити
Црвендаћа хрпу ћу набавити —
И живећу као сибарит.

(И. A. Крилов, «Сиромашни богаташ»)

ЗАКОНИ

Овде, y новим градовима, најраније су ce појавили пи-

сани закони. За градове Италије и Сицилије писали су их му-
драци Залеук и Харонда, тако полубајковити да су их и са-
ми Грци често бркали. После су ce већ појавили Драконови
закони y Атини, Питакови закони y Митилени, итд.

78
 Грци су памтили: што год има почетак, има и крај. Ста-
рински неписани закони нису имали почетак, потицали су
из незапамћених времена и зато су и поштовани. Законодав-
ци су ce бојали да неће бити тог поштовања према новим
законима, да ће их мењати и укидати. A имати променљиве
законе je исто пгго и - немати никакве. Зато су ce они бри-
нули, пре свега, о непрекршивости својих прописа.
Ko год пожели да унесе било какве промене y закон,
прописали су Залеук и Харонд, дужан je да дође y Народну
скупштину с омчом о врату и изнесе свој предлог. Ако му
одбаце предлог - мора ce обесити на лицу места. Ако при-
ликом расправе о неком случају једна страна буде тумачила
закон овако, a друга онако, оба парничара су дужни да дођу
на суд са конопцима о врату, и чије тумачење буде одбаче-
но, тај ce мора на лицу места обесити.
Кажу да су те мере помогле, и за триста година, y за-
коне Залеука и Харонде су унесена само два побољшања. Пр-
во je било следеће. У првобитном закону ce каже: «Ако не-
ко неком извади око, дужан je да ce сам лиши ока»; овом je
било додато: «...а ако га извади једнооком, дужан je да ce
лиши оба ока». Сви су ce сложили да je то правично. Друго
je било следеће. У првобитном закону ce каже: «Ko ce раз-
вео бездетан, том ce дозвољава да узме нову жену»; овом je
било додато: «...али не млађу од пређашње». Са тим су ce
такође сви сложили.
A ko je пак човек имао децу из првог брака, други брак
му уопште није допуштан. Харонда о томе каже: «Ko je y пр-
вом браку умео да буде срећан, нека тај не квари себи срећу;
ко није умео, нека тај не понавља несрећу».
Закон je захтевао да ce слуша свако ко je имао право
да заповеда. Ако je лекар забранио болеснику да пије вино,
a болесник га je пио и оздравио, болесника су кажњавали
због непослушности лекару. Зато што, ко не слуша наредбе,
неће слушати ни законе.
За клевету, за кукавичлук, за раскош су кажњавали сра-
мотом. Ko год je ухваћен y клевети, тај je био дужан да но-
си и не скида венац од мирте, како би сви видели са ким има-
ју посла. Ko год je ухваћен y кукавичлуку, тај je морао три

79
 дана да седи на тргу y женској хаљини. A закон о раскоши
je гласио: «Ношење финих тканина и златних украса je за-
брањено лицима доброг понашања, али ce дозвољава - ли-
цима рђавог понашања».
Нису сви закони били тако благи. У Атини je прве пи-
сане законе саставио Дракон: y њима je за све пропусте, ма-
ле и велике, била означена само једна казна - смрт. Питали
су га зашто тако строго. Одговорио je: «Нисам могао да сми-
слим ни мању, ни већу казну». Потомци су говорили: «Дра-
конови закони нису писани мастилом него крвљу».
Догађали су ce, наравно, и такви случајеви који нису
били тачно одређени законом. Законодавце су питали: «Шта
жртвовати: закон шш човека?» Законодавци су одговорили:
«Закон. Боље да 1фивац буде некажњен него да невин буде
кажњен: прво je грешка, друго - грех».
Уопште, законе je требало поштовати no сваку цену.
«Бољи су лоши закони који ce поштују него добри који ce
не поштују» - говорили су Грци. Оба најстарија законодав-
ца су то показала својим примером. Залеуков син je почи-
нио злочин за који му je, no закону, требало ископати оба
ока. Залеук га није бранио, само je замолио суд да сину ис-
копају једно око, a друго - њему лично. Шта су на то казапе
судије, ми не знамо. Харонд je законом забранио да ce y На-
родну скупштину долази наоружано, a једном приликом, пра-
тећи непријатеља, сам je утрчао y скупштину с мачем о бо-
ку. «Ти кршиш сопствени закон, Харонде!» - викнули су му.
«Не, ja га потврђујем!» - одговорио je он, исукао je мач и
пробио себи груди.

СОЛОН-МИРОТВОРАЦ

За најмудријег законодавца тог доба сматран je Ати-

њанин Солон. Он je био не само мудрац него војник и пес-
ник. Прву своју славу стекао je овако. Атина je водила рат
против Мегаре за острво Саламину. Атињани су претрпели
такав пораз да су ce y очајању окупили и одлучили: од Са-
ламине одустају заувек, a ако неко опет проговори о рату за

80
Саламину, тога ће казнити смрћу. Али, Ссшон je смислио ка-
ко ће да проговори о забрањеном. Он ce правио луд, a лудак
не може одговарати за своје речи. Разбарушен, y дроњавом
плашту, истрчао je на трг, скочио на камен câ кога су гово-
рили гласници, и песмом je проговорио народу. У песми ce
говорило:
...Боље ga ce неродих y Атини већ y мест у gpyioM,
Д а не слушам укор: «Даде душману Саламину!»
A ko смо Атињани, напред —и к а острву жељеном!
Смело y бој, ga с отаџбине сперемо црн срам!

Кад je чуо ту песму, као да ce избезумио и сам народ:

људи су зграбили оружје, јурнули y ратни поход, однели
победу и закључили мир. Доказ, који им je помогао да до-
бију Саламину «прича на сваком кораку», већ смо препри-
чали на другом месту.
Када су унутрашње несугласице y Атини достигле вр-
хунац, Солон je био изабран за архонта, ради састављања но-
вих закона. Он je, кажу, учинио веома много. Забранио je
дужничко ропство y Атини, a свим зависним дужницима je
вратио одузете окућнице. Дозволио je да y народној скуп-
штини учествују не само богати «коњанцци» (они који су
имали довољно средстава за бојног коња), не само имућне
«оклобџије» (они који су имали довољно средстава за тешко
наоружање за пешадијски строј), већ и сиромашни «надни-
чари», којих je било веома много. Ради истражног разматра-
ња предмета, он je на чело Народне скушгггане поставио «Ве-
ће четири стотине људи». Солон je говорио да су ново веће
и стари ареопаг - два сидра државне лађе, на којима ће ce
она двоструко јаче држати на бури. Апи Грци су много бо-
ље запамтили не ове него друге Солонове законе - оне који
су служили за неговање грађанских обичаја.
Пре Солона постојао je закон: «Ko трпи увреду, може ce
жалити суду». Солон га je изменио: «Ko види увреду, може
ce жалити суду». To je учило грађане да ce осећају као дома-
ћини своје државе - да брину не само о себи него и о другима.
Пре Солона сматрало ce да су међусобни раздори - зло,
тако je сматрао и сам Солон. Међутим, донео je закон: «Ko
за време међусобних раздора не приђе ниједној страни, тај

81
ce лишава грађанских права». To je учило грађане да буду до-
маћини своје државе не само y мислима него и на делу: где
су сви навикли да буду незадовољни скрштених руку, тамо
лако долази на власт окрутни тиранин.
Власти нису волеле кад народ y разговорима распра-
вља о њима и осуђује њихове поступке, a народ није волео
кад му ce то забрањује. Солон je донео закон: «Ружење жи-
вих људи ce забрањује y управним здањима, y суду, y храмо-
вима, y свечаним поворкама» (a дозвољава ce, према томе,
и на улици, и на тргу, и y кући). И додао: «Ружење мртвих
ce забрањује свуда» - зато што мртви не могу да ce бране.
Солонови закони су учили радиности. Постојао je за-
кон: «Ko не може показати од којих средстава живи, лиша-
ва ce грађанских права». Говорили су да je тај закон Солон
позајмио од Египћана. Постојао je други закон: «Ако отац
није научио сина никаквом послу, син није дужан да таквог
оца издржава y старости». Taj закон je увео лично Солон.
Закони су учили да ce поштује чак и рад животиња. За-
брањивано je убијање орачког вола «зато што je он“ - гово-
рило ce y закону -„човеков друг y раду».
Солон ce највише поносио тиме пгго y својим закони-
ма није дао npeBaiy ни богатима ни сиромашнима, ни коле-
новићима ни неколеновићима, ни земљорадницима ни тр-
говцима:
Између народа u угледних, штитом покривајући обе,
Стао сам - uhuједним ни друшм не дадох ga победе кривдом.

Наравно, то му ce само чинило: тамо где je он видео

праведну равнотежу, тешко да бисмо je видели и ми. Али
његово убеђење да je на свету најважнији - закон, a y зако-
ну je најзначајнији - осећај за меру, Грцима je остало бли-
ско за све векове векова.

СЕДМОРИЦА МУДРАЦА

Ha зидовима делфијског храма било je написано седам

кратких изрека - лекција животне мудрости. Оне су гласиле:

82
«Познај самога себе»; «Ништа преко мере»; «Мера je важ-
нија од свега»; «Све y своје време»; «У животу je најважни-
ји - крај»; «У гужви нема добра»; «Одговарај само за себе».
Грци су говорили да су их оставила седморица мудра-
ца - седморица политичара и законодаваца из оног времена
о коме говоримо. To су били: Талес из Милета, Бијант из При-
јене, Питак из Митилене, Клеобул из Линда, Перијандар из
Коринта, Хилон из Спарте и Солон из Атине. Уосталом, по-
некад су y седморицу убрајали и друге мудраце, понекад су
им приписивали и друге изреке. Песма непознатог песника
говори о томе овако:
Седам мудраца наводим: отаџбину, име, изреку.
«Мера j e важнија од ceeïa!» - Клеобул рече из Линда;
У Спарти —«Познај ccmoïa себе!» — проповедаше Хилон;
«Суздржи ïnee» - рече Перијандар, урођеник Коринта;
«Вишка ни y чему» - изрека j e Митшенца Питака;
«Животу крај Шедај» - понављао j e Солон из Атине;
«Горих је у в е к већина» - казо je Бијант из Пријене;
«Ни за koï не ogïoeapaj» - Талеса из Милета су речи.

Причало ce како су једном рибари на острву Кос из-

вукли из мора диван златни троножац. Пророчиште je наре-
дило да га дају најмудријем човеку y Грчкој. Однели су га
Талесу. Талес je рекао: «Ја нисам најмудрији» - и упутио je
троножац Бијанту y Пријену. Бијант га je проследио Пита-
ку, Питак - Клеобулу, Клеобул - Перијандру, Перијандар -
Хилону, Хилон - Солону, Солон - обратно Талесу. Тада га
je Талес послао y Делфе с натписом: «Аполону, овај троно-
жад посвећује Талес, двапут признат за најмудријег међу Хе-
ленима».
Талеса су исмевали: «Он не може да изађе на крај са
обичним овоземаљским бригама, и зато ce претвара да ce ба-
ви сложеним небеским!» Како би им доказао да нису y пра-
ву, Талес je no знаковима израчунао кад ће бити велики род
маслина, na je уналред покуповао све пресе за цеђење масли-
на y округу, a када je настала берба и свима затребале пресе
за цеђење, на њима je зарадио много новца. «Видите» - Ka­
sao je - «философу je лако да ce обогати, али му није зани-
мљиво».

83
 Бијант je са другим грађанима одлазио из Пријене, ко-
ју су заузели непријатељи. Свако je теглио собом све што je
могао, једино je Бијант ишао без пртљага. «Где je твоја имо-
вина?» - питали су га. «Све своје собом носим» - одговорио
je Бијант.
Питак je праведно владао Митиленом десет година, за-
тим je предао власт. Народ га je наградио великом парцелом
земље. Питак je прихватио само половину и казао: «Полови-
на je више од целог».
Клеобул и његова кћерка Клеобулина су први y Грч-
кој састављали загонетке. Ево једне од њих, свако ће je од-
гонетнути:
Ha свету постоји отац, дванаест синова му служе;
Сваки од њих j e родио два пута по тридесет кћери;
Црне сестре u беле сестре, међу собом не личе;
Cee умиру једна за друХом, u cee су бесмртне.

Хилон je говорио: «Боље je решавати спор двојице не-

пријатеља него двојице пријатеља: ту ћеш једног од непри-
јатеља направити пријатељем, a овде - једног од пријатеља
непријатељем». Неко ce похвалио: «Ја немам непријатеља».
- «Значи, немаш ни пријатеља» - казао je Хилон.
Солона су питали запгго за Атињане није донео закон
против оцеубиства. «Да би нам био непотребан» - одговорио
je Солон.
Осим тога, седморици мудраца, заједно и појединач-
но, приписивали су и друге лекције животне мудрости. Ево
неких њихових савета:
He чини оно за шта кудиш gpyie.
О мртвима ioeopu m u добро, m u ништа.
Што log си јачи, буди cee доброћуднији.
Нека ти језик не буде бржи одмисли.
He жури ga одлучиш, жури ga извршиш одлуку.
Пријатељшш j e cee заједничко.
Ko излази из куће, питај la: зашто?
Ko ce epaha, питај la: са чим?
He шепури ce y срећи, не понижавај ce y несрећи.
Суди о речима по делима, а н е о делима по речима.
Ви кажете ga то ионако ceu знају?
Да, a ga ли ceu тако u поступају?

84
 Ипак, и сами мудраци су, кад су их питали шта je нај-
теже a шта најлакше на свету, одговорили: «Најтеже je по-
знати самога себе, a најлакше - давати савете другима».

. МУДРАЦИ ОДГОВАРАЈУ HA ПИТАЊА

Писац Плутарх има дело под насловом Гозба седмо-

рице мудраца. Тамо ce описује како je једном Перијандар,
који je владао Коринтом, сазвао код себе све мудраце и дру-
ге учене људе, како су ce они гостили и међу собом водили
паметне разговоре.
Међу гостима су била двојица коју ћемо ускоро упо-
знати поближе: Скит Анахарсис и Фригијац Езоп - дивљак-
-мудрац и роб-мудрац. Грцима je пријало да високу мудрост
својих угледних законодаваца осенче обичним здравим ра-
зумом Анахарсиса, дошљака од варвара, и Езопа, човека по-
реклом из народа.
Повод за разговор био je следећи. Етиопијски цар и еги-
патски цар су ce спорили за једну пограничну област; и ето,
да не би ратовали, решили су да ce такмиче задајуђи један
другом загонетке. Египћанин je задао девет питања: шта je
најстарије, шта je најлепше, шта je највеће, шта je најразум-
није, шта je најнеобухватније, шта je најкорисније, шта je
најштетније, шта je најјаче и шта je најлакше? Етиопљанин
je одговорио: «Најстарије je време; најлепши je свет; најве-
ћи je универзум; најразумнија je истина; најнеобухватнија
je смрт; најкориснији je бог; најштетнији je демон; најјача
je срећа; најлакша je сласт». Перијандар je запитао госте:
«Јесу ли одговори успешни или не?»
Мудраци су поразмислили и закључили - нису наро-
чито успешни. He може ce рећи да je време најстарије: јер je
време и прошло, и садашње, и будуће, при чему je будуће,
несумњиво, млађе од садашњег. He може ce рећи да je срећа
најјача: јер оно што je чврсто и јако, није тако променљиво.
He може ce рећи да je смрт најнеобухватнија: y онима који
су живи нема смрти.

85
 «A како одговорити боље?» И Талес из Милета je од-
говорио овако: «Најстарији je бог, јер je вечан. Најлепши je
свет јер je y њему све складно и пропорционално. Највећи
je простор, јер je y њему свет, a y свету je све остало. Најра-
зумније je време, јер оно учи свему. Најнеобухватнија je на-
да, јер постоји и y онима који немају више ничег. Најкори-
снија je врлина: са њом je све на свету добро. Најштетнији
je порок: са њим je све на свету лоше. Најјача je неизбежносг:
она влада свима. Најлакша je мера: без мере постаје тешко
чак и уживање».
Одговори су им ce свидели; тада je Перијандар замо-
лио сваког са одговори на три питања: каква треба да буде
кућа, какав треба да буде град и какав треба д a буде владар?
Ha питање каква je кућа најбоља, Солон je одговорио:
«Ta где ce имовина стиче без неправде, чува без неповере-
ња и троши без кајања». Питак je одговорио: «Где нема ни
потребе за вишком, ни несташице неопходног». Хилон je од-
говорио: «Где je домаћин - као мудри цар». Бијант je одго-
ворио: «Где ce домаћин драге воље понаша исто као и ван
куће - no вољи закона». Клеобул je одговорио: «Где дома-
ћина више воле него што га ce плаше». A Талес je одгово-
рио: «Где домаћин нема о чему да ce брине». Шта je рекао
Скит Анахарсис, сазнаћете на следећој страници.
A Перијандар их je слушао na рекао: «Види ce, не ка-
жу бадава: неко je посаветовао Ликургу да y Спарти уведе
власт народа, a Ликург je одговорио: „Најпре буди y стању
да уведеш власт народа y сопственој кући!“»
Ha питање какав je град најбољи, Солон je одговорио:
«Taj где од вређача захтевају одговорност не само увређени
него и неувређени». Талес je одговорио: «Где нема ни суви-
ше сиромашних, ни сувише богатих». Анахарсис je одгово-
рио: «Где ce најбоље даје врлини, најгоре - пороку, a све
остало - подједнако». Питак je одговорио: «Где не смеју вла-
дати лоши људи, a не смеју не владати добри». Бијант je од-
говорио: «Где ce закона боје више него владара». Клеобул
je одговорио: «Где ce више боје порицања него закона». A
Хилон je одговорио: «Где више слушају законе него говор-
нике».

86
 A Перијандар их je слушао и рекао: «Види ce, дакле, де-
мократија je боља што више личи на аутократију»!
Најзад, на питање какав je владар најбољи, Талес je од-
говорио: «Taj који je y стању да доживи до старости и умре
природном смрћу». Хилон je одговорио: «Taj који не мисли
о смртном него о бесмртном». Питак je одговорио: «Taj ко-
ји je научио поданике да ce не боје њега него за њега». Ана-
харсис je одговорио: «Који je најразумнији». Клеобул je од-
говорио: «Ko je најмање лаковеран». Бијант je одговорио:
«Ko даје пример покорности законима». A Солон je одгово-
рио: «Ko ce сам одриче од своје аутократије».
A Перијандар je слушао и рекао: «Види ce, дакле, да
je и аутократија боља што више личи на демократију?»
«Мера je важнија од свега!» - одговорили су му му-
драци.

АНАХАРСИС, МУДРАЦ-ДИВЉАК

Анахарсис, осми уз седморицу мудраца, био je Скит.

Скити су живели y степама око Црног мора: једни су черга-
рили, други су сејали жито и продавали га y грчким градо-
вима. Анахарсис je био син скитског цара, често je боравио
y грчким градовима на Црном мору. Свиђало му ce како жи-
ве Грци; y њиховом граду je саградио себи кућу, дуто je жи-
вео тамо, носио грчку одећу и молио ce грчким боговима.
Скити су сазнали за то, побунили ce и једном, кад je Анахар-
сис приредио славље грчким боговима, не y кући него y сте-
пи, убили су га стрелом из лука.
Taj Анахарсис je, кажу, путовао y Грчку, био Солонов
ученик и својом мудрошћу изазивао опште дивљење. Дошао
je Солоновој кући и наредио робу да каже домаћину како
Скит Анахарсис хоће да види Солона и постане му прија-
тељ. Солон je одговорио: «Пријатеље обично стичу y својој
отаџбини». Анахарсис je рекао: «Ти си управо y својој отаџ-
бини - зашто не би стекао пријатеља». Солону ce то свиде-
ло и спријатељили су ce.

87
 Грцима je било смешно што ce Скит бави грчком му-
дрошћу. Неки Атињанин га je прекорио његовом варварском
отаџбином; Анахарсис je одговорио: «Ја ce стидим своје отаџ-
бине, a ти си стид твоје отаџбине». Смејали су му ce што не-
чисто говори грчки; он je одговорио: «А Грци нечисто гово-
ре скитски». Смејали су ce што он, варварин, намерава да
Грке учи мудрости; он je одговорио: «Задовољни сте дове-
зеним скитским житом; no чему je гора скитска мудрост?»
Смејали су ce: «Код вас нема чак ни кућа, имате само по-
кривена кола; како ти можеш да судиш о реду y кући, a по-
готову - y држави?» Анахарсис je одговорио: «Зар кућу чи-
не зидови? Кућа су људи; a где живе боље, о томе можемо
и да полемишемо».
Скити живе боље, говорио je Анахарсис, зато што je
код њих све заједничко, нема ничег сувишног, свако ce за-
довољава малим, нико ником не завиди. «А код вас, Грка“ -
наставио je он - „чак и богови су почели тиме пгго су поде-
лили цели свет: једном небо, другом море, трећем подземно
царство. Али чак ни они нису делили земљу: сами сте je по-
делили и вечито ce свађате због ње».
Питали су га: «Говоре ли истину да сте ви, Скити, y
стању да идете голи на мразу?» Анахарсис je одговорио: «Па
ти на мразу идеш отвореног лица? Па ето, мени je читаво те-
ло - као лице».
У грчком животу га je највише задивило морепловство
и вино. Кад je сазнао да ce даске за лађе праве дебљине че-
тири прста, казао je: «Лађари плове на четири прста од смр-
ти». Ha питање кога je на свету више, живих или мртвих, упи-
тао je: «A где ce сврставају морепловци?» Ha питање које су
лађе безопасније -дуге ратне или широке трговачке, он je од-
говорио: «Извучене на копно».
О вину je говорио: «Прве три чаше на гозби су: чаша
уживања, чаша опијања и чаша омразе». A на питање како не
постати пијаница, рекао je: «Што чешће гледати пијанице».
Питали су га шта му je y Грчкој изгледало најчудније.
«Много тога“ -одговорио je. - „То што Грци осуђују тучња-
ве, a сами аплаудирају борцима на такмичењима: осуђују об-
ману, a сами намерно праве пијаце, да би обмањивали једни

88
друге; и што код њих y народним скупштинама паметни љу-
ди дају предлоге, a о њима расправљају и усвајају их глупи
људи».
И када ce Солон поносио својим законима, Анахарсис
je говорио: «А ja мислим да je сваки закон налик на паучину:
слабић ће да ce заплете y њој, a снагатор ће да je пробије; или
на канап испречен на путу: мали ће да ce провуче испод Ete­
ra, a велики ђе да га прекорачи».
Тако су ce седморица мудраца, да ce не би уобразили
y својој мудрости, освртала на Скита Анахарсиса.

ЕЗОП, МУДРАЦ-РОБ

Езоп je стварао басне. Сматрало ce да je Езоп први

смислио приче о животињама, које су ce после, tokom мно-
гих векова препричавале на разне начине: и o вуку и јагње-
ту, и о лисици и грожђу, и о жабама које моле цара. Његово
име je тако срасло са речју «басна» да je неки писац, који
ствара басне, на својој књизи писао: «Езопове басне тог и
тог писца».
Езоп je стварао басне зато што je био роб и за њега je
било опасно да отворено говори оно што мисли. To je био
његов алегорични, «езоповски језик». A о томе како je он
био роб, и шта je било од тога, y народу ce причало много
веселих прича.
Езоп je био роб такорећи природно: прво, био je варва-
рин; друго, наказа. Он je био Фригајац из Мале Азије, a Фри-
гијци су, no тврдом убеђењу Грка, били погодни једино за
робове. A ево како je изгледао: глава као котао, нос прћаст,
усне дебеле, руке кратке, леђа грбава, стомак испупчен. Зато
су га богови наградили даром речи, бистрим умом и умећем
стварања басне.
Газда je одмах пожурио да ce отараси језичавог роба,
na je трговац робљем повео Езопа са партијом других робо-
ва, на робовску пијацу на острво Самос. Када су почели да
распоређују путни пртљаг, Езоп je молио другове: «Ја сам

89
 овде нови, слабић, дајте ми, ено, ону корпу са хлебом» - и
показао им највећу и најтежу. Наругали су му ce и дали ту
корпу. Међутим, на првом одмарању, када су сви јели хле-
ба, Езопова корпа je одједном постала лакша, a вреће и сан-
дуци осталих робова су и даље били исте тежине. Већ тада
им je постало јасно да je наказа промућурне главе.
Ha острву Самосу живео je простак-философ Ксант.
Видео он на продаји тројицу робова: двојица су били лепо-
тани, a трећи - Езоп. Упитао je: «Шта умете да радите?» Пр-
ви je казао: «Све!», други je казао: «Све!», a Езоп je рекао:
«Ништа!» - «Како то?» - «Па, ето, моји другови већ умеју
све, мени нису оставили ништа». - «Хоћеш да те купим?» -
«А зар теби није свеједно шта ja хоћу? Кад ме будеш купио
за саветника, тада ме и питај». - «Ти си увек тако разговор-
љив?» - «Птице које говоре коштају скупље». - «Да, али ти
ниси птица него наказа». - «Бурад y подруму су такође на-
казна, али y њима je вино за славу». Задивио ce Ксант и ку-
пио Езопа.
Ксант je приређивао гозбу ученицима и послао на пи-
јацу Езопа: «Купи нам све најбоље што постоји на свету!»
Дошли гости - Езоп послужује све саме језике: печене, ку-
ване, сушене. «Шта то значи?» - «А зар језик није најбоље
на свету? Језиком ce људи договарају, устанављавају зако-
не, расуђују о мудрим стварима - нема ничег бољег од јези-
ка!» - «Па, сутра нам купи све најгоре пгго постоји на све-
ту!» Сутрадан Езоп опет служи све само језике: «Шта ово
значи?» - «А зар језик није најгоре на свету? Језиком људи
обмањују једни друге, заподевају свађе, раздоре, рат - нема
ничег горег од језика!» Разбеснео ce Ксант, али није могао
да му приговори.
После ручка су почели да пију вино. Ксант ce напио,
na каже: «Човек може да уради све!» - «А да испије море?»
- «Испићу га!» Опкладили су ce. Ујутро ce Ксант отрезнио
и ужаснуо од такве срамоте. Езоп ће му: «Хоћеш да ти по-
могнем?» - «Помози!» - «Чим изађете са судијама и гледа-
оцима на обалу мора, ти им кажи: обећао сам да ћу испити
море, a не реке које ce уливају y њега; нека мој супарник за-

90
устависве реке које ce уливају y море, тада ћу и да га испи-
јем!» Ксант je тако и урадио, и сви су ce само дивили њего-
вој мудрости.
Послао Ксант Езопа y куповину, на улици Езоп наба-
са на градоначелника Самоса. «Куда идеш, Езопе?» - «Не
знам!» - «Како не знаш? Говори!» - «Не знам!» Градоначел-
ник ce наљутио: «У тамницу тврдоглавка!» Повели Езопа, a
он ce окреће и говори: «Видиш, градоначелниче, рекао сам
ти истину: зар сам ja знао да идем y тамницу?» Насмејао ce
градоначелник и пустио Езопа.
Спремио ce Ксант за купатило, na каже Езопу: «Пођи
напред, види je ли гужва y купатилу?» Езоп ce враћа и каже:
«Само један човек». Ксант ce обрадовао, иде и види: пред ку-
патилом дупке пуно. «Што ce ти глупираш?» - «Нисам ce глу-
пирао: пред купатилом je био камен на путу, сви су ce спо-
тицали о њега, псовали и ишли даље, a нашао ce само један
који ce спотакао na подигао камен и склонио га с пута. Ja
сам и мислио да je ту много народа, a прави човек - један».
Позвао Ксант другове и ученике y госте, a Езопа по-
ставио на капију и наредио му: «Пази да не уђе нико од про-
стих људи него само сами научници!» Стигао гост, Езоп га
пита: «Чиме пас шени?» Гост није разумео, помислио je да
га назива псом, наљутио ce и продужио пут. За њим други,
трећи, десети; најзад ce нашао један и одговорио: «Репом и
ушима!» Езоп ce обрадовао: «Ево ти, газда, ученог госта, и
више их није било!» Сутрадан ce ученици пожале Ксанту
на Езопа, a он објашњава: «Какви су то научници кад нису
могли да одговоре на тако просто питање?»
Езоп je више пута молио Ксанта да га ослободи, али
Ксант није хтео. Али, на Самосу ce догоди узбуна: пред на-
родом je заседало државно веће, a с неба налети opao, згра-
би државни печат, узлети увис и отуда га испусти за пазухо
робу. Позвали Ксанта да протумачи знамење. Ксант, no свом
обичају, каже: «То je испод моје философске части, апи ево,
ja имам роба, он ће вам све протумачити». Изашао Езоп: «Ја
вам могу протумачити, али не приличи робу да даје савете
слободнима: ослободите ме!» Ослободио народ Езопа; Езоп
каже: «Opao je царска птица; нема друге, цар Крез je решио

91
 да покори Самос и претвори га y ропство». Огорчени народ
je послао Езопа цару Крезу да га моли за милост. Дарежљи-
вом цару ce свидела паметна наказа, са Самљанима ce поми-
рио a Езопа je узео за свог саветника.
Езоп je још дуго живео, стварао басне, боравио и код
вавилонског, и код египетског цара, и на гозби седморице му-
драца. A погинуо je y Делфима. Гледао je како живе Делфља-
ни, који не сеју и не жању него ce хране жртвама које сви
Хелени приносе Аполону, a то му ce уоппгге није свиђало.
Делфљани су ce уплашили да ће он проносити no светурђа-
ви глас о њима, и послужили су ce преваром: подметнули
су му y врећу златан пехар из храма, na га после ухватили,
оптужили за крађу и осудили на смрт. Езоп ce привио уз ол-
тар Муза - отргнули су га и повели на извршење казне. Он je
рекао:
«Неће вам то изаћи на добро, увредили сте Музе! Та-
ко ce једном спасавао зец од орла, na тражио помоћ од ба-
легара. Opao ce наругао таквом заступнику и растргао зеца.
Балегар ce почне светити: осмотрио je орлово гнездо, изба-
цио одатле орлова jaja na одлетео. Где год би opao свијао гне-
здо, балегар му je свуда разбијао jaja; најзад их je opao по-
ложио под пазухо самог Зевса. A балегар je уваљао комад
балеге, узлетео до Зевса и бацио га богу под пазухо; збунио
ce Зевс, скочио да ce отресе, a орлова jaja су опет пала и по-
разбијала ce. И Зевс je, да ce не би затирао орловски род, мо-
рао удесити тако да орлови носе jaja y доба кад балегари не
лете. He вређајте слабе, Делфљани!»
Али, Делфљани га нису послушали и бацили су Езопа
са литице. Због тога им je град задесила куга, и још дуго су
морали да плаћају за Езопову смрт.

ЕЗОПОВЕ БАСНЕ

Већину Езопових басана ви добро знате: препричава-

ле су ce на свим језицима, и y стиховима и y прози, na je to
чинио и руски писац Крилов. A међу н>има има и оних које
су мање познате; ево неких од њих.

92
 Вук угледа огромног пса с огрлицом на ланцу и ухш-
та: «Ko те je тако приковао и тако отхранио?» Пас je одго-
ворио: «Газда!» - «Не“ - казао je вук - „није за вука таква
судбина! Мени je и глад милија од ропске огрлице».
Свиња ce смејала лавици што рађа само једно чедо. Ла-
вица joj je одговорила: «Једно, али лава!»
Замислили ce зечеви о томе какве су они кукавице и
одлучили да им je боље да ce сви утопе одједном. Пришли
су рибњаку, a жабе, чим су их чуле, једна за другом ускочи-
ше y воду и сакрише ce. Видели то зечеви na кажу: «Одго-
дићемо утапање: види ce да на свету постоји неко плашљи-
вији и од нас».
Волови вукли таљиге, a неподмазана осовина je шкри-
пала. Окренули су ce и рекли joj: «Еј, ти! Ми вучемо, a ти
стењеш?»
Прелазио магарац преко реке са бременом соли, окли-
знуо ce и пао; со ce отопила и постало му je лакше. Он ce
обрадовао и следећи пут, прелазећи преко реке, намерно je
пао. Али, овога пута je био натоварен сунђером, сунђер ce
натопио водом, отежао je и магарац ce утопио.
Зевс приредио славље и направио гозбу за све живо-
тиње. Није дошла једино корњача, која je рекла: «У гостима
je добро, али код куће je боље». Наљутио ce Зевс и наредио
да вечито тегли на леђима своју сопствену кућу.
4 Човек je ишао зими кроз шуму и залутао. Сажалио ce
на њега шумски сатир, одвео га y своју пећину, понудио му
врућу чорбу. Ушао човек, почео да дува y своје руке. «Шта
то радиш?» - «Грејем их». Ceo човек, почео да дува y чор-
бу. «Шта то радиш?» - «Хладим je». Намрачио ce сатир, из-
вео госта и отерао га. «Види се“ - каже -,,да си дволичан
човек, ако ти из једних истих уста избија и топлота, и хлад-
ноћа».
Отац je имао две кћери. Једну je удао за бапггована,
другу - за грнчара. Дошао je y посету првој, упитао како je;
она му je одговорила: «Ma, ево, молим богове да падне Kn­
ina и напоји поврће». Посетио je другу, упитао како je; од-
говорила je: «Ma, ero, молим богове да гране сунце и добро
осуши грнчарију». Отац je рекао: «Ако je тако, са којом од
вас ћу да ce молим ја?»

93
 Направио мајстор статуу Хермеса и понео je на roya­
lty. Нико да му приђе; тада он повиче: «Ево, продаје ce бог,
давалац добара, чувар прихода!» Пролазник га упита: «А
што ти тако корисног бога не задржиш себи него га прода-
јеш на пијаци?» Мајстор je одговорио: «Од њега није брза
корист, a мени je потребна хитна».
Био човек тркач и скакач, само неуспешан. Од злово-
ље je отишао из завичаја, a затим ce вратио и почео да при-
ча како je био успешан y другим градовима, a на Родосу je
направио такав скок какав нико није направио; сви су виде-
ли, ко год je био тамо! Ha то му je један земљак рекао: «Дра-
ги мој, ако говориш истину, зашто би звао сведоке? Ево те-
би Родоса, ту си ти na скачи!»

МЕРА, ТЕЖИНА, МОНЕТА

«Закон je мера» - говорили су Грци, a ми понављамо.

Али, реч «мера» има и дословно значење - јединица за ме-
рење. Грци je нису заборављали и чак су, као што знамо, на-
водили ко je код њих први увео тачне мере, тежину и моне-
ту: аргејски цар Фидон. To je био први систем мера y Евро-
пи; погледајмо га.
Стадијум = 100 хвати ~ 185 m.
Хват = 4 лакта = 6 стопа ~ 1 m 85 cm.
Лакат = 2 педља ~ 46 cm 2 mro.
Стопа = 4 длана ~ 30 cm 8 mm.
Педаљ =12 прстију ~ 23 cm 1 mm.
Длан = 4 прста ~ 7 cm 7 mm.
Прст ~ 1 cm 9 mm.
И погодност и непогодност тог система одмах падају
y очи. Погодност je y томе што све јединице готово тачно од-
говарају димензијама човековог тела, од прста до обухвата
руку (руски - «саж егњ », «обухват», онолико колико ce мо-
же «досегнути» рукама) -измерите! - нема потребе да ce но-
си лењир. Непогодност je y томе што прерачунавање из јед-

94
них Јединица y друге ниЈе Једноставно: покушаЈте да кажете
брзо колико je дланова y хвату? Шта да ce ради кад je већ
тако грађено човеково тело. Зато je лако замислити како je
изучавања тих пропорције било добра школа мере за слика-
ре и скулпторе.
Запгго je грчки стадиј био управо те дужине, ja сам про-
читао два објашњења. Прво: то je растојање које може да
пређе орач за плугом од предаха до предаха (сама реч «ста-
дијум» приближно и значи «станица»). Друго: то je растоја-
ње које може да претрчи тркач највећом брзином. Запитао
сам свог познаника, специјалисту за антички спорт, je ли то
тако. Он je навео податке савремених олимпијских рекорда,
и испоставило ce: да, тако je, тркач развија највећу брзину
не на стометарској него на двестаметарској стази! Разлика
je, наравно, мала-мајушна; каква je тек била оштроокост Гр-
ка, кад су они и то запазили!
Буре за жито (медимн) = 48 дневних оброка ~ 52,2 1.
Дневни оброк (жита) = 4 врча —1,1 1.
Буренце за вино (амфора) = 12 бокала ~ 39,3 1.
Бокал =12 врчева —3,3 L
Врч = 6 кутлача ~ 0,27 1.
Кутлача (киат) ~ 0,045 1.
Овде je такође лако схватита систем мера: y основи му
je врч који ce угодно држи y руци, дневни оброк који човек
поједе y току дана и друге, исто тако практичне мере. Грчки
врч je био мало већи од наше чаше, a грчка кутлача - баш она-
ква каквом ce домаћице и данас служе y кухињи.
Талант = 60 мина ~ 26,2 kg.
Мина (фунт) = 100 драхми ~ 436,6 g.
Драхма (прегршт) = 6 обола ~ 4,4 g.
Обол (шипка) ~ 0,7 g.
Порекло мера за тежину je мало запетљаније. Талант
(терет, пуна тежина) - тежина коју може да носи на себи је-
дан носач; то можемо да замислимо. Обол - онолико коли-
ко тежи дванаест зрна јечма, тих најпростијих помоћних те-

95
 гића. A односи и називи су установљени тек тада када су Гр-
ци приступили ковању новца. Новац су обично ковали од
сребра, зато што y Грчкој готово да нема злата. Ta количи-
на сребра, за коју ce могао купити ован или буре јечма, по-
стала je главна монета и јединица тежине - драхма. A нази-
ви «драхма» и «обол» су прешли на те монете од оног доба
кад још није било y оптицају ни сребро, a уместо новца су
служиле бронзане и гвоздене шипке (такве какве су још ду-
го биле y оптицају y Спарти). Прелазна јединица «мина» je
била позајмљена са Истока, и њен назив није грчки. Мина -
отприлике je онолико бронзе колико ce може купити за је-
дан обол сребра.
У почетку je ковано мало новца, и зато je вреднован
скупо: ован je коштао драхму, бик - пет драхми. Али, пошто
je ковање новца ипак лакше него гајење стоке и сејање жи-
та, количина новца y оптицају повећавала ce брже од броја
бикова, овнова и буради јечма. Зато je новац постепено по-
јефтињавао, a роба поскупљивала: после сто педесет година
бик je већ коштао 50 драхми, a ован 10 драхми. Зато нећемо
прерачунавати коликим рубљама и копејкама je једнака драх-
ма: y разним временима то je било различито.
Монете од једне драхме и мање биле су мајушне, као
сребрне крљушти; уместо новчаника, носили су их y усти-
ма, иза образа. Давали су предност ковању тетрадрахми -
монета од четири драхме. Величином су биле као руски не-
кадашњи новчићи од петнаест и двадесет копејки. У Атини
je на предњој страни тетрадрахме приказивана глава боги-
ње Атене, на наличју - њена света птица, сова. («Не носи со-
ву y Атину» - гласила je грчка пословица; то je значило: y
Атини je ионако много новца). У Коринту су на монетама
приказивали крилатог Пегаза, y Ефесу - пчелу, y Фокеји -
туљана (на грчком je туљан - «фока»), y Егини - корњачу
(морску, док je Егина била велика поморска држава, и суво-
земну корњачу - касније). После, када je новац појефтинио,
правили су крупније монете и на њима почеди да приказују
читаве митолошке сцене; no финоћи кованог цртежа често
су биле дивне.

96
 ТЕРПАНДАР И АРИОН

Ha грчком je «закон» - «номос». Ta реч je вишезнач-

на, али једно од њених значења je неочекивано. Она значи:
«музичко дело строге форме». Зашто? Зато што je за Грка
музика била најсавршенији израз реда. Када су сви звуци ус-
клађени са свима, звуче дивно; када макар један штрчи из
склада - читава хармонија пропада. Тамо где je y свету све
уређено до савршенства, настаје музика сама no себи: гле-
дајући одмерено кружно кретање небеских звезда, Грци су
веровали да оне дивно испуштају хармоничне звукове, «му-
зику сфера», и ми je не чујемо само због тога што смо од ро-
ђења навикпи на њу. И обрнуто, тамо где настаје музика, све
унаоколо ce из нереда доводи y ред: када je митски Орфеј
свирао на лири, дивљаци који су га слушали су престајали
да буду дивљаци, пружали су руку један другом, договара-
ли ce и заједничким законима почињали да живе y породи-
цама, градовима и државама.

Најстаријим лирама j e доњи део тела био од корњачиноГ

оклопа (добар резонат ор за звук!), a 1орњи - од два козја
pola. Познијим китарама шупље тело ce прави од дрвета
m u метала. Лире су приказане y Горњем, a китаре y доњем
реду-

97
 Орфеј je погинуо, растргле су га Баханткиње - помам-
не служитељке бога Диониса, које нису хтеле да живе no за-
кону већ no природи, као што ветар дува и трава расте. Ње-
гову главу и лиру су бациле y море. Таласи су их понели и
изнели на другој страни мора - на острву Лезбосу. И Лезбос
je постао колевка грчке музике. Ha њему су ce родили Тер-
пандар и Арион.
Спарта je била силна no мушкарцима и јака no ору-
жју. Али, то je два пута није могло избавити из невоље - a
тада je није спасавало оружје него песма. Једном je то било
y доба спољашњег рата - против Месеније: тада je Спарту
спасао гост из Атине - песник Тиртеј. Други пут je то било
опасније - за време унутрашњих раздора: тада je Спарту спа-
сао гост са Лезбоса -Терпандар.
Због чега су настали раздори, нико није памтио, али
су били страшни: град je био као безуман, људи су насртали
мачевима један на другог и на улицама и за трпезама. Обра-
тили су ce y Делфе; пророчиште je казало: «Позовите Тер-
пандра и попггујте Аполона». Позвали су Терпандра. У ру-
кама му je била невиђена лира - не четвороструна, какву су
знали раније, већ седмоструна, каква je и остала од тада. Он
je ударио no струнама - и слушајући његову одмерену сви-
рку, људи су почели уједначеније да дишу, да доброћудније
гледају једни друге, побацали су оружје, ухватили ce за ру-
ке и корачајући складно, повели коло y част бога Аполона.
Он je свирао пред Већом и Народном скупштином - и несу-
гласице су ce доводиле до сагласности, непомирени су ce ми-
рили, они који ce нису разумевали налазили су заједнички
језик. Он je свирао за трпезама и y кућама - и за трпезама je
завладало пријатељство, a y кућама - љубав. Потомци нису за-
памтили ништа од Терпандрових песама - осим неколико сти-
хова. Али су успомену на њега дубоко поштовали y свим ве-
ковима.
Kao што je Терпандар допловио са Лезбоса y Спарту,
тако je Арион стигао са Лезбоса y Коринт - да учи Грке за-
кону хармоније. To je било већ y доба тиранина Перијандра.
Угађајући народу, Перијандар je увео y Коринту празнике y
част Диониса, бога вечно обновљиве природе. Ha празници-

98
ма су певали хорови; учесници y хоровима су били одевени
као сатири - весели козоноги сапутници Диониса; они су пе-
вали песме о његовим пословима - не тако свечане, али
исто тако складне као и y част Аполона, a те песме je правио
Арион.
Попгго je одслужио Перијандру, Арион je отишао с пе-
смама y друге градове, зарадио тамо много новца и упутио
ce назад y Коринт. Лађари, који су пловили са њим, видели
су његово богатство и решили да убију Ариона, na да поде-
ле његов новац. Било je немогућно изазвати њихово сажаље-
ње. Тада их je Арион замолио за једно: да отпева своју по-
следњу песму na да ce сам баци y море. Дозволили су му. Он
je обукао своју најлепшу одећу, узео y руке лиру, стао на
прамац лађе, јаким гласом je отпевао узвишену песму и ба-
цио ce y море. И десило ce чудо: из мора je изронио делфин,
прихватио Ариона на своја јака леђа и после дугог пливања
изнео га на грчку обалу. Запрепашћени Перијандар je указао
Ариону почасти, као љубимцу богова, лађари су били кажње-
ни, a на тој обали су поставили бронзану статуу човека који
jame на делфину.
Двадесет пет векова касније, Пушкин je y име тог Ари-
она написао своју алегоричну песму - о томе да je, без обзи-
ра на све невоље, веран својим идеалима:
Химне пређашње певам ja
A одећа влажна моја
Суши ce на сунцу под стеном.

БРОНЗАНИ БИК

Благо оним градовима y којима je закон успевао да по-

мири народ и властелу! Али, то ce дешавало ретко. Час овде,
час онде су избијале размирице, ствар je долазила до ору-
жја, и нико није био попггеђен. У граду Милету народ je исте-
рао аристократе, a њихову децу бацио на гумно и изгазио
бичјим копитама. A када су ce аристократи вратили, ухва-
тили су децу својих противника, намазали смолом и живе
спалшш.

99
 Окупљајући ce пред олтаром богова, аристократи су
полагали заклетву: «Кунем ce да ћу бити црни непријатељ и
смишљати против њих само зло...» Ha гозбама су, уз звуке
фрула, понављали стихове Теогнида из Мегаре: «Јаком пе-
том табај празноглави народ беспоштедно, биј га оштрим
шилом, тешким јармом пригњечи!...» A народ им je узвра-
ћао исто таквом мржњом.
Властела je била јака јединством. Али, понекад ce то
јединство нарушавало. Или ce род свађао са родом, или ce
појављивао талентован усамљеник који je сматрао да му
строги обичаји аристократског јединства спутавају снагу. Та-
да ce он могао обратити народу: «Ја сам ваш пријатељ; моји
супарници су ваши угњетачи; помозите ми против њих - и
ja ћу вама помоћи против њих». Ако ce такав човек доказао
као успешан y рату и дарежљив y миру, народ je ишао за
њим. Он би освајао власт, обрачунавао ce са непријатељи-
ма, a непријатељи су га називали тиранин.
У наше време реч «тиранин» значи само «окрутан вла-
дар». Код Грка je та реч значила «владар који je незаконито
освојио власт». Руског Павла I, иако je био суров, Грци не
би назвали тиранином. A Наполеона би назвали.
Властела je мрзила тиране, народ им није веровао. Ти-
рани су ce обрачунавали са властелом, a народ су привлачи-
ли ратним пленом и приходима од трговине. Обрачуни су
били заиста страшни, a приче о њима - још страшније...
Најчувенија je била прича о бронзаном бику Фалари-
да, тирана из Акраганта на Сицилији. За њега je казанџија
Перило направио статуу бика, празну унугра; на боку су би-
ла вратанца, a испод бронзаног трбуха су ложили ватру. Ko­
ra je Фаларид хтео да казни смртно, бацао га je y утробу би-
ка и живог спаљивад. Крици самртника су одјекивали y шу-
пљој бронзи, и чинило ce да бик риче.
Перило није самостално изумео ту машину смрти. Си-
цилкгјански Грци су имали опасног суседа: Картагињане.
Град Картагина, колонија Феничана, био je наспрам Сици-
лије, на афричкој обали. Причали су да je некад феничанска
царица Дидона, прогнана из завичаја, допловила овамо и
затражила од Африканаца да joj продају онолико земље ко-

100
лико обухвати кожа бика. Они су пристали. Тада je Дидона
исекла бичју кожу на танке каишеве, обухватила je њима
стрми обалски брег и на том брегу са1радила тврђаву Бирсу:
та реч на феничанском значи «тврђава», a на грчком - «би-
чја кожа». Око тврђаве je настао град Картагина. У њему су
ce молили феничанским боговима, a y тешким временима
су им приносили људске жртве. Говорило ce да je тобоже y
њиховом храму била бронзана статуа бога, с празном утро-
бом, y којој су спаљивали децу-првенце, даровану богу, a
родитељи су били дужни да гледају y то са радосним осме-
сима. E to, тај картагински изум je подражавао и Перил, ка-
да je правио свог бронзаног бика. Смртоносну технику че-
сто преузимају радије и пре него технику корисну за живот.
Ипак, нису сви веровали y те приче о Фалариду. Го-
ворили су да je тобоже Перило заиста направио и однео му
страшног бика, али Фаларид ce од тога тако ужаснуо да je
наредио да ухвате Перила и самог спале y његовом бронза-
ном чудовипггу. (Његова судбина je постала пример за по-
словицу: «Ko другоме јаму копа, сам y њу пада».) A затим су
над бронзаном статуом обавили очишћење, као после уби-
ства, и послали je y Делфе, на дар Аполону.

УЗГРЕД, О ТИРАНИНУ ФАЛАРИДУ

Тиранин Фаларид, који je спаљивао људе y бронзаном

бику, био je чувен још и no необичној слави. Веома дуго je
био сматран за првог писца-прозаисту y Грчкој. Први пес-
ник je био Хомер, a први прозаист - Фаларид. Ево како je
то било.
У античким грчким школама - много касније, већ no­
ćne Александра Македонског и доцније, за време римских ца-
рева - постојале су вежбе за развијање говора. Једну од тих
вежби чинило je састављање писама y име давнашњих исто-
ријских личности. Шта би Анахарсис написао Солону, пред-
лажући да му постане пријатељ? Шта би му одговорио Со-
лон? Шта би мудрац Талес написао цару Крезу, када je цар
донео одлуку да зарати са Персијанцима? Како би ce прав-

101
дао Темистокле, када je морао - о томе ћете тек читати - да
бежи y Персију? Каква писма би Сократ пред смрт разаслао
пријатељима? И, наравно: како би ce тиранин Фаларид прав-
дао за своја злодела? Можда би ce позивао на то да и други
тирани нису бољи од њега? A можда би тврдио да je то све
- клевета, бика je посветио боговима и y њему није спаљи-
вао никог?
Таквих писама-вежби писано je веома много. Најбо-
ља од њих су преписивана више пута, сакупљана су y збир-
ке. Пролазили су векови, прошлост ce заборављала, људи
су постајали лаковерни и мислили да су та писма истински
писали Анахарсис, Солон, Талес, Темистокле, Сократ, Фа-
ларид. Фаларид je био један од најдавнијих, његова писма
су била написана лепо колико и друга, зато су ce према њи-
ма односили с поштовањем. Отуда и слава тиранина-књи-
жевника.
Тек y ХУП веку један енглески филолог je написао при-
каз, y којем je показао да ce y «Фаларидовим писмима» спо-
мињу и такви догађаји о којима он још није могао да зна, a
употребљавају ce такве речи које су ce појавиле y језику тек
много доцније. У историји науке о антици то je постало ве-
лики догађај.

КИЛОНОВА ПРЉАВШТИНА

Најчувенији тирани тог доба били су Кипсел и Пери-

јандар y Коринту, Поликрат на Самосу и Пизистрат са сино-
вима y Атини. Али, пре него што будемо говорили о њима,
требало би да кажемо нешто и о Килону, који није успео да
постане тиранин.
To je било још y поколењу пре Солона. Угледни Ати-
њанин Килон je однео победу на Олимпијским играма и осе-
ћао ce као изабраник богова. Он je одлучио да постане тира-
нин y Атини. Имао je много пријатеља, суседни тирани су му
обећали подршку, a народ je могао привући лако, славом
олимпијског победника. Килон je сачекао летњи празник Зев-

102
 ca Олимпијског и са одредом другова заузео атинску тврђа-
ву - Акропољ.
Али, народ није пошао за Килоном. Атињани су ce сју-
рили ca оружјем и опколили Акропољ. Опсаду je предводио
архонт Мегакло из рода Алкмеонида. Опсада ce одуговла-
чила, опкољени су почели да пате од глади и жеђи. Килон
je клонуо духом и побегао из Акропоља, остављајући дру-
гове на вољу судбине. Тада су они прекинули отпор, и сами
су сели око олтара пред храмом Атене. У храму су били под
запггитом богиње. Али, ни тамо нису могли седети бескрај-
но: ако би неко од њих умро од глади, то би било скрнавље-
ње светиње.
Мегакло и његови рођаци Алкмеониди су предложи-
ли заробљеницима да изађу из храма и дођу на суд ареопа-
га. Обећали су да им неће учинити ништа лоше. Али, заро-
бљеници су мало веровали тим обећањима. Узели су дугу
узицу, привезали један крај за Атенин олтар и држећи ce за
други крај узице, несигурним корацима су силазили с Акро-
поља. To je значило да и даље остају под покровитељством
Атене.
Тада je и почињен злочин, који je окаљао сав род Алк-
меонида. Када су заробљеници већ били на пола пута изме-
ђу брда Акропоља и брда Ареопаг, узица je наједном пукла
- или ју je неко пресекао. «Бијте их: богиња их ce одриче!»
- викнуо je архонт Мегакло. Руља je појурила на групу не-
заштићених и растргла их.
После je, no обичају, стигла наплата: епидемије боле-
сти, неуспеси y биткама, лоши знакови ca свих страна. За-
кључили су да je то Атенин гнев и да je потребно обавити
велико очишћење читавог града од прљавштине убиства. Ра-
ди тога je позван најсветији човек y Грчкој - критски гатар
Епименид.
Нисте читали америчку причу о Рипу ван Винклу? Тач-
но таква прича je постојала код Грка, о Епимениду. Још док
je био младић, отац ra je послао y поље да тражи изгубљену
овцу. Затекло r a j e подне, прилегао je док прође жега и спа-
вао - педесет седам година. Када ce пробудио, почео je да
тражи овцу, није je нашао, вратио ce куђи и видео да ce та-

103
мо све променило и да je газда нови; пошао je y град, тамо
су га непознати људи питали ко je он; и тек када je нашао
свог најмлађег брата, већ седог и оматорелог, схватио je y
чему je ствар. После тог чуда су почели да га поштују као
љубимца богова. A живео je, кажу, свега сто педесет седам
година, од којих педесет седам - y сну.
Епименид je обавио велико очишћење овако. Наредио
je да на место злочина дотерају стадо црних и белих оваца,
пусте их да ce раштркају куда хоће и тамо, где која овца лег-
не, принесу жртву и подигну жртвеник са натписом: «Незна-
ном богу». A Мегакло, кривац за прљавпггину, био je прог-
нан из Атине, и од тада je опасност од прогонства висила
вечито над сваким његовим потомком.
Атињани су хтели да дају Епимениду талант новца, али
он je одбио и замолио их једино за грану са њихове свете ма-
слине - оне коју je одгајила сама богиња Атена. Са том гра-
ном ce вратио на Крит. A no разним крајевима Атике су још
дуго стајали олтари са загонетним натписом: «Незнаном бо-
гу». A после седам векова (тако причају хришћани), када je
y Атину стигао апостол Павле, проповедајући нову веру, од-
вели су га на Ареопаг и упитали: «О каком новом богу нам
говориш?» - он je тобоже показао Атињанима тај олтар и Ka­
sao: «Ево, о томе кога ви, и сами не знајући, поштујете».

КИПСЕЛ И ПЕРИЈАНДАР

Ha превлаци између средње и јужне Грчке, између два

мора, налазио ce град Коринт са пристаништима на оба мо-
ра. Његова тврђава ce уздизала на неприступачној стени, та-
ко високо да ce са ње могла видети са једне стране Атина
иза широког теснаца, a са друге -Парнас над далеким Дел-
фима. Кроз град су водили путеви, и копнени - са југа на
север, и морски - на запад и исток. Коринт je био моћан и
богат.
Коринтом je владао угледни род Бакхијада. Од члано-
ва свог рода су сваке године бирали владаоце града, a како
би јаче држали власт, они су, no старинском обичају, удава-

104
ли кћерке само унутар рода. Али, кћерка једног од Бакхија-
да je била хрома - Лабда. Њоме нико није хтео да ce ожени,
na су због тога прекршили обичај и удали je за простог се-
љака. Лабда je родила сина. Она je пророчшпту послала пи-
тање о синовљовој судбини. Пророчиште je казало:
Камен си ти родш а, u он ће зХњечити најбољ еу Коринту.

За то пророчанство су чули владари и узнемирили ce.

Одлучили су да новорођенче треба убити. По н>ега су посла-
ли десет људи y село, код Лабде. Посланици су ce договори-
ли: коме првом она дадне дете, тај ће дететовом главом уда-
рити о камен. Млада жена им je радосно изнела повијено че-
до: мислила je како њен отац жели да види унука. Један од
изасланика je узео новорођенче y руке и, пре него што ће га
ударити о камен, погледао му je y лице. Беба je такође по-
гледала y лице сагнутом војнику и осмехнула му ce повер-
љиво. Војнику су задрхтале руке - уместо да тресне дете о
земљу, брзо га je предао y руке другом и отишао y страну.
Други je погледао y новорођенче и предао га трећем, трећи
- четвртом, a када je доспео до последњег војника, тај ce по-
колебао и y трену je вратио дете мајци. Лабда je y недоуми-
ци однела дете y кућу, a десеторица гоасланика су насрнула
један на другог, прекоревајући ce међусобно за малодушност.
Најзад су решили да сви одједном уђу y кућу и заједнички
убију новорођенче. Али, Лабда je стајала иза врата и слуша-
ла њихов разговор. Она ce уплашила и сакрила дете y сан-
дучић. Војници су ушли y кућу, претресли све собе, али ни-
су завиривали y сандучић. Дечак je остао жив, и од тада су
га звали Кипсел, пгго на грчком значи «сандучић».
Када je он порастао и сазнао за пророчанство добије-
но приликом свог рођења, одлучио je да освоји власт y Ко-
ринту. За сваки случај, он ce још једном обратио пророчи-
шту. Пророчиште je казало:
Блахословен си, о Кипселе, ти u деца твоја, али неунуци!

Али Кипсел je био млад и није размишљао о својим

унуцима. Освојио je власт и постао тиранин: са угледнима
ce обрачунао, a народ je одобровољио. Владао je тридесет

105
 година и оставио власт свом сину Перијандру - оном истом
који je сматран за једног од седморице мудраца.
Пошто je добио власт, Перијандар je размишљао да ли
да настави обрачунавање са великашима или већ може да ce
понаша милостивије. Послао je гласника y Милет - да пита за
савет старог милетског тиранина Фрасибула. Фрасибул je са-
слушао питање и одједном je гласнику рекао: «Хоћеш да ви-
диш како ми расте жито y пољу?» Гласник je y недоумици
ишао за њим и гледао како Фрасибул маше штапом: где год
би видео повиши и бољи клас, обарао га je штапом и угура-
вао y земљу. По завршетку шетње, Фрасибул je казао: «Иди
назад и кажи шта си видео». Перијандар je разумео лекцију
и постао тако суров према свима који су ce y његовом граду
издвајали угледом или богатством, тако да je далеко надма-
шио свог оца Кипсела.
Навика на смртне казне и обрачунавање je врло тешка.
Перијандар ce правио да je плаховит и сумњичав према сви-
ма. Његова жена Мелиса, коју je веома волео, била je кћер-
ка суседног владара. Једном, y наступу гнева, Перијандар je
ударио жену. Она je умрла. Перијандар ју je сахранио цар-
ски, a y гробницу joj je положио најбоље украсе и одећу. Но-
ћу, y сну му ce јавила Мелиса и тужно казала: «Мени je хлад-
но y царсгву мртвих: јер сени човека je потребна сен одеће!»
Сутрадан je Перијандар приредио велику женску свечаност
y Херином храму. Најугледније Коринћанке су y најбољој
одећи дошле y храм. И тада je Перијандар наредио својој
стражи да опколи храм, свуче жене a њихову одећу спали
на огромној ломачи, како његовој жени Мелиси не би било
хладно y царству мртвих.
Перијандру je од Мелисе остао син Ликофрон. Он je
престао да говори са оцем, ћутке je ишао no дворцу, све je
гледао са мржњом. Перијандар ce наљутио, истерао je сина
из куће и под претњом глобе, забранио да га ико прими, na
чак и да разговара са њим. Ликофрон je, измршавео и дро-
њав, скитао улицама хранећи ce отпацима. Најзад je Перијан-
дрово срце попустило, пришао му je и питао: «Зар ja твоју
мајку жалим мање него ти? Престани да ce јогуниш, врати
ce куђи». A Ликофрон му je само мрачно одговорио: «Сад,

106
Перијандре, плати и сам глобу због тога што си говорио са
отпадником».
Ha западном мору Коринт je имао колонију Керкиру.
Перијандар je тамо послао Ликофрона, који je живео на Кер-
кири све док Перијандар није остарио и није затражио да ce
врати и преузме власт. «Hore моје неће y град y којем ти жи-
виш!» - одговорио je Ликофрон оцу. «Добро“ - написао му
je Перијандар - „ дођи y Коринт и владај Коринтом, a ja ћу
да одем на твоје место и владам Керкиром». Ликофрон je при-
стао, али Керкирани су ce ужаснули од саме помисли да им
владар буде Перијандар. Они су убили Ликофрона, a Пери-
јандру написали да му je син умро и да Перијандар нема ни-
какве потребе да ce пресељава на Керкиру. Перијандар je по-
беснео. Кренуо je y рат против Керкире, сравнио je са зе-
мљом, a триста угледних младића je продао као робове y Ли-
дију, светећи ce за сина. Они су готово чудом успели да ce
спасу: на њих ce сажалио самљански тиранин Поликрат и
понудио им уточиште y Херином храму.
Стар и омражен од свих, Перијандар je свој животни
век приводио крају. Бојао ce да ће грађани, после његове смр-
ти, да откопају гроб и оскрнаве му посмртне остатке. И ре-
шио je да умре тако да нико никад не сазна где му je гроб.
Позвао je двојицу војника и дао им тајно наређење: да y по-
ноћ изађу из дворца Сикионским путем, да убију првог пут-
ника који им буде ишао y сусрет и да га сахране ту, на лицу
места. Затим je позвао четворицу војника и наредио: да y је-
дан сат после поноћи оду на Сикионски пут, сустигну дво-
јицу војника и убију их. Затим je позвао осморицу војника
и наредио: да y два сата после поноћи изађу за четворицом
и убију их. A када je настала поноћ, Перијандар ce умотао y
плашт, неприметно je изашао из дворца и кренуо Сикион-
ским путем y сусрет двојици војника. Била je помрчина, ни-
ко га није могао препознати. После пола сата су га двојица
убила и сахранила, после још сат времена ту двојицу су уби-
ла она четворица, a после још сат ту четворицу су убила она
осморица. Тако ce испунила Перијандрова последња же-
ља: нико ником није могао да покаже место на којем je он
сахрањен.

107
 ПОЛИКРАТОВ ПРСТЕН

Острво Самос, на коме je нашло спасење триста заро-

бљеника тиранина Перијандра, налази ce на обали Јоније, на-
спрам Милета. Оно je лепо и богато. Три највеће грађевине
које су Грци имали налазиле су ce на Самосу. Прва je био
Херин храм, већи од свих грчких храмова. Друга - лучки
насип-таласоломац поред пристаништа, дужине триста ко-
рака. Трећа - водоводни тунел, пробијен y каменој плани-
ни, дужине хиљаду корака; пробијали су ra са две стране од-
једном и спојили готово тачно на средини планине. (Taj ту-
нел je сачуван до данас, диве му ce и инжењери, данашњи
исто колико и антички).
Ha Самосу je владао тиранин Поликрат. Ha свету није
било успешнијег владара. Флота му je пловила no свим мори-
ма. Његова војска je освајала градове на копну. Атински ти-
ранин Пизистрат и египатски цар Амасис су му били прија-
тељи и савезници. Дворац му je блистао од раскоши, a весе-
ли старац Анакреонт je састављао тамо своје радосне песме.
И ето, једном je Поликрат добио писмо од свог прија-
теља Амасиса. Египатски цар, који je y животу упознао и
среће и незгоде, написао je Поликрату: «Пријатељу, драго
ми je због твоје среће. Али ja памтим да je судбина промен-
љива, a богови завидљиви. И бојим ce, што je радоснија твоја
срећа, после ће ти бити грознија несрећа. У свему je потреб-
на мера, и радости ce морају уравнотежавати тугама. Зато по-
слушај мој савет: узми оно што највише волиш, и одустани
од њега. Можда ћеш малом прегршћу одвратити од себе ве-
лику невољу».
Поликрат je био тиранин, али памтио je да светом вла-
да закон, a закон јесте мера, и схватио да je његов пријатељ
y праву. Он je имао омиљени смарагдни прстен y златном
оквиру и са печатом задивљујуће резбарије. Ставио je тај пр-
стен на прст, отишао на лађу и испловио на отворено море.
Тамо je скинуо прстен са прста, замахнуо руком и пред очи-
ма путника бацио га y таласе.
Прошло je неколико дана и y Поликратов двор je до-
шао рибар. «Уловио сам рибу невероватне величине и ре-
шио да ти je донесем на поклон, Поликрате!» Поликрат je

108
штедро даровао рибара, a рибу су однели y кухињу. И одјед-
ном je роб, који je расекао рибу, радосно узвикнуо: из ри-
бљег стомака je сијао Поликратов смарагдни прстен. Вратио
ce свом газди.
Запањени Поликрат je написао Амасису о томе и до-
био одговор: «Пријатељу, видим да су богови против тебе:
не примају твоје жртве. Није те задесила мала несрећа - за-
то очекуј велику. A ja од данас прекидам пријатељство са
тобом, да ce не бих кидао гледајући како ми пати пријатељ,
којем нисам y стању да помогнем».
И велика несрећа je ускоро задесила Поликрата. Пер-
сијски намесник no имену Оројт, који je владао y Сарду, на-
мислио je да га убије. Он je позвао y госте Поликрата, како
би ce договорили о тајном савезу: Поликрат ће помоћи Орој-
ту да устане против цара, Оројт ће помоћи Поликрату да пот-
чини себи све Грке. Поликратова кћерка je преклињала оца
да не иде. «Имала сам ружан сан“ - говорила je она -„сања-
ла сам да лебдиш између неба и земље, Сунце те помазује, a
Зевс те купа». Али Поликрат није веровао женским сновима.
«Чувај се“ - рекао je кћерци - ево, кад ce вратим здрав и чи-
тав, оставићу те неудату читавог живота, због тога пгго ми
пред полазак на пут говориш лоше речи!» - «Ах, кад би ce
све завршило на томе!» - одговорила je кћерка.
Оројт je казнио Поликрата тако окрутном смрћу да ce
грчки историчари нису усуђивали ни да je опишу. Леш му
je био распет на крсту, и под сунчаним зрацима из њега je
испаравала влага, a Зевсове кише су спирале прашину са ité­
ra. Тако ce остварио сан Поликратове кћерке.
A Поликратов прстен су, после пет стотина година, по-
казивали y колекцији римског императора Августа. Време-
на су била друга, na je био један од најпростијих и најјефти-
нијих y њој.

АНАКРЕОНТ

Направићемо предах y нашим скитањима no мрачним

судбинама грчких тирана. Споменули смо веселог старца
Анакреонта, који je састављао своје песме на двору тирани-

109
на Поликрата. Његово име je постало славно: до сада ce ре-
чима «анакреонтска лирика» називају безбрижне песме о
вину и љубави. Сам Анакреонт ce такође представља потом-
цима као мудрац, учитељ доброг, простог и радосног живо-
та. Таквим су га приказивали и каснији песници. Ево песме
петнаестогодишњег Пушкина, која носи назив «Анакреонов
мртвачки сандук» (у Пушкиново доба, нису изговарали «Ана-
креонт» него «Анакреон»).
Cee j e y тајном ћутању;
Одевена мраком брда;
У облачноме сијању
Полумесец млади хода.
Видим: лира изнад ïpo6a
Д рема y слаткој тишини;
Тек понекад зеон туробан,
Kao ga лени mac мили,
У мртеој ce чује струни.
Видим: Грлица на лири,
Уруж ама врч u венац...
Oege почива y миру
Сладострастности тај мудрац.
Пошедајте: на порфиру
Оживео њелов резач!
Ty mega y отедало,
Говорећи: «Сед сам u стар,
У животу уживајмо;
Жиеот, jo j, није еечни дар!»
Ty диже на лиру руку
И мрш т и веђу важно
Пееао би Грдње 6diy,
Али пееа љубав само.
Ty j e спреман u природи
Ду1 последњи исплатити:
Старац тра y колу,
Ж еђ би хтео утолити.
O ko љубавника cegoi
С качууз песме дееојке;
A он од еремена шкртоГ
Краде некол ’ке тренутке.
Гле, имузе, ихарите

110
 У сандук ïayeegoiue;

Бршљаном, руж ом завите,

Шрати за њим пођоше...
Он неста, ко наслађење,
Ko весели љубавни сан.
Смртни, век j e привиђење
Срећуулови сваки дан;
Уживај, науживај ce;
Чешће себи врч наливај;
Страшћу врелом забављај ce
И за чашом одмарај!

A ево неколико песама самог Анакреонта - управо

оних које je имао на уму Пупшин, приказујући све три сце-
не на његовом надгробном барељефу. Истина, сад ce сматра
да то нису изворне Анакреонтове песме него дела његових
познијих подражавалаца. A управо no тим песмама, кратким,
безазленим и некако као да су играчке, замишљало r a je по-
томство.
Девојке m u рекоше:
«Анакреоне, стариш!
У ошедалу види:
Опала ти j e коса,
Теме оћелавило».
A ja , раст е ли коса,
Или j e давно немам —
He знам, само знам,
Д а старцу није брука
Веселије ga живи,
Што ближи j e смртни жреб.
Запеваћу о Tpoju,
Хоћу о древном Кадму,
A лира моја, лира
Звони ми о Ероту.
Струне сам престројио,
Лиру наштимовао,
Ja опевам Херакла,
A лира ми - Ерота.
36 oïom, моји јунаци:
Јер певати м о\у ja
Ерота, тек Ерота.

111
 Kao што пије земља,
A из земље —дрвеће,
M ope пије из река,
Сунце пије из мора,
Месец пије из сунца.
Друшви моји, зашто
Пића ми не дајете?

Песму о Анакреонтовом мртвачком сандуку je напи-

сао Пушкин још y школској клупи; али и касније, кад je са-
зрео, више пута ce враћао мислима о старом утешитељу. Пре-
вео je неколико његових песама. Ево једне од њих, овога пу-
та то није позније подражавање него прави Анакреонт. Пу-
шкин je само преименовао Анакреонтову «трачанску» ждре-
бицу y «кавкаску»:
Ждребице млада, зелена,
КавкаскоГ жша си част,
Што јурцаш cee издвојена?
Теби j e куцнуо час;
He зрикај тгашљивим okom,
И чифтета не бацај,
У пољу равном, широком
Хировито не ђипај.
Чекај; тебе натераћу
Д а смириш ce пода мном:
У кру1 твој касусмерићу
Укротитељском уздом.

ДЕВЕТ ЈШРИЧАРА

Грци су волели да праве спискове знаменитости. Ве-

ликих епичара je било двојица: Хомер и Хесиод; великих тра-
гичара тројица: Есхил, Софокло и Еурипид; великих говор-
ника десеторица, и сада их нећемо набрајати; било je седам
светских чуда, о којима ћемо тек говорити. A великих лири-
чара, наследника Терпандра и Ариона? Наравно, било их je
деветоро - no броју девет Муза:

112
 Муза први весник j e свети Пиндар; Бакхилид, ко сирена,
Песмом што плени; Сапфо, цвет еолских харита;
Анакреонтоее песме; u ти, изХомерово 1 тока,
За надахнућа својаузе струје Стесихор;
Дивота песми Симонида; Ибикова беше жетва
Младости прво! цвећа, сласних љубавних Иесми;
Мач беспоштедни Алкеја, што крвљу тирана често je
Био обојен, права краја pognoi бранећи;
Женствено-нежне песме Алкмана -хвал а вам! Собом ви сте
Лирику почели u ставили jo j Границу.

Нису о свим тим песницима сачуване онако изразите

приче као о Терпандру и Ариону. Предања ћуте и о најста-
ријем од те деветорице, благодушном АлкмаНу, и о млађем,
благодушном Бакхилиду; ћуте о помамном Алкеју, који je
читав живот провео y грађанским ратовима на Лезбосу, и о
мирном старцу Анакреонту који je забављао Поликратове
софре на Самоеу. A о осталима je било прича. .
Најбајковитије од њих су приче - о Сапфо. Она je би-
ла једина жена међу деветорицом; називали су je «десета
Муза». Наравно, то није давало мира таорцима лепих леген-
ди. Они нису могли да замисле незаљубљену Сапфо и само
су мислили: y кога ли ce заљубила? Најзад су смислили. Из-
међу острва Лезбоса и копна, причали су они, саобраћала je
скела, и скелеџија je био младић Фаон. Једном му ce дого-
дило да превози једну старицу, тако слабу и убогу да ce са-
жалио и није joj наплатио вожњу. A та старица je била сама
богиња Афродита, која je ишла некуда, својим тајним послом.
Она je, за добро срце, поклонила Фаону скуп, али опасан
дар: чаробно пиће које изазива љубав свих жена. У тог Аф-
родитиног љубимца заљубила ce и Сапфо. Али, он ce окре-
нуо од ње: као што славуј пева дивне песме a сам je неугле-
дан, тако je Сапфо стварала дивне песме, a сама je била руж-
на, мала и црнпураста. К адје он напустио Сапфо, она je ис-
трчала на Белу Стену на Лезбосу и бацила ce y море. A Фа-
она су после убили мужеви тих жена које су биле заљубље-
не y њега. Сапфо je написала много дивних песама, али су
их заборавили, a легенду о Фаону су запамтили.

113
 O Стесихору ce причало да je једном написао песму о
отмици Јелене и почетку Тројанског рата. И исте ноћи je осле-
пео. Он ce помолио боговима. Тада му ce y сну јавила обо-
готворена Јелена и казала: то je казна за то што je сачинио
лоше песме о њој. Стесихор je тада сачинио нову песму - о
томе да Парис није одвео y Троју праву Јелену него само ње-
ну авет, a да су праву Јелену богови хгренели y Египат, где je
она, верна Менелају, боравила до самог краја рата. И тај не-
обични мит je умилостивио јунакињу: Стесихор je прогледао.
Ибик je био лутајући певач. Једном je, журећи на так-
мичење, ишао шумским путем и напали су га разбојници.
Умирући, погледао je y небо - тамо je јато ждралова летело
y низу. «Будите моји осветници!» —обратио им ce он. Раз-
бојници су му ce само наругали. Пошто су убили певача и
поделили његову имовину, пошли су y град - да гледају та
такмичења на која Ибик није стигао. Јурила су тркачка кола,
били су ce борци песницама, надметали су ce певачи - и од-
једном су ce, на небу изнад поља, појавили ждралови. «Ено
Ибикових осветника!» - казао je убица убици. Te речи су чу-
ли и други. Народ ce узбудио. Ухватили су оног који je то
изговорио, почело je саслушавање, a после саслушања - при-
знање и смртна казна. По тој причи о говору савести Фрид-
рих Шилер je написао (a В. A. Жуковски превео на руски је-
зик) чувену баладу «Ибикови ждралови».
Симониду je један борац наручио песму y част своје
олимпијске победе. Обично су те песме писане овако: на
почетку и на крају - похвала победнику, његовом граду и
роду, a y средини - неки мит. Симонид je y средину ставио
мит о херојима-борцима Кастору и Полидеуку, Зевсовим си-
новима. Ha гозби y част победе хор je отпевао ту песму. Али,
наручиоцу ce учинило да je мит заузео сувише много места,
a похвала - сувише мало, и платио je Симониду само трећи-
ну обећане надокнаде, «а остало нека ти плате Кастор и По-
лидеук». Гозба ce наставила; одједном je ушао роб и рекао
да песника Симонида хоће да виде двојица моћних момака
који су банули богзна одакле. Симонид je изашао. Није би-
ло никог. И тада му ce иза леђа заорио грохот, и свечана дво-
рана ce срушила на гозбенике. Погинули су сви осим Симо-
нида. Тако су му платили Кастор и Полидеук.

114
 Пиндар je био најчувенији од девегоро лиричара - није
без разлога наведен први на списку y стиху. Сами богови су
певали његове песме: један путник, залутао y планини, су-
срео je бога Пана који je певао Пиндарову песму. Пиндару су
били чудесни и рођење, и смрт. Кад je, као новорођенче, ле-
жао y колевци, слетеле су му пчеле на уста и напуниле их ме-
дом - знак да ће његов говор бити сладак као мед. Када je он
умирао, y сну му ce јавила Персефона и казала: «Ти си опе-
вао све богове, осим мене, али ускоро ћеш опевати и мене».
Прошло je десет дана и он je умро; прошло je још десет да-
на и он ce y сну јавио својој рођаки-стариди и издиктирао
joj химну y част Персефоне. Тако je и после смрти стварао
песме.

ОДАКЛЕ CE УЗИМАЈУ ОДЛОМЦИ

Покушајте да замислите страшну слику: одједном су,

y целом свету, несгала сва Пушкинова дела. И сабрана дела, и
појединачна издања, и давна, и недавна - сва до једног. Шта
би тада било? И остало би човечанство без Пушкина?
Ha први поглед - да. A ако размислимо - не. Завирите
y свој уџбеник руског језика. Тамо су за свако правило дати
примери и вежбе; већином су то реченице из дела руских кла-
сика. Изаберите одатле све Пушкинове реченице - сами ће-
те ce зачудити како их je много. A сад замислите да сте исто
тако прегледали и све уџбенике из прошлих година, све по-
стојеће књиге из лингвистике, све речнике и извукли одатле
све цитате из Пушкина. Биће их још више. Сад прелазимо
на уџбенике књижевности: како je y њима много написано
о Пушкину, како je тамо много цитата; a осим тога, тамо су
и препричавања многих дела - то, наравно, нису Пушкинове
речи, али оне такође помажу да разумемо Пушкина и, што
je најважније, да погодимо из којих дела су узети који цита-
ти. A осим уџбеника, о Пушкину je написан велики број књи-
га, из којих ce може извући веома много материјала. После
ћемо узети хрестоматије и зборнике: јер, под нашим условом,

115
они нису пропали. Они ће нам, no свој прилици, дати углав-
ном неколико десетина завршених песама и одломака из по-
ема. Најзад, осим руских постоје и стране хрестоматије; ве-
ћина песама y њима су, наравно, те исте, али y њима одједном
налазите енглески или шпански превод неке цесме која нам
je још непозната. A затим, пошто филолог сакупи сав тај ша-
ролики материјал, дуго и пажљиво ће га сортирати и групи-
сати, a после тога објавити засебну књигу, на којој ће бити на-
писано: «А. С. Пушкин. Оддомци». Уверавам вас да ce no та-
квој књизи ипак може добити општа представа о Пушкину.
Дакле, без икаквог «ако би», научници морају да са-
стављају издања врло многих античких грчких писаца. Њи-
хова целовита дела нису сачувана, али су сачувани цитати.
Управо смо набројали деветоро лиричара; од н>их, једино
су великом Пиндару и веселом Анакреонту сачувана цело-
вита дела - и то не сва! Све остале смо били y стању да за-
мислимо једино онда када су били сабрани њихови одлом-
ци - пре двеста-триста година. Најпре je та могућност из-
гледала чудна; велики ругалица Свифт, аутор Гуливера, под-
смешљиво je писао: «Kao што саопштава хај и тај писац, y
тој и тој глави и параграфу свог потпуно изгубљеног дела
...» После смо навикли, и сада y читању одломака умемо да
налазимо не само корист него и задовољство.
У схвари: одломци су већином - цитати, a y цитате до-
спевају обично песникови најизразитаји стихови. Отвориће-
мо зборник одломака помамног Алкеја - и видећемо:
Бронзом ратничком cee блиста, цела кућаje оружјем очишћена -
А ресуу част. Овде кацте ко жар ïope, лелујају бели
Репови на њима. Ty бронзани штитници о ексерима висе;
Оеамо су кошуље од жице. Иланени панцири; u шупљи,
Окруши штитови, Мачеви халкидски, u üojac, u завој - туje
Готово cee. Ty ништа није заборављено - не заборавимо
ни ми, пријатељи, чеш смо ce латили!

Одломак нема ни почетак, ни крај, али све ce види и

све je јасно, a «чега смо ce латили», наслућујемо no Алкеје-
вој биографији: то je устанак против митиленског тирани-
на. Отворићемо сада Сапфо:

116
 Сласш-сшрасш волгш, младосш волим, радосш волим u сунце.
Жреб j e мој - заљубљенау сунчев зрак u лепоту.

Читав одломак - два стиха, a y њима je речено све. От-

воримо Пиндара, најузвишенијег песника; најчувенији н>е-
гов одломак није чак ни од два већ од једног стиха:
Шта j e 60Ï? Boi j e cee!

Отворимо Архилоха - лутајуђег ратника, кога су Гр-

ци сматрали другим после Хомера, зачетником поезије, за-
то што je он први почео да ствара песме које нису биле на-
мењене за певање него само за гласно читање:
Срце, срце! У Грозном строју стоје невоље пред тобом.
Јачај u дочекај ш Грудима, удри душмане!
Нек су около заседе - тврдо стој, не трепери!
Koga победиш — победу не износи y јавност,
Кад те победе не ту1уј, a y кући не плачи!
С мером радуј ce успеху, с мером iüyïyj y јаду:
* Смену таласа познај, што животом људским влада.

Отворићемо Хипонакта - просјака подругљивца, који

je измислио «хроми стих» са забавним прекидом ритма на
крају:
Боштстеа бо\ — с разлошм loeope: слеп je !
Јер неће песнику свратити y Госте
Ирећи: «Ево тридесет сребра фунти,
A u више». He, неће ga сврати: цвика!

Пет песник, пет одломака, један краћи од другог; и ни-

једног нећеш побркати са другим. Тиме ce опраштамо од де-
веторо лиричара и захваљујемо сакупљачима њихових одло-
мака.

ПИЗИСТРАТ У АТИНИ

У Атини ce појавио нови призор: трагедија. Песник Те-

спис, који je стварао песме за сеоске празнике y част бога
Диониса, решио je не само да говори песмама него и да ми-

117
 тове о јунацима представља лицима. Ha пример, хор ce об-
лачио као Хераклови другови и певао узбудљиву песму о
томе како je Херакле отишао на подвиг и како je неизвесно
je ли жив; a после je излазио глумац, одевен као гласник, и
y стиху говорио шта ce догодило са Хераклом, a хор je на
то одговарао новом, радосном или тужном песмом.
Атињани су били одушевљени новим призором. Не-
задовољан je био једино стари Солон. Он je упитао Теспи-
са: «И тебе није стид да ce пред свима претвараш и лажеш
да си ти —Хераклов гласник?» Теспис je одговорио: «Па, то
je игра!» Солон je вртео главом: «Ускоро ће за нас све бити
игра».
Солон je имао младог рођака no имену Пизистрат. Јед-
ном je Пизистратов отац приносио жртву y Олимпији - и де-
сило ce чудо: котао са жртвеним месом je без ватре прокљу-
чао, и вода je прекипела. Мудрац Хилон му je рекао: «То зна-
чи да ће твом сину бити тесни и закони твог града. Зато немој
рађати сина, a ако си га већ родио - одреци га ce!» Али, отац
није намеравао да ce одрекне сина. Пизистрат je одрастао,
постао je добар војсковођа, народ r a je волео, и ево, градски
закони су му постали тесни.
Једном je Пизистрат ранио сам себе мачем, израња-
вио je мазге упрегнуте y његова кола, na тако израњављен
изашао на трг и почео да ce жали народу како су га напали
непријатељи и како им je с муком умакао. Почели су га са-
жаљевати. Једино je Солон мрачно казао: «Не верујте му, гра-
ђани: он игра трагедију». Али, Солона нису послушали.
Пизистрат je затражио дозволу да уз себе држи тело-
хранитеље. Дозволили су му. Истина, не копљоноше - то би
било сувише налик на царску власт - већ само наоружане ба-
тинама. Али, Пизистрату je и то било довољно. Прошло je
мало времена, и он je са својим батинашима освојио Акро-
пољ и почео да влада као тиранин.
Солон ce обратио Атињанима: «Пизистрат je паметни-
ји од једних, и храбрији од других од вас: паметнији je од
оних који нису схватили његово лукавство, храбрији je од
оних који су схватили и ћутали. Усганите y одбрану закона!»
Али, народ je остао миран: волели су Пизистрата. Тада ce ма-

118
тори Солон наоружао и ceo на свој праг: «Ако ви нећете да од-
браните ваш град - ja ћу да браним своју кућу». Питали су
га: «У шта ce ти уздаш?» Одговорио je: «У своју старост».
Овога пута Пизистрат није био дуго на власти: против
њега су ce ујединила двојица угледних супарника, који су
такође маштали о тиранији, и прогнали су га. Али, ускоро
су ce они међусобно посвађали, и Пизистрат je наумио да ce
врати из изгнанства. Повратак je био необично приређен. У
селу близу Атине су нашли сељанку, зрелу и лепу, навукли
су шлем и панцир на њу, дали joj копље и пггит, поставили je
на кола и повезли y град. Гласници су викали: «Богиња Атена
лично иде y свој град и води собом Пизистрата!» Народ ce
сјурио и клањао богињи. Да je то видео Солон, казао би: «Пи-
зистрат опет игра трагедију».
To још није био крај. Ha Пизистрата je устао његов су-
парник Мегакло Алкмеонид (унук виновника «Килонове пр-
љавштине»), и ствар je дошла до битке. Али, Мегаклова вој-
ска je одбила да ce туче са Пизистратом и разбежала ce, a за
бегунцима су појурила двојица Писистратових синова на тра-
чанским коњима, вичући им из свег гласа да ce нико ничег
не боји и да ce свако врати свом огњишту: Пизистрат ce He­
be светити ником. Сад je y изгнансгво морао да оде Мегакло
са својим Алкмеонидима. За њима су ce спремили и неки дру-
ги угледни људи, који су ce плашили Пизистрата. Али, Пи-
зистрат je лично кренуо за њима са врећом о рамену. «Шта
то значи?» - питали су га. «То значи: или ћу вас наговорити
да останете са мном или ћу и ja отићи са вама». Они су остали.
У Атини ce одржало добро памћење на Пизистратову
владавину. Он je био благ и дарежљив, настојао je да угоди на-
роду. Једном га je неко, повређен, тужио суду и Пизистрат
je исправно дошао да одговара на суду, али тужилац ce пре-
плашио и није ни дошао. A док je био жив Солон, Пизистрат
му je указивао велико понгговање и y свему га питао за савет.
Један младић ce заљубио y Пизистратову кћерку и y
својој страсти je дошао до тога да je на улици пољубио де-
војку. Пизистратова жена ce збунила и захтевала je од мужа
да казни дрзника. Пизистрат joj je одговорио: «Ако будемо
кажњавали оне који нас воле, шта ћемо да радимо са онима
који нас не воле?» - и удао je кћерку за тог младића.

119
 Једном су мудраца Питака питали: «Шта je најчудни-
је на свету?» Он je одговорио: «Тиранин који доживи ста-
рост». Такав чудни тиранин био je Пизистрат. Он je дожи-
вео дубоку старост, народ r a je слушао, a непријатељи га ни-
су дирали. Али, за њега су платили његови синови.

ТИРАНОБОРЦИ

Питија није без разлога једном рекла Кипселу:

Блтословен си, о Кипселе, ти u деца твоја, али не иунуци.

Тирани ce нису одржавали на власти дуже од два по-

колења. Онај који je освајао власт уз подршку народа, обич-
но ce и даље служио том подршком; али његова деца, која
су добијала власт no наследству, више нису имала ту подр-
шку. Угледни људи су их мрзели, a народ je био равноду-
шан према њима. Он je од тарана већ добио све слободе, које
je могао, и није био спреман да их ce лиши.
После Пизистратове смрти владала су Атином двоји-
ца његових синова: Хипија и Хипарх. Они су ce тврдо држа-
ли очевих обичаја: грађане нису вређали нити пљачкали,
град су украшавали грађевинама, празнике за народ су при-
премали веома раскошно. Али, осећало ce да их не воле, a
ускоре je то постало јавно.
У Атини су живела два пријатеља: Хармодије и Ари-
стогитон. Тиранин Хипарх ce заљубио y Хармодијеву се-
стру и прогањао ју je, наговарајући je да му постане љубав-
ница. Девојка je одбила тиранина. Хипарх joj то није опро-
стио: кад je y Атини био празник, a девојке из најбољих по-
родица су биле дужне да, са корпама на глави, иду y свеча-
ној поворци до Атениног храма, Хипарх je забранио Хармо-
дијевој сестри да учествују y тој поворци, изјављујући да je
она недостојна те части.
Хармодије je решио да ce освети за понижавање се-
стре. У завери са њим била je само неколицина особа, међу
њима - једна жена, no имену Лена. Приближавао ce праз-

120
ник Панатенеја, када су y процесији били дужни да учеству-
ју младићи, са штитовима и копљима y рукама. Завереници
су дошли на тај празник носеђи и мачеве, скривене гранама
мировне мирте. Ту су ce Хармодије и Аристогитон бацили
на Хипарха и убили га. A Хипија ce спасао. Почео je судски
процес. Заверенике су сурово мучили, тражећи им имена
саучесника. Најтврђе ce држала жена, Лена. Да не би прого-
ворила под мукама, сама себи je одгризла језик: Аристоги-
тон je поступио друкчије: на саслушању je као своје сауче-
снике навео све најбоље пријатеље тирана, како би их Хипи-
ја погубио и остао сам.
Сви завереници су погинули. Атињани су их после no-
штовали као хероје. О Хармодију и Аристогитону су сачи-
нили песму и подигли им споменик на градском тргу. To je
био први споменик, a да није подигнут ни богу, ни митском
хероју, ни олимпијском победнику већ грађанима који су
учинили подвиг за добро отаџбине. A y част Лене, чије име
значи «лавица», постављена je бронзана статуа лавице, y чи-
јим отвореним вилицама није било језика.
Хипија, лишен брата, постао je сумњичав и суров. До
тада га нису волели - сад су ra почели мрзети. И на то су ce
одмах одазвали вечити непријатељи Пизистратовог рода -
изгнаници Алкмеониди.
У туђини им je веома користило злато њиховог прет-
ка Алкмеона. У Делфима je избио пожар и чувени храм je
изгорео. Алкмеониди су дошли y Делфе и погодили ce да о
свом трошку саграде нови храм. Обећали су храм од креч-
њака, a саградили су га од мермера, беспримерно богатији
и лепхш од претходног. Делфијски жреци нису могли да до-
ђу себи од одушевљења. He треба ce чудити што je после
тога свака држава, које год би слала изасланике пророчи-
шту, од питије добијала један исти одговор: «Помозите Алк-
меонидима да истерају тиране из Атине, и тада ће вам бити
успеха y свему».
Такав одговор су добијали и Спартанци, и то више пу-
та. Најзад им je то додијало. Они су већ угушили тиранију и
y Сикиону, и y Коринту; сад je спартански цар опколио Хи-

121
пију на атинском Акропољу. Десило ce да два Хипијина си-
на, y покушају да шмугну из Акропоља и спасу ce, падну y
руке војске која их je опколила. Отац je морао да ступи y
преговоре. Вратили су му синове, a он je предао Акропољ и
отишао y прогонство преко мора —y Персију. Овде je чекао
прилику да поврати своју власт y Атини. Још ћемо говори-
ти о њему.
Клистен, син Мегакла Алкмеонида, латио ce завођење
реда y Атини. И завео га je. Ha власт je опет дошла народна
скуппггана; на челу ње, уместо пређашњег «Већа четири сто-
тине» настало je ново - «Веће пет стотина», a избори за ité­
ra су били организовани тако да je прост народ увек имао ве-
ћину над угледним људима.
Владавина самовоље je завршена, обновљена je вла-
давина закона. A закон ce такође могао, као што су ce сви
уверили, схватати различито. «Закон једнак за све!» - гово-
рили су поборници народа. «Добар закон!» - говорили су по-
борници угледних. Борба ће још дуго трајати, али сад je пре-
вага била на страни «закона једнаког за све». У песми y част
тиранобораца певало ce:
Носићу мач испод 1ранчице мирте,
K o Хармодије u Аристоштон,
Кад j e пао тиранин, њином руком,
И процветао закон једнак за cee.

ОД ЧЕГА JE ПОЧЕЛА ФИЛОСОФИЈА

Када су седморица мудраца изрицала своја правила

понашања, није им било потребно да смишљају нешто ho­
bo : све те мисли су биле одавно промишљене народном му-
дрошћу, њима je остало само да их изразе кратко и јасно. A
када je један од тих мудраца, a после и његови ученици, по-
чео да размишља, не о законима човековог живота него о
законима светског поретка, њихова мисао je кренула неута-
баним путевима. Правила седморице мудраца су вековима
проверавана: то je била мудрост. Нова, непроверена доми-

122
шљања нико ce није усуђивао да назове мудрошћу: то je би-
ло само «стремљење ка мудрости», «тражење мудрости». И
нови мислиоци су почели сами себе да називају не «мудра-
ци» него «мудрољупци»: грчки - «философи».
Првим философима су ce ругали. Зашто тражити не-
познато и непоуздано кад постоји познато и поуздано? За-
што мислити о устројству света, кад и устројство земаљског
живота доноси толике бриге? Сви су са задовољством при-
чали како je Талес из Милета једном изашао ноћу да посма-
тра звезде, али није погледао пред ноге и упао y бунар, a
служавка му je казала: «Ти гледаш шта je на небу, a не ви-
диш шта ти je пред ногама?»
Уосталом, учења првих философа су им, због ненавик-
нутости, звучала чудновато да je било лако ругати им ce.
Ha једном крају грчког света, y Милету, философ Та-
лес (онај исти, један од седморице мудраца) говорио je уче-
ницима: «Све на свету je створено од воде». Његов ученик
Анаксимандар ce није саглашавао са њим: «Све на свету je
створено од неодређености». Анаксимандров ученик Анак-
симен ce није саглашавао са тим: «Све на свету je створено
од ваздуха». A y суседном граду Ефесу Хераклит je узвра-
ћао на свој начин: «Све на свету je створено од ватре».
Ha другом крају грчког света, y граду Кротону, фило-
соф Питагора je ученицима говорио нешто сасвим друго:
«Све на свету je створено од броја. Јединица je тачка, двој-
ка - линија, тројка раван, четворка - тело. Осим тога, двој-
ка je женски број, тројка - мушки број, петица - број брака,
осмица - број пријатељства, десетка - број мудрости и са-
вршенства. Пирамида je знак ватре, коцка - земље, октае-
дар - ваздуха, икозаедар - воде. Седам je струна на лири, се-
дам je небеских светлила, од којих свако звучи као струна,
и њихови звуци чине музику сфера».
Чудно? Чудно. Али кад ce размисли, испоставиће ce
да je мисао првих философа била задивљујуће разумна и до-
следна.
Талес и његови ученици су расуђивали овако. Хајде
да за сваки појам одаберемо други, шири и оппггији појам.
Шта je Талес? Становник Милета. Шта je становник Миле-

123
та? Грк. Шта je Грк? Човек. Шта je човек? Живо биће. A шта
je живо биће? Ту, вероватно, нема одговора: такав општи по-
јам још не постоји y језику. Почнимо са другог краја. Шта
je, ево, ова стварчица y прстену? Аметист. Шта je аметист?
Камен. Шта je камен? Ствар. A шта je ствар? Опет ce не мо-
же одговорити: опет смо стигли до тог најопштијег појма K o ­
ra још нема y језику. И како назвати тај појам, који би тре-
бало да обухвати све што постоји на свету - и човека, и ка-
мен, и траву, и ветар? «Назовимо га вода» - говорио je Та-
лес. Зашто je он тако рекао? Можда зато што je воду најлак-
ше видети и чврсту, и течну, и гасовиту; a можда зато што
ce он сетио старог мита, no коме je прародител» свега посто-
јећег на свету био старац Океан, који je обухватао читав свет.
Талесови следбеници су ce саглашавали са тим tokom ми-
сли, али нису ce саглашавали са називом и предаагали су дру-
ге називе. Који од тих назива je победио? Онај који je, два
века касније, предложио философ Аристотел. Он je, за нај-
општији појам о свему што постоји на свету, предложио реч
«шума» - шума као грађевински материјал, од кога ce праве
свакакве грађевине. Римљани су, преузимајући грчку фило-
софију, и ту реч превели на свој језик: на латинском, «шума
за грађевинарство» гласи «materies». A отуда je потекла та
реч, којом философи и данас означавају све, укупно узето,
што постоји на свету - реч «материја». Ви још нисге имали
прилику да видите ту реч y таквом важном значењу? He бри-
ните, имаћете пршгаку.
Питагора je расуђивао друкчије. Добро, мислио je он,
нека ce човек и камен подједнако састоје од воде, ватре или
било чега другог, али ипак, човек и камен - уопште нису јед-
но исто! У чему je разлика између њих? Очигледно je раз-
лика - y њиховој унутрашњој грађи. A шта je грађа? To су
размере и међусобни односи делова. A чиме ce одређују раз-
мере и међусобни односи? Бројем! Према томе, суштина
сваког предмета са свим његовим својствима може ce изра-
зити бројем: број - почетак je свега. Па ево и примера: ко je
од људи јачи - мушкарац или жена? Мушкарац. A који од
бројева су јачи - парни или непарни? Непарни: зато што ce
парни број може поделити попола, и од њего неће остати ни-

124
шта, a непарни ce не могу поделити без остатка - од њега
увек остаје јединица y остатку. Ето, и добија ce да ће број
жене бити двојка, први парни број, a број мушкарца - трој-
ка, први непарни број (јединица ce не рачуна), a број брака -
петица, њихов збир... и тако даље, и тако даље.
Немамо разлога да пратимо ток мисли првих филосо-
фа y свим детаљима. Казаћемо једно: ако узмемо било којег
мислиоца y историји европске мисли за две и no хиљаде го-
дина, његови погледи, бесконачним упрошћавањем, могу ce
увек свести или на Талесове погледе, или на Питагорине по-
гледе: или на «материјализам», или на «идеализам», као што
ce изражавају философи. Али то je већ - ван граница наше
књиге.

ПИТАГОРА

Питагора je био велики математичар и мудрац, али то

му je било мало. Хтео je да буде пророк и полубог.
О њему су причали чуда. Са неба je код њега слетао
бели opao и дозвољавао му да га милује. Кад je прелазио га-
зећи реку Сирис, рекао je: «Здраво, Сирисе!» И сви су чули
како je река зажуборила одговор: «Здраво, Питагора!» Јед-
ног истог поднева су га видели y граду Кротону и y граду
Метапонту, иако je између Кротона и Метапонта - недеља
дана путовања. Он je говорио: «Ја не учим мудрости, ja ле-
чим од неукости». Он je разговарао са медведицом, и од тог
доба медведица није дирала никог живог; разговарао je са
биком, и бик од TQr доба није дирао боб. Једном je на обали
мора видео рибаре који су с уживањем вукли тешку мрежу;
он им je казао: «У мрежи je пет стотина осамнаест риба». Та-
ко je и било, a док су бројали рибе на сувом песку, ниједна
од њих није издахнула.
Он je говорио да ce после смрти човекова душа сели y
ново тело и почиње нов живот. Ha пример, његова душа je
некад била душа Ехалида, Хермесовог сина. Хермес je пону-
дио сину на избор било који дар, осим бесмртности. Еталид

125
je изабрао памћење прошлих живота своје душе. Зато je Пи-
тагора памтио да je он, после Еталида, био Тројанац Еуфорб,
кога je ранио Менелај; затим - Милећанин Хермотим, који je
некад препознао Менелајев пггит усред полутрулих штито-
ва на зиду Аполоновог храма; затим - Пир, рибар са острва
Делоса; и најзад je постао Питагора.
Најчувеније Питагорино откриће je, наравно - теоре-
ма о томе да je y троуглу квадрат хипотенузе једнак збиру
квадрата са катета. Повод за то откриће био je врло прозаи-
чан. Требало je решити задатак, са којим ce суочава сваки
земљомер или градитељ: како no датом квадрату саградити
двоструко већи квадрат? Питагора га je решио: кроз дати
квадрат треба повући дијагоналу, направити на њој квадрат,
a он ће бити двоструко већи од датог. A затим je, разгледа-
јући свој цртеж, постигао и општију формулацију теореме.
После тога je објавио да су му сами богови сугерисали то
решење, и принео je боговима најдарежљивију жртву за ко-
ју je знала грчка побожност - хекатомбу, стадо од сто грла
стоке.
Питагора je имао много ученика. Њихово учење je тра-
јало петнаест година. Првих пет година ученик je био дужан
да ћути: тиме ce навикавао на концентрацију. Других пет го-
дина ученици су могли само да слушају учитељев говор, али
да га не виде: Питагора je са њима говорио ноћу, и то иза па-
равана. Тек последњих пет година ученици су могли да раз-
говарају са учитељем лицем y лице. Питагорина настава je
почињала речима: «На свету je најсветији - лист слеза, нај-
мудрији je број, a после њега - онај човек који je свим ства-
рима дао имена».
Када су ce његови ученици будили ујутро, били су дуж-
ни да изговарају ова два стиха:
Пре neio штоустанеш из сласти снова, навејаних ноћу,
Мућни inaeoM, какве послове ти j e спремио дан.

A полазећи на спавање - ова три стиха:

He пуштај лени сан науморне очи,
Пре ueïo што на три питања о послу дневном не одмвориш:
Шта сам урадио? шта нисам урадио? u штами j e остало?

126
 Питагора je говорио: «Најважније je одагнати од тела
болест, од душе - неукост, од утробе - сластољубље, од др-
жаве - метеж, од породице - раздор, одасвуд - нарушавање
мере».
И још: «Богови су дали људима две благодати: да го-
воре истину и чине добро».
Kao и седморица мудрада, он je давао поуке о томе ка-
ко треба живети. Али, код мудраца je све било речено крат-
ко и јасно, a Питагора je намерно говорио загонетно и але-
горично. Шта, на пример, могу значити ови аманети: «Не
разгрћи ватру ножем», «Не иди no климавом брвну», «Не
гази на одреске косе и ноктију», «Помози дизање, a не спу-
штање бремена», «Шта je пало, не подижи», «Не разламај
хлеб надвоје»? И чак: «Обувај прво десну ногу, a пери ле-
ву», «Не остављај траг крчага на пепелу» - и тако даље, и
тако даље.
Неке одгонегке су сачуване. «Не разгрћи ватру ножем»
- значи: плаховитог и надменог човека не задевај оштрим ре-
чима. «Помози дизање, a не спупггање бремена» - подстичи
људе не на доколицу него на врлине и рад. «Шта je пало, не
подижи» - пред смрт ce не качи за живот. «Не разламај хлеб
надвоје» - не разарај пријатељство. «Не гази преко кантара»
- поштуј меру y свему. «Не обарај венац» - не крши законе,
јер су закони - венац државе. «Не једи срце» - не мучи себе
чемером. «Не иди утабаним путем» - не следи мишљење ру-
ље него мишљење разумне мањине.
Најчувенији његов захтев био je: не једите боб. Наво-
ђено je врло много објашњења (и y давнини, и y ново вре-
ме): и зато што je то храна сувише засићена беланчевинама,
и зато пгго зрна боба изгледом подсећају на врата пакла, и за-
то што ce састоје од две половине, баш као и човек, код Ko­
ra je све y пару: и руке, и ноге, и тако даље, na и чак «зато
што су она најсличнија човековом саставу, и ако за време
цветања боба узмете већ потамнели цвет, положите га y гли-
нени суд, закопате y земљу на деведесет дана, a после отко-
пате и отворите, уместо боба y њему ћете наћи људску гла-
ву». He мислим да би неко y Грчкој проверавао те огледе.

127
 Због боба je Питагора и погинуо. Он je живео y граду
Кротону, y Италији, угледни људи су га поштовали и школо-
вали ce код њега, a народ га je мрзео. Против Питагоре и ње-
гових ученика букнуо je устанак. Питагора je бежао, јурили
су за њим. Напред je било поље засејано бобом. Питагора je
стао: «Боље je да погинем него да изгазим боб». Ту су га и
убили. ,
Зашто су ce Питагора и његови ученици тако много
бавили математиком? Зашто je касније Платон, који je мно-
го тога преузео од питагорејаца, на вратима своје школе на-
писао: «Забрањен улаз онима који не знају геометрију»? За-
то што познавање математике човека највише приближава
боговима. Чиме? Тиме што чак ни бог не може учинити, на
пример, да два пута два не буду четири, a збир квадрата на
катетама - квадрат хипотенузе. Ако y свету постоје закони
којима ce повинује све на свету - и људи, и богови, онда су
то, пре свега, математички закони. Ko зна математику, тај
зна оно што je изнад бога.

Дела и године (лре нове ере)

776. - прве Олимпијске игре;

VIII век - процват песника Хомера и Хесиода;
око 725. - први Месењански рат;
676. - музичар Терпандар y Спарти;
око 650. - други Месењански рат;
око 632. - Килонова побуна y Атини;
625-585. - тиран Перијандар y Коринту;
621. - Драконови закони y Атини;
око 600. - песникиња Сапфо на Лезбосу, музичар Арион
y Коринту;
594. - Солонови закони y Атини;
око 585. - процват философа Талеса из Милета и «седмо-
рице мудраца», његових савременика;
571-555. - тиранин Фаларид y Акраганту;
561-528. - (с прекидима) тиранин Пизистрат y Атини;

128
око 560. -победа Спарте над Тегејом;
546. - лидијски цар Крез «прелази преко реке Халис»;
538-522. - тиранин Поликрат на острву Самосу. Песник
Анакреонт на Поликратовом двору;
око 530. - процват философа Питагоре y Јужној Италији;
514. - тираноубице Хармодије и Аристогитон;
508. - пад тираније y Атини; Клистенове реформе;
око 475. - процват песника Пиндара.

РечникП. Грчка имена

Вама je, вероватно, већ затреперило пред очима од мно-

штва грчких имена: сва су различита и сва су слична. Како их
не побркати? Зато - неколико речи о томе шта значе та име-
на. У руском језику такође постоје имена са значењем: Вера,
Нада, Љубав; Јарослав (јарке славе); Владимир (владар ми-
ра); Људмила (људима мила). Тако су, ето, готово сва имена
Грка имала значење. Алекс-андар - заштитник људи. Фил-
-ип - љубитељ коња (коњички спорт je био ствар угледних
људи, имена на ~ип су била аристократска). Херо-дот - бо-
гиње Хере дар. Поли-крат - много-власни. Демо-стен - на-
родна сила. Пери-кл(ес) - «са свих страна слава», попут ру-
ског Всеслав. Иеро-кл(ес) - света слава, попут руског Свјато-
слав, српског Светислав. И тако даље. Знајући мали скуп ко-
ренова, од којих су саетавл»ана та имена, могу ce из њих из-
вући нова, као из мозаика.
И на почетку, и на крају имена можемо видети следе-
ће коренове:
-awp- - говорити
-анакс-, ~анакш- - владар
-андр- - човек, мушкарац
-арх(и)~ - руководилац
-дем-, -дам- - народ
-(х)т- -коњ
-крео(н) -ц а р
-крин~, -крит- - судити, судија

129
 -кл(ес), -клео-, -клит- - слава
-ксен- - гост
-ник- - побеђивати, победник
-ст р а т - - војска
-ф ил- - всшети
Првенствено на почетку речи налазе ce коренови:
алк- - сила
алекс- - заштита
ан т (и)- - уместо, против
а ри ст - - најбољи
(х)ијер- - свети, свештенички
ee-, ев- - добри
je e p u -, еври- -ш ироки
исо- -равн и
ифи- - силни
кали- - лепи
л еук- - бели
лик- - светли или вучји
лиси- - прекидати, срушити
м ет р о - - мајка, матерински
нео- - нов, млад
пат ро- - отац, очински
пери- - са свих страна
пит - - убеђивати
ксанф -, ксант- -р и ђ и
прахс- - дело
п рот - -п р в и
т им- - почаст
поли- - много
ф раси - - храбри
хрис- -златни
епи- - после
Осим тога, многа имена су изведена од имена богова:
аполо-, атено-, хермо-, херо-, хераклео-... Обично ce заврша-
вају на -дор, -дот (што значи «дар») или -ген (што значи «ро-
ђење», «рођени»). Зено- и Д ио- подједнако значе «Зевсов»,
a тео- (или фео -) - «божји» уопште.

130
 Завршеци имена су обично следећи:
-анф, -ант - цветати
-бул - саветовати
-Ген, - ïoh - рођени
-дор, -дот -д а р
-дам(ант) - укротитељ
-крат - власт
-лај - народ
-мах - борба, рат
-мед - мисао, брига
-стен - сила
-тан - јављени, видљиви
-фрон - разумни
Сада, ко хоће нека провери себе: игга значи Филодем?
Калиник? Протагор? Ификрат? Диоген? Аристип? Андро-
маха? Поликсена? Како назвати на грчком «Зевсов дар»? «ри-
ђег коња»? «очеву славу»? «убедљив говор»? «руководио-
чеве мисли»? «прекрађивача рата»?
Eto, сад ће вам можда бити лакше да памтите та имена.

131
 ТРЕЋИ ДЕО

ГРЧКО-ПЕРСИЈСКИ РАТОВИ,
ИЛИ ЗАКОН CE БОРИ ПРОТИВ САМОВЛАШЋА

Палима на Термопилу ~
Славна je судба, диван им je жреб:
Хумка им - олтар, леванице - спомен,
Tyïa - похвала,
Такву сахрану
Hehe смрачити свеукротто време.
Свето je место с прахом хероја,
Шири ce о том
Добар шас по чит мој Хелади.
Сведок je њима - спартански Леонида,
С Шрспом на земљи -
Вечном лепотом ерлина u ataee...
Симонид
 ЧЕТИРИ КРАЈА CBEliA

У доба Хомера Грци су замишљали Земљу као велики

круг, no чијем ободу тече Океан - не море-океан него река-
-океан, граница васионе. У средишту тог круга су ce нала-
зили Делфи, око њих - Грчка, уз њу - Егејско море, a даље
- непознати простори којима je више година скитао Одисеј.

Од тада je свет разјашњен и проширен. Средоземно мо-

ре je за Грке постало своје, домаће, и Грци су о свим њего-
вим обалским државама имали најпрецизније податке. Ha

135
 западу je била Картагина, сурови град где су жртвовали љу-
де боговима, опасан сусед и чест непријатељ. Ha југује био
Египат, чији су цареви радо примали y луке грчке трговце,
a y службу - грчке војнике. Источно од Средоземног мора
налазила ce Феникија, a иза ње - Асирија и Вавилонија, a
иза њих - Медија и Персија. Te земље су биле обузете гра-
ђанским ратовима и до тог доба нису биле опасне. Источно
од Егејског мора налазила ce Лидија. To je била готово до-
маћа земља: њени цареви су позивали y госте грчке мудра-
це и поклањали су Делфима толике дарове, колико нису по-
клањали ни сами Грци. Најзад, на северу je била Скитија -
област степа и шума, али и она им je већ била позната, a ода-
тле je Анахарсис долазио y Грчку.
Половину света заузимала je Азија, четвртину - Евро-
па, четвртину - Африка.
Бајколике земље и народи, међутим, нису нестали, са-
мо су отишпи даље према крају Земље. Грци нису стизали до
њих, али су жудно препричавали све гласине о њима. Гла-
сине су биле налик једне на друге: свуда ce говорило да су
тамо земље богате a народи дивљи, много je злата и сребра,
али људи не умеју да их користе.
Ha западу, y Шпанији, y земљи има толико злата да
ce приликом шумских пожара топи y жилама и само избија
на површину. Реке тамо теку no златном песку. A y тим ме-
стима људи, Келти и Берци, не умеју чак ни да сеју житари-
це и хране ce жиром. Они су окрутни и неустрашиви: кад тре-
ба гатати о будућности, убију човека ножем y леђа и гатају
no његовим грчевима. Неустрашиви су зато што верују да
ће тобоже y загробном свету живети као nrro су живели ов-
де. Они чак и зајам дају један другом под условом да им ce
врати на оном свету. Исгина, неки причају да ce с оне стране
Келта и Ибераца, на обали Океана налази држава Тартес са
богатим градовима и мудрим царевима. A још даље, y Океа-
ну ce налазе Срећна острва, где чак нема ни царева него je
људима све заједничко. Можда je то већ рај?
Ha далеком северу живе Хиперборејци. To je такође
земља светаца: тамо je вечни дан, и y зимско време туда до-
лази y госте сам бог Аполон. Ta земља je ограђена високим

136
планинама, y планинама су стене злата, али чувају га гра-
бљиве птице - грифови. A y подножју планина живе бајко-
лика и дивља племена. To су Аримаспи, којима je једно око
увек шкиљаво; Иседонци, код којих синови једу лешеве ота-
ца; Иирки, који ce пењу no дрвећу; Неури, за које кажу да
ce, тобоже, сваки Неур једном годишње претвара y вука; Бу-
дини, чија je храна - борове шишарке; Агатирси, код којих
су жене заједничке, како би сви људи били рођаци један дру-
гом. Чак и Скити морају да разговарају са тим народима пре-
ко седам преводилаца.
Ha истоку je крајња земља - Индија. Овде злато није
било y планинама него y пустињама, и нису га чували гри-
фови него џиновски мрави. Они су растом као пас, a рупе су
им под земљом, Копајући рупе, они задњим ногама избацу-
ју на површину песак, који je y гомилама на улазу y рупу.
Taj песак јесте злато. Локални становници одлазе no њега y
пустињу no највећој врућини, кад су мрави y рупама. Иду
са три камиле, од којих je једна обавезно женка, којој je код
куће остало камилче. Напуне вреће златним песком и почну
бежати. Мрави искачу из рупа и јуре за њима. Камиле-му-
шкарци не би отишли од њих, али камила-женка одјури хи-
тајући остављеним младунцима, a за њом после неког вре-
мена полазе и мужјаци. Тако добијају индијско злато.
Ha југу je крајња држава - Етиопија. Тамо je толико зла-
та да од њега праве чак и ланце за злочинце. Људи тамо гш-
ју само млеко, живе до сто година, најлепшег и најјачег бира-
ју за цара, a поштују два бога: једног бесмртног, другог смрт-
ног, али незнаног. A пут до тих Етиопљана води кроз пусти-
њу, y којој живе дивљи чергари, који ce не покоравају нико-
ме. To су Псили, укротитељи змија, који с копљима на готовс
иду y ратни поход против јужног ветра, због тога што им пе-
ском засипа бунаре; то су Атаранћани, код којих људи не-
мају ни имена, ни надимака; то су Атланти, који не једу ни-
чег живог и не умеју да сањају; a друга племена je већ тешко
разликовати једна од других.
Такав je био свет који ce налазио око Грчке. Он je ма-
мио богатствима и плашио далеким и дивљим путевима до
њих. Taj велики свет није био страшан малој Грчкој све док

137
je био разједињен. Али после сто година, које су прошле од
Солона до Клистена, половина тог света ce учврстила y јед-
ну велику државу - Персијско царство. Грчком je владао за-
кон, Персијом - царска самовоља. Ko ће бити јачи?

ОД СЕМИРАМИДЕ ДО САРДАНАПАЛА

Персија није била прво царство које je обједињавало

сав Исток y опасну силу. Пре Персије je постојала Асирија, и
њено царство ce држало тридесет поколења - од Семирами-
де до Сарданапала. И о њој, и о њему причале су ce легенде.
Престоница Асирије била je Нинива. Њу je изградио
цар Нин. Зид Ниниве био je висок сто стопа, широк толико
да су му no врху могла пролазити кола y која су упрегнута
три коња, a на том зиду je било хиљаду и пет стотина кула.
Нин није живео y Ниниви, ратовао je y далеким областима.
Oko Ниниве су цареви пастири напасали стада, a цареви вој-
ници су од њих узимали дажбине и одвозили цару.
Један пастир je имао кћерку Семирамиду. Заповедник
царских војника ју je видео, заљубио ce и оженио ce њоме.
Веома je волео Семирамиду, a кад га je цар позвао себи ка-
ко би кренули y ратни поход, наредио je својој жени да по-
ђе са њим. Семирамида je, да нико не би препознао y њој же-
ну, смислила одећу која покрива читаво тело: димије, јакну
са рукавима и капу са велом. Од тада je та одећа (која je би-
ла чудноватог изгледа за Грке, чије одевање je остављало
отворене руке, ноге и лице) постала заједничка за мушкар-
це и жене на Истоку. Али, цара није обмануо. Нин je y Се-
мирамиди препознао жену, видео да je лепа и схватио да je
паметна. Рекао je њеном мужу: «Дај ми жену». Он није Mo­
rao да га послуша, али није смео да ce оглуши о наредбу: за-
клао ce мачем. Семирамида je постала царица.
Цар je волео Семирамиду, али она га није волела. Јед-
ном му je казала: «Обећај да ћеш ми испунити једну мол-
бу!» Цар je обећао. Она je рекла: «На само један дан уступи
ми царство, да би сви слушали мене». Цар joj je уручио скип-

138
тар и поставио je на трон. Она je пљеснула длановима и по-
казала стражи цара: «Убијте га!» Тако je погинуо цар Нин,
a Семирамида je постала владарка Азије.
Да не би живела y Ниниви, она je саградила нову, још
већу престоницу: Вавилон. Нинива je била на реци Титру, a
Вавилон на реци Еуфрату. Зидине су му биле троструко ви-
ше од Нинивиних, a no њима су могла да пролазе кола не са
три него са четири упрегнута коња. Преко Еуфрата je био
мост на каменим стубовима; да би поставили те стубове, во-
ду из моћне реке су морали да одврате y велики рибњак. Ha
обали je био царски дворац, не један него два, сваки дворац
ce налазио иза троструког бедема. Уз њега je било брдо, a на
падини брда - Семирамидини висећи вртови, који су ce про-
стирали као да су на басамцима џиновског степеништа; сва-
ки степеник je подупирала колонада, a свака колонада je и са-
ма била као дворац. Воду из Еуфрата су износили на брдо ду-
гим ланцем кофи. Са врха брда видео ce сав Вавилон - град,
налик не на град него на читаву државу.
Тако je Асирско Царство почело женом, јаком као му-
шкарац. A завршило ce мушкарцем, слабим као жена. Семи-
рамидини потомци су закључили да je људима својствен
страх од тајанственог и непознатог, na су ce правили тајан-
ствени и непознати. Нису излазили из дворца, показивали
су ce само најближим слугама, a наређења су давали преко
гласника. Народ je заиста био y недоумици и бојао ce. Зато
су ce цареви после тридесет поколења потпуно размазили и
олењили.
Последњи асирски цар звао ce Сарданапал. Једном га
je случајно видео Арбак, намесник планинске Медије. Цар
je седео међу женама, ћосав, набељен и нарумењен, na je уз
звуке песама чешљао вуну, обојену y црвено. Сурови Арбак
je био запањен. Медија ce дигла, Међани су опколили Нини-
ну. Сарданапал није умео да ce бори, a није хтео ни да ce
преда. Окупио je око себе сва своја богатства и све своје же-
не и децу, закључао je излазе и запалио дворац. Пламен je
буктао петнаест дана. Народ je гледао дим иза зидина и ми-
слио да цар приноси жртве боговима. Када су Међани ушли
y град, на месту дворца je било брдо пепела. Вавилонски на-

139
месник r a je измолио за себе и из тог пепелаje извадио сто
хиљада таланата злата и сребра.
Нинива je била збрисана са лица земље, али остао je
надгробни споменик Сарданапалу. Он je приказивао цара,
прстију намеаггених за чвргу, и са натписом:
Cee шшо сам üojeo, u cee што сам попио, осшало je са мном;
Cee осшало, штојесте, право ga вам кажем, не вреди чврге.

МЕДИЈА И ЦАР КИР

Међани, који су сломили асирску власт, живели су на

висоравиима које ce дижу над долином Тигра и Еуфрата. Te
земље су биле простране али сиромашне, y читавом цар-
ству био je само један град - Екбатана, коју су окруживали
седам зидова y седам боја: белом, црном, црвеном, плавом,
жутом, сребрном и златном.
У Екбатани je живео цар Астијаг, наследник Арбака.
Кћерка му je била Мандана. Једном je цар уснио чудан сан:
као да je из тела његове кћерке израсла винова лоза и својом
сенком покрила сву Азију. Жреци су казали цару: «То зна-
чи: твоја кћер ће родити сина који ће ти одузети власт над
Азијом»,
Астијаг ce узнемирио. Пре свега, удао je Мандану, не
за угледног човека него за простог Персијанца из Персиде.
Персијанци су живели уз Међане, али Међани су владали, a
Персијанци им ce покоравали. «Никада Персијанчев син» -
мислио je Астијаг - «неће владати Међанима».
Ипак, Астијагу ce учинило да je то мало. Када je Ман-
дана родила сина, позвао je свог рођака и саветника no име-
ну Харпаг и наредио му: «Убиј новорођенче!» Харпаг je узео
бебу, али ce није усудио да je својим рукама убије, већ je no*
звао царевог пастира, предао му новорођенче и наредио: «Ба-
ци га y планину, a кад погине, донеси ми леш». Пастир je
узео новорођенче, али такође ce није усудио да ra убије: па-
стирова жена je тек родила мртво дете, и пастир je решио да
његов леш да Харпагу, a царско дете задржи себи, уместо
сина. Тако je и учињено.

140
 Новорађенче су назвали Кир, и он je растао y пасти-
ровој кући, као пастиров син. Једном ce он са сеоском де-
цом играо цара. Припало му je да буде цар, и деца су зачу-
ђено видела како ce он понаша као прави цар: једне je одре-
дио за своје телохранитеље, друге за управитеље кућа, тре-
ће за обавештајце ~ нико није остао без посла. Један дечак
није био сељачко дете него син дворанина. Он je одбио да
слуша пастирчића. Кир je наредио да га ишибају за непо-
слушност - деца су то са задовољством извршила. Ишиба-
ни дечак ce y сузама пожалио оцу, a отац - цару. Цар Асти-
јаг je позвао y дворац и Кира, и његовог оца-паегира, «Како
си смео?» - питао je цар. Кир je одговорио; «Деца су мене
изабрала за цара; тај дечак није хтео да ме слуша; наредио
сам да га казне. Зар није дужан да тако поступа прави цар?»
Астијаг je почео наслућивати да пред њим није оби-
чан сеЈвачки син, Почео je да испитује пастира, и пастир je
признао. Позвао je Харпага, и Харпаг je признао. Он ce обра-
тио жрецима, a жреци су казали: «Срећа твоја, царе: дечак
je постао цар деци - значи, више неће бити цар Азије. Он
није опасаи за тебе: пошал>и га код мајке y Персиду». И та-
да je Астијаг послао дечака правом оцу и мајци, пастира je
помиловао и послао даље, a Харпага je решио да казни стра-
шном казном за непослушност. Наредио je да закољу Хар-
паговог сина и шеговим месом нахране оца, на гозби y част
Кировог спасеаа, a затим му je показао синовљеву главу и
рекао му чије je месо jeo. Харпаг није ни задрхтао, ни вик-
нуо, већ je y души сакрио смртну м рж ау према цару.
Кир je живео код оца и мајке y Персиди. Персијанци
су га волели и причали му приче о аеговом чудесном спа-
сењу. И гле, једном je гласник донео од Харпага убијеног
зеца, на поклон Киру. У зечји стомак je била зашивена гли-
нена таблица, a на њој je било тајно писмо: «Астијаг je хтео
да те убије; Астијаг je убио мог сина; освети ce Астијагу, по-
моћи ћу ти, и постаћеш цар Медије».
Кир je сазвао све околне Персијанце и рекао им: «По-
косите ову ливаду». Косили су читав дан, намучили ce, је-
два су изашли на крај. Сутрадан их je Кир позвао на ту исту
ливаду, изнео месо, донео качице вина, приредио им гозбу.

141
После гозбе их je упитао: «Какав живот вам ce више свиђа:
јучерашњи или данашњи?» - «Наравно, данашњи!» - «Па,
ето“ - казао je Кир - „потчињавајући ce Међанима, живеће-
мо на јучерашњи, a ако устанемо на Међане - на данашњи
начин». И тада су Персијанци прогласшш Кира за свог цара
и пошли y рат против Међана. Харпаг je изневерио Астијага
и са својом војском je пришао Киру. И Кир je постао цар Ме-
дије: остварио ce пророчки сан.
Три велика рата водио je Кир, попгго je постао цар: про-
тив вавилонског цара Лабинета, лидијског цара Креза и ма-
сагећанске царице Томирије.
Кир je успео да освоји неприступачни Вавилон, ево на
који начин. Некада je Семирамида, да би поставила мост пре-
ко Еуфрата, одвела воде реке y огромни рибњак. Сад je то
исто учинио и Кир. Прокопао je канал од реке до рибњака,
вода je навалила y рибњак, a Еуфрат je оплићао.Тфда су ce
Кирови војници спустили y Еуфрат и, y води до појаса, ко-
рачајући нечујно no муљевитом дну, упши y град. A град je
био тако велик да, кад су отпочете битке на периферији, ста-
новници центра Вавилона још дуго нису ништа знали и до-
звали су ce памети тек кад су видели да су окружени са свих
страна.
A рат против лидијског Креза био je још поучнији, и
о њему следи засебна прича.

ЛИДИЈА И ЦАР КРЕЗ

Лидијскиог цара Креза, најбогатијег човека на свету,

већ смо спомињали y овој књизи: он je кувао корњачу да би
искушао делфијско пророчиште. Он je био добар, тапгг и сма-
трао je себе најсрећнијим човеком на земљи.
Једном му je дошао y госте чувени Солон из Атине.
Крез му je приредио раскошну гозбу, показао сва своја бо-
гатства, a затим га упитао: «Пријатељу Солоне, ти си мудар,
обишао си пола света; кажи: кога сматраш најсрећнијим чо-
веком на земљи?»

142
 Солон je одговорио: «Атињанина Тела». Крез ce зачу-
дио: «A ко je тај?» Солон je рекао: «Обичан атински грађа-
нин. Али, он je видео да му отаџбина цвета, да су му деца и
унуци - добри људи, да имају довољно имовине за безбедан
живот, a умро je јуначком смрћу, y таквом боју где су њего-
ви суграђани однели победу. Зар није y томе срећа?»
Тада ra je Крез упитао: «А после њега, кога ти сматраш
најсрећнијим човеком на земљи?»
Солон je одговорио: «Аргејце Клеобиса и Битона. To
су била двојица младих снагатора, синови свештенице боги-
ње Хере. О свечаном празнику, требало je да њихова мајка
дође до храма y колима y која су упрегнути бикови. Бикове
нису нашли на време, a прослава je већ почела; тада су ce
Клеобис и Битон сами упрегли y кола и возили их осам вр-
ста, до самог храма. Народ je прослављао мајку за такву де-
цу, a мајка je молила богове за највећу срећу за њих. И бого-
ви су им послали ту срећу: ноћу после празника они су мир-
но заспали y том храму и умрли y сну. Учинити највеће де-
ло y свом животу и умрети - зар то није срећа?»
Тада га je разјарени Крез отворено запитао: «Кажи, Со-
лоне, a моју срећу ти ни y шта не убрајаш?»
Солон je одговорио: «Видим, царе, да си био јуче сре-
ћан, и данас си срећан, али хоћеш ли сутра бити срећан? Ако
хоћеш да чујеш мудар савет, ево га: ниједног човека не на-
зивај срећним док год je жив. Јер срећа je променљива, y јед-
ној години je 365 дана, али y човековом животу, ако ce узме
да траје седамдесет година, има 25 550 дана, осим y преступ-
ним годинама, и ниједан од тих дана не личи на други».
Али, тај мудри савет није био no вољи Крезу и више
je волео да ra заборави. Међутим, прошло je неколико годи-
на и он га ce сетио.
Већ смо говорили како ce цар Крез обезбедио двосми-
сленим предсказањем делфијског пророчишта: «Крез, пре-
ласком преко Халиса, срушиће велико царство» - и пошао
je на Персију. Биле су две битке, и Крез je y обе разбијен.
Он je имао добру коњицу, y коју ce веома уздао. Али, Кир
je против те коњице извео своје камиле; коњи су одскакива-

143
 ли од необичног изгледа и смрада дивљих животиња, коња-
ш ц и су ce збунили, и Крезова војска je кренула y бекство.
Кир je опколио Креза y његовом Сарду. Град je био за-
узет. Заробљеног Креза су y ланцима одвели пред Кира. Кир
je наредио да га живог спале на ломачи. Направили су вели-
ку ломачу, привезали Креза за стуб, медијски војници су ce већ
сагињали да бакљама потпале ватру са четири стране. Крез
je помислио о својој некадашњој срећи и својој садашњој не-
срећи, уздахнуо je дубоко и узвикнуо; «Ах, Солоне, Соло-
не, Содоне!»
«Шта кажеш?» - упитао raj e Кир. «Говорим о човеку
који би требало да каже свим царевима оно цгго je рекао ме-
ни» - одговорио je Крез. Кир ce почео распитивати, и Крез му
je испричао о мудром савету: никаквог човека не називај
срећним док год je жив, Кир ce збунио. И он je помислио ка-
ко je Крез јуче био моћан, a данас - на ивици смрти; поми-
слио je како je данас и сам моћан, a шта ће сутра бити са њим
- не зна ce; и наредио je да скину Креза са ломаче, да ra од-
вежу, обуку y богату одећу, a затим га je еместио поред се-
бе и казао: «Буди, молим те, мој пријатељ и саветник».
«Онда ми дозволи да ти дам моја прва два савета» -
рекао je Крез. Кир му je дозволио. Крез je рекао: «Погледај,
твоји војници руше град. Ти мислиш да je град мој? He, Hu­
je мој него твој - зато лгго ja више немам ни град, ни цар-
ство. A ko хоћеш да учиниш паметну ствар - заустави их».
Кир je размислио и послушао га. «А ево ти и други савет» -
казао je Крез. - «Ако хоћеш да ти Лидијци буду покорни и
да не дижу буне, ево шта ћеш урадити: остави им богатства
и одузми им оружје. Проћи ће само једно поколење, и они
ће ce до те мере размазити y богатству и раскоши, да ника-
да ником неће бити опасни». Кир je размислио и послушао
га. E to како je цар Крез y најтежем тренутку био y стању да
спасе и свој град, и свој народ.
Али није могао да спасе цара Кира: очигледно, свако
ce научи памети, не на туђем него једино на свом сопстве-
ном искуству. Кир je пошао y рат на Масагете, племе које
живи преко Каспијског језера, не сеје нити жање већ једе са-
мо месо и рибу, a моли ce једино сунцу. Масагећанска цари-

144
ца Томирија je послала изасланике Киру, да му кажу: «Зашто
хоћеш рат, Кире? Царуј својим царством и не сметај нам да
царујемо својим. Али ако ce заинатиш, кунем ти ce, ja ћу те
натерати да ce сит напијеш крви, иако си ти незасит». Али,
Кир je закључио да ће, ако je јуче био срећан, бити срећан и
сутра - и погрешио. Дошло je до битке, Масагећани су одо-
лели, сва персијска војска je пала, a Томирија je наредила да
мртвом Киру одсеку главу, коју je убацила y кожну врећу, пу-
ну људске крви, и казала: «Пиј и засити ce, крволочни Кире!»
Тако je погинуо цар Кир, оснивач Персијског Царства.

ЕГИПАТ И ЦАР КАМБИЗ

Кад je погинуо Кир, почео je да царује његов син Кам-

биз. Он je решио да пође y рат на Египат - најстарију и нај-
удаљенију државу на свету.
Земља y Египту je била тако плодна да je није требало
орати. Нил ce сваке године изливао на сто дана, градови на
бреговима су били као острвца усред слатководног мора, и
лађе су пловиле над површином поља. Када ce повуче вода,
на пољима остаје слој муља, тако дебео да ће египатска зе-
мља за сто година бити виша за читав педаљ. У муљ бацају
семена и чекају да класа жито. A кише не спирају тај муљ, за~
то што y Египту никад не пада киша.
Ћуди и обичаји Египћана нису као код других народа,
него налротив. Жене им тргују на трговима, a мушкарци ce
баве домаћинством y кући. У Египту не пеку хлеб од пше-
нице и јечма већ од крупника. Тесто месе ногама, a глину
рукама. Пишу и рачунају не слева надесно него здесна на-
лево. Покојнике не спаљују на ломачи, као Грци, него балса-
мују, и старају ce да их што дуже сачувају. Највеће грађеви-
не y Египту нису храмови ни дворци него царске гробнице
- пирамиде. Највеће су три пирамиде; саградили су их вла-
дари-фараони Кеопс, Кефрен и Микерин. Када су градили
Кеопсову пирамиду, на градилишту je радило сто хиљада
људи, који су ce смењивали на свака три месеца, a сви други

145
 послови y држави били су забрањени. Градили су je триде-
сет година, и на пирамиди je написано да je само на роткву,
црни и бели лук за раднике било потрошено две хиљаде пу-
дова сребра, a колико за све остало, нико није рачунао.
Кеопс и Кефрен су били сурови владари, a Микерин -
добар и правичан; међутим, Кеопс и Кефрен су владали no
педесет година, a пророчиште je предсказало Микерину са-
мо шест година. Микерин ce веома увредио, али пророчи-
шге му je објаснило: «Сам си крив: богови су досудили Егип-
ту да ce злопати сто педесет година под злим владарима; Ке-
опс и Кефрен су радили оно што су хтели богови, и владали
су дуго, a ти радиш обратно и владаћеш кратко». Тада je Ми-
керин решио да напакости боговима и удвостручи свој жи-
вотни век: престао je да спава и ноћу je пировао, веселио ce,
ишао y лов и живео као дању, да би за шест година доживео
двоструко више.
У Египту ce сменило укупно триста тридесет владара.
Последњи од њих звао ce Амасис. Он je био човек ниског ро-
да, y младости ce бавио лоповлуком и преварама, али по-
стао je веома добар владар. Он ce дружио са Поликратом, и
од њега je Солон позајмио закон: ко не може доказати вла-
стима од којих средства живи, подпеже кажњавању. A за оне
који су га корели због његовог ниског порекла, ево шта je
радио. Он je имао златао корито y којем су гости на њего-
вим гозбама прали ноге; наредио je да га претопе и излију
статуу бога. Народ ce почео побожно клањати тој статуи, a
Амасис je рекао: «Ето, такав сам и ja: прво су ме газили но-
гама, a сад су сви дужни да ce клањају преда мном». Он ce
никад није одрицао своје мрачне прошлости. Док je био ло-
пов и хватали га, a он ce опирао, покрадени су га вукли до
пророчипгга, али пророчишта су га час признавала, час га
нису признавала за лопова. Кад je постао владар, сва проро-
чипгга, која су га раскринкавала, су објавила да je он прави,
a она која су га правдала - да je лажни, тако да je једне no-
штовао a за друге није марио.
Ha тог Амасиса кренуо je војском цар Камбиз. Апи,
кад je крочио y државу, Амасиса више није било међу жи-
вима. Камбиз je y боју разбио војску његовог сина, и наре-

146
дио да ce из гробнице извади Амасисово тело, ишиба биче-
вима, a после спали на ломачи. И то je био први злочин ца-
ра Камбиза, зато што су Персијанци поштовали ватру као
божанство и никада je нису оскрнавили мртвим телима.
Камбизу je било мало Египта - кренуо je узводно уз
Нил, на Етиопију. Пут je био тежак, нестало му je залиха, из-
гладнели војници су жребом почели да једу један другог. М о
рали су да ce врате. Када ce изнурена персијска војска дову-
кла до египатске земље, тамо je био празник: рођење бога
Аписа. Апис je свети бик, црне длаке, са белим троуглом на
челу, на леђима му je белег y облику орла, a под језиком -
кврга y облику бубе, он ce рађа више пута y години, и тада
сав народ ликује. Камбиз није поверовао; учинило му ce да
ce сви радују његовом, Камбизовом неуспеху. Погледао je y
мало црно теле, насмејао ce грохотом и мачем га ударио y
бедро, na наредио да жреца и учеснике y прослави шибају
корбачима и боду копљима. И то je био други злочин цара
Камбиза.
Ускоро je платио рачун. Камбиз je имао брата, вели-
ког и моћног Смердиса, намесника Медије. Њега су сви воле-
ли, али Камбиз raje мрзео. Наредиоje да убију Смердиса. Али
y Медији je био жрец који ce такође звао Смердис. Он je ис-
користио пометњу и дигао устанак против Камбиза, предста-
вљајући ce као спасени царев брат. Камбиз je још био y Егип-
ту; наредио je да сместа седлају коње y ратни поход на са-
мозванца. И тада, када je он скакао на коња, пале су му кори-
це мача и огољени врх га je ранио оштрицом y бедро - баш
на оно место y које je он погодио светог бика Аписа. Рана му
ce загнојила, нога одумрла, и Камбиз je схватио да му je cra­
nia смрт. Рекао je: «Међани опет хоће да завладају Персијан-
цима; не допустите им то, Персијанци, вратите власт лукав-
ством или силом!» С тим je и умро.

ПЕРСИЈА И ЦАР ДАРИЈЕ

Седам месеци Персијанцима je владао самозванац, и

нико му није оспоравао власт. Владао je као некада асирски

147
 цареви: не излазећи из својих палата, како га не би препо-
знали. Најзад je персијска аристократија посумњала y злона-
мерност, сетила ce Камбизових речи на самрти, и сложила
ce y томе да треба убити самозванца. Најважнија су била
тројица завереника: Отан, Мегабиз и Дарије, далеки рођак
цара Камбиза.
Када je донесена та одлука, Дарије je рекао: «Није до-
вољно донети одлуку - треба je испунити данас, и то одмах.
Ми верујемо један другом, али ко зна, сутра неко може по-
стати издајник? Хајдемо y дворац; пустиће нас; ja ћу рећи
да носим важне вести из Персиде. A тамо нека буде u n i je
суђено».
Тако je и учињено. Тројица Персијанаца су затекла ца-
ра y спаваћој соби, y тесној просторији почео je окршај. Је-
дан од њих ce ухватао y коштац са царем; Дарије ce није усу-
ђивао да потегне мач, како не би закачио друга. «Свеједно:
удри!» - прокркљао je тај. Дарије je ударио и пробуразио са-
мозванца.
Требало je да одлучи како ће да влада даље. И ту су
три велможе, тврди грчки историчар Херодот, размениле ми-
шљење,
Отан je казао: «Није нам потребан цар. Сви смо виде-
ли окрутног Камбиза, сви знамо како je ужасна самовоља са-
модршца. Ko влада неограниченом влашћу, тај неминовно
подлеже искушењу да je искористи не за опште него само
за своје добро. И тада ће бити несрећни сви његови подани-
ци! He, нека народ сам управља собом, нека сам решава сво-
је послове на скупшшнама, нека сам именује и смењује дуж-
носна лица - једино тада ће завладати праведност међу љу-
дима».
Мегабиз je рекао: «Ниси y праву, Отане. Народ je не-
ук и лакомислен; исто тако je глув за добре савеге, и исто та-
ко пада на ласкање, као и цар; нисмо ce избављали од само-
воље деспота зато да бисмо ce препустили самовољи руље.
He, нека владају малобројни, али најбољи - најумнији, нај-
богатији, најугледнији. Они имају искуство и навику на др-
жавне послове; они ће владати заједнички и биће y стању да
за сваки задатак нађу најбоље решење».

148
 Дарије je казао: «Ти ниси y праву, Мегабизе. Ти људи
ће кратко владати заједнички: сваки ће убрзо пожелети да
буде изнад других, почеће раздори, непријатељства и грађан-
ски ратови. He, ако ce упореди власт народа, власт угледних
људи и власт цара, најгора ће бити власт лошег цара, a нај-
боља - власх доброг цара. Kao што тело има једну главу, та-
ко и држава - једног владара; он неће дати народу да гунђа
на угледнике, a угледним људима - да угњегавају народ; он
ће поштовати праведност међу поданицима и сејати сграх ме-
ђу непријатељима».
Када су персијске вође чуле те речи, размислиле су и
сагласиле ce са Даријем. Одлучено je; Персија ће бити царе-
вина, a Дарије - њен цар.
Персијанци су говорили да им je Кир био цар-отац,
Камбиз - цар-господин, a Дарије - цар-ћифта. To je зато пгго
су за време Кира и Камбиза народи Персијског царства до-
носили царевима дарове онакве какве су хтели, a Дарије je
за њих установио чврсте и непроменљиве дажбине. Зли је-
зици су тврдили да je, тобоже, хтео чак да опљачка и гроб-
ницу царице Семирамиде. Ha тој гробници je било написа-
но: «Коме од будућих царева затреба новац, нека отвори ову
гробницу». Нико ce није усуђивао на то, a ваљда ce усудио
Дарије, али уместо новца, тамо je нашао само натпис: «Ти
си, очигледно, рђав човек, ако ради користи скрнавиш гроб-
нице мртвих».
Уосталом, Даријев порез није био превише велики. Го-
ворили су да je он, одређујући дажбине, упитао своје наме-
снике-сатрапе јесу ли оне no мери. Сатрапи су му казали:
«По мери су». Тада их je Дарије смањио двоструко, и наре-
дио да их сакупљају y тој мери. Али, његова држава je била
тако велика да je од својих двадесет сатрапија и шездесет три
народа који су живели y њој добијао годишње 14 560 тала-
ната злата и сребра, Чували су ra y полугама y царској риз-
ници, a када je требало, секиром су одсецали део метала и
ковали новац. Ha монетама je био приказан човек са луком;
Грци су мислили да je то слика цара.
Слободни од пореза били су једино Персијанци, осно-
вни народ y држави. To je храбар и частан народ. Код мушка-

149
раца највише цене храброст, код жена - много деце. Децу обу-
чавају само трима умећима: јахању, гађању из лука и правед-
ности. Код њих je најсрамотније - лагати, a после тога - има-
ти дугове, зато што дужник такође мора увек да лаже. Код
њих нема трговина нити пијаце. Кад je цар Кир сазнао да Гр-
ци тргују, казао je: «Никада ce нећу уплашити оних који y
градовима одређују посебно место како би ce састајали и
међусобно обмањивали». Ha саветовањима о својим најваж-
нијим пословима, Персијанци расправљају двапут: или ce
саветују уз вино a одлуку доносе трезни, или ce саветују трез-
ни a одлуку доносе пијани. И за једном учињени преступ не
кажњава ни цар своје поданике, ни господар своје робове.
Тек пошто провере и увере ce да je било много пропуста и
да je човек учинио више лошег него доброг, шаљу га на из-
државање казне. Грцима ce веома свиђао тај обичај...
Таква je била та држава, y којој није било грађана H e ­
ro су постојали цар и поданици, покорни њему, као робови.

СКИТИЈА И РАТНИ ПОХОД HA СКИТЕ

Кир je ишао y рат на исток, на Масагеђане; Камбиз -

на југ, на Египћане; Дарије je решио да пође на север, на
Ските.
Скити су живели y степи изнад Црног мора. Било их
je четири племена: Скити-орачи, који сеју жито и једу хлеб;
Скити-земљорадници, који сеју жито, али га не једу него про-
дају; Скити-чергари, који не сеју жито него raje стоку; и цар-
ски Скити, који владају свима. Има ли их много, нико није
бројао; само један скитски цар je наредио да му сваки Скит
донесе no шиљак бојеве стреле, али није био y стању да пре-
броји те шиљке na je заповедио да од њих излију бронзани
пехар. Пехар je био запремине шест амфора, a дебљине шест
прстију; дуго ce налазио на брду y степи, између Дњепра и
Буга.
Скити немају ни градове, ни села, шатре су им на ко-
лима, полазе са места кад год пожеле, и заустављају ce где

150
год пожеле. Ha пристаништима ложе ватре од бичјих кости-
ју и на њима кувају бичје месо y бичјим желуцима, зато што
су котлови y чергарењу тешки, a y степи нема дрва. Главно
занимање им je рат: ко je више убио непријатеља, тај ужива
веће поштовање. Са убијених непријатеља скидају скалпо-
ве, a најомраженијима разбијају главе na од лобања праве
пехаре за вино. A када закључују мир, посеку себи руку, на-
цеде крв y вино, y вино умачу мач, стреле, секиру и копље,
a затим пију то вино.
Када ce разболи скитски цар, пита гатаре ко му je по-
слао ту болест. Гатари му наводе име човека, a тај ce опире,
тада цар сазива нове гатаре, y двоструко већем броју, и они
понављају гатање. Ако они потврде оптужбу, човека погу-
бе, ако не, погубе прве гатаре. A када цар ипак умре, њего-
во тело провозе на таљигама no читавој степи како би свако
племе могло да га оплакује, a затим га сахрањују под хумку,
али убијају и заједно са њим закопавају царевог коња, же-
ну, слугу, пехарника, коњушара и гласника, како би служи-
ли цару на оном свету. A затим одабирају педесет коња из
цареве ергеле и педесет младића из цареве свите, убијају их,
праве од њих страшила, која распоређују на дрвеним стубо-
вима око хумке, као страшну мртву стражу.
Скитија je почињала од реке Дунава. Мост преко Ду-
нава за Дарија су подигли мајстори из јонских градова Грч-
ке. Дарије им je оставио каиш са шездесет чворова: «Разве-
зујте no чвор дневно, a ако ce ja не појавим, оставите стра-
жарско место и разиђите ce no кућама: то значи да сам већ
победио Ските и пут за повратак ће ми направити они сами».
Али ни после шездесет, ни после двапут no шездесет
дана Дарије није победио Ските. Они нису прихватали бит-
ку него су ce повлачили y дубину степе, спаљујући за собом
траву и затрпавајући бунаре. Било je немогућно сустићи их.
Персијска војска ce уморила. Дарије je послао гласника скит-
ском цару: «Зашто бежиш? Ако си јак - стани да одмеримо
снаге; ако си слаб - стани и признај моју власт». Скитски
цар му je одговорио: «Ја не бежим него чергарим, као што
сам навикао; a да ли смо ми јачи или слабији од тебе - за-

151
 кључи из мог поклона». Поклон му je био: птица, миш, жа-
ба и пет стрела.
Дарије je рекао: «Скити признају да су побеђени. Миш
живи y земљи, жаба y води, птица y ваздуху - они нам дају
све то, a заједно са тим - и своје оружје». Али Даријеви са-
ветници су казали: «Скити објављују да су победници. Они
нам говоре: ако ce не сакријете y небо као птиде, или y зе-
мљу као мишеви, или y воду као жабе, сви ћете погинути од
наших стрела». Дарије je схватио: тако je. Наредио je повла-
чење.
Видећи да ce Персијанци повлаче, Скити су потерали
коње, не за њима него да би пре њих стигли до Дунава и -
грчког моста. Мост je постојао: Грци су схватали да рат ни-
је тако брз, као што je мислио Дарије. Скити су Грцима ви-
кнули: «Рушите мост, вратите ce кући и захвалите боговима
и Скитима за своју слободу: ако ваш цар и изнесе живу гла-
ву, неће још дуго ни на кога повести рат!» Грци су ce оку-
пили на саветовање. Хелеспонтски тиранин Милтијад je ре-
као: «Учинимо како су рекли Скити. Цар гине, персијска
власт пада, наши градови ће опет бити слободни». Али ми-
летски тиранин Хистијеј je узвратио: «Не. Царска власт па-
да, али пада и наша власт: слободни градови неће хтети ти-
ране над собом. Чекаћемо цара». Одлучили су овако: сру-
шиће део моста са скитске стране, a остало оставити и чека-
ти шта ће бити даље.
Царска војска je стигла до Дунава ноћу. Пипајући, y
води до колена, тражили су мост; моста није било. Почео je
метеж. Персијанце je спасао снажан глас једног човека. У
ДаријевоЈ свити je био Египћанин који je умео да виче као
нико. Он je викнуо: «Хистијеје! Хистијеје!» Глас му je пре-
летео преко Дунава, чули су га и узбунили ce y грчком ло-
гору, синуле су бакље, чамац са Хистијејем je запловио y су-
срет цару, мајстори су почели да дограђују мост, a сутрадан
су ce остаци Даријеве војске повлачили даље из скитске зе-
мље. Скити су то посматрали са околних брегова. «Ако су
Грци - слободни људи, онда нема тих људи који су веће ку-
кавице од њих; ако су Грци - робови, онда нема тих робова
који су оданији од њих» - казали су Скити.

152
 MAPATOH

Грци cy гледали y проређену, уморну, дроњаву пер-

сијску војску која ce враћала преко Дунава, и мислили: f o ­
uine) je време да вратимо себи слободу». Прошло je неколи-
ко година, и y Јонији je почео устанак против Персијанаца.
Градове je предводио град Милет, a Милет je предводио ти-
ранин Аристагор, брат већ познатог нам Хистијеја. Хистијеј
je живео на Даријевом двору, y његовој престоници Сузи.
Одатле je послао брату роба, чупавог и брадатог. Он му mi­
je доносио писма; одузели би их успут. Роб ce сагнуо пред
Аристагором и казао: «Обриј ме». A на голој кожи његове
лобање Аристагор je видео ожиљке од убода и посекотина,
који су сачињавали реч: «Устај».
Аристагор je устао. Да би га народ подржао, дао je
оставку на своју власт тиранина и предао je народној скуп-
штини. Милету ce придруживао град за градом. Али, свима
je било јасно да без помоћи остале Грчке устаници неће из-
држати. Аристагор je отишао y Спарту и Атину. Он им je го-
ворио да je Грк Грку брат, да je држава Персијанаца бајко-
вито богата и вредело би да Грци оду до Сузе, да ће им сва
Азија бити пред ногама. Али, y Спарти су га упитали: «А je
ли далеко од Јоније до Сузе?» Аристагор je одговорио: «Три
месеца пута». - «Ни речи више“ - казали су му. - „Ти си очи-
гледно полудео, ако хоћеш да ce Спартанци удаље од мора
и од Грчке на три месеца пута». И он ce вратио водећи за
собом само двадесет лађи из Атине и пет из малене Еретрије.
Цару Дарију су дојавили да су на њега устали Јоњани,
a помогли су им Атињани. Дарије je узео лук, пустио стре-
лу y небо и казао: «Тако да ce оствари моја освета Атиња-
нима». A свом робу je наредио да на свакој гозби, иза њего-
вих леђа, изговара: «Царе, сети ce Атињана!»
Устанак je угушен, Аристагор je погинуо, Милет je пао.
Персијанци су прошли no јонским острвима, развлачећи по-
преко сваког острва рибарску мрежу и сатерујући све ста-
новнике на крајњи рт: тамо су их хватали и одвозили y роп-
ство. Сад je Атињанима предстојало да сазнају какво je ца-
рево памћење.

153
 Прву вест о опасности од Персијанаца y Атину je до-
нео Милтијад, тиранин Херсонеза Хелеспонтског - онај исти
који je саветовао Грцима да сруше мост на Дунаву. Сад je
због тога морао да ce спасава из Херсонеза. Дошао je y Ати-
ну, зато што je био родом из Атине, коју je напустио због не-
сугласица са тиранином Пизистратом. Хелеспонт je остао y
рукама Персијанаца: поморски пут из Атине до црномор-
ског жита био je одсечен.
Друга вест je стигла годину дана касније. Дуж север-
не обале Егејског мора, са војском и флотом ишао je на Грч-
ку војсковођа Мардоније, зет цара Дарија. Грке je спасла
морска бура. Када су Мардонијеве лађе обилазиле планин-
ски рт Атос, који ce пружа y море, као камени прст, из Тра-
кије je дунуо североисточни ветар - Бореј. Mope ce узбур-
кало, растурило je лађе као иврчице; разбијало их je о лити-
це, људи нису могли да ce искобељају на врлет и тонули су.
Триста лађа je пропало; Мардоније je морао да ce врати. Тре-
ћа вест je стигла још две године касније. Сад су Персијанци
насртали на Атину, не са севера него са истока, преко мора,
од острва до острва. Ha челу персијске флоте су били сатра-
пи Дат и Артаферн; са њима je био стари Хипија, син тира-
нина Пизистрата, и он ce радовао што je куцнуо час њего-
вог повратка y Атину. Хипија je за искрцавање показао Пер-
сијанцима полукружну равницу близу градића Маратона: оту-
да je некад ишао на Атину његов отац Пизистрат. Персиј-
ски војници су почели да искачу са лађа на песак, закови-
тлала ce прашина, Хипија ce закашљао. Он je био врло стар,
зуби су му ce климали, један зуб му je испао и зарио ce y пе-
сак. Хипија je збрчканим рукама почео да пипа no земљи, али
зуба није било. «Лоша ствар!“ - казао je он. - „Мени je пред-
сказано да ће моје кости лежати y атичкој земљи; бојим ce
да ce оно већ испунило и да ja нећу видети Атину».
Атинска војска je стајала наспрам персијске, препре-
чујући joj пут y Атину. Ни једни, ни друга нису журили: Пер-
сијанци су чекали хоће ли y Атини устати Хипијине приста-
лице, Атињани су чекали хоће ли им стићи помоћ од Спарта-
наца. Али, код Спартанаца je био празник младог месеца, и

154
обећали су да ће доћи тек после пет дана: Спартанци су уме-
ли да буду религиозни кад им je то било погодно.
Ha челу атинске војске било je једанаест људи: десет
војсковођа, изабраних гласањем, и архонт-војвода, изабран
жребом. Један од десеторице био je Милтијад. Милтијад je
инсистирао: «Треба заподенути бој, пре него што y Атини
букне побуна». Узвратили су му: «Треба одуговлачити бој,
док нам стигну Спартанци». Гласови су били подељени: пет
против пет. Милтијад ce обратио архонту: «Ти одлучујеш:
хоће ли наш град бити под Хипијом и Персијанцима, хоће
ли нас потомци проклињати или славити громогласније He­
ro Хармодија и Аристогитона?» Архонт није издржао отво-
рено питање, рекао je: «Битка ће бити». Тада су остале вође
предале своје командовање и препустиле га Милтијаду.
Персијанаца je било више, али Атињани су умели да
ce боре y строју. Персијанци су пробили атински центар, али
Атињани су спојили редове на крилима, окренули ce и уда-
рили на занесене победнике. Од неочекиваности, Персијан-
ци су задрхтали и побегли. Сустизали су их и секли. Раштр-
кано, бацајући оружје, они који су изнели живе главе су ce
пентрали на лађе и испловљавали од обале. Ту, поред лађе,
погинуо je онај кога су назвали најхрабријим Грком: Кине-
гир, брат песника Есхила. Он je десном руком задржавао кр-
му непријатељске лађе, када су му одсекли десну - левом, a
када су му одсекли и леву руку - зубима. Грка je погинуло
сто деведесет два човека укупно, a Персијанаца - много-
струко више.
Укрцани на лађе, Персијанци су направили још један
покушај: обишли су Атику и кренули право на Атину, како
би на препад заузели град. Али, Милтијад их je предухитрио.
За ноћ je са уморном војском прешао читаве четрдесет две
врсте и нешто више, колико je од Маратона до Атине, сву
«маратонску дистанцу», и сада су стајали на обали, разређе-
ни, али y истом бојевом поретку. Персијске лађе су стале,
окренуле ce и изгубиле y даљини.
Ha средини Маратонског поља још ce уздиже хумка -
братска гробница маратонских хероја; мало no страни je Мил-
тијадов гроб. «Овде ce сваке ноћи могу чути топот, рзање

155
коња, вика војника и звецкање оружја“ - прича грчки писац
који je боравио на том месту после шеет стотина година -
„и ако fo неко случајно чује, неће му ce нипгга догодити,
али ако неко намерно долази овамо због тога, тај ће после
горко платити за своју радозналост».

ТЕРМОПШ1Е

Маратон je био само опробавање снага. Право иску-

шење je наступило после десет година, када je на Грчку кре-
нуо Даријев син - Ксеркс. Историју тог ратног похода су
препричавали као причу. Чинило ce да je чудо то што je ма-
ла, раштркана Грчка успела да издржи y рату против вели-
ког цара. И о томе су причали као о сваком чуду - с преуве-
личавањем.
Ксерксова војска je била тако голема да je бројање свих
војника било незамисливо. Урадили су овако: постројили су
y пољу десет хиљада војника једног уз другог, раме уз ра-
ме, и обележили цртом на земљи. По црти су од цигле са-
градили зид, висок човеку до појаса. Ту парцелу су почели
да попуњавају војницима изнова и изнова, пунећи je сваки
пут до краја. Тако су морали да ураде сто седамдесет пута:
Ксеркс je имао милион седам стотина хиљада људи само y
пешадији. A заједно са коњицом, морнарима, носачима, ко-
мором - Грци су волели прецизне бројке - било их je, тобо-
же, пет милиона двеста осамдесет три хиљаде двеста дваде-
сет људи.
Војсци je препречивао пут теснац Хелеспонт, чија je
ширина на најужем месту - једна врста и трећина. Ту су за
војску подигли два моста: од обале до обале су затегли ужад,
на њих су поставили балване, спојили их попречним греда-
ма и засули земљом. Дунуо je ветар, дигла ce бура и разне-
ла им мостове. Ксеркс je побеснео. Наредио je да ишибају
море. Ha средину теснаца су чамцем допловили царски џе-
лати, који су корбачима триста пута ударили no води. Гра-
дитељима су одрубили главе, али подигли су нове мостове.

156
 Пут флоти препречивала je планина Атос, о коју су ce
разбиле Мардонијеве лађе. Овде су за флоту прокопали ка-
нал преко превлаке између планине и копна: цар није хтео
да обилази непокорну планину. Околни Трачани су ужасну-
то гледали како цар претвара море y копно, a копно y море,
Одред за одредом, народ за народом су ишли y царе-
ву војску. Ишли су Персијанци и Међани са сукненим капа-
ма, шареним кошуљама, крљушастим панцирима, сплетеним
штитовима, кратким копљима и великим луковима. Ишли
су Асирци са шлемовима од бакарних трака, са тољагама
начичканим гвозденим ексерима. Ишли су Ликијци са пер-
натим капама и дугим гвозденим косама y рукама. Ишли су
Халибљани који су уместо копља носили - рогатине за лов
на медведе, на шлемовима - воловске уши и бакарне р о го
ве, a на цеваницама - црвене крпе. Ишли су Етиопљани, оде-
вени y коже пантера и лавова; пред битку, они једну поло-
вину тела фарбају гипсом, a другу половину минијумом.
Ишли су Пафлагонци са дхлемовима од лике, ишли су Ка-
спијци y кожама туљана, ишли су Парћани, Согдијци, Ма-
тијењани, Маријандињани, Мари, Саспирци и Аларођани.
Пловиле су тропалубне тријере2, које су довели Феничани,
Киликијци, Египћани, Кипрани и Грци из малоазијских гра-
дова.
Војска je трима путевима ишла дуж мора. Војници су
до последње капи испили мале реке. Једва да им je било до-
вољно једно језеро како би напојили теглећу стоку, a обим
тог језера износи пет врста. Када су поставили логор, од јед-
ног до другог iq>aja логора био je дан пешачког хода.
Ксеркс je ишао на Грчку са севера. Природа je пред
њим поставила три препреке: попут бедема, зида и рова. Бе-
дем чине Пијеријске планине, иза којих ce налазила северна
Грчка. Зид - Егејске планвде, иза њих ce налазила средња
Грчка, a y њој Делфи, y њој Теба, y н>ој Атина. Ha зиду je
била једина капија: Термопили, пролаз између планина и
мора, ширине шездесет корака. Ров са водом - дуги, узани

2 Тријера - грчка ратна лађа настала y VI веку пре нове ере, имала
je три реда весала, no чему je и добила име. - Прим. прев.

157
 Коринтски залив, иза њега je Пелопонез, и y њему - Спар-
та. Преко рова јеједини мост: Коринтска превлака ширине
пет врста, од мора до мора.
Чинило ce да нема спора: прво треба одбранити бедем,
затим зид, после тога ров. Али, Грци су ce спорили. Бедем
није хтео нико да брани: северну Грчку су препуштали не-
пријатељу без боја. Позвали су Атињане да бране зид и ка-
пију y зиду - Термопиле: тај зид je штитио њихову сопстве-
ну земљу. A Спартанци нису желели да губе снаге ни на то:
они су хтели да одмах оду иза рова и уђу y бој на превлаци,
на прагу своје отаџбине.
Спартанци нису могли да потпуно одустану од битке
на Термопилима. Али, нису желели да победе y њој. Посла-
ли су тамо ништаван одред: триста људи са царем Леонидом
на челу. Када je њих триста излазило из Спарте, задрхтало
je срце чак и спартанским старешинама. Они су казали Лео-
ниду: «Поведи макар хиљаду». Леонида им je одговорио: «Да
би ce победило - и хиљаде су мало, да би ce умрло - и три-
ста je довољно».
Ксеркс je y Термопиле послао гласника са две речи:
«Положи оружје». Леонида je одговорио такође двема речи-
ма: «Дођи, узми». Гласник je рекао: «Безумниче, наше стре-
ле ће ти заклонити сунце». Леонида je одговорио: «Тим бо-
ље, борићемо ce y хладовини».
Ko je војевао зна да je најстрашнији бој y рату - борба
прса y прса. У давнини су све битке биле прса y прса. Саста-
ти ce на дужини копља, на дужини мача, ударити мачем, од-
бити пггитом, направити испад, уклонити ce, расећи панцир,
ранити, убити, добити - такав je био бој. Махнит и крвав.
Грци су прихватили одлучност Персијанаца да ce сукобе y
строју. To je био гвоздени зид збијених штитова и накостре-
шених копаља, о њега би ce разбила и нагло повукла свака
навала. Војници су ce умарали, али Леонида je брзо одводио
уморне назад, одморне напред, и бој ce настављао. Брда ле-
шева су ce гомилала y уском кланцу.
Тукли су ce два дана. Ноћу, пред трећи дан, пребегли-
це су дојавиле да je царска војска нашла обилазни планин-
ски пут и иде Грцима y позадину. Човек, који je показао тај

158
пут Персијанцима, звао ce Ефијалт; ко je био он и зашто je
учинио то црно дело, остало je непознато. Још je било вре-
мена за повлачење. Са Спартанцима су биле три и no хиља-
де савезника из других градова. Леонида их je отпустио, ка-
ко ни са ким не би делио славну смрт. Персијанци су удари-
ли са две стране. Спартанци су ce борили и сви су, до по-
следњег, изгинули. Последњи je изнео живу главу: лежао je
болестан y оближњем селу и није учествовао y боју. Он ce
вратио y Спарту - жигосали су га срамотом, са њим нису
разговарали, нису му давали ни воде, ни ватре. Он je и сам
тражио смрт, a погинуо je следеће године, y бици код Пла-
теје.
Име цара Леониде значи «лавић». Ha том брду, где je
пало триста Спартанаца, Грци су поставили каменог лава и
урезали чувени натпис, који je сачинио песник Симонид:
Путниче, свим Грађанима ратне Спартејави вест:
Извршавајући наредбу, овде изшнусмо.

САЛАМИНА

Персијанци су заузели средњу Грчку. Делфијски жре-

ци су их поздрављали, тебанске старешине су им отвориле
капије. Спартанци су дограђивали зид на Коринтској пре-
влаци и нису хтели да излазе, да направе ниједан корак. Ати-
на je остала незаштићена. Одрасли мушкарци су прешли на
острво Саламину y атичком заливу; жене и децу су преве-
зли преко залива y пелопонески град Трезен. Тамо су их при-
мили братски: женама су одредили помоћ y храни, деци су
дозволили да беру плодове свуда, a ‘д а не би узалуд губила
време, унајмили су учитеља за децу.
Грчка флота je била усидрена код северне обале Са-
ламине, лицем према Атици. Ту je било четири стотине ла-
ђа из двадесет градова, половина од њих - атинске. Дваде-
сет војсковођа je одржавало саветовање y шатору на Сала-
мини. Где примити бој? Један за другим, вође су говориле:
треба пловити на Коринтску превлаку и борити ce тамо. Про-

159
тив je био једино војни заповедник Атињана - Темистокле.
Он je схватао да ће, ако сада одетупе, сваки град одвесга сво-
је лађе себи, и Персијанци ће их разбити појединачно.
Темистокла нису слушали. «Ти си човек без отаџби-
не, зато ћути!» - казао му je сусед и показао преко теснаца
- туда, где су ce иза брда дизали облаци дима изнад запаље-
не Атине. «Ја имам отаџбину, и - ено je!» - одговорио je Те-
мистокле и показао теснац - туда, где су једна до друге ста-
јале двеста атинских тријера. «Ако напустите Саламину - ми
ћемо напусхити вас и читав народ ће отпловити y прекомор-
ске земље!» Нису могли да ce лише атинске флоте - мишље-
ње једног je превагнуло над мишљењима многих. Нерадо су
прихватили одлуку Већа да чекају бој код Саламине.

Bojne лађе су називане «gyïe», бше су ниске, праве као стре-

ла, u са кљуном напред (овде—у облику крокодилске шаве).
Tpïoeame лађе су називане «окруше», биле су простране u ви-
соких бокова. «Ду1а» лађа, са gea pega весала, приказана je
gecno, a, «окруиш», с gea кормила на крми - лево. Видимо ga
ратналађа напада тршвачку.
Темистокле je увиђао: одлучност неће трајати дуго.
Ноћу je свог поверљивог роба послао y логор Персијанаца.
Стражари су га одвели цару. Роб je рекао: «Царе, послао ме
je Атињанин Темистокле, који ти жели победу. Грци хође
да беже: одсеци им излаз, окружи их и разбиј. Они међусо-
бно ратују и неће уетајати против вас». Цар га je саслушао
и поверовао. Исте ноћи персијска флота je заузела оба изла-
за из залива, где су стајали Грци: и заладно, и источно од

160
Саламине. Сад су Грци морали да прихвате борбу - не ми-
лом него силом.
Цар je поставио свој трон на високој обали Атике, из-
над источног Саламинског теснаца. У подножју трона су се-
дели писари, спремни да, за потомство, записују све детаље
будуће победе. Kao на длану, гледали су чврст строј персиј-
ских лађи како улазе y узани водени коридор, и дуги низ гр-
чких лађи које су их чекале на излазу- боковима окренуте
једна другој, окованим крмама према непријатељу. Напада-
чи су морали да ce провуку далеко напред, окрену и стану
лицем према грчком строју. To je било тешко: било je мало
места и мало времена.
И када су ce чеоне лађе Персијанаца већ окренуле, сред-
ње лађе су још пловиле напред, a задње! ce тискале y тесна-
цу, грунула je труба са стране Грка, запенушало ce море под
веслима и читав ланац њихових бронзанокрмих лађа je кре-
нуо напред, убрзавајући ce сваким замахом веслача. Царска
флота je примила удар. Све ce измешало y теснацу: тресак бо-
кова лађа, шкрипа весала, вика бораца, звекет оружја, и јау-
ци рањеника су ce дизали изнад битке, до Ксерксовог злат-
ног трона. Бродови су ce закачивали кукама, проламали су
ce од судара, разбијали ce о обале, расипали ce y крхотина-
ма, тонули. Људи - убијени, рањени, живи - гомилали су ce
на боковима лађа, клизали, падали y море и загрцавали y кр-
вавој води, a над њиховим главама су ce треском превртале
све нове и нове дађе.
Тукли су ce овако: лађа je пролазила бок о бок са не-
пријатељском лађом, ломећи joj y иверје весла која су штр-
чала, a затим ce окретала и кљуном je, брододером y бок, про-
бијала и потапала беспомоћног, жалосног непријатеља. Тре-
бало je умети ударити y непријатељски бок лађе, a да ce не
подметне еопствени бок непријатељу. Лађе Персијанаца су
биле добре колико и грчке, a Феничани су били добри мор-
нари колико и Атињани. Али, иза грчких лађа je било више
простора за окрете, a иза персијских je било тесно од нових
и нових бродова који су надирали из теснаца и хрлили да ce
истакну пред царевим очима. Царске лађе су настрадале, ви-
ше једне од других него од грчких лађа.

161
 Ближило ce вече. Остаци персијске флоте су ce оку-
пили y атинској луци. Нису их пратили: Грци још нису ве-
ровали y сопствену победу. Ноћу je Темистокле опет послао
роба код цара. Роб му je рекао: «Царе, Темистокле ти жели
добро: знај да Грци хоће да плове према Хелеспонту и сру-
шиће твоје мостове. Предухитри их!» Ксеркс ce поколебао
и наредио својим главним снагама да одступе. A тада je y гр-
чком табору почело ликовање.
To још није био крај. У Грчкој je остало мало персијске
војске, на челу са нама већ познатим Мардонијем, a она je још
увек била бројнија од свих грчких војски, узетих заједно.
Следеће године Атина je поново била спаљена, опет су Спар-
танци одуговлачили са својом помоћи, али када су они до-
шли, код беоћанског града Платеје ce одвијала одлучујућа
битка. To je било искушавање издржљивости. Грци су ста-
јали y строју на брдовитом узвишењу Китерона, Персијан-
ци су их засипали стрелама одоздо, из зелене речне долине:
ко ће кога надмашити y чекању, ко ће кога принудити да иза-
ђе и прихвати борбу на непогодном месту. Надмашили су
Грци. Персијанци нису издржали њихов отпор и окренули
су ce y бекство; Мардоније je погинуо; грчки вођа Паусани-
ја, сестрић Леониде који je погинуо на Термопилима, славио
je победу и освету. И тог истог дана, кад je код Платеје била
разбијена персијска војска, на супротној страни Егејског мо-
ра, код рта Микале, био je разабијен остатак персијске фло-
те. Тек сада ce Грчка могла сматрати спасеном. Одбрана je
престала, почео je напад: атинска флота и спартанска војска
су кренуле на север, према Хелеспонту и Босфору, да осло-
бађају морски пут до црноморског жита.

УЗГРЕД, О ГРЧКО-ПЕРСИЈСКИМ РАТОВИМА

Ja ce надам да нико од читалаца није поверовао бук-

вално y грчке прорачуне броја персијске војске. Један војни
историчар je израчунао: ако би Ксеркс имао заиста пет ми-
лиона војске, она би ce протезала кроз читаву Азију, Од Хе-

162
леспонта до главног града Сузе, то јест, на две и no хиљаде
километара. Грци су њену величину преувеличали за четр-
десет пута. To je зато што су y страху велике очи, a те годи-
не ј е y Грчкој владао нечувени страх.
Уједно, историчари су дуго мислили да je Атоски ка-
нал, који je прокопао Ксеркс - такође измишљотина, леген-
да. Али, y томе их je разуверила фотографија, снимљена из
ваздуха. Из авиона су видели: преко превлаке ce вуче тамна
трака; значи, тамо расту гушће жбуње и трава; a то значи да
je земља под њима уситњенија него y суседству, и за две и
no хиљаде година није успела да ce потпуно слегне.
Али, оно што je највише задивило саме Грке било je
то што ce испоставило да најјачу грчку флоту имају Атиња-
ни. A за то су постојали разлози. Знамо да je Атина, једно по-
колење раније, била копнена држава, и сву своју флоту je из-
градила, no савету Темистокла, за деценију између Марато-
на и Саламине. Управо y то време y Грчкој су почели да ce
граде бродови новог обрасца (изумљени y Феникији) - три-
јери, не са једним него са три реда весала, много бржи. Чи-
тава атинска флота ce већ састојала од таквих лађи, a пређа-
шње поморске државе су имале више старих него нових ла-
ђа. Тако je Атина једним потезом постала велика поморска
држава.

ТЕМИСТОКЛЕ И ПАУСАНИЈА

Јунак Саламине je био атински вођа Темистокле, ју-

нак Платеје - спартански цар Паусанија. Њима су Грци нај-
више дуговали победу. Али, прошло je десет година - и обо-
јица су постали издајници и непријатељи народа. Стари Со-
лон je још једном био y праву: очигледно, вртоглавицу од
успеха нису имали само источни цареви.
За Темистокла je тај узлет до успеха био посебно брз
и нагао. Он je био без угледа и неук, али талентован и ча-
стољубив. Није ce стидео своје неукости. Њега су прекоре-
вали: «Ти не умеш да владаш лиром» - он je одговарао: «За-

163
 то умем државом». Питали су га: «Ko би желео да будеш, Хо-
мер или Ахил?» - одговарао je: «A ко би желео да будеш ти
- олимпијски победник или гласник који обавештава о ње-
говој победи?» Зато, када je Милтијад победио код Марато-
на, Темистокле није могао да ce смири од зависти. Говорио
je: «Милтијадови ловори ми не дају да спавам».
Сад je он постао најчувенији човек y Грчкој. После Са-
ламине грчке војсковође су приредили гласање ко je од њих
најбољи; свако je за најбољег навео себе, a другог - Теми-
стокла. Награда je додељена Темистоклу. Када je он као гле-
далац дошао на Олимпијске игре, аплаудирали су му глас-
није него такмичарима, брзим коњима и коларима. Један за-
видљивац са малог острва Серит му je рекао: «Ти ту славу
не дугујеш себи него свом граду!» - «У праву си“ - одгово-
рио je Темистокле - „нити бих ce ja прославио на Сериту, ни-
ти ти y Атини».
Пре Темистокла Атина je - без обзира на Солона, Пи-
зистрата, Милтијада - била другоразредна држава y Грчкој.
Темистокле je први хтео да тај град, спаљен до темеља, по-
стане најјачи y држави. Ради тога je било потребно, пре све-
га, окружити зидинама град и луку. Почела je изградња зи-
да; Спартанци су ce узнемирили. Темистокле je лично оти-
шао y Спарту, попгго je поручио градитељима да зидају што
брже. Спартанцима je рекао: «Не верујте гласинама, нема
зида; пошаљите изасланике да ce увере, a ja ћу вам бити та-
лац». Изасланици су пошли и видели да су зидине већ са-
свим високе. Атињани су задржали изасланике и разменили
их за Темистокла. Напуштајући Спарту, Темистокле je ре-
као: «Приличи ли вама да владате не због својих врлина него
због туђе слабости?»
Темистокле je увиђао да ће главни непријатељ Атине
бити држава која je до сада била најјача - Спарта. Управо
Спарта, a не Персија - персијски цар би могао бити чак и до-
бар савезник против Спарте. Темистокле je знао шта ради ка-
да je, пре и после Саламине, слао цару тајне гласнике: сад je
цар схватао да му Атињанин Темистокле жели добро.
Угледни људи из свих градова су навикли да пријате-
љују са Спартом - атински такође. Почела je хајка на Теми-

164
стокла. Говорили су: «Како му не досади да нас подсећа на
своје заслуге!» Он je одговарао: «А како вама не досади да
примате услуге од мене?» Песник Симонид, који je све сво-
је песме знао напамет, предложио му je да га научи умећу
памћења. «Боље je да научиш умећу заборављања» - казао
je горко Темистокле. Он je говорио: «За Атињанине сам ja
разгранато дрво: tokom непогоде ce скривају под њим, a ве-
дрог дана му ломе гране».
Да би ce обрачунали са Темистоклом, имали су дивно
средство: остракизам, суд крхотина. Једном годишње атин-
ске власти су ce обраћале скупштини: не чини ли ce народу
да je неко постао сувише утицајан и може постати тиранин?
A ko je народ говорио «да», обављали би гласање: свако je на
глиненој крхотини (грчки «крхотина» - «остракон») писао
име оног ко му je изгледао опасан за слободу. Онај ко добије
највише гласова одлазио je y прогонство на десет година. Он
није сматран преступником, такво прогонство je било чак
почасно: прогнан - значи, утицајан. Али, морао je да живи y
туђини. Таквим остракизмом су непријатељи прогнали Теми-
стокла из Атине. Археолози су на атинском тргу нашли чи-
таву гомилу глинених крхотина са његовим именом - биле
су унапред припремљене, као гласачки листићи.
Темистокле je побегао y Аргос. И овде ce његова суд-
бина укрстила са судбином спартанског цара Паусаније.
Паусанија није био тако паметан и далековид, као Те-
мистокле. Али je исто толико волео почаст и славу. Кад je
грчка флота после Микале пловила да извлачи Персијанце
из Хелеспонта и Босфора, Паусанија je био њен предводник.
Дочекали су га као ослободиоца. Власт му je сама падала y
руке - пожелео je да постане тиранин. Цил> ратног похода
био je Византион, кључ Босфора; попгго je заузео Византи-
он, утемељио ce y њему као кнез, обукао je персијску одеђу
и Ксерксу написао писмо, y којем je затражио руку цареве
кћерке и обећао да ће цару предати сву Грчку. Али када су
му спартанске власти послале наредбу да ce врати, навика
на дисциплину била je јача: Паусанија ce вратио. У Спарги ce
нико није усудио да позове на одговорност платејског побед-
ника, али он je осећао недобронамерност око себе. Паусанија

165
 ce узврпољио. Опет je отишао y Визант - опет су га врати-
ли. Тада je почео да хушка хелоте на устанак, како би сло-
мио спартанске угледне људе и владао самовласно. Управо
тада ce и повезао са Темистоклом, y Аргу - обојица су били
туђи y својим државама, обојица су мрзили стару Спарту. A
заједнички нису успели да ураде ништа.
За Спартанце није било ничег страшнијег од устанка
хелота. Ефори су наредили хапшење Паусаније као издајни-
ка. Паусанија ce сакрио y храм Атене Бронзанодомне. Окру-
жење није знало пгга да ради. Одједном ce међу њима поја-
вила Паусанијева стара мајка. У рукама je носила циглу; ћут-
ке je положила циглу на праг храма и ћутке отишла. Храм
су зазидали и почели да чекају кад ће Паусанија да онемоћа
од глади. Тада су га извукли из храма и дали му да испусти
душу под отвореним небом, како не би разгневио богињу-
-газдарицу. Али, богиња je била човечнија од људи: ипак ce
разгневила. Почеле су суше и болести; пророчиште je каза-
ло: «Одузетог од богиње - вратити богињи». И y храму Атене
Бакарнодомне je постављена статуа цара-издајника y природ-
ној величини.
Кад je Темистокле сазнао за смрт Паусаније, бежао je.
Написао je персијском цару: «Кад си ти био јак, a ми слаби,
ja сам ce борио против тебе. Кад си ти био разбијен a ми по-
стали јаки, ja сам ти помагао. Прими ме». И Ксеркс му je од-
говорио: «Дођи».
Темистокла су на затвореним носилима пронели кроз
сву Персију, од границе до престонице. У путу je учио пер-
сијски језик, како би са царем разговарао без преводиоца.
По персијском обичају, он ce ничице простро пред царем.
Ксеркс je узвикнуо: «О, кад би Атињани увек протеривали
своје најбоље грађане!» Засуо je ласкањем Темистокла и
дао му на управљање три града y Малој Азији: за жито, за
вино и за топлу храну. Међутим, двоје од тога требало je
тек одузети од Атињана. Тамо, y својим нових поседима, Те-
мистокле je убрзо умро. Тврдили су да ce није усуђивао да
ратује против својих бивших суграђана na je извршио само-
убиство испијањем бичје крви.

166
 АРИСТИД ПРАВЕДНИ

Темистокле и Паусанија су настрадали зато што су

нарушили закон и меру грчког живота. Памтили су их с по-
штовањем, али и са узнемиреношћу. A уз њих, међу осни-
вачима грчке моћи, налазио ce и трећи човек - живо оличе-
ње и закона и мере. To je био Атињаниин Аристид Правед-
ни, a њега су памтили само с одушевљењем.
Он je био мало старији од Темистокла. Они су ce од
младости међусобно спорили y народној скупштини: Теми-
стокле je захтевао да ce држава ослања на флоту и брине о
градским сиромасима, који су седели за веслима; Аристид -
да ce ослања на војску и брине о имућним сељацима, који су
носили панцире. Непријатељство двојице, вођа je било такво
да je Аристид говорио: «Најбоље би било да Атињани баце
y понор и мене, и Темистокла».
Ствар je стигла до остракизма. To je било неколико го-
дина пре Ксерксове најезде. За време гласања, Аристиду je
пришао непознати човек са глиненом крхотином. «Ја сам
неписмен - напиши овде име за мене». -«K oje?» - «Пиши:
Аристид». - «А ти га знаш?» - «Не, али већ ми je тешко да
све време слушам о њему: Праведни и Праведни». Аристид
je узео крхотину и чврстом руком написао своје име. Када
су пребројали гласове, Аристиду je запало да иде y изгнан-
ство. Одлазећи, рекао je: «Нека не куцне тако тешки час, ка-
да ће ce Атињани сетити мене!»
Тешки час je куцнуо: y години најезде Аристид je био
позван из прогонства, тукао ce код Саламине и командовао
je Атињанима код Платеје. Непријатељство са Темистоклом
није му сметало y томе. Једном после Микале, када je грчка
флота зимовала y великој луци, Темистокле je Атињанима
рекао: «Имам дивну мисао, али не могу да je изговорим пред
свима». Одговорили су му: «Кажи Аристиду: ако je он одо-
бри, одобрићемо je и ми». Темистокле je Аристиду казао:
«Треба запалити све грчке лађе, осим наших, и постаћемо
најјачи y Грчкој». Аристид je Атињанима објавио: «Темисго-
клов план je y највећој мери користан, али je y највећој ме-
ри неправедан». После тога Атињани су забранили Темисто-
клу да даје предлоге.

167
 Главни посао Аристида и Темистокла био je Атински
поморски савез. Темистокле r a je замислио, a Аристид орга-
нгоовао. Острва, ослобођена од Персијанаца, и приморски
градови су ce радосно припојили ослободиоцима и били су
спремни да заједнички ратују са њима, само да ce не врати
персијска власт. Да би ce та спремност учврстила, требало je
договорити ce: колико ће лађа велики градови бити обаве-
зни да дају за помоћ Атињанима, и колико новца ће да им пла-
ћају - мали. Ето, тада je и затребала сва Аристидова правед-
ност. Он je обишао и осмотрио сва острва и градове, na je
свима одредио улог, тако да je свако био задовољан. Савезна
благајна je била смепггена на светом острву Делосу, a вођ-
ство над Савезом преузели су, разуме ce, Атињани.
Савременике je задивило, чак не толико како je Ари-
стид праведно распоредио улагања, колико то што он при
томе ни од кога није узимао мито. У Грчкој je то била рет-
кост. Аристид ce вратио из обиласка сиромашан какав je и
отишао. Двојица младића су пожурила да запросе његову
кћерку; чим су сазнали да не могу рачунати са добрима ње-
ног мираза, одступили су. Народ их je казнио глобом. Тако
je Аристид, поборник старе сељачке Атине, сам положио
основ снази нове поморске Атине. Он то није желео, али
народ je тако хтео, a закон je заповедао да ce слуша народ.
Аристид ce више није бавио државним пословима. Ускоро
je умро. Његовим кћерима, које су остале без пребијене na­
pe, Атињани су одредили почасну пензију - такву, какву су
плаћали олимпијским победницима.

PAT CE ЗАВРШАВА НЕРЕШЕНО

Заигго су Спартанци, годину дана после одбијања Пер-

сијанаца, одустали од настављања рата, na су даље ратова-
ли једино Атињани са својим савезницима? Наравно, не за-
то што су Спартанци мање ценили слободу и славу. Сетимо
ce: Грчка je била неплодна и живела je од увозног жита. Та-
ко да ce спартански Пелопонез хранио увозом са запада - из
Сицилије, где je Сиракуза била колонија Коринта. A Атана и

168
каменита егејска острва су били окренуги према истоку - жи-
то им je стизало преко црноморских теснаца, из Скитије. Они
нису могли да положе оружје све док тај пут жита нису чвр-
сто држали y својим рукама. Али, врхунац њихових жеља
била je друга, средоземна, још ближа и богатија житница -
Египат. Али, y Египту су чврсто владали Персијанци.
Атињани су за тај рат имали доброг војсковођу - Ки-
мона, сина Милтијада, победника код Маратона. Милтијад
je завршио лоше: после Маратона je запловио y ратни поход
на острва, претрпео je пораз, доспео на суд и умро y тамни-
ци. Син je затражио да његово тело дају родбини, ради по-
часне сахране - власти су одбиле. Кимон je предложио: «Дај-
те нам тело, a мене узмите y тамницу!» To je тронуло Ати-
њане, и Милтијад je био сахрањен уз све почасти.
Сада je Кимон разбио Персијанаце y двоструком боју,
на копну и на мору, код реке Еуримедонте. Персијанци ce
више нису усуђивали да ce појаве на Егејском мору. Одре-
ди, које су оставили персијанци, предавали су ce један за
другим. Грци су похлепно делили плен. Једном им je y за-
робљеништво доспео велики одред раскошно одевених Пер-
сијанаца. Кимон их je свукао, на једну страну je поставио
њихову одећу и богате ствари, a на другу - голе заробљени-
ке, na je понудио савезницима да бирају. Они су, наравно,
изабрали новац и одећу: размажени Персијанци нису пого-
довали чак ни за добре робове. Али, зато су ускоро послали
велики откуп за њих, a тај откуп je припао Кимону. Тек та-
да су савезници схватили да нису изабрали најбољи део.
Кимон je раздавао плен народу. Он није волео поли-
тичаре, желео je да ce живи просто, на породични начин: да
угледни људи брину о народу, као очеви, a народ их воли,
као деца. Своју башту je држао отворену, како би свако M o ­
rao да убере плодове; када je приносио жртау, позивао je чи-
тав округ да ce почасти. Улицама je увек ходао y пратњи при-
јатеља; ако би сусрели дроњавог просјака, један од њих би
размењивао плашт са просјаком.
Кимон je хтео да ратује против Персије и живи y ми-
ру са Спартом. To je било тешко. Спарта и Атина су све ма-
н>е веровале једна другој. Ево како je то избило на видело.

169
 У Спарти ce догодио земљотрес. Затресла ce земља, за-
грмели су одрони лавина y планинама, загаламиле су жене
око кућа које су ce рушиле, људи нису знали шта да раде.
Цареви су наредили да ce затруби бојни збор. To je спасло
Спарту. Војници су, заборављајући на своје куће, грабили
оружје и сјурили ce y строј. A када су ce слегла прашина и
распршио дим, они су, иза развалина око себе, угледали ру-
љу хелота, наоружаних оним што им je ce нашло при руци.
Вековна мржња je експлодирала, као no сигналу: затечени
изнебуха, Спартанци би погинули. Сада су били y стању да
издрже битку и однели су победу. Хелоти су, као и пре две-
ста година били окупљени на планини Итоми. A опсада ce,
као и пре двеста година, отегла на неколико година.
Кимон je y Народној скупштини рекао: «Ми смо дуж-
ни да помогнемо Спарти. Грчка ce држи на Атини и Спар-
ти, као човек на двема ногама - немојте да Грчка постане
хрома!» Спорови су били дуготрајни; најзад су ce сагласили
да y помоћ Спарти пошаљу одред, са самим Кимоном на че-
лу. Али ce испоставило да ce Спартанци плаше савезника
више него непријатеља; они су вратили назад Атињане, из-
јављујући да им није потребна њихова помоћ. To je била
увреда. Народна скуппггана ce узбуркала. Кимон je прогнан.
Почео je рат против Спарте. Битка између Атињана и Спар-
танаца догодила ce близу града Танагре, прва од времена ца-
ра Кодра. Пре битке, Кимон ce из прогонства појавио y атин-
ској војсци, али су му казали: «Ти си Спартанцима пријатељ,
иди од нас». Кимон ce удаљио, али то није помогло Атиња-
нима. Спартанци још нису умели да трпе поразе - однели
су победу.
To je био ударац y леђа грчко-персијском рату. Упра-
во y то време на видику ce указала ретка прилика: Египат je
устао против персијске власти и затражио помоћ од Атиња-
на. У Египат je запловила флота. Да je са њом био Кимон, Mo­
rao je однети победу, али ту није било Кимона. Атињани су
били разбијени, окупирани на ади Нила, предали ce и гото-
ви сви су били продати y ропство. Персијски цар им ce
осветио за Саламину и Платеју.

170
 Атињани су још једном схватили je Солон y праву: не
треба ce уобразити усред успеха и посезати за оно што ти
превазилази снаге. Учинили су најбоље што су могли: вра-
тили су Кимона из прогонства. Кимон je одмах склопио мир
са Спартом, сакупио нову флоту и кренуо на исток. Тада je,
на острву Кипру, занемогао од ране. Послао je изасланике
да питају пророчипгге египатског Зевса-Амона да ли да иде
даље. Бог je изасланицима одговорио: «Идите даље, о томе
ћу лично ja казати Кимону». Када су ce изасланици вратили,
затекли су га мртвог. Ha самрти je Кимон рекао: «Сакријте
моју смрт и пловите даље». Ha Кипру ce налазио град Сала-
мина, имењак чувеног острва: некада су га основали досе-
љеници из Грчке. Када ce флота враћала, пред тим градом,
на Грке су ударили Персијанци. Али су мислили да je Ки-
мон са Грцима и борили су ce бојажљиво. Последња битка
y грчко-персијском рату je завршена победом Грка. Сада ce
могао закључити мир. Грци су обећали да своје лађе неће
водити даље од Егејског мора, Персијанци - да своје неће
уводити y Егејско море. Тако je велики рат завршен нере-
шено: како му je био величаствен почетак, a тако неприме-
тан крај.

ПЕРИКЛЕ, ПРВИ МЕЂУ ЈЕДНАКИМА

У свим тим ратовима, унутрашњим и спољашњим, за-

четници, борци и, до неког доба победници су били атин-
ски сиромаси - «лађарски сиромаси», како су их називали.
To су били људи који нису имали средстава чак ни за пан-
цир и штит, они су случајним зарадама састављали крај с
крајем, често су живели нимало боље од робова, међутим,
гордо су имали на уму да нису робови и да je ручни рад - ис-
под њиховог достојанства. Таквих je било веома много, a
после Ксерксове најезде их je постало још више. Они су по-
штено желели да служе отаџбини, али нису имали где да
буду сељаци, гнушали су ce најамног рада и остајало им je
једно: да седају за весла бојевих лађи, добијају оскудно вој-

171
 ничко следовање, приликом победе - део плена, a y мирно-
допско време - део пореза, добијеног од савезника: «Нисмо
их ми, Атињани, бадава спасавали од зликоваца - Персија-
наца!». Управо они, ти лађарски сиромаси су, својом већи-
ном гласова y народним скупштинама, одлучивали за све
ратове и ишли y било које ратне походе, y потрази за пле-
ном: нису имали шта да изгубе. A они који су имали шта да
изгубе - ти угледни и богати, које je народ бирао за војско-
вође - нису ce противили томе, зато што су ce бојали: a шта
ако сиромаси, који остану без прекоморског плена, пожеле
домаћи плени и затраже поделу имовине богаташа?
Али, тако није могло трајати без краја. Више није би-
ло снаге за победу y свим ратовима; то je постало јасно код
Танагре и y египатској катастрофи. Требало je зауставити
ce и одржавати равнотежу на опасној граници, поштовати
меру и сачувати закон. Грчка je бранила закон од самовоље
иностраног цара - сад je требало да га одбрани од самовоље
сопственог народа. Tora ce латио Перикле.
Перикле je био из рода Алкмеонида - оног који ce спо-
рио за власт са Килоном и Пизистратом. Старци, који су пам-
тили Пизистрата, говорили су да тобоже Перикле застрашу-
јуће личи на њега. Перикле je за странце заиста гогледао као
атински тиранин. Петнаест година, од времена кад je био за-
кључен мир са Персијом и Спартом, y Атини није било чо-
века кога би слушали као њега. Али, то није била тиранија:
он je био само један од десет изборних војсковођа, сваке го-
дине je предавао власт и полагао рачуне пред народом, као
што je то захтевао закон, и народ га je сваке године бирао
поново. Он je владао Атином не силом него речју.
Таквог говорника, као што je Перикле, y Грчкој још
није било. Називали су га «Олимпљанин», његови говори
су, као гром, погађали слушаоце. Међутим, он није викао,
није ce позивао на богове, није правио трагичке гестове - Пе-
рикле je убеђивао. Излазећи на трибину, y себи ce молио за
једно: да испоштује меру, не каже сувишно. Један његов про-
тивник, такође добар говорник, који ce обрео y прогонству,
радозналцима je објашњавао: «Ако бисмо ce борили и ja ra

172
оборио, он би и лежећи убедио све да je он мене оборио».
Највише je пленило народ то што му Перикле никада није
ласкао - a Атињани су волели кад им ласкају. Ако би народ
био опијен победама, Перикле га je подсећао на опасности;
ако би народ био збуњен, Дерикле га je подсећао на његову
снагу. И државна лађа није мењала курс.
Наравно, његова власт je љутила многе. Псовали су га,
ругали му ce, поготову његовој великој глави, која није би-
ла y складу са висином, «Двадесетомесна глава!» - задирки-
вали су га. Перикле je био миран: нека говоре шта год хоће,
само нека раде оно што je корисно. Један грубијан je ишао
за њим псујуђи га читавим путем, од Народне скупштине
до куће. Перикле je ћутао, a када je дошао кући, послао je
роба с бакљом да грубијану осветљава пут y повратку јер je
већ било мрачно, a до првих уличних фењера je остало још
- осам стотина година.
Да не би скренуо с правог пута, Перикле ce дружио са
најпаметнијим људима у*Грчкој. To су били философ Анак-
сагора, који je рекао да нема богова; скулптор Фидија, тво-
рац храмова на атинском Акропољу; архитект Хиподам, ко-
ји je учио да ce y запетљаним грчким градовима праве ули-
це под правим угловима; историчар Херодот, који je описао
грчко-персијске ратове, почев од Креза и Кира; музичар Да-
мон, који je говорио да ce хармонија y држави и хармонија
на лири потчињавају једним истим законима; песник Софо-
кле, који je y својим трагедијама показивао: човекова слобо-
да није y томе да ради оно што хоће него y томе да прима
на себе одговорност чак и за оно што није хтео. Разговори
са њима су користили Периклу. Једном пред ратни поход до-
годило ce помрачење Сунца, и народ ce уплашио. Перикле
je скинуо плашт, заклонио њиме Сунце и упитао: «Видите
ли нешто чудновато? He? Тако je, ето, и помрачење - исто,
само што je повећи предмет који заклања Сунце».
Кимон je хранио сиромахе од сопствених средстава -
Перикле je почео да их храни државним средствима. За фло-
ту je организовао школске војне вежбе - рата није било, али
су добијали плату. У мирнодопско време сиромаси су мо-
гли да заседају y многољудним народним судовима - за то

173
 су такође добијали плату. О празницима су приношене жр-
тве боговима, a месо су раздавали народу. Ko je био радан,
a није имао земље, могао je да ce пресели y колонију и га-
здује на земљи одузетој од непријатеља или непокорних са-
везника. A ко je више волео да остане y граду и, ипак, доби-
ја помоћ за сиромахе, таквима je Перикле нудио посао. Упра-
во ради њих je започео y Атини невиђене изградње: обна-
вљање храмова које су срушили Персијанци. Историчар на-
браја кога су те грађевине храниле: скулпторе, сликаре, емај-
лираче, коваче новца, мајсторе за рад са златом, раднике за
производе од слонове кости, казанџије, каменоресце, дрво-
деље, ужаре, кожаре, ткаче, возаре, таљигаше, веслаче, кор-
миларе, трговце, рударе. Чак je и рад животиња био поча-
стан. Ha изградњи Акропоља je радила мазга, за добар рад
су je наградили отпуштањем,али она je опет дошла на гра-
дилиште; због тога je било одлучено да мазгу о државном
трошку хране сеном до смрти.
Једном ce народу учинило да Перикле троши већ су-
више много државног новца на те изградње. Перикле je Ka­
sao: «Добро, трошићу свој, али тада ћу направити натпис,
не „Атински народ - y част богињи Атени“ него„Перикле -
y част Атени“». Народ je загаламио и дозволио Периклу све
трошкове.
Петнаест година Перикле je чувао атински народ од
рата: како би y граду владао закон, a y Грчкој ce одржала рав-
нотежа. Затим je изгубио снагу - почео je рат, почела je куга,
он je умирао. Око његове самртничке постеље су седели при-
јатељи и сећали ce његових ратних похода и победе. Најед-
ном je самртник изговорио: «Није то најважније: најважни-
је je - док год сам могао, нисам никог приморавао да носи
короту». To су му биле последње речи.

ПАРТЕНОН

Савезници су ce жалили: «На наш рачун Перикле укра-

шава своју Атину!» Перикле je одговорио: «То није укра-

174
шавање - то je споменик нашој и вашој победи и захвал-
ност боговима који су нам je даровали».
Победа Грка над Персијанцима била je победа закона
и разума над самовољом и грубом силом. Богиња - овапло-
ћење разума била je Атена, рођена из Зевсове главе; боги-
ња-покровитељка Атине, која je била на челу победника,
била je такође Атена. Споменик подигнут y част Атени би-
ле су грађевине атинског Акропоља, a пре свега - храм Пар-
тенон.
У Атини су била три брда, a y низији уз њих налазио
ce градски трг. To су били Пникс - брдо народа, Ареопаг -
брдо угледних људи и Акропољ - брдо богова. Ha Пниксу
ce одржавала Народна скупштина, на Ареопагу je заседало
Веће бивших архонта (раније су они учествовали y упра-
вљању, сада су само судили убицама), на Акропољу су би-
ли храмови. Персијанци су их срушили до темеља. Атиња-
ни их нису обнављали него су решили да на њиховом месту
саграде нове храмове.
Акропољ je био посвеђен не само Атени него Атени y
два лика - Ратници и Победници. Статуа Ратнице са копљем и
штитом налазила ce насред Акропоља, под отвореним небом;
статуа Победнице налазила ce y Партенону. «Дева Атена!» -
обраћали су ce њој; реч «партенон» значи «Девин храм». Ла-
ђе, које су пловиле ка Атици, издалека су виделе одсјај сун-
ца на оштрици високо подигнутог копља Ратнице, a када до-
плове ближе, виделе су уз њу, на брду, бели правоугаоник
Партенона.
Акропољ je издужено брдо, од двеста и више метара
дужине, са равним врхом и неприступачним стрмим коси-
нама. Ha њега ce могло попети само са уске, западне стра-
не. Ту су Периклове архитекте поставиле мермерно степе-
ниште, која води y широк ходник, y којем ce нижу три ко-
лонаде - Пропилеји, «предворје» Акропоља. Путник je про-
лазио кроз ту камену шуму, и пред њим ce ширио свети трг,
a насреД њега - статуа Атене-Ратнице, са копљем које свет-
луца y висини, a иза њених леђа, мало удесно - задња, запад-
на колонада Партенона.

175
 Издалека je Партенон невелик, a изблиза изгледа огро-
ман. Његови стубови су шестоструко виши од човекове ви-
сине, и дебљи од човековог обухвата. Ha фасади je осам сгу-
бова y низу, a обично их je грађено само шест. Изнад стубо-
ва су троугласти забати, a y н>има - скулптурне сцене са мно-
го фигура. Са западне стране je приказан спор Атене са По-
сејдоном. Атена и Посејдон су ce спорили за покровитељ-
ство над Атиком, Посејдон je Атињанима поклонио слани
извор (и коња, додавали су неки), a Атена - дрво маслине;
победница je била Атена. To je и било приказано на забату:
y средини маслина, a са стране - Атена и Посејдон; даље,
према крајевима троугла, приказани су цруги богови, који
седе и леже. To je означавало: Атињани поштују и Атену,
чуварку њиховог града, и Посејдона, свог помоћника на мо-
рима, али ипак више Атену, зато што je разум вреднији од
дивље стихије. A ако ce обиђе зграда и погледа y забат, су-
протан оној страни на којој.се налази улаз, то постаје још ја-
сније. Ha том забату je било приказано Атенино рађање из
Зевсове главе: величанствени Зевс на трону, уз њега - мла-
да Атена, оличење његовог божанског разума, a са стране -
задивљени богови.
Између колонаде и крова, као висока трака, читаво зда-
ње je опасивао фриз: низ правоугаоних барељефа, као каме-
не слике. У сваком барељефу су биле no две фигуре, које су
ce међусобно ухватиле y копггац. Овде ce такође водила бор-
ба између разума и стихије, на свакој од четири стране - на
свој начин. Ha западној страни, испод Атене и Посејдона, ту-
кли су ce Атињани са Амазонкама - некада, y митским време-
нима, те помамне жене су ратовале против Атике. Ha север-
ној страни су ce Грци тукли против Тројанаца - азијатских
варвара, као што су то били и недавни Персијанци. Ha јуж-
ној страни су ce Лагагга тукли са кентаурима, односно људи
против тих чудовишта - полуљуди-полукоњи. A на источној
страни, изнад улаза, испод забата са рођењем Атене, водила
ce најстрашнија борба - између богова и гиганата, између
светлог светског разума и тамних сила природе.
To je изнад стубова. A иза стубова, no врху самог зи-
да храма, протезао ce, видљив између мермерних стубова,
други фриз - није био испрекидан него компактан. To je би-

176
ла свечана поворка: стихија je побеђена, закон и поредак су
тријумфовали, na људи иду да поздраве богове и да им;од-
несу дарове. Ha западној страни, испод Посејдона, који je
људима дао коња, јашу .млади војници; дуж дуге северне
стране протежу ce кола, иду музичари, терају жртвене жи-
вотиње, a напред корачају старешине; a на источној страни,
изнад улаза, седе богови, a пристојне девојке им доносе по-
клоне. Такве процесије су ce истински, сваке четврте годи-
не, лењале на Акропољ, на празновање Великих Панатенеја,
и људи y поворци су, лагано корачајући дуж храма, гледали
сопствену слику, десно изнад себе, на зиду храма. A када
баце поглед налево, могли су да виде сопствену слику, као
да je сишла са зида; тамо je био мали храм Ерехтејон, са чуд-
новатим испустима, a кров му нису придржавали стубсфи
него камене девојке, усправљене, мирне и јаке, на чијим су
главама биле корпе. Оне су ce називале «каријатиде».
Најзад, пошто смо обишли храм, улазимо унутра. Ов-
де je полумрачно, светло допире једино кроз врата, a,y тој
полутами, y далеком крају храма уздиже ce, до испод тава-
нице, статуа Атене-Деве, чувено Фидијино дело. Она носи
високи шлем, крај ногу joj je штит, a на испруженој руци -
крилата фигура богиње Победе; Победа изгледа мала, мада
je готово висине човека. Атенино лице и руке су обложени
белом слоновом коста, a одећа и панцир - златом; на тој ста-
туи je отприлике једна и no тона злата, неприкосновена за-
лиха атинске државне касе. Преко панцира, богиња je огр-
нута покривачем који су изаткале најбоље атинске девојке.
И ту je, последњи пут, као y један чвор, свезан смисао чита-
вог Партенона: на богињином покривачу je приказана гиган-
томахија, на штиту - амазономахија, а-на ободима њених
скутова - кентауромахија: победа закона и поретка над са-
мовољом неразумне стихије.

ХОР О ЧОВЕКУ

После неколико година од закључивања мира са Пер-

сијанцима, y почетном периоду Периклове власти, y атин-

177
ском позоришту je била приказана трагедија А нт т она драм-
ског писца Софокла. У грчким трагедијама су ce разговори
наизменично ређали са песмама хора - о томе ћемо тек го-
ворити. Прву песму хора из А нт т оне човечанство je запам-
тило за много векова - y читавој грчкој поезији, то je нај-
громогласнија химна човековој снази. У њој je још свеж ути-
сак од победоносног рата. Али, кад je прочитате до краја,
завршава ce подсећањем - чак и y том величању, изнад све-
га je мера, изнад свега je закон: ко га прекрши, тај je опасан
и за самог себе, и за друге. У свом погледу на свет и човека,
Грци су увек били верни себи.
Строфа 1
МноГе силе постоје на земљи,
ал ’ ниједна као човек силна,
човек плови u по сињем мору
a прати ш јужњак непошдан
u валови запљускују бурни.
Он u Земљу, највишу бошњу
мед бозима вечну неуморну,
Непрестано y дубоко оре,
рало му ce eepyïa по бразди,
a коњи ïa cemoï лета вуку.
Антистрофа 1
И племену лакокрилих птица
меће замке те ïa еешто лови,
u буљуку дивљих животиња
u ïoMm u риба под пучином
разапиње u намешта мрежу
умник човек u вештином својом
дивљу кроти wpoxogny зверку,
вратоГрива зауздо je коња,
горском бику још неукроћену
y јарам јеухватио шију.
Строфа 2
Довио ce u државном реду
u одбрани одмраза немша
u стренца дажда плаховита
И ïoeopy u ветреној мисли
проналазач ceux путева - човек.

178
 Без помоћи не ïpe y будућност.
Од смрти само не избаја лека,
a пронађеустук тешкој бољи.
Антистрофа 2
Hag пожудом као мудрост неку
има своју стваралачку rnaïy,
сад злу ходи, a сад ходи добру.
Божју правду држи л к о и закон
биће дика својој отаџбини,
a срамота кад злу дрско крене.
He пришао мом оГњишту такав
u не био никад с моје стране?
Мале напомене. Можда ће ce неко зачудити овим сти-
ховима: ни риме, ни ритма, све je као и y прози. To није са-
свим тачно. Истина, риме овде нема: риму су изумели тек y
средњем веку. Али ритам постоји, само je сложенији него y
песмама на које смо навикнути. Упоредите први стих стро-
фе са првим стихом антистрофе, други са другим и тако да-
ље: и број слогова, и распоред нагласака су свуда исти. Стро-
фу и антистрофу су могли певати на један мотив, и то je био
мотив свечаног плеса. Хор je одмереним покретима корачао
y страну и, y складу са корацима, певао je строфу, a после
ce истим покретима враћао назад и певао антистрофу; затим
ce, већ на нови начин, кретао на другу страну и обратно, и
певао другу строфу с антистрофом. Песма, музика и плес су
били јединствени.

«PAT JE ОТАЦ СВЕГА»

У доба грчко-персијских ратова, y јонском граду Ефе-

су je живео философ Хераклит. Он je видео велику моћ Пер-
сије и видео je њен пад; y свом родном граду je видео и власт
тирана, и власт угледних људи, и власт народа; и схватао je
да ће тако бити и даље. Хераклит je мислио: шта je живот y3

3Цитиран je препев Милоша Н. Ђурића, no издању: Софокле. Цар

Едип - АнтиГона, ИП „Рад“, Београд, 1964, стр. 94-95. - Прим. прев.

179
 коме нема ни за тренутак мира, постојаности и јасности? Ка-
ко може бити вечан свет y којем нема ничег вечног?
Он je слушао предавања тих философа из суседног Ми-
лета: «Све на свету je од воде», «Све на свету je од - вазду-
ха». - «Не“ - рекао je Хераклит - „све на свету je од ватре».
Запгго? Зато што je ватра -променљивија од свих природ-
них стихија, вечито je најпокретљивија. Погледајте, напољу
или унутра, y ватру - видећете како ce језичци пламена бију
и вију ce, они не замиру ни за трен. Ето, тако je и све на све-
ту, говорио je Хераклит.
Све тече, све ce мења: не може ce двапут ући y исту
реку, зато што je та вода, y коју смо улазили, већ далеко уте-
кла. Мењамо ce и ми сами: y детињству смо били другачији
него сад, и y старости ћемо бити другачији него што смо са-
да. Штавише: тренутак пре нисмо исти као тренутак касни-
је. Ево, ja кажем: «Мени je четрдесет година». Када почнем
да говорим, то јесте истина, a кад завршавам - то je већ лаж,
зато што ми сад више није тачно четрдесет година него че-
трдесет година и једна секунда. Ja о човеку не могу рећи:
«Он je жив», зато што човек, од првог до последњег тренут-
ка свог живота, постепено умире; не могу о човеку казати:
«Он спава», зато што je сав његов сан - постепена припре-
ма за буђење; кратко речено, ja не могу о човеку казати: «Он
јесте» већ једино: «Он постаје» то и то. Нема бића - постоји
само вечно настајање.
Откуда то вечно кретање? Шта тера свет y ту вртогла-
ву јурњаву промена? Борба супротности. У свету нема ми-
ра, зато што ce y њему међусобно боре Персија и Грчка; y
граду нема мира, зато што ce y њему међусобно боре вели-
кодостојници са народом; y души нема мира зато што ce y
њој међусобно боре једне жеље са другим жељама. Грчка ce
и осећа као Грчка само зато што joj je y близини - Персија,
која не личи на њу, и која ce бори против ње; ватра остаје
ватра, само зато што мора да ce бори против својих неприја-
теља - воде, земље и ваздуха. «Рат je отац свега и цар свега,
он показује да су једни богови a други људи, од једних пра-
ви робове a од других слободне људе». Ево лука, крајеви му
растежу тетиву на разне стране, као жеља душу, и само за-

180
то лук гађа; ево лире, на њој су исто тако затегнуте струне,
и само зато она звучи. Штавише: тетиву треба час натезати,
час опуштати, a струне час дирати, час не дирати, без те про-
менљивости нема ни хица, ни звука. A то није све: лук носи
смрт, a лира носи живот, али, и лук и лиру држи један исти
бог Аполон, зато пгго су смрт и живот, као што смо видели,
нераздељиви и не могу ce разликовати.
Неразумљиво? Грцима je такође било неразумљиво.
Хераклита су прозвали Мрачни; говорили су: «Он je тако
дубок, треба бити ронилац да би га схватио»; A Хераклит je
то и хтео. Он није водио разговоре, није држао предавања,
као други философи: он није био дружељубив, живео je ћут-
ке, a своје учење je записао y књигу, a књигу je положио y
храм Артемиде Ефеске. Мудри ђе je наћи и разумети, a не-
мудри немају потребе ни да je разумевају.
Хераклит je био ћутљив и мрачан зато што je знао: y
свим тим променама постоји поредак, постоји ритам, постоји
закон, али je врло тешко докучити га, досегнути мишљу до
њега. A све остало не вреди докучивања: «Много знања не
учи разуму». Он ce гнушао живота усред променљивих љу-
ди и њихових променљивих брига. Нудили су му да поста-
не тиранин - он je власт дао другом. Молили су га да напи-
ше законе за Ефес - он je казао: «Никакви закони вас неће
исправити». Оставили су га на миру - ceo je испод зида Ар-
темидиног храма и почео са дечацима да ce игра пиљака. Ру-
гали су му ce - он je одговорио: «Зар ово није исто што и ва-
ша политика?»
У сећању Грка остао je као «плачљиви философ» - пла-
као je због људске ништавности. Тако су га назвали, за раз-
лику од «насмејаног философа» - Демокрита, о коме ћемо
ускоро говорити.

АХИЛ И КОРЊАЧА, ИЛИ СТРАХ ОД БЕСКОНАЧНОСТИ

Кретања нема —рече мудрац брадати.

ДруГи оћута u поче üpeg љим ходати.
Снажније не би могао ga муузврати;
 Хвалили су ceu ogïoeop домишљати.
A забавни случај овај, господо, хеј,
Друш ми пример дозива y сећање:
Јер сваки дан Гледамо сунца кретање,
И право има тврдоГлави Галилеј.
A. С . П уш к и н

Призор рата између Грка и Персијанаца je усадио гроз-

ничаву философију Хераклиту из Ефеса. Али, његовом са-
временику са другог краја Грчке, призор победе Грка над
Персијанцима je усадио философију сасвим друге врсте. Taj
мислилац ce звао Парменид, a живео je y јужноиталијанској
Елеји, недалеко од питагорејских места. Почео je (вероват-
но) од размишљања о рату и победи, a завршио je најнеоче-
киванијим закључком: «Кретања нема».
Грци су победили варваре зато што je код Грка посто-
јао ред - ред y свести, то јест закон, и ред на бојном пољу,
то јест строј. A зашто такав ред не би могао бити и код вар-
вара? Зато што их je сувише много. Земља им je огромна, y
њој je шездесет три народа, тешко их je потчинити једном
закону, али зато ce они потчињавају само једној вољи цара,
a воља je често неразумна. Боље je мало, али уређено, него
велико, али y нереду - то je било стално убеђење Грка.
Највеће je, према томе - најуређеније. A пгга je најве-
ће на свету? Бесконачност. Ту реч знате: математичари су je
одавно усвојили y својој науци, и врше свакакве операције
са бесконачношћу. Само једно не могу ни математичари, a
ни ми: да замислимо ту бесконачност. Она ce може разуме-
ти, али ce не може замислити: тако je устројена човекова
свест. A Грци су највише волели управо очигледност, упра-
во замисливост. Зато je мисао о бесконачности изазивала код
њих љутњу и одвратност.
Али, бесконачност нас вреба на сваком кораку. Око
нас je толико ствари, и све су различите једне од других, a
tokom времена - више не личе и на саме себе. He без разло-
га, Хераклит je плакао због бесконачне променљивости све-
та. И ето, да би ce охрабрили и утешили, Парменид и његов
ученик Зенон су објавили: бесконачност не постоји. Ако ce

182
допусти њено постојање - добија ce бесмислица. Гледајте и
сами.
Брзоноги Ахил хоће да сустигне спору корњачу. Она
je сто корака испред њега. Ахил трчи сто пута брже од кор-
њаче. Трка je почела; када ће Ахил стиђи корњачу? Одговор
je неочекиван: никад! Ахил ће да претрчи тих сто корака,
али за то време корњача ће прећи још један корак напред.
Ахил ће претрчати и тај корак, али корњача ће прећи стоти
део корака напред. Ахил ће да превали и ту стотинку, али кор-
њача ће га претећи за још један стоти део стотинке, и тако ,
даље, до бесконачности: растојање између Ахила и корњаче
постајаће све микроскопскије, али неће нестати никад. Бе-
смислица? Бесмислица. A зашто? Зато што смо до бесконач-
ности делили одреске њиховог пута.
A ko je, на тај начин, на свету најнеуређенија - беско-
начност, шта je на свету најуређеније, најхармоничније, нај-
складније? Јединство. Ако би Грци кренули против Перси-
јанаца заиста «сви као један», кад би им строј био као једно
џиновско тело - одмах би победили непријатеља. Јединству
уопште није потребна уређеност делова, зато што y једин-
ственом нема делова - све je једнородно. Једнородно, не са-
мо y прострору него и y времену: јединствено ce не мења,
не јача и не слаби, оно je вечно. Наравно, нико никада није
видео такво јединство, али свако га може замислити. Каже-
мо «бог»; a шта je бог? Биће, вечно и савршено y свакој че-
стици. Савршено значи «најбоље», a најбоље може бити са-
мо једно; ето, то и јесте Јединство, једнородно, вечно и бо-
жанско.
Парменид као да je из даљине смиривао уплаканог Хе-
раклита. Да, y свету око нас све тече, рађа ce и умире, али по-
стоји и други свет - мисаони свет, y којем je све непромен-
љиво и вечно. У овдашњем свету Питагора je одавно умро,
нити га видимо, нити га чујемо; али ми можемо да поми-
слимо о њему, и y нашој мисли он ће ce појавити као жив -
значи, умним погледом смо завирили y онај свет, y којем je
Питагора вечно жив. Који од та два света je прави, a који mi­
je прави? Ми бисмо одговорили: свет који нас окружује је-
сте прави, a мисаони - измишљен. Парменид je одговорио

183
 обратно: свет мисли je прави, a свет наших чула - лажни. За-
то што, y човековој свести, мисао јесте газда, a чула - робо-
ви, који само хране мисао: једно чуло je храни сликама en­
fla, друго - сликама слуха и тако даље. A коме ce може ви-
ше веровати, газди или робовима? Грк je одмах и тврдо од-
говорио: газди.
Немојте журите да ce смејете чудаку Пармениду који
je, као додатак околном свету, смислио непостојећи други
свет. Тек ћемо видети како ће тај његов други свет да пре-
правља философ Платон. И поготову, немојте ce смејати то-
ме како je Зенон доказивао да кретања нема, и да Ахил ни-
када неће стићи корњачу. Лако je показати да то није тако:
корак, два, и готово. Али je врло тешко доказати запгго то
није тако. A философи ce, чак и данас, повремено споре са
Зеноном, као са савремеником.

ОЧИГЛЕДНА МАТЕМАТИКА

Ево, «3 на квадрат јесте 9», «3 на куб je 27». A јесте ли

ce запитали зашто број, помножен самим собом, називамо
квадрат, a помножен само собом и још једном собом - куб?
Зато што су их тако представљали Грци. Они су, ако тако мо-
жемо рећи, имали визуелно мишљење. He без разлога, y грч-
ком језику су речи «видети» и «знати» биле сродне (као и y
руском - «видетв» и «ведатв»). Отуда су Грци имали и тако
јак страх од бесконачности, што ce она никако није могла ви-
зуелно замислити.
Нацртајте y свесци број 3 y облику три тачке узастоп-
но, као на домино плочици. И размислите: a како сад најпо-
годније нацртати број 9? Очигледно - доцртати над њим још
једну такву тротачку, a затим још једну. Добија ce квадрат
од 9 тачака са стране 3. Узмимо сада три таква квадрата и
положимо их један на други. Добија ce куб од 27 тачака са
стране 3. Ето, тако су Стари Грци видели своје бројеве: као
сложене од каменчића. Тако да су, осим «квадратних» бро-
јева, код њих постојали и «продужени», a осим «кубних» -

184
и други, «обимни» бројеви. Ha пример, број 6 je био проду-
жени - као правоугаоник, чија je дужина 3, a ширина 2. A
број 30 - обиман: паралелопипед, чија je дужина 3, ширина
2, a висина 5.
(Зашто je «2 на квадрат - 4» - сад je јасно; али запгго
je «2 - квадратни корен из 4»? Реч «корен» y математику већ
нису увели Грци него Арапи. Они нису замишљали свет ге-
ометријски, као Грци, већ су волели да га замишљају орган-
ски; a y том свету, из броја 2 израста број 4, као биљка из
корена, a затим 8, a затим 16 и сви остали степени).
Грчким визуелним замишљањем je било пријатно пре-
уређивати бројеве из фигуре y фигуру: на пример, предста-
вљати број 12 час као дуги уски правоугаоник 6x2, час као
кратак и широк 3x4. Зато су Грци обраћали велику пажњу
на скуп делилаца бројева. Ha пример, ако je број био једнак
збиру сопствених делилаца, називан je «савршен». Грци су
знали четири таква броја - 6, 28, 496 и 8128. (Ако желите,
уверите c e : 6 = l + 2 + 3 = l x 2 x 3 ) . A ако je од два броја
сваки био једнак збиру делилаца другог, ти бројеви су ce на-
зивали «пријатељски»: на пример 220 и 284. (Ако желите,
проверите: 1 + 2 + 4 + 71 + 142 и 1 + 2 + 4 + 5 + 10 + 20 +11
+ 22 + 44 + 55 + 110). Када су питали Питагору шта je при-
јатељ, одговорио je: «Други ја» - и додао: «То je као 220 и
284».
Неудобности су почињале приликом баратања са раз-
ломцима: јер ce тачка не може уситнити на делове. Зато су
Грци више волели да ce не баве разломцима него односима:
нису говорили «једна седмина јединице», него «једна једи-
нида од седмице». Односе и пропорције су сортирали са ве-
ликом љубављу. Ми говоримо: «Број 20 je дељив бројем 5»,
то јест дели ce њиме. A Грк je могао додатно рећи: «Број 20
je дељив с остатком- броја 16», то јест дељив je разликом из-
међу њих. Ви знате: број 4 je аритметичка средина бројева 2
и 6, то јест њихов збир подељен попола. Неки можда знају:
број 4 je геометријска средина бројева 2 и 8, то јест квадрат-
ни корен од њиховог производа. A Грк je додатно знао: број
4 je «хармонијска средина» бројева 3 и 6, то јест њихов
удвојени производ, подељен њиховим збиром.

185
 Када сте почели да учите алгебру, научили сте форму-
ле као што су:

(аГ + b}2 = a2 -t- 2ab + b2;

(a - b)z “ a 2 - + Ж
a2 - b2 = (a -»-b)(a—

Сећате ce како су оне изведене? To je било прилично

кабасто. A Грк, навикнут на очигледност, није их доказивао
израчунавањем већ цртежом: цртао je одрезак A, одрезак В,
правио на њима квадрате и показивао: «Ево!» Погледајте и
уверите ce.

Ти геометријски докази су Грке избављали страха од

бесконачности. Да ли бисте ви могли, на пример, да извучете
тачан корен из броја 2? He, не бисте могли: добили бисте
бесконачни разломак. A грчки математичар je поступао про-
сто: цртао je одрезак дужине датог броја, направио около
квадрат, y коме би он био дијагонала, показао би тај квадрат
и рекао: «Ево!»
У савременој математици, те величине, које ce никад
не могу израчунати до краја, називају ce ирационалне. Грци
су их називали «неисказиве». «Неисказив» je био однос ди-
јагонале и странице y квадрату- 1,41421...; «неисказив» je
био однос дужине кружнице према пречнику y кругу, чуве-
ни број «пи» - 3,14159... («пи» - прво слово грчке речи «пе-
риферија», околина). Тешко je било приказати тај број, и грч-
ки математичари y својој борби са бесконачношћу, из века
y век, лупали су главом о «квадратури круга»: како no датом
пречнику круга, помођу само шестара и лењира, направити
квадрат, исте величине као тај круг?

186
 Може ce поставити питање: a зашто, заиста, само по-
моћу шестара и лењира? Зашто не покушате да изумите но-
ви прибор, компликованији, који би омогуђио да ce реши
тај задатак? Али, Грк би нам гордо одговорио: «Петљавина
са приборима je посао - за роба, навикнутог на рад рукама,
a слободном човеку приличи да ce ослања само на силу ума».
E to, испоставља ce да робовласнички начин мишље-
ња долази до изражаја чак и y тако апстрактној науци као
што je то математика.

ЧЕТИРИ ЕЛЕМЕНТА

Сицилијанац Емпедокле je решио да помири Херакли-

та и Парменида. Он je казао: «Ни рат, ни мир на земљи ни-
су вечни. Тако je и y васиони. Они ce међусобно смењују,
као годишња доба. Свет je лоптаст, али та лопта није једно-
родна. У њој су помешана четири елемента: земља, вода, ва-
здух и ватра. A њима владају две силе: Љубав и Непријатељ-
ство. Када наступи доба мира - y центру светске лопте вла-
да Љубав, која та четири елемента око себе спаја y оно исто
Јединство о којем je маштао Парменид, a Непријатељство
ce повлачи и само споља облаже светску лопту. Када насту-
пи ново доба - Непријатељство са свих страна почиње да
продире y свет, потискујући из њега Љубав, a оно на свом
путу раздваја четири елемента и они почињу да ратују ме-
ђусобно. Најзад ce Непријатељство устоличује y центру све-
та, око њега врви хераклитовски рат четири елемента, a Љу-
бав je потиснута споља и чека свој час. A затим ce све пона-
вља, обрнутим редом. Ако то личи на нешто, онда - најви-
ше на грађански мир и грађански рат y граду где постоји не-
колико политичких партија. Сада je свет на пола пута: или
од Непријатељства до Љубави, или обрнуто».
Kao што Темистоклу нису дали да спава Милтијадови
ловори, тако и Емпедоклу - Питагорини ловори. Емпедокле
je такође хтео да буде пророк и чудотворац. Када су му по-
нудили царску власт, одбио je: «Најбоља од биљака je ловор,

187
од животиња - лав, од људи - мудрац, али никако није цар».
Он ce држао још достојанственије него цар, носио je пурпур-
ни плашт, златну повеску на глави и бакарне сандале. Своје
учење je изложио y стиху, и те стихове je казивао y Олимпи-
ји. A када су његова кола однела победу на играма y Олим-
пији, он je боговима жртвовао бика од меденог теста и за-
чина, зато што питагорејски закон забрањује убијање живо-
тиња.
У једном граду су ce људи често разболевали, зато
што je вода y реци била нездрава. Емпедокле je до ње спро-
вео канал од друге реке, и болест je престала. У другом гра-
ду je била здрава вода, a људи су ипак боловали. Емпедокле
ce досетио да je то због тога пгго су нездрави ветрови, који са
планина дувају y град; наредио je да воловским кожама за-
граде кланце y планинама, и болест je престала. Од тог доба
су га прозвали «ветроловац». У томе je било не само оду-
шевљење његовом проницљивошћу већ и подсмевање ње-
говој сујетној трци за почастима. Он je био крајње ташт и
сматрао je да му нема равног на свету. Једном je он Парме-
ниду казао: «Тешко je наћи истинског философа!» - «Да» -
одговорио му je прибрано Парменид - «за то треба да си и
сам истински философ».
Он није хтео да умре као сви људи, него je желео да
ce спали, као Херакле, како би постао бог. Кад je осетио да
му ce ближи смрт, попео ce на еруптивну Етну и бацио ce y
кратер вулкана. Лава je избацила на падину његову бакарну
сандалу.
Учење о четири елемента Емпедокле je преузео од пи-
тагорејаца. (Сећате ли ce којим геометријским фигурама су
питагорејци означавали те елементе?) Он je расуђивао како
ce од њих гради универзум, a његов савременик Алкмеон,
такође питагорејац, расуђивао je како ce од њих гради чове-
ково тело. У њему су четири животна сока: крв, слуз, жути
жуч и црни жуч. A ko je међу њима равнотежа, «закон једна-
кости», као y доброј држави - човек je здрав; ако je она на-
рушена - човек je болестан. Човекова душевна својства та-
кође зависе од смеше четири сока (смеша - латински «тем-
перамент»; можда сте већ чули за ту реч). Постоје четири

188
основна темперамента: бодри - сангвиник, опуштени - флег-
матик, плаховит - колерик, мрачни - меланхолик. Ти нази-
ви значе: «крвник», «сузник», «жучник» и «црножучник»;
ови појмови ce до данас користе y психологији.
Сто година касније, y Емпедокловој смеши четири еле-
мента Аристотел je завео ред и мир. Kao je он то урадио, са-
знаћемо касније. Најзанимљивије je то што ce овим појмо-
вима служи и савремена наука, само их назива друкчије. Кад
би Емпедокле чуо да ми говоримо: «Постоје четири стања
материје: чврсто, течно, гасовито и плазматично» - y њима
би препознао своја четири елемента.

НАСМЕЈАНИ ФИЛОСОФ

Kao пгго савремена фгоика повремано на тај начин пам-

ти Емпедоклова четири елемента, тако и савремена хемија
- Демокритове атоме.
Емпедоклова слика света личила je на слику града, раз-
дираног борбом четири партаје. Демокрит je запитао себе: a
откуда су и саме те партије? У граду je то јасно: људи слич-
ног мишљења ce случајно сусрећу, упознају, почињу да ce
држе заједно, њима ce придружују све нови и нови, na тако
настаје читаво велико друштво.
Можда je тако устројен и свет? Он ce састоји од че-
стица, које су ситне до невидљивости, и густо витлају y пра-
знини, као трунчице прашине y сунчевом зраку. Временом,
честице почињу да ce сортирају: крупне уз крупне, округле
уз округле, троугаоне уз троугаоне. (Запгго? Наспите песак
на тањир и продрмајте га: крупна зрнца песка ће избити на
врх, a ситна ће остати доле. Ето, тако ce понашају и светске
честице). Тако ce образују најпре четири елемента: од круп-
них честица - земља, од округлих - ватра и тако даље, a за-
тим - засебне ствари.
Ми не можемо видети те честице, али их осећамо: ако
je y телу много глатких честица, тело на око изгледа светло
a no укусу je слатко, и обратно. Зато не треба, као Парменид,

189
говорити да je свет који опажамо - «неправи», и не треба,
као Хераклит, туговати што наш ум не може да докучи ње-
гову променљивост. Треба само бити пажљив и удубити ce
y мисли - и свет ће ce препустити проучавању.
Успутно, такво размишљање je давало одговор и на
Зенонов задатак о Ахилу и корњачи. Зенон je говорио: «Ако
y свету нема бесконачног дељења - значи, нема никаквог де-
љења, према томе, постоји само недељиво Јединство». A ми
ћемо још боље рећи: ако нема бесконачног дељења - значи,
постоји коначно дељење, све до тако ситних честица које ce
више не могу поделити. Државу смо поделили на партије,
партије - на људе, али људе више не можемо делити: пола
човека није ни за какву партију. Тако je и y васиони: све ce
може делити, док ce не добију наше честице-трунчице пра-
шине, a оне ce више не могу делити. Демокрит je те честице
тако и назвао: «недељиве» - на грчком «атоми».
Како ће изгледати Ахилова трка за корњачом? Најпре
ће Ахил правити дугачке кораке, затим - да угоди Зенону -
све ситније, како би покрио најпре половину растојања до
корњаче, затим половину половине и тако даље, a најзад ће
направити тако мали корачић да ce никако не може напра-
вити мањи већ може ce само поновити исти. Ето, управо ту
ће све и да ce заврши: тим следећим кораком Ахил ће да пре-
стигне корњачу и - здрав разум ће тријумфовати.
Ha тај начин, Демокрит je донекле узмицао страху од
бесконачности: он није допуштао бесконечност унутар ства-
ри, није допупггао бесконачну дељивост. Али зато je први
допустио бесконачност споља ствари: наш свет - није једи-
ни на свету, око њега je ипак та бесконачна празнина, a y
њој су ти бесконачно узвитлани атоми, и они ce негде сла-
жу y све нове и нове светове. Демокрит ce није плашио те
бесконачности, тог нереда. Бесконачност унутар ствари је-
сте опасна, као пгго je опасан грађански рат y граду: зато
пази да мишљу не забасаш y ћорсокак, као што je забасао Зе-
нон. A бесконачност око нас неће моћи да издржи напад H a ­
rne мисли, као што ни огромна Персија није издржала пред
Грчком, збијеном y строј. О Демокритовој духовној радо-
зналосги су причали чуда. Он je говорио: «Наћи објашњење

190
макар једне појаве je већа радост него бити персијски цар!»
Отац му je био најбогатији човек y граду Абдери - када je
Ксеркс пролазио кроз Абдеру, Демокритов отац je изнео по-
служење за читаву његову војску. Kao захвалност, Ксеркс je
y његовој куђи оставио персијске мудраце: они су младом
Демокриту предали своју источну мудрост. Када му je отац
умро, Демокрит ce одрекао земље, кућа и стада, али je узео
сто таланата новца и кренуо на путовање y Египат, Вавилон
и још даље. Вратио ce без новца, настанио на усамљеном ме-
сту, бавио ce несхватљивим наукама и смејао ce људима ко-
ји траже срећу y нечем другом. Тужили су га суду због тра-
ћења очевине - он je пред судијама прочитао своју књигу
Велики свет ски поредак. Судије су сматрале да je луд и по-
звале му најбољег лекара y читавој Грчкој - Хипократа из
Koca. Хипократ je поразговарао са њим и становницима Аб-
дере објавио: «Демокрит je мудрац, a ви сте лудаци». Абде-
рићани ce нису зачудили: одавно су их, и то све до једног,
сматрали лудацима, попут руских Пошехонаца. Они су као
награду дали Демокриту нових сто таланата и поставили му
статуу.
Демокрит je живео сто година. Пред смрт je ослепео.
Говорили су да je тобоже сам себе ослепио гледајући y од-
раз сунца на бакарном штиту; то je због тога да га ништа y
околини не би одвлачило од научних размшпљања. Уочи
женског празника je осетио да му ce ближи смрт. Демокри-
това сестра-старица ce онерасположила: због короте не би
могла да учествује на прослави. Демокрит je био добар чо-
век. Више није могао да једе; затражио je да му донесу све-
же испечен хлеб и удишући његов мирис, проживео je три
празнична дана, да не би наљутио сестру.
«Насмејани философ» - тако су га запамтили потомци.

Д ела игодине (пре нове ере)

627. - смрт Асурбанипала (Сарданапала) y Асирији;

612. - Међани освајају Асирију;
550. - Кир покорава Медију;

191
546. - Кир покорава Лидију;
525. - Камбиз покорава Египат;
522. - Дарије долази на власт y Персији;
око 512. - Дарије креће y ратни поход на Ските;
око 500. - процват философа Хераклита из Ефеса и Пар-
менида из Елеје;
499-494. -.јонски устанак против Персијанаца;
492. - Мардонијев ратни поход и крах код Атоса;
490. - битка1код Маратона; ’
480. - Ксерксова најезда и битке код Термопила и Са-
ламине;
479. - пораз Персијанаца код Платеје;
478. - оснивање Атинског поморског савеза;
око 471. - прогонство Темистокла и обрачун са Пауса-
нијем;
око 467. - битка код Еуримедонта;
464. - земљотрес и устанак хелота y Спарти;
454. - пораз Атињана y Египту;
449. - Кимонова последа^а победа и мир с Персијан-
цима;
447. - почетак изградње Партенона;
445-429. - Перикле на челу Атине;
око 445. - процват философа Емпедокла на Сицилији;
око 420. - процват философа Демокрита y Абдери.

РечникШ. ...ИHE čamoгрчкл имена

Посматрајући списак грчких имена и коренова од ко-

јих су она сачињена, могли сте приметити: нека од њих ни-
су реткост ни код Руса. Александар, Николај, Филип - све
су то имена која смо наследили од Грка. Овде ce немамо че-
му чудити: већина имена која ce обично дају y Европи и код
нас - имена су старих хришћанских светаца, a ти свеци су
већином били Грци и Римљани. Ево, на пример, списка на-
ших најчешћих имена грчког порекла, са њиховим значењи-
ма. У њима ћете препознати многе познате коренове.

192
 Александар - заштитник људи
Алексеј - просто «заштитник»
Анастасија - васкрсавање
Анатолиј - источни
Андреј - мушкарац, мужевни
Аркадиј - родом из Аркадије
Василиј - царски
Галина - морска тишина
Георгиј (Јегор, Јуриј) - земљорадник
Григориј - будни
Д(и)митриј - онај који припада Деметри
Јевгениј - племенити
Јекатерина -ч и ста
Зинаида - го Зевсовог рода
Зоја -ж ивот
Ирина - мир, тишина
Кирил - властелинов син, власте-
линчић
Ксенија (Аксиња, -го ш ћ а
Оксана)
Леонид - лавић
Лидија - родом из Лидије
Никита - победник
Николај - победник многих народа
Петар -кам ен
Софија - мудрост
Степан (Стефан) - венац
Т ф )д о р - божји дар
A ево и имена која ce сада дају ретко, али су свакоме
позната из књига, a живе y многим презименима: име Ти-
хон je већ ретко, али презиме Тихонов - није реткост.
Анисим (правилније - Онисим) - корисни. Агатон, Ага-
фја (Агата) - добар, добра. Аглаја - блистава. Агнија (Агне-
са) - чиста. Арсеније - мушки. Артемије - здрави. Архип -
заповедник коњице. Атанасије - бесмртни. Афиноген - онај
кога je родила Атена. Варвара - дивљакуша. Вероника (ма-
кедонско Береника, грчко Ференика) - победоносица. Галак-

193
тион -млечни. Герасим - достојан поштовања. Хермоген -
онај кога je родио Хермес. Демид (Диомид) - Зевсов проми-
слилац. Демјан (Дамјан) - укротитељ. Денис (Дионисије) -
онај који припада Дионису. Јевдокија (Авдотја) - доброслав-
на. Доротеј - исто што и Те(о)дор. Јефим (Јефимије) - до-
бродушни. Јермолај - Хермесов народ. Јермил - Хермесов
raj. Јерофеј (Иерофеј) - посвећени богу. Је(в)фросиња - ра-
досна. Зиновиј (Зенобиј) - Зевсов живот. Иларион - весели.
Ипат(иј) - високопостављени. Иполит - коњима растргнути
(сетите ce мита о Федри и Иполиту!). Карп - плод. Кузма
(Косма) - украс. Макар - срећни. Меланија - црна. Мирон -
миомирисни. Митрофан - онај који показује мајку (то име
Фонвизин није случајно дао свом Недорослу!). Никифор -
победоносац. Никанор (Никандар) - победнички мушкарац,
Никодим - победнички народ. Никон просто «онај који по-
беђује». Панфил (Памфил) - онај кога сви воле. Панкрат(и-
је) - свевласни. Пантелеј(мон) - свемилостиви. Парамон -
стамени. Партен(ије) - девствени (сетите ce Партенона, хра-
ма Атене-Деве). Пахом(ије) - дебелих рамена. Пелагеја -
морска. Пимен - пастир. Платон - широки. Прасковја (Па-
раскева) - припрема. Поликарп - многоплодни. Прокле - во-
дећи y слави. Прокопај (Прокофије) - водећи y удару, y бо-
ју. Прохор - коловођа. Родион - ружичасти (Родос Остр-
во ружа, рододендрон - ружино дрво). Севастјан - пошто-
вани, државни (отуда - град Севастопољ). Софрон - здраво-
мисаони. Спиридон - корпар. Тарас - онај који узнемирава.
Тимофеј, Тимотије - поштовалац бога. Тихон - припадник
Тихе, богиње среће. Трифон - раскошни. Трофим - питомац
(упореди: дис-трофија - недостатак исхране, хипер-трофија
- буквално «преједање»). Фаина - сјајна. Фе(о)дот, Те(о)до-
сије - опет исто што и Теодор и Доротеј. Текла - божја сла-
ва. Ферапонт - слуга. Филип - ово име већ знамо. Фока -
туљан. Фотије - светли (упореди: фото-графија - «свето-
-пис»). Харитон - онај који припада Харитама, богињама
радости.
И y закључку - неколико имена, која су y руском је-
зику тако јако унакажена да ce y њима не може одмах пре-
познати грчки образац. Од којих имена су произашла пре-

194
зимена као што су Аксјонов, Абросимов, Алферов, Антро-
пов, Апраксин, Јевсејев, Кирсанов, Нефедов, Купријанов,
ГГерфиљев, Сидоров, Фетисов, Филатов, Фофанов! Испоста-
вља ce да je Абросим - Амбросије, бесмертни; Аксен - Ав-
ксентије, растући; Алфер - Јелевферије, слободни; Антроп
- Јевтропије, добро васпитани; Апракса - Јевпраксија (по-
гледајте y речник коренова и преведите сами), Јевсеј - Јев-
севије, онај који добро попггује (бога); Кирсан - Хрисант,
златни цвет; Нефед - Методије, путни (исти корен као и y
речи «метод», пут знања); Купријан - Кипријан, родом са
Кипра; Перфил - Порфирије, пурпурни, царски; Сидор - Иси-
дор, дар богиње Изиде Египатске; Фетис - Теоктист, божје
створење; Филат - Теофилакт, богом чувани; Фофан - Тео-
фан, божја појава.
A ko сте били пажљиви, зачудили сте ce и одсуству јед-
ног имена, честог код нас и одлично познатог Грцима. To
име je Јелена. Носила га je она лепа царица због које je по-
чео Тројански рат. To име - није грчко већ предгрчко; Грци
су га тумачили на разне начине, али неубедљиво. Занимљи-
во je да слободни Грци обично нису носили митолошка име-
на, већ су их давали својим робовима. Име Јелена je поста-
ло популарно код хришћана зато што ce тако звала мајка
цара Константина, који je хришћанство прогласио за држа-
вну религију. Можда je она доспела међу царице од отпу-
штенице на слободу?

195
 ЧЕТВРТИ ДЕО

«KO НИЈЕ БИО У АТИНИ, TAJ JE ТИКВАН»,

И Ж ЗАКОН CE РАЗДВАЈА

Tu си тикван, акоАтину ниси видео;

МаГарац - ако видевшиje, ниси ce одушевио;
Камила - ако сиje напустио без жаљења.
Комздија
 ДЕМОКРАТИЈА, ИЛИ ЧОВЕК СВЕ РАДИ CAM

Колико становника мора бити y добро уређеној држа-

ви? Казаћете: «Чудно питање!» Али, ево, на њега je философ
Платон сасвим озбиљно одговорио: за државу je најбоља
величина - 5040 породица. Зашто? «Зато што joj je толико
довољно да ce одбрани од непријатеља и помогне пријате-
љима».
Платон je прилично компликовано образложио свој
број - на пример, тиме што je тај број дељив свим бројеви-
ма од 1 до 10. Али, ако погледамо Платонов родни град, Ати-
ну, видећемо да je то готово исто. У Народној скупштини,
ради усвајање значајних одлука, морало je бити присутно
шест хиљада грађана; судских поротника y мирнодопско вре-
ме je такође било шест хиљада; тешко наоружаних војника y
ратно време - такође око шест хиљада. A Платон je сматрао
да једино такви људи - зрели очеви породица који y мирно
време владају државом, a y ратно иду y бој - и заслужују да
ce називају грађани.
Све грчке државе су биле веома мале. Једна од најве-
ћих грчких држава - Атина са Атиком - била je мања од да-
нашњег Луксембурга, једне од најмањих држава савремене
Европе. Територија државе je била таква да ce могла обухва-
тити погледом са градског брда; становништво - такво да
ce могао лично познавати, ако не сваки становник поједи-
начно, онда барем иоле истакнутији људи - ето пгга je било
потребно Старом Грку. Простори садашн.их великих држа-
ва не би говорили ништа његовом уму и срцу.
Таквом државом je Грк хтео и да управља једино сво-
јеручно. Без икаквих посланика - он верује једино својим
сопственим очима, ушима и здравом разуму. Највиша власт
y демократској држави je била Народна скупштина - општи
збор, на којем je свако могао лично да каже шта мисли о др-
жавним пословима, могао je да убеђује и разуверава друге
људе, могао je своје предлоге да стави на гласање, a народ

199
 их je, дизањем руку, усвајао или одбијао. Народна скупштина
ce одржавала y Атини једном y недељу и no дана, на брду
Пникс (тај назив приближно значи «гужва, тескоба»). Ha вр-
ху тог брда још ce налази трибина, са које су атински говор-
ници разговарали са народом: бела камена коцка величине
човека, a до ње води, са две стране - камено степениште, чи-
ји су степеници високи до колена. Овде су подуже галами-
ли: понекад су ce, окупљени ујутро, разилазили тек увече,
кад y сумраку више нису могле да ce виде подигнуте руке.
У паузама између заседања Народних скуппггина, по-
слове je водило Веће: оно je припремало сва питања за рас-
праву на Скугшгганама. Сваки закон je почињао речима: «Ве-
ће и народ су наредили...» Веће y Атани ce називало «Веће
пет сготина» и бирано je на годину дана. Оно ce делило на де-
сет «пританија» од no педесет људи, свака пританија je упра-
вљала пословима y току тридесет шест дана - проверавала je
спискове грађана, саслушавала извештаје, примала доставе,
правила распореде за текуће послове. Пританија je свакога
дана бирала себи председника, који je био попут председни-
ка читаве Атинске републике, али му je мандат трајао само
један дан. Пританија je свакодневно заседала, од јутра до ве-
чери, окружена радозналим народом. Али председник je био
дужан да, са неколицином помоћника, буде будан и ноћу -
како би y згради Већа, на градском тргу, сву ноћ горела ва-
тра. «Будно старање о поретку» - ове речи Грци су схватали
буквално.
Осим Већа постојао je и суд, a он ce такође бавио по-
литиком. Сетимо ce Солоновог закона - «ко види увреду, мо-
же да ce жали суду». Када je грађанин, гледајући поступке
другог грађанина, видео y њима штету за државу, чак и ако
није био лично погођен, случај je предавао суду. Нису мо-
гли позвати на одговорност само дужносна лица приликом
извршавања обавеза - архонта, војсковође, члана Већа; али,
чим ce заврши година његове службе, сви незадовољни су
наваљивали на сваког од њих: војсковођу су оптуживали за
млохаво вођење рата, архонта - за попустљивост према не-
поузданима, члана Већа - за корупцију или непотизам. Свако

200
je имао на уму: ако ce он не заложи за државу, то неће учини-
ти нико други уместо њега. Оптужени су ce из све снаге бра-
нили: на нека заседања суда сјатило би ce онолико народа
колико и на Народну скупштину. Судских колегијума je би-
ло неколико, и били су огромни, од no пет стотина људи (ка-
ко би било теже поткупити суд). И тужилац и оптужени су
говорили сами за себе, није било најамних говорника. Казне
су могле бити глоба, лишавање грађанских права, прогон-
ство, смрт. A ако би суд ослобађао оптуженог големом ве-
ћином гласова, онда je неуспешни тужилац сам плаћао гло-
бу - како ce не би усудио да то уради и други пут.
Судски поротник, члан Већа, члан било којег Колеги-
јума дужносних лица (благајник, контролор, надзорник пи-
јаце, надаорник луке итд.), члан Управе свог кварта или свог
сеоскога насеља je могао бити сваки грађанин од својих три-
десет година. Он je подносио захтев, na су га стављали на
спискове, a no списковима су вршени избори. Избори нису
вршени гласањем него жребом; нама то изгледа необично,
али Грци су y жребању видели вољу самих богова. Жребо-
ви су им били црни и бели боб или каменчићи; за њихово
мешање су постојале праве машине, чији су остаци сачува-
ни. Једино изборе војсковођа и благајника нису поверавали
боговима, за њих су људи гласали лично. A да би сиромах
могао користити та права исто колико и богаташ, све дуж-
ности су биле плаћене: за сваки дан проведен на служби, чо-
век je добијао два-три обола - дневну зараду просечног за-
натлије. (Војник y ратном походу je дневно добијао мало ви-
ше од те суме, официр - двапут више од редова, a војсково-
ђа - двапут више од официра; разлика, као што видимо, mi­
je велика).
Од двадесет пет хиљада грађана Атине и Атике, око
две хиљаде њих су сваке године обављали изборне дужно-
сти. Већина тих дужности није ce могла вршити двапутг би-
ли су потребни нови људи. Сваки слободни Атињанин je
макар једном y животу био на некој државној дужности, a
већина - и више пута. Државни послови су били тешки, али
атински мушкарци - грнчари, трговци, дрводеље, морнари,

201
казанџије, кожари - излазили су на крај са њима. Помагало
им je искуство и озбиљан однос према послу.
A ko ce томе чудио, причали су му стару шалу. Нека-
да су ce Атена и Посејдон, као што je познато, спорили ко
ће од њих двоје бити покровитељ Атике, и Атена je победи-
ла. Разгневљени Посејдон je проклео Атињане: «Нека они
сад на својим скупштинама доносе само лудачке одлуке!»
Атена ce, међутим, заузела за своје штићенике: «Али нека
ce те одлуке сваки пут окрену y њихову корист».

КУЋЕ ОД ИЛОВАЧЕ

Свакидашњи живот je био прост: раскош још није има-

ла одакле да ce узме. Није ce много троишло ни за станиигга,
ни за одећу, ни за јело. У демократском граду није било дво-
раца - постојале су само куће од иловаче и камени храмови.
Мраморни храмови су ce дизали изнад кућа, збијених без
реда на кривим улицама. Улице су биле тако уске да су љу-
ди, приликом изласка из дворишта, морали куцати на врата,
како приликом отварања не би поткачили пролазнике. Куће
су грађене од непечене цигле: лако су ce рушиле и лако об-
нављале. Такви зидови ce нису чак ни рушили него прокопа-
вали: лопови-провалници су на грчком називани «зидокопи».
Куће су грађене леђима према улици, a лицем према
дворишту - као и сада на Истоку. Ha улицу су излазили глу-
ви зидови или, y најбољем случају, отворене тезге или ра-
дионице. Таквом улицом човек je ходао као ходником. Са
стране није било прозора: y грчком језику није било чак ни
речи за означавање прозора. Само испод крова су ce видели
уски отвори за осветљавање соба.
Када човек споља уђе на врата, уским мрачним про-
лазом je доспевао y сунчано, отворено двориштанце, огра-
ђено колонадом. Овде ce налазио олтар Зевсу Кућном, овде
ce одвијала сва дневна привредна гужва. Са две стране, до
двориштанцета су биле две главне собе y кући - велика му-
шка и помања женска соба. Ta подела je била тврда. У мушкој

202
соби ce налазило кућно огњиште, овде су ручали; y женској
су стајале преслице и разбоји за ткање, овде су радиле же-
не. Малени собичци са стране тих соба служили су као кухи-
ње, купатила, оставе, ризнице; низак први спрат, налик на
таван под кровом од ћерамиде, био je намењен за спаваће
собе.
Намештаја je, са нашег гледишта, било необично Ma­
no. Столови су били мали, преносиви, за сваког засебан. За
послом су седели на малим столицама или хоклицама, јели
су и спавали на «постељама» - дрвеним клупама са узгла-
вљима, покривеним дебелим вуненим покривачима; јастуке
су имали, али сламарице су почели да подмећу тек касније.
Ормана није било - уместо њих, за одећу и ствари су посто-
јали сандуци, a за јестиве залихе y оставама - кадице од пе-
чене глине. Што год je требало имати при руци, качили су
на зидове. Зидови су били голи, омалтерисани; кад су их
почели осликавати шарама, то je изгледало као нечувена
раскош.
Одећа им je била тако једноставна да, y суштини, y Гр-
чкој није било кројача: све ce радило код куће. И мушка, и
женска одећа ce састојала само од два дела, кошуље и плашта:
«хитона» (код жена - «пеплоса») и «химатија». Хитон je био
без рукава, на раменима ce зашивао или чак само везивао, a
y струку ce опасивао; химатиј су навлачили одозго, слобод-
но ce драпирајући no укусу и моди. Дугмад још нису изуме-
ли - постојале су само копче. За путовање су навлачили ше-
шир широког обода и подвезивали ђонове - сандале.
Дању су код куће обично привређивале само жене; му-
шкарци су радили y радионицама, трговали на пијаци, трч-
карали послом или просто шеткали улицама и трговима, ка-
ко би сазнали има ли новости. Када су хтели да кажу: «Пре
подне», говорили су: «Кад je трг пун народа». По подневној
жези су ce враћали кући да презалогаје, a пред вече су ce оку-
пљали на ручак. Ручкови им нису били породични већ при-
јатељски: спремали су ce y госте, доносили прилоге y кор-
пама или заједнички унајмљивали кувара. Газдарица и кће-

203
 ри, ако су уопште излазиле, чиниле су то Једино пре почет-
ка гозбе и на кратко време.
Грчка трпеза би нам ce учинила сиромашна и неукус-
на. Месо су послуживали једино y случају празника, када су
приношене жртве боговима. Обично су јели рибу, поврће и
воће (поготову маслине и смокве) и, наравно, хлеб, све оста-
ло je сматрано само за «топло вариво» уз хлеб. Постојало je
само биљно уље, није било бутера; сир je био мекан и личио
je на млади. Тикве и краставци су били новина; ораси су још
били увозна посластица; још им нису стигли ни пиринач,
ни хељда, ни диња, ни лубеница, ни бресква, ни кајсија, ни
лимун, ни поморанџа - из Азије, ни парадајз, ни кромпир -
из Америке. Уместо шећера je постојао мед. За пиће није би-
ло ни чаја, ни кафе, ни какаоа, na чак ни пива. Пшга су једи-
но вино. Али, то није било опијање: вино су мешали са водом,
тако да буде више воде (често - двоструко), него вина. У су-
штини, то je било само средство за неутралисање заразе y
нездравој води из грчких бунара.
За гозбу су обично спајали три велика лежаја, a са че-
тврте стране робови су им приносили сточиће са јелом. По-
стојала je изрека: «За софром не сме бити мање од броја Ха-
рита, ни више од броја Муза» (од три до девет, иначе ће би-
ти тесно). Није било ни кашика, ни виљушака, јели су рука-
ма, огризине су бацали на под. Пре него што пређу на вино,
прали су руке, надевали венце и изливали га за жртву бого-
вима; a затим би међу младим људима почињало највесели-
је бекријање, a међу старијима - најзанимљивији разговори.
Неколико дела најбољих грчких прозаиста носе наслов «Гоз-
ба» и написани су форми научног разговора за софром; a
грчком речју «симпозиј» (која и означава «гозбу» или чак
«теревенку») данас ce називају мале научне конференције.
Обично су рано одлазили на спавање, али о гозбама
су седели будни и до поноћи. Свећа није било, али глинене
лампе уљанице (често са неколиким фитиљима) давале су
довољно светла. Када су ce разилазили мрачним, некалдрми-
саним улицама, осветљавали су себи пут бакљама: о улич-
ном осветљењу још нико није помишљао.

204
 ГОЗБЕНА ПИТАЊА

Рекли смо да су Грци на гозбама уживали, не само y

вину већ и y научном разговору. О чему? Зависи од тога ко
je пировао. Платон je описао гозбу на којој je учествовао Со-
крат, и са разговором о томе шта je истинска љубав; и то je
једно од најчувенијих Платонових дела. A какве су теме ра-
зматрали учени и просвећени, али ипак не тако мудри љу-
ди, док су ce одмарали уз вино, препричао нам je познији пи-
сац Плутарх. У његовој књизи Гозбени разговори преприча-
но je деведесет пет таквих разговора. Ево тема неких од њих
- готово редом, no њиховим насловима:
Je ли умесно да ce на гозби расуђује о философији?
Да ли je домаћин дужан да задаје тему за разговор или да je
бирају гости?
Запгго je старцима укусније неразблажено вино?
Запгго je старцима лакше да читају издалека?
Зашто je за старца боља слатка него морска вода?
Зашто су пред јесен људи прождрљивији?
Шта je настало пре, кокошка или jaje? -
Запгго je овци, коју je изгризао вук, месо укусније a вуна ло-
шија?
Шта je боље за софром, давати сваком своје следовање или
узимати из заједничке посуде?
Зашто ce жене опијају мало, a старци јако?
Зашто ce полупијани лошије држе на ногама него потпуно
пијани?
Зашто испијају три или пет врчева, али никад не попију че-
тири врча?
Зашто ce месо брже квари на месечевој него на сунчевој свет-
лости?
Koja je храна лакша за желудац, мешана шга једна иста?
Заигго ce сматра да гром не удара y спаваче?
Зашто Јудејци не једу свињетину: поштују ли или презиру
свињу?
Зашто нам je пријатно да гледамо глумце који приказују гнев
и патњу, a непријатно - заиста гневне или паћенике?

205
Зашто je смокви сок горак a плод укусан?
Зашто Хомер каже да je со «божанствена»?
Зашто глад слаби од пиђа, a жеђ ce појачава од јела?
Зашто бацају каменчиће y воду да je расхладе?
Зашто жртвено месо, попгго ce окачи о смокву, постаје мекше?
Зашто код Хомера постоје епитети за све течности, али не и
за уље?
Зашто je вино y посуди најбоље узимати из средине, мед са
дна, a уље са врха?
A ko човека позову са гозбе на гозбу, да ли да прихвати позив
или не?
О рођенданима знаменитих људи.
Запгго je Платон рекао да ce бог увек бави геометријом?
Запгго су ноћу звукови чујнији него дању?
Зашто пловипа no Нилу узимају ноћу воду из њега, a не дању?
Могу ли ce појавити нове, још непознате болести и зашто?
Зашто ce y јесен сањају неостварљиви снови?
Запгго je слово A прво y азбуци?
Запгго су помрачења Месеца чешћа него помрачења Сунца?
Шта je заједничко поезији и плесу?
Je ли на небу паран или непаран број звезда?

БОГОВИ HE ПЕКУ КРЧАГЕ

Og Грозних u oïpoMHiix пита

До финих, избрушених скита,
Амфоре, леките, фиале,
Арибали u сасвим мале
Кшикије - жива су чуда:
У цртама скршеноГ суда,
Зспонетку смрти разреша,
Притајила ce нека душа!
В. Брјусов, «Егејске вазе»
Готово y свим књигама из античке културе (na и y овој)
ви ћете наћи илустрације, пренесене са грчких ваза. У сва-
ком музеју, где год постоје, те вазе ce марљиво чувају и из-
лажу на почасним местима. Испод њих су написане лепе и
неразумљиве речи: «кратер», «ојнохоја», «килик»... Нама

206
ce чини да су то ствари које су прављене једино ради лепо-
те, као данашње вазе. Али, то није тачно. Пред нама су пред-
мети из свакидашње употребе, античка роба широке потро-
шње. Тек понеке од тих посуда су биле само украс - на при-
мер, за приношења жртава боговима. Остале су служиле
својој намени y домаћинству: неке на софри, неке y остави.
И чак не y богатим него y средње имућним кућама. У бога-
тим кућама су више ценили металне посуде - нису ce разби-
јале. Али метал je био скуп, y Грчкој je било мало дрвета,
али много - добре глине, поготову y Атици, где су и правље-
не најбоље вазе. Тако су људи живели y кућама од иловаче,
са посуђем од иловаче.

Контуре Грчких ваза. У Горњем реду три кратера, амфо-

ра u хидрија-канта. У доњем реду - трбушаста пелика,
бокал-ојнохоја, зделица-кшик, мали лекит, пехар-кантар,
кутлача-киат u шоља-скит.
Лепи називи тих посуда преводе ce на руски језик вр-
ло лако. Питос (пит) - глинено буре за чување залиха; било
je готово лоптасто (да би више примало) и врло велико, упра-
во y таквом бурету je живео сиромашни мудрац Диоген. Ам-
фора - омање буренце и са ручкама: није за чување него за
превожење и преношење вина и уља. Она je грађена као чо-
век; «отвор», «вратић», «рамена», «труп», «ножица» - наво-
де археолози њене делове. Хидрија са трима ручицама - кан-
та, y њој су жене на главама носиле кући воду из бунара или

207
извора. Звонасти кратер - мешалица, y којој су мешали ви-
но са водом, no нама већ познатом трезвеном грчком обича-
ју. Ждрело вулкана добило je назив «кратер» због слично-
сти са широким левкастим отвором управо те посуде. Ојно-
хоја - бокал са три сиска, како би ce вино могло точити исто-
времено y три шоље. Киат - кутлача на дугој дршци, али
обично није прављена од глине него je била бронзана, да ce
не би разбијала y пијаним рукама. Наточено вино су најче-
шће пили из зделица, ређе - из шоља или из пехара. Зделица
на ножици називала ce «килик» («киликиј» код Брјусова зна-
чи «мали килик»). Шоља без ручки називапа ce «фиал» (оту-
да данашња реч «пиала»); шоља са ручком - «скит»; пехар
са китњастим ручицама дигнутим увис, као крила - «кантар»
(буба); пехар, y облику животињске њушке - «ритон». To
су све - посуде за храну и пиће. A за миришљава уља, који-
ма су масирали тело, постојале су друге, као и наше, бочи-
це: витке леките y облику малих амфора и трбушасте ари-
бале y виду малих питоса.
Све посуде су осликаване црним лаком no црвено-ри-
ђој печеној глини. Старији начин сликања био je црнофигур-
ни, новији - црвенофигурни. Приликом црнофигурног сли-
кања позадина je била црвена, фигуре су ce покривале цр-
ним лаком, a no црноме су гребане светле линије набора оде-
ће и црта лица. Приликом црвенофигурног сликања позади-
на je, напротив, заливана црном бојом, a фигуре су остајале
црвене, и на њих су наносили црне линије, наборе и остале
детаље. To je било и лепше, и практичније. Лепше, зато што
ce no светлом може уцртати више ситница: на пример, црно-
фигурне главе су ce могле приказати једино силуетом из про-
фила, a црвенофигурне - још и из анфаса. Практичније, зато
што, кад je сва позадина црна, више површине je покривено
водонепромочивим лаком и посуда боље држи течност.
Амфорама, кратерима и ојнохојама су осликавани бо-
кови, a зделицама-килицима - округла дна. Уцртавање жи-
ве слике y круг тако да га она попуњава равномерно и симе-
трично, веома je тешко. Грци су умели да то раде дивно. Те-
ма сликарства биле су им углавном митолошке сцене (пого-
тову y црнофигурном добу: мегдани хероја су веома изра-
жајни y црном профилу). Затим су ce појавиле и сцене из

208
комедиЈа, и слике из свакидашњег живота - процесиЈа, так-
мичење, коло, школа, пијаца, радионица ливца - и, наравно,
цртежи гозби: осликавајући килик, мајстор je на њему са за-
довољством приказивао веселе оштробраде мушкарце који,
незхрапно изваљени на лежајима, приносе устима исто та-
кве килике. Уз фигуре су исписивана имена, a понекад и ре-
плике. Знаменита ваза y петербуршком Ермитажу приказу-
ју мушкарца, младића и дечака, који погледима и гестовима
показују ластавицу на небу и разговарају натписима: «Гледај,
ластавица!» - «Кунем ce Хераклом, истина je!» - «Ускоро ће
пролеће!»
A пословица «Богови не пеку крчаге» код Грка ипак
због нечег није постојала.

МЕРМЕРНИ ХРАМОВИ

Казали смо: усред кућа од иловаче дизали су ce мер-

мерни храмови. Али храмови нису били увек мермерни - нај-
пре су били дрвени. Шта je храм? Божја кућа. Како сагради-
ти кућу? Направити темељ, сложити четири зида од брвана,
прекрити их неколиким дрвеним гредама унакрст и одозго
поставити кров на две воде - ето, то je све. Ипак није, није
све: храмови су грађени на узвишицама, отвореним непого-
ди, зидови су могли да ce навлаже, требало их je покрити.
Због тога су тај кров на две воде правили да буде широк, ка-
ко би на згради стајао као шешир широког обода, и крајеве
су му подупирали дрвеним стубовима, a ти стубови су, y ни-
зу, окруживали зграду са свих страна.
Тако су ce и формирала три реда грчког храма: темељ,
колонада и карниза са кровом. Овде није било ничег што ce
не би могло направити од правих брвана: ни сводова, ни ку-
пола. Ви можете направити модел храма од палидрваца, и
он ће стајати. Так касније, кад су Грци почели да живе бога-
тије, те делове храма више нису градили од дрвета него од
камена: најпре од кречњака, a затим од мермера.
Темељ храма je био степенаст - обично са три велика
степеника. To je било као степениште, како би бог улазио y
своју кућу. Степеници су само богу били потаман: човеку

209
су понекад допирали до изнад колена. Тада су y њима усе-
цали уско степениште са нешто нижим степеницима.
Колонада je била најуочљивији део храма. Стубови су
носили кров; они су свим својим изгледом морали покази-
вати: тешко нам je, али побеђујемо ту тежину! To су пока-
зивали на различите начине: y једним храмовима стубови
су били мушки - дорски, y другима женствени - јонски.
Дорски стубови су били широки и јаки, no средини мало
подебљани, као напрегнути мишић. Основом су урастали
право y темељ, врхом су ce упирали готово директно y кров-
ни венац - као подметач им je служио само мали камени ја-
стук. Јонски стубови су били тањи и виткији. Доле су има-
ли постамент од два мермерна ваљчића, a rope ce камени ја-
стук савијао y два завијутка; и једно и друго као да су ce ела-
стично одупирали тежини крова. .

Три типа Грчких стубова —три «реда», као што кажу ар-
хитекте: дорски, јонски u коринтски, о коме ћемо тек lo-
ворити. Cee величине су y «мерама», полупречницима стуба.
Hag дорским стубом су тртлифи u метопи, над јонским -
само фриз.

210
 Кровни венац над стубовима био je тропојасни. Одо-
зго и одоздо су биле јаке мермерне греде, a између њих je
ишао фриз - низ истурених рељефних слика око читавог хра-
ма. У раскошним јонским храмовима фриз je чинио компак-
тан појас са много фигура, a y суровим дорским - ланац од-
војених слика - «метоп», раздвојен правоугаоним плочама
- «триглифима», сваки са три жлеба. Некада су на тим ме-
стима штрчали крајеви попречних греда дрвене покривке:
триглифи су били камена подсећања на њих. Метопи су би-
ли добри за приказивање бојевих мегдана, компактни фризо-
ви - за мирнодопске процесије, као y Партенону.
Ha венац ce ослањао кров на две воде. Изнад улаза и
изнад зида супротног од улаза, венац je образовао празан
троугао. Њега су зазиђавали и украшавали скулптурама. To
je био фронтон. Скулптуре je требало распоређивати тако
да ce уписују y троугао. To je био занимљив задатак за скулп-
тора. Ha пример, приказивала ce сцена битке. Тада ce на сре-
дини, на највишем месту фронтона, дизала фигура бога који
решава исход битке; са обе стране бога су били, растом ни-
жи, борци са штитовима и копљима, који су ишли један на
другог; даље, двојица стрелаца, сагнутих под нагибима, га-
ђали су луком са стубова; a затим, попгго су пали на лакат и
испружили ноге y доњи угао фронтона, лежали су рањеници
и самртници. Тако симетрични су били и фронтони Парте-
нона.
Три степеника су y темељу; три су дела стуба - база,
стабло и врх («капител»); три су појаса венца - доња греда
(«архитрав»), фриз и прави венац - размере тих делова су
биле међусобно строго усаглашене. Како y граду тако и y
грађевинарству, y свему je владао закон, који je свему дик-
тирао своју меру. Јединица те мере je био полупречник сту-
ба, половина његове дебљине: знајући њу, могле су ce до сит-
ница обновити размере читавог храма. Висина дорског сту-
ба била je 16 полупречника, јонског - 18 полупречника. Pas-
Max између дорских стубова je износио 3 полупречника, из-
међу јон ски х- 5 полупречника. Висина јонске базеје 1 по-
лупречник, капитела - трећину полупречника, висина архи-
трава, фриза и венца - no један и no полупречник. И тако да-

211
ље, све до жлебића дорских триглифа и завијутака јонских
капитела. Такав je био канон, правило - царство je разума; a
затим je почињала градитељева воља, одступања од прави-
ла - царство je укуса.
Храмови су били невелики, али величаствени. Бели на
позадини зелених гајева и плавог неба, они нису постојали
као станишта већ као скулптурни споменици. Народ ce оку-
пљао, не y њима него испред њих, и уживао je y храмовима,
не унутра него споља. Унутра су улазили једино жреци и
они који су ce молили. Како куће од иловаче тако и мермер-
ни храмови су били само привремено уточипгге за Грке. A
њихов живот, бучан и активан, одвијао ce на улицама и тр-
говима, под отвореним небом.

ЗНАМЕНИТИ СКУЛПТОРИ

Храмовима су биле потребне скулптуре: велике ста-

туе богова за унутрашњост просторија, омање статуе - за
фронтоне, барељефи - за фризове. Људима су такође били
потребни скулптори: победницима на великим такмичењи-
ма су постављали статуе и за живота, a простим људима су
после смрти украшавали гробове барељефима. Али, немојте
мислити да су та приказивања људи била портретна. «Суви-
ше много части!» - казао би Грк. Статуа y част олимпијског
победника приказивала je идеалног атлетичара - не таквог
какав je био победник него онаквог какав би он желео да бу-
де. A надгробни барељеф je приказивао просто човека: му-
шкарца с оружјем, жену y послу, дете са играчком - како би
људи, гледајући споменик смрти, више ценили обичне ра-
дости y животу.
У скулптури, као и y неимарству, владао je такође за-
кон: мера je изнад свега. Све пропорције човековог тела су
биле прорачунате до детаља; и сада их тврдо памте они ко-
ји уче цртање. Шака руке чини једну десетину човекове ви-
сине, глава - једну осмину, табан - једну шестину, глава са
вратом - такође једну шестину, рука до лакта - једну четвр-
тину. Чело, нос и уста са подбратком су једнаки no висини;

212
од темена до ока - исто je колико од ока до краја подбратка.
Растојања од темена до пупка и од пупка до пета односи ce
исто као растојање од пупка до пета према човековој пуној
висини (приближно као 38:62; то ce називало «златни пре-
сек»), И то опет није било све: иза царства разума почиња-
ло je царство укуса, и пошто скулптор растави човекову фи-
гуру, поново би je спајао y непоновљиво јединство понавља-
ња, покрета и набора. Грчке статуе ce не могу побркати са
римским. У римским статуама je сва снага - y лицу, a тело
je само подметач испод лица; када je Римљанима било по-
требно да мењају статуе својих императора, понекад су ста-
туи скидали главу и постављали joj нову. Са грчком статуом
je то немогућно урадити: овде на израз лица реагује сваки
детаљ y телу, час ублажавајући, час појачавајући његову на-
петост.
Статуе људи je најбоље радио Аргејац Поликлет, ста-
туе богова - Атињаниин Фидија. Фидија je аутор две најчу-
веније грчке скулптуре - «Атена-Дева» y Партенону и «Зевс
на престолу» y Олимпији. Фидија je био Периклов пријатељ,
руководио je свим што ce градило на Акропољу. Када су Пе-
риклови непријатељи хтели да га свргну, први ударац су за-
дали Фидији. Оптужили су Фидију да je на Атенином шти-
ту, где je била приказана борба Грка против Амазонки, две-
ма фигурама придао црте портрета: свог и Перикловог. Сви
су негодовали: портрет већ представља уображеност, a пор-
трет на статуи Атене je додатно - вређање божанства. Одр-
жано je суђење. Фидија je казао: «Ономе, кога ви називате
Перикле, пола лица je заклоњено дршком замахнутог копља
- о каквој сличности ce овде може судити? A тај, кога ви о-
вде називате Фидија, приказан je као ћелави, незграпни ста-
рац - з а р бих ja тако приказао себе?» To им ce учинило убе-
дљиво - Фидија je ослобођен.
Поликлет није имао прилику да буде под тако опас-
ном оптужбом, али и њему су, без устручавања, ометали по-
сао. Једном му je државна комисија наручила и све време га
засипала саветима шта и како мора бити приказано на њој.
Поликлет je почео истовремено да прави две статуе: једну

213
није показивао ником и радио ју je no свом нахођењу, a дру-
гу je држао на виделу и покорно уносио y н>у све захтеване
поправке. Кад je стигао рок, показао je комисији обе статуе,
да одабере. Комисија je казала: «Прва статуа je дивна, a дру-
га ужасна!» - «Тако, знајте“ - одговорио je Поликлет - „пр-
ву сам урадио ja, a другу сте урадили ви».
Прошло je педесет, сто година, и скулптори су поче-
ли уживати веће поштовање. Додворавали су им ce, просла-
вљали их, ценили су њихова дела. Скулптор Пракситела je
имао другарицу Фрину, прву лепотицу y Грчкој; она je же-
лела да има Праксителову скулптуру, али обавезно - најбо-
љу; a Праксител никако није хтео да joj призна која je нај-
боља од њих и говорио je: «Све су добре!» Једном док je ве-
черао код Фрине, одједном je утрчао роб и викнуо: «У твом
атељеу je пожар!» Праксител je скочио: «Ако пропадне мој
‘Ерот’, мртав сам и ја!» - «Смири ce» - казала je Фрина -
«нема никаквог пожара, али поклони ми, молим те, управо
тог ‘Ерота’!»
И када je читавим светом завладао Александар Маке-
донски, о њему су, као похвалу, причали: он једино Апеле-
су дозвољава да га слика, a једино ЈТизипу да га ваја - најбо-
љем сликару и најбољем скулптору тога доба. Времена су
ce променила, и портрети више нису изгледали ни као знак
таштине, ни као увреда богова.

ЗНАМЕНИТЕ СКУЛПТУРЕ

A ko покушамо да набројимо најзнаменитије скулпту-

ре оних скулптора о којима смо говорили, вероватно ће то
бити: «Тираноубице» Критије и Несиота, Миронов «Бацач
диска», Поликлетов «Копљоноша», Праксителова «Афро-
дита Книдска», Лизипов «Апоксиомен» и Агесандров «Лао-
коон».
Ниједна од тих статуа није сачувана - a ипак их позна-
јемо. Ствар je y томе што су сачуване њихове копије, каткад
и прилично многобројне: богати људи су волели да своје

214
куће и дворишта украшавају копијама знаменитих скулпту-
ра. Замислите да je „Третјаковска галерија“ уништена, али
су сачуване репродукције и копије њених слика - тако je и
овде. Ha основу старих копија ми судимо о старим оригина-
лима не заборављајући, наравно, да су копије увек лошије
од оригинала и често нису тачне. Понекад je глава статуе
боље очувана y једној копији, a труп - y другој; тада науч-
ници праве гипсане одливке те главе и тог трупа, спајају их
и изучавају добијену реконструкцију.
Најстарије статуе су биле просте и праве. Стајале су y
ставу „мирно“, гледајући право испред себе, као војник пред
фотографом. Мушке статуе су биле наге, a женске - одеве-
не: скулптори су ce на статуама мушкараца учили да тачно
приказују анатомију тела, a на женским статуама - наборе
драперија. A шест статуа, које смо навели, су попут шест
степеника којима су ce скулптори успињали до изражавања
гипкости и покретљивости живог тела.
Двосгрука статуа y част тираноубица Хармодија и Ари-
стогитона била je постављена после свргавања тираније y
Атини. Када je Ксеркс освојио Атину, скинуо ју je и одве-
зао y Персију. Када су протерали Персијанце, поставили су
нову, она je и сачувана y копијама: Аристогитон пружа ко-
рице, Хармодије из њих извлачи мач. Грци су навикли да су
им једнофигурне статуе симетричне: десна страна фигуре je
y длаку као лева. И своју прву двофигурну статуу су напра-
вили исто тако симетрично: y центру су оба хероја испру-
жили руке напред и закорачили ногама, и no ивицама - за-
бацили их назад. Веома целовито и величанствено. Сетите ce
добро познате статуе Вере Мухине «Радник и колхозница»:
на њој су две фигуре обједињене тачно таквом позом.
«Бацач диска» je био знаменит no томе пгго предста-
вља први и задивљујуће смели покушај да ce непокретној
статуи придаје покрет. Ради тога je скулптор Мирон изабрао
неухватљиви моменат између два покрета: атлетичар тек
што je до крајности завитлао своје тело y замаху и ево, ево,
сад ће да ce тргне y избачај. За скулптора je било најважни-
је да превазиђе навику на симетричне фигуре, и превазишао
ју je: y статуи нема никакве симетрије. Али, он je превази-

215
 шао и другу навику: његов „Бацач диска“ рачуна само са по-
гледом испред себе, као слика; није занимљиво обилазити
око њега.Трагање ce настављало.
Поликлетов «Копљоноша» («Дорифор») je статуа ко-
ју je скулптор налравио као илустрацију за своје писано де-
ло Канон (Мера). Овде je водио рачуна о оним истим про-
порцијама човековог тела, које мора да попггује и сликар:
који део тела чини стопало, глава и тако даље. Овде ce гла-
ва још не уклапа y човекову висину осам него само седам
пута: фигура je направљена чвршће и јаче. Али, Поликлето-
во најзначајније откриће je унакрсна неравномерност крета-
ња тела: ако je од две ноге напетија лева, онда je од две ру-
ке напрегнутија - десна, и обратно. (Сетите ce: када марши-
рате, правите истовремено корак левом ногом и замах де-
сном руком, a затим обратно). Копљоноша je управо тако
напет: он ce ослања на десну ногу, a копље држи y левој ру-
ци. Од тога му читаво тело добија природну лакоћу и гип-
кост, «Копљоношу» можемо обилазити и видети: он не по-
зира, он живи.
«Афродита Книдска» je постала канон женске лепоте,
као што je то «Копљоноша» - мушке. To je била прва нага
женска статуа - до тада су прављене само одевене. Да то не
би превише изненађивало, Праксител je приказао богињу
као после купања: крај ногу joj je посуда за воду, y руци - по-
кривач. Ипак je то било неуобичајено; причало ce да су ста-
новници острва Koca наручили Праксителу статуу Афроди-
те, он им je направио две - нагу и одевену; наручиоци су ce
двоумили, na ипак су узели одевену, a њихови суседи и су-
парници Книђани су ce одважили да узму нагу, и она je про-
славила њихов град; љубитељи лепог из читаве Грчке су пу-
товали y Книд само зато да би видели Праксителову Афро-
диту.
Лепа реч «Апоксиомен» означава тек само «онај који
ce струже»: младић полукружном стругалицом скида са се-
бе уље и песак, после вежбања борилачких вештина. To je
један атлетичар, као и Поликлетов, али су му пропорције
виткије, a поза слободнија: глава му ce уклапа y висину осам

216
пута, и стоји до те мере спонтано, не обраћајући пажњу на
гледаоца да, ако ce око «Копљоноше» могло обићи, око «Апо-
ксиомена» ce морало обићи - y противном, ни из које засеб-
не тачке гледипгга није ce могао добити потпуни утисак од
њега. Управо то je Лизип и постигао. Када су га питали ка-
ко то постиже, одговарао je: «Када сам почињао да учим, упи-
тао сам учитеља ког мајстора ћу да подражавам; a он ми je
одговорио: ‘Природу’». За Лизипа je «Апоксиомен» био са-
мо једна од хиљаду и no статуа које je направио, али потом-
цима ce свиђала више од свих. Из Грчке су одвезли «Апок-
сиомена» y Рим, тамо je стајао на тргу, a када je једном им-
ператору пало на памет да га пренесе y свој дворац, народ
je дигао такву дреку да je статуу морао вратити назад.
«Лаокоон» као да нас преноси y други свет. До сада
су пред нама били раскошни мушкарци, a овде су старац и
деца; до сада je било величанствено спокојство, овде - муч-
на борба. To су укуси новог доба, после Александра Маке-
донског, када ce уметност већ смелије играла земаљским
страстима. Лаокоон je био жрец, који je упозоравао Тројан-
це да им од дрвеног коња може пасти град; због тога je По-
сејдон из мора послао две змије, и оне су удавиле Лаокоона
и његова два сина. Ми видимо: један je већ изнемогао, дру-
ги je тек зграбљен, a међу обмотаним телима - торзо оца, ко-
ји ce савија y последњем напрезању, пошто je накупио ваз-
духа и задржао издах: пред нама je исти трен непокретно-
сти између два јака покрета, као y Мироновом «Бацачу ди-
ска». Ту статуу су откопали почетком XVI века, и велики Ми-
келанђело je изричито казао да je то најбоља статуа на свету.
Ha тај списак ремек-дела могле би доћи и још две ста-
туе. Једна - статуа Зевса y Олимпији, Фидијин рад; сва ан-
тика je једногласно сматрала да je тај рад - светско чудо, али
није сачувана чак ни y копијама: била je огромна, дрвена,
лице je било превучено златом и слоновом кости, na није
подлегала копирању. Друга - Хермес са новорођеним Дио-
нисом y наручју, Праксителов рад; та статуа великог мај-
стора je једини сачувани оригинал, и научници ce равнају
према њој како би no позним копијама других статуа зами-

217
слили оригинале, али она y антици није уживала никакав
нарочити углед.
И требало би овде навести макар још две статуе непо-
знатих мајстора: Аполона Белведерског и Венеру Милоску
(тачније - Афродиту Мелоску). Прва приказује бога који тек
што je победио змаја Питона:
Лук звони, стрела прашти,
Колутав, издахну Питон,
И твој лик победом блешти, -
Белведерски си Аполон!
(A. С. Пушкин)
Друга - статуа одбијених руку, коју не рестаурирају зато што
ће свака рестаурација да омете видљивост набора богињи-
ног тела:
Cea дишући патоском страшћу,
Cea шумећи пеном морском
Свепобедно зрачећи влашћу,
Гледаш y вечност пред собом.
(A. A. Фет)
Пред Аполоном Белведерским клањао ce XVIII век,
пред Венером Милоском - XIX век; сада ce одушевљавање
њима смањило, али из поштовања према очевима и дедама,
не можемо их заобићи.

ЗНАМЕНИТИ СЛИКАРИ

Пракситела су питали: «Koje твоје статуе ти ce најви-

ше свиђају?» Одговорио je: «Оне које je осликао сликар Ни-
чије».
Ми смо навикнути на беле статуе y нашим музејима и
заборављамо да су код Грка статуе биле офарбане: отворе-
ни телесни делови y боју тела, одећа - y црвену и плаву, ору-
жје - y злато. Очи мермерних статуа изгледају нам слепе,
управо зато што им зенице нису резбарене него су сликане
бојом на мермеру. Храмови такође нису били y целини бели:

218
фриз и фронтони су фарбани, обично плавом бојом, и на тој
позадини су ce истицали статуе и барељефи, као живи.
Грци су волели упадљивост. Није чудно што су воле-
ли и сликарство. Али грчко сликарство познајемо много ло-
шије него грчку скулптуру: слике ce чувају теже него статуе.
«Стару архитектуру знамо no развалинама, скулптуру no ко-
пијама, a сликарство no описима» - казао je један научник.
Зато нам предстоји да прихватамо са поверењем много тога
што су Грци причали о својим знаменитим сликарима.
Од чега je почело сликарство? Од љубавног састанка.
Једној девојци je било жао да ce растане са својим драгим,
na je овако урадила: поставила га je тако да месечина напра-
ви његову сенку на зиду, na je угљем опцртала ту сенку.
Младић je отишао, a остала je сенка. Ta прва слика на свету
je, тобоже, чувана дуго y једном коринтском храму.
После je почело усавршавање. Грци су тачно саопшта-
вали који сликар je први почео да разликује мушке профиле
од женских; који - да црта окренуте и забачене главе; који -
да слика говорника отворених уста, који - да наноси сенке,
како би фигуре изгледале рељефно. Te слике je, вероватно,
требало сликати no обрасцу цртежа на вазама; све су прикази-
вале профил, све су укочене y обичним и одмах разумљивим
позама, задње фигуре нису мање од предњих фигура него
су више од њих, тако да слика не изгледа као прозор y ду-
бок простор већ као зид, покривен ћилимом са много фигу-
ра. Такве су биле чувене слике сликара Полигнота на град-
ском тргу y Атини: «Заузимање Троје» и «Битка код Марато-
на» - свака преко целог зида.
Грци су цртали као што цртају деца: најпре су цртали
контуру, a затим je бојили. У почетку су имали само четири
боје: белу, жуту, црвену и црну. Најбољу белу боју су пра-
вшш од кречњака са осгрва Мелоса (отуда руска реч «мел»
- креда ), најбољу жуту - од атичке глине, црвену су дово-
зили са Црног мора, a за црну би препекли копггице грожђа
или чак слонову кост. Савремени сликари најчешће сликају
уљаним бојама на платну; тога није било y Грчкој. Када би
осликавали зид на свежем малтеру, боје су растварали ди-

219
 ректно водом, малтер их je упијао и сушиле су ce; затим су
тај начин рада назвали «фреска». A када су сликали на др-
веним таблама, припремали су боје, не на уљу него на жу-
манцету из јајета (тај начин je после назван «темпера», тако
су радили средњовековни иконописци) или на растопљеном
воску (тај начин je затим изашао из употребе, и његове тај-
не су изгубљене).
Најтеже je било приказати две ствари: лепоту и израз
лица. Када je требало да Хомер опише Јелену, која ce попе-
ла на тројанске зидине, није причао како je она лепа - он je
казао: «Старци тројански су je погледали и рекли: ‘Да, за та-
кву лепоту није пггета водити такав рат!’» Сликари нису има-
ли тај излаз. Један сликар je y очајању покушао да наслика
Јелену златним бојама - казали су му: «Ти ниси умео да при-
кажеш лепу Јелену na си je насликао као лепо одевену».
Други сликар je требало да наслика гозбу дванаест бо-
гова. Слика je остала незавршена: сликар je почео да слика
лица млађих богова, на њих je потрошио све своје способ-
ности и није му остало снаге за Зевса.
Трећи сликар, суочен са истом тешкоћом, снашао ce
паметније. Он je сликао «Жртвовање Ифигеније» - како цар
Агамемнон, пред ратни поход на Троју, no вољи богова даје
своју рођену кћерку за смрт. Девојку носе према олтару ју-
наци Одисеј и Диомед, на лицима им je жалост; код олтара
стоји са ножем жрец Калхант, на лицу му je још тежа туга;
Ифигенија диже руке ка небу - на лицу joj je готово неопи-
сива жалост; a лице оца, самог Агамемнона, сликар није чак
ни покушао да прикаже и главу му je обавио плаштом. To
проналазаштво r a je прославило,
Најзнаменитији y еликарству били су два napa супар-
ника: y V веку Зеуксис и Парасије, y IV веку Апелес и Про-
тоген.
Зеуксис и Парасије су ce опкладили ко ће од њих да '
наслика бољу слику. Окупио ce народ, изашла су оба супар-
ника, свако je y рукама држао слику под покривачем. Зеук-
сис je скинуо покривач - на слици je био грозд, тако сличан
лриродном да су слетеле птице и почеле да га кљују. Народ

220
je аплаудирао. «Сад ти скини покривач!» - казао je Зеуксис
Парасију. «Не могу“ - одговорио je Парасије - ,ja сам га на-
сликао». Зеуксис je оборио главу. «Ти си победио!“ - казао
je он. - „Ја сам преварио очи птица, a ти си преварио слика-
реве очи».
Зеуксис није без разлога одабрао за своју слику грозд:
то je умео да слика као нико. Једном je насликао дечака са
гроздом y рукама, и опет су птице слетале и кљуцале зрнца,
a народ je аплаудирао. Незадовољан je био једино Зеуксис
лично. Он je рекао: «Значи, лоше сам насликао дечака: да je
дечак тако добар, птице би ce бојале да слете не грожђе».
Апелес ее необично такмичио са Протогеном. Једном
je Апелес дошао код Протогена и није га затекао код куђе.
Узео je четкицу, умочио je y жуту боју и њоме повукао тан-
ку, танушну црту no зиду. Када ce Протоген вратио, узвик-
нуо je: «Једино Апелес je могао да слика тако фино!» - згра-
био je четкицу и преко Апелесове црте повукао још тању,
своју, црвену црту. Сутрадан je опет дошао Апелес, угледао
je ту црту y црти na y њима уцртао још једну, црну, најта-
њу, и Протоген je признао да je побеђен, Комад зида, на ко-
јем су ce такмичила два сликара, после су изрезали и марљи-
во чували. У галерији римског императора Августа, усред
многофигурних митолошких слика, тај бели квадрат са три-
ма обојеним линијама изгледао je сасвим празан - и зато je
побуђивао посебно одушевљење.
Када су питали Апелеса ко боље слика, он или Прото-
ген, Апелес je одговорио: «Четкицом владамо подједнако,
али ja боље умем да на време оставим четкицу». To je зна-
чило да сувише дуготрајан рад на слици јесте и штетан: crn­
ica постаје попут намучене. Али, то није значило да je рад
сликара непотребан: он je потребан, и то свакодневно. Апе-
лесово правило je било: «Ни дана без црте!» Затим су писци
то преиначили и за себе: «Ни дана без ретка!»
Kao некад над Поликлетом, тако je и над Апелесом по-
некад била управа без много разумевања. Једном je Алексан-
дар Македонски гледао свој портрет на коњу na почео да га
критикује уздуж и попреко. Али Александров коњ je погле-

221
дао насликаног коња, пружио ce према њему и зарзао. «Ви-
диш, царе“ - казао je Апелес - „твој коњ ce разуме y сликар-
ство више него ти».
A други случај исте врсте прелричаћемо, најбоље je,
Пушкиновим речима:
Сликуje једном ïnegao обућар
И обући Грешку запазио.
Сместаузе кист, исправи je сликар.
Подбочен, обућар je дужио:
«Чини ce, лицеje помало криво...
Зар није превише шла дојка?...»
Апелес la прекиде нестрпљиво:
«Не суди, друже, изнад опанка!»

АТИНСКИ ПРАЗНИЦИ

Сви та мермерни храмови, украшени скулптурама зна-

менитих вајара и сликама знаменитих сликара, нису били са-
грађени да постоје без разлога. Око њих су ce, о празници-
ма, окупљали људи да би поштовали богове.
Сећате ce: становници града Тарента су ce хвалили да
имају више празника него што je дана y години? Атињани
су били скромнији: имали су око педесет празника годишње,
a они су, укупно, трајали око сто дана. Казаћете да je и то
много? Али, размислите о три ствари. Прво, Грци нису има-
ли седмичне викенде, као ми сваке недеље - тако да су им
празници били просто могућност за одмарање. Друго, сиро-
тиња код Грка готово да није јела месо, a о празницима су
приношене жртве, a жртвено месо je ишло на чашћавање -
тако да им je то била могућност да ce прихране о трошку др-
жаве. A треће, и најважније: грађани су желели да ce оку-
пљају заједно, ако им je град цветао - да захвале боговима, a
ако je сиротовао - да их замоле за помоћ. О празницима гра-
ђани нису били гледаоци него учесници: све представе, na
чак и позоришне, и хорске, биле су, говорећи савременим
језиком - аматерске. Гледаоцима су сматрани - богови. У

222
 Атини су била главна три годишња празника: прво, Панате-
неје су y част Атене; друго, Антестерије и Дионисије су y
част Диониса; тређи, Елеусиније - y част Деметре.
Панатенеје су одржаване y јулу, одмах после жетве. To
je био празник процесија и такмичења. Процесија je ишла
да захвали Атени за родну годину и да њену статуу омота
новим покривачем, који су читаве године ткале жребом иза-
бране атинске девојке. To je она иста процесија која je при-
казана на фризу Партенона. A такмичења су била иста као и
y Олимпији и на другим играма: тркање, галопирање, борба,
скокови, бацање копља и диска.Победници су добијали ве-
лике амфоре са уљем од маслина набраних y Атенином све-
том гају; на амфорама je била приказана Атена-Ратница са
копљем и штитом. Такмичења су почињала трчањем са ба-
кљама: тркачи су штафетно носили упаљену бакљу од олта-
ра Љубави, y приградском гају, до Атениног олтара на Акро-
пољу. Говорили су да je ту трку утемељио некада лично Про-
метеј, набављач ватре.
Антестерије су ce одржавале y фебруару, a Дионисије
y марту: први празник je био испраћај мртвог царства зиме,
други - дочек новог пролећног живота. To су такође били
празници процесија и такмичења, али посебних. Процесије
су приказивале долазак Диониса, бога плодности, из преко-
морских држава y верну Атину: он je на Антестеријама пу-
товао лађом, постављеном на точкове, a приказивао га je ма-
скирани архонт-жрец; на Дионисијама бог ce кретао копном,
са свитом сапутника, a представљала га je статуа из градског
храма. Ha Антестеријама су ce такмичили y пићу: отварали
су младо вино, делили велике пехаре, на знак трубе су no-
чињали надметање y испијању, ко je први испијао, добијао
je награду - мешину с вином. A на Дионисијама су била са-
свим другачија такмичења - на округлом тргу око Дионисо-
вог олтара, пет дана узастопно су ce надметали хорови. Пр-
вог дана су извођена певања песама, попут оних које су ства-
рали Терпандар и Арион, другог - комедије, a трећег, четвр-
тог и петог дана- трагедије. Ha који начин су хорови изво-
дили комедије и трагедије, говорићемо на следећим страни-
цама.

223
 Најзад, Елеусиније су ce одржавале y септембру, када
ce година окреће зими, и то je био тајанствени празник. По-
стојао je мит: богиња земље Деметра je имала кћерку Кору,
коју je отео за жену подземни бог Хад. Деметра je отишла y
град Елеусину (на дан хода од Атине), затворила ce y хра-
му, a земља je на целом свету престала да рађа плодове. Бо-
гови су ce сажалили на њу и дозволили Кори да са мајком
проводи трећину године на земљи, трећину године са мужем
под земљом, a трећину године - са ким год пожели; она je
одабрала мајку, и зато je y Грчкој зима кратка a лето дуго.
To значи, говорили су Грци, да ce, ето, на тај начин и зрно,
умирући y земљи, препорађа y нови клас; и човек умирући,
мада не може поново да васкрсне, али може загробно да
стекне нови, свети живот, ако буде посвећен y тајно учење
елеусинских жреда Деметре и Kope.
To посвећивање je и вршено на Елеусинијама. Обја-
вљивано je свето примирје, a y Елеусину y стизале масе на-
рода, из Атине je ишла процесија и носила затворену окру-
глу корпу, a y њој - незнане свете предмете. Била су ту жр-
твовања, ноћне песме и ш ре, они који су ce припремили за
посвећење су постили, a затим пили Деметрино пиће «ки-
киј» од вина са наструганим сиром, крупом и корењем, na
улазили y храм. Тамо je пред њима отварана заветна корпа,
показивали су им и објашњавали свете предмете, a затим je
свако изговарао речи: <da сам постио, ja сам пио кикиј, ja сам
вадио из корпе, ja сам урадио оно што сам урадио, ja сам то
вратио назад y корпу» - и сматрао ce посвећеним. A друге
ноћи, за оне који су већ били посвећени претходних година,
показиван je још тајанственији призор - најпре мрак и плач
са свих страна,’а затим јарка светлост бакљи и ликовање. A
какви су били свети предмети и какав je то био призор - није
нам познато. О свему томе je било дозвољено да ce зна, али
ником није дозвољавано да прича - и заиста,' о томе нико mi­
je говорио, ни писао. A знали су сви, зато што су y Елеусин-
ске мистерије посвећивани чак и робови: пред смрћу су сви
једнаки.

224
 ДИОНИСОВО ПОЗОРИШТЕ

Сада je за нас позорипгге - обична ствар. Сваког дана

можемо да видимо плакат, одаберемо позориште и предста-
ву, a увече одемо тамо куда нам ce свиди - само ако смо ус-
пели да набавимо карту. У Агини није било тако. Представе
су даване само два пута годишње - о великим и малим Дио-
нисовим празницима; само на једном месту - y Дионисовом
позорипггу под ведрим небом, на јужној падини Акропоља; не
увече, него четири дана непрекидно, петнаест представа заре-
дом. Гледали су их, не знајући унапред чак ни назив пред-
става, зато што су све постављане први пут и обично ce ви-
ше нису понављале; и, најзад, нису страховали за карту јер
je позориште могло да прими петнаест хиљада особа (осам
пута више од московског Бољшог театра), a држава je пла-
ћала дневницу гледаоцима (не глумцима него гледаоцима!)
како би та четири дана могли мирно да седе y позорипггу.
Зато што позориште није било забава већ свети посао: то je
био атински локални начин поштовања бога Диониса.
Најпре су позоришне предсгаве y Атини биле само хор-
ске: хор од петнаест људи ce пред олтаром кретао одмере-
но, час на једну, час на другу страну, и певао најпре обраћа-
ње богу, после тога неки поучни мит, a затим молитву за ми-
лост. Али доцније, још за време Солона, некоме je пало на
памет да уз хор постави још једног човека који je, маскиран,
сам говорио y име неког учесника y миту - баш као пгго je,
о празнику Антестерија, маскирани архонт-жрец прикази-
вао самог бога Диониса. Можда чак да би најпре говорио y
име једног, a затим y име другог лица - на пример, y име Оди-
сејевог сапутника, a затим y име самог Одисеја.
Јасно je да je глумцу, приликом такве поставке, било
потребно место где ће мењати одећу и маску.. Зато су уз хор
плесача постаљали дрвени шатор, a уједно - осликавали су
његов предњи зид, као подсећање на место радн>е: као логор-
ски шатор, или као фасаду дворца, или као литице и шуму.
A ko би глумац излазио на предња врата те дашчаре, то je
значило да јунак излази из шатора, ако би излазио на десна
врата - онда из логора, ако на лева - онда са бојног поља.

225
Шатор ce на грчком називао «скене», отуда наша «сцена»;
глумци y Атини још нису играли «на сцени» него «испред
сцене». A «плесно место» хора ce на грчком називало «ор-
хестра», отуда наш «оркестар».
Појавом глумца, хорске представе су одмах постале
много интересантније: о једном истом догађају глумац je го-
ворио са једне тачке гледишта, као сведок или учесник, a
хор - са друге, као саучесник. Тада су направили следећи ко-
рак - увели су друтог глумца. Сад je он могао да заподене
разговор са првим глумцем, a хор je за то време ћутао и са-
мо y паузи између дијалога певао песме. Ту новотарију je
увео песник Есхил. И ево како je то отприлике изгледало.
Трагедија носи назив Оковани Прометеј. Ha зиду ске-
не су приказане дивље литице. Два глумца уносе дрвену лут-
ку величине човека. Из њиховог разговора je јасно: Власт
богова и бог Хефест су дошли да уз литицу на крају света
прикују Прометеја - због тога што je људима дао ватру. Је-
дан од глумаца одлази, a други мења маску и почиње да го-
вори y име Прометеја: «...Гледајте: ja - бог, и од богова стра-
дам ja!...» Тек сада ce појављује хор. Он представља нимфе
Океаниде: оне певају саосећајну песму. За њима ce враћа
други глумац: сад je то њихов отац, титан Океан, он ce поми-
рио са боговима и позива Прометеја да учини исто. Проме-
теј одбија. Нимфе певају ватрену песму; Прометеј им одго-
вара причом о томе шта je урадио за људе. Поново ce поја-
вљује дру^и глумац, под маском са роговима; то je принце-
за Ија, која je због љубави према Зевсу претворена y краву,
и јури преко седам гора и мора. Прометеј je храбри и пред-
сказује joj да ће од њених потомака бити тај јунак који ће га
y будућности ослободити - Херакле; хор пева о Ијиној суд-
бини. Претходна епизода je гледаоцу откривала Прометеје-
ву прошлост, a ова епизода - будућност; сад je на реду тра-
гична садашњост. Други глумац ce јавља под новом маском
и са жезлом y руци: то Хермес, гласник богова, захтева да
Прометеј ода тајну која ће омогућити Зевсу да влада вечно.
Прометеј гордо одбија: «Ја мрзим све богове!...» Хермес му
прети да ће због тога бити бачен y пакао, и заиста, Прометеј
узвикује: «Ево, сад je заиста на делу, a не на речима за-

226
дрхтала земља, и муње ceeajy, и громови пуцаЈу.. - све до
последњих речи:
Омајко света Земљо! ОЕтре,
Што на земљу с неба изливаш светлост,
ПоЏедајте: трпим без кривице!
Оковани Прометеј je трагедија невеликог обима, за
два cata игре. Али одмах за њом ишла je друга, Ослобођени
Прометеј, a затим трећа, Прометеј-ватроноша (о томе ка-
ко je y част Прометејевог помирења са боговима основан
празник трчања са бакљама), и најзад - четврта, такође на
митолошку тему, али са веселим хором козоногих сатира,
Дионисових сапутника. Такав циклус од четири трагедије
једног песника називао ce «тетралогија» и испуњавао je чи-
тав дан. A на крају празника судије су одлучивале која од
четири изведене тетралогије je најбоља, и песнику победни-
ку су додељивали награду.
После другог глумца, y игру су увели трећег и више
нису ишли даље. Тако да ce на сцени могло налазити најви-
ше три лица одједном. Сижеи трагедија су били само мито-
лошки - на то их je обавезивао Дионисов празник. Невели-
ки обим je захтевао да радња буде једноставна и јасна - као y
Прометеју. Завеса и пауза није било, али зато je радња тре-
бало да ce одвија без прекида - није ce могло показати да
«између прве и друге сцене пролазе дан и ноћ», и није ce мо-
гла преносити радња, променом декорације, из дворца на
бојно поље или обратно. Тако je настала навика драме на
три класична јединства - јединство радње, времена и места.
У огромном позоришту под ведрим небом, глумци су
ce лоше видели издалека. Због тога су они ходали y посеб-
ној обући, високој као пггаке (тако да су ce морали ослањати
о штап), стављали су маске са лицем већим од главе и обла-
чили дречаву одећу, no којој ce одмах могао разликовати
цар од војника. Женске улоге су, наравно, играли само му-
шкарци. Кретање y тој одећи било je тешко, нису ce могла
приказати ни убиства, ни самоубиства, о њима су причали
гласници. Зато су гестови били величанствени, глас звучан,
монолози тврди као ораторски говори, a дијалози оштри, као

227
философски спорови. Таква грчка трагедија je запамћена y
Европи.

ПРОМЕТЕЈЕВ МОНбЛОГ

Прометеј набраја шта je урадио за људски род.

...Људе сам, пре неразумне, учинио
Разумним, научио их ga мисле.
.. .Ранџје су људи
Гледали a нису видели, шуви
Kog ушију су били, y неком сну
Проводили век; ни за дрводељство,
Ни за цтлане куће нису знали,
Тискали ce y дубини пећина,
Подземних, несунчаних, попут мрава.
Tagaјош нису разликовали ни
Знак зиме, ни пролећа —доба цвећа —
Ни лета плодоносноГ: без мисли су
Радили cee - ja ćom им показао
Излазак u залазак звезда небеских;
Ja сам их научио првој науци —
Бројевима u писмености; ja сам
Им дао творачкиум, мајкуМуза,
И први сам yüpelao y јарам
Животиње дивље —ga олакшам рад
Тешки телесни људима,ја сам
Упреш им коње, узди послушне -
Кола су омиљена раскош боштих.
Ko je, ако нисамja, измислио
Лакокриле по мору пловне лађе?
...Казаћујош u виисе: пре мене
Нису знали људи мелемне масти,
Ни јело, ни пића, умирали су
36oï недостатка помоћи лекарске.
Ja сам их научио ga справе лек,
Да њиме cee болести отклањају
Ja сам ta научио штањима,
Протумачио им пророчке снове -
Шта je истина, a шта лажу њима.

228
 Ogpeguo сам смисао ïmcoea
Предсказивачких, знакова на путу.
Објаснио сам Грабљивих птица лет
И смисао тих знака —срећу ил ’jag -
Њин начин живоша, свађе u љуббв,
Гатања по изнутрицста жртве,
Боји u изХледујетре u жучи,
Пријатне код жртава за бспове...
Ceeje тако! Ko би мошо рећи,
Да je пре мене eaguo y корист
Људи сакривено под земљом Гвожђе,
Исребро, излато, u бакар? Нико,
Наравно, ако неће ga ce хвали.
Кратко речено, знај ga суљудима
Свеуметности - gap од Прометеја!

КОМЕДИЈА СУДИ ТРАГЕДИЈИ

У Атини су била три чувена ствараоца трагедије: нај-

старији - Есхил, средњи - Софокле и најмлађи - Еурипид.
Есхил je био моћан и узвишен, Софокле јасан и хармоничан,
Еурипид префињен, нервозан и парадоксалан. Код Еурипи-
да je на сцену излазио цар-страдалник Телеф одевен y дро-
ње, Федра ce мучила због неузвраћене љубави, a Медеја ce
жалила на угшетавање жена. Старци су гледали и псовали,
a омладина ce одушевљавала. '
Есхил je умро још y доба Перикла; зли језици су гово-
рили како je opao са неба сматрао, тобоже, да je Есхилова be­
na - камен, na je бацио на њега корњачу, како би joj разбио
оклоп. A Софокле и Еуротид су умрли пола века касније, го-
тово истовремено. Међу њиховим љубитељима су ce одмах
заподенули спорови: ко je од њих тројице био најбољи? И
као одговор на те спорове, драмски писац Аристофан je о то-
ме створио комедију. ,
Комедије y Грчкој су такође извођене једино о праз-
ницима, са хором, са три глумца, само што они, наравно, ни-
су били одевени као цареви већ као лакрдијаши, сујетни' и
склони кавзи. И што je најважније, y трагедијама су сви си-

229
 жеи били митолошки и унапред познати, a y комедијама, на-
против, све само измишљени, и што су били необичнији, тим
су били бољи. У другим комедијама тог истог Аристофана
час човек на говноваљу лети y небо, како би довезао боги-
њу мира на земљу, да заврши рат; час два сељака, сукобље-
на са птицама, између неба и земље праве чудо-државу Об-
лакокукулелек; час атинске жене, no договору, преузимају
власт y граду и, ради правде, наређују да имовина буде сви-
ма заједничка, a уједно и њихови мужеви.
E to тако, и ова Аристофанова комедија почиње тиме
што бог позоришта Дионис одлучује: «Ја ћу да сиђем y за-
гробно царство, да вратим y овај свет Еурипида, како атин-
ска сцена не би сасвим опустела». Али, како доћи на онај
свет? Дионис ce о томе распитује код Херакла - јер je Хера-
кле силазио тамо, no пса Кербера. «Најлакше ти je» - каже
му Херакле - «да ce удавиш, отрујеш или скочиш са лити-
це». - «Сувише загушљиво, сувише неукусно, сувише стр-
мо; боље, покажи ти мени како си ишао лично ти». - «Ево,
загробни чамџија Харон ће те превести кроз орхестру, a та-
мо ћеш и сам наћи». Али, Дионис није сам, са њим je роб ко-
ји му носи пртљаг; може ли да пошаље пртљаг no сапутни-
ку? Ево, управо иде погребна поворка: «Еј, покојниче, по-
неси собом наш дењчић!» Покојник на носилима ce спрем-
но придиже: «Платићеш ми две драхме?» - «Нипошто!» -
«Еј, гробари, носите ме даље!» - «Ma, спусти цену барем за
пола драхме!» Покојник негодује: «Кад ме поново оживиш!»
Шта да ce ради, Дионис и Харон веслају копном, кроз орхе-
стру, a наоколо трчи роб са пртљагом. Сусрећу ce, размењу-
ју угиске: «А виде ли ти овдашње грешнике, и лопове, и лаж-
не сведоке, и подмитљивце?» - «Наравно да сам видео, и
сад их гледам» - и глумац показује редове гледалаца. Гле-
даоци ce смеју грохотом.
Ево и Хадовог дворца, на капији седи Еак: y митовим
je то узвишени судија људских грехова, a овде - крештави
роб-портир. Дионис навлачи лављу кожу, куца. «Ko je?» -
«Опет je дошао Херакле!» - «Ах, злотворе, ах, ништавче, ти
си мени ономад одвео Кербера, моје драго псетанце! Чекај,
сад ћу ja на тебе да напујдам сва паклена чудовишта!» Еак

230
одлази, Дионис je ужаснут; даје робу Хераклову кожу, a сам
облачи његову одећу. Поново прилази капији, али тамо je
служавка подземне царице: «Херакле, драги наш, газдарица
те памти, већ ти je припремила гозбу, хајде код нас!» Роб ce
радује, али Дионис га граби за плашт и размењујући псовке,
они ce поново пресвлаче,. Враћа ce Еак са паклене страже и
уопште не може да схвати ко je ту газда, a ко роб. Одлучује:
редом ће да их шиба прутем, ко први закука, тај ваљда није
бог него роб. Бије. «Јој-јој!» - «Аха!» - «Не, помислио сам:
кад ће ce завршити рат!» - «Јој-јој!» - «Аха!» - «Не, трн ми je
y пети». - «Јој-јој! ...He, сетио сам ce лоше песме».- «Јој-јој!...
He, цитирао сам Еурипида». - «Не могу да ce разаберем, не-
ка ce бог Хад сам сналази». И Дионис, и роб улазе y дворјад.
Испоставља ce да и на оном свету одржавају своје так-
мичење песника, и до сада je за најбољег важио Есхил, a сад
му ту славу оспорава новоумрли Еурипид. Сада ће одржати
суђење, a Дионис ће им бити судија; сада ће поезију «пакто-
вима мерити и теговима одмеравати». Истина, Есхил je не-
задовољан: «Moja поезија није умрла са мном, a Еуршшдо-
ва je и y његовој руци мртва». Али га смирују: почиње су-
ђење.
Еурипид оптужује Есхила: «Драме су ти досадне; ју-
нак стоји, a хор пева, јунак каже две-три речи и тада ce дра-
ма завршава. Речи су ти старинске, гломазне, неразумљиве.
A код мене je све јасно, све je као y животу, и људи, и ми-
сли, и речи.» Есхил му узвраћа: «Песник je дужан да учи до-
бру и истини. Хомер je славан no томе што свима показује
примере врлине, a какав пример могу дати твоје заљубљене
јунакиње? Узвишеним мислима одговара и узвишени језик,
a твоји танани говори могу научити грађане само да не слу-
шају заповеднике.» Есхил рецитује своје песме - Еурипид
има примедбе за сваку реч: «Ево, код тебе Орест на очевом
гробу моли да га ‘зачује, схвати...’, a ‘зачути’ и ‘схватити’
су понављање!» («Чудак» - смирује га Дионис - «па, Орест
ce обраћа мртвацу, и колико год му понављао, неће га дозва-
ти!») Еурипид рецитује своје песме - Есхил на сваки стих
има примедбе: «Све драме ти почињу родословима: ‘Пелоп,

231
 који даде име Пелопонезу, био ми je прадеда... ‘Херакле, ко-
ји ...’, ‘Taj Кадмо, који...’, ‘Taj Зевс, који...’». Дионис стаје
између њих, да их раздвоји: нека говори свако no један стих,
a Дионис, са вагом y рукама, судиће који je тежи. Еурипид
изговара незграпан и гломазан стих: «О, кад би бог Арго за-
уставио свој...»; Есхил - разливен и милозвучан: «Речна
бујица, кроз ливаду што лије...»; Дионис неочекивано виче:
«Есхилов je тежи!» - «А зашто?» - «Он je својом бујицом
уквасио песму, ето, зато више и вуче».
Најзад су песме одложене на страну, Дионис пита пе-
снике за њихово мишљење о политичким приликама y Ати-
ни и опет шири руке: «Један je одговорио мудро, a други -
још ‘мудрије». K oje од њих двојице бољи, кога да изведе из
Хада? «Есхила!» - објављује Дионис. «А обећао си мени!»
- збуњен je Еурипид. «Нисам ja - мој језик ти je обећаох> -
одговара Дионис Еурипидовим стахом. «Крив си и не сти-
диш ce?» - «Нема кривице тамо где нико не види» - одгова-
ра му Дионис другим цитатом. «Ругаш ce мени, мртвацу?» -
«Ko зна, живот и смрт - јесу ли једно исто?» - одговара му
Дионис тређим цитатом и Еурипид заћути. Дионис и Есхил
ce спремају за пут, a бог Хад их саветује: «Том и том поли-
тичару, и том и том гуликожи, и том и том песнику кажи да
су одавно зрели за мене...». Ha томе ce завршава комедија.
Још нисмо рекли једно: наслов комедије. Назив joj je
неочекиван: Жабе. Зашто? Зато што je хор y њој маскиран y
жабе, na када Дионис плови чамцем y царство мртвих, хор
му крекеће песму. У грчкој комедији нису били ретки фан-
тастични хорови: y једној другој Аристофановој комедији
хор представљају птице, y трећој - облаци, a код једног ње-
говог савременика - слова азбукве, a уводна песма почиње
речима: «Бета-алфа - ба, бета-алфа - ба...» A код Аристо-
фана, крекетава жабља песма почиње необичним, али свима
познатим речима: «Брекекекекс, коакс, коакс! Брекекекекс,
коакс, коакс!» Препознајете их? Тако je говорио један жабац
y Андерсеновој бајци «Палчић». Стварајући му такву реп-
лику, дански писац бајки je учио не само од природе већ и
од Аристофана.

232
 ТУЂИ МЕЂУ СВОЈИМА

У Атици je било око триста хиљада становника (от-

прилике колико y садашњем граду Смоленску). Али од њих
je била само једна десетина пуноправних држављана - оних
који су гласали y Скупштини, заседали y Већу и суду, бес-
платно седели y позоришту. Остали су били метеци, жене и
робови.
Реч «метек» значи «сусед no станишту». Тако ce на-
зивао становник једног града који je стално живео y другом
граду. To су обично били занатлије и трговци, пословни љу-
ди и домаћини. Бављење тим послом y својој отаџбини би-
ло je срамота: сматрало ce да слободном грађанину долику-
је или да ратује, или да управља државом. Али y туђини су
ce само радовали њиховом пословању: они нису имали пра-
во да купују земљу или кућу, али су могли да унајмљују ра-
дионицу,'набавл>ају'алат, стичу робове - без икаквих огра-
ничења. Држава je од њих убирала порез и богатила ce, a они
су ce y ратно време борили y истом строју са држављанима.
A ko би ce роб откупљивао на слободу и постајао слободно-
-отпуштени, и он je y граду живео y положају метека - као
поданик, али не као држављанин.
Када je Темистокле журио да насели Атину, пошто су
je порушили Персијанци, метецима je дарежљиво давао пра-
ва држављана. Када je Перикле дошао на власт, све ce про-
мениџо. Народ je био навикнут да живи од државне помоћи
и није хтео да ce она троши на свакакве странце. До тада, ако
би ce држављанин оженио кћерком метека, њихова деца су
сматрана држављанима; сада су држављанима почели да сма-
трају само децу држављанина и држављанке, Од тога je пр-
ви награбусио сам Перикле. Он je био ожењен Аспазијом,
најлепшом и најпаметнијом женом y Грчкој: философи су ce
одушевљавали њоме, a Першшови непријатељи су je мрзе-
ли. Али, Аспазија није била Атињаника него Милећанка, na
су Периклова деца била метеци. Он je y Народној скупшти-
ни морао плачљиво да камчи како би ce направио изузетак и
његовој деци дало држављанство.
У граду Атини je било веома много метека, али ипак
мање него држављана. Међутим, ако ce посматра шире, око

233
 Атине су ce могли видети ти непуноправни поданици, ви-
шеструко многобројнији од држављана. To су били станов-
ници савезних градова. Нико их, изгледа, није називао «ван-
атински метеци», a могао би. Они су плаћали порез, и то не
мали, на први позив су ce јављали y војску и флоту, a њихо-
ви државни предмети су ce све чешће решавали тамо где о-
ни нису били држављани - y Атини. Атински суд je разма-
трео чак и велике судске случајеве, настале y Милету или
Византију, na je требало издалека долазити y Атину, подуго
чекати на ред, обилазити судије, мирити ce са пресудом. Са-
везници су нагомилавали увређеност и мржњу. Када je почео
велики рат између Атине и Спарте, Атињани су ce највише
надали да ће против Спарте устати хелоти, a Спартанци -
да ће ce савезници одвојити од Атине. Атињани нису доче-
кали остварење своје наде, али Спартанци су дочекали.
Али и пре тог рата, против Атине je покушавао да уста-
не час један, час други савезни град. Последњи пут je то био
Самос. Самос и Милет су били суседи na, према томе, увек
y непријатељству. Зли језици су тврдили да je једном Пери-
кле, за љубав Милећанке Аспазије, решио њихов спор y ко-
рист Милета, и због тога су ce Самљани увредили и дигли
буну. У првој бици, самљанском флотом je командовао фи-
лософ Мелис, a атинском - драмски писац Софокле; тек што
je поставио знамениту трагедију Анттона, na одушевљени
Атињани нису смислили ништа паметније него да га изабе-
ру за војсковођу. Философ je победио песника: битку су до-
били Самљани. Али, пристигао je Перикле са главним сна-
гама, почела je дуготрајна опсада. Непријатељи су били озло-
јеђени до суровости: Атињани су заробљеницима ударали
жиг са знаком атинске сове, a Самљани - са знаком самљан-
ске галије тупог кљуна. Најзад je Самос пао, a пропаст атин-
ске поморске државе je била одгођена за десетак година.

ЖЕНЕ МЕЂУ МУШКАРЦИМА

Свака je жена —зло; crnu двапут буде добра:

Или y љубавној постељи, um на смртном одру.
Палад

234
 Мудрац Талес из Милета je сваког јутра трипут захва-
љивао боговима: за то пгго су га створили као човека a не
као животињу; као Хелена, a не као варварина; као мушкар-
ца, a не као жену.
Сам Талес није био ожењен. Једном r a je мајка подсе-
тила на то, a он joj je одговорио: «Још je рано!» Она je саче-
кала и опет га опоменула - одговорио je: «Већ je касно!»
Двеста година касније, философа Платона су питали:
може ли, пошто ce оженио, да ce бави философијом? Пла-
тон je одговорио: «А како je лакше, no вама, испливати из
бродолома: сам или са женом на раменима?»
Неодлучан човек je упитао философа: «Да ce женим
или да ce не женим?» - «Ради како хоћеш“ - одговорио je
тај - „ионако ћеш ce кајати». - «Зашто?» - «Лепа жена ће
бити радост за друге, ружна - казна за тебе».
Таквих анегдота je било много, a све говоре једно: же-
не су гледали са висине и сматрали да су тешко бреме за оз-
биљног мушкарца. Тако je половина грчког становништва
избачена из јавног живота.
Људи су će женили, не зато пгго су волели жене него
да би имали децу, да би продужавали род. Ако немаш деце,
ко ће ти о даћи обавити обред изливања меда, вина и млека,
као сећање на тебе и твоје претке, a од тога ће и теби и њи-
ма бити тужно y царству мртвих. Нама то изгледа смешно,
ми и своје претке ретко знамо даље од трећег колена; али
Грк je тврдо памтио да je најважније и вечно - род, a лично
он je само краткотрајни представник тог рода на земљи.
Зато ce о браку грађана бринула само држава. У Спар-
ти je, кажу, био закон о три казне: за безбрачне, за позни
брак и за рђав брак. A y Атини су једном упитали Солона:
«Какву казну си одредио за безбрачне?» - à Солон je одго-
ворио: «Брак».
Женике и невесте су бирали разумно. Философ Демо-
крит je говорио: «Са добрим зетом стичеш сина, са лошим
губиш кћерку». Када су Периклову кћерку запросила двоји-
ца, богати глупак и паметни сиромах, Перикле je одабрао
сиромаха, говорећи: «Боље онај који може стећи богатство
него онај који га може изгубити». A Темистокле je још кра-

235
ће рекао: «Боље je да човек има потребу за новцем него но-
вац за човеком». ■
Самоједно нису урадили ни Перикле, ни Темистокле:
нису питали саме кћерке ко им ce више свиђа. «Стрпиће ce
- заволеће ce»: прво брак, затим љубав, a не обратно. Шта
je љубав? Бурна страст, која тера човека да чини разне глу-
пости. To ce може дозволити још младом, неожењеном мом-
ку, али то нема никакве везе са браком - брак je озбиљна
ствар. Да постоји и друга љубав, добра, спокојна и јасна, љу-
ди су открили тек после много векова.
Ми смо одавно навикли да виђамо жене као продава-
чице, наставнице, лекарке, али y Грчкој су трговали, учили
и лечили само мушкарци. Обавезе су биле строго подеље-
не: ван куће, на њиви, y радионици - све je на мушкарцу; y
кући - све je на жени. Вођење домаћинства није било лако:
требало je и кувати, и пећи хлеб, и прести, и ткати, и'у том
послу заповедати робовима и робињама. Способне жене су
тако вешто владале тиме да je њиховим надменим мужеви-
ма чак падало на памет: ако их припустимо до државне вла-
сти, оне ће, no свој прилици, изаћи на крај и са тим! Аристо-
фан има комедију о томе како су жене y Атини сковале за-
веру да заврше рат; мужеви су ужаснути од тог уплитања y
њихов посао, a жене им објашњавају: «Када нам ce y пређи
замрси конац, ми умемо да га размрсимо; ето, тако ћемо да
размрсимо и ваше државне послове. Ако нам je запала не-
чиста вуна, умемо да je изгребенамо и издвојимо остатке од
гребенања, a отпале комаде покупимо и смотамо заједно; ето,
тако ћемо изгребенати из града неваљалце и примити y град
најбоље људе из других градова,
И од њих ћемо испрести један конац,
u велико клупче намотати,
И на основи саткаћемо од ње\а
Апшњани, за народ кошуљу.
Темистокле je y шали говорио: «Главни човек y Грч-
кој je мој - малени син». Како то? «Грчком y свему коман-
дује Атина, Атином - ja# мноме —жена, a њом - синчић». Де-
шавало ce, дакле, да и мужеви признају како њима коман-
дују жене.

236
 Али, основно правило je било оно које je, тобоже, Пе-
рикле изразио: «А за атинску жену je најбоље - кад о њој баш
ништа не говоре: ни лоше, ни добро».

РОБОВИ МЕЂУ СЛОБОДНИМА

Тешку судбину тужнош ропства кад додели човеку,

Врлина бољу половину y њему Зевс истребљује.
Хомер, Одисеја
Нема добра без зла. Победа y персијском рату донела
je Грчкој врло много тога доброг. Али том победом ce она
до краја претворила y робовласничку државу.
Наравно, робова je било y Грчкој и пре тога. У робове
су ce претварали вечити дужници, и ратни заробљеници су
постајали робови. Али Грк ce нелагодно осећао када поро-
бљава земљака или суседа - то га je наводило на помисао:
«Данас он, a сутра ја!» Дужничко ропство y Атини je забра-
нио Солон, a ропство ратних заробљеника je обично било
краткотрајно: заробљеника су откупљивали ^егови суграђа-
ни или ra je газда пуштао на слободу.
Сада je рат дао Грцима мноштво нових заробљеника
- више не Грка него варвара. Реч «варварин» - ономатопеја
попут наше «блебетање»; она значи «онај који говори нера-
зумљиво, не нашим језиком, не као човек». Грке ваљда више
и није било тако срамота да држе такве људе y ропству, и
брзо су ce навикли. Рат je завршен, али потражња робова
није престајала. Ha Делосу, Хиосу и Самосу су постојале пра-
ве пијаце робова. Јак мушкарац je коштао онолико колико
два бика, али ако je он знао неки занат, био je и двоструко
скупљи. Тако да су промућурни трачански и малоазијски
кнежеви, приликом суђења својим поданицима, врло радо и
уносно одређивали казну: продавање y ропство y Грчку.
Наравно, најсвеснији међу Грцима су осећали да та-
кво поступање према људима, na макар они «говорили друк-
чије од нас», захтева оправдање. Оправдање су нашли. У Грч-
кој су сви људи - грађани, сви сами управљају својом држа-

237
 вом; на Истоку су сви људи - поданици персијског цара, по-
корно чекају његова наређења. Очигледно je то усађено y
самој њиховој природи: Грцима je својствено да заповедају,
варварима - да ce потчињавају. Како je грађена та њихова
различита природа? Очигледно, ево како. У сваком човеку
постоји такође оно што заповеда, и оно што ce потчињава:
разум говори: «Хоћу да подигнем руку!» - и мишићи поди-
жу нашу руку. A ko су варвари навикли да ce потчињавају -
значи да им je сопствени ум слаб и неразвијен, да имају по-
требу за туђим умом. Грчки ум заповеда варварским телима
- тако je наредила природа.
Овде бисмо ми прекинули Грка који тако расуђује и
упитали га: «Ум варвара je неразавијен - a зар je то непо-
прављиво? Зашто ce користити његовом неразвијеношћу -
зар није боље развити га, васпитати ra, направити од варва-
рина пуновредног човека, као што си ти?» A Грк би нас за-
чуђено погледао и одговорио: «А зар je могућно побољша-
ти природу?»
У ствари, ми смо навикли на мисао да ce свет креће на-
пред, развијајући ce од лошег ка бољем - Грци су навикли
на мисао да ce свет мења, али ce не развија, баш као што зе-
мља ређа годишња доба. Сетите ce шта je о томе казано y
глави «Систем рачунања година». Наравно, Грци су схвата-
ли да би им било боље да ce сналазе без робова. Философ
Аристотел je написао: «Ако би наши алати умели да раде са-
ми, и ткачки чунак сам ишао no разбоју, a гудало no струна-
ма, не би нам били потребни ни робови, ни робовласници».
Човек новог времена би одатле извукао закључак: «Ако не-
ма ткачких машина - значи, треба их изумети!» Грк би ода-
тле извукао закључак:: «Ако нема ткачких машина - значи,
може ce без њих». И отишао би да заповеда робињама-тка-
љама.
Али нема ни зла без добра. Због тога што Грци нису
веровали y напредак, њихови робови су живели лакше него
што би могли. Амерички плантажери из XIX века су веро-
вали y напредак, na су зато настојали да бескрајно увећавају
своје богатство, и ради тога су цедили све сокове из својих
црнаца. A грчки газда ce није трудио да сутра живи богати-

238
je него данас: њему je било довољно да сутра не живи rope
него данас. Радо je набављао роба, како би уместо њега но-
сио терет, помогао му y орању и y радионици, спремао y ку-
ђи, a за време рата га пратио као носач оружја. Али, више
није знао шта да ради са десетином робова, na их je отпу-
штао на оброк или давао y најам. Када су новокупљеног ро-
ба уводили y кућу, постављали су га да седне код огњишта
и засипали сувим воћем: то je значило да je он пред богови-
ма - члан газдине породице. Ако ce газда сурово односио
према робу, роб je могао - барем y Атини - да потражи уто-
чиште y храму и захтева да га продају другом газди.
Наравно, «лакше него што би могао» - уопште не зна-
чи «добро». Роб није био свој човек, газда je са њим могао
да ради све што хоће. Роб није имао имовину - све што je
имао сматрало ce да припада газди. Роб није имао породицу
- газди je било повољније да држи једног роба мушкарца H e ­
ro да му купује жену и троши на њихово дете, бескорисно y
домађинству. Роб није имао заступника - од робова нису
примали тужбе којима оптужује господаре. Ако су роба по-
зивали на суд као сведока, најпре су га мучили, макар реда
ради. Сматрало ce да роб може говорити истину само y стра-
ху од мучења, a без тога, добар роб ће да лаже y корист га-
зде, a лош - на штету газде.
У Атици je постојало само једно место на којем су ро-
бове морили смртним радом : рудници y Паурији - црне под-
земне рупе, где су, згурени, ударали пијуцима, a ваздух je
био такав да je гасио лампе. Тамо ce вадило сребро, a од сре-
бра су ковали новац, a новац je био све потребнији, no сва-
ку цену. За време рата, кад су y Атику упали Спартанци, код
њих су пребегли готово сви лауријски робови - око четвр-
тина свих који су били y Атици. Али само то. У описивано
доба чак ни овде није било устанка робова. Било je сувише
тешко да ce договоре робови који су говорили различитим
језицима, a које су овамо послале различите газде
Прави устанци робова почели су ce догађати тек два-
-три века касније, већ после Александра Македонског. Ha
острву Хиосу побуњени робови су једном направили чита-
ву разбојничку државу. Њихов вођа Примак je увео мере, ва-
гу и печат, разрезао je робовласницима регуларан данак, и
ко није вређао своје робове био je поштеђен, a ко je био су-
ров, тог су кажњавали. Држава je одредила огромну награ-
ду за његову главу. Тада je Дримак казао другу: «Ја сам већ
стар: убиј ме и постани слободан, богат и срећан». Ha Дри-
маковом гробу су поставили споменик и обављали жргво-
вања: одбегли робови - када им пође за руком пљачка, a га-
зде - када успеју да ce сачувају од пљачке.

ДВА ОГЛАСА

Аристоген, син Хрисипа из Алабанде, објављује: по-

бегао ми je роб no имену Хермон, одазива ce и на име Нил,
родом Сиријац, стар 18 година, средњег раста, голобрад, на
подбратку јамида, уз леву ноздрву младеж, под левим углом
усана ожиљак, на шаци десне руке су му истетовирана вар-
варска слова. Однео je толико и толико новца, и десет кома-
да бисера, a такође лекит са мирисом за купање и чешагије.
Одевен je био y плашт за коњаника. Ko покаже где ce он кри-
је, добиће толико и толико; ко га приведе, добиће двостру-
ко више; ко покаже ко га je наговорио, добиће троструко. Са
њим je побегао и Бион, Каликратов роб ниског раста, широ-
ких рамена, јаких ногу, био je одевен y ропски плашт; однео
je женску кутијицу вредну толико и толико. Ko га нађе или
приведе, добиће исто толико. Изјаве давати помоћницима
градоначелника.
*

Праксије, Теонов син, Фокејац, пупгга на слободу Еу-

праксију и њеног сина Дориона. Отпупггени ће живети код
Праксија и његове жене Афродисије до саме смрти послед-
њих, a тада ће их сахранити и двати им помен свакодневним
жртвама. Ако то не буду урадили, отпуштање губи снагу и
они подлежу глоби од толико и толико. A ko их неко поново
врати y ропство, поробљавање ce мора сматрати неважећим,
a кривац подлеже глоби од толико и толико, половину - по-

240
кровитељу отпуштених и половину - богу Асклепију. По-
кровитеља нека сами себи изаберу, од Фокијаца, кога год
пожеле.

СОФИСТИ И СОФИЗМИ

Потчињавање роба господару, потчињавање жене му-

жу, потчињавање млађих старијима, потчињавање грађани-
на држави, потчињавање човека боговима - то су били не-
писани закони грчког живота. И што су више Грци y народ-
ним скупштинама правили писане законе, y сваком граду
своје, тим јаче су памтили те неписане, заједничке за сву Хе-
ладу.
Писане законе су могли да разматрају, допуњавају, уса-
вршавају, они су ce мењали више пута пред очима сваког. Не-
писани закони су остајали онакви какви су били за време
предака. И ето, мислећи људи y Грчкој су, један no један, раз-
мишљали: je ли то добро? Јесу ли ти закони заиста вечни и
исти за све? Можда ce и они одржавају не «по природи» H e ­
ro «по договору»? Можда би и њих требало преиспитати?
Грађанин je дужан да ce потчињава држави? A држа-
ва ce мења: оно што je јуче било незаконито, сутра ће бити
законито; где je ту «вечно»? Роб je дужан да ce потчињава
господару? A човек je данас слободан, a сутрадан je доспео
y заробљеншшво и постао роб; зар je то «по природи»? Мла-
ђи су дужни да ce потчињавају старијима? Али, ето, код Гр-
ка je обичај да поштују старце, a код индијских дивљака -
да их убијају и једу; шта je ту «једно за све»? Човек je ду-
жан да ce потчињава боговима? A заиста, знамо ли ми шта
су ти богови?
Овде ce сваки слушалац ужасавао и почињао, не слу-
шајући никог, да због таквог светогрђа грди свог мислећег
саговорника. A он му je прибрано одговорио: «Ја не тврдим
да управо тако и јесте, ja само кажем да ми ce тако чини. Ако
ce теби чини да je другачије - покушај да докажеш како je
све другачије; ако буде убедљиво - радосно ћу ce сагласити

241
 ca тобом. И молим те, не љути ce: ja само предлажем да ce
расправља о томе шта су богови, и je ли добро јести старце,
онако трезвено, ca свим оним „за“ и „против“, као што ти y
Народној скупштини расправљаш о томе да ли ce придош-
лицама рибарима узима грош више пореза».
«Али ja не умем да доказујем такве ствари!» - каже
саговорник. «Не умеш? A како ћеш ce ти спорити и y народ-
ној скупштини, и на суду? Па, научи лекцију од мене: већ
одавно смо уочили све поступке којима Перикле Олимпља-
нин и други говорници убеђују народ, и радо ћу те научити
њима. Кад пожелиш - доказаћеш да старце треба поштова-
ти, a кад пожелиш - доказаћеш да их треба јести. Али, имај
на уму: то скупо кошта». - «Ko си ти, који нас не учиш шта
да кажемо него како да говоримо?» - «Како да ти кажем? Ja
нисам мудрац - поседник мудрости; нисам философ - тра-
жилац мудрости; ja сам софист - стручњак за мудрост!»
Такви софисти су ce појављивали y Атини још за вре-
ме Перикла. Народ ce окупљао да их слуша: они су говори-
ли заиста опчињавајуће, a умели су да ce споре о свакој те-
ми «за» и «против». Богаташи су им за лекције плаћали та-
кав новац да je софист Горгија, од прихода за поучавање, по-
клонио златну статуу Делфима.
Истина, све je збуњивало: пгга ако одједном рђави л>у-
ди науче ту вештину убеђивања и употребе je штетно? Али,
софисти су одговорили: «То ce нас не тиче. Ми смо - као ко-
вач који купцу продаје нож; a да ли ће он тим ножем закла-
ти кокошку или рођеног оца, ковач није одговоран».
И још их je збуњивало: софисти то наплаћују, и то ску-
по, као некакве занатлије, a слободног човека je срамота! Али
софисти су одговорили: «То je таква условност, као и све-
код људи: no договору - то јесте срамота, a no природи - уоп-
ште није». И софист Хипија ce поносио тиме што зна не са-
мо све науке него и све занате: сам je изаткао себи плашт,
офарбао га y пурпурну боју, извезао га златом, сашио сан-
дале, отесао штап и исковао прстен.
Најстарији софист, Протагора, y младости je био дрво-
сеча. Философ Демокрит га je видео y послу и запазио како

242
слаже дрва y нарамке на математички наЈпогодниЈи начин.
Демокрит je наслутио y њему таленат и узео га за свог уче-
ника. Taj Протагора je изрекао најчувенију реченицу y чи-
тавој грчкој философији: «Човек je мера свих ствари - посто-
јању постојећих и непостојању непостојећих». To je, између
осталог, значило: ако људи верују y богове - богови посто-
је, ако не верују - богова нема!
0 Протагори су причали забавну причу. Он je имао уче-
ника који je учио судску красноречивост. По уговору, тре-
бало je да ученик плати учитељу после прве добијене пар-
нице. Учење ce завршило, али ученик није журио да говори
на суду. Тада га je лично Протагора тужио суду. Протагора
je расуђивао: «Ако ja изгубим парницу, он ђе да ми плати no
пресуди, ако изгуби он - платиће ми no уговору». A ученик
je расуђивао: «Ако ja изгубим парницу, нећу платити no пре-
суди, ако je добијем -n o уговору». Како ће бити?
Можда je сам Протагора направио ту причу као «со-
физам» - задатак за то како наћи неправилан ток мисли. Та-
квих софизама je било много. Ha пример, «Рогоња»: «Оно
што ниси изгубио, ти имаш; ти ниси губио рогове; према то-
ме, ти имаш рогове». Или - «Покривени»: «Знаш ли ти, ко
пред тобом стоји под покривачем? He? Али, то je твој отац;
значи, ти не знаш ни сопственог оца». Или - «Ћелави»: «Ko­
ca ми je густа; ако ишчупам једну длаку, од тога нећу оће-
лавити; ако почупам све - хоћу; a ако чупам длаку no дла-
ку, на којој длаци ћу постати ћелав?»
Најчувенији je био софизам «Лажов»: «Крићанин ка-
же: ‘Сви Крићани су лажови’; говори ли он истину или лаж?»
A ko говори истину - значи, он je такође лажов - значи, он
je слагао - значи, Крићани заиста говоре истину - значи, он
je ипак рекао истину - и тако даље, опет испочетка.
A ko хоћете, ево тог истог софизма y мало другачијим
декорацијама - «Крокодил». Крокодил je зграбио дете и ре-
као мајци: «Пустићу га, ако ти погодиш хођу ли га пустити».
Мајка je безнадежно казала: «Нећеш да га пустиш». Шта ће
да уради крокодил?

243
 ОТКРИЋЕ ЈЕЗИКА

Када су софисти доказивали да су сви људски обича-

ји - условност, да чак и најуобичајенији од њих нису наста-
ли «по природи» него «по договору», имали су један готово
необорив пример: језик. Заиста, ми кажемо «сто», али пгга
je заједничко између та три звука и овог кућног предмета
који они означавају? Ништа. Персијанци називају тај пред-
мет сасвим другом речју и одлично ce сналазе. Није ли јасно
да језик постоји не no природи него no договору, као и сва-
ки закон?
И језик ce може чак усавршавати, као и сваки закон.
Ево, на пример, једни говоре «мирт», као да je та биљка -
мушкарац, a други «мирта», као да je жена. Зашто ce не би-
смо окупили и условили шта сматрати за правилно и шта за
неправилно? Или, ево још примера. Називи мужјака и жен-
ки животиња обично личе једни на друге: лав —лавица, зец
- зечица. Али, ево, женка певца je због нечег кокошка. Зар
није боље договорити ce да и њу назовемо «печица»? Или,
ево још. Први стих Илијаде - обраћање Музи: «Гнев ми, бо-
гињо, певај, Ахила, Пелејева сина...» Je ли то добро? Јер
«певај» јесте заповест, a може ли ce заповедати Музи? Тач-
није би, no свој прилици, било овако; «Добро би било, Му-
зо, опевати гнев Ахила...»
Навикли смо да о роду именица и о глаголским начи-
нима говоримо као о нечему што ce разуме само no себи. Али,
и они су некад били откривени први пут - управо онда кад
je софист Протагора казао: «Називи имају три рода: као код
мушкараца, као код жена и као код ствари», a «исказа има
четири врсте: питање, одговор, наредба и молба». Сви наши
граматички појмови потичу од грчких: «називи» су наша
«имена» (именице, придеви, бројеви); «исказ» je наш «гла-
гол» («глагољати» - на старословенском значи «казивати»),
a уз њега je «при-глагољ-е» - «прилог». «Промена именских
речи» значи: нормалан облик «имета» je «номинатив», a сви
остали облици као да скрећу час на једну, час на другу стра-
ну, образујући падања, «падеже». A да ли сте ce ви запита-
ли зашто ce y вашим граматикама промена именица женског

244
рода назива прва промена? Зато што je прва реч коју су грч-
ки ученици мењали y школама била «Муза», a Муза je жен-
ског рода.
Али то je било много касније, a за сада je и сама по-
мисао о томе да треба некако изучавати матерњи језик - иза-
зивала само весели смех публике. Зашто, ако га ионако зна-
мо од малих ногу? Ствараоци комедија нису штедели руга-
ње новим, модерним чудацима. Кажу да су речи мушке, жен-
ске и средње? Ах, досетио сам ce: женске су речи размаже-
них богаташа, средње - нас, обичних грађана, a мушке - се-
оских мушкараца. Како, није? Ах, разумем: то значи да je ов-
ну жена овца, a волу, према томе - волица, a локви je муж
локвањ, a буби, мора бити - бубањ...
Ипак, није увек било смешно. Одвајкада су људи ве-
ровали y молитве, y басме: ако ce изговоре те и те речи, он-
да ће ce и догађати no њима, зато што између речи и ствари
постоји тајна веза. A сад ce испоставља - нема никакве Be­
se, само условност. Како to ? He, не може бити да су називи
ствари били дати no договору - вероватно je, ипак, no при-
роди. Треба само допрети до њиховог првобитног смисла.
Зашто ce бог назива «бог»? Зато што су ce људи клањали
сунцу и месецу, гледали њихов бег на небу и тај бег назва-
ли «бог». Зашто ce човек назива «человек»? Зато што гледа
око себе, «очима лови» и умом разумева све на свету: он je
«оче-ловац», тако да та реч није случајна. (Ha грчком су,
наравно, та сазвучја другачија, али, верујте ми на реч, исто
тако су чудна). Штавише: зашто речи «мој», «мене», «мно-
ме» садрже, све, звук „ме“? Зато пгго при том звуку ja затво-
реним уснама задржавам ваздух - као да га остављам y м-м-
-мени! Зашто ce трећи падеж, датив, завршава на „у“: бог-у,
дом-у, ок-у? Зато nrro при звуку „у“ из усана, као из труби-
це, излеће уска, као стрела, струја ваздуха и као да у-казује,
коме нешто дајемо или коме идемо. Немојте ce смејати, мо-
лим вас: о закључцима те врсте научници су озбиљно раз-
мишљали још пре сто година.
Тврдили су да je тобоже египатски цар једном извео
чак и оглед, како би проверио одакле потиче људски језик.
Он je узео два новорођенчета и дао их на васпитавање па-

245
 стиру-козару, који му ce заклео да пред њима неће изгово-
рити ниједну реч него ће само слушати коју ће они прву реч
да изговоре сами. Прошле су два године, и пастир je изве-
стио: деца пружају ручице према њему и тепају: «Бек, бек!»
Тада je цар послао гласнике no целом свету: који народ има y
језику реч «бек»? Испоставило ce да на фригијском «бек»
значи «хлеб». После тога су Египћани почели сматрати да
су Фригијци најстарији народ на земљи, a себе тек другим.
Тако су људи први пут проговорили о томе како гово-
ре, што значи да су размишљали и о томе како мисле.

СОКРАТ,
ИЈШ ЈОШ ЈЕДНОМ СТРАХ ОД БЕСКОНАЧНОСТИ

Слушајући софисте, Атињани су ce чудили, одушевља-

вали, негодовали. A само један човек, дроњав и бос, био je
миран и доброћудан. Он ce осмехивао и говорио: «Не пла-
шите ce, грађани. Нека Горгија до миле воље доказује како
je потпуно свеједно поштују ли старце или једу старце, пред-
ложите му да лично убије и поједе старца, он ће то одбити,
као и ви. Али je занимљиво - зашто?»
To je био Сократ, знаменити атински мудрац и чудак.
Изгледао je смешно: ћелава лобања, испупчено чело,
прћаст нос, дебеле усне. Једном je y Атину допутовао учени
зналац који je no цртама лида умео да непогрешиво погађа
карактер. Одвели су га Сократу и - он je одмах рекао: «по-
хлепан, развратан, гневљив, необуздан до беса». Атињани
су прснули y смех и већ су хтели да премлате стручњака, за-
то што y Атини није било добродушнијег и скромнијег чо-
века од Сократа. Али, Сократ их je зауставио: «Људи, он вам
je казао чисту истину: y младости сам заиста осећао y себи
и похлепу, и гнев, али био сам y стању да владам собом, да
васпитам себе - и ето, постао сам овакав каквог ме знате».
Он je живео бедно, ишао y грубом плашту, jeo шта стиг-
не. Објашњавао je: «Ја једем да бих живео, a остали живе да
би јели». И још: «Кажу да богови немају потребе ни за чим;

246
дакле, што су човеку потребе мање, тим више јш чи на бога».
Шетајући пијацом, говорио je: «Дивота je што постоји то-
лико ствари без којих ce може!»
Слали су му покпоне - он их je одбијао. Његова жена
Ксантипа ce љутила и псовала - он joj je објашњавао: «Ако
бисмо узимали све што нам дају, не би нам дали ништа чак
и да им тражимо». Ксантипа га je прекоревала због сирома-
штва: «Шта ће рећи људи?» Он je одговарао: «Ако су људи
разумни, свеједно им je; ако су неразумни, нама je свеједно».
Ксантипа ce жалила како нема y чему да изађе и гледа праз-
ничку поворку. Он joj je одговорио: «Очигледно, није теби
до гледања људи него да показивања себе?» Она га je грди-
ла - он ce осмехивао; она га je засипала водом - он ce отре-
сао и говорио: «Код моје Ксантипе je увек тако: прво гром,
затим киша».
За мудраца га je прогласило само делфијско пророчи-
ште. Поставили су питање: «Ko je од Хелена најмудрији?»
Пророчиште je одговорило: «Мудар je Софокпе, мудрији je
Еурипид, a најмудрији je Сократ». Али, Сократ je одбио да
призна себе за мудраца: «Ја знам да ништа не знам». Чак и
боговима ce молио тако, као да не зна о чему их моли: «По-
шаљите ми све пгго je најбоље за мене, иако нисам молио за
то, и не шаљите ми рђаво, иако сам молио за то!»
Омиљена изрека му je био натпис на делфијском хра-
му: «Спознај самога себе». Понекад би усред разговора за-
ћутао, прекидао покрете, ништа није гледао ни слушао - уду-
бљивао ce y себе. Једном je само y хитону стајао читаве но-
ћи, од вечери до јутра. Кад су га после питали пгга je било
са њим, одговорио je: «Слушао сам унутрашњи глас». Он
није могао да објасни шта je то; назвао га je «демоније» -
«божанство», причао je како му тај глас стално говори: «не
ради то и то» - али никад: «уради то и то». Понекад ce то од-
носило на нешто велико и значајно, a понекад на ситнице.
Ha пример, ишао Сократ са ученицима на пијацу, a демони-
је му je казао: «Не иди том улицом»; он je кренуо другом, али
ученици нису хтели, na су после зажалили; на уском месту
на њих je искочило крдо свиња, неког je оборило с ногу a не-
ког испрскало блатом.

247
 Такав унутрашњи глас, сматрао je Сократ, постоји y
сваком човеку, само што не уме свако да га чује. Тим гласом
говори и онај неписани закон који je јачи од писаних зако-
на. Зато и Горгија, ма како расуђивао, никад неће ни убити,
ни појести старца. A најважније - није оно што мислимо He­
ro оно што чинимо. Јер о столару не судимо no томе како он
размишља о столовима и столицама, већ no томе да ли их
добро прави. Философ може веома лепо описивати како су
од атома сачињени и земља, и небо, и звезде, али нека он,
као доказ, покуша да направи макар и најмању звезду! He?
Према томе, нећемо говорити о васиони него ћемо говорити
о човековим поступцима: ту можемо не само расуђивати
шта je добро a шта je рђаво, него и чинити добро и не чинити
рђаво.
To такође треба учити - као и све на свету. Постоји за-
нат дрводеље, постоји занат скулптора; бити добар човек -
такође je занат, само много потребнији. Ради њега je Сократ
и оставио све друге занате na почео да живи као сиромах и
чудак. Taj занат јесте y томе да ce зна шта je правичност,
побожност, храброст, пријатељство, љубав према родитељи-
ма, љубав према отаџбини и томе слично. Управо да ce зна:
ако човек зна пгга je правичност, само правично ће и посту-
пати. Кажете: «Али, постоји колико год хоћеш људи који
знају како би требало поступити правично, na ипак посту-
пају неправично: неко из злобе, неко из страха, неко из ко-
ристи». Што значи да недовољно знају шта je правичност,
само то. Кад би истински знали, не би joj претпостављали
ни утољаваше злобе, ни безбедност, ни добит.
Кад би нас на сваком кораку пратио унутрашњи глас,
било би врло просто досегнути до правичности и до свега
осталог. Нажалост, није тако: он често ћути, и тада правимо
најтеже грешке. Да би ce то избегло, треба ce постарати и
размотрити све могућне случајеве y животу и y свакој прили-
ци себе загаггати: правично или неправично? Стари Атиња-
ни су имали мало искуство, na су говорили: «Правично je са-
мо оно што постоји y нашим законима и обичајима». Софи-
сти су гледали шире и казали: «А од њих je још важније -
право јачег и право лукавог». Ми смо посматрали дубље и

248
казали: «A још je важнија - заповест унутрашњег гласа». Али,
вероватно ce може посматрати и још шире, и дубље...
До тада су Атињани слушали Сократа са саосећањем:
добро je удесио те софисте! A онда им ce завртело y глави,
и y срцу им ce пробудио познати страх од бесконачности.
Али, овога пута - не од бесконачности света него од беско-
начности мисли. Ако сваки пут гледамо све шире и дубље,
никад ce нећемо зауставити! Стару правичност смо изгуби-
ли, a нову не налазимо. И пгга ћемо сад - како живети?

СОКРАТОВ РАЗГОВОР

Сократ je имао младог пријатеља no имену Еутвдем, a

no надимку Лепотан. Он je био je нестрпљив да постане од-
расли и држи громогласне говоре y Народној скупштини.
Сократ je хтео да га уразуми. Упитао га je:
«Кажи, Еутидеме, знаш ли ти шта je праведност?» -
«Наравно, знам, нимало rope од сваког другог». - «А ето, ja
сам човек невичан y политици и због нечег ми je тешко да
ce снађем y томе. Кажи ти мени: лагање, обмањивање, ло-
повлук, хватање људи и продавање y ропство - то je правед-
но?» - «Наравно да je неправедно!» - «А ако војсковођа од-
бије напад непријатеља, узме заробљенике и прода их y роп-
ство, то ће такође бити неправедно?» - «Не, no свој прили-
ци je праведно». - «А ако он буде пљачкао и рушио њихову
земљу?» - «Такође je праведно». - «А ако их буде обмањи-
вао ратним лукавствима?» - «Такође je праведно. Да, no свој
прилици, ja сам ти погрешно рекао: и лаж, и обмана, и ло-
повлук - према непријатељима су праведни, a према прија-
тељима су неправедни».
«Дивно! Сад и ja, чини ми ce, почињем да схватам. A
кажи ти мени, Еутидеме: ако војсковођа види да су му вој-
ници клонули, na их слаже да им тобоже долазе савезници
и тиме их ободри - таква лаж ће бити неправедна?» - «Не,
no свој прилици je праведна». - «А ако je сину потребан лек,
a он неће да га прими, a отац му га обманом подметне y храну

249
 и син оздрави - та обмана ће бити неправедна?» - «Не, та-
кође je праведна». - «А ако неко, видећи пријатеља y очаја-
њу и бојећи ce да не дигне руку на себе, украде или отме од
њега мач и кинџал - шта рећи о таквом лоповлуку?» - «И
то je праведно. Да, Сократе, произлази да сам ти опет рекао
погрешно; требало би рећи: и лаж, и обмана, и лоповлук -
према непријатељима су праведни, a према пријатељима су
праведни кад ce чине за њихово добро, a неправедни када
им ce чине за зло».
«Врло добро, Еутидеме; сад видим да ja, пре него пгго
распознам праведност, морам научити да распознајем до-
бро и зло. A ти то, наравно, већ знаш?» - «Мислим да знам,
Сократе; иако због нечег више нисам уверен y то». - «Тако,
a шта je то?» - «Па, ево, на пример, здравље je добро, a бо-
лест - зло; храна или пиће, који воде здрављу, јесу добро, a
који воде болести - зло». - «Врло добро, разумео сам то о
храни и пићу; али онда je, можда, тачније говорити и о здра-
вљу на исти начин: када здравље води добру, оно je добро,
a када води злу, оно je зло?» - «Шта ти je, Сократе, a када
здравље може водити злу?» - «Али, ево, на пример, почео
je непоштен рат и, наравно, завршио ce поразом; здрави су
отишли y рат и изгинули, a болесни су били код куће и оста-
ли живи; шта je ту било здравље - добро или зло?»
«Да, видим ja, Сократе, да ми je пример неуспешан.
Али, no свој прилици, већ ce може рећи да je памет - добро!»
- «А je ли увек? Ето, персијски цар често тражи паметне и
веигге занатлије из грчких градова, држи их код себе и не
пушта их y отаџбину; je ли им за добро њихова памет?» -
«Онда - лепота, снага, богатство, слава!» - «Али, на лепе че-
шће нападају трговци робљем, зато што лепи робови копггају
скупље; снагатори ce често лаћају посла који превазилази
њихову снагу, na доспевају y невољу; богаташи ce размазе,
постану жртве сплетки и настрадају; слава увек изазива за-
вист, и од тога такође долази много зла».
«Па, ако je тако» - рекао je утучено Еутидем - «ја не
знам чак ни о чему да молим богове». - «Не тугуј! To само
значи да ти још не знаш о чему ћеш говорити народу. A ти

250
већ знаш народ?» - «Мислим да знам, Сократе». - «Ko чини
народ?» —«Сиромаси и богаташи». —«А кога ти називаш си-
ромасима и богаташима?» - «Сиромаси су они који немају
довољно за живот, a богаташи - ти који имају свега довољно
и више него довољно». - «А зар ce не дешава да сиромах у-
ме одлично да располаже својим малим средствима, a бога-
ташу je свакаквог богатства мало?» - «У праву си, дешава ce!
Постоје чак и такви тирани којима je мало читава њихова др-
жавна каса и потребни су им незаконити намети». - «И шта
сад? Хоћемо ли те тиране убрајати y сиромахе, a домаћин-
ске сиромахе - y богаташе?» - «Немој више, боље немој, Со-
крате; видим ja да и овде, испоставља ce, не знам ништа».
«Не очајавај! О народу ћеш још размишљати, a и о се-
би и својим будућим друговима-реторима си, наравно, раз-
мишљао више пута. Кажи ти мени: постоје и тако рђави го-
ворници који обмањују народ на штету народа. Неки то чи-
не ненамерно, a неки чак и намерно. Који су, ипак, бољи, a
који лошији?» - «Мислим, Сократе, да су намерне варалице
rope и неправедније од ненамерних». - «А кажи: ако један
човек чита и пише правећи грешке намерно, a други нена-
мерно, који je од њих писменији?» - «Вероватно онај који
то чини намерно: јер ако хоће, он уме да пише и без греша-
ка». - «А зар из тога не произлази да je и намерни преварант
бољи и праведнији од ненамерног: јер ако пожели, он je y
стању да говори са народом и без обмана!» - «Немој, Сокра-
те, не говори ми то, сад и без тебе видим да ja не знам ништа
и боље ми je да седим и ћутим!» И Еутидем je отишао кући
не знајући за себе од муке.
«И многи, које je Сократ довео до таквог очајања, ви-
ше нису желели да имају посла са њим» - додаје историчар,
који je ради нас записао овај разговор.

ОБЛАЦИ CE НАГОМИЛАВАЈУ

Када су софисти долазили y Атину, мислили су: наро-

ду-законодавцу ће бити пријатно да слуша њихове говоре о

251
 томе како нема постојаних закона, како je све - ствар дого-
вора, сваки закон je могућно увести и укинути. Испостави-
ло ce да није тако. По тим расуђивањима произлази да на-
род има исто право да влада као угледни људи, и сиромаси
- као богаташи. To je заиста било пријатно чути. Али, no тим
истим расуђивањима произлази да на то исто право могу
претендовати и робови, и савезници, и варвари. A то je већ
било врло непријатно. Док су атински сиромаси ишли ка вла-
сти, хтели су да ce могу укинути сви закони који им сметају
y томе. Када су сиромаси постигли власт, хтели су да сви за-
кони, који су корисни за њих, буду вечни и постојани. Фило-
софи су расуђивали сувише доследно и тиме су били опас-
ни. Може бити, уколико je мање расуђивања, утолико je бо-
ље. Да ли прогласити да je мисао државни непријатељ?
И прогласили су. Истина, ради лепог изгледа, влада-
јуђи народ ce претварао да од дрских философа штити не
сопствену власт него власт богова. Усвојен je закон: ко бу-
де о боговима и небеским силама говорио другачије него
што су говорили очеви и дедови, тај je кривац за годају др-
жаве. Мислећи људи су ce одмах осећали неугодно. Под уда-
ром су били и стари философи, и нови софисти, и Сократ,
који тобоже не зна ништа.
Од старијих философа први je доспео на суд Анакса-
гора, Периклов пријатељ. Испоставило ce да je он тврдио ка-
ко Сунце - није бог него усијана громада величине Пелопо-
неза, и како Месец - није бог него Земља, иста као што je Ha­
ma, са градовима и људима. Анаксагору je спасао Перикле.
Он je изашао пред народ и запитао: «Ko може рећи о мени
непгго лоше?» Нико ce није усудио. «Тако je, ето, Анаксаго-
ра - мој учитељ, a учитељ ,не може бити гори од учентса».
Анаксагору нису казнили, али су га прогнали. Он ce према
томе односио филозофски. «Пут на онај свет je одасвуд исти».
Саосећали су са њим: «Остао си без друпггва Атињана». Од-
говорио je: «Нисам ja без њих, него они - без мене». Збуни-
ли су ce: «Они су хтели да те осуде на смрт!» Он je одгово-
рио: «А природа je одавно осудила на смрт и мене, и њих».
Од софиста je оптужен најважнији - Протагора. За руч-
ком код свог пријатеља песника Еурипида, он je читао своје

252
ново дело O боГовима. Оно je почињало речима: «О боговим
ce тешко може рећи постоје ли они или не, зато што je тај
предмет сложен, a наш живот je кратак». Заиста, y томе ни-
је било ничег подривачког: готово то исто, песник Симонид
je некада говорио Хијерону из Сиракузе. Али међу гозбени-
цима ce нашао и неки преко мере будан, na je пожурио да га
тужи суду. Протагора je морао да бежи из Атине преко мо-
ра, a успут je доживео бродолом и утопио ce.
За Сократа ce нису одмах закачили: прво, он није био
дошљак него свој, Атињанин; друго, био je веома забаван и
чудноват. Пре него што су га тужили суду, дали су му два
упозорења.
Прво упозорење je била Аристофанова комедија Обла-
ци. Већ смо видели како je Аристофан умео да изводи на
сцену сопствене савременике. Овде je на сцени Сократ. Он
живи под фирмом «Мислионица», тамо ce љуља y корпи ис-
под таванице, како би био што ближи небу, размишља о тај-
нама васионе (на пример, зуји ли комарац предњицом или
задњицом?) и моли ce Облацима. Облаци су нови богови: они
умеју да ce претварају y било који облик (шта није филосо-
фова «вода» или «ваздух»?), a умеју да грме, нимало лоши-
је од старог Зевса. Како они грме? A као што теби крчи y сто-
маку, тако и y Облацима крчи, и то ce назива «гром». Сокра-
ту долази човек са сином: «Помози нам, син ми ce вуче за
угледним људима, бави ce тркама, спискао je сву имовину,
како да ce спасемо од кредитора?» - «Ништа простије: они
вас на суд, a ви ce куните Зевсом да нисте ништа узели од
њих. Зевса већ одавно нема, na вам неће бити ништа због
лажне заклетве». Старац ce обрадовао, али није било тако!
Споречкао ce он са сином око ситнице (нису ce сагласили y
погледима на Еурипидове стихове), син je после краћег ра-
змишљања дохватио мотку и почео да туче оца. Отац ужас-
нуто виче: «Нема тог закона - тући очеве!» - a син пригова-
ра: «Али, ми ћемо га увести». Тек тада отац схвата чему уче
нови мудраци, и јури да ce расправља са Сократом.
Атињани су ce смејали грохотом, сви y позоришту, и
освртали су ce на правог Сократа. Сократ je устао и, да би
га боље видели, стајао je све време представе. Пошто су ce

253
сити исмејали, Атињани ипак нису одобравали Аристофану
и нису му досудили награду. A Сократ и Аристофан су оста-
ли пријатељи и частили су ce на заједничким гозбама.
Друго упозорење Сократу било je још суровије. Ати-
на je претрпела пораз y рату, демократија je пала и на вла-
сти су била «тридесеторица тирана» на челу са окрутним
Критијом. Сам Критија je био Сократов ученик и схватао je
да су за нову власт Сократови говори још опаснији него за
стару. Он je позвао Сократа и објавио: «Забрањујемо ти да
водаш разговоре са младим људима». - «Врло добро“ - Ka­
sao je Сократ - „само, шта значи ‘младим’, до колико годи-
на старости?» - «До тридесет година» - казао je Критија. «А
шта значи ‘да водим разговоре’? Ако човек млађи од триде-
сет година продаје грашак на пијаци, ja не смем да га питам
пошто je грашак?» - «О томе што не знаш, можеш да питаш;
али ти обично говориш о ономе што знаш, ето, то престани». -
«Врло добро; a ако ме неки млад човек упита где живи Kpn-
raja, ja то такође не смем да му одговорим?» Ту je Критија,
добро знајући свог бившег учитеља, завршио разговор и
Сократа послао напоље. Сви су ce бојали да Сократов жи-
вот више неће бити дугог века. Али таранија «тридесетори-
це» je ускоро пала, и Критија je погинуо.
Трећи ударац Сократу нанесен je кад je народ поново
успоставио своју власт y Атини, и то je био последњи уда-
рац. Али, о томе ћемо тек говорити.

РАТИКУГА

Биће дорска клетва, u биће куш с њом.

Пророчиште
Народ y Атини je хтео да живи боље - већ je био навик-
нут на то. Али народ није хтео да ради и више зарађује - то
je био робовласнички презир према раду. Према томе, био je
потребан рат. Рат против Персије je био безнадежан - Спар-
та би им ударила y позадину, као онда код Танагре. Према
томе, био je потребан рат против Спарте.

254
 Перикле je одуговлачио тај рат петнаест година, али
je све време мислио о њему. Имао je план - поуздан, али je
захтевао јаке нерве. Спарта je била јака на копну, Атина - на
мору. Требало je не прихватити бој на копну него сав народ
окупити y градске зидине и издржати опсаду, хранећи ce до-
премањем поморским утем. Одсецање Атине од мора било
je немогућно: са луком je била спојена неприступачним ду-
гим зидинама. У исто време, атинска флота ће да окружи Пе-
лопонез, одсече путеве за допремања жита и лагано, али си-
гурно измучи Спарту глађу.
Рат je почео кад су Атињани y свој савез примили Кер-
киру - острво на поморском путу према Сицилији, која je
житом хранила Пелопонез. Спарта je одговорила захтевом
да Атина истера виновнике старе Килонове прљавштине, то
јест Алкмеониде, али Перикле им je био рођак. Атина je за-
хтевала да Спартанци за то истерају виновнике недавне Па-
усанијеве прљавштине. После те размене непријатних подсе-
ћања, покренули су војску и лађе.
Све становнипггво Атике ce окупило y градским зиди-
нама, окрузи су били препуштени Спартанцима за рушење.
Болно су сељаци са бедема гледали како им газе жита и се-
ку маслине. A Перикле je говорио: «Лакше je одгајити нова
стабла уместо посечених него нове борце уместо убијених».
Спартанци су приликом рушења поштедели једино Пери-
клова имања, како би изгледало да je он, тобоже, y завери
са њима. Тада je Перикле y Скупштини објавио да сву своју
имовину даје држави.
Од тескобе y граду почела je епидемија. Грци су je на-
зивали куга, a можда je то био пегави тифус или богиње. Бо-
лест ce y телу спупггала одозго наниже: главобоља, упала
грла, јак кашаљ, мучнина, пролив и смрт. Ha кожи je изби-
јао осип, a кожа je болела од додира најлакше одеће, мучи-
ла их je вруђина и неутољива жеђ. Људи су умирали крај бу-
нара, лешеви су затрпавали улице: нису умели да лече, није
имао ко да их сахрањује. Чак и стрвинари су ce затрли, трују-
ћи ce зараженим месом. Страх од смрти заглушио je страх
од богова и од закона. «Људи су видели да сви подједнако
умиру, и зато им je било свеједно поштују ли или не попггу-

255
ју богове, a нико није рачунао да ће доживети до људског су-
да и казне» - пише историчар. Болест je харала две године
и однела четвртину атинског становништва. Умро je и ста-
ри Перикле.
Рат ce отегао. Плена није било, a било je потребно мно-
го новца: требало je хранити војску и веслаче, требало je хра-
нити оне који су остали без крова над главом. Народ je удво-
стручио порез од савезника. Порез je стизао, наравно, не од
сиромаха него од богаташа: y савезним градовима, мржња бо-
гаташа према Атини и према сопственом народу je досгагла
подивљалост. Почела су иступања из савеза и обрачуни.
Одвојила ce Митилена на Лезбосу, стари град песни-
киње Сапфо. Атињани су опколили Митилену са копна и са
мора. Град ce предао. Атинска народна скупштина je наре-
дила: све мушкарце убити, све жене и децу продати y роп-
ство. Сутрадан су ce и сами Атињани уплашили своје соп-
ствене окрутности: за лађом са смртном пресудом послали
су лађу са њеним укидањем. Лезбос je имао среће: лађа je
стигла на време.
Планули су окршаји на оној истој Керкири, због које
je и започет сав тај рат. Тамо je народ наметнуо богаташима
нечувен порез: било je објављено да су богаташи y светом
гају посекли коље за своје ограде, na морају да плате no сре-
брни новчић за сваки колац. Богаташи су ce побунили и пре-
млатили народне вође. Два дана су трајале уличне борбе, са
кровова су жене гађале ћерамидом непријатеље, робовима je
била обећана слобода за припомоћ. Народ je победио. Уста-
ници су тражили уточиште y храму, четири стотине људи
набило ce y свету ограду. Схватајући да им нема спаса, они
су ce међусобно поубијали мачевима; храм je био црвен од
крви. Преживеле су смртно ишибали корбачима.
Тебанци су напали на Платеју, савезницу Атине. n o ­
ćne четворогодишње опсаде, град ce предао. Од времена Пер-
сијских ратова Платеја je сматрана за град-херој под зајед-
ничким обезбеђењем свих Грка. Платејци су ce обратили
Спарти за арбитражни суд. Спартанци су испред себе про-
вели све Платејце појединачно и свакоме су постављали са-
мо два питања: je ли он учинио некакво добро Спарти? Je ли

256
њему Спарта учинила нешто лоше? Сви су гордо одговара-
ли «не»: сви су били премлаћени.
«Владале су размирице»- пише историчар-савреме-
ник. - «Напади су били подмукпи, освета - безумна; непро-
мишљеност ce сматрала храброшћу, опрезност - кукавичлу-
ком, размишљање - неспремношћу за посао. Ko год je био
плиткоумнији, тај je и избијао на површину, зато што je бр-
же радио. Незадовољан човек им je изгледао као херој, a ко
год му je пружао отпор - изгледао je сумњив. Успешни пре-
предењак je уживао глас паметног, a онај који je одгонет-
нуо његово лукавство - још паметнијег. Сродство je пове-
зивапо ман>е него другарство: очеви су убијали синове. За
миротворство није било ни силе говора, ни страха од клет-
ви. Човекова природа, навикнута да крши законе, победила
их je и са уживањем ce отргла на слободу, не суздржавајући
страсти, газеђи право. Јер, људима су потребни закони је-
дино ради сопствене заштите, a нису им потребни ради на-
пада и освете».
Десет година узајамног рушења прошло je без резул-
тата. Онемоћале, Атина и Спарта су закључиле мир и поче-
ле да ce спремају за нови рат.

ПЕРИКЛОВ ПОСЛЕДЊИ ГОВОР

Од Солоновог доба y Атини je постојао обичај: поги-

нули y рату не сахрањују ce било где него сви заједно, све-
чано и церемонијално. Лешеве су спаљивали на ломачама
на бојном пољу, кости су им до зиме чували y глиненим по-
судама, a зими су их смештали y десет мртвачких сандука
од кипариса и на десеторо кола их возили улицама уз звуке
фрула. Родбина je била y црној одећи, жене су нарицале и
тукле ce y груди. Тако су кроз Дипилонску капију излазили
на Свети пут за Елеусину, тамо су обављали сахрану, a го-
вор je држао човек кога je одабрао град.
Прве године рата, тај говор првим убијенима je одр-
жао Перикле. Он je поживео je још годину и no. Перикле ни-

257
je говорио o онима који су погинули - говорио je о томе y
име чега су погинули. Његов говор je најбољи аутопортрет
- атинске демократије: можда она и није била таква, али je
хтела да буде таква.
«Обичаји y нашој држави нису позајмљени: ми не по-
дражавамо друге него сами дајемо пример. Наше уређење ce
назива народна власт, зато што ce не држи на мањини него
на већини народа. Закон даје свима нама једнаке могућно-
сти, али поштовање ce даје сваком no његовим заслугама. У
заједничким пословима ми помажемо, a y појединачним не
сметамо једни другима; за нас су закони изнад свега, a не-
писани закони су изнад писаних. Град нам je велики, y њега
долазе сви и одасвуд, a ми умемо, боље него ико, да ce раду-
јемо свом обиљу. Град нам je увек отворен за све, јер ce не
плашимо да непријатељи могу нешто да примете и искори-
сте за наше зло: y рату смо јаки, не због тајне припреме него
због отворене храбрости. Ha опасности лако идемо због своје
природне храбрости, не мучећи ce унапред тешким лишава-
њима, као наши противници, a y боју нисмо нимало малоду-
шнији од њих.
Ми волимо лепоту без каприциозности и мудрост без
опуштености; богатством ce не хвалишемо речима већ га ко-
ристимо за посао; и није нас срамота да признамо сирома-
штво, али срамота je не избављати ce од њега радом. Ми ce
трудимо да сами размислимо и проценимо своје поступке,
како не бисмо прионули на потребни посао пре него што га
унапред не разјаснимо говором; и свесност нас ојачава док
друге, напротив, непромишљеност охрабрује, a размишља-
ње колеба. A пријатеље стичемо услугама, и не толико из
рачуна колико из слободног поверења. Држава наша с пра-
вом ce може звати школа Хеладе, јер само y њој свако може
наћи себи посао за своју душу и према својим раменима, a
тиме постићи независност и благостање.
Eto за какву отаџбину су дали живот ови војници. A
ми, који смо остали y животу, уживајући y сили наше држа-
ве, нећемо заборављати да су њени творци били одважни љу-
ди, који су знали своју дужност и поштовали част. Знамени-
тим људима je гроб - читава земља, и о њима говоре не са-

258
мо натписи на споменшџша y отаџбини, већ и неписано пам-
ћење y сваком човеку: памћење не толико њихових дела ко-
лико њиховог духа».

АЈЖИБИЈАД, СОФИСТ У ПРАКСИ

Када je Алкибијад био дечак, борио ce y песку са јед-

ним другом. Другje победио. Алкибијад r a je угризао за ру-
ку. «Ти гризеш као жена» - казао je друг. Алкибијад je одго-
ворио: «Не, као лав».
Он je одрастао y Перикловој куђи. Једном je пришао
Периклу, који му je рекао: «Не сметај, мислим како да ce
оправдам пред народом». Алкибијад je одговорио: «Није ли
боље да размислиш како да ce не правдаш ником?»
Он je учио код Сократа, и Сократ му je говорио: «Ка-
да би ти владао Европом и богови ти забранили да идеш y
Азију - ти би све напустио и отишао y Азију». Алкибијад je
одано волео Сократа, једном му je y боју спасао живот; међу-
тим, y душу су му ce дубље урезале речи оних софиста који
су говорили: кућа, отаџбина, богови - све je то условно, све
je «по договору»; «по природи» je само право јачег и право
лукавог.
Такав je и одрастао - леп, паметан, безбрижан, нави-
као да y свему даје себи на вољу и спреман на било шта, са-
мо да би био први, y добром или рђавом - свеједно. Са сво-
јим пријатељима je приређивао такве теревенке да je сва Грч-
ка причала о њима. Имао je пса лепотана, и том псу je одсе-
као pen; сви су ce збунили, a он je говорио: «Боље нека ce
збуњују тиме него нечим другим». Једном je за опкладу опа-
лио шамар најбогатијем човеку y Атини, старом безазленом
дебељку, али je сутрадан ујутро отишао код њега и пружио
му корбач. Taj ce разнежио, опростио му и чак je своју кћер-
ку удао за њега.
Taj Алкибијад je и обновио тај рат, који je упропастио
Атину.
Он je хтео да ce истакне y рату. Са Спартом je био мир.
Тада je он предложио Народној скуппггини да објави рат Си-

259
 ракузи - оној сицилијанској Сиракузи, одакле су Спарта и
њени савезници добијали жито. План je био диван. Атина je
опремила флоту од сто педесет лађи, одабрана војска je би-
ла спремна за укрцавање, за војног заповедника je био име-
нован Алкибијад, a уз њега и двојица старијих војсковођа -
опрезни Никије и плаховити Ламах. Свуда су причали само
о ратном походу на Сицилију; Алкибијадово име je било на
уснама сваког човека.
Што je громогласнија слава, тим je јача завист. Алки-
бијадови непријатељи су решили да га убију. У Атини су на
раскрсницама били постављени камени стубови са главом
Хермеса, покровитеља путева. Месец дана пред ратни поход,
те стубове je изненада, неко разбио и унаказио ноћу, не зна
ce ко. Одмах ce пронео глас да je то урадио Алкибијад, чу-
вени безбожник. Алкибијад je отишао y Народну скупшти-
ну и захтевао отворену истрагу. Казали су: «Време je скупо;
одгодиђемо то за крај ратног похода». И флота je кренула
на пут, под притиском рђавог предзнака.
Атињани су већ ступили на Сицилију, већ су освојили
прве градове, кад одједном из Аише стиже наређење Алки-
бијаду да ce врати и јави на суђење. Он je схватио да je тамо
већ све спремно за његову смрт. Одлучио je да бежи. Пигали
су га: «Ти не верујеш отаџбини, Алкибијаде?» Он je одгово-
рио: «Где ce говори о животу и смрти - тамо не верујем ни
рођеној мајци». Саопшгили су му да je y одсуству осуђен на
смрт. Он je узвикнуо: «Показаћу им да сам жив!»
Алкибијад je отишао право код дојучерашњег непри-
јатеља y Спарту - и казао: <<До сада сам вам вшпе од свих
чинио зла, сад ћу вам више од свих донети користи». Он им
je посаветовао да ураде три ствари: да пошаљу помођ Сици-
лијанцима; да пошаљу војску y Атику, не y препад него та-
ко да тамо заузму тврђаву и све време прете Атини; да по-
шаљу флоту y Јонију и одбију од Атињана њихове савезни-
ке. Са флотом je запловио лично он.
Ратни поход Атињана на Сицилију без Алкибијада за-
вршио ce катастрофом. Читаву годину су узалудно опседали
Сиракузу, a после су били одбијени, окружени и положили
су оружје. Војсковође су им убили, седам хшвада заробље-

260
ника су послали на сиракушку робију - y каменоломе, a по-
сле су преживеле продали y ропство. Чак je и бивше сицили-
јанске робовласнике било срамота да владају робовима из
оне Атине која je важила за «школу читаве Грчке». Неке су
пушгали на слободу, због тога што су учили Сицилијанце но-
вим песмама из Еурипидових последњих трагедија.
Алкибијад je памтио: издајнику не верују нигде. Био
je на опрезу - и с правом. У спартанску флоту je стигла на-
редба да га убију. Он je сазнао за то и побегао трећем газди
- y Персију. Познаници су му ce дивили како уме да мења и
изглед, и начин живота: y Атини je разговарао са Сократом,
y Спарти je спавао на саргији и jeo црну чорбу, y Сарду je био
мажен и пажен y раскоши, да су ce чак и Персијанци чуди-
ли. У Сарду je владао персијски сатрап, који je ошгрим okom
гледао како ce међусобно истребљују његови непријатељи -
Атињани и Спартанци. И једни и други су били изнурени ра-
том, и једни и други су без стида камчили да им помогне нов-
цем из персијских ризница без дна, a он им je одговарао ми-
лостињом и обећањима, a саветник му je био Алкибијад.
Најзад je куцнуо час: y Атини ce распиривала међусоб-
на борба. Једна партија je позвала Алкибијада y помоћ, он
je заповедао флотом и запловио дуж малоазијске обале, за
Атињане je освојио оне градове које je недавно освајао за
Спартанце. Пошто je однео шест победа, стигао je y Атину
под црвеним једрима, са лађама пуним плена. Народ je ли-
ковао, старци су га сузних очију показивали деци. Додеље-
но му je нечувено звање «војсковођа-самодржац»; вољом на-
рода он je постао тиранин. Његови снови су ce остварили,
али он ce није дао завести: знао je да je народна љубав про-
менљива.
Тако ce и догодило. Једном je y младости Апкибијад
држао говор народу, a испод пазуха му je био тек купљени
дрозд; дрозд je оддетео, један морнар из масе га je ухватио
и вратио Алкибијаду. Алкибијад je био човек широке душе:
кад je постао војсковођа-самодржац, нашао je тог морнара и
повео га са собом на флоту, као свог помоћника. Једном, ка-
да су ce раздвојили због сакупљања пореза, наредио му je са-
мо једно: да ни y ком случају не прихвата бој. Овај je одмах

261
 ступио y бој и, наравно, био je поражен. Алкибијад je одмах,
чим ce вратио, позвао непријатеље y нови бој, али они су ce
повукли. Шта ће уследити даље, Алкибијад je знао унапред.
Није чекао да га прогласе за непријатеља, напустио je војску
и флоту, сакрио ce y утврђено имање близу Хелеспонта и жи-
вео тамо међу Трачанима, пијанчио, забављао ce јахањем и
издалека пратио последње битке y рату.
Претпоследња битка била je на Лезбосу. У краткој па-
узи између две буре сукобиле су ce две флоте. Сви Атиња-
ни су ce бацили y бој: за веслима су, једни уз друге, седели
угледни коњаници, навикнути да ce гнушају поморског ра-
да, и робови, којима je била обећана слобода за тај бој. Ати-
њани су победили, али бура je разбацала лађе победника, по-
гинуло je много народа. To ce сматрало за гнев богова. По-
бедоносне војсковође су, уместо награде, биле тужене суду.
Сви су били осуђени на смрт; против те казне гласао je са-
мо један Сократ.
Последња битка била je на Хелеспонту, код Егоспота-
ма - Козје реке, недалеко од Алкибијадовог имања. Он je ви-
део да су Атињани изабрали за станицу нспогодно место: ни
воде, ни станишта, војници су морали да ce разилазе далеко
no обали. Алкибијад je на коњу дојахао до логора и упозо-
рио војсковође на опасност. Одговорили су му: «Ти си не-
пријатељ народа - припази ce сам». Од je окренуо коња и
рекао: «Да није те увреде - за десет дана код мене били би-
сте победници». Прошло je десет дана и Атињани су били
разбијени: Спартанци су их потукли до ногу и готово без бо-
ја запленили им све лађе. To je био крај. Атина ce предала,
срушили су градску тврђаву, распустили Народну скупшти-
ну, градом су завладала «тридесеторица тирана» са суровим
Критијом на челу, почели су обрачуни. Говорили су да je за
годину дана владавине «тридесеторице» погинуло више на-
рода него за десет година рата.
Алкибијад je памтио да од Спартанаца још теже може
очекивати добро него од Атињана. Напустио je своју кућу y
Тракији и поново ce сакрио y Персији. Знао je да народ y Ати-
ни опет горко жали његово прогонство и y њему види своју
последњу наду. A то су знали и Спартанци. Персијском са-

262
трапу je била послата убедљива молба: да избави победника
од опасног човека. Кућу, y којој je живео Алкибијад, окру-
жили су и запалили. Алкибијад je побацао y ватру тепихе и
одећу и, са мачом y рукама, no њима je изашао из куће. Уби-
це нису смеле да му ce приближе - издалека су га гађали из
лукова. Тело му je сахранила његова последња љубавница,
no имену Тимандра. Тако je погинуо онај о коме су причали:
«Грчка не би поднела другог Алкибијада».

СУЂЕЊЕ СОКРАТУ

У Атини заседа суд. У Атини воле да ce суде, због T o ­

ra ce одавно подсмевају Атињанина. Али ово суђење je на-
рочито, и народ унаоколо прави већу гужву него обично. Су-
де философу Сократу - за оно исто за шта су, тридесет го-
дина пре тога, судили Анаксагори, a дванаест година раније
Протагори. Оптужују га да квари обичаје омладине и уместо
општепризнатих богова поштује неке нове богове.
Сократу je седамдесет година. Сед и бос, он седи пред
судијама и са осмехом слуша шта, један no један, говоре тро-
јица тужилаца: Мелет, Анит и Ликон. A они говоре сурово,
и народ унаоколо галами недобронамерно. Јер je прошло све-
га пет година откако ce завршио тешки рат против Спарте,
свега четири године откако су успели да збаце власт «три-
десеторице тирана», држава ce с муком доводи y ред. Како
ce то десило да je за време очева и дедова Атина била снаж-
нија од свих y Хелади, a сад ce нашла на ивици пропасти?
Можда су за то криви такви као што je Сократ?
- Сократ je непријатељ народа - говоре једни. - Hama
демократија стоји на томе да сваки грађанин има приступ вла-
сти: свуда, где год можемо, ми руководиоце бирамо жребом,
како би сви били равноправни. A Сократ говори да je то сме-
шно - смешно исто као кад би ce крмар на лађи бирао жре-
бом, a не no знању и искуству. A ко од грађана има времена
да y политици стиче знања и искуства? Само богати и углед-
ни. Eto, они ce и врзмају око Сократа, слушају његове лек-
ције, a затим упропашћују државу. Кад je био рат, умало нас
није упропастио частољубац Алкибијад; када je завршен рат,

263
 умало нас није упропастио окрутни Критија; a обојица су би-
ли Сократови ученици.
- Сократ je пријатељ народа - говоре други. - И Ал-
кибијад, и Критија су били добри грађани док су слушали
Сократа, a постали су опасни тек када су ce одвојили од lie­
ra. Зар су «тридесеторица тирана» волели Сократа? He, они
су ce такође бојали њега, и такође су тврдили да тобоже он
квари обичаје омладине. Он није држао тајне лекције, жи-
вео je пред очима свих, једноставно je разговарао са свима.
Да, он je увек говорио: «Државом морају управљати само до-
бри људи» - али никад није додавао, као што то угледници
воле да кажу: «Не може ce научити како ce постаје добар, мо-
же ce само бити добар од рођења». Он je управо учио људе
да буду добри, било да си богат или сиромах, само ако сам хо-
ћеш да учиш. A што je то тешко - je ли то његова кривица?
- Сократ je чудак и ругалица - саглашавају ce и једни
и други. - Он задаје питања и не даје одговоре; колико год
да одговараш, све ce осећаш y ћорсокаку. Други философи
говоре: «Мисли то и то!», a он: «Мисли тако и тако!» Доми-
слиш до нечег, кажеш му, a он ти постави још једно питање
и видиш: мораш мислити и даље. A не може ce мислити бе-
скрајно, треба некад нешто и урадити. A кад не домислиш и
почнеш да радиш, он ce смешка: «Не љути ce ако испадне flo­
rae». Јасно je да тако нећеш уредити ни кућу, ни државу. Са
њим je интересантно, али неспокојно. Тужиоци говоре: «Каз-
ните га смрћу»; то би, наравно, било превише, али требало би
га научити да нам не смета да живимо.
A ево, тужиоци су завршили и Сократ устаје да гово-
ри одбрану. Сви слушају.
«Грађани Атине» - говори Сократ - «против мене су
поднесене две тужбе, али обе су тако измишљене да je те-
шко говорити о њима озбиљно. По свој прилици, ствар није
y њима него y нечем другом.
Кажу, тобоже, да ја не признајем државне бошве. Али
y свим обредима и жртвовањима сам увек учествовао зајед-
но са вама, и то je видео свако. Кажу, тобоже, да ce ја кла-
њам новим боговима - о томе што y мени постоји унутра-
шњи глас, којем сам послушан. A ви верујете да делфијска
питија чује глас бога и да богови дају гатарима знакове, и ле-

264
том птица, и жртвеном ватром; зашто ви не верујете да бо-
гови могу да говоре нешто и мени?
Кажу, тобоже, да ja кварим обичаје омладине. A како?
Учим их размажености, похлепи, таштини? Али ja сам ни-
сам размажен, ни похлепан, ни ташт. Учим их непокорно-
сти властима? He, ja им говорим: „Ако вам ce не свиђају за-
кони, уведите нове, a док их не уведете, повинујте ce овим“.
Учим их неповиновању родитељима? He, ja родитељима го-
ворим: „Па, ви своју децу поверавате да их учи онај ко бо-
ље зна писменост; запгго их не поверите оном ко боље зна
врлину?“
He, Атињани, мене су овде довели на суд из другог раз-
лога, и чак слутим због којег. Сећате ce, једном je делфиј-
ско пророчиште рекло чудну ствар: „Сократ - мудрији je од
свих Хелена“. Ja сам ce веома зачудио: знао сам да то не мо-
же бити - јер ja нипгга не знам. Али ако je тако рекло про-
рочипгге, треба га послушати, и ja сам кренуо да људе учим
уму и разуму: и политичарима, и песницима, и грнчарима,
и дрводељама. И пгга ce испоставило? Свако je y свом послу,
наравно, знао више него ja, a о стварима као што су врлина,
праведност, лепота, разборитост и пријатељство, знали су
исто колико и ja. Међутим, свако je одлучно сматрао себе
зналцем свега и веома ce вређао кад су га моја испитивања
стављала y ћорсокак. Тада сам ja схватио шта je пророчипгге
хтело да каже: ja знам макар то да нипгга не знам - a они не
знају ни то; ето зашто сам ja мудрији него они.
Од тог доба и идем људима на разговоре и испитива-
ња: јер треба послушати пророчиште. И многи ме због тога
мрзе: јер je непријатно убеђивати да ти ништа не знаш, и још
толико тога важног. Ти људи су и измислили оптужбу да ja,
тобоже, учим омладину нечем рђавом. A ja их уопште не
учим ничему, зато што и сам ништа не знам; и ништа не твр-
дим него само задајем питања, и себи, и другима; a разми-
шљајући о тим питањима, никако ce не може постати рђав
човек, али може добар. Зато ja и мислим да уопште нисам
крив».
Судије гласају. Kao што ce види, ни они не узимају
озбиљно Мелетове и Анитове оптужбе - истина, они при-
знају да je Сократ крив, али само са малом превагом гласо-
ва. Сад треба гласати за казнену меру. За такве случајеве не-

265
 ма закона: тужилац je дужан да предложи своју казнену ме-
ру, окривљени - своју, a суд - бира. Тужиоци су своју већ
предложшш: смртну казну. Нека Сократ са своје стране пред-
ложи приличну глобу, и вероватно ће ce тиме и извући. Али
Сократ говори:
- Грађани атински, како ja могу предлагати казну се-
би ако сматрам да нисам крив ни за шта? Ja чак мислим да
сам користан држави тиме што својим разговорима не дајем
вашим умовима да западну y успаваност и узнемиравам их,
као што обад узнемирава гојазног коња. Зато ja не бих себи
одредио казну него награду - na, на пример, ручак о трошку
државе, зато што сам ja сиромашан човек. Иначе, какву гло-
бу могу да платим, ако укупне имовине немам ни за пет ми-
на? Вероватно ћу некако платити један мин, a можда ће ми
пријатељи још додати.
To већ личи на ругање. Народ галами, судије гласају
и досуђују Сократу смртну казну. Осуђенику нуде послед-
њу реч. Он говори:
- Ja сам, грађани, стар човек, и не приличи ми да ce
бојим смрти. Шта смрт доноси људима, ja не знам. Ако не-
ма загробног света, она ће ме избавити од тешке изнемогло-
сти, и то je добро; ако га има, y загробном свету ћу ce саста-
ти са великим људима из давнине и обратићу им ce својим
питањима, и то ће бити још боље. Зато хајде да ce разиђемо:
ja - y смрт, a ви y живот, a шта je од тога боље, није нам по-
знато.
Нису га казнили одмах: био je празнични месец, и све
казне су одгађане. Пријатељи су му предлагали да бежи из
тамнице; он je казао: «Зашто? Да бих прекршио закон и за-
иста заслужио казну? И куда? Зар постоји такво место, на
коме ce не умире?» Рекпи су: «Али, болно je гледати те ка-
ко страдаш незаслужено!» Он je одговорио: «А ви бисте хте-
ли да je заслужено?» Питали су га: «Како да те сахранимо?»
Он je одговорио: «Лоше сте ме слушали, ако тако говорите:
нећете сахрањивати мене него моје мртво тело».
У Атини су смртне казне извршаване тровањем. Со-
крату су додали пехар - испио га je до дна. Пријатељи су за-
плакали - он je рекао: «Тише, тише: треба умирати лепо!»
Тело му ce почело хладити, он je легао. Када je хладноћа
стигла до срца, рекао je: «Принесите жртву боху оздравље-
ња». To су биле његове последње речи.

266
 Д ела игодине (пре нове ере)

oko 475. - статуа тираноубица, рад Критије и Несиота;

око 470. - процват скулптора Мирона. Родио ce философ
Сократ;
456. - смрт драмског писца Есхила;
441. - прво наступање драмског писца Еурипида;
440. - устанак Самоса против Атине; драмски писац
Софокле командује Атињанина;
438. - Фидија завршава статуу Атене-Деве за Парте-
нон;
431-421. - почетак Пелопонеског рата;
430. - куга y Атини;
око 425. - процват софиста Протагоре, Г оргије и других;
423. - Аристофанова комедија Облаци;
око 420. - процват скулптора Поликлета y Аргосу, a сли-
кара Зеуксиса и Парасије;
415—414. - ратни поход Атињана на Сицилију и Алкиби-
јадова издаја;
413-404. - обновљен Пелопонески рат;
411. - прогонство софисте Протагоре;
407. - Алкибијадов повратак и друго бекство;
406. - смрт Софокла и Еурипида;
405. - Аристофанова комедија Жабе. Пораз Атиња-
на код Егоспотама;
404-403. - тиранија «тридесеторице». Алкибијадова смрт;
399. - суђење Сократу;
око 350. - процват скулптора Пракситела y Атини;
око 325. - процват скулптора Лизипа y Сикиону, a сли-
кара Апелеса и Протогена.

РЕЧНИКIV. «ЛОГИЈЕ», «ГРАФИЈЕ» ИПЕТНАЕСТПРЕФИКСА

Већину грчких речи y руском језику чине - научне. На-

учници из разних земаља, да би ce међусобно боље разуме-
вали, настоје да својим предметима дају називе од латин-
ских и грчких коренова - то су мртви језици, свима су под-
једнако туђи, нико ce не вређа. Зато ce веђина наука и нази-

267
 ва -логија, -графија, -метрија. Први корен значи «мислити»,
други - «писати», трећи - «мерити». A та тачна значења су
ce одавно расплинула. Географија захтева умеће мишљења,
колико и геологија - описивања, a геометрија ce сасвим од-
војила од те reo-, то јест «земље», коју je она некад мерила,
и бави ce много апстрактнијим питањима. Астрологија ce за-
иста праведно не сматра науком него псеудонауком, a наука
носи име астрономија, «звездо-закоње» (no сличности са еко-
-номијом, «животним-закоњем»; узгред, a шта значи реч еко-
-логија?)
Занимљиво je да разни предмети на различите начине
теже -логијама, -графијама и -метријама. Само реч «биос»
(живот) образује и био-логију и био-графију, a како су раз-
нозначне те речи!
Науке -логије ce баве таквим предметима као што су
човек, бог, време, природа, форма, душа. Наука о човеку je
антропо-логија (упоредимо: питек-антроп - мајмуно-човек;
миз-антроп - човекомрзац). О богу - тео-логија, бого-сло-
вија (сетимо ce свих Тео- из грчких имена). О времену - хро-
но-логија (хроника -летопис; хроно-метар - тачан часовник).
О делатности живе природе - физио-логија (али о природи
уоппгге - физика). 0 форми - морфо-логија (ви je знате као део
граматике, али постоји још, на пример, реч мета-морф
-оза преображавање, мењање облика). О души je психо-ло-
гија (a псих-ијатрија - лечење душевних болести, као што
je пед-ијатрија - лечење дечјих болести, a пед-агогија значи
водити за собом децу, a дем-агогија - водити за собом народ,
a демократија - власт народа, a аристо-кратија - власт «нај-
бољих», то јест угледних, a такође и сами угледници; вероват-
но тај ланац сложених речи можемо вући и даље).
Науке -графије су практичније. To су кали-графија -
чисто-писање (корен -кали - памтимо no грчким именима).
To je орфографија, односно ортографија - право-писање (у
речима које су прошле кроз латински језик, то „ф“ ce мења
словом „т“: орто-доксија - мишљење no задатим правили-
ма, али орто-педија - давање правилног облика ногама). Би-
блиографија - умеће сналажења y књигама (упореди: библи-
отека књиго-спремиште). Стено-графија - умеће брзог, гу-
стог писања (упореди: стено-кардија - сужавање срца; a Ha­
ma реч „стена“ нема никакве везе са тим, то je случајно са-

268
звучје). Типо-графија - пггампање са испупчених образаца,
типова (стерео-тип - тврд, окоштали образац). Лито-графи-
ја - штампање са камених таблица (упореди: палео-лит - ста-
ро камено доба, нео-лит - ново камено доба). Фото-графија
- пггампање помоћу светлости (фот, фос - светлост, отуда
«светло-носни» елемент фос-фор). У тим наукама су одго-
варајуђи уређаји: теле-граф - «даљински-писар» (упореди:
теле-фон - «даљински -звучник»; теле-пат - «даљински -опа-
живач»), фоно-граф - «звуко-писац» (упореди: фонетика -
наука о звуковима речи).
Сасвим je мало наука -метрија: осим три-гоно-метри-
је - науке о међусобном односу страница троугла, постоји
још само стерео-метрија - геометрија обимних, чврстих те-
ла (сетимо ce речи стерео-тип). Али зато су y њима много-
бројнији уређаји - и већ познати хронометар, и термо-метар
(и отуда све што je y вези са топлотом, све до термо-нуклеар-
не реакције), и баро-метар (и отуда све што je y вези са тежи-
ном, све до бари-тона -тешког, ниског гласа), и аритмо-ме-
тар (број-мерач), и динамо-метар (сило-мерач; динамика je
наука о сијш , динамо - машина за добијање електрике из не-
елекгричне силе, динамит - експлозивна материја велике сна-
ге итд.).
Али, вероватно je још интересантније поредити речи
не no кореновима него no префиксима. Ëbo приближних зна-
чења петнаест грчких префикса: ана- - увис, према откри-
вању; ката- - наниже, према скривању; хипер- - над; хипо-
- под; син- (силе-) - са, заједно; дија- -одвојено, преко; ен-
- у; ек- - из; napa- - мимо, поред; пери- - наоколо; апо- - од;
анти- - против; про- - испред; епи- - на, за; мет- - после, за-
једно.
Постоји прост грчки корен -од- који означава «пут»,
«ићи». Свешћемо га на неколико префикса. Када ce вода раз-
лаже електричном струјом (то ce назива «електро-лиза»), y
њу ce стављају две електр-оде («електро-пута»), и једна ce
назива кат-ода, a друга ан-ода. Када ce непгго креће око не-
чег, време тог врћења ce назива пери-од. Када ce црквени зва-
ничници састају на саветовање, то je син-од. Када мисли сле-
де редом, једна за другом, то значи да y мишљењу постоји
мет-од. Успут смо споменули електролизу, y њој корен -лиз-
значи «разлагање», и одмах ћемо га наћи y речи ана-лиза

269
 (разлагање на саставне елементе), и y речи пара-лиза (гото-
во потпуна ослабљеност - y руском je реч изопачена y „па-
ралич“, али остала je y глаголу „парализоватв“).
Сим-метрија - оно што je сразмерно; дија-метар - преч-
ник фигуре; пара-метри - растојања међу крајњим тачкама
фигуре; пери-метар - дужина линије која je окружује, обим.
Дија-лог - разговор међу лицима различитог мишљења; ди-
ја-лектика - ток мисли, којим људи долазе до заједничке
истине. Ана-лог, ана-логија помаже да ce открије појам; ка-
та-лог као да затвара појам уписујући га y завршни списак.
Про-лог претходи основној садржини дела (логосу); епи-лог
следи после садржине. Про-гноза означава предвиђање бу-
дућности; дија-гноза - познавање садашњице која je истра-
жена «уздуж и попреко». Ек-стаза - када човек од пуноће
надахнућа «излази из себе»; ен-ту-зијазам je нешто још Be­
be, кад човек од пуноће надахнућа «улази y бога» (сећате ce
корена -тео-? он ce овде крије y слогу -ту-). После ентузија-
змД може да уследи једино апо-теоза, када ce човек са земље
узноси до богова (овде je опет корен -тео).
Ми говоримо сим-бол - предмет, који означава други
предмет или појам, сједињавање са њим. Ha пример, као кад
два човека сломе штапић, a затим један од њих, шаљући
другом гласника, шаље му и своју половину штапића; поло-
вине ce спајају и с-једињавају, и гласнику ce верује. A какав
супротан префикс треба узети да би ce добило значење «раз-
-једињавања»? Префикс дија- - добија ce сам дија-во, однос-
но ђаво, који упропашћује људе уносећи раздор међу њих.
Тако су га замишљали Грци. Ето до каквих дубина ce може
доћи при бављењу кореновима и префиксима.

270
 ПЕТИ ДЕО

ПОСЛЕДЊИ BEK СЛОБОДЕ,

ИЛИ ЗАКОН УДА РА У ПРОТИВРЕЧНОСТИ

Врлино,
МноГотегобна за смртни род,
Најлепши си добитак живота људскоп
За девичанску твоју лепоту
Иумремо,
И предузимамо pagoee моћне u неуморне —
Најзавиднији си ж реб y Хелади:
Таквом сншом
Испуњаваш ти наше душе,
Снтом бесмртном,
Власнијом од злата,
Власнијом од предака,
Власнијом од сна, којиублаж ава пошед...

Аристотел
 ПРАВО HA НЕРАД?

Постоји општељудско својство: лењост. Оно пгго нам

je занимљиво радимо са уживањем, a што нам није интере-
сантно - од тога ce олењимо. И сваком од нас je некад пада-
ло на памет: ех, требало би смислити непгго да на дрвећу ра-
сгу саме погачице! Грци су тај осећај такође добро знали: mi­
je без разлога код њих постојао мит о златном веку, када je
земља давала људима све на поклон. A y тадашњем гвозде-
ном веку управо зато су ce тако чврсто држали ропства. Они
нису изнуривали робове радом до смрти, не, али сав свој соп-
ствени рад, који ce могао свалити на другог, сваљивали су
на роба. Једино тада су доживљавали блажени осећај слобо-
де - слободе не само од цара шш тиранина него и од досад-
них свакидашњих брига.
Наравно, то не значи да су сви слободни људи y Грч-
кој доколичарили и само пожуривали робове. Старогрчке
занатлије су биле марљиви аргатници, као и y другим вре-
менима и y другим народима. Али су радили као да ce сти-
де свог рада. И тај осећај - ручни рад je срамотан - остави-
ло je печат на сву грчку културу. Философија ce развијала,
али није ce развијала техника. Зашто? Управо зато «ми ce
одушевљавамо статуама Фидије и Поликлета, али, кад би
нама лично предложили да постанемо Фидија и Поликпет,
ми бисмо с одвратношћу одбили» признаје један грчки пи-
сац. Зашто? Зато што je посао скулптора - ручни рад, баш
као и посао роба.
Чак и када je слободни човек остајао без nape и, хтео
не хтео, морао да зарађује за живот својим рукама, радије ce
унајмљивао да ради не дугорочан него дневни посао - данас
један, сутра други. To му je омогућавало да памти како je са-
мом себи господар. A y дугорочном најму ce осећао готово
као роб. Живот, отаљавање од данас до сутра - то их није
плашило, нису размишљали даље од сутрашњег дана. «Хлеб
наш насушни дај нам данас» - говори ce y првој хришћан-

273
 ској молитви из оних времена кад je хришћанство још било
вера пуких сиромаха.
Човек y свом граду никад ce није осећао усамљен. Он
je помагао суграђанима y рату - они су били дужни да му по-
мажу y мирно време. Од ратног плена, од пореза савезника,
од сопствене зараде - свеједно од којих средстава. Још je Пе-
рикле увео плату за шест хиљада судија и за свенародна да-
вања о позоришним празницима. Сад су увели плату и за
учешће y Народној скупштини, a празничне поделе су чини-
ли два пута чешће. Ta давања су била ништавна - да ce на
једвите јаде преживи дан. Али народ ce очајнички чврсто др-
жао њих: «Лепак на коме ce држи град» - назвао их je ретор
Демад. Чак je постојао закон: сви вишкови од државних ра-
схода морају ићи само на празничка давања, a ко предложи
друтачије, кажњава ce смрћу.
A ko није успевао да преживи на рачун државе, несамо-
љубиви сиромах je могао да живи на рачун неког богатог или
просто имућнијег човека, тако што ce смести код њега као
готован: да му буде потрчко, да ra забавља шалама, a да ce
за то храни за његовом трпезом. У грчким комедијама из тог
доба такав промућурни готован, који извлачи из свих нево-
ља свог приглупог газд у - обавезно je лице. Ha грчком je «го-
тован» - «пара-сит» (како je од тога касније настала реч, ја-
сно je сваком).
Тако ce закон окренуо наопако: мисао о дугу држави
потиснула je мисао о праву на нерад на рачун државе. Држа-
ва je од тога слабила. Лењост je општељудско својство, али
y друштву где постоји ропски рад - цвета посебно погубно.
Када осећаш право на нерад, више и не помишљаш о
томе одакле ce узимају средства од којих живиш. Чини ce
да на свету увек постоје средства за то, само нису добро рас-
поређена: комшија има много, a ти мало. Тако ce паразиту
чинило да, ако његов газда има новац, таквог газду може и
треба покрасти; тако ce и свим Грцима заједно чинило да пер-
сијски цар има много богатства, na их треба искамчити или
отети. И ми видимо: нови век почиње најамничким ратови-
ма на рачун Персије, a завршава ce освајањима Александра

274
Македонског. A интервал je испуњен споровима философа
како најбоље поступати са тим добром, које ипак постоји.

PAT ПОСТАЈЕ ПРОФЕСИЈА

Постојала су само два занимања која je слободан Грк

сматрао да су достојна, зато што су била најстарија: сељач-
ки рад и војнички посао.
Од сељачког посла ce живело све теже: земља није ус-
певала да ce опорави од једног грађанског рата, a на њу ce
сручивало ново пустошење. И опљачкани људи су прелази-
ли на војнички посао: да не би постали плен, они су поста-
јали ти који плене. Ако би им ce своја држава одмарала од
рата, одлазили су y другу државу, да служе као најамници.
«Њима je рат - мир, a мир - рат» - говорио je о најамници-
ма цар Филип Македонски.
Историја новог времена je мир са периодима рата, исто-
рија Грчке - рат са периодима мира, Наизменично смењи-
вање рата и мира je Грцима изгледало природно, као смењи-
вање годишњих доба. Правог мира није чак ни било: закљу-
чивана су само примирја, a и она су кршена. Ратовали су, али
не ради освајања: чак и Спарти je било тешко да освојену
област држи y покорности. Ратовали су како би одмерили
снаге и пљачкањем наградили себе за победу; a тако ce M o ­
rao ратовати до бесконачности. У ратни поход су полазили
y мају, када je жетва озимих усева била y јеку; ако су побе-
ђивали, палили су њиве и пљачкали куће, a ако нису, то су
радили њихови противници. У јесен, пред бербу маслина и
грожђа, разилазили су ce no кућама. Најпре je y те ратне по-
ходе ишао сав народ који je био y стању да носи оружје. Ка-
сније, после крвопролића y великом рату Атине и Спарте, M a ­
no су ce замислили и почели да чувају људе. Тада ce и указа-
ла потреба за најамницима - онима који су спремни да рату-
ју не за свој него за туђи посао.
Многи најамници су гинули, малобројни су ce враћа-
ли са пленом и настањивали y миру, на сав гаас ce хвалећи

275
 чудима Koja су видели, и подвизима Koje су учинили на да-
леким ратним походима. «Хвалисави војник» je постао оба-
везни јунак комедије, исто као и чанколиз-паразит. Други
су им завидели. Неко je рекао: «Ето како рат избавља сиро-
махе!» Подсетили су га: «И ствара много нових».
Најамници нису умели ништа да раде осим да ратују,
зато су и били војници без премца. Многи су били сувише
сиромашни да би стекли тешко оружје и борили ce y строју.
Они су ce тукли y ланеној јакни уместо панцира, y кожним
чизмама уместо оклопних штитника за ноге, са лаким шти-
том y облику полумесеца. Они су кратким копљима засипа-
ли непријатељски строј, a гвоздени оклопници нису могли
да их сустигну. A када им je уместо кратких копаља атин-
ски вођа Ификрат дао дуга копља, испоставило ce да они мо-
ry да ce боре чак и y строју.
Раније су битке биле просте: две војске оклопника су
ce постројавале једна наспрам друге, и ударале су живим зи-
дом о зид, a малобројна коњица je покривала фаланге. Сад
je вођење битке постало вештина: требало je ускладити деј-
ства и лаконаоружаних, и тешконаоружаних, и коњице. «Ру-
ке војске су лаконаоружани војници, труп су joj оклопници,
ноге - коњица, a глава joj je војсковођа» - говорио je Ифи-
крат. Војсковођа je морао бити не само храбар него и паме-
тан. Говорили су: «Боље je стадо овнова са лавом на челу
него чопор лавова с овном на челу». Тебанском војсковођи
Пелопиду су дојавили да спремају нову војску на њега; он
je рекао: «Добар фрулаш неће да ce узбуђује зато што лош
фрулаш има нову - фрулу». Супарник атинског војсковође
Тимофеја ce хвалисао ранама које je задобио y првим редо-
вима мегдана. Тимофеј je казао: «Зар je тамо место војсково-
ђи? Мене je срамота чак ако y боју долети стрела до мене».
Ификрат и Тимофеј су двојица војсковођа који су
атинском оружју повратили некадашњу славу. Успели су да
обнове чак и Атински поморски савез. (Истина, за кратко:
савезници су памтили атинске навике изнуђивања и чим je
први пут загустило, напустили су Атињане). Посебно успе-
шан je био Тимофеј: сликари су га цртали како спава, a изнад
његове главе богиња Срећа рибарском мрежом му лови гра-

276
дове. Taj Тимофеј je био не само војник - учио je код фило-
софа Платона и на његовим оскудним ручковима слушао ње-
гове паметне беседе. Он je говорио Платону: «Твоје јело je
добро, не кад га једеш него кад га ce сећаш».
Пред битку, Тимофеју je један од другова рекао: «А хо-
ће ли нам захвалити отаџбина?...» Тимофеј je одговорио: «Не,
ми ћемо захвалити њој». To je био добар одговор, али и друг
je имао основе за то питање. После горког искуства с Алки-
бијадом, атинска Народна скупштина није веровала својим
војсковођама: ако су побеђивали, сумњичила их je за стрем-
љење тиранији, ако су били поражени - за издају.
Неки су успевали да ce на суду одбране шалом. Јед-
ног војсковођу су оптужили: «Ти си бежао са бојног поља!»
Он je одговорио: «У вашем друштву, пријатељи!»
Другима je било теже. Ификрата су оптужили за мито
и издају. Он je тужиоца упитао: «А ти би могао да издаш?»
- «Никада!» - «А зашто онда мислиш да бих ja могао?» Ту-
жилац je био потомак тираноубице Хармодија, a Ификрат -
син кожара; тужилац га je прекорео тиме што није колено-
вић. Ификрат je одговорио: «Moj род почиње мноме, a твој
ce тобом - завршава».
Све више Грка je од куће одлазило тамо где боље пла-
ћају. A најбоље су плаћали y Персији. Када je Александар
Македонски ратовао против последњег персијског цара, y
тој војсци су га дочекали не само Азијати него и најамници
Грци, a то су били и цареви најбољи борци.

РАТНИ ПОХОД ДЕСЕТ ХИЉАДА ГРКА

Најзнаменитији je најамнички ратни поход десет хи-

љада Грка на Вавилон и од Вавилона до Црног мора. Једном
су y Спарти казали Аристагори: «Ти си полудео ако хоћеш
да ce удаљимо на три месеца пута од Грчке и мора». Сто го-
дина касније, управо y такав лудачки ратни поход кренуло
je десет хиљада грчких најамника y персијској служби.
i У Вавилону и Сузи владао je персијски цар Артаксеркс.
У Сајхцу, суседу Грчке, намесник je био његов брат Кир Мла-

277
 ђи, имењак првог персијског цара. Он je био млад, одважан,
великодушан и дарежљив. Од његовог новца Спартанци су
коначно успели да победе Атињане. Кир je сањао да свргне
брата и постане цар. Није ce уздао y своју персијску војску
и почео je да окупља Грке. Окупио их je десет хиљада. Они
су y отаџбини ратовали једни против других, a овде су осе-
ћали своје заједништво усред друге државе, где je хлеб био
од проса, вино од урми, где пут не мере кратким стадијима
него дугим парасангама, a no степама врве дропље и дивљи
магарци. Атињани су пецкали Спартанце: «Bac y школама
уче да крадете». Спартанци су Атињанима одговарали: «А
ви и без учења умете да крадете». Али y строју су ce тукли
раме уз раме.
Казали су им да их воде против побуњених горштака,
и тек y путу су им открили прави циљ. Они су ce узнемири-
ли: «Нису нас унајмљивали за то!» Кир им je обећао повећа-
ње плате за један и no пута, a када стигну y Вавилон - сва-
ком no пет мина сребра. Две трећине пута су већ биле пре-
ђене; Грци су кренули даље.
Ha три дана хода од Вавилона, y сусрет им je долазила
царева војска. Најпре ce на крају неба дигао бели облак пра-
шине, затим je хоризонт степе са три стране покрило црни-
ло, после су y њему засветлуцали панцири и копља, a поста-
ли су видљиви и поједини одреди. Кир je постројио своје: ća
десне стране Грке, са леве Персијанце. Грцима je показао ру-
ком туда, где ce над непријатељском војском вијорио цар-
ски знак - златни opao раширених крила: «Удрите туда, та-
мо je цар». Грци нису схватили. За њих je било најважније
да разбију цареву војску, a за Кира - да убију цара. Наспрам
њих су ce видели редови царевих бораца са корбачима и др-
веним штитовима - рекли су им да су то Египћани; Грци су
ударили на њих, потукли их и појурили, одмичући ce све да-
ље од царевог орла. Тада je Кир са телохранитељима очај-
нички ударио сам на царев одред, пробио ce до самог Артак-
серкса, копљем je ударио брата - али тада га je кратко ко-
пље погодило y око, он je замахао рукама, пао са коња и по-
гинуо. Његови војници Персијанци су ce разбежали или при-
шли Артаксерксу.

278
 Када су ce вратили Грци, све je било завршено. Они су
били спремни да ce боре даље, али цар није прихватао бит-
ку. Сами y туђој земљи, на три месеца пута од куће, али осе-
ћали су ce као победници. Цар им je послао гласнике: «По-
ложите оружје и пређите код мене». Први од грчких војско-
вођа je рекао: «Боље смрт». Други: «Ако je јачи, нека нас
освоји силом, ако je слабији, нека нам одреди награду». Тре-
ћи: «Ми смо изгубили све осим оружја и врлине, a они не мо-
гу једно без другог». Четврти: «Када побеђени наређује по-
беднику, то je или безумље, или подмуклост». Пети: «Ако
нам je цар пријатељ, са оружјем смо кориснији њему, ако je
непријатељ, кориснији смо себи».
После тога, ниједан од њих петорице није живео ни M e-
cep и no дана. Персијанци су их позвали на преговоре, за-
кпели ce да их неће дирати и све су их убили. Надали су ce
да ће ce Грци изгубити и погинути. To ce није десило. Вој-
ска ce окупила на састанак, као на народну скупштину, иза-
брала je нове војне заповеднике, пословно je размотрила деј-
ства и пут. Један од нових војних заповедника je био Атиња-
нин Ксенофонт, Сократов ученик; он je и оставио опис тог
ратног похода.
Кренули су на север, како би избили на Црно море. Да
ли je дуго до њега, нису знали.
Најпре су путовали равницом. Слева je текла река Ти-
гар, здесна су ce дизали брегови, са брда je Грке пратила ца-
рева војска: није прихватала бој, али y свакој прилици их je
гађала из лукова и праћки. Грци су ишли y no четири одре-
да, са комором y средини. У комори je било све што су на-
пљачкали: намирнице, ствари, робови. Робови су били ме-
штани, нису разумели грчки, са њима су разговарали знако-
вима, као са немима. Нису могли да носе много; палили су
све освојене вишкове. Народ на њиховом путу je бежао из
села, али могли су да ce прехране.
После су почеле планине. У планинама je живео на-
род Кардухи, који није признавао ни царску, нити ичију дру-
гу власт. Царева војска je заостала. Грци су им послали об-
јаву да су Ненријатељи цару, али нису непријатељи Кардуха
- нису их разумели. Грци су ce кретали кроз клисуре, a са

279
 планинских падина на њих су ce котрљале камене громаде
и летеле стреле. Кадухи су имали лукове дуге три лакта, a
стреле - два лакта, пробијају штит и панцир. Да би ослобо-
дили пут, морали су да шаљу одред стазом на врлет, како би
ce попели још више, изнад нападача и тукли их одозго, као
они Грке. Кроз земљу Кардуха су ишли седам дана: сваки
дан - бој, сваке нођи - са свих страна непријатељске ватре на
врпетима. Планинске реке су биле тако брзе да ce са штитом
није могло ући y воду - обара с ногу.
Затим je настала Јерменска висораван. Овде није било
непријатеља, али овде je био снег. Био je изнад колена коњу
и пешаку, дању je светлуцао тако да су морали завијати очи,
како не би ослепели, a ноћу ce отапао под ватрама и правио
јаме. Северни ветар им je дувао y лице; приносили су жртве
ветру, али није престајао да дува. Било je тако хладно да спа-
вачи нису хтели да устају испод снега: смет их je штитио од
хладноће. Затворени одред ce једва кретао, зато што су све
време сакупљали смрзнуте војнике. Предах су правили y јер-
менским селима. Тамо су била подземна станишта - и за љу-
де и за стоку, од јела су имали само хлеб и јечмено пиво, које
су сламком пили из глинених буради.
Последње планине су биле y земљи Халиба, ковача
гвожђа, који су плесали на литицама кад виде непријатеља.
Халиби нису знали за лукове и стреле, борили су ce само го-
лим рукама, убијенима су одсецали главе кривим срповима
и набијали на коље, које четвороструко премашује висину
човека. Заробљеници и спроводници су говорили да je море
већ недалеко.
Најзад су ce извиђачи једног јутра попели на следећу
планину и од једном дигли велику галаму. Они који су ишли
за њима су помислили да их je напао непријател. и пожури-
ли им y помоћ. Вика je постајала све жешћа, зато што су и
придошлице почеле да вичу, a најзад ce чуло да вичу: «Mo­
pe! море!» Иза неколико планинских ланаца ниже висине,
на хоризонту ce видело црно зимско море. Војници су ce зби-
јали на врху, грлили су ce y сузама, не гледајући ко je вој-
ник, a ко војни заповедник. Без наредбе су ce латили саку-
пљања камења, направили су хумку и ставили на њу - плен,

280
као дар боговима после победе. Спроводнику су као награ-
ду дали коња, сребрни пехар, персијску одећу и десет злат-
них царских новчића, a сваки војник je додао нешто y своје
име. A затим су кренули низбрдо - према мору. И после де-
сет дана, кад су стигли y први грчки град - Трапезунт, при-
нели су жртве Зевсу-Спаситељу и Хераклу-Путовођи, na y
част богова приредили надметање: тркање, борбу и коњске
трке.
Три месеца je десет хиљада војника са Киром ишло на
Вавилон, осам месеци су ce враћали док нису стигли y поз-
ната места на егејским обалама, где их je примио хроми спар-
тански цар Агесилај, који je тамо војевао против Персијанаца.

АГЕСИЛАЈ И УДАР У ЛЕЂА

Када je Атина била на челу Грчке, требало joj je два-

десетак-тридесет година да je сви савезници омрзну. Када
je Спарта сломила Атину и стала на чело Грчке, већ после
пет година су je сви омрзли.
Спарта више није била она као y доба Ликургових за-
кона и гвоздених новчића. Од персијске помоћи y рату про-
тив Атине, y Спарти ce појавило злато. Било je објављено да
je то злато - само за државу, a не за приватна лица; ипак су
приватна лица наваљивала на злато, крала га и прикривала.
Свеопшта једнакост Спартанаца je престала: слаби су мрзели
јаке, јаки су мрзели једнаке. Почеле су завере. Када je умро
први човек y Спарти - Лисандар, победник Атине, y кући
су му нашли записе са планом за државни преврат: y Спар-
ту ће доћи човек, објавиће да je он син бога Аполона, y Дел-
фима ће му дати тајна пророчанства која ce чувају само за
Аполоновог сина, и он ће y њима прочитати да власт двоји-
це царева y Спарти треба укинути, изабрати једног, али нај-
бољег - таквог као што je Лисандар. Непријатне записе су
прећутали. У то време млади јунак Кинадон, кога су грађа-
ни ражаловали због сиромаштра, правио je другу, много про-
стију заверу. Он je довео друга на трг и рекао: «Преброј ко-

281
 лико je овде пуноправних и колико непуноправних». Испо-
ставило ce: један на сто. «Па, ето, тих сто ће на први знак да
навале на тог једног, треба само викнути поклич да смо ми
за стару једнакост». Међу саговорницима ce нашао издајник,
Кинадона су ухватили, вукли су га као кладу кроз град и смрт-
но премлатили кољем.
Међу тим новим Спартанцима, грамзивим на злато и
на власт, усамљени остатак давнашње врлине био je цар Аге-
силај. Он je био мали, хром и брз, ишао je y старом грубом
плашту, са својима je био срдачан, са странцима подругљив.
Када je био y ратним походима, спавао je y храмовима: «Кад
ме не виде људи, нека ме виде богови». Од свих чуда y Егип-
ту, највише му ce свидео чврсти папирус: од њега су ce mo ­
tah плести венци за награде, још просгији него y Грчкој. Вој-
ници су га обожавали, тако да су га спартанске власти уко-
риле зато што борци више воле њега него отаџбину.
Агесилај je наговорио Спартанце да започну рат про-
тив Персије: што да чекамо персијско злато на поклон, бо-
ље да га освојимо као плен. Власти су ce колебале. Агесилај
им je предочио повољно пророчанство додонског Зевса. На-
редили су му да пита делфијског Аполона. Он je y Делфима
питао: «Потврђује ли Аполон очеве речи?» Ha такво пита-
ње могло ce одговорити једино «да».
Испловљавање je било свечано - из Аулиде, отуда, ода-
кле je некад цар Агамемнон пловио на Троју. Ратни поход
je био успешан: размажени цареви војници нису издржали
спартански удар. Агесилај je свлачио заробљенике и покази-
вао борцима њихова бела тела и гомиле богате одеће: «Ево
против кога и за шта ce борите!» Јонски градови су му ука-
зивали божанске почасти; он je говорио: «Ако умете да пра-
вите од људи богове - направите их од себе, тада ћу вам по-
веровати». Персијски цар му je слао поклоне; он je одгово-
рио: «Навикао сам да обогаћујем војнике a не себе, и то пле-
ном a не поклонима». Он ce већ спремао да крене на Вави-
лон, трагом десет хиљада Грка, кад одједном, из Спарте му
стиже наређење да ce врати. Против Спарте су ce дигли Те-
ба, Атина, Аргос, Коринт, и држави je била потребна њего-
ва помоћ.

282
 Поновила ce позната прича. Некад су против Персије
водили рат Атињани, a Спартанци су им код Танагре нане-
ли ударац y леђа. Сада су рат против Персије водили Спар-
танци, a Атињани са савезницима су им, са своје стране, на-
носили удар y леђа. Али, овога пута им je помогло персиј-
ско злато: цар, пошто je престао да плаћа Спарти, почео je
да плаћа њеним непријатељима. Када je Агесилај напуштао
Азију, показао je пријатељима царску монету са ликом стрел-
ца и казао: «Ево какви су нас стрелци истерали отуда!» A
кад je чуо за прве битке грађанског рата, узвикнуо je: «Јад-
на Грчка! Погубила си онолико својих, колико ти je довољ-
но да победиш све варваре!»
Спартанце je било лакше разбити на мору него на коп-
ну. Цар je поБсренуо своју флоту на Грчку; на улазу y Егеј-
ско море, код Книда, Афродитиног града, Спартанци су би-
ли разбијени. Ha челу персијске флоте - нечувена појава! -
био je Атињанин. Звао ce Конон; десет година пре тога он није
послушао Алкибијада и уништио je атинску флоту код Его-
спотама, Козје реке. Сада je он нловио да обнавља атинску
моћ - на невољу Спарте и на радост персијског цара. Знак
атинске моћи биле су градске зидине, које су повезивале Ати-
ну ća својом луком Пирејом: y тим зидинама Атина je била
неприступачна. Почели су да их граде за време Темистокла,
срушили за време «тридесеторице тирана» и сад су их гра-
дили поново; градитељима су плаћали персијским златом.
Агесилај je журио y Грчку копном, обилазећи Егејско
море, кроз земље дивљих Трачана. Питао их je: «Како да
идем кроз вашу земљу: да дигнем копља или да спустим ко-
пља?» - и пропуштали су га. Кад je крочио y Грчку, разбио
je побуњене савезнике оног истог дана кад му je долетела
вест о уништењу флоте код Книда. Али то није могло да pe­
lini исход рата. Узајамно истребљивање ce настављало.
Најзад су Спартанци изнемогли и послали понизне иза-
сланике персијском цару: да траже опроштај за рат против
њега и да траже савез против непријатеља. Одмах су то исто
учинили и Атињани, и Тебанци, и сви остали. Артаксеркс je
седео на високом трону, изасланици су му ce клањали до зе-
мље. Само je Тебанца било срамота да ce клања - испустио

283
je прстен на под и сагнуо ce, као да га подиже. Артаксеркс
je даровао изасланике поклонима - нико их није добио; са-
мо атински изасланик je довезао толико дарова да су после y
атинској Народној скупштини шаљиво предложили да сваке
године шаљу цару no девет сиромаха no ћар. Само Спарта-
нац ce није суздржао и почео je да грди персијско уређење;
цар je наредио да објаве како тај може да прича шта год хо-
ће, a он, цар - да ради шта год хоће.
Договор «Царског мира» почињао je речима: «Цар Ар-
таксеркс сматра за праведно да јонски градови остану њего-
ви, a да остали грчки градови буду независни један од дру-
гог... A ко не прихвати овај мир, тај ће имати посла са мном».
Оно што није могао да постигне Ксеркс, постигао je Артак-
серкс: персијски цар je располагао Грчком као својом, a да
при томе није увео ниједног војника y њу.
«Како je срећан персијски цар!» - казао je неко Агеси-
лају. «И тројански Пријам je y његовом годинама био сре-
ћан» - мрачно je одговорио Агесилај.

ПЕЛОПИД И ЕПАМИНОНД

A ko погледамо мапу Грчке и сетимо ce грчке истори-

је, открићемо занимљиву законитост: сила Грчке ce кретала
постепено са истока на запад. Некада, y доба Талеса из Ми-
лета, најнапреднији су били градови малоазијске Јоније. По-
сле персијских ратова, најјача држава je постала Атина. Она
je слабила пошто ју je разбила Спарта, али зато наједном до-
живљава успон (не задуго, али изразито) западни сусед - бе-
оћанска Теба. Затим, западно од Тебе, Фокида je још брже
сакупила и изгубила снагу, затим Етолија; даље je било мо-
ре, a преко мора нови газда света - Рим.
Сада je био ред на Тебу. Она je још била велики, али
тих град, y којем су живели no законима предака, повинују-
ћи ce угледним људима, сврставали ce y савезнике Спарта-
нада и y својој тврђави Кадмеји су мирно трпели спартан-
ски гарнизон. Сада су они устали, збацили спартанску власт,

284
завели демократију, исту као y Атини, и десет година су
ишли y ослободилачке походе no читавој Грчкој. Вође Тебе
y тој славној деценији била су двојица пријатеља - Пелопид
и Епаминонд.
Пелопид je био угледан, богат, плаховит и дарежљив,
Епаминонд - сиромашан, недружељубив и озбиљан. Пело-
пид je командовао тебанском крњицом, Епаминонд - пеша-
дијом. И захваљујући Епаминонду, тебанска пешадија je на-
правила чудо: нанела je непобедивим Спартанцима такав по-
раз, после кога je Спарта заувек изгубила власт над Грчком.
Борба je почела падом Кадмеје. Спартански војни за-
поведник y Кадмеји звао ce Архије. Њему су на гозбу доне-
ли вест да ce уТеби кује завера против Спартанаца. «То je
важна ствар?“ - упитао je Архије. - „Онда - не на гозби, он-
да сутра». До сутра није доживео: на тој гозби су га и уби-
ли. Његов одред je предао тврђаву за право изласка са ору-
жјем y рукама. Када су ce y Спарту вратили ти који су ce пре-
дали, све су их казнили смрћу за понижење спартанске части.
Спартанска војска je кренула на Тебу. Ићи против ње -
било je страшно. Гатари су бацили жреб: део жребова je пао
повољно, део неповољно. Епаминонд их je поделио на две
гомилице и обратио ce Тебанцима: «Ако сте храбри, онда су
ваши жребови, ево ови, a ако сте кукавице, онда су то, ево,
ови».
Пред бојем je жена захтевала од Пелопида да ce чува.
Он joj je одговорио: «То треба саветовати обичном војнику,
a војсковођа je дужан - да чува друге».
Војска ce састала близу града Леуктре. Пелопиду су ка-
зали: «Ми смо доспели непријатељу». Пелопид je узвратио:
«А зашто није он - нама?»
Тебанци су победили y бици, зато што су Пелопид и
Епаминонд постројили војску на нов начин: једно крило су
појачали, друго ослабили и пошли на спартанску фалангу,
не једнаким стројем већ јаким крилом напред. Фаланга није
умела да маневрише добро, није успела да ce престроји и пр-
во je била покошена на једном крилу, a после и свуда. Бојно
поље je било тебанско; Спартанци су послали изасланике да
им траже мртве, да их узму ради сахране. Како не би могли

285
 да преумањују своје губитке, Епаминонд им je дозволио да
односе мртве, али не сви одједном, него прво спартански са-
везници, a затим Спартанци. Тада je и постало очигледно да
je само Спартанаца погинуло више од хиљаду.
Вест о страшној бици стигла je y Спарту на дан праз-
ника. У току су била такмичења y певању. Ефори су раза-
слали no кућама извепггаје о погинулима, забранили сваку
короту и наставили да надзиру такмичења. Рођаци погину-
лих су приносили жртве боговима и радосно честитали јед-
ни другима то пгго су њихови ближњи пали као јунаци; ро-
ђаци спасених су изгледали као убијени чемером. Тек после
три године, када су Спартанци уепели да однесу победу над
савезницима Тебе, a да не изгубе ниједног човека - она je
ушла y историју као «битка без суза» - провалила су права
осећања. Владари су честитали војницима, жене су ликовале,
старци су захваљивали боговима. A некада je побеђивање не-
пријатеља y Спарти било тако обична појава да су чак бого-
вима жртвовали само певца и ништа више.
Тебанци су продрли на Пелопонез, дошли до саме
Спарте. Сви пелопонески савезници су ce одвојшга од Спар-
те. У граду није било војске. У сусрет непријатељу изашло
je прегрпгг стараца са оружјем y рукама. Пелопид и Епами-
нонд ce нису срозали до такве битке и одступили су.
Био je празник, Тебанци су певали и пили, Епаминонд
je базао сам и замишљен. «Зашто ce ти не веселиш?» - пита-
ли су га. «Да бисте ce ви могли веселити» - одговорио je он.
Од победа долази сумња: народу ce учинило да je Епа-
минонд могао учинити за Тебу више него што je урадио. Ту-
жили су га суду због тога што je командовао војском чети-
ри месеца дуже него што je требало. Он je казао: «Ако ме
казните смрћу, изнад гроба ми напишите пресуду, како би
сви знали: против воље Тебанаца, Епаминонд их je натерао
да спале Лаконију, коју пет стотина година нико није палио,
и да постигне независност за све Пелопонежане». И суд je
одбио да осуди Епаминонда.
Епаминонд ce није богатио y ратним походима. Имао
je само један плашт, a док je тај плашт био на крпљењу, Епа-
минонд није излазио из куће. Пелопида су корели због тога

286
што не помаже пријатељу, a Епаминонд je одговарао: «Шта
ће новац војнику?» Персијски цар му je послао тридесет хи-
љада златника - Епаминонд je одговорио: «Ако цар жели до-
бро Теби, и бесплатно ћу му бити пријатељ, a ако неће - он-
да ми je непријатељ».
Пелопид je доспео y заробљеништво тесалијском ти-
ранину Александру од Tepa. Држао ce тако гордо, да га je
Александар запитао: «Зашто ce ти тако трудиш да што пре
умреш?» - «Да би им ти постао омраженији и што скорије
погинуо» - одговорио je Пелопид. Он je био y праву: Алек-
сандар je убрзо био убијен.
Пелопид je остао жив. Погинуо je после неколико го-
дина, y боју. Пред битку су му рекли: «Чувај ce, много je не-
пријатеља». Он je одговорио: «Тим боље, ми ћемо их поту-
ћи». Из те битке ce није вратио.
Епаминонд je такође погинуо y боју - y боју код Ман-
тинеје, којим ce завршила десетогодишња тебанска срећа.
Рањеног, изнели су га из окршаја и положили испод дрвета.
Битка ce већ завршила. Замолио je да му позову Дајфанта.
«Он je убијен». - «Онда Јолаида». - «И он je убијен». - «Он-
да закључите шго пре мир“ - казао je Епаминонд - „зато пгго
y Теби више нема достојних војсковођа». Онесвеегио ce, за-
тим je упитао je ли он изгубио штит. Показали су му његов
штит. «Koje победио y боју?» - «Тебанци». - «Онда могу да
умрем». Наредио je да му из ране извуку кратко копље, које
je штрчало, и линула je крв. Неко од другова je зажалио што
умире a да нема деце. Епаминонд je казао: «Moje су две кће-
ри - победе код Леуктре и Мантинеје».

ДАМОКЛОВ МАЧ

Говорећи о Пелопиду, споменули смо тесалијског ти-

ранина Александра од Tepa. Он je био само један од многих
војсковођа који су y том бурном веку користили побуне на-
рода како би освојили власт и владали, не рачунајући ни са
ким и ослањајући ce само на војску, као што су двеста годи-

287
 на пре тога владали Поликрат, Пизистрат и други тирани. Са-
да je за то било више могућности: окупљање најамничке вој-
ске, као што смо видели, било je најпростија ствар. Сада je
за то било такође више оправдања: лекције софиста су до-
звољавале да ce каже како y природи постоји једино право
јачег, a све остало су условности. Али, y поређењу са пре-
ђашњим тиранима, нови су били похлепнији и страшљиви-
ји. Похлепнији - зато што je било више најамника и треба-
ло je више плаћати. Страшљивији - вероватно зато што со-
фистичка оправдања нису могла да заглуше глас савести. Нај-
јачи, најпохлепнији и најстрашљивији, na према томе, и нај-
окрутнији тиранин тога доба био je Дионисије Старији y си-
цилијанској Сиракузи.
Он je личио на Алкибијада, који ce докопао жељене
власти. И титула му je била иста: војсковођа-самодржац. Али
он није трошио душевну снагу на пука уживања, као Алки-
бијад. Он je дошао на власт обећавајући народу две ствари:
да ће одбити Картагињане, који су већ сто година угњетава-
ли сицилијанске Грке, и да ће укротити угледне и богате љу-
де, који су ce сувише осилили. Учинио je и једно и друго.
Хапсио je своје богате непријатеље, њихову земљу je поде-
лио упропашћеним сиромасима, за њихов новац je сакупио
најамнике, потиснуо je Картагињане, ујединио две трећине
Сицилије под своју једину власт. A даље je ишло само no се-
би: новац je ипак био потребан, непријатељи ипак страшни
- почели су тешки намети и сумњичавост.
Дионисијеви обавештајци и потказивачи су били нај-
бољи y Грчкој. Причало ce да су картагинске власти, тобо-
же y страху од њих, под претњом смрћу забраниле Картаги-
њанима да знају грчки језик. A Дионисијеви људи су, нарав-
но, денунцирали не само Картагињане. Чувени сиракушки
каменоломи - где су некада држали заробљене Атињане -
никада нису били празни за време Дионисија. Људи су ce ту
мучили годинама и деценијама, ту су рађали децу, и она су
ту одрастала, a ако су их пуштали на слободу, бежала су,
као дивљаци, од сунчеве светлости, од људи и од коња.

288
 Дионисијев пријатељ je био Дамокле, који je једном
рекао: «Да ми je да живим као што живе тирани!» Диониси-
је му je одговорио: «Изволи!» Дамокла су раскошно одену-
ли, намазали га миришљавим уљем, сместили га за раско-
шну софру, сви су трчкарали наоколо испуњавајући му сва-
ку реч. Усред гозбе он je одједном приметио да му изнад гла-
ве, са таванице, виси мач о коњској длаци. Залогај му je стао
y 1рлу. Упитао je: «Шта ово значи?» Дионисије му je одго-
ворио: «То значи да ми, тирани, увек живимо управо тако,
на длаку од смрти».
Дионисије ce бојао пријатеља. Један од њих je уснио
како он, као, убија Дионисија; тиранин r a je осудио на смрт:
«Шта човек потајно жели на јави, то и сања» (то би потвр-
дили и савремени психолози). Дионисије ce бојао да припу-
шта себи берберина са бритвом, na je натерао кћерке да на-
уче берберске послове, како би га бријале. Затим ce почео
плашити и кћери, na je почео самом себи да спаљује косу,
усијаном љуском лешника.
Грдили су га због тога mro поштује и дарује једног ни-
штака. Он je рекао: «Желим да барем једног човека y Сира-
кузи мрзе више него мене».
Он je пљачкао храмове. Са статуе Зевса je поскидао
злато и уместо тога, огрнуо статуу вуненим плаиггом: «У зла-
ту je Зевсу лети сувише вруће, a зими сувише хладно». На-
редио je да статуи Асклепија, бога исцелитељства, Аполо-
новог сина, скину златну браду: «Није лепо да син буде бра-
доња кад му je отац - голобрад».
Он je наметнуо тежак порез Сиракужанима; они су пла-
кали говорећи му да немају ништа. Он им je наметао и дру-
ги, и трећи - све док му нису дојавили да Сиракужани више
не плачу него му ce подсмевају. Тада ce он зауставио: «Зна-
чи, они истински више немају ништа».
Једном су му дојавили да једна старица y храму моли
богове за здравље тиранина Дионисија. Он ce тако пренера-
зио, наредио да je доведу и почео je ислеђивати. Старица je
казала: «Ја сам надживела тројицу тирана - све гори од го-
рега; какав ли ће тек бити четврти?»

289
 Међутим, он je умео, ако je потребно, и да плени на-
род. Када ce водио рат против Картагине и требало je што
пре опасати Сиракузу зидом, он je на градилишту радио као
прости каменорезац, дајући пример свима.
Умео je да цени племенигост. У Сиракузи су била два
друга - Дамон и Финтије. Дамон je хтео да убије Диониси-
ја, ухваћен je и осуђен на смрт. «Дозволи ми да ce издвојим
до вечери и средим своје кућне послове» - казао je Дамон -
«као талац за мене, остаће Финтије». Дионисије ce грохотом
насмејао тако наивној смицалици и сагласио ce. Дошло je Be­
ne, већ су водили Финтија на погубљење. И тада je, проби-
јајући ce кроз руљу, стигао Дамон: «Овде сам; извини нгго
сам ce задржао». Дионисије je узвикнуо: «Помилован си! a
мене, молим вас, примите за свог трећег пријатеља». Фри-
дрих Шилера je о томе написао баладу под насловом «Јам-
ство».
Дионисије je био чак и песник-аматер, a песничка сла-
ва му je била дража од славе војсковође. Саветник му je био
весели и талентовани лиричар Филоксен. Дионисије му je
рецитовао своје песме, a Филоксен je рекао: «Лоше!» Дио-
нисије je наредио да га окују и баце y каменолом. После не-
дељу дана пријатељи су га извукли. Дионисије га je позвао
и одрецитовао му нове песме. Филоксен je уздахнуо, окре-
нуо ce заповеднику страже и казао: «Води ме назад y каме-
нолом!» Дионисије ce насмејао и помиловао ra. Тако je јед-
на од јама y сиракушким каменоломима добила назив - Фи-
локсенова.
Дионисије je умро после пијанчења, од радости што
су Атињани доделили награду трагедији коју je он сачинио.
Они су то учинили, наравно, не због савести него због ули-
зивања. Дионисију je било предсказано да ће умрети кад по-
беди јачег од себе. Он je мислио да ce то односи на његов
рат против Картагине, a испоставило ce - на његове супар-
нике-драмске писце. «Зато што јаче савладавају свуда, само
не y рату“ - примећује разборито историчар Диодор, који je
то бележио.

290
 АРИСТИП, УЧИТЕЉ УЖИВАЊА

У доба Дионисија Старијег (и y доба његовог сина Ди-

онисија Млађег) постојали су не само дворски песници већ
и дворски философи. Дворски - значи они који су пријатни
за слушање, лаки за разумевање, y тренуцима весеља заба-
вљају, a y важним - на њих ce не обраћа пажња. Најпогод-
нији за то био je философ Аристип из града Кирене.
Ma колико то било чудно, он je био Сократов ученик.
Kao Сократ, и он je загледао y сопствену душу, само врло
плитко. Он je y њој примећивао једино оно што je било на
самој површини: човек, као и свака животиња, тражи пријат-
ност и избегава непријатност. Он je за Сократом понављао:
«Ја знам да ништа не знам», али je томе додавао: «...осим
сопствених осећања». Он je говорио: «Сократ je живео као
сиромах, a зашто? Зато пгго му je то причињавало осећај за-
довољства. Значи ли то да живот y богатству и раскоши не
може причињавати никакво задовољство? He, може одлич-
но. Користићемо га, само да не спутава слободу нашег ду-
ха. Ako ми владамо уживањем - то je врло добро; али ако
нас уживање подреди себи - то je лоше. Постарајмо ce да ce
и y пурпуру, и y дроњцима осећамо подједнако слободно и
пријатно!»
Тако je настојао и да живи. Једном je ишао путем, a за
њим je роб, обливајући ce знојем, теглио џак новца. Ари-
стип ce окренуо и рекао: «Што ce мучиш? Избаци вишак -
и идемо даље». Аристипа су грдили зато што je љубавник
Лаисе, најмодерније лепотице y читавој Грчкој. Он je одго-
ворио: «Шта je ту лоше? Јар ja поседујем Лаису, a не она ме-
не». Дионисије из Сиракузе му je једном предложио да иза-
бере једну од три лепе робиње. Аристип je узео све три, na
рекао: «Тројански Парис je запао y невоље због тога што je
одабрао једну богињу од три!» - a када их je довео до свог
прага, пустио их je да иду куда их ноге носе. Зато што му ни-
су биле потребне робиње него - осећај задовољства.
Један философ, када ra je затекао за богатим ручком са
женама и музикантима, почео je да га грди. А р и стп je мало
причекао na га упитао: «А кад би теби све ово понудили као

291
 поклон, ти би узео?» - «Узео бих» - одговорио je тај. «Па што
псујеш? Очигледно, теби je само новац дражи него мени -
уживање».
Када je Аристип први пут бануо код Дионисија, овај
ra je упитао заштоje дошао. Аристип je одговорио: «Да бих
поделио оно што имам и окористио оним што немам». Дио-
нисије му je казао: «Зашто ви, философи, идете на врата бо-
гаташа, a не богаташи на врата философа?» Аристип je од-
говорио: «Зато што ми знамо шта нам je потребно, a ви - не
знате» и додао: «Јер и лекари иду на врата болесника, na
ипак, свако би више волео да не буде болесник него лекар».
r Једном ce он заузимао код ДионисиЈа за свог друга, Ди-
онисије га није слушао, Аристип му ce бацио пред ноге. Ка-
зали су му: «Срамота!» Он je одговорио: «Нисам ja крив He­
ro Дионисије, коме су уши на ногама». - «Кажи ми нешто
философско!» - захтевао je од њега Дионисије. «Смешно!» -
одговорио je Аристип. - „Ти од мене учиш шта и како треба
говорити, a ти мене учиш када треба говорити!» Дионисије
ce наљутио и наредио Аристипу да са почасног места за сто-
лом пређе на најудал.еније место. «Где ja седнем, тамо ће
бити почасно место!» - узвратао му je Аристип. Дионисије
je побеснео и пљунуо Аристипу y лице. Арисгип ce обрисао
и рекао: «Рибари ce подмећу капљицама мора како би уло-
вили ситну рибу; хоћу ли ce ja уплашити тих капи, ако же-
лим да уловим тако велику рибу као што je Дионисије?» A
када су га питали због чега je Дионисије незадовољан њиме,
одговорио je: «Због оног, због чега су сви остали незадовољ-
ни Дионисијем».
Неко му je довео сина на обучавање; Аристип je затра-
жио пет стотина драхми. Отац je казао: «За тај новац могао
бих купити роба!» - «Купи» - казао je Аристип - «и имаћеш
цигло два роба». - «А шта ће му дати твоје учење?» - запи-
тао je отац. - «Барем неће седети y позорииггу као камен на
камену». (Седишта y грчким позориштима, под ведрим не-
бом, била су камена).
Он je био врло различит од Сократа. Али ra je, као и
сви који су знали атинског лукавог мудраца, волео и памтио
читавог живота. Ha питање: како je умро Сократ? - он je од-

292
говарао: «Онако како бих и ja желео да умрем». Један ретор,
који je бранио Аристипа на суду, питао raje : «Шта ти je дао
Сократ?» - «Захваљујући њему“ - одговорио je Аристип -
„све што си ти говорио добро о мени, било je истина».
Аристип je имао оштар језик и лак карактер, Грци су
га волели и дуго памтили приче о њему. Али, ако мало бо-
ље погледамо, препознаћемо y њему добро познати и не на-
рочито поштовани тип из тог времена - паразита, професи-
оналног чанколиза. Обични чанколизи су паразширали због
потребе да утоле глад - Аристип je за себе смислио лепо, фи-
лософско оправдање. A y основи му je било то исто опасно
осећање: право на иерад.

ДИОГЕН У БУРЕТУ

Аристип je учио уживању. A други Сократов ученик,

no имену Антистен, узвикивао je: «Боље je безумље него ужи-
вање!» A затим, пошто ce смирио: «Презир према уживању
je такође - уживање».
Од свега што je говорио Сократ, најбоље je упамтио:
«Како je дивно што постоји толико ствари без којих ce мо-
же!» Наше тело робује потреби за јелом, пићем, топлотом и
одмором, али наша мисао je слободна, као бог. Тако ћемо
држати тело као роба, y глади и хладноћи - и утолико зано-
сније биће нам уживање y слободи духа, једино истинско за-
довољство - нема тог задовољства које je равно Аристипо-
вом! Правом мудрацу није потребно ништа, нити му je по-
требан ико, na чак ни суграђани; усамљен, он скита no све-
ту хранећи ce чиме стигне, и свима показује да je убог телом,
али je суштински - цар. Ако je Аристип имао философију
чанколиза, Антистенова je била философија надничара, ко-
ји живи од случајних гроша, али поносан на своју закониту
слободу.
E to, код тог Антистена дошао je једном да учи кршни
скитница из црноморског Синопа, no имену Диоген, син фал-
сификатора новца. Антистен није хтео никог да поучава; за-

293
 махнуо je motkom на Диогена. Он му je подметнуо леђа и ре-
као: «Удри, али ме научи!» Зачуђени Антистен je спустио
мотку, a Диоген je постао његов једини ученик.
Оно о чему je Антистен говорио, Диоген je радио. Ски-
тао je no Грчкој бос, y грубом плашту на голо тело, с прос-
јачком торбом и дебелим штапом. Сва имовина била му je
само земљана шоља, али и њу je једном треснуо о камен, кад
je крај реке видео неког дечака како једноставно пије из ша-
ке. У Коринту, где je најчешће боравио, направио je себи ста-
ниште y округлом земљаном бурету - питосу. Он je jeo на
тргу, пред свима, свађајући ce са дечурлијом: «Ако ce може
гладовати на тргу, зашто ce не би могло и јести на тргу?»
Хранио ce милостињом, коју je захтевао као дужност: «Ако
дајеш другима - дај и мени, ако не дајеш - почни од мене».
Неко je похвалио човека који je дао милостињу Диогену. «А
ти не хвалиш мене за то што сам je ja заслужио?» - наљутио
ce Диоген. Неко ce љутио што дају милостињу кљастима и
слепцима, a не дају je философима; Диоген му je објаснио:
«То je зато што људи знају: они могу постати хроми и cue-
mi, али философи - никад». Говорили су му: «Ти живиш као
пас». Он je одговарао: «Да: машем репом оном који ми даје,
лајем на оног који ми не даје, уједам лошег». Диогена и ње-
гове ученике су прозвали «псећи философи», на грчком - «ки-
ници», и до дана данашњег реч «циник» значи «безобразни,
злобни подсмевач». A знаменити Платон, када су га питали
за Диогена, кратко je одговорио: «То je побеснели Сократ».
Диоген je y потоку прао корење, себи за јело; Аристип
му je рекао: «Кад би умео да ce дружиш са тиранима, не би
морао да переш корење». Диоген му je одговорио: «Кад би
ти умео да переш корење, не би морао да ce дружиш са ти-
ранима».
Он je усред дана ишао улицама носећи фењер и викао:
«Тражим човека!» Питали су га: «И нађе ли га?» - «Добру
децу сам нашао y Спарти, a добре људе - нигде». Једном су
га ухватили гусари и одвели да продају y ропство. Ha пита-
н>е шта уме да ради, Диоген им je одговорио: «Добре људе»
- и наредио телалу: «Објави: хоће ли неко да купи себи га-
зду?» Купио ra je Коринћанин Ксенијад; Диоген му je казао:

294
«Сад изволи да ме слушаш!» Taj ce пренеразио, a Диоген му
je објаснио: «Да си био болестан и купио себи лекара, ти би
га слушао?» Ксенијад га je поставио за васпитача своје деце,
Диоген их je одгајао спартански, a она су га волела изнад
свега.
Говорили су му: «Ти си прогнаник». Он je одговарао:
«Ја сам грађанин света». - «Твоји суграђани су те осудили
на скитање». - «А ja њих - на останак y кући». Ko год ce ди-
чио својим чистокрвним угледним родословом, он му je го-
ворио: «А сваки ковач je још чистокрвнији од тебе». Ko ce
дивио како y Посејдоновом храму виси много дарова од мо-
репловаца које je бог спасао од бродолома, тог je подсећао:
«А од неспасених би било сто пута више». Неко je принео жр-
тву очишћења - Диоген je казао: «Немој да мислиш, очишће-
ње брише рђаве поступке колико и граматичке грешке». A
када су Коринт напали непријатељи, a грађани, гурајући ce
и звецкајући оружјем, појурили на градске зидине, Диоген
je, да га не би прекорели за беспосленост, искотрљао своје
буре на јавно место na почео да га котрља и удара y њега.
Ругали су му ce, али су га волели. A када су коринт-
ска деца из обести разбила његово буре, грађани Коринта
су донели одлуку: децу ишибати, a Диогену дати ново буре.
Он je доживео доба Александра Македонског. Када je
Александар био y Коринту, дошао je да види Диогена. Он je
лежао и грејао ce на сунцу. «Ја сам Александар, цар Македо-
није, a ускоро и целога света» - казао му je Александар. -
«Шта да учиним за тебе?» - «Склони ce y страну и не закла-
њај ми сунце» - одговорио je Диоген. Александар je отишао
и пријатељима казао: «Да нисам Александар, желео бих да
будем Диоген».
Диоген je, наводно, умро оног истог дана када и Алек-
сандар y далеком Вавилону. Кад je осетио да му ce ближи
крај, довукао ce до градске пустаре, легао на ивицу јарка и
рекао стражару: «Кад видиш да не дишем, гурни ме y јарак,
нека ce браћа-пси почасте». Али, Коринћани су од стражара
узели Диогеново тело, сахранили га уз почасти, над гробом
су поставили стуб, a на стубу - мермерног пса.

295
 ПЛАТОНОВА ПЕЋИНА

Аристип je за нови век створио философију паразита,

Антистен - философију надничара, a философију господара
живота - оног ко je угледан, богат и жели власт - створио je
Платон.
Име Платон значи «широки»: тако су га прозвали y мла-
дости, због ширине рамена, и наставили су да га зову и y ста-
рости, због ширине ума. Он je био из најугледнијег атин-
ског рода, предак му je био Солон. У младости je писао пе-
сме, али једном, док je носио y позориште тек написану тра-
гедију, чуо je Сократов разговор, заврљачио своју трагедију
y ватру и постао Сократов најпосвећенији ученик. A када je
атинска народна власт казнила смрћу Сократа, омрзнуо je
ту народну власт за читав живот.
Сократ никад нишга није tračao: он je само размишљао
и разговарао. Када мислиш, мисао ти je y покрету, a да би je
записивао, мораш je зауставити. Сократ није хтео да зауста-
вља своју мисао - због тога je и настрадао. A Платон je дао
сав свој живот управо за то да би зауставио мисао: нека нам
она прикаже најлепше, најистинитије, најбоље, ми ћемо то
записати, ми ћемо то уредити, и нека ce даље ништа не ме-
ња: нека почне вечност. Платонов страх од незаустављиво-
сти мисли je био јак, исто као и код атинских судија, које je
мрзео.
Kao и сви, и он je видео да људи унаоколо живе лоше,
и мислио je какав поредак ipe6a увести да би живот једном
и заувек постао добар. Али je своју мисао почео издалека.
Сократ je говорио: човек не треба да брине о васиони
него о својим људским пословима: да смисли добар посту-
пак и - да га изврши. A тако ради сваки столар: смисли ка-
кав жели сто - и направи га. При томе направљени сто ни-
кад није онако добар као замишљени: час му задрхти рука,
час му западне лоша даска. A откуд y столаревом уму зами-
сао лепог стола, ако никад није видео такве столове на све-
ту? Према томе, он je умним очима завирио y неки свет y
којем постоји Сто свих столова и Планина свих планина и
Истина свих истина - завирио je, угледао и постарао ce да

296
реконсгруише тај Сто y дрвету, као пгго ce Сократ старао да
реконструише ту Истину y добрим поступцима. Taj свет, до-
кучиви умом, сам Платон je видео до те мере јасно да je и
тај Сто, и ту Планину назвао «сликама» стола и планине -
грчки «идејама». У њима нема ничег сувишног, ничег слу-
чајног, што постоји увек y земаљским предметима, све je
лепо, рељефно и изразито: не сто него сама Столовост, не
планина него сама Планинскост, али су изнад свега - Исти-
на, Лепота и Добро. «А ja, Платоне, ево, видим сто и плани-
ну, али Столовост и Планинскост, да ме убијеш не видим!»
- прекидао га je подругљиви Диоген. «То je зато што ти не-
маш око за то“ - одговорио je Платон. - „Сви твоји столови
и планине су само - сенке које падају од идеје-Стола и иде-
је-Планине». Како то - сенке? A ево како.
Замислите пут, a дуж пута je дуги ров y земљи, a ис-
под тог рова - дугу подземну пећину, попут тамнице за ро-
бове. У пећини су људи y букагијама - ни да ce мрдну, ни да
ce осврну; иза њихових леђа je светла пукотина, пред очима
им je голи зид, и на тај зид падају њихове сенке и сенке оних
који пролазе путем. Робијаши виде промицање сенки, чују
ехо гласова, пореде их, нагађају, полемишу. Али, ако неко-
ме од њих скину букагије, изведу га на заслепљујућу сунче-
ву светлост, покажу му прави свет, a затим га спусте назад
код својих другова - они му неће поверовати. Ето, такви су
и философи, који завирују y свет идеја, усред масе која жи-
ви y свету ствари.
A шта омогућава философима да завирују y свет иде-
ја? Сећање. Наше душе су пре нашег рођења живеле тамо, y
свету идеја, и одатле су сишле да ce муче y нашим телима,
као са сунчеве светлости y подземну пећину. И када овде ви-
ди дрвени сто и камену планину, душа ce сећа идеје-Стола
и идеје-Планине, na разуме шта je пред њом. A кад види ов-
де лепог човека, душа не остаје мирна, она успламти љуба-
вљу и хрли увис, зато што je то за њу подсећање на неупоре-
диву лепоту света идеја. И када песник ствара поезију, он
ce надахњује, не оним што види око себе него оним што ње-
гова душа памти од виђеног пре рођења. Ако песме или сли-
ка нису створени no идејама већ no стварима, не вреде ни

297
 пребијене nape: јер ако су ствари - само сенке идеја, онда су
такве песме - сенке сенки.
Од тих одломака успомена живе сви, али само мало-
бројни могу стално да сагледавају свет идеја. За то су по-
требне дуге године умних вежби, почев од најпростијих -
геометријским фигурама. Када кажемо «квадрат», сви зами-
шљамо једно те исто; кад кажемо «истина», то уопште није
једно те исто; ето тако, загледајући ce и размишљајући, тре-
ба докучити оно што ће и бити једна истина за све, као што
je геометрија - једна за све. Онима који досегну до тога, мо-
рала би да припада власт, a они ће створити такву државу Ko­
ja ће бити вечна и непроменљива, као свет идеја. Некада je
y Грчкој власт припадала најутледнијима; затим - најброј-
нијима; сада je дошао ред на најмудрије.
Држава мора бити јединствена, као живо биће: сваки
његов уд зна свој посао, и једино свој. У човековом телу по-
стоје три животне снаге: y мозгу - разум, y срцу - страст, y
јетри - потреба. Тако и y држави морају постојати три ста-
лежа: философи - да владају, стражари - да je бране, радни-
ци - да je хране. Врлина владара je мудрост, стражара - хра-
брост, радника - умереност. Сваког човека почињу надгле-
дати још y току дечјих игара, одређивати му способности и
сврставати га y сталеж - најчешће, наравно, y онај из кога и
потиче. A ko je он владар или стражар, онда je ослобођен од
рада за друге, али зато и нема ничег свог: овде су сви међу-
собно једнаки, сви једу за истом трпезом, као y старој Спар-
ти, сва имовина им je заједничка, чак су им жене и деца - за-
једнички; о краткотрајним браковима одлучују владари, во-
дећи рачуна једино о томе да деца имају добру наследност.
A ko je он радник, одређују му посао no склоностима и спо-
собностима, na више нема право да га мења. Једино влада-
рима je дозвољено да мисле; остали - само извршавају за-
повести и верују им. Сами владари верују y свет идеја, a за
раднике стварају митове, какве буду сматрали за потребне.
Јер, како ce иначе може непгго објаснити неком ko je y пе-
ћини сенки и никад није видео сунце?
Таква je била жива државна машинерија, помоћу које
je Платон хтео да сачува уобичајени свет од пропадања -

298
град-држава, ојачана законом и јединством. Овде ce свако
жртвује држави како би она била вечна, обнављала би ce али
ce не би мењала, као небески свод. И, гледајући тај Плато-
нов животни циљ, нехотице помислиш: a да je y такву држа-
ву доспео Сократ, који није умео да зауставља своју мисао
ни на каквом савршенству, који je на свако «знам» одгова-
рао «а ето, ja не знам» - и њега би чекала иста смрт, као y
Атини. Je ли то схватао Платон?

ЛЕКЦИЈА О АТЛАНТИДИ

Држава je била смишљена - државу je требало изгра-

дити. «Неће бити добро људима док философи не постану
цареви, или цареви - философи» - казао je Платон. Погле-
дом je обухватио Грчку: где je тај цар од кога може постати
философ, да би после тога он правио цареве од философа?
Поглед je задржао на Сиракузи - на Дионисију Старијем, a
затим на његовом сину Дионисију Млађем. И Платон, који
je мрзео тиранију, потомак аристократа-тиранобораца, по-
шао je код сиракушких тирана.
Са Дионисијем Старијим je разговор био кратак. Пла-
тон je стао пред Дионисија и почео да говори како je тира-
нин јадан, y поређењу са мудрацем. Дионисије га je слушао
мрачно. «Према томе, тиранин није мудар?» - «Мудар je са-
мо онај који чини да суграђани буду бољи». - «И није хра-
бар?» - «Храбар ce плаши сопственог берберина?» - «И ни-
је праведан на суду?» - «Сваки суд само крпи рупе y дроњ-
цима Правде». - «Зашто си ти, y том случају, дошао?» - «Тра-
жим савршеног човека». - «Онда сматрај да га ниси нашао!»
И Дионисије je отишао пошто je наредио: чим ce Платон упу-
ти назад y Атину, да га ухвате и продају y ропство.
Платона су y непознатом граду извели на продају - он
није изустио ни реч. Међу народом ce случајно обрео Анике-
рид, Аристипов ученик; он je препознао Платона, купио га и
одмах пустио на слободу. Платонови пријатељи из Атине су
хтели да му надокнаде тај новац- Аникерид je гордо одгово-
рио: «Знајте: философију умеју да цене не само y Атини».

299
 У доба бајки, y близини Атине je живео херој Академ.
Када je цар Тезеј отео y Спарти младу Јелену a њена браћа
Диоскури појурили за отмичарем, Академ им je показао где
je сакривена њихова сестра. Зато Спартанци, кад су опусто-
шили атинску земљу, нису дирали тај приградски raj y којем
je некад живео Академ. Ta «Академија» je остајала мирни
кутак усред раздора и невоља. Овде су Платонови другови,
за тај новац који није примио Аникерид, купили Платону ку-
ћу. Ha капији су написали: «Забрањен улаз онима који не
знају геометрију». Овде je он мислио, писао, разговарао са
ученицима и чекао цара-философа.
Прошло je више од двадесет година. Дионисија Ста-
ријег je y Сиракузи заменио Дионисије Млађи - малоуман,
ћудљив и распуштен. Отац ce плашио да му син не постане
супарник, држао га je затвореног и није га ничему учио, a
син je кратио досаду правећи дрвене таљиге и столове. Кад
je дошао на власт, пропио ce: његове теревенке су трајале
no деведесет дана, a сви државни послови су обустављани.
Он je био свестан свог незнања и ћуди, али није могао да ce
преиначи. Имао je ујака no имену Дион, страсног обожавао-
ца Платона. Дион му je предложио да позове Платона y Си-
ракузу и да му да земљу и новац за оснивање философске др-
жаве. Дионисије ce свом својом немирном савешћу ухватио
за ту идеју.
Платон ce поново упутио y Сиракузу и био примљен
царски. Дионисије ce није одвајао од њега, геометрија je по-
стала дворска мода, собе y дворцу су биле засуте песком, на
коме су цртали скице. Штавише - Платон je једини могао да
без претреса уђе код тиранина. Аристип je увређено гово-
рио: «Са таквим гостом Дионисије неће осиромашити: на-
ма, којима je потребно много, даје мало, a много Платону,
коме није потребно ништа». Дионисије му није давао једи-
но помоћ за философски град: бојао ce да ће ce тамо учвр-
стити Дион и свргнути ra. Дион je отпремљен y прогонство
и Платон je схватио да je његовим надама дошао крај. Ha је-
двите јаде je искамчио од Дионисија да оде y отаџбину. Ha
растанку, Дионисије му je утучено рекао: «Не говори о ме-

300
ни лоше y Академији». Платон je невесело одговорио: «Био
бих лош философ ако не бих имао о чему више да говорим».
Прошло je још пет година и Платон je трећи пут до-
шао y Сиракузу - да помири Дионисија са Дионом. Од тог
није било нипгга. Дионисије није мрзео Платона него још
rope: волео га je - волео га je тешком љубављу човека који
зна да je недостојан узвраћености. Он je саслушао лекције,
прекоре, раскринкавања, али Платона није пуштао од себе.
О Дионовом повратку није могло бити ни говора: тиранин
je био смртно љубоморан на Диона, због Платона. Платон
ce вратио без ичега. Тада je Дион сакупио одред најамника,
пошао je на Сиракузу, силом je истерао Дионисија, али Си-
ракужанима je нови тиранин изгледао још гори од старог, и
Дион je био убијен пре него што je стигао да размисли о фи-
лософским законима. Говорили су да га je убио Калип - Пла-
тонов ученик, као и он.
Платон je остарио y Академији, стално изнова прекра-
јајући свој нацрт идеалне државе. И како je време пролази-
ло, све више му je постајало јасно: вечном добру нема ме-
ста на земљи, људски род je сувише искварен, чак и најбо-
ља држава je осуђена на пропаст. Пред смрт je почео да пи-
ше књигу о рату две идеалне државе, и о пропасти једне од
њих, која je y својој величини заборавила божанску врлину
и појурила за земаљским добрима. Te две државе су биле
Атина и Атлантида.
Радња ce дешава девет хиљада година пре тога, неко-
лико потопа пре нашег времена - односно, то je отворена бај-
ка. Атина из те бајке je права Платонова држава: врли стра-
жари којима je све заједничко, и врли радници којима je ла-
ко да раде зато што je земља богата, као y златном веку. Ту
су брежуљкасте планине, разгранате храстове шуме, плодне
њиве и повијене обале. A Атлантида je острво y океану, на
њему je поље - као правоутаоник нацртан лењиром, a град
- као круг шестаром. У граду су три канала, прстен y прсте-
ну, над каналима су три зида - од бакра, олова и тајанстве-
ног метала орихалка, на правим y улицама су куће од каме-
на, црног, белог и црвеног, a y средини - Посејдонов храм
сребрних зидова, златног крова, таваница му je била од сло-

301
 нове кости, a међузидови - од орихалка. У тој геометријској
дивоти je владало десет царева, Посејдонових потомака. И
ето, кад им je њихово богатство постало драже од врлине,
Зевс, поштовалац закона, решио je да их казни... Ту, y са-
мом заплету, смрт je прекинула Платонову причу.
Вероватно ћете имати прилике да читате још много ко-
јечега о Атлантиди: и о томе да je y староставним времени-
ма y Атлантском океану заиста било велико потонуће коп-
на, и о томе да je хиљаду година пре Платона y Егејском мо-
ру била таква ерупција вулкана да je талас од њега уништио
моћно царство на острву Криту. Читајте, али памтите: мит о
Граду Златних Капија, кажњеном за своје грехове, направио
je од свега тога тек Платон.

АРИСТОТЕЛ, ИЛИ ЗЛАТНА СРЕДИНА

Платон, чије име значи «широки», био je учитељ Ари-

стотела, чије име значи «добар завршетак». Ta имена су им
тако пристајала да ce чинило како су им смишљена намерно.
Аристотел je био добар ученик. Говорили су да je Пла-
тон једном држао предавање о бесмртности душе. Лекција je
била тако тешка да су ученици, пре него што je завршена,
устајали и, један no један, излазили. Када je Платон завр-
шио предавање, пред њим je седео само један - Аристотел.
Аристотел je двадесет година учио код Платона и, пгго
ra je дуже слушао, све мање ce слагао са оним што je чуо. A
када je Платон умро, АристоЈел je казао: «Платон ми je драг,
али истина ми je дража», напустио je Академију и основао
сопствену школу - Ликеј, при светој парцели Аполона Ли-
кејског. Предавања није држао стојећи пред седећим учени-
цима, као Платон, већ шетајући са њима испод надстрешни-
це. Прозвали еу их «философи шетачи» - перипатетичари.
Аристотел je говорио овако. Платон je y праву, a Дио-
ген није y праву: постоји не само сто него и Столовост, не
само планина него и Планискост. Али Платону ce чини да
je Столовост - нешто много изразитије, лепше и савршени-

302
je од стола. A то није тачно. Затворите очи и замислите тај
сто. Замислите га са свим детаљима, са сваком огреботином
и резбареном вијугом. Сад замислите «сто уопште» - Пла-
тонову идеју Столовости. Одмах нестају сви детаљи, остаје
само даска и три или четири ноге испод ње. A сада зами-
слите «намештај уопште»! Тешко да чак и Платон уме да то
уради јасно и очигледно. He, што je идеја узвишенија, није
изразитија него je сиромашнија и блеђа. Ми не сагледавамо
готове «слике», као што je мислио Платон - ми их стварамо
сами. Пошто смо видели сто столова, хиљаду столица и кре-
вета, сто хиљада кућа, лађи и таљига, уочавамо која су им
обележја заједничка и говоримо: ево, врста предмета je «сто»,
род предмета «намештај», класа предмета «творевина». Ка-
да распоредимо све, као што умемо, no тим класификација-
ма родова и врста - свет ће нам одмах постати јаснији.
Платонов свет личи на Платонову државу: на врху je,
као владар, идеја Столовости, a доле joj ce покорно повину-
ју прави столови. A Аристотелов свет личи на обичну грчку
демократију: столови ce састају, разјашњавају шта им je за-
једничко a шта различито, na заједнички стварају идеју Сто-
ловости. Немојте ce смејати: Аристотел je заиста сматрао да
сваки сто управо тежи да буде сто, a сваки камен - камен,
баш као што жир тежи да постане храст, a jaje - живина, a
дечак - одрасли, a одрасли човек - добар човек. Потребно
je само водити рачуна о мери: кад стремиш да будеш оно
што јеси, и подбачај и пребачај су подједнако лоши. Шта су
људске врлине? Златна средина међу људским пороцима.
Смелост je средина између ратоборности и кукавичлука; да-
режљивост - између расипништва и шкртости; праведна гор-
дост - између охолости и понижавања; оштроумност - из-
међу лакрдијаштва и грубосга; скромност - између уструча-
вања и безобразлука. Шта je добра држава? Власт цара, али
не тиранина; власт угледних, али не користољубивих; власт
народа, али не простих беспосличара. Мера y свему je закон.
A да би ce одредила та мера, потребно je истраживати оно
што ce мери.
Зато не треба бадава зурити умним очима y свет идеја
- боље je уперити своје праве очи y свет предмета који нас

303
 окружују. Платон je врло лепо говорио каква би требало да
буде идеална држава, a Аристотел прави сто педесет осам
описа за сто педесет осам постојећих грчких држава и затим
већ почиње да пише књигу П олит ика. Платон je од свих на-
ука највише волео математику и астрономију, зато пгго y
свету бројева и звезда одмах пада y очи ред, a Аристотел je
први почео да ce бави зоологијом, зато што je још теже и по-
требније завођење реда y шареном хаосу живих бића, која
окружују човека. Овде je Аристотел направио чудо: описао
je око пет стотина животиња и поређао их на «лествици при-
роде» од најпростијих до најсложенијих, тако чврсто да ње-
гов систем траје већ две хил>аде година. Нека његова откри-
ћа су била загонетка: спомињао je такве жилице инсеката,
које ми видимо једино кроз микроскоп. Али стручњаци по-
тврђују: да, тако je, овде нема обмане, просто je Аристоте-
лов вид био тако одггар, какав има један човек на милион љу-
ди. Оштар му je био и ум.
Видети ствари онакве какве јесу - много je тужније He­
ro поуздано знати какве би оне требало да буду. Да би ce та-
ко гледало на ствари, да би ce измерила златна средина y њи-
ма, човек y свету мора да ce осећа као странац, подједнако
добронамеран према свему, али срцем невезан ни за шта. Та-
кав je и био Аристотел, син лекара из града Стагире, који je
читав живот проживео y туђини. Он ce није осећао ни као
чанколиз, ни као надничар, ни као господар живота - осећао
ce као лекар. За лекара не постоје ситнице: он све ослушку-
је, све пореди, настоји да предвиди све. Али он памти: људи
ce обраћају лекару једино кад су болесни, он y њиховом жи-
воту није руководилац него саветник. Смешно je замишља-
ти, као Платон, да би неко некад философу поверио уређење
државе: највише философа могу запитати за неки случајни
савет, a тада цару треба давати савете овако, a народу - она-
ко. Аристотел je живео и код цара - био je васпитач Алек-
сандра Македонског, и y народу - био je глава школе y атин-
ском Ликеју. Али je умро y прогонству, на обали теснаца из-
међу Атике и Еубеје, a на самрти није мислио о државним
пословима него о томе зашто вода y том теснацу шест пута
дневно мења ток - час на запад, час на исток.

304
 Аристотел je казао: «Коренови учења су горки, али су
му плодови слатки».

ТЕОФРАСТОВИ К А Р А К Т Е Р И

Аристотел je сакупљањем и класификацијом матери-

јала почињао не само науку о животињама и не само науку
о државном уређењу. Науку о човековим осећањима и пона-
шању - такође. Ta наука ce назива «етика» -о њој je сам Ари-
стотел написао књигу, a збирку описа човекових карактера
je сачинио његов ученик Теофраст. Овде je тридесет малих
портрета: Лицемер, Улизица, Брбљивац, Неотесанко, Удво-
рица, Очајник, Сплеткарош... Ево неких од њих, али y мало
скраћеном облику.
Улизица. Улизивање ce може одредити као ружно оп-
хођење, али погодно оном коме ce улизује. Улизица je човек
који ће за време шетње рећи сапутнику: «Примећујеш како
сви гледају y тебе? Никог другог y граду тако не попггују!»
- и скинуће му кончић са плашта. Сапутник отвара уста -
улизица наређује свима да ућуте; кад ce нашали - смеје ce
грохотом; кад запева - хвали га; кад ућути - узвикује: «Див-
но!» Његовој деци улизица купује јабуке и крушке, покла-
ња их тако да то види отац, na каже: «Добром оцу су и деца
добра». Када сапутник купује себи сандале, улизица узвику-
је: «Добра обућа, али je још боља нога!» Када тај иде y го-
сте код пријатеља, улизица трчи напред и јавља: «Код тебе
иде!» - a затим ce враћа назад и каже: «Обавестио сам!»
Оног коме ce улизује пита je ли му хладно и, не чекајући од-
говор, већ га умотава y плашт. Ћаскајући са другима, гледа
y њега, a кад он седне, граби од роба јастук и лично му га
подмеће. И кућа му je, каже улизица, лепа и чврста, и њиве
су добро обрађене, и портрет личи.
Неотесанко. Неотесаност - најтачније, то je непозна-
вање учтивости, као код сељака. Неотесанко носи обућу K o ­
ja му je велика; говори продорно; пријатељима и чељадима
не верује, али са робовима ce саветује о свему, и надничари-

305
 ма на њиви прича пгга je y време његовог мандата било y
Народној скупштини. У граду не гледа ни храмове, ни ста-
туе, али кад угледа вола или магарца, обавезно стане и ужи-
ва. Доручкује y ходу, дајући храну стоци. He прима никакав
новац, већ прво одмерава да ли je новчић лак. Ако неком по-
зајми корпу, срп или џак, после тога не може да заспи и ус-
ред ноћи иде да тражи да му врате зајам. Кад дође y град, пр-
вог пролазника пита пошто су ту овчетина и сушена риба.
Док ce купа y купатилу, пева; обућу подбија ексерима.
Брбљивац. Брбљивост je склоност да ce говори мно-
го и без размишљања. Брбљивац седа што ближе незнанцу
и прича му како он, брбљивац, има добру жену; затим му
казује сан који je ноћас сањао; затим набраја шта je појео за
ручак. Даље, реч no реч, говори како су данашњи људи ку-
дикамо лошији од некадашњих, и како на пијаци мало дају
за пшеницу, и како je нагрнуло много странаца, и да je M o­
pe, ето, већ месеца дана пловно, и да ће, ако Зевс пошаље до-
бру кишу, бити родна година, и како je живот постао тежак,
и колико je стубова y Партенону, и да ће за пола године би-
ти празник Елеусинија, na затим Дионисија, a који je, y ства-
ри, данас дан? И ако га буду подносили, тај ce неће откачити.
Зановетело. Зановетање je неправедно псовање свега
и свачега. Зановетело ce no кипга љути, не зато што пада Kn­
in a него зато што није пала раније. Кад на улици нађе нов-
чаник, каже: «А ево, никад нисам налазио благо!» Када га
љуби другарица, звоца: «И запгго ме ти волиш?» Пошто ce
цењка да купи роба, узвикује: «Замишљам да сам купио до-
бро, и no којој цени!» A пошто добије парницу једногласном
одлуком суда, он још кори браниоца што je могао да говори
и мало боље.
Сујеверац. Сујеверје je малодушни страх од незнано
којих божанских сила. Сујеверни ће о празнику обавезно да
ce пошкропи светом водом, стави y уста граичицу ловора,
узету из храма, и да je носи читавог дана. Ако му ласица пре-
трчи пут, он ce неће маћи док неко не прође први, a ако не-
ма никог, бациће напред три камичка. Ако му миш прогри-
зе џак са брашном, иде гатару и пита га шта да ради, a ако

306
му он каже: «Узми и закрпи га», иде кући и приноси жртве
за умилостивљавање богова. Кад чује успут крике сова, за-
стаје и моли ce Атени. Кад су тешки дани, седи y кући и са-
мо венцима украшава кућне богове. Кад наиђе на сахрану,
бежи, купа ce од главе до пете, na призива жреце и моли их
да над њим обаве обред очишћења. A кад види падавичара,
ужаснут од урока, пљује себи иза пазуха.
Будала. Глупост je тромост ума y говору и y послу. Бу-
дала je онај који направи рачун и пошто све сабере, пита су-
седа: «Колико то износи?» Када га зову на суд, он заборави
на то и оде y поље. Заспи на представи, a кад ce пробуди, ви-
ди да je сам y празном позоришту. Попгго узме нешто, са-
крије га сам, a после ће то да тражи и неће мођи да нађе. Кад
му кажу да je умро познаник, он ce смркне и каже: «У добар
час!» Зими ce препире са робом нгго му није купио крастав-
це. Своју децу, ако их већ натера да вежбају борбу и трчање,
неће пусгати док не исцрпу све снаге. A ако га неко упита ко-
лико je покојника сахрањено иза гробљанске капије, одгово-
риће: «Ја и ти бисмо толико!»

КОМЕДИЈА УЧИ ОД ТРАГЕДИЈЕ

Ти Теофрастови «карактери» изгледају као готови ли-

кови за неку комедију. Наравно, не онакву каква je Аристо-
фанова, где су извођене на сцену и извргаване смеху кари-
катуре живих лица и идеје, него такву каква нам je позната
no Фонвизину или Молијеру, a обично ce назива «комедија
нарави».
Тако je и било: управо y описивано време y атинском
позорипггу ce појављује комедија новог типа. Стара комедија
je хтела да ce гледалац насмеје и замисли - о рату и миру, о
Сократовој проповеди, о Есхиловој и Еурипидовој поезији,
о много чему другом. Нова комедија je хтела да ce гледалац
насмеје и саосећа са љубављу двоје младих, добрих људи,
или са судбином деце одвојене од родитеља. До тада ce о осе-
ћањима гледалаца више бринула трагедија; сада то комеди-

307
 ja учи од трагедије, na постаје попут трагедије са срећним
крајем, Атински гледалац ce уморио од размишљања, умо-
рио ce од држања y рукама кормила државне лађе која je, без
обзира на све напоре, ишла некуда, погрешним путем. И од-
лазио je y позориште само да би ce забавио и растеретио.
Овде je y свакој комедији виђао готово исти скуп удо~
га-маски: старац отац, лакомислсни син, лукави роб или чан-
колиз, злобни робовласник, хвалисави војник, самозадовољ-
ни кувар, Међу њима ce, уз различите детаље, готово сваки
пут дешавало једно исто. Младић je заљубљен y девојку, али
та девојка je робиња злог робовласника. Младић има супар-
ника - хвалисавог војника, који може сваког часа да купи
девојку од газде, Младићу je хитно потребан велики новац,
али отац му га не да: неђе да попушта синовљевом дроводу
већ хоће да ce он што пре ожени и уразуми. Мораће да ce до-
чепа новца лукавством - тога ce лаћа препредени роб или
чанколиз. Изводи ce лукавство, y свакој комедији своје, и
тражени новац ce измамљује од оца, од војника или чак од
девојчиног газде. Превара ce разоткрива, настаје скандал, али
тада ce испоставл>а да та девојка уопште није природна ро-
биња него кћерка слободних родитеља који су je подметну-
ли као новорођенче, a сада су ce случајно обрели ту и радо-
сно je признају, no стварима које су биле уз њу. Према то-
ме, младић може да je узме за закониту жену, отац га благо-
слови, роб добија слободу, чанколиз - угошћавање, кувар
спрема гозбу, a супарници су посрамљени.
Пред нама je право царство случаја: да роб није иско-
ристио повољну прилику - не би успело лукавство, да ce ни-
су ту обрели девојчини родитељи - не би успео срећан крај.
Атински гледалац са задовољством гледа то: и y животу, y
својим кућним и државним пословима je престао да ce узда
y сопствене снаге и више ce нада y срећан случај.
Да комедије не би биле сувише једнообразне, сталне
улоге су добијале боје различитих карактера. Старац отац je
могао да буде и Зановетало, и Сумњало, и Тврдица, и Уобра-
женко, na чак и Подмлађивач. Лукави роб je могао бити и
Лакрдијаш, и Безобразник, и Домишљан. Хвалисави војиик
je могао да буде Сујевернвдс, na чак и Кукавица, To je омогу-

308
ћавало да ce из комедије изведе још једна поука, сасвим no
Аристотелу: крајности нису добре, већ je добра златна сре-
дина, иначе ће карактер бити сам себи казна. Најбоље коме-
дије из тог времена су оне y којима ce неочекивано спајају
карактери и улоге. Гледајући их, чинило ce: све je као y жи-
воту. Признати мајстор те уметности био je Менандар, при-
јатељ и ученик самог Теофраста, аутора К аракш ер а . «Менан-
дар и живот, ко ту кога подражава?!» - ускликивали су Грци.
Ево Менандрове комедије О ш и ш ан а. У н»ој нема ни
зликовца-робовласника, ни роба-сплеткароша, аи чанколи-
за, ни кувара, ни изнуђивања новца. Постоји војник, али ни-
како га не можеш назвати хвалисавцем: то je плаховит и стра-
ствено заљубљени човек који ce батрга између гнева и оча-
јања. Ha сцени су три куће: y једној живи војник са својом
другарицом, слободном девојком Гликером, y другој je бо-
гата удовица са својим посинком Мосхионом, y трећој - ста-
ри комшија трговац. Догодио ce ужас: војник je видео како
комшија Мосхион грли и љуби његову Гликеру. Он je побе-
снео, премлатио другарицу и ошишао je, као робињу. Тада
ce увредила Гликера. Она тајно одлази код комшинице-удо-
вице, тражи уточиште и открива joj тајну: она je рођена се-
стра њеног посинка Мосхиона, некад je њих, заједно подмет-
нуте, нашла једна старица, али дечака су одмах усинили y
богатој кући, a ona je остала да расте y сиромаштву и из no-
носа још није искористила то сродство. Наравно, удовица je
прима радосно. Мосхион најпре ликује - ево, девојка која
му ce свиђа сама му пада шака! - a затим га спопада утуче-
ност: испоставља ce да je та девојка само - његова сестра.
Војник прво махнита - спреман je чак и да, no свим прави-
лима ратне вештине, изврши напад на удовичину кућу - a за-
тим пада y очајање: јер ће тиме само још више да увреди Гли-
керу и још сигурније да je изгуби. Он моли комшију тргов-
ца да ce заузме за њега код Гликере. Али, ona ce join није сми-
рила: «Ја сам слободна девојка, ja и сада чувам стварчице са
којима су ме оставили родитељи!» - «Какве?» - «Ево!» Тр-
говац гледа и, наравно, препознаје one ланчиће и покрива-
чиће са којима je једном, y тешком тренутку, своју сопстве-
ну малу децу оставио на вољу богова. Тако, не само што брат

309
налази сестру, већ и њих обоје - оца, a све због непромишље-
ног севања љубоморе заљубљеног војника - na како му сад
не опростити за то? Војник ce куне да неће више; Гликера за-
мењује гнев милоштом; новопечени отац дирљиво говори:
Праштај, кад опет ce срећа осмехнула —
To je, кћери, заиста на Грчки начин!

И тако, завршава ce општом радошћу та драма осећа-

ња, y којој нема ни похлепе, ни лукавства, али постоје гор-
дост, љубав и доброта.

ПРЕПОРАЂАЊЕ УМЕТНОСТИ

Слободни Грк je све више од произвођача постајао по-

трошач. To ce огледало чак и тамо где je причање о произ-
водњи и потрошњи било тобоже чудно - y уметности. Век
раније, уметност je била проста - y случају потребе, сваки
грађанин просечних способности, пошто je y школи учио
певање, могао je да сачини и отпева песму, a онај ко je код
мајстора учио правила пропорције, могао je да истеше стуб
или статуу. Сад уметност постаје сложена - свако je могао
уживати y делу, али није могао свако (a још боље - није Mo­
rao нико) да га понови. Уметност од аматерске постаје про-
фесионална - дели ce на малобројне произвођаче и мноштво
доконих гледалаца или слушалаца. При томе, мајстор посма-
тра с висине гледаоца, као незналицу, a гледалац, макар био
и одушевљен мајстором, такође с висине гледа њега, као
уског стручњака, унајмљеног да опслужује гледаоца.
To ce најлакше видело на прагу уметности - y спорту.
Свако може да буде фискултурмик, али није свако и рекор-
дер. Олимпијске, Питијске и друге игре управо сада ce пре-
тварају од спорта фискултурника y спорт рекордера. Једни
исти атлетичари иду са такмичења на такмичење, за време
игара гледаоци ce њима одушевљавају до губитка свести, a
после игара препричавају шале о томе како су ти атлетича-
ри y животу - трапави простаци.

310
 Музика није спорт, али исто je било и y музици. Сва-
ко од вас може да отпева песму, али не може je свако одсви-
рати на гитари. У Грчкој ce управо сада одвојило певање од
свирања на струнама: уз «китареде» - лирске певаче, поја-
вили су ce «китаристи» - просто лираши, који су одмах по-
чели са висине да гледају китареде. Инструмент, ослобођен
гласа, почео je одмах да ce усложњава: уместо седам стру-
на, на китари ce појавило и девет, и једанаест. Када су ти ки-
таристи долазили y тврдоглаву Спарту, ефори су им секи-
ром, no кратком поступку и без дугих разговора, сасецали
сувишне струне.
Позориште, наравно, није толико доступна уметност:
драме y стиху и раније није могао да пише свако. Али je би-
ло доступно, ако не no форми, онда no садржини: наизме-
нично са глумцима je певао хор, изражавајући опште ми-
шљење о поступцима лица. Сада хор нестаје из радње и је-
дино y паузама ce појављује са песмом и плесом, који више
немају никакве везе са догађајима: чему хор y Менандровој
О ш и ш ан ор. Глумци су то искористили: оставили су хор да
плеше доле на орхестри, a за себе су саградили испред ша-
тора-скене висок, узак подијум - «проскенију». Раније je по-
зориште изгледом личило на наш циркус - сада постаје на-
лик на данашњу естраду. Појавила ce чак и завеса - истина,
није ce спуштала (није имала одакле да ce спушта), већ ce
подизала, као размакнути параван, из пукотине испред по-
дијума.
Сликарство je ишло за позориштем. За нову сцену су
радили нове декорације: са перспективом, како би све из-
гледало као да иде y даљину. Затим су осликавали не само
декорације него и фреске, и слике. Ha старим сликама сва-
ки предмет ce могао видети одвојено, као знак, одакле год
ce гледао; на новим сликама све je требало гледати једино y
целини, и то издалека, из оне тачке са којом je рачунао сли-
кар, a изблиза je сваки комад слике изгледао унакажен и
груб. Kao да je сам сликар показивао гледаоцу своје место
за гледање, као y позоришту: стој скрштених руку и одуше-
вљавај ce.

311
 Скулптура je ишла за сликарством. Знаменитог Лизи-
па су питали како успева да прави статуе попут живих. Од-
говарао je: «Раније су скулптори приказивали људе онакве
какви јесу, a ja их приказујем онако - како око види». To je
била скулптурна софистика: јер софистика je такође учила
не томе што заиста јесте него томе како убедљиво предста-
вити публици оно што je потребно. Лизипов брат je био Ли-
зистрат. Он je први почео да ваја лица са портретном слич-
ношћу, ради тога je чак са живих лица скидао гипсане оти-
ске. A ko су Лизипове фигуре биле попут живих, Лисистра-
това лица су била као права.
Архитектура ce такође све више претварала y призор
за показивање. Претходни век je знао два сшла градње: стро-
ги дорски и раскошан јонски. Нови век je изумео трећи -
китњасти коринтски стил. Постоји прича о томе како je на-
стао. Умрла je нека девојчица, сахранили су je, a родбина
joj je поставила на гроб корпицу са дечјим играчкама, и при-
тисла je ћерамидом. A тамо je растао грчки жбун акант: вит-
ке стабљике, зупчасти листићи и савијени брчићи. Он je
оплео и обавио корпицу. Пролазио туда скулптор, погледао,
одушевио ce и no том обрасцу направио капител колоне: о-
сам кратких листића, над њима осам дугих листова; осам
дугих брчића, међу њима осам кратких.
Он je веома леп —али само док не мислиш да je то сгуб
који подупире кров: листићи и брчићи не погодују за осло-
нац. Гледајући дорску колону, видимо да она носи тежину;
гледајући јонску - памтимо то; гледајући коринтску - забо-
рављамо. Уместо ослонца пред нама je украс.
Очи ce могу запањивати не само шаром него и димен-
зијама. У грчком граду Халикарнасу je владао малоазијски
цар Маузол. Његова удовица je грчким неимарима наручи-
ла џиновску гробницу за мужа - да личи и на грчки храм, и
на источњачку пирамиду. Грци су je и саградили онако ка-
ко je она желеле. У мислима су узели степенасту пирамиду,
расекли je no појасу, a између подножја и врха уметнули ко-
лонаду грчког храма. Грађевина je била висине десетоспрат-
нице; на врху, над гробницом ce налазила џиновска статуа
Маузола са негрчким, голобрадим и бркатим лицем. Сто го-

312
дина раније, Грци би ce ужаснули од те грађевине за варвар-
ског кнеза, y којој je Грчка помешана са Истоком. Сад су ce
њоме сви одушевљавали, халикарнашка гробница je била
сврстана y седам светских чуда, a реч «маузолеј» ce раши-
рила no свим језицима.

Маузолеј y Халикарнасу j e био висине десетоспратне alpa­

g e —140 стопа, a наоколо - кшометар u четврт: 410 сто-
пе. Ha основу j e ишло 60 стопа висине, на колонаду 40 сто-
па, на пирамидални кров 25 стопа u на двоколицу над кро-
вом још 15 стопа. За тако велике Грађевине Грчка још није
знала. Фриз, на којем j e приказана борба Грка прошив Ама-
зонки, опасивао j e зграду, очтледно под колонадом.

Тако ce мењала уметност, a са њом ce мењао и однос

према уметнику. Он ce раздвојио: уметник je био занатлија,
то јест мање од човека, и био je чудотворац, то јест више од
човека. О сликару Парасији су с одушевљеним ужасом при-
чали да он, као, цени уметност више од стварности до те ме-
ре да je, цртајући Прометејеве муке, наредио да пред њим
разапну живог човека; народ je хтео да га казни смрћу, али
видећи како je направио дивну слику, опростио му je и про-
славио га. To je, наравно, била клевета. Деветнаест векова
касније, исту клевету су поновили о једном другом великом

313
мајстору - о Микеланђелу Буонаротију; на њега алудира Пу-
шкин y последњем стиху своје драме М о ц а р т u С али јери .

МИР ТАКОЂЕ ПОСТАЈЕ ПРОФЕСША

У рат у j e најјачи мач, y миру —ïoeop.

(Приписује ce Сократу)

Сто година раније о Атини су говорили: «Ko je био y

Атини и добровољно je напустио, тај je камила». Сад су по-
чели да причају: «Атина je свратипгге: свако je рад да мало
борави тамо, али нико није рад да живи тамо».
Тада je Атина била богата и лепа, зато што je убирала
порез од савезника. Сада више нема пореза, требало je од-
лучити како ће да се живи даље. Или прелазак на статус мир-
ног, другоразредног града који добија спори али поуздани
приход од поморске трговине, или упуштање y очајничке
ратове, y нади на случајан, али велики плен. Први излаз су
више волели богаташи: трговински приход je слаган y њи-
хове сандуке. Други излаз су више волели сиромаси: ратни
плен je ишао y државну благајну и о празничким давањима
je дељен свим грађанима.
He треба заборављати да je сада војска била обично
најамничка, према томе, и рат je вођен новцем. To значи да
су новац за наоружавање војске и флоте сиромаси убирали
од богаташа, a сами често нису излазили чак ни на њиву, ни
на море. Јасно je да су често без размишљања гласали за та-
кве ратове, али после je то требало платити. Ретор Демад je
говорио: «Да би изгласали мир, Атињани најпре морају да
обуку короту».
Народна скупштина и суд су решавали спорове и сво-
дили рачуне. Суд није успео да избегне ниједан, na чак ни
успешан политичар: војсковођи ce увек могло судити за то
што није потпуно искористио добијену победу, a мирнодоп-
ског ретора - за то што народу није дао најбољи могућни
савет. Појавили су ce прави изнуђивачи, који су долазили
код сваког истакнутог човека и претили му да ће га тужити

314
 суду. Откупљивали су ce од њих, само да би их оставили на
миру. Називали су их «сикофанти», a они су сами о себе го-
ворили: «Ми смо пси - чувари закона». Ретора Ликурга су
прекоревали што троши сувише много новца за откупљива-
ње од сикофанта. Ликург je одговарао: «Боље je давати него
узимати!»
У Атини није постојао кодекс закона, судски поротни-
ци су доносили пресуде више no грађанској савести: ако je
човек добар, и кривица му ce могла опростити. Најважније
им није било доказивање je ли оптужени крив него убеђива-
ње да je он - добар (или, напротив, лош) човек. A за то je
био потребан реторски таленат. И ретори су постали најзна-
чајнији људи y Атини.
За време Перикла ретори су ce ослањали само на та-
ленат и надахнуће - сада ретори изучавају свој предмет, слу-
жећи ce правилима, унапред сачињавају и сами записују сво-
је говоре. Правила реторске уметности су почели да утврђу-
ју још софисти. Приликом припреме говора требало je во-
дити рачуна о пет ствари: пгга рећи, којим редоследом кази-
вати, како рећи, како запамтити, како изговорити; о четири
дела - уводу, излагању, доказима и закључку; о три врлине
стила: јасности, лепоти и умесности. Ипак, теорија je теори-
ја, али када су великог Демостена упитали који од пет дело-
ва красноречивости je најважнији, одговорио je: «Казивање».
A други? - «Казивање». A трећи? - «Такође казивање».
Најстарији атински ретор био je Исократ. Сам није др-
жао говоре —био je слабог гласа и снебивљивог карактера.
Али, сви млади мајстори красноречивости су били његови
ученици. Он je говорио: «Ја сам као тоцило - сам не сечем
него оштрим друге» и додавао: «Од ученика узимам no де-
сет мина, a оном ко би мене лично научио да говорим са на-
родом, и хиљадарке не бих жалио». Млади Демостен je до-
шао код њега и казао: «Ја немам десет мина; ево ти два - за
петину твоје науке». Исократ je одговорио: «Добра наука je
као добра риба, не сече ce y комаде: узми сву!» Атињане je
учио бесплатно. ■
Реторско мајсторство мери ce успехом. Ретор Лисија
je саставио говор одбране за једног оптуженика, тај га je не-

315
колико пута прочитао и рекао: «Први пут je одличан, али
што ce више чита изнова, види ce све више усиљености». ~
«Одлично" - казао je ЈТисија - „судије ће га чути само јед-
ном». ЈТично Демостен je једном правио говор одједном и
за тужиоца, и за оптуженог: они су ce борили на суду, као
двама мачевима једног оружара. Други бранилац je, да би
изазвао саосећање судија према заслутама свог иггићеника,
обнажио му je прса и показао ожиљке: «Ево пгга je он пре-
трпео због вас!» Ретор Хиперид je бранио лепотицу Фрину
тако што joj je поцепао - одећу: «Погледајте: може ли овако
лепа жена бити крива ?» Фрину су ослободили кривице, али
су усвојили закон да судије доносе пресуду не гледајући y
оптуженике.
Гледајући такве реторске поступке, народ je навикао да
ce и овде осећа као гледалац, a не као учесник - да користи
право на нерад. Једном je Демад говорио y Народној скуп-
штини. Предмет je био важан, али досадан, na га нису слу-
шали. Тада je он застао и почео да прича басну: «Путују Де-
метра, жаба и ласта. Стигну до речне обале. Ласта je преле-
тела преко реке, a жаба je ускочила y њ у...» И ућутао je. «A
Деметра?» - завикао je народ. «А Деметра стоји и љути ce
на вас“ - одговорио je Демад - „због тога што слушате о си-
тницама, a не слушате о државним пословима».

ФИЛИП, АЛЕКСАНДРОВ ОТАЦ

Буди добротовор за Грке, цар за Македонце, за-

поведник за варваре.

Исократ
У бајковном добу, тројица браће шипараца су побе-
гла из грчког Арга и запослила су ce, као пастири, код цара
северне земље. Најстарији je напасао коње, средњи - воло-
ве, a најмлађи - овце. Времена су била проста, и царева же-
на им je лично пекла хлеб. Одједном je она приметила да ce
комад, који одсече најмлађем, сам no себи увећава двостру-
ко. Цар ce узнемирио и решио да отера пастире. Младићи

316
су затражили зарађену плату. Цар ce наљутио, показао им
сунце и викнуо: «Ето вам плате!» Времена су била сирома-
шна, цар je становао y обичној колиби без прозора, једино
кроз димњак су сунчеви зраци, као светла мрља, падали на
земљани под. Одједном ce најмлађи брат сагнуо, оцртао но-
жем сунчеву светлост на земљи, трипут je дланом захватио
сунце под своје пазухо, рекао: «Хвала, царе» - и изашао. За
њим су исто учшшла и браћа. Када je цар дошао себи, по-
слао je потеру за ш ш а , али нису их стигли. Браћа су нашла
уточиште код суседних племена, одрасла су, вратила ce и оду-
зела цару царство. Њихови потомци су називали себе маке-
донским царевима.
Македонија ce мало променила од тог доба. Наравно,
цареви више нису живели y колибама него y дворцима, и има-
ли су повише добра. Али y држави и даље није било градо-
ва него je постојала староставна селендра, y којој су углед-
ни земљопоседници сачињавали коњицу, која ce вртела око
цара, a сељаци - некако сакупљену пешадију. Коњица им je
била добра, a пешадија - лоша, и нико ce није плашио маке-
донске војске.
Све ce променило када je цар постао Филип Македон-
ски. Он je y детињству био заточеник y Теби, y Епаминон-
довој кући, и нагледао ce најбоље грчке војске. Кад je постао
цар, на најпростији начин je од неискусних македонских до-
бровољаца направио несаломљиву фалангу. Он je војници-
ма продужио копља: први ред бораца носио je копља од два
метра, други ред - од три и тако даље, до шест метара. Зад-
њи борци су провлачили копља између предњих бораца, и
фаланга ce кострешила оштрицама пет пута гушћим него
обично. Док je непријатељ пробао да joj приђе, на шега je из
фланге ударала македонска коњица и сасецала га до победе.
Македонија ce граничила са Тракијом, a y Тракији су
били рудници злата, једини близу Грчке. Филип je први ус-
пео да их отме од свирепих Трачана и задржи за себе. До та-
да je монета y Грчкој била сребрна, златни новац je ковао
једино персијски цар; сада je почео да га кује и македонски
цар. Дуж Егејске обале су били грчки градови - Филип их
je потчињавао, један no један. Неки су ce сматрали непристу-

317
 пачнима - он je говорио: «Нема тог неприступачног града y
који не би ушао магарац са врећом злата».
Грчка je сама пустила себи опасног суседа. Тебанци
су почели да наваљују на своје западне суседе —Фокиђане.
Фокида je била сиромашна држава, али усред Фокиде су би-
ли Делфи. До сада их je чувала грчка побожност - сада je
томе дошао крај. Фокиђани су заузели Делфе, заузели су
богатства која су тамо нагомилана, унајмили су такву најам-
ничку војску, какву овде још нису виђали, и десет година су
држали y страху сву средњу Грчку. Сматрало ce да су Дел-
фи под заштитом околних држава, али оне саме нису могле
да изађу на крај са одважним богохулницима na су позвале
y помоћ Филипа. Македонска фаланга je упша y Грчку. Пред
одлучујућу битку, Филип je наредио борцима да на шлемо-
ве надену венце од Аполоновог светог ловора; кад су Фоки-
ђани видели строј тих осветника за делфијског бога, задрх-
тали су и били разбијени. Филипа су славили као спасиоца
Грчке; Македонија je била призната за грчку државу, и то
за најјачу државу (мада нису говорили о томе).
Филип je настојао да побеђује не само силом него и у-
миљавањем. Говорио je: «Што год je узето силом, делим са
савезницима; што год je узето умиљавањем - то je само Mo­
je». Предлагали су му да војском заузме грчке градове, a он
je одговорио: «Боље je да дуго уживам глас да сам добар H e­
ro кратко - да сам зао». Говорили су му: «Казни Атињане:
грде те». Он ce зачудио: «А зар ће ме после тога хвалити?»
- и додао: «Од атинске грдње само постајем бољи, зато нгго
ce трудим да читавом свету покажем како je то лаж».
Такав je био и међу својим ближњима. Говорили су:
«Taj и тај те псује - протерај га». Одговорио je: «Зашто? Да
ме не би псовао пред онима који ме знају него пред онима
који ме не знају?» Говорили су му: «Taj и тај те псује - каз-
ни га». Одговарао je: «Зашто? Боље je да га позовете код ме-
не на част». Угошћавао je, награђивао, затим ce распитивао:
«Псује?» - «Хвали!» - «Ето, видите, ja боље знам људе He­
ro ви».
Једном je после победе седео на узвишици и гледао ка-
ко заробљенике терају y ропство. Један од њих je викнуо: «Еј,

318
царе, отпусти ме, ja сам ти пријатељ!» - «Којим правом?» -
«Дај да ти приђем ближе - казаћу ти». И када ce заробљеник
сагнуо до царевог уха, рекао je: «Огрни, царе, хитон, иначе
седиш непристојно». - «Отпустите га“ - казао je Филип -
„он ми je заиста пријатељ».
Главни Филипов непријатељ y Грчкој била je Атина.
Тамо су ce, y Народној скупштини, бориле Филипове при-
сталице и противниди; једне je хранило македонско, a друге
- персијско злато. Превагнули су његови противници: почео
je рат. Македонска фаланга ce код Херонеје сукобила са
атинском и тебанском фалангом. Филип je на једном крилу
поклекнуо пред Атињанима, на другом je његов син, млади
Александар, натерао y бекство Тебанце; видећи то, Филип
je похрлио напред и однели су победу. «Свети одред» Теба-
наца je изгинуо на лицу места, сви до једног, a све ране су
им биле на грудима. Грчка je била y Филиповим рукама. Он
je објавио мир, забранио je грађанске ратове и почео да ce
спрема за рат против Персије. Саветовали су му: «Разори
Атину». Одговорио je: «A ко ће онда да гледа моја дела?»
Вежбајући y гимназији, пао je, погледао y отисак свог
тела на песку и уздахнуо: «Како нам je мало земље потреб-
но, a како много je хоћемо!» Он je био y стању да од Грка на-
учи осећај за меру, забрињавала r a je сопствена срећа: «Не-
ка нам богови пошаљу, осим свега доброг, и мало лошег!»
Његова узнемиреност није била безразложна: две године по-
сле Херонеје су га убили.

ДЕМОСТЕН ПРОТИВ МАКЕДОНИЈЕ

Вођа свих непријатеља Филипа Македонског y Атини

био je ретор Демостен. Он je схватао да ће македонска власт
над Грчком бити почетак мирног и спокојног живота, али
зато - крај слободе и независности. И позивао je Атињане
да ce баце y последњу борбу: боље je погинути, али часно.
Демостен je од малена био слабог гласа и муцавац. Не-
људским напорима je натерао себе да проговори гласно и

319
 јасно. Трпао je y уста каменчиће и тако ce учио да јако и тач-
но мрда језиком. Како y својој одлуци не би клонуо духом,
обријао je себи попа главе и сакрио ce y пећину на обали мо-
ра, да живи тамо док му поново не порасте коса. Ту, на оба-
ли мора, вежбао je говор, старајући ce да гласом надјача бу-
ку налетања морских таласа.
Говори су му били сурови. Народ je навикао да рето-
ри y Скупшгани умилно разговарају са њим, и гунђао je. Де-
мостен je казао: «Атињани, y мени ћете имати саветника,
чак и ако не то желите, али нећете имати улагивача, чак и ако
то желите». Филип Македонски, поредећи Демостена са ње-
говим учитељем Исократом, рекао je: «Исократови говори
су атлетичари, a Демостенови говори - борци». Било je не-
могућно поткупити Демостена да ce залаже за неправедну
ствар. Плаћали су му само за то да ћути. Један глумац ce по-
хвалио: «За један дан наступања платили су ми таланат сре-
бра!» Демостен му je рекао: «А мени су за један сат ћутања
платили пет таланата сребра». Како би ce клонио говора, при-
чао je како има грозницу. Атињани су ce смејали: «Сребрна
грозница!»
Главни Демостенов мегдан пред народом било je так-
мичење y говорима са Есхином: Есхин je говорио за Маке-
донце, Демосген - против. Есхин je био диван ретор, али Де-
мостен ra je победио. Есхинje морао да оде y прогонство на
острво 'Родос. Рођани су волели красноречивост и замолили
су Есхина да пред њима понови свој говор. Есхин je поно-
вио. Зачуђени Рођани су га запитали: «Како си ce после та-
ко дивног говора обрео y прогонству?» Есхин je одговорио:
«Да сте чули Демостена, не бисте ме то питали».
Демостен je учинио чудо: убедио je атински народ да
државну благајну не троши на празничка давања него на вој-
не расходе. Демостен je направио и друго чудо: обишао je
грчке градове и окупио их y безнадежни савез против Фили-
па Македонског. Ha томе су чуда завршена: био je рат, бит-
ка код Херонеје и жесток пораз. Филип je добро памтио ко
му je био главни непријатељ и кога je победио. Ноћу после
победе код Херонеје, није одолео, на победничкој гозби ce

320
напио и ударио y плес међу лешевима на бојном пољу, при-
говарајући: «Демостен, Демостенов син, предложио je Ати-
њанима...» A ујутро, кад ce отрезнио, задрхтао je од саме
м и с ј ш да постоји човек који једним говором може да учини
оно што он, Филип, може да учини једино многим година-
ма ратовања. Он je довикнуо роба и наредио му да га сваког
јутра буди речима: «Ти си само човек!» - и без тога није из-
лазио пред људе.
Прошле су две године, Филип je био убијен; Демостен
je изашао пред народ са свечаним венцем, мада му je пре са-
мо седам дана умрла кћерка. Али радост му je била кратко-
трајна. Прошла je још једна година, a Грчком je већ владао
Филипов син Александар, na je захтевао од Атињана да му
предају десеторицу очевих непријатеља, са Демостеном на
челу. Народ ce колебао. Демостен их je подсетио на басну:
«Вукови су овцама рекли: ‘Зашто да будемо непријатељи?
To нас све свађају пси: дајте нама псе, и све ће бити y реду
...’» Ретор Демад, који je умео да ce лепо опходи са Маке-
донцима, успео je да изнуди опроштај за десеторицу вођа.
Време није било добро. Александар je ратовао y дале-
кој Азији, али власт Македонаца над Грчком и дање je била
чврста. Демостен je морао да оде из Атине y прогонство: за
њега ce нико није заузимао. Кад je излазио на градску капи-
ју, подигао je главу према статуи Атене, која ce видела са
Акропоља, и узвикнуо: «Владичице Атено, зашто волшп три
најзлобније животиње на свету: сову, змију и народ?»
Успут je видео неколицину својих најзлобнијих непри-
јатеља Атињана. Закључио je да су испланирали да га уби-
ју, na je хтео да ce сакрије. Зауставили су га. Демостен je био
такав човек да су га поштовали чак и непријатељи. Они су
му дали новац за пут и посаветовали га куда да ce упути y
прогонство. Демостен je казао: «Како да напусгим град y ко-
ме су ми непријатељи такви, какви не бивају увек ни прија-
тељи!» .
Најзад je из Азије долетела вест да je Александар умро.
Атина je узаврела; Демад je викао: «Не може бити: да je то
тако, цели свет би осетио мирис трулежи!» Поново je при-

321
преман устанак против Македоније, поново je Демостен оби-
лазио грчке градове наговарајући их на савез са Атином. Го-
ворили су му: «Ако кући носе магареће млеко, значи, тамо
je болесник; ако y град стижу атински изасланици, значи, mi­
je добро y граду!» Он им je одговарао: «Магареће млеко до-
носи здравље болеснику; тако и придошлице Атињани до-
носе граду наду y спасење».
Kao што ce прва борба Атине против Филипа заврши-
ла Херонејом, као што ce друга борба Атине против Алек-
сандра завршила разарањем Тебе, тако ce и трећа борба Ати-
не против Александровог македонског намесника завршила
сломом и обрачуном. Македонци су реторе, који су говори-
ли против Македоније, хватали и кажњавали смрћу; Хипе-
риду су одсекли језик пред извршење смртне казне. Војни-
ци су пришли храму, y којем ce сакрио Демостен. Демостен
их je само замолио да му дозволе да напише завештање и
обећао им да ће после тога изаћи. Дозволили су му. Он je
узео таблице за писање и писаљку, замишљеног изгледа,
принео je писаљку устима, накратко je замро a затим му je
глава пала на груди и стропоштао ce мртав. Отров за самоу-
биство држао je y главици своје писаљке.
Касније, кад су Атињани на свом тргу поставили ста-
туу Демостена, y подножју те статуе су написали:
Д а си, Демостене, имао моћ ко што имаш разум -

Власт y Хелади не би узео македонски Apec.

ФОКИОН ЗА МАКЕДОНИЈУ

Главни непријатељ Македонаца y Атини био je Демо-

стен, a главни присталица Македонада je био стари Фокион.
Демостен ce борио речју, Фокион - делом. Он je био добар
војсковођа, ишао je y ратне походе са Ификратом и Тимо-
фејом, a сада je тврдо говорио: Атина више не може да ра-
тује, потребан joj je мир.
Због тврдоће карактера су га називали Нови Аристид.
Нико га није видео ни да ce смеје, ни да плаче. Хиперид ce

322
ca својим друговима пред свима подсмевао његовом увек
намргођеном лицу. Фокион je одговарао: «Смејте ce, смеј-
те! Али од моје намргођености ником није било лоше, a од
вашег смеха je већ било доста суза».
Када je Фокион устајао y Народној скупштини да би
говорио, Демостен, који je презирао све остале реторе y Ати-
ни, шапатом je пријатељима говорио; «Ево секире која устаје
да сече моје говоре». Међутим, Фокион није сматрао себе
ретором и говорио je као послован човек - јасно и сажето.
«О чему ти мислиш?» - питали су га када je размишљао о
говору. Он je одговорио: «Мислим пгга ћу да скратим».
Фокиона су четрдесет пет пута бирали за војсковођу,
и то четрдесет пет пуш узастопно, и увек без његовог захте-
ва већ вољом народа. Међутим, он ce, као и Демостен, није
улагивао народу. У Скуппггини je говорио: «Атињани, ви
мене можете натерати да радим оно што ja не желим, али
ме не можете натерати да говорим оно пгго не желим». Ка-
да je једном, на неке његове речи, сав народ почео да аплау-
дира, он ce обратио друговима и упитао: «Јесам ли казао не-
што лоше?»
Демостен je Фокиону рекао: «Једном ће те Атињани
казнити смрћу!» Фокион му je одговорио: «Да, ако полуде;
a тебе ће - ако ce узму y памет».
Прекоревали су га да не жели добра отаџбини. Одго-
ворио je: «Умејте да побеђујете или умејте да ce дружите ca
победником; a шта умете ви?»
Народ je и сам осећао да му je снага на измаку. Дебе-
ли Демохар, Демостенов сестрић, пењао ce на Акропољ и,
пошто je повратио дах, рекао je: «Ја сам као атинска држа-
ва: много полета, мало снаге». A било je увредљиво призна-
ти то, и народ ce узбудио. Решавало ce питање: ратовати или
не ратовати против Филипа Македонског. Скупштина je за-
галамила. Хипериду су викали: «Ти хоћеш да кршиш закон!»
Хиперид je викао одговор: «Од звецкања македонског ору-
жја ми више не чујемо законе!» Демаду су викали: «Јуче си
нам говорио једно, a данас - друго!» Демад им je викао од-
говор: «Ја могу да противречим себи, али не могу да проти-
вречим добру државе!» Префињени Хиперид je ca трибине

323
 псовао на пасја кола, народ ce збунио: «Ми желимо да слу-
шамо твој говор, a не псовке!» Хиперид je одговорио: «Бо-
ље je да не мислите о томе je ли ово говор или псовање, He­
ro да мислите јесу ли вам штетне или корисне те псовке!»
Ha Демада су викали: «Наши очеви нису говорили нити су
радили тако, као ти!» Демад je одговорио: «Наши очеви су
управљали државном лађом, a ми - њеним крхотинама!»
Фокион je остао при свом: Атина неће издржати рат.
Викали су му: «Бојиш ce?» Он je одговорио: «Није ваше да
ме учите одважности, нити je моје да вас учим кукавичлу-
ку». Један сикофант га je упитао: «Ти си војсковођа - и ти
нас одвраћаш од рата?» Фокион je рекао: «Да, премда знам
да сам y рату ja заповедник теби, a y миру си ти - заповед-
ник мени».
Демостен je надгласао; рат je био објављен. Почели су
да разматрају ратни план. Демостен je предлагао да ce рат
води што даље од Атике. Фокион je казао: «Не треба мисли-
ти о томе где ратовати већ о томе како победити: приликом
победе, ратне опасности су увек далеко, приликом пораза -
увек су близу». Он je народу говорио што му срце жели, али
je радио оно што жели народ: прихватао je вођење војске и
повео добровољце, Добровољци су га опколили и давали му
савете; он им je рекао: «Како много видим војсковођа, a ка-
ко мало бораца!»
Херонејски слом je био невоља не само за непријате-
ље већ и за Филипове пријатеље y Атини. Остарели Исо-
крат, који je много година позивао Грке да ce уједине под
македонским царем, на вест о Херонеји, уморио je себе гла-
ђу, како би га сахранили истог дана кад и погинуле борце.
Филип je хтео да награди оне Атињане који су протеклих
година били за њега. Понудио je Фокиону богат поклон. Фо-
кион je запитао гласника: «Зашто мени?» Гласник je одгово-
рио: «Зато што цар само тебе сматра часним човеком y Ати-
ни». Фокион je казао: «Па, нека ми дозволи да и даље оста-
нем частан човек».
Филип Македонски je умро. Атињани су ликовали и
хтели да принесу боговима жртву захвалности. Фокион им
то није дозволио и рекао je: «Филипова смрт je само - један
човек мање y македонској армији!»

324
 Филипа je заменио Александар Македонски. Он je та-
кође понудио Фокиону богат поклон; Фокион га je опет од-
био. Александар му je рекао: «Прими тај новац, ако нећеш
за себе, онда за сина». Фокионов син није личио на оца: био
je најпознатији бекрија и распикућа y Атини. Фокион му je
одговорио: «Ако он буде живео као ja - то му je сувише
много; ако буде живео како живи - то му je сувшпе мало».
Умро je Александар Македонски, и опет je y Атини по-
чело ликовање, и опет ra je Фокион суздржавао: «Сачекајмо
потврду: јер, ако je он мртав данас, биће мртав и сутра, зар
не?» Потврда je стигла, и опет je Фокион, y својој осамдесе-
тој години, морао да ратује тамо где je желео да пријатељу-
је. У почетку су Атињани односили победе, али Фокион им
je говорио: «Чувајте ce: ви сте добри тркачи на кратке стазе
и лоши - на дуге». Он ce узнемирио: «Када ћемо престати
да побеђујемо?» - «Ти ce не радујеш нашим'победама?» -
«Радујем ce ja победама, али не радујем ce рату». Атињани
су убрзо престали да побеђују; за њих je Фокион морао да
измоли од Македонаца тешки мир, због кога су погинули
Хиперид и Демостен.
Фокион je погинуо y метежима, када je почела борба
Александрових наследника за власт и ободом закачила Ати-
ну. Њега и друге поборнике македонске власти су бацали y
тамницу и осудили на смрт. Дали су му, као Сократу, да He­
rnije пехар отрова, али он je био јаког здравља, није му била
довољна једна порција, a џелати више нису имали отрова.
Фокион je казао: «Зар y Атини не може људски чак ни да ce
умре?» Фокионов сусед je плакао што и сам мора да умре;
Фокион му je рекао: «Зар je мала част умрети заједно са Фо-
кионом?» Питали су га: «Шта остављаш y аманет сину?» Он
je рекао: «Завештавам му да ce због мене не свети Атиња-
нима».

ХЕРСОНЕШКА ЗАКЛЕТВА

Развалине грчког града Херсонеса налазе ce поред да-

нашњег Севастопоља. Тамо je била демократија атинског об-

325
расца, са Већем и архонтима, који су ce називали «демијур-
зи». После неког напада на ту демократију (управо крајем
IV века пре нове ере) сви Херсонежани су полагали ево ова-
кву заклетву. Она je сачувана y натпису на камену.
«Кунем ce Зевсом, Земљом, Сунцем, Девом и боговима и
херојима нашим! Бићу јединствен са свима y бризи о сло-
боди и благостању града и грађана, нећу издати ни Херсо-
нес, ни утврђења, ни његову околину, нити Хелену, нити
варварину, a ко замисли такву издају, бићу му непријатељ.
Неђу нарушити демократију, a ко хтедне да je наруши, не-
ћу му дозволити и открићу народу његову замисао. У свој-
ству демијурга и члана Већа служићу народу што je могућ-
но боље и праведније, a y суду ћу гласати no закону. Нећу
разглашавати ништа на штету граду и грађанима, нећу да-
вати ни примати дар на штету граду и грађанима. Нећу сми-
шљати ништа неправедно против грађана, верних закону, ни-
ти ћу то дозвсшити другима; ако ce заклетвом вежем са не-
ким, неверним закону, нека кршење те заклетве буде мени
и мојим ближњима на добро, a поштовање - на зло. Жито,
довезено из равнице, нећу ни продавати, ни извозити y не-
ко друго место већ само y Херсонес. Зевсе, и Земљо, и Сун-
це, и Дево, и богови олимпски! Ако будем поштовао ово, не-
ка буде добро мени, и дому, и роду моме, a ако га не испо-
штујем, нека буде зло мени и дому, и роду моме, и нека ми
ни земља, ни море не донесе плода, и нека жене...»
Ha томе ce камени натпис прекида.

ТИМОЛЕОНТ, ДВАПУТ ТИРАНОБОРАЦ

У тим годинама краха слободе y Атини, као неочеки-

вани блесак синуло je кратко обнављање слободе на другом
крају Грчке - y Сиракузи. Јунак тог подвига био je Коринћа-
нин no имену Тимолеонт.
Када je Тимолеонт дошао y Сиракузу, већ je био тира-
ноборац са стажом. To je било овако. Тимолеонт je имао бра-
та Тимофана. Тимолеонт га je волео и помагао му y свему.
Али, он je ту помоћ злоупотребио: стао je на чело најамни-

326
ка и постао тиранин y Коринту. Тимолеонт je молио брата
да ce одрекне трона - али, он му ce само наругао. Тимолеонт
му je дошао са двојицом пријатеља - тиранин ce разгневио.
Тада je Тимолеонт заплакао и покрио лице плаштом, a ње-
гови пријатељи су извукли мачеве и на лицу места убили Ти-
мофана. Коринћани су ce радовали слободи, али су с одуше-
вљењем и ужасом гледали Тимолеонта: то je човек, који je
y име закона државе погазио закон сродства. Тимолеонтова
и Тимофанова мајка ce затворила y кући и није хтела да ви-
ди сина. To je раздирало Тимолеонтову душу: мучила га je
туга, клонио ce људи и покушавао да ce умори глађу. Тако
je, на ивици лудила, провео двадесет година.
У то време y Коринт су стигли изасланици из Сираку-
зе. Тражили су помоћ: зато што je Сиракуза била Коринто-
ва колонија. После Дионових побуна, y Сиракузи je поново
узео власт Дионисије Млађи, лошег памћења, a против њега
je устао нови супарник, још гори од њега, и са собом довео
Картагињане на Сицилију. Картагињани ce понашају на Си-
цилији као y својој кући: захтевају пгга год хоће, кажу: «Ина-
че ће са вашим градом бити - ево» - пружају испред себе
руку дданом увис и окрећу длан наниже. Коринћани су ce
узбудили. Сакупили су одред добровољаца за помоћ Сира-
кузи и предложили Тимолеонту да га води. Казали су му:
«Ако победиш - остаћеш за нас тираноубица; ако не - оста-
ћеш братоубица». И Тимолеонт je радосно кренуо на пут -
да жељеним подвигом изглади сећање на нежељени подвиг.
Ратни поход je био победоносан, Сиракуза je ослобо-
ђена. И сам Дионисије већ одавно није био рад својој вла-
сти, na je дочекао Тимолеонта као спасиоца. Дионисијевом
супарнику je било наређено да живи као обичан становник,
близу Сиракузе, a када je он опет дигао буну, казнили су га
смрћу. Тврђаву сиракушких тирана су срушили до темеља;
на месту најамничких касарни су подигли зграду суда, a Ти-
молеонт je однео такву победу над Картагињанима да су ce
војници после боја гнушали бакарног плена na су узимали
једино златни и сребрни. За Сиракузом су и други градови
почели да свргавају тиране. Свргнуте су распињали на кр-

327
 стовима y градским позориштима, како би грађани уживали
y ретком призору - заслуженој казни тирана.
Дионисије Млађи ce одрекао од власти, и Тимолеонт
га je послао да живи y Коринту: нека сви Грци виде беду па-
лог тиранина. Гојазни, слабовиди Дионисије je под старост
радио ту као школски учитељ, псовао ce са малишанима, By-
Kao ce no пијацама, пијанчио и судио ce са уличним олоши-
ма. Намерно ce трудио да живи тако, како би га сви прези-
рали: бојао ce да би, y противном, посумњали како опет же-
ли да постане тиранин, и обрачунали би ce са њим. Његов
страх није био безразложан: заиста, три пута су га тужшш
суду као опасног човека, и три пута су га ослобађали из пре-
зира. Питали су га: «Како то да je твој отац био нико a по-
стао тиранин, a ти си био тиранин и постао нико?» Одгово-
рио je: «Отац je дошао на власт кад су ce људи намучили од
демократије, a ja - када су ce намучили од тираније». И će­
m o ce: «Отац ме je корио због бекријања говорећи: ‘Ja ни-
сам био такав’; a ja њему: ‘Зато што ниси имао оца тирани-
на’; a он ће мени: ‘Али, ако je тако, га нећеш имага сина ти-
ранина’». Задиркивали су га: «Шта, Дионисије, помогла ти
je Платонова философија?» Одговорио je: «Наравно. Захва-
љујући н»ој, спокојно подносим промену среће».
Сиракуза je била разорена y грађанским ратовима.
Градски трг je зарастао y траву, a на њему су пасли коњи.
Да би ce напунила градска благајна, продате су статуе тира-
на, које су ce налазиле на главном тргу. Нису само распро-
дате него су продате y ропство: носили су их на суд, изрица-
ли им оптужницу, излагали их на аукције и продавали, као
робове: ко да више.
Најзад ce одиграо догађај после кога више нико није
сумњао: да, y Сиракузи je завладала демократија. Двојица
сикофанта су тужила суду Тимолеонта за то што je недовољ-
но марљиво односио победе за добро сиракушког народа.
Сиракужани су ce најпре пренеразили, затим су ce насмеја-
ли грохотом, a затим окупили да ce расправе са незахвалним
тужиоцима. Тимолеонт им je рекао: «Оставите их: ja сам и
радио на томе да сваки Сиракужанин може говорити све што
сматра за потребно». ■

328
 Тимолеонт ce није вратио y Коринт већ je остао y Си-
ракузи: овде није био братоубица, овде je био само тирано-
борац. Старио je окружен народном љубављу и почастима.
Када je Народна скупштина расправљала о посебно значај-
ним питањима, слали су no њега; довозили су га, слабог и
слепог, y величанственој двоколици, дочекивали су га апла-
узима и славили речима, затим би му испричали случај, a он
je, не силазећи са двоколице, говорио шта мисли о томе, буч-
но су му захваљивали a затим су двоколице кретале назад.
Сахрањивао ra je читав град, a на гробу су му саградили гим-
назијум за вежбање слободне омладине.

АГАТОКЛЕ, ТИРАНИН-ГРНЧАР

Слобода коју je Тимолеонт говојевао y Сиракузи траја-

ла je тачно двадесет година. A затим je она опет потпала под
власт тиранина - таквог тиранина кога су ce угледни људи
сећали са мржњом, a сиромаси понекад и са добром речју'
Он ce звао Агатокле, био je грнчарев син и сам грнчар.
Био je обичај да ce о тиранима сакупљају сви рђави знако-
ви; тако je и при Агатокловом рођењу, кажу, однекуд поста-
ло познато да ће он донети много невоља Сицилији и Кар-
тагини. Отац ce свечано одрекао новорођенчета, однео га и
оставио да умре y некој забити, a робу je наредио да надгле-
да. Али, на чудан начин, новорођенче није умирало ни пр-
вог, ни другог дана; роб je заспао, a тада je мајка кришом од-
нела новорођенче и предала га својим рођацима. После се-
дам година отац je случајно угледао дечака и уздахнуо: «Ето,
и наш син би сад био оволики!» Тада му je мајка све откри-
ла, и Агатокле ce вратио y родну кућу, за страх и трепет Си-
цилији и Картагини.
Он je одрастао, постао војник-најамник, дрзаки јак: ни-
ко није могао да носи тако тежак панцир као он. Постао je
војни заповедник одреда; владари су покушавали да га уби-
ју,'али он им je, уместо себе, подметнуо свог двојника, и
остао жив. У Сиракузи ce водио грађански рат, народ ce бо-

329
 рио против угледних људи. Позвали су га да заведе ред; он
je окружио војском зграду Већа, поклао и послао y прогон-
ство неколико хиљада богатих и угледних људи, a народу je
обећао прерасподелу земље и отписивање дугова. Тако су
почињали многи тирани, a прво што су радили после тога -
окруживали су ce стражом и осећали ce као усред неприја-
теља, али Агатокле то није учинио. Он je међу масом ишао
сам, био je прост са свима и сам je збијао шале на рачун свог
грнчарског заната. «Грнчаре, грнчаре, кад ћеш да платиш за
глину?» - викали су му са зидина града, који je он опседао.
«Ево, платићу кад ce обогатим од вас!» - узвраћао им je Ага-
токле, освојио град и продао становнике y ропство.
Ha њега су кренули y рат Картагињани. Војска je дуго
стајала једна наспрам друге, y равници близу оне тврђаве y
којој je некада Фаларид спаљивао људе y бронзаном бику.
Постојало je предсказање: «Много храбрих мушкараца ће
погинути на овој равници», али чијих мушкараца - није ce
знало, и зато су обе стране одуговлачиле. A када су ce суко-
биле, победили су Картагињани. Они су имали праћкаше,
који су прађкама бацали камење тежине једног мина; Грци
их нису имали. Картагињани су пришли уз саму Сиракузу и
почели опсаду.
И ето, ту ce догодило кршење свих правила ратне ве-
пггине. Уместо да одбија удар, Агатокле je y Сиракузи оста-
вио брата, a сам je окупио војску какву год je стигао - y њу
je узимао чак и робове који су желели да ce ослободе - чу-
дом ce пробио кроз картагинску опсадну флоту и запловио
према обали Африке. Искрцали су ce на три дана пловидбе
од Картагине и, уз звуке труба, на обали су спаљивали своје
лађе - како не би пали y искушење да ce повуку. «Ово je Ha­
ma жртва Деметри Сицилијанској» - говорио je Агатокле по-
казујуђи ватру и дим, који су ce дизали y небо. Грци су по-
шли ливадама, њивама и вртовима, рушећи плодна имања и
дижући y рат афричка племена, која су мрзила Картагиња-
не. Са зидина Картагине становници су ноћима гледали Ka­
no на свим крајевима долине букте њихова имања. Са Сици-
лије су стигле тужне вести y Картагину: опсада Сиракузе ни-

330
je успела, вођа опсаде je добио предсказање: «Данас ћеш ру-
чати y Сиракузи», обрадовао ce, кренуо y напад, претрпео
je пораз и ручао y Сиракузи, али не као победник него као
заробљеник.
Четири године je Агатоклова војска уливала страх y
Африци. Па ипак, победа му није полазила за руком. Заузи-
мање града je било све теже. Под Утику, други град y Афри-
ци после Картагине, он je довукао опсадне куле на којима
су, као живи штит, били везани заробљеници Картагињани;
ни то није помогло, Картагињани су без милости тукли no
својима. Он je заузео Утику, али Картагина je одолела. Афри-
канци нису подржали Агатокла: при свакој бици Грка про-
тив Картагињана, њихове хорде коњице су стајале као гле-
даоци и чекале исход, како би навалиле да пљачкају слаби-
јег. Ha Сицилији je почињао нови грађански рат. Агатокло-
ва војска je гунђала, a његов сопствени син Архагат je поку-
шао да стави оца под стражу. Тада je Агатокле дигао руке
од свега - и од војске, и од сина - и побегао на Сицилију,
да заводи ред y својој кући.
Нечувени ратни поход на Африку, како je изненада по-
чео, тако ce изненадно и завршио. Напуштена војска je y бе-
су поклала, пре свега, тиранинову остављену родбину и по-
моћнике, a затим ce раштркала и прешла y службу Картаги-
њана. Када je један војник замахнуо мачем на Архагата, Ага-
токловог сина, он je викнуо: «А шта ти мислиш, шта ће Ага-
токле због моје смрти да уради са твојом децом?» - «Баш
ме брига“ - одговорио je убица - „довољно ми je да знам да
су моја деца макар на кратко надживела Агатоклову децу».
Агатокле je на Сицилији затекао тако очајно стање да
je био спреман на одрицање од тиранијске власти. Бивши
пријатељи су га смирили: «Са тиранијске власти не одлазе
живи». Он je закључио мир са Картагињанима, споразум са
супарницима, обновио je мир и почео да обнавља власт. Ту
r a je задесила смрт. Говоршш су д а je Агатокла отровао то-
боже рођени унук, син погинулог Архагата, тако што му je
подметнуо отровану чачкалицу за зубе. Отров му je разједао
десни и изазивао такве муке да je Агатокле, тобоже, наре-
дио да га живог спале на погребној ломачи.

331
 ТЕОКРИТОВА СВИРАЛА

Док су тирани и тираноборци черечили Сицилију на

комаде, о тој истој Сицилији су стваране ведре и нежне пе-
сме. У тим песмама Сицилија je била бајковита област веч-
ног, златног спокојства, где живе кротки пастири, напасају
стада која блеје, воле своје пастирице и такмиче ce y свира-
њу на свирали и y простодушном певању о свом животу и
својој љубави. Te песме су брзо улазиле y моду, a називале
су ce «идиле» - «сличице»; оне су ce веома свиђале грађа-
нима, који су ce одавно растали од правог сеоског рада, али
нису престајали да говоре како воле миран сеоски живот y
окриљу природе. После су песници почели своје пастире да
настањују не на Сицилији него y Аркадији, али први песник-
-идиличар je писао о Сицилији, зато што je и сам био са Си-
цилије. Име му je било Теокрит; рођен je y Сиракузи, упра-
во y доба Агатокла, a затим je живео далеко, y египатској
Александрији.
Код Пушкина, када je Јевгеније Оњегин желео да бу-
де оригиналан, «грдио je Хомера и Теокрита», које су сви
знали из школске клупе, и говорио о политичкој економији,
науци коју није знао нико. И ми знамо Хомера, од њега je
почела класична грчке поезија; упознаћемо ce и са Теокри-
том, којим ce она, можемо рећи, завршава.
Сусрели су сеДафнис u Меналк, крављи u овчји пастир:
Оба су плавушани, по Годинама —оба шипарци,
Оба свирачи вешти на свирали, u певању вични.
Први пошеда y Дафниса Меналк u обрати му ce:
«Чуваруричућих крава, Дафнисе, хајд на меГдан певањем?
, Када ïog пожелим - за трен ока j a ћу те победити».
Дафнис j e на то њему овим речима ogioeopuo:
«Пастиру чупавих оваца, Меналче, вешт си свирали,
Из коже ga искочиш, нема т и у певању победе».
Меналк: Хоћеш ли ga одмеримо снагу? Пристајеш ga даш
уло\?
Дафнис: Д а одмерим снаху спреман сам u пристајем ga дам
ynoi.
Меналк: Ja стаељам моју свиралу: добра je, са девет шасова,
Cea белоснежним воском j e покривена, од врха go дна.

332
Дафнис: И ја имам свиралу, u моја j e са девет шасова,
Сам j e одсекох - пошедај, још ми прст није зацелио.
Меналк: Ko ће нам бити судија? Ko he слушати наше песме?
Дафние: A ga зовемо, ено, o m i пастира og козјеГ стада!
Дечаци ïa зовнуше гласно. Пастир их зачу u дође.
Дечаци су почели песме - пастир им беше судија.
Меналк: Нимфе река u gomma, код којих певах на свирали!
A ko су вам ce свиделе моје песме, чујте ми молбу:
Дајт е ви овчицама мојим ситу травицу; a ако
Дафнис притера своје краве, нек ce u оне напасу.
Дафнис: Свуда пролеће, u свуда стада, u свуда тискају ce
Наша т еладуз краве, ga би сисала мајчино виме.
Мила девојка прође; u чим ce изГуби са видика,
Чак u бикови iüyïyjy, a ja , пастир - u поодавно.
Меналк: He желим ни Пелопове поседе, ни Крезово злато,
He желим ga победим тркаче, брзоноГе ко ветар.
Песме желим ga певам над морем, с лепојком поред себе,
Гледајућ моје стадо y приморском лу1у Сицилије.
Дафнис: Страда дрвеће og студи, og суше страдају бујице,
Птици j e смртоносна - мрежа, a звери - клопке u замке.
Смртje мушкарцу - og нежне лепојке. Зевс намje родитељ!
Нисам само j a заљубљен: и т и с и с лепотицом нежан.
Меналк: Добри вуче, поштеди моје козе, не дирај јариће,
И не ipu3u мене. Manu сам, али о мноГгша бринем.
A ти, мој риђи псу, успаваш ce болесно u тврдо:
Huje ти посао спавање, додељен си ми за помоћ.
Дафнис: Једном црновеђа девојка, видећи ga терам телад,
За мном довикну смејући ce: «Лепотане, лепотане!»
A j a ни речи ga jo j ogioeopm , чак ни смехом на смех:
Оборио сам очи y земљу, ишао својим путем.
Меналк: Овце моје, штипкајте смелије зелену свежу траву:
Пре m io што ce напасете, порашће u gpyïa. Живље!
Пасите само, пасите, ga напуните пуно виме:
Н ек буду сита јалњад; оетатак y бокал, киселимо.
Дафнис: Слатко j e мени слушање рике u дисање телади,
Слатко ga дремам лети близу потока под небом ведрим.
Жиреви суукрас храсШа, a за јабуку j e плод-украс,
Крава ce поноси телетом, a пастир - ceojim стадима.
Завршише дечаци песме, u козји пастир им рече:
«Слатко ти, Дафнисе, Иеваш, за чудо j e твој 1лас пријатан,
Певање ти p a g o cm je og меда из пчелињеï саћа.
Ево —узми свиралу. Tu си уп евањ у победио.

333
 A ko би мене, козопаса, научио тим песмама -
Ja бих теби за то поклонио u козу, u музлицу».
Дафнис, радостан збо1 победе, длановима ја ко пљесну,
У ваздух поскочи, као млади јелен, кад види женку.
Окрену ce Меналк, жалосно u тужно обори Главу:
Плакао je, исто као невеста пред скорашњу свадбу.
Први међу пастирима од то! доба слави ce Дафнис;
Ускоро он ce, сасвим млад, оженио нимфом Наиде.

СТАМЕНИ СТОИЧАРИ

Управо тих година, убрзо после смрти Александра Ма-

кедонског, y Атину je стигао неупадљив човек, црнпураст,
мршав и трапав: син трговца са Кипра, no имену Зенон. У
младости je питао пророчиште: „Како живети?“ - пророчи-
ште му je одговорило: «Учи ce од покојника». Разумео je и
почео да чита књиге. Али, на Кипру je било мало књига. У
Атини je нашао, пре свега, тезгу на којој су продавали књи-
ге, и ту му je, усред свитака И л и ја д е за потребе школараца,
запела за око књига сећања на Сократа. Зенон није могао да
ce одвоји од ње. «Где могу наћи таквог човека, као што je Со-
крат?» - питао je продавца. Он му je показао улицу: «Ено!»
Тамо je, куцкајући пггапом, бучно корачао полуголи Кратет,
Диогенов ученик. Зенон je оставио све и кренуо за сиромаш-
ним Кратетом. Затим су му донели вест: лађа са товаром пур-
пура, који je очекивао са Кипра, претрпела je бродолом и
сва имовина му je пропала. Зенон je узвикнуо: «Хвала ти,
судбино! Ти ме сама гураш y философију!» - и више није
напуштао Атину.
Ha атинском тргу je био трем са стубовима - зид укра-
шен сликом Маратонске битке, пред зидом - колонада и над-
стрешница од сунца. Трем je на грчком - «стоја». Овде, код
«Осликане стоје» Зенон je почео да води своје разговоре, na
су његове ученике назвали «стоичари». To су били сиромаш-
ни, сурови и јаки људи. Најстарији од њих, Клеант, бивши бо-
рилац y песничању, зарађивао je новац тиме пгго je ноћу ву-
као воду за повртаре, a дању je слушао Зенона, a његове лек-

334
ције записивао на овнујским плећкама, зато што није имао
од чега да купи писаће таблице.
До сада су философи замшпљали свет као велики град-
-државу са владарима-идејама, или са грађанима-атомима,
или са партијама-елементима. Зенон je замишљао свет као
велико живо тело. Оно има душу, и душа прожима сваку
његову честицу: y срцу je има више него y нози, y човеку -
више него y камену, y философу - више него y малограђа-
нину, али она je свуда. To тело je до ситница сврсисходно:
свака жилица y човеку и сваки инсекат око човека су потреб-
ни за непгго, сваки наш удах и свака наша помисао су иза-
звани потребом светског организма и служе његовом живо-
ту и здрављу. Свако од нас - део je тог васионског тела, баш
као прст или око.
Како би требало да живимо? Kao прст или око: да ра-
димо свој посао и да ce радујемо томе што je оно потребно
светском телу. Можда je наш прст незадовољан тиме што
мора да ради груб посао, можда би он више волео да буде
око - и шта ћемо онда? Добровољно или недобровољно, он
остаје прст и радиће све пгго je дужан да ради. Тако раде и
људи, no светском закону - судбини. «Ko хоће, судбина га
води, ко неће, тог вуче» - гласи стоичка изрека. «Шта ти je
дала философија?» - питали су стоичара; одговорио je: «Са
њом радо радим оно што бих без ње радио нерадо». Ако би
прст могао да мисли, не о свом грубом послу него о томе ка-
ко je потребан човеку, прст би био срећан; na нека човек бу-
де срећан када свој разум и своју вољу спаја са разумом и
законом светске целине.
A ако му нешто смета? Ако му болест не даје да слу-
жи породици, a да породица служи држави, a тиранин - да
служи светском закону? Шта ако je он роб? To није ништа,
то je само вежба, како би прекалио своју вољу: зар би Хера-
кле постао Херакле да y свету није било чудовишта? Најваж-
није за човека - није невоља него однос према невољи. «Ње-
му je умро син». Па то није зависило од њега! «Потонула
му je лађа». Ни то није зависило од њега. «Осудили су га на
смрт». Ни то није зависило од њега. «Он je храбро поднео
све то». A ево, то je зависило од њега, то je добро.

335
 Ради таквог владања собом стоички мудрац je био ду-
жан да ce ослободи свих страсти: од задовољства и тугова-
ња за прошлошћу, од жеља и страха од будућности. Ако мој
прст почне да ce мучи сопственим страстима, тешко да ће
добро радити: тако и човек. «Учи ce да не подлежеш гневу» -
говорили су стоичари. - «Изброј y себи: нисам ce гневио је-
дан дан, два, три дана. Када избројиш до тридесет, принеси
жртву захвалности боговима». Када je једном непослушни
роб наљутио Зенона, Зенон je само рекао: «Премлатио бих
те, да нисам гневан». A када je газда немилосрдно тукао сто-
ичара Епиктета, који je лично био роб, Епиктет му je мирним
гласом рекао: «Опрезно, сломићеш ми ногу». Газда je још
злобније навалио на њега, крцнула je кост. «Ето, и сломио
си je» - казао му je Епиктет непромењеним гласом.
A ko човек досгигне смиреност и својим разумом ce по-
веже са светским разумом, биће попут бога, припадаће му
све што ce потчињава светском разуму, то јест цели свет. Он
ће бити и прави цар, и богаташ, и војсковођа, и песник, и ла-
ђар, a сви остали ће, макар седели на трону, макар пггедели
богатства, бити само робови страсти и сиромашни духом.
Јер y савршенству нема «више» или «мање»: или си све, или
си ништа. Пут врлине je узан, као уже шетача на ужету - ако
одступиш за прст или за корак, свеједно, падаш и гинеш.
Стоичарима су ce због те уображености веома ругали, али
они су остајали при своме.
Ругали су им ce, али су их поштовали. To није била Ди-
огенова философија надничара - најзад je то, без обзира на
сва чудаштва, била права философија радника. A на радни-
цима ce и тада, и увек, држи и кућа, и град, и свет. Робови су
ce утешили мишљу да су душом слободнији од газди, и ца-
реви су позивали стоичаре за своје саветнике. Македонски
цар Антигон Млађи, боравећи y Атини, није ce одвајао од Зе-
нона и доводио га je на све своје гозбе. Пијан, викао му je:
«Шта да учиним за тебе?» - a он je одговарао: «Отрезни ce»,
Атињани су усмртили Сократа, прогнали Аристотела,
трпели су Платона, али су Зенона крунисали златним вен-
цем и сахранили га о трошку државе. «За то што je радио
оно што je говорио» - речено je y једној наредби.

336
 ЕПИКУРОВ ВРТ

A коме није била no мери тврдоглава врлина стоичара,

могли су да траже срећу y философији епикурејаца. «Епи-
кур», «епикурејци», «епикурејски» - ове речи сте, можда, Bu­
rne пута прочитали код Пуппсина и код других писаца. Оне
тамо обично означавају слободан живот, пун уживања: епи-
курејац - онај који живи безбрижно, разуме ce y задовољ-
ства, размажен je, блажен и добар.
Суштински, Епикур je заиста био блажен и добар. Али,
y свему осталом je био мало сличан том лику. To je био бо-
лестан човек мршавог, изможденог лица, читавог живота je
патио од камења y бубрезима. Готово да није излазио из ку-
ће, a са пријатељима и ученицима je разговарао лежећи y
свом атинском врту. Хранио ce једино хлебом и водом, a о
празницима - још и сиром. Он je говорио: «Коме je мало Ma­
nor - томе je мало свега» - и додавао: «Ko уме да живи на
хлебу и води, тај ce клади са самим Зевсом».
Епикур je заиста сматрао да je уживање највише до-
бро. Али уживање ce разликује једно од другог: свако ужи-
вање захтева напор, a ако ce захтева вепики напор, такво ужи-
вање није потребно. Можда су вино и слаткиши укуснији
језику од хлеба и воде, али од вина после боли глава, a од
слаткиша боле зуби. Зашто? Право уживање није ншша дру-
го до - одсуство бола: када те после дугог мучења напусти
бол, то je тренутак неизрецивог блаженства; мудрац управо
и жели да то траје читавог живота. Стари Аристип je сма-
трао себе учитељем уживања, али он je био здрав човек и mi­
je могао чак ни да замисли ту срећу.
Зато je најважније, што треба да цени човек - мир.
Светски живот je игра случајности, и свака случајност мо-
же болно да закачи човека. Мударац ће ce посебно чувати
државних брига: оне захтевају много напора, a доносе мало
уживања. «Живи неприметно!» - ето, то je Епикурево основ-
но правило. (Оно je збуњивало савременике: «Како? Јер то
значи рећи: ‘Ликурже, не пиши законе! Тимолеонте, не свр-
гавај тиране! Темистокле, не побеђуј Азијате! И ти сам, Епи-
куре, не учи пријатеље философији!’»). Живи усамљенички,

337
 воли пријатеље, сажаљевај робове и клони ce странаца - са-
чуваћеш своје мало уживање. Епикурејци су тако и живели:
о њима нису причали чак ни анегдоте, као о стоичарима и
свим другим философима.
Необразовним људима не даје мира страх од богова,
страх од смрти, страх од бола. За философа не постоји ни то.
Богови су блажени, a ако су блажени, онда не знају ни за ка-
кве бриге и већ одавно ce не мешају y наш људски живот.
Они такође, као мудраци, «живе неприметно» негде y свет-
ским просторима, уживају y ненарушивом миру и једино са-
ми себи говоре: «Ми смо срећни!» Смрт не може бити страш-
на за човека: док сам ja жив - још нема смрти, a кад насту-
пи смрт - мене више нема. Бол такође не заслужује страх:
неподношљиви бол je кратак, a дуги бол je подношљив, за-
то што ce ублажава навиком. Епикур je умео да прати свој
бол: када je осетио да му бол достиже врхунац, написао je
писмо другу: «Пишем ти мог блаженог и последњег дана.
Болови су ми већ такви да не могу бити јачи, али надјачава
их моја душевна радост кад ce сетим мојих разговора са то-
бом...» - легао je y врућу каду, попио неразблаженог вина,
замолио пријатеље да не заборављају његове лекције и умро.
Епикур није много размишљао о томе како je уређен
свет: јер од тога његовом миру и уживању не би било ни бо-
ље, ни rope. Попут Демокрита, он je замишљао да je свет са-
чињен од атома, зато што му je сударање атома личило на
сударање људи - исто тако засебних, затворених, али који
болно задевају једни друге. Али, Демокрит je био најрадо-
зналији Грк и интересовао ce за узроке свега што постоји y
природи, a Епикур je равнодушно прихватао свакаква обја-
шњења, само нека не захтевају мешање богова y наш живот.
Можда ce небеска светлила између изласка и заласка race,
na поново пале (као лампе код брижне газдарице), a можда
горећи обилазе Земљу са друге стране. Можда гром настаје
зато што ce ветар пробија између облака, a можда ce облаци
цепају no шавовима, a можда стврдњавају и чврстим боко-
вима ce тару једни о друге. Можда земљотреси настају од
подземне ватре, од подземних ветрова, од подземних одро-
на земље - само нека то није због Посејдона-Земљотресца.

338
 A ko наставимо да лепимо етикете на философске си-
стеме, о епикурејству можемо рећи: то je философија мапо-
грађана. He чанколиза који камчи, ни радника који ради, He­
ro управо малограђанина који има мало, неће да има више,
не вређа никога и мисли једино о томе како да не хаје ни за
шта. Епикурејце нису поштовали, али су их волели: они су
били добри људи, a њиховим комшијама-стоичарима, на при-
мер, очигледно je недостајала доброта. Ko би ce уморио од
живота, ишао je код епикурејаца. Они су ce поносили што
имају много пребега из других философских школа, a од њих
нико није пребегао.
Док су људи уместо философије имали митологију, она
им je представљала свет као велику породицу y којој влада-
ју обичаји. Философија je, од Талеса до самог Аристотела,
представљала свет као велики град, y коме влада закон. Са-
да, код Епикура и код стоичара, тај свет ce распршивао на
честице, између којих влада случај, и престројавао ce y свет-
ско тело, чији je закон - судбина. To je значило да je малим
грчким државама дошао крај: оне ce губе и претапају ce y ве-
лике светске државе - македонску и римску државу.

СРЕЋА ПО ТАЧКАМА

У чему je срећа? Ha ово тешко питање Грк je могао да

одговори савршено тачно: о томе je певао на свакој гозби.
Ево те старинске песме:
Н ајбољ и j e gap човеку - gap здрављ а;
Д а р gpylu -л е п о т а ; иметак поштен -
Трећи м у j e gap; a у з вино р адост
У круГу пријат еља - четврти j e gap.
Грчка философија ништа није одузимала том списку,
в ећ ra je само допуњавала. Онаje казала: «За човека постоје
три врсте добра: унутрашње, спољашње и туђе. Унутрашње
добро су четири врлине; спољашње - здравље и лепота; ту-
ђе - богатство и слава, добри пријатељи и отаџбина y про-
цвату». Koje je добро најзначајније за срећу? Наравно, уну-

339
 трашње: оно ce не може одузети. He без разлога, мудрац Би-
јант je говорио: «Све моје je - y мени».
Четири врлине су: схватање, храброст, праведност и
најнеопходнија - осећај за меру. (He без разлога, Клеобул je
говорио: «Мера je изнад свега!», a Питак je говорио: «Ничег
преко мере»). Схватање je знање шта je добро, a шта лоше.
Храброст je знање пгга добро треба, a шта не треба радити.
Праведност je знање за кога треба, a за кога не треба чинити
то добро. Осећај за меру je знање до када то треба радити и
где ce зауставити. Храброст je врлина за рат, праведност -
за мир; схватање je врлина ума, осећај за меру - врлина ср-
ца. Схватањем ce стварају разумевање и добронамерност,
храброшћу - постојаност и прибраност, праведношћу - ста-
ложеност и доброта, осећајем за меру - организованост и уре-
ђеност.
Цара Агесилаја су питали: «Koja од четири врлине je
најважнија? Вероватно, храброст?» - «Не!“ - одговорио je
знаменити војсковођа. - „Да људи имају праведности - за-
што би им била потребна храброст?» Платон je сматрао да
je најважнија врлина - схватање; Аристотел - осећај за ме-
ру; стоичари су, no свој прилици, сматрали да je то храброст,
али сви би ce сагласили да je праведност изнад тога. Кад je
Платон правио нацрт своје идеалне државе, схватање му je
било врлина владара, храброст - врлина стражара, осећај за
меру - врлина радника, a праведност - општа врлина на K o ­
joj ce држала читава држава.
Праведност je била тако значајна због тога што je пра-
ведност - закон, a закон je за Грка - све. Она je, сетимо ce,
схватана различито: за једне je означавала «једнакост пред
законом» - свима исто; за друге, попут Платона, «добар за-
кон» - сваком своје. Чак и тако часна ствар, као пгго je по-
божност, за Грке није била одвојена врлина него само врста
праведности: побожност je праведан однос према боговима.
Чинити неправду - rope je него трпети неправду. Освета
увредом на увреду je y давнини сматрана за праведност, али
код философа - за неправедност. «Како да ce осветим непри-
јатељу?» - ушггао je човек Диогена. «Постани бољи него пгго
си био» - одговорио je Диоген.

340
 Коме ce чинило да je усред земаљских брига ипак немо-
гућно одржати смиреност истинског мудраца, за те je било
кудикамо простије животно правило из једне Езопове басне:
П ревиш е ce не р а д у јт е и ум ерен о туГујте:
И р адост и u Њрчине y ж ивот у j e једнако.

A ko би упитали Грка шта мора осећати човек који je

досегао срећу, он би, пре свега, кратко рекао: радост. To осе-
ћање, изгледа, није одбацивао нико од философа, ма шта
остало стављали под сумњу. (He без разлога, Перикле je го-
ворио: «Да ce радујемо нашем благостању умемо боље него
ико други»). Тврде да je психологију народа могућно одре-
дити no речи којом ce људи поздрављају и опрапггају. Руси
на растанку говоре «опрости», Енглези говоре «фарвел» -
«срећан пут», Римљани су ce поздрављали говорећи «вале!»
- «буди здрав!», a Грци су говорили «хајре!» - «радуј ce!».
Овде застајемо: нашем повлачењу je крај. Али, посто-
је четири врсте краја (то je такође било распоређено no тач-
кама): прво, крај no одлуци, као кад ce усваја закон; друго,
no природи, као кад ce завршава дан; треће, no умењу, као
кад ce дограђује кућа; четврто, no случајности, као када ce
добија нешто сасвим друго од оног што си хтео. Размисли-
ћемо шта je то - крај no умењу.

ПРОПОВЕДНИЦИ, ПОЛЕМИЧАРИ, ШАЈБИВЏИЈЕ

Платонови следбеници су y Академији; Аристотело-

ви следбеници су y Ликеју; стоичари су испод «Осликане
стоје»; епикурејци су y Врту - y Атини су постојала четири
философска клуба. Почетници философи су долазили y Ати-
ну да уче, искусни - да ce докажу. Атина после Александра
Македонског je заувек престала да буде политичка сила. Али
и даље je била оно чиме ју je још Перикле назвао - «школа
Хеладе». Атином je шеткало no десетак философа - важни,
брадати, y сивим плаштовима, поучавали су и препирали
ce. Међу њима je било мало великих мислилаца. Али сви су

341
 живели и мислили на свој начин, различито од других, зато
je било занимљиво посматрати и слушати их. A за ненавик-
нуте - чудно. Један Спартанац je запањено гледао како je
кремен-камени старац Ксенократ полемисао са младим уче-
ницима из Академије. «Шта ради он?» - «Тражи врлину». -
«А кад je нађе, шта ће са њом?»
Они су различито називали срећу, али су ce y једном
слагали: мишљење јесте срећа, a све остало y животу je бе-
значајно. Потребна je једино чврстина духа. «Једина несре-
ћа јесте неумење да ce подноси несрећа» - говорио je фило-
соф Бион, бивши роб, рођен y далекој Скитији.
О философу Анаксарху су причали да je, тобоже, ки-
парски тиранин наредио да га смртно премлате, тучком y сту-
пи, a он je умирући викао: «Не бијеш ти Анаксарха него ње-
гово тело!»
Ксенофонту су казали: «Храбри ce: твој син je поги-
нуо код Мантинеје». Ксенофонт je одговорио: «Знао сам да
ми je син смртан». Ксенофонт није био философ, али тај ње-
гов одговор je одушевио и философе: «Ето, тако и треба, кад
ce превариш y неком, подсећај себе: знао сам да ми je при-
јатељ слаб; да je моја жена - само жена; да сам купио себи
роба, a не мудраца».
Једном човеку je умро син, na га je горко оплакивао.
Дошао je да га утеши лутајући философ Демонакт. Рекао му
je: «Ја умем да стварам чуда: наведи ми тројицу људи који
никад нису имали прилике да иког оплакују, њихова имена
ћу да напишем на гробници твог сина, и он ће васкрснути».
Отац ce замислио и није могао да наведе никог. «А пгго ти
плачеш, као да си једини несрећник?» - казао je Демонакт.
Стари Карнеад je ослепео y сну. Пробудио ce усред
ноћи и наредио робу да упали светиљку и пружи му књигу.
Апи, није видео ништа. «Шта ти je?» - «Упалио сам» - од-
говорио je роб. «Па шта“ - казао je хладнокрвно Карнеад -
„онда ми читај ти».
Бион са сапутницима допадне y заробљеништво код
морских гусара. Сапутници су плакали: «Мртви смо ако нас
препознају!» - «А ja сам мртав ако ме не препознају» - Ka­
sao je Бион.

342
 Философ Пирон je наглас разговарао са самим собом.
«Шта то радиш?» - питали су га. «Учим ce да будем добар».
Taj Пирон je био глава још једне философске школе - скеп-
тика. A ko je Сократ говорио: «Ја знам да ништа не знам», Пи-
рон je отишао даље - говорио je: «Ја не знам чак ни то да
ништа не знам». Он je тврдио да човек не разликује чак ни
живот и смрт. Питали су га: «Зашто ти не умреш?» Одгово-
рио je: «Управо зато».
Ксенократу je Александар Македонски послао много
новца. Ксенократ r aje вратио новац: «Њемује потребнији».
Другог философа je пергамски цар звао на двор. Он je
одбио: «Цареве, као и статуе, најбоље je гледати издалека».
Ксенократа су тужили суду, a ретор Ликург га je осло-
бодио одбрамбеним говором. «Чиме си му захвалио?» - пи-
тали су Ксенократа. «Тиме шго га сви хвале за поступак» -
одговорио je Ксенократ.
Платонови ученици су ce играли „пиљака“, Платон их
je изгрдио. Они су казали: «То je ситница!» - «Навика - ни-
је ситница» - узвратио je Платон. И можда их je подсетио да
на Криту, када куну непријатеља, пожеле му рђаве навике.
Зенон je прекоревао младића за расипништво, a он ce
правдао: «Имам много новца, na много и трошим». Зенон je
одговорио: «Тако и кувар може рећи: пресолио сам зато што
je било много соли y сланику».
Зајмодавац je тражио новац од дужника, a тај му je, no
Хераклиту, одговорио: «Све тече, све ce мења: ja више ни-
сам онај човек који je узео зајам од тебе!» Зајмодавац га je
премлатио штапом, тај га je тужио суду, a зајмодавац je, no
Хераклиту, одговорио: «Све тече, све ce мења: ja више ни-
сам онај човек који те je тукао!»
Зенона je покрао његов роб, Зенон je дохватио мотку.
Роб није бадава служио код стоичара - викнуо je: «Судбина
ми je да украдем!» - «И судбина ти je да добијеш батине» -
одговорио je Зенон.
Када су ce философи спорили, народ ce окупљао нао-
коло, као на такмичење. О философу Менедему су говори-
ли да после философских спорова, тобоже, не одлази друга-
чије него барем отеченог ока. Ha неког су ce жалшш Ари-

343
 стотелу: «Он те псује иза твојих леђа!» Аристотел je одго-
ворио: «Нека ce и туче иза мојих леђа».
Озбиљни философи нису волели спорове на тргу: «У
њима je увек лакше рећи ма шта него рећи оно што je по-
требно». Али, други нису жалили никакве софизме за њих.
Жена-философ Хипархија, која je из богате куће отишла да
скита са киником Кратетом, надговорила je философа Тео-
дора овако: «Ако Теодор туче себе, Теодора - y томе нема
ничег рђавог; према томе, ако Хипархија буде тукла Теодо-
ра - y томе такође неће бити ничег рђавог!» A један софист
je самог Диогена пецкао овако: «Ја - нисам ти; ja сам - чо-
век; према томе, ти - ниси човек». - «Одлично!“ - казао je
Диоген. - „А сад понови то исто, али не почињи од себе He­
ro од мене».
Философ Стилпон je доказивао некоме како, ено, она
риба код трговца није јело, зато шго je «јело» - општи појам,
a «риба» je посебан појам, na je усред тог разговора отишао
и купио ту исту рибу. Саговорник га je ухватио за плашт:
«Ти подриваш своје доказе, Стилпоне!» - «Нимало“ - одго-
ворио je Стилпон - „моји докази су уз мене, a ти пази да не
распродају рибу».

РАСПРОДАЈА ФИЛОСОФИЈЕ

Ову сцену je створио Лукијан, најподругљивији анти-

чки писац, који je живео y II веку нове ере.
Зевс на Олимпу остао без новца. Извео je из загроб-
ног царства знамените философе и изложио их на продају,
као робове. «Продају ce велики учитељи живота!“ - виче
Хермес.,- „Ко жели добар живот, нека приђе и бира no уку-
су!» Купци прилазе и распитују ce за цену.
Ha подијуму je Питагора. «Ево чудесног живота, ево
божанског живота! Ko жели да буде натчовек? Ko жели да
сазна хармонију универзума и оживи после смрти?» - «Мо-
гу ли да га пропитујем?» - «Можеш». - «Питагора, Питаго-
ра, ако те купим, чему ћеш ти мене да научиш?» - «Да ћу-

344
тиш». - «Нећу y неме! A после?» - «Да бројиш». - «То и без
тебе умем». - «Како?» - «Један, два, три, четири». - «Ето,
видиш, али ти не знаш да четири - није само четири него
још и тело, квадрат, савршенство и наша заклетва». - «Ку-
нем ce твојом заклетвом, не знам! A шта ћеш још да кажеш?»
- «Казаћу да ти себе сматраш једним, a ти си, y ствари - дру-
ги». - «Како? Са тобом не разговарам ja, него неко други?»
- «Управо сад си то ти, a раније си био други, и после ћеш
бити други». - «Тако нећу никад умрети? Није лоше! A чи-
ме да те храним?» - «Месо не једем, боб не једем». - «Пре-
хранићу те! Хермесе, запиши га за мене».
Ha подијуму je Диоген. «Ево храброг живота, ево сло-
бодног живота! Ko ће да га купи?» - «Слободног? A да не
доспем на суд, пошто купим слободног?» - «Не бој ce, он
каже да je и y ропству слободан». - «А шта он уме?» - «Пи-
тај га!» - «Бојим ce, ујешће ме». - «Не бој ce, он je питом». -
«Диогене, Диогене, одакле си?» - «Одасвуда!» - «На кога
личиш?» - «На Херакла!» - «По чему?» - «Ратујем против
уживања, чистим живот од вишака». - «Шта треба учинити
ради тога?» - «Бацити новац y море, спавати на голој земљи,
јести отпатке, псовати све, не стидети ce ничег, трести бра-
дом, тући ce motkom». - «Да псујем и да ce тучем - умем и
сам. Али руке су ти јаке, ваљаћеш за копање земље; ако ми
те дају за два гроша, узећу те». - «Узми!»
«А ево два живота одједном, не зна ce који je од њих
мудрији! Ko хоће?» - «Шта то? Један ce све време смеје, дру-
ги све време плаче. Што ce ти смејеш?» - «Смејем ce теби:
ти мислиш да купујеш роба, a y ствари - само атоме, праз-
нину и бесконачност». - «Видим ja да je y теби много праз-
нине. A ти, што плачеш?» - «Плачем што све долази и од-
лази, што je y свакој радости - жалост, a y жалости - радост,
што нема вечног y вечности, a вечност су деца која ce игра-
ју пиљака». - «Не говориш људски!» - «Не говорим за љу-
де». - «Тако те неће купити нико». - «Сви су подједнако до-
стојни суза: купци и некупци». - «Обојица су лудаци: нећу
их!». - «Ех, Зевсе, они ће нам остати непродати!».
«Изведи Атињанина». - «Леп живот, разуман живот,
свети живот - коме?» - «Како то, Платоне, опет те продају

345
y ропство? A ако те купим, шта ћу имати?» - «Читав свет». -
«Где je он?» - «Пред мојим очима. Јер све што видиш - и
земља, и небо, и море - y ствари, уопште нису овде». - «He­
ro где су?» - «Нигде: јер ако би они постојали негде, то не
би било постојање». - «А запгго их ja не видим?» - «Зато што
je око твоје душе слепо. A ja видим и тебе, и себе, и истин-
ског тебе, и другог себе, na ero тако, све на свету видим два-
пут». - «Шта, да y једном робу купим цели свет - спреман
сам! Узимам га, Хермесе».
«Продаје ce одважан живот, свеусавршени живот! Ko
жели да зна све?» - «Како то: све?» - «Он je један - мудрац,
према томе, он je један и цар, и богаташ, и војсковођа, и мо-
репловад». - «Он je један и кувар, он je један и дрводеља, он
je један и сточар?» - «Наравно». - «Грех je не купити таквог
роба. Стоичаре, стоичаре, a ти ниси увређен што си роб?» -
«Нимало. Јер то не зависи од мене, a што не зависи од мене,
не тиче ce мене». - «Ево прилагодљивог делије!» - «Али чу-
вај ce: ако хтеднем, могу те претворити y камен». - «Како?
Зар си ти Персеј са Медузином главом?» - «Кажи: камен je
тело?» - «Да». - «А човек je тело?» - «Да». - «А ти си човек?»
- «Да». - «Према томе, ти си - камен». - «Хладим ce! Мо-
лим те, врати ме назад, y човека». - «За трен ока. Камен je
живо биће?» - «Није». - «А човек je живо биће?» - «Да». -
«А ти си човек?» - «Да». - «Према томе, ти ниси камен». -
«Па, хвала ти што ме ниси усмртио - узимам те».
«Продајемо најбистријег, најразборитијег, најспособ-
нијег! Аристотеле, излази!» - «А шта он зна?» - «Он зна ко-
лико времена живи комарац, до које дубине сунце осветља-
ва море и каква je остригина душа». - «Браво!» - «А зна још
да je човек - животиња која ce смеје, a магарац - није човек,
и да магарац не уме да гради куће и лађе». - «Доста, доста,
купујем га; плаћам, Хермесе, колико кошта да кошта».
«Па, ко нам je још остао? Скептик? Излази, скептиче,
можда ће и тебе неко да купи». - «Кажи, скептиче, a шта
умеш ти?» - «Ништа». - «Зашто?» - «Мени ce чини да уоп-
ште нема ничег». - «Нема ни мене?» - «Не знам». - «Нема
ни тебе?» - «Одавно не знам». - «А чему ћеш ти да ме нау-
чиш?» - «Незнању». - «Ето шта ce већ заиста више нигде не

346
може научити! Колико ти дугујем за њега, Хермесе?» - «За
роба зналца узимамо пет мина, a за незналицу, вероватно,
једну». - «Ево ти мина. Па шта ти je, љубазни, купио сам
те?» - «То je неизвесно». - «Како? Па, платио сам за тебе!»
- «Ko зна?!» - «Хермес, новац и сви присутни». - «Зар je ов-
де неко присутан?» - «Али, ево, послаћу те ja да окрећеш жр-
вањ - одмах ћеш да осетиш ко je овде роб, a ко није роб!»
«Доста спора!“ - прекида их Хермес. - „Ти иди за сво-
јим газдом, a ви, који нисте купили ништа од нас, дођите ова-
мо сутра. Данас смо распродавали философе, a сутра ћемо
занатлије, сељаке и трговце. Можда су они погоднији за учи-
теље живота?»

Д ела игодине (пре нове ере)

405-367. - тиранин Дионисије Старији y Сиракузи;

401. - ратни поход десет хиљада Грка;
396-394. - Агесилај ратује y Азији;
388. - философ Платон код Дионисија Старијег;
387. - Платон почиње да учи y Академији. «Царски
мир»;
371. - битка код Леуктре;
366. и 361. - Платоново путовање код Дионисија Млађег;
362. - битка код Мантинеје;
359-336. - цар Филип Македонски;
355. - Фокиђани освајају Делфе;
353. - смрт кнеза Маузола, изградња Халикарнашког
маузолеја;
347. - Платонова смрт;
344-337. - Тимолеонт ослобађа Сицилију;
342-336. - Аристотел - учитељ Александра Македонског;
338. - битка код Херонеје
335. - рушење Тебе. Сусрет Александра и Диогена;
335. - Аристотел почиње да учи y Ликеју;
334-323. - Александар Македонски осваја Азију;
323. - последњи устанак против Македоније;

347
322. - Демостенова смрт;
317 - Фокионова смрт;
317-289. - тиранин Агатокле y Сиракузи;
315. - први наступ драмског писца Менандра;
310-307. - Агатоклов ратни поход y Африку;
око 306. - Епикур почиње да учи y Врту;
око 300. - Зенон почиње да учи y Стоји;
око 280. - процват Теокрита, аутора идила.

РЕЧНИК V. СТАРИПОЗНАНИЦИ

Већина речи о којима смо раније говорили су биле на-

учне, тако да je свима било јасно: нису наше речи, позајмље-
не су из грчког - баш из грчког језика. A ево, неке речи су
сасвим обичне - тешко да je ико размишљао о њиховом по-
реклу. To je зато што су оне ушле y руски језик давно, по-
стале уобичајене, a понекад су преосмишљене или су изме-
ниле облик.
АД. Ha грчком, првобитно подземно царство (и бог,
његов цар) je називано «не-видљиво» - а-ид-ес; и ми, пре-
причавајући мит, обично пишемо аид. Затим je та реч поче-
ла да ce изговара адес; после, већ y средњем веку - адис; оту-
да наше „ад“.
ATJIAC. Атлас или Атлант (у различитим облицима
различито) било je име моћног титана, Прометејевог брата;
због тога што ce борио против богова, било му je наређено
да стоји на крају земље и раменима придржава небески свод;
a после су га претворили y високу планину. Ta планина (тач-
није, читав масив) y северној Африци до данас носи назив
Атлас, a океан који ce налази западно од ње - Атлантски. У
XVI веку чувени картограф Г. Меркатор, који je објавио ал-
бум географских карата, украсио je његов повез фигуром
Атласа с огромном сфером на раменима. По тој фигури су
почели све такве албуме да називају атлас. Назив тканине
«атлас» je сасвим другог порекла - од арапске речи која зна-
чи «гладак».

348
 ГАС. Ову реч je, почетком XVII века, увео y употребу
фламански хемичар Ван Хелмонт, који je изучавао састав
ваздуха. Он je говорио да je ваздух - хаос, састављен од раз-
них испарења, a реч «хаос» je изговарао и писао на фламан-
ски начин: гас. Реч хаос je, наравно, грчка и значи «неред,
општа збрка», a буквално «празнина, зјапљење».
ГИТАРА. To није ништа друго до грчка китара: реч je
иста (само мало унакажена приликом преласка из грчког y
латински, затим немачки, после y пољски a затим и y руски
језик), мада инструмент уопште није исти: данашња гитара
je жичани инструмент, a на грчкој лири-китари ce свирало
трзалицом (плектром).
ИПСИЈ10Н. Ha француском то значи «грчко и»: тако
ce назива слово „у“ које ce y француском језику пише првен-
ствено y речима грчког порекла. Зато je y тој речи правилан
(француски) нагласак - игрек; али сада ce све чешће изгова-
ра игрек, и то више није грешка.
ИДИОТ. Постојала je грчка реч „идиос“ - свој, прива-
тан, личан, посебан; отуда „идиотес“ - приватно лице. Грци
су били комуникативан и друштвен народ; свако ko ce кло-
нио јавног живота и више волео да живи као приватно лице,
изгледао им je као чудак, na чак и лудак. Отуда - савремено
погрдно значење те речи.
ИЗВЕСТ (креч). Говоримо «негашени креч»; «нега-
шен» - тачан je превод грчке речи а-сбестос. У Русију су je
донели византијски зидари још y кијевска времена, и брзо
ce унаказила no обрасцу руских речи са префиксом из-: тако
je добијена реч „известв11 и све њене изведенице - изве-
стнлк, известка и др. A потом, хиљаду година касније, реч
„асбест" je дошла y руски језик други пут - као научни на-
зив несагоривог влакнастог минерала, који ce користи за ва-
тросталне производе. Ha Уралу постоји чак и град под на-
зивом Асбест.
КИТ. Постојала je старогрчка реч „кетос“, y средњо-
вековном изговору „китос“; она je означавала «морско чу-
довиште», велико, страшно и зубато. Када су грчки прево-
диоци јеврејске Б и б л и је писали да je пророка Јону прогутао,
a затим испљунуо кит, имали су на уму управо то прождр-

349
 љиво чудовиште. A после je већ та реч примењена на океан-
ске животиње, велике и страшне, али не зубате нити про-
ждрљиве.
КОРАБЉ. Ha грчком je карабион, карабос значило
«краба», a после - лака морска лађа; каква - ми тачно не зна-
мо. Отуда и потиче та руска реч; позајмљена je веома давно,
из времена када грчко „бе“ још није било прешло y „ве“.
Отуда je, преко латинског језика - италијанско и шпанско
„каравела“.
КРЕВЕТ. Староруски језик je реч кревет („кроватБ»)
преузео из византијског ,,krawation“; тамо je настала од ре-
чи ,,krabbatos“, која постоји y александријском преводу Б и -
б л и је из III века; y Александрију су je, очигледно, донели
Македонци, a y Македонију je стигла од неких суседних бал-
канских народа: y класичном старогрчком језику није по-
стојала. Најпре je руска реч кревет (,,кроватв“) очигледно,
означавала богато лежиште грчке робе, за разлику од обич-
них руских тезги, затим je преосмишљена под утицајем слич-
них руских речи: кров, покривати („покрмвап>“) и почела je
да означава сваку постељу.
КУРОЈ1ЕСИТ. У православном богослужењу један од
најчешће поновљивих узвика - «Господи, помилуј», на грч-
ком гласи - „кирије, елејсон“. Када je богослужење вршено
на брзину, део хора je, ради економисања времена, певао јед-
но, други део - друго, све ce мешало, и само ce могло разли-
ковати: кирилејсон, киролесу... Отуда и потиче значење ру-
ске речи: мешати, бркати, шегачити ce. «Идут лесом, псиот
куролесом.. - говори ce y старинској загонеци о сахрани.
МАШИНА. Грчка реч „механе“ je означавала «оруђе»,
«алат»; од ње потиче назив науке „механика". У дорском
наречју (широкс? отворених уста) она je звучала „махана“.
Из тог наречја реч je прешло y латински језик, али je преме-
стила акценат и олакшала средњи слог: добијена je „махи-
на“. Из латинског je прешла y пољски, опет мењајући акце-
нат: „махина“; и y француски, мењајући додатно средњи су-
гласник: „машин“. У руском језику су ce обе варијанте по-
јавиле истовремено, y доба Петра I и, ма колико то било чуд-
но, опет са акцентима „махина" и „машина“. Савремени ак-

350
ценат и савремено разликовање значења («незграпна грома-
да» и «удобна направа») установљени су тек y XIX веку. Ето
како путују акценти.
ТАЈФУН - тихоокеански ураган. To je кинеска реч Ko­
ja означава јак ветар. A када су je Енглези (y XVIH веку) за-
писивали латиничним словима, намерно су je записали тако
да ce латиницом чита „шифон“. A Тифон je, y грчкој мито-
логији, било чудовиште величине пола света, нападало je на
самог Зевса; урагански ветар су и Грци (и Римљани) назива-
ли шифон. И ево, смели лингвисти претпостављају: грчка
реч „тифон“ je прешла y арапску „ туфан“ (дгго значи «при-
лив»), арапски морепловци су je донели до кинеских обала,
тамо je ушла y кинески језик, a Енглези су je из кинеског вра-
тили y грчку митологију.
ШПАРГАЈ1КА. По свој прилици - најнеочекиваније
изненађење на нашем списку «старих познаница» грчког по-
рекла. Постојала je грчка реч „спарганон“, означавала je де-
чје пелене, a уједно и сваку прљаву и дроњаву тканину. У
средњем веку je прешла y латински језик и почела ce изго-
варати „спарганум“, a y XVII веку- из латинског y пољски,
почела ce изговарати „шпаргал" и означавати «измрљани ко-
мадић хартије». Отуда je, преко украјинских студентских до-
мова, та реч доспела y руске школе.

351
 ШЕСТИДЕО

АЛЕКСАНДАР И АЛЕКСАНДРИЈА,
ИЛИ ГРЧКА ПОДВЛАЧИ ЦРТУ

Блажен je ко завлада знањем:

Taj нема народнејаде,
Нит има неправедна gena,
Пред очимаje њемвим -
Сав бесмртни космос прираде,
И откудje ан, u како;
Таквам y души нема места
За недобру помисаа.
Еурипид
 АЛЕКСАНДРОВА МЛАДОСТ

Александра Македонског je тешко замислити као жи-

вог човека - чини ce да je био митолошки херој. Живео je три-
десет три године. За десет година je покорио готово читав
свет. Он je био ученик мудрог Аристотела и поклоник вели-
ког Хомера. Био je тако леп да je први y Грчкој почео да бри-
је себи браду, како му не би скривала црте лица. Вести о ње-
говим подвизима су из далеких источних земаља долетале y
Грчку и одмах постајале легенде.
Причали су како je, тобоже те ноћи, када ce он родио,
y граду Ефесу изгорео Артемидин храм - једно од седам
светских чуда, и то зато што je богиња Артемида y том тре-
нутку била далеко, y македонској престоници, и помагала
царици Олимпијади да роди Александра. Храм je запалио
лудак no имену Херострат: он je био славољубив и желео je
да му ce прочује име, na макар и no злом гласу. Казнили су
га смрћу и забранили да му ce помиње име, како му ce не
би испунила жеља. Авај, то није успело: добар глас ce дале-
ко чује, a зао још даље.
Александру je било три године када je Филип успоста-
вио власт над Тесалијом, пет година када je завладао Траки-
јом, десет година када je прошао Термопиле и био примљен
y Делфима. Александар ce жалио: «Отац ће све освојити и не-
ће ми остати ништа!»
Александар je учио да трчи, jame, влада оружјем. Тр-
чао je брже од свих. Филип га je питао: «Хоћеш да трчиш y
Олимпији?» Александар je одговорио: «Да, ако ми супарни-
ци буду цареви».
Филипу су поклонили коња, који je био тако леп, али
тако дивљи да ниједан јахач није могао да га савлада. Јавио
ce шипарац Александар. Он je приметио да ce коњ плаши
своје сопствене сенке, усмерио je коња супротно сунцу, по-
трчао поред њега, a затим му неочекивано скочио на леђа.
Коњ ce извио и понео га даље; нико из свите није могао да
га стигне. Када су ce коњ и коњаник вратили, Александар je

355
биоједва жив, коњ сав y пени, али већ ce повиновао јахачу.
Филип je пољубио сина и рекао: «Тражи себи друго царство:
за тебе je мала Македонија».
Taj кон> je постао Александров омиљени кон> и носио
га je y свим биткама. Назвали су га Букефал - «Бичја глава».
Он je угинуо кад je Александар војевао y Индији. Ha њего-
вом гробу Александар je подигао град н назвао га Букефапа.
Аристотел je младом Александру причао како, no уче-
н.у философа Демокрита, постоји безбројно мноштво свето-
ва, као пгго je наша Земља. «А ja не владам ниједним!» - уз-
вшснуо je Александар. «Демокрит би ce насмејао кад би чуо
те речи» - казао му je Аристотел. Али, Александар ce није
смејао.
Аристотел je научио Апександра да воли Хомера. Сви-
так Илијаде Александар je читавог живота држао под јасту-
ком, заједно са кинџалом. To je био свитак, направљен no по-
себној царевој наруџби: сва огромна поема била je записана
на једној папирусној траци, и то тако ситно да се (тобоже)
могла чувати y ораховој љусци. Он je говорио: «На целом
свету завидим једино Ахилу: он je за живота имао друга и
певача после смрти». Када je прешао y Азију, прво шго je
урадио - отишао je на место где je била Троја, и принео жр-
тве на хумци Ахила и Патрокла.
Александар je био Филипов једини син од царице
Олимпијаде. Али Филип je имао много деце са стране, од
разних љубавница. Александар je прекорео оца. Отац му je
одговорио: «То je како ти не би добио царство no наслед-
ству него no врлини».
Али, убрзо je враг однео шалу. Филип je одстранио
Олимпијаду и узео за жену нову царицу. Није прошла ни го-
дина, Филип je био убијен. Убио га je један дворски младић,
којег су увредили рођаци младе царице и цар га није узео.у
заштиту. Ha убиство га je, наравно, наговорила Олимпијада.
Убицу су разапели, a кад су га скинули са крста, Олимпија-
да je на мртваца ставила златни венац, a затим je његово те-
ло спалила на Филиповом гробу. A младој царици je посла-
ла отров, мач и омчу - да бира.
Филипова смрт, наравно, није Прошла без предсказа-
ња. Он je припремао ратни поход на Персију и послао je иза-

356
сланике да питају питију хоће ли он победити. Питија je од-
говорила: «Бик je овенчан цвећем, и близу je тај који ће га
заклати!» Филип je то примио као добру вест и узохолио ce.
Ha дворској свечаности je одржана процесија y част двана-
ест богова, њихове статуе су возили на двоколицама. Филип
je наредио да за њима извезу тринаесте двоколице са соп-
ственом статуом и за њима je пошао сам, без свите, y белој
одећи. Тада су га и убили.
Сва Грчка ce ускомешала. Тебанци и Атињани су ди-
гли устанак. Али нису стигли ни да окупе снаге, a двадесето-
годишњи Александар са македонском војском je већ стајао
код Тебе. Опсада je била кратка, a обрачун окрутан. Град Те-
ба je збрисан са лица ,земље; усред развалина су оставили чи-
таву једино кућу песника Пиндара, који je раније прослављао
некадашње македонске цареве. Тридесет хиљада Тебанаца
било je продато y ропство. Грчка ce скаменила од страха.
Александар je окупио војсковође и рекао им: «Време je
да кренемо на Персију». Војсковође су ћутале, једино je Пар-
менион, схари Филипов сарадник, рекао: «Прво, Александре,
роди Македонцима таквог сина, као што си ти». Али, Алексан-
дар je журио према слави. Ратни поход je био објављен.
Александар je отишао y Делфе и питао пророчиште
чека ли га победа. Питија je одбила да му дћ пророчанство;
дан није погодовао за предсказивање. Александар ју je шче-
пао и силом повукао према пророчком троношцу. Жена je,
с муком ce опирући, узвикнула: «Са тобом ce не може изаћи
на крај, Александре!» Он ју je пустио: «Само то сам и хтео
да чујем».
Пред полазак y ратни поход, раздао je пријатељима све
своје царске приходе. «А шта остављаш себи?» - питали су
га. Он je одговорио: «Наду».

АЛЕКСАНДРОВИ ПОДВИЗИ

Александар je хтео да влада Азијом, али не као осва-

јач него као наследник: правом најодважнијег и најмудријег.
Када je пролазио кроз Фригију, показали су му, y храму, дво-

357
колицу древног цара Гордија, чија je руда била везана за ја-
рам чвором ужета од дренове коре. Говорили су да ће онај
који одреши тај чвор, наследити власт над читавом Азијом.
Александар je покушао и није успео: чвор je био замршен.
Тада je он замахнуо мачем и пресекао Гордијев чвор. To je
ушло y пословицу.
Када je дошао y Египат, сазнао je да ту цареве сматра-
ју живим боговима. Тада je Александар прогласио себе за
бога, сина Зевса-Амона. Азијски народи су спремно призна-
ли да je бог: навикли су на то. Друго су Грци: они су негодо-
вали. Атињани су тако галамили y својој Народној скупшти-
ни да je оратор Демад рекао: «Чувајте ваше небо, не губите
вашу земљу!» Александровом изасланику су једино Спар-
танци презриво одговорили: «Ако Александар хоће да буде
бог - нека буде!»
Главна борба за Азију предстојала му je против пер-
сијског цара Дарија Млађег. Александар га je већ разбио y
једној бици - предстојала je друга. Дарије je понудио Алек-
сандру мир и половину свог царства. Стари војсковођа Пар-
менион je рекао: «Ја бих пристао, да сам Александар». Алек-
сандар je одговорио: «А ја бих пристао, да сам Парменион».
Дарију je написао: «На небу не могу бита два сунца: покори
ce или ce туци». Дарије je задрхтао. Пред саму битку je опет
понудио Александру пола царства и огроман откуп. Алек-
сандар je одговорио: «Ти ми нудиш оно што више не припа-
да теби».
Битка ce одвијала код Гаугамеле. Александар je побе-
дио. Одлучујући окршај била je навала персијских двоколи-
ца са широким срповима са стране: српови су секли неприја-
теља испод колена, као класове y пољу. Александар je наре-
дио својим војницима да ударају копљима о штитове; страш-
ни звекет je уплашио непријатељске коње, двоколице су ce
затресле и окренуле ce назад.
Дарије je бежао. У бекству га je убио издајник - са-
трап Бес. Тиме je хтео да купи Александрову милост. Али,
Александар je издајнику одговорио мржњом. Он није хтео
да убије Дарија: хтео je да прими власт од њега и да га, на
царски начин, прогласи за пријатеља и саветника, као некад

358
Кир Креза. Беса je дао заробљеним рођацима и рођакама ца-
ра Дарија, да ce обрачунају са њим. Они су ra казнили страш-
ном казном: исекли су га на ситне комаде и из праћке су те
комаде разбацали на све стране no пустињи.
Александар je постао персијски цар. Оженио ce Дари-
јевом кћерком и најугледнијим Македонцима je наредио да
такође узму персијске жене. Наредио je да ce пет стотина
младих Персијанада васпитава no македонском обичају. Ка-
да je он седео на трону, били су дужни да му ce клањају на
источњачки начин, дубоким наклонима до земље. Македон-
ци су гунђали. Александров пријатељ Клит му je на гозби вик-
нуо: «Срећни су они који су попшули пре него што су поче-
ли да нас туку персијским шибама!» Александар je хитнуо
копље и убио Клита.
Војска je ишла даље, на исток. Поред гробнице вели-
ког Дарија; на њој je писало: «Ја сам Дарије, цар велики, цар
над царевима, цар Персијанаца, цар народа; нико није учи-
нио толико добра пријатељима и зла непријатељима својим;
ja сам могао све». Поред гробнице великог Кира; на н>ој je
писало: «Ја сам Кир, цар велики, цар над царевима, цар Пер-
сијанаца, цар народа; ко год да си, путниче, ja сам знао да
ћеш доћи; не лишавај ме земље, која покрива мој прах». Ta
гробница постоји до данас, и y Ирану je поштују као свети-
њу. Недалеко je био Персепољ, град царских двораца, пре-
стоница Персиде; Александар га je спалио до темеља, то je
било враћање дута за Ксерксово спаљивање Атине. Алексан-
дар je ишао даље: тамо иза Персије била je Индија.
У Индији су била два царства и два цара: Таксил и Пор.
Таксил je одустао од битке и постао Александров савезник.
Пор je прихватио бој, био je разбијен, али он ce тако свидео
Александру да му je вратио царство и такође га узео за са-
везника. Таксил je на Александров изазов рекао: «Ја сам
спреман да ти дам оно чега имам више, и да узмем од тебе
оно чега ти имаш више; запгго да ce бијемо?» Пор je био џи-
новског раста, y боју je седео на слону, као коњаник на ко-
њу, и слон je сурлом вадио стреле које су раниле газду. Кад
je заробљен, на питање како ce опходе према њему, одгово-
рио je: «Kao према цару». - «Више ништа нећеш казати?» -

359
 питали су га опет. «Ако je Александар - прави цар, то je до-
вољно» - одговорио je Пор.
Александар je питао ко je научио Таксила и Пора пле-
менитости и мудрости. Они су му одговорили: «Голи муд-
раци». У Грчкој je био један Диоген, y Индији je било мно-
го таквих мудраца. Они су седели y честару тропске шуме
на сунчаној пољани, мрки, прави, спокојни, не разговарају-
ћи један са другим, утонули само y своје мисли. Месни ста-
новници су им доносили no прегршт пиринча дневно - ви-
ше ништа нису јели. Александар je хтео да их види. Послао
им je y шуму гласника са причом о својим подвизима. Муд-
раци су казали: «Зар Александар није могао да стигне до нас
без тих петљавина?» Али пристали су да га виде и одговоре
на његова питања.
Александар je поставио десет питања мудрацима и до-
био je десет одговора. Прво питање je било: «Kora je y свету
више - живих или мртвих?» - «Живих“ - одговорили су му-
драци - „зато што више нема мртвих». Друго питање: «Шта
храни више животиња - земља или море?» - «Земља, зато
што je море - такође део земље». Треће питање: «Koja жи-
вотиња je најлукавија?» - «Она која човеку још није пала y
шаке». Четврто питање: «Зашто сте навели Пора на борбу
против мене?» - «Да би он са славом живео или са славом
умро». Пето питање: «Шта je било раније - дан или ноћ?» -
«Дан je био ранији за један дан». («Тежак одговор!» - казао
je Александар. «На тешко питање!» - одговорили су мудра-
ци). Шесто питање: «Како заслужити љубав?» - «Буди нај-
јачи, али не и најстрашнији». Седмо питање: «Како постати
бог?» - «Уради оно што превазилази човекову снагу». Осмо
питање: «Шта je јаче - живот или смрт?» - «Живот: y њему
je више nam e». Девето питање: «Када би човек требало да
умре ?» - «Када за њега смрт буде боља од живота». Десето
питање историчари нису запамтили.
Иза Индије су биле нове земље, али Александар, no­
ćne разговора са мудрацима, више није желео, онако као ра-
није, да их осваја. Његова војска, измучена бесконачним рат-
ним походом, гунђала je и захтевала повратак. Александар
ce враћао. Пут повратка je водио кроз дивл»у, спаљену пусти-
њу. Воде није било, уместо ње из Индије су понели големе

360
залихе вина. Путовање војске je претворило y пијану проце-
сију, свуда су звецкали пехари, свирале фруле, одјекивале пе-
сме, људи су падали и више нису устајали. Александар je пу-
товао двоколицом, усред пурпурних тепиха, под сенком зе-
лених грана, као бог Дионис. У вину je тражио заборав: Hu­
je знао зашто да живи даље.
Са Александром je путовао индијски мудрац Калан:
пристао je да напусги отаџбину и постане царев саветник. У
путу ce разболео и, да би ce отарасио мука, спалио ce нажи-
во, no индијском обичају. («Калан je јачи од мене: ja сам де-
лио мегдан са царевима, он - са мучењима и смрћу» - казао
je Александар.) Пре него што ce Калан попео на ломачу, по-
гледао je y очи Александру и рекао му: «Ускоро ћемо ce ви-
дети». To je било прво предсказивање Александрове смрти.
Друго предсказање je била смрт Хефестиона, царевог
најбољег пријатеља.Некада су Александар и Хефестион за-
једно ушли код Даријеве жене и кћерке, које су биле заро-
бљене; Хефестион je био богатије одевен, заробљенице су
сматрале да je он Александар и ничице ce прострле пред њим.
«Није важно“ - казао je тада Александар - „он je Алексан-
дар, исти je као ја». Сада je Хефестион боловао, лекар м ује
одредио дијету, Хефестион није издржао и прекршио ју je, a
то r a je коштало главе. Александар je био неутешан. У знак
жалости, Грци су шишали косу - за успомену на Хефестио-
на, Александар je y ошишао гриве коњима својој коњици и
срушио зупце на градским бедемима. Уместо погребне жр-
тве, пошао je y ратни поход на племе Косеја и побио све, ко-
ји су y стању да носе оружје. У персијском главном храму
наредио je да угасе свету ватру - раније je то рађено једино
кад умре цар. «Ти ce не бојши?» - питали су га. Он није од-
говорио.
Треће предсказање je било тајанствено. Александар je
играо лопте са пријатељима, y гимнастичкој соби свог двор-
ца. По грчком обичају, играли су голи, пошто су одећу остави-
ли на фотеље. Одједном су играчи видели како на царевој
фотељи, y царевој одећи, седи непознати човек: прљав, мр-
шав, стиснутих зуба, тупим погледом зури право испред се-
бе. Ухватили су га; он je ћутао. Бацили су га на мучеае. Та-
да je он казао да ce зове Дионисије, да je родом из Месени-

361
je, да je лежао y тамници, али дошао му je бог Серапис, ски-
нуо му букагије и наредио да дође овамо, обуче царску одо-
ру и ћути. Погубили су га. Али, Александар je био мрачан.
Од чега je умро Александар? Трезвени људи су слега-
ли раменима и говорили: «Од грознице после пијане гозбе».
Пре свега, тако je и било. Али, нико није желео да поверује
како je освајач света, y двету младости, умро тако случајно.
И причали су страшне ствари о томе како су га отровали.
Отров je била вода Стикса: испоставља ce да je та хадска ре-
ка, на једном месту y Грчкој, избијала испод земље на повр-
пшну, текла својом злокобном, дрном водом, a затим je опет
понирала под земљу. Вода y њој je била тако отровна да je
разједала чак и камен, и метал. Није разједала једино козје
копито. Злонамерници су je, y козјем копиту, тајно достави-
ли из Грчке y Вавилон, Александру. И ту, на гозби, Алексан-
дров војсковођа Касандар je, тобоже, тајно укапао неколико
капи те воде y царев пехар.
Он je умирао не остављајући наследнике свом свет-
ском царству. Пријатељи-војсковође су ce тискали око ње-
гове постеље. Александар готово да више није могао да го-
вори. Питали су га: «Коме ти остављаш царство?» Једва ми-
чући уснама, прошапутао je: «Најдостојнијем». Питали су
га: «Ko ће бити надгробна жртва над тобом?» Издахнуо je:
«Ви». Кад je умро Александар и започели крвави ратови ме-
ђу његовим војсковођама за власт, често су ce сећали њего-
ве последње речи.
Било му je тридесет три године. A касније, после два
и no века, Јулије Цезар je y својој тридесет трећој години
плакао и говорио: «У мојим годинама Александар je већ био
покорио свет!» A Цезарев наследник Август ce y својој три-
десет трећој години осмехивао и говорио: «Не разумем за-
пгго je Александар више волео да покорава туђа царства, уме-
сто да лепо влада својим царством?»

БАЈКА О АЛЕКСАНДРУ

A ko су код Грка приче о Александровим подвизима ли-

чиле на бајку, онда су код источних народа биле и - више од

362
тога. Највише тих прича било je код Египћана. To je јасно:
јер y њиховој земљи je постојао град Александрија, a y Але-
ксандрији, y храму при царском дворцу, лежало je Алексан-
дрово балсамовано тело. Египћани су желели да верују како
тај велики херој - није дошљак него египатски законити цар,
који je ослободио њихову земљу од персијских поробљива-
ча. И створили су следећу причу.
Много миленијума су-Египтом и целим светом влада-
ли цареви-звездочаци, потомци богова. Последњи од н>их
звао ce Некганеб. Једном je он, гатајући, сазнао страшну вест:
богови су ce повукли од своје државе и дају je под персиј-
ску власт, a њу je дужан да ослободи Нектанебов син, који
ће доћи из далеке северне земље. Кад je то сазнао, Нектанеб
je тајно побегао из дворца, препловио море и стигао y Маке-
донију, на двор Филипа и Олимпијаде. Овде je цару и цари-
ци послао сан: као што je Зевс једном дошао тебанској ца-
рици Алкмени, a она je од њега родила Херакла, тако сада
Зевс жели да дође код Олимпијаде, како би она од њега ро-
дила хероја који ће бити још већи од Херакла. Филип и Олим-
пијада су клицали и захваљивали боговима. И тада je Нек-
танеб y обличју бога бануо ноћу код Олимпијаде, и она je
од њега родила Александра.
Александар je поодрастао, и Нектанеб га je почео учи-
ти науци о звездама. Једном су они стајали на крову дворца,
под звездама, и Александар га je упитао: «А могу ли звезде
да предскажу твоју сопствену смрт?» Нектанеб je одговорио:
«Да, суђено ми je да умрем од руку сопственог сина». И та-
да je Александар гурнуо Нектанеба са крова дворца, сагнуо
ce и рекао му: «А зар нису лажљиве твоје звезде?» Али Нек-
танеб je на самрти одговорио: «Не, умро сам y одређеном
часу и од руке сопственог сина, јер ти си, Александре - мој
син, a ниси Зевсов, нити Филипов ...» - и тада je испричао
Александру све о себи и о њему, a затим je испустио душу.
Александар je сазрео, сакупио војску и пошао да осло-
бађа очево царство. Прво je кренуо на запад, покорио Римља-
не, покорио Картагињане, дошао до океана код Хераклових
стубова на крају света и тамо je поставио натпис. Затим je кре-
нуо на југ, и дошао je до Египта, и тамо je видео Нектанебо-

363
ву статуу, на којој je било написано: «Ја сам - цар и бог ове
земље, напустио сам je стар али вратићу ce y њу млад и опег
ће бити моја власт над целим светом» - и објавио je народу
ко je ов, a народ je клицао, и Александар je на том месту по-
дигао град Александрију. После je кренуо на исток, победио
je персијског цара Дарија, победио je индијског цара Пора, a
о томе шта je даље било, лично je свом учитељу, мудром Ари-
стотелу, отприлике овако написао:
«А после разбијања цара Пора пошао сам са својом
војском још даље, до крајњег мора. И пут je водио кроз шу-
му, a шума je била загушљива, и ишли смо ноћу, зато што
ce дању није могло ићи од врућине. У тој шуми су живели
дивљи људи, ноге су им раздвојене, као копита, лица жен-
ска, a зуби псећи; и шкорпиони, дужине лакта; и слепи ми*
шеви, велики као орлови; и звер-царезуб, који једним зало-
гајем гута слона. Тридесет ноћи смо ишли и изашли на ве-
ликв океан, на коме ce завршава евет. У том океану ce виде-
ло острво, и ja сам хтео да отпловим на то острво, али мој
пријатељ Филон ми je рекао: ‘He плови, царе, већ пусти ме-
не да отпловим, јер имаш много оваквих као што сам ja, a
таквих, као што си ти, ми.имамо једног’. Он je направио чун
и запловио ка том острву, али острво je одједном отишло на
морску пучину, зато што to и није било острво него чудо-
-кит, и на том месту вода ce завртела y вртлог и погинуо je
мој пријатељ Филон. A на обали тог океана расте дрво, y зо-
ру м^ло, a y подне je до небеса, a увече je опет мапо; на гра-
нама тог дрвета седе две птице, лица су им женска, и говоре
грчки језик. Оне су ми рекле: ‘Доста, Александре! Победио
си Дарија, победио си Пора, y свету више нема места за тво-
ју славу’. A око тог дрвета живе људи-безглавци, којима су
очи, нос и уста - на грудима; они ce хране једино печурка-
ма, свака печурка je величине штита, a они су просте и до-
бре нарави, као деца. Питао сам их који народи живе север-
но и јужно од н>их; и казали су да на југу живе Амазонке,
женски народ, код н>их нема мушкараца, живе ратујући, и
свака Амазонка одсеца себи десну дојку како joj не би сме-
тала да натеже тетиву лука; a на северу живе народи Гог и
Магог, код њих нема жена, живе такође ратујући, једу само

364
пресно месо и пију крв убијених, Тада смо пошли на југ; a
Амазонке нису хтеле да ратују са нама него су објавиле ка-
ко желе да направе свадбу са мојим војницима, како би од
њих родиле тако дивне кћери, као цгго су им очеви. Тако смо
и урадили, a после су нас Амазонке отлустиле уз почасти и
дарове, Тада смо пошли на север; и ту су на нас изашла оса-
мдесет два цара народа Гог и Магог, али победио сам их, про-
терао преко високих планина, a на планинама сам поставио
бронзану капију на гвозденом прагу, висина капије je ше-
снаест лактова, a чува je триста мојих Македонаца, триета
Персијанаца и триста Индијаца; када Гог и Магог изађу иза
планина, настађе крај света. Овде, y планинама, била je цр-
на пећина одакле су ce дању виделе звезде, и ja сам ушао уиу-
тра и зачуо глас: ‘Доста, Александре! Ja сам - Сесонхосис,
твој предак, први цар Египта, a сада бог, али моје име je за-
боравд>ено, a твоје ће бити вечно, зато што си подигао град
Александрију’. Вратио сам ce до океана и питао људе-без-
главце које им je најславније пророчиште, зато mro ми je бри-
га спопала душу. И они су ме одвели y свети raj Сунца, a та-
мо су расла два дрвета, изгледала су као кипарис, али су ви-
сока до небеса, a између њих je било гнездо птице феникс, Ko­
ja не зна за смрт, и једном y хиљаду година лети одавде y
Арабију, тамо од миомириса прави себи ватру na упази y ва-
тру стара, a излази млада. Од та два дрвета једно говори као
човек - ÿ свитање, y подне и на заласку сунца, a друго - на
изласку месеца, y поноћ и пред зору, то дрвеће сам ja упитао
хоћу ли да живим још дуго, и одговорило je: ‘Доста je, Алек-
сандре! Дошло ти je време да умреш, a умрећеш y Вавило-
ну од твојих ближњих’. И кад сам то чуо, окренуо сам моју
војску и пошао назад, y Вавилон, код својих ближњих...»
Ову причу о Александру Грци су одмах препричава-
ли на грчком (и ради тачности написали да je, тобоже, њен
аутор - Калистен, Аристотелов сестрић и Александров пра-
тилад), на западу су je превели са грчког на латински, на ис-
току - на сиријски, a са тих језика - на све остале, y прози и
y стиховима. И хиљаду и no година на западу и истоку није
било омиљенијег штива од тог Романа о Александру, Иска-
ндер-нами, Приповести о биткама, Александриде или како
ce већ још т,о називапо.

365
 АЛЕКСАНДРОВИ НАСЛЕДНИЦИ

Александрово пророчанство на самрти ce остварило!

Тридесет дана Александрово тело je лежало несахрањено:
војсковође су ce спориле за власт. Двадесет година y свим
земљама и на морима, од Атине до Вавилона, нису преста-
јали ратови: војсковође су ce бориле за власт. Александар je
оставио два малолетна сина, брата и властољубиву мајку -
сви су били поубијани, како не би сметали најјачима. Вој-
сковође су ce сукобљавале y биткама, као да опробавају сна-
ге, и после сваке битке неко je гинуо и испадао из велике
игре.
To су били Александрови вршњаци, делије y цвету мла-
дости. О једном су причали како je ухватио за рогове и задр-
жао бесног бика, који je јурио на Александра; о другом - да
ce заузимао код Александра за кажњеног, na je и сам бачен
y јаму да га поједе лав, али je голим рукама савладао лава и
постао Александров миљеник. Александар није жалио ни-
шта за њих: када je један тражио од њега мираз за кћерку,
Александар му je дао педесет таланата. «Довољно je десет»
- казао му je тај. «Теби je довољно, али мени je недовољно»
- одговорио je цар. Азијски плен их je опио, купали су ce y
раскоши: један je ишао y ципелама поткованим сребрним ек-
серима, други je ширио шаторе дужине стадија, трећи je на
камилама возио за собом египатски песак, да га посипа као
подлогу за гимнастичке вежбе. И они су умели, пошто ско-
че са пурпурних тепиха, да ce недељама пентрају no планин-
ским беспућима, изнурујући војску ноћним маршевима, ка-
ко би изнебуха напали на супарника и како би тај погинуо
пре него што схвати са ким -ce бије.
Свако je имао један циљ: да постане цар. Само један,
можда најталентованији, није ce могао надати y то. Он ce
звао Еумен; био je Грк, али Македонци не би трпели Грка
над собом. Он ce борио, не за себе него за јединство државе
која ce распадала. За време Александра je био ћата - међу
Македонцима са копљима он je носио таблице за писање.
Сада je он војевао, побеђивао je најјаче, борци су га волели,
али ипак, на ратним саветима није смео да седи на челу Ма-

366
кедонаца него je тамо остајала празна фотеља, a он je гово-
рио да je то место цара Александра. Ухватили су га захва-
љујући издаји. У заробљеништву je чезнуо: «Нека ме пусте
или убију!» Казали су: «Смрт ce не тражи y тамници него y
боју». - «Тражио сам je тамо, али нисам нашао јачег». - «Зна-
чи, сад си je нашао: трпи њену вољу». Уморили су га глађу
y тамници.
Победник Еумена звао ce Антигон Једнооки. Био je
старији од свих супарника, војевао je још за време Филипа,
y рату против Атине je изгубио око. Он ce, први од супар-
ника, прогласио за цара - повезао je чело белим завојем, ди-
јадемом. Улизице су пожуриле да га прогласе и богом - он
je рекао: «То je неистина, a то најбоље знамо ja и онај роб,
који ми износи нокшир». Он ce држао просто; једном, слу-
шајуђи китаристу, распитивао ce код њега 'како треба сви-
рати, док му овај није узвикнуо «Нека ти, царе, не буде ни-
кад тако лоше да знаш мој посао боље од мене!» Корели су
га за велике порезе: «Александар није радио тако». Он je од-
говорио: «Александар je пожео жетву са Азије, a ja само са-
купљам класје за њим».
Антигон je владао готово читавом Азијом. Он je по-
слао свог сина, одважног лепотана Деметрија, да влада Грч-
ком: «Хелада je светионик наше славе, чија светлост обасја-
ва читав свет». Деметрије ce искрцао y Атини са товаром жи-
та и сазвао Народну скупштину, да га подели. Док je држао
говор, направиоj e језичку грешку, a неко ra je одмах преки-
нуо и исправио. «За ту исправку“ - узвикнуо je он - „покла-
њам вам још пет хиљада мера жита!» Осиромашени Атиња-
ни нису знали како да захвале доброчиниоцу. Сместили су
га да живи y Партенону; где je он сишао из двоколице, ту су
подигли храм Деметрију Силазећем; месец мунихиј су пре-
именовали y деметриј и чак удесили да, уместо пророчишта,
за пророчанства питају Деметрија. «Безумници!» - казао je
неко. «Безумније би било да нису безумници» - одговорио
je стари Демохар.
Деметријев надимак je био Полиоркет - «Опседач». Ње-
гове опсадне машине су уливале ужас. Када je опседао Ро-
дос, бојне куле су му биле високе седам спратова, a град су

367
ca мора запушиле лађе, не са три него са петнаест редова ве-
слача, Тада он није заузео град само зато што ce бојао да ће
спалити атеље сликара Протогена. Када je скинуо опсаду,
оставио je те машине на Родосу, и од њихове продаје Рођани
су добили толико новца да су од њега подигли y својој луци
светско чудо - колос ca Родоса, највећу статуу на свету Ko­
joj су, кажу, лађе пловиле између ногу.
Али Антигонова и Деметријева моћ није била дугог
века: против њих су ce удружила четворица млађих супар-
ника и надјачала их. To су били: Птолемеј, најумнији владар
који je лукавством задобио за своју престоницу Александри-
ју, драгоцене остатке великог Александра; Лисимах - онај
исти који je био бачен лаву и убио лава; Селеук - једини који
je поновио Александров ратни поход на Индију и од индиј-
ског дара добио пет стотина слонова; и Касандар, који je то-
боже отровао Александра Великог и сада више није могао
да гледа чак ни његове статуе. Одлучујућа битка догодила
ce y Малој Азији. Антигону je било осамдесет година, и се-
део je на коњу као џин; викнули су му: «Царе. Гађају y те-
бе!» - он je одговорио: «A y кога би још гађали?» Селеуко-
ви слонови су решили исход битке. Антигон je погинуо, Де-
метрије je бежао. Победници су поделили државу: Египат -
Птолемеју, Азију - Селеуку, запад Мале Азије и Тракију -
Лисимаху, Македонију - Касандру.
Деметрије Полиоркет je остао цар без царства. Он je
јурцао из земље y земљу, њиме су ce одушевљавали, слави-
ли су га, али он није могао нигде да ce екраси. Опкољен y
Малој Азији, предао ce на милост Селеуку; свом сину, Ан-
тигону Млађем, послао je наредбу; «Сматрај да сам мртав и,
ма шта ти писао - не слушај». Антигон je молио Селеука да
му пусти оца и нудио je себе y замену - Селеук није послу-
шао. Деметрије je умро бекријајући y заробљеништву код
Селеука. Н»егов син je ипак успео да откине поеледњи, Ma­
nn, али почасни комад Александрове државе - Македонију.
После царских победа су долазили царски радни да-
ни: требало je управљати охромним државама, a то ce тешко
постизало. Још Деметрије je морао данима да дрежди y Грч-
кој пред народом, примајући молбе и разматрајући спорове.
Једном je, изнемогао, устао; за плашт га je ухватила нека

368
старица: «Саслушај и мене!» - «Немам времена». - «Ако не-
маш времена, немаш чиме ни да царујеш!» Селеук je гово-
рио: «Да сам знао колико кошта царска власт, не бих ce саг-
нуо ни да подигнем палу дијадему». Антигон Млађи je свом
сину говорио: «Упамти: царска власт je само - почасно роп-
ство». Син му ce такође звао Антигон. Када je букнуо уста-
нак против њега, без страже je изашао пред народ, заврља-
чио je дарски пурпурни плашт y руљу и рекао: «Нађите na­
pa, или таквог који вам неће наређивати, или таквог кога би-
сте ви слушали, a мени ваше царство није радост него тего-
ба!» И народ ce стишао.
Царски обичај je био држање саветника-философа. «Чи-
тај књиге“ -говорио je Птолемеју стари Деметрије из Фале-
рона, Аристотелов ученик - „оне ће ти рећи оно што не сме-
ју пријатељи», и Птолемеј je сакупио велику Александриј-
ску библиотеку. A када je умро несаломљиви стоичар Зенон,
цар Антигон Млађи je узвикнуо: «За кога ћу ja сада да ца-
рујем?»
Време je протицало, од Александрових наследника су
остала y животу само двојица: Лисимах и Селеук. Они нису
имали разлога да буду непријатељи, али памтили су Алек-
сандра и било им je досадно да окончају животни век међу
младим поедовним царевима-политичарима, na су кренули
један на другог, као јуначине, да поделе мегдан. Лисимаху
je било више од седамдесет, a Селеуку близу осамдесет го-
дина. Лисимах je пао y боју, Селеук je заклан y ратном по-
ходу на Македонију. To je била последња жрхва на Алексан-
дровој даћи.

АЛЕКСАНДРИЈСКА БИБЛИОТЕКА

Нека прати срећа преписивача ове књте, ohoï ko

je узима y руке u ko je чгШа.
(Натпис на рукопису Демостеновог говора)
Причали су да je тобоже Александар, оснивајући Алек-
сандрију, на донесеном плану написао пет првих слова аз-
буке: АБГДЕ. To je значило: «Александрос Басилеве Генос

369
 Диос Ектисе» - «Александар-цар, потомак Зевса, основао
je ...» To су били предзнаци да je граду суђено да ce просла-
ви књижевним наукама.
Александрија je била највећи град y грчком свету. Са-
грађена je научно, улице су joj ce секле под правим углом, a
главна улица je била широка тридесет метара; оивичена ко-
лонадом, протезала ce читав сат хода, од Сунчеве капије до
Месечеве капије. Ha централној раскрсници налазио ce трг,
a на тргу - џиновски маузолеј са телом Александра Великог.
Близу мора налазио ce царски дворац, a y њему - кућа по-
свећена Музама: Музеј.
Музеј није био музеј y нашем смислу речи: Грци нису
волели да чувају остатке старих култура. To je било место
где ce радило на живој култури, нешто попут академије нау-
ка попола са универзитетом. Идеју Музеја дао je Деметрије
из Фалерона цару Птолемеју; y Музеју je, од царског новца,
о свим наукама одједном вршено истраживање и она обра-
да, о којој je y свом Ликеју мапггао Аристотел, Деметријев
учитељ. Сам цар Птолемеј je позивао y Александрију најбо-
ље научнике и песнике са свих страна света. «Кокошињац
Муза» - назвао je Музеј један непоштовани философ. Овде
je било двориште за шетње, сала за разговоре, собе за вежбе
са ученицима, лабораторије, опсерваторије, трпезарија за за-
једничке софре. A што je најважније, постојала je и библио-
тека.
До сада није било речи о библиотекама и говорили смо
врло мало о књигама. Нама je необично и да то замислимо,
али y Атини ce живело без књига или готово без књига. У
малим градовима, где je свако познавао сваког, култура ce
усвајала усмено: ко не зна - пита, ко зна - одговара. Ko je
желео да има, рецимо, Платонова дела, тај je одлазио y Ака-
демију и сам их преписивао од његових ученика. Сада, по-
сле Александра, све ce променило. Свет ce проширио, људи
су ce померали са староседелачких места, питали ce «како
живети?», сада књиге није имао свако већ једино - паметни
људи. Људи су навалили да читају, купују и сакупљају књи-
ге; као одговор на потражњу, појавиле су ce радионице y ко-
јима су ce књиге већ преписивале за продају. Највећа књи-

370
жарска радионица био je Египат: ту je растао папирус, a књи-
ге су ce писале на папирусним свицима. A највеће спреми-
ште књига била je Александријска библиотека.
Грци су од Египћана научили да праве папирусне свит-
ке. Ширина има je била попут књиге, a дужина - шест мета-
ра. Било je и дужих свитака, али већ je било неудобно служи-
ти ce њима. «Велика књига - велико зло» - говорио je алек-
сандријски библиотекар, песник Калимах. Ha њима je писан
текст y ступцима, чија je ширина била дужине једног реда
стиха. Обично je на свитку било хиљаду и више стихова. Пи-
сци су навикли на то, na су и сами делили своја дела на одељ-
ке - «књиге» - приближно те дужине. Почетак и крај свитка
су ce лепили за штапиће, како би их читаоци држали. Десном
руком су држали штапић и одмотавали свитак левом, и чи-
тајући, премотавали су га постепено са задњег штапића на
предњи. A ko видите негде стару слику човека са свитком -
обратите пажњу на то y којој руци држи свитак. Ако му je y
десној, књига још није прочитана, a ако je y левој - већ je про-
читана.
Редове су исцртавали оловним точкићем, писали су тр-
шчаним пером, мастило су правили од црног сока сипе или
из «мастиљавих бобица» - израслина на храстовом лишћу.
Грешке су брисали сунђером или их просто полизали јези-
ком. Наслове и насловна слова су исписивали црвеном бо-
јом - отуда израз «црвено слово». Ако je књига рађена за
продају, писар je писао марљиво, правописним словима: сва-
ко слово једнаке величине, као y коцкицама («као пггампа-
но» - рекли бисмо ми); ако je за себе - онда брзописом, ка-
ко било. Писали су не одвајајући речи, a да би ce лакше чи-
тало, понекад су изнад реда стављали знакове акцента. Пау-
зе су обележавали вертикалном цртицом. Много векова ка-
сније, од те цртице je настала наша запета.
Књижарски трговци су имали своје радионице књига,
y којима су одмах правили no више примерака једне књиге.
Учени робови-писари (коштали су веома скупо) седели су y
редовима и писали, a њихов управник je ходао испред њих
и јасно им диктирао. Касније, y средњем веку, књиге су по-
чели да преписују другачије: писар-монах je седео сам y сво-

371
joj келији, држао пред собом потребну књигу и преписивао
je. И једни и други су правили много грешака, a грешке су
биле различите: код античких преписивача - слушне, код
средњовековних - визуелне. Антички писар, који није до-
бро чуо, уместо речи «Јонија», писао je «Еонија», a средњо-
вековни, који није добро видео - «Нонија».
Понекад je било тешко сналазити ce y оном шго ce пре-
писивало. Замислите да сте на маргинама вашег уџбеника
записали наставникове речи, као неки додатак. Ако je уџбе-
ник штампан, a ваш додатак, разуме ce, написан вашом ру-
ком, немогућно r a je побркати. Али акоje уџбеник рукопис-
ни, као y антици, и ваш додатак je рукописни, лако je поми-
слити да je то случајно испуштена реченица из уџбеника и
да je треба унети некуда y текст. Тако су радили и антички
преписивачи, a ако je било нескладно, поправљали су текст
no свом разумевању. Понекад ce нагомилавало толико гре-
шка да научници до данас не могу да установе шта je било
y првобитном тексту.
Зато су ce александријски научници веома старали да
за своју библиотеку набаве најстарије, најпоузданије руко-
писе. Цар Птолемеј je издао наредбу: на свим лађама које
залазе y александријску луку, обавити претрес ради књига;
ако ce код неког од путника нађе књига - одузети je, напра-
вити копију и дати газди копију, a ту књигу оставити за би-
блиотеку. Најпоузданији рукописи Есхилових, Софоклових
и Еурипидових трагедија чувани су y Атини, y архиви при
Дионисовом позоришту. Птолемеј je уз велику кауцију за-
тражио рукописе, како би са њима упоредио књиге из своје
библиотеке. Атињани су дали и цар je, наравно, жртвовао
кауцију, вратио им je копије a рукописе оставио y Алексан-
дрији.
Није пролазило без супарништва. Цареви малоазиј-
ског града Пергама су такође правили библиотеку. Кад je
сазнао за то, египатски Птолемеј V je забранио извоз папи-
руса из Египта, како y Пергаму не би имали на чему да пи-
шу. Тада су тамо изумели нов материјал за писање - перга-
мент. To су биле фино очишћене и изглађене овчје и телеће
коже. Од њих нису лепили свитке него правили свеске и уши-

372
вали их y књиге, попут наших. Пергамент je био много ску-
пљи од папируса, али зато и тврђи; осим тога, пергамент ce
могао правити свуда, a папирус - само y Египту. To je одлу-
чило будућу победу пергамента: y средњем веку, када je пре-
стао увоз из Египта, читава Европа je прешла на пергамент.
Али y антици je владао папирус, и Пергамска библиотека mi­
je била y стању да досегне Александријску библиотеку.
O ko седам стотина хиљада свитака било je сакупљено
y Александријској библиотеци. Ту je чувано све што je икад
написано на грчком језику. Сам списак тих књига (са пода-
цима о аутору и о садржају дела) чинио je сто двадесет сви-
така; саставио r a je онај исти Калимах, који je рекао: «Вели-
ка књига - велико зло». Осим главног спремишта књига при
Музеју, морапи су да саграде и друго, при Сераписовом хра-
му. Она су трајала више од шест векова. Мала библиотека
je била уништена 390. године нове ере, када су хришћански
монаси рушили Сераписов храм. A велика библиотека je спа-
љена 641. године нове ере, када je муслимански калиф Омар
заузео Александрију. Кажу да je он рекао: «Ако je y тим књи-
гама исто што и y Курану - бескорисне су; ако није исто -
оне су штетне».

«БЕТА-АЛФА-БА»

У Александријској библиотеци су ce бавили свим на-

укама. Али све науке су почињале од је д н о г- од азбуке. Та-
ко да ћемо сада завирити y грчку школу: y том неугледном
месту постављене су основе свега оног што je велико и ле-
по, о чему ce говори y овој књизи.
ЛПколе су биле мале: за двадесет до педесет особа, ка-
ко би свима могао да руководи један учитељ, y најбољем слу-
чају - са помоћником. Тискали су ce било где - обично y ку-
ћи код учитеља (a знамо да су грчке куће од иловаче) или
под неким градским тремом, заклоњени параваном од ули-
це. Учитељима су мало плаћали - отприлике као просечним
мајсторима, тако да су они били сиромашни људи. Учитељ

373
je седео на високој столици, a деца наоколо - на столичица-
ма на расклапање. Столова није било, писали су на колени-
ма. Старији и млађи су имали наставу истовремено: док су
једне испитивали, други су радили задатке. Учили су ујутро
и увече, са великом паузом за ручак. Викенди нису постоја-
ли - само градски и породични празници. Кад je y граду Лам-
псаку философ Анаксагора био на самрти и грађани га пи-
тали чиме да обележе успомену на њега, рекао je: «Нека на
дан моје смрти ђаци немају наставу».
Читање су учили no слоговима: «бета-алфа - ба, гама-
-алфа - га, бета-ламбда-алфа - бла, гама-ламбда-алфа - гла...»
и тако даље, пребирајући све могућне склопове, док не поч-
ну да их препознају на први поглед. Ha то ce трошило неве-
роватно много времена и снаге. Али учитељи су били неу-
мољиви. Они су тврдо сматрали да, што су коренови учења
горчи, тим су слађи његови плодови, и подсећали су ученике
на олимпијске тркаче: на тренинзима су подвезивали себи
оловне ђонове, како би после на такмичењима летели, не осе-
ћајући ноге. Наш данашњи начин учења писмености (не «по
словима» него «по Звуковима»: м-а - м а...) откривен je тек
пре нешто више од сто година и крчио je себи пут борбом:
још je Лав Толстој тврдио да ce боље учило на старински на-
чин, no слоговима. Када савладају слогове, читали су прве ре-
чи - имена богова и хероја: «Зевс. А-те-на. А-га-ме-мнон».
После првих речи - прве реченице; обично су то били поуч-
ни стихови песмице:
Леп je онај ко je заиста човекy свему...
Пријатно je ако паметан cm y кућирасте...
Heka ceu заједно носе заједничко бреме...
Читали су само наглас: грчке редове, y којима нису
постојали размаци између речи него су постојали акценти,
било je тешко читати другачије. Чак и на измаку антике су
оне, који су умели да читају y себи, гледали као светско чу-
до. Веома много су учили напамет. Постојали су такви љу-
битељи који су знали напамет читавог Хомера; истина, њих
су због нечег упорно сматрали будалама. Памћење профе-
сионалних говорника, који су морали држати y глави вели-

374
ке судске говоре, било je готово фантастично: били су y ста-
њу да, на пример, чим чују првих сто стихова песме, одмах
све понове, од краја до почетка.
Писање су учили на дашчицама, величине длана, по-
кривеним воском и узицама повезаним y књижицу. Писали
су штапићем, заоштреним на једном крају: оштрим крајем
су урезивали слова, a тупим су заглађивали погрешно напи-
сано. To je било веома погодно: тако су после писали гото-
во tokom читавог средњег века. Многе такве дрвене свеске
су сачуване; треба признати да су слова y њима често гото-
во непрепознатљива, и научници их с муком дешифрују. Шта
да ce ради: на воску ce лепо пишу праве линије, али врло ло-
ше - криве. (Ko жели - нека провери). Често ce може виде-
ти: горњи редови на таблици су јасни и уредни (исписивао
их je учитељ no шаблону или су били написани као образац ),
a даље - што ниже, све rope. Уосталом, y савременим школ-
ским свескама je исти случај...
За вежбање y рачунању им je служила карирана табла
- «абак». Ha њој су били квадратићи за јединице, десетице,
стотине и тако даље; на те квадратиће су стављали камен-
чиће или боб, од једног до девет. Ha таквим карираним ра-
чунаљкама није било тешко научити сабирање, одузимање,
na чак и множење (дељење - много теже), a пошто увежба-
ју, могли су вршити те операције и напамет. Ипак, са арит-
метиком je y антици било тешко: сачувано je много случај-
них одломака привредних рачуна и осталог досадног мате-
ријала, и тамо je више грешака него y свесци било кога од
вас. «Напредак y науци“ - казао je један савремени матема-
тичар - „није y томе што ми умемо да радимо оно што рани-
је нисмо умели, већ y томе што сада свако уме да ради оно
што су раније умели једино талентовани».
Осим читања, писања и рачунања, били су обавезни
да уче музику и певање: сваком грађанину je предстојало да
барем понекад учествује y празничким поворкама и хорови-
ма. Певање je било простије него сада: само унисоно, без
данашњег вишегласја, како би ce јасније чуле речи. Зато je
било теже учити певање: могло ce усвајати једино no гласу,
ноте нису постојале, y најбољем случају постојале су знач-

375
ке за појачавање памћења. Певање je пратила свирка на ки-
тари са седам струна, no којима су ударали коштаном трза-
лицом. Најпре су вежбали на свирали, али су после дигли
руке од ње: закључили су да надувени образи нагрђују ли-
це, na према томе, свирала je недоетојна слободног грађа-
нина, који je дужан да буде леп, и свиралу су оставили ро-
бовима.
E to , на ту основну премудрост млади Грк je трошио
шест до осам година свог живота - отприлике до четрнае-
сте године. Ту школу су сви учили: y Грчкој није било или
готово да није било неписмених (полуписмених - колико год
хоћете). A затим, ко je имао интересовања, способности и
новца, могао je да узима часове од стручњака - књижевни-
ка, математичара, лекара.

ВЕЛИКО БАТИНАЊЕ

Ђаци y Грчкој су, као и y свим временима, били раз-

личити. Зато можда није на одмет и ова сцена y стиховима,
коју je сачинио песник Херонда, управо y доба о коме ми
говоримо. Она носи наслов «Учитељ», a радња ce одвија y
школи; код учитеља Ламприска долази стара мајка једног
од ђака и вуче за собом сина.
Мајка: Ламприско, љубазни, нека те чувају Музе!
Буди добар, узми мог сина y своје шаке,
И опаучи га, навошти што жешће шибом!
Потпуно ме je докрајчио вечитом игром
Глава-писмо - пиљци су му, видиш ли ти, мало!
Давно je заборавио врата твоје школе,
A гле, крчму, где су пијанка и свирка - памти!
Таблица воштана зврји му кукавно празна,
Док ce тај не сети и мрко погледа y њу
И док не саструже пишући сав восак са ње.
У писменоста ни да бекне, тај не зна ни „а“,
A ko му не кажеш пет пута заредом слова.
Тражили смо отац и ja да нам чита наглас
Песме које ђаци y школи напамег уче -
Он цеди, као no капљицу: «А-пол-лон - свет-ли...»

376
 «Слушај ти, кажем, ja нисам учила y школи,
Али и ja, и сваки бегунац роб умемо
To да прочитамо!» A он и не хаје: ведар,
Ha кров ce none, седе и ландара ногама;
Ma није мени жао њега, већ само крова:
Чим ударе кише, ja ћу морати, јадница,
За сваки тај комадић ћерамиде да платим!
Ох, луда сам: он je баш да магарце напаса
A ja бих писмености хтела да ra научим,
За црне дане подршку да имам y сину!
Ламприско, молим те, учини ми милост:
Навошти ми синка, да занавек памти!
Учитељ: Одавно сам спреман, ваше су молбе сувишне!
Ej, Еутије, Финтије, шчепајте га, држите!
Какав дечко! Пиљке си, кажеш, превазишао,
С бедницима y јазбини ти би да ce коцкаш
У новац? Где je м'ој бич, говеђи опаки pen,
Којом ja те ленчуге no леђима кажњавам?
Син: Joj, мили, joj, Ламприско, joj, тако ти богова,
Немој ме бичем: боље, удри ме нечим другим!
Учитељ: He, олош си, мали! Ако допаднеш y ропство,
Грош би твоја цена на свакој пијаци била!
Син: A колико ћеш ми удараца одрапити?
Учитељ: Тачно онолико колико ти мајка каже!
Син: Joj, колико, мајко? Joj, само нек останем жив!
Мајка: A онолико колико ти издржи кожа!
Син: Joj, нећу! Joj, joj, Ламприско, не млати Me више!
Учитељ: Ух, какав гласић! A можеш ли да ћутиш, чујеш?
Син: Ћутим, ћутим; joj, joj, немој ме убити смртно!
Мајка: Одери га бичем, Ламприско, не пуштај момка!
Учитељ: Доста: већ je шарен, од змије je шаренији,
Добиће још и за лекцију ненаучену,
За сваку грешку ja лемам, не остајем дужан.
Тако ти je то: кад хоћеш мед - чувај ce жалца!

ЧАС КЊИЖЕВНОСТИ

Ми не знамо како je био организован рад y алексан-

дријском Музеју. Претпосгавља ce да су y њему постојала че-
тири одељења: за књижевност, за математику, за астрономи-

377
ју, за медицину. Рецимо да je и било тако. У сваком случају,
најважније je било одељење за књижевност: не без разлога,
понос Музеја била je библиотека. Челник Музеја je обавез-
но био научник-књижевник. A y почетку су настојали да он
уз то сам буде још и песник, то јест човек нарочито префи-
њеног укуса.
Прва брига чувара библиотеке била je y томе да уста-
нови поуздан текст класичних писаца са Хомером на челу.
To није било једноставно. Мало je било сналажење y греш-
кама мноштва рукописа. Требало je још одлучити да ли je
добијени текст достојан великог Хомера. И тада je почињао
безнадежни спор о укусима.
Постоје два имена, која су управо од тог доба постала
заједничка именица за строге критичаре: Зоил и Аристарх.
Зоил - злобан и цепидлачки критичар, a Аристарх - суров
али праведан. Једна Пушкинова песма почиње: «Надајуђи ce
y моје презрење, седи Зоил ме je грдио...», друга: «Помилуј,
трезвен си Аристарх мојих баховских посланица...» Зоил je
живео мало пре, a Аристарх мало касније од времена које опи-
сујемо, али одликовали су ce управо y том спору о укусима.
Илијада почиње тако што je Агамемнон увредио жре-
ца Хриса и због тога je Аполон послао помор на Грке: до-
шао je y грчку војску («.. .иђаше личећи на ноћ» - говори Хо-
мер: ноћ je увек била страшна за Грке, љубитеље светлости)
и почео да их погађа невидљивим стрелама:
Ha самом почетку на меске нападе он u псе доконолутајуће
После üoïogu u народ...
«Меске» - значи «мазге» (на грчком je то непозната
реч ). Али ако je тако, Аполон ce понаша рђаво: хоће да ка-
зни Грке, a почиње од потпуно недужних животиња. И пе-
сник га описује лоше: светли сунчани бог не може иђи «ли-
чећи на ноћ». Ето, такве прекоре je Зоил изрицао Хомеру;
било их je толико да су његову књигу називали Хомеров бич.
A Аристарх ce залагао за Хомера, отприлике овако. Прво,
«мески» су y старинском језику, може бити, означавали не
само «мазге» него и још непгго, на пример «стражаре». Дру-
го, за почетак епидемије то je сасвим веродостојна слика: од

378
сунца ce захрева земља, од земље ce подижу отровне nape,
од њих прво страдају четвороножне животиње, a од њих ce
заражавају људи. A треће, и најважније, на тај начин ce по-
стиже постепеност повећавања невоље: ето, Аполон ce при-
ближава, ето, као упозорење цркавају животиње, и ево, нај-
зад, куга погађа људе. A речи «личећи на ноћ» не значе <<та-
ман као ноћ» него значе «страшан као ноћ» и зато су сасвим
умесне.
Ти спорови ćy били веома корисни: они су учили Гр-
ке не само да воле Хомера него и да схватају зашто га воле.
Али, наравно, као и y свим споровима, овде je било веома
много и сувишних речи, и сувишног личног мишљења.
Сувишне речи су пљупггале y коментару - фусноти уз
стихове. Коментарисано издање Илијаде изгледало je овако:
крупним, лепим словима je исписиван Хомеров текст, a на
маргинама и између редова су ce, ситним рукописом, мре-
шкале напомене. Коментарисана je буквално свака реч: за-
што «на самом почетку», a не само «на почетку»? ко су те
«меске»? може ли ce рећи «напао» о хицу из лука? Односи
ли ce реч «доконолутајуће» (то јест просто «луталице») са-
мо на псе или такође на меске? и тако даље. Што није Mo­
ra o да ce смести између редова, о томе су писали засебне
књиге. Један књижевник je о шездесет стихова Илијаде (то
je био веома досадан списак тројанске војске) написао три-
десет књига коментара. A најплоднији александријски науч-
ник je био Дидим, син Дидима, званог Бронзаноутробни: за
живота je написао или три хиљаде пет стотина или четири
хиљаде књига, при чему и сам више није памтио о чему je
писао, a о чему није, na je неке књиге стварао и no два пута.
Посебан простор отварала je овде митологија. Како ce
звала дадиља цара Агамемнона, колико je било година Јеле-
ни на почетку Тројанског рата, je ли тачно да Аполонов на-
димак «Сминтије» означава «мишји» и зашто - о свему то-
ме су ce спорили до изнемогаости. Тим споровима су ce за-
бављали и сами цареви. Птолемеј je александријске књижев-
нике задиркивао: «Ахил je Пелејев син, a чији je син Пе-
леј?.. - док му један од њих није одговорио: «Ево ти - Ла-

379
гов син, a чији je син Лаг?» И Птолемеј je ућутао, зато што
je постао цар a порекло му je из не нарочито угледног рода.
Књижевници су ce хвалисали, као деца, победама y
тој научној игри. Једног од њих су, због вечитог хвалисања,
задиркивали «Сам себи добош». Он ce звао Апион. Није му
било довољно што ишчитава интересантне реткости из ста-
рих књига, na je тврдио како je тобоже изучио чаробњаштво
и намерно je са онога света позвао сен Хомера, како би га
упитао где ce ипак родио и ко су му били родитељи. Исти-
на, када су га питали: «А где? A ко су били?» - он je одго-
ворио да му je Хомер забранио да то разглашава. Други књи-
жевник je добио надимак «Има или нема» - зато што за руч-
ком није могао да стави залогај y уста a да ce не присети спо-
миње ли ce то јело код старих писаца и игга ce говори о ње-
му. A трећи je, да би изгледао начитан, научио почетне сти-
хове многих песама и шепурио ce њима y разговорима.

АРИТМЕТИКА У СТИХОВИМА

После лекције из књижевносги требало би одржати час

математике. Али, y овој књизи смо већ говорили о матема-
тици; зато ћемо ce овде ограничити на обрасце математич-
ког жанра, који je y данашње време реткост: на аритметич-
ке задатке y стиховима. Њихов аутор ce звао Метродор, жи-
вео je пет стотина година после времена које описујемо, a био
je ученик Диофанта из Александрије, који ce сматра оцем ал-
гебре. Сви његови задаци личе један на други и више нису
тако тешки, као што ћете сад видети.
Први од њих песник je посветио свом учитељу:
Диофантова гробница
Овде je сахрањен Диофант. Диви ce великом чуду:
Број на овој плочи казаће умрлог век.
Вољом богова шестину живота проживео je као дете
И половину шестине дочекао je с маљама на образима.
Део седми je прошао - и другарицом ce оженио;
С њом je пет година провео и сина дочекао мудрац.

380
Јадни син! Двоструко мање од оца je живео на свету,
И положили су га на погребну ломачу.
Двапут две године још je отац оплакивао сина;
Тада и њему дође крај живота тужнога свога.
(Одговор: Диофант je живео 84 године.)

Харитине корпе
Ишле су Харите, носиле корпе, и y свакој
Исти број јабука. Сусретне их девет Муза. Пожелеле су
Музе јабуке; и дале су им Харите исти број јабука,
Тако да суједнако имале свака Харита и Муза.
Кажи, који су део дале из сваке корпе?
(Харита je, наравно, било три, a Муза - девет. Одго-
вор не зависи од тога колико je било јабука: свака Ха-
рита je дала три четвртине оног што je имала.)

Деоба јабука
Са стабла je Миртида набрала јабуке и дала их другарицама:
Петину je дала Хрисиди, четвертину - Хери,
A деветнасетину je одвојила за милу Псамату;
Десетину je однела Клеопатра, a двадесетину-
Партенопеја; дванаест плодова je добила Еуадна.
Само сто двадесет јабука je оставила себи Миртида.
(Колико je било јабука? Одговор: 380.)

Деоба лешника
Расла je леска, a на њој je много, много лешника.
Али пришао joj човек, и леска мује рекла:
«Петину мојих лешника узела je Партенона,
Четвртину je узела Аганипа, затим
Филина - осмину, затим Орифија - седмину,
Затам je Еуринома с мојих грана убрала шестину лешника.
Три Харите су однеле сто шест лешника, a девет
Муза су убрале свака no девет. Ето, и остало je
Само седам лешника на најдаљој грани!»
(Одговор: на лесци je било 1680 лешника.)

381
 Часовничар
«Најбољи часовничаре Диодоре, кажи и причај.
Колико je сати протекло од када je Сунце изашло на небу?»
- «Три петине узми од већ минулог рока —четвороструко
насупрот томе остаје му до заласка!»
(Прошло je 3 и 9/17, остаје 8 и 8/17 сати.)

Време je за устајање
Хеј, будите ce, зора свиће! Већ je прошао
Пети део три осмине текућег дана.
(Прошло je 36/43, остало je 11 и 7/43 сати.)

Споре ce две статуе

- Дај ми два мина, и бићу двоструко тежа од тебе!
- Дај ти мени толико - постаћу четири пута тежа од тебе.
(Прва статуа je тешка 3 и 5/7, друга - 4 и 6/7 мина.)

To исто
Дај ми десет мина - бићу троструко тежа од тебе!
Дај ти мени толико - постаћу пет пута тежа од тебе.
(Прва статуа je тешка 15 и 5/7, друга - 18 и 4/7 мина.)

ЧАС АСТРОНОМШЕ

Треће одељење александријског Музеја било je астро-

номско. Шта ћемо овде чути?
Земља je лопта, кажу нам александријски астрономи.
K oje то закључио први - није познато; вероватно питагореј-
ци, јер су они сматрали да je лопта најсавршеније тело. A
сад то већ сви признају. Ако ce упитају за доказе - говориће
и о томе да ce на северу виде сазвежђа која нису иста на ју-
гу, и о томе да je приликом помрачења Месеца Земљина сен-
ка на диску Месеца увек округла. To знамо. A даље?

382
 Земља je лопта; дакле: центар те лопте je «доле», a са
свих страна од њега je «горе». Све игго je чврсто на свету, па-
да «доле» и ту ce збија y грудву, то и јесте земљина лопта.
Све што je на земљи течно, такође тече наниже, али вода je
лакша од земље, na ce разлива y слоју поврх те лопте. Све
што je на земљи ваздушно, више не стреми наниже него увис
(погледајте мехуриђе y води); зато ваздух око центра света
чини трећи слој, поврх земље и воде. Све што je земљи ва-
тра, такође тежи увис, и то још јаче (погледајте језичке пла-
мена); зато ватра поврх земље, воде и ваздуха чини четврти
слој - овде грме громови и севају муње. Тако сва четири еле-
мента имају место, сваки своје, на земљи и над земљом. Они
нису y непријатељству, као некад код Емпедокла: они су ce
сложно ујединили y стабилну целину.
A даље? Од чега ce састоји небо? Могло би ce претпо-
ставити: од те исте ватре; и ми je видимо y Сунцу и y звез-
дама. Испоставља ce, не! Од ватре je, али не од те. И земља
и вода, и ваздух, и ватра ce природно крећу no правој лини-
ји: једни падају доле, други узлећу увис. Али y небу нема
праволинијског кретања - само кружно. (Погледајте како ce
врти звездани свод, и уверите ce сами). Према томе, тамо je
над нама - посебан, пети елемент, кога нема на земл>и. Тако
je закључио Аристотел и назвао га необичном речју «етар»,
што значи «пламтећи». A на латинском ће га називати «пе-
та суштина», «квинтесенција».
Али, не крећу ce сва етарска светлила подједнако це-
ремонијално no звезданом своду. Седам од њих имају соп-
ствене путање: Сунце, Месец и пет планета - Хермес-Бли-
стави, Афродита-Светлоносна, Арес-Огњени, Зевс-Светло-
зарни и Хронос-Јасни. Сунца и Месец имају такође кружне
путање, a пет планета - замршене, на најнезгоднији начин:
небеско светлило ce појави час y једном сазвежђу, час скре-
не y друго, час потпуно нестане. Због тога им je и дат назив:
«планета» - значи «скитница».
Тако, произлази да ce не крећу кружно сва небеска те-
ла? He узбуђујте ce - сва. Можда сте видели кинеску играч-
ку: копггана лопта са прорезима, и y њој je исто таква друга,
y другој трећа, и свака може да ce врти y било ком смеру. За-

383
 мислите да je планета причвршћена за унуграшњу, тређу лоп-
ту. Она ce креће око своје осе. Али сама та oca je уметнута y
другу, средњу лопту, a она ce са своје стране врти око сасвим
друге осе, a та oca je уметнута y спољашњу лопту, која ce
заједно са њом окреће y трећем правцу. Тако наша планета
учествује y три кружна кретања одједном, na због тога, ако
ce посматра из центра, изгледа да joj je путања - кривудава.
E to, тако je и на небу: сваку малу планету покреће неколико
огромних лопти, само те лопте, наравно, нису коштане него
етарске. Ако ce добро израчуна величина и брзина сваке лоп-
те, могу ce објаснити кривуље свих планетарних путања.
Ta «теорија концентричних сфера» y то александриј-
ско доба je била последња реч науке. Она je објашњавала
све што ce могло видети на небу - тако да није било жалби
на њу. Али je била веома гломазна! Испостављало ce да je
све небо набијено прозрачним лоптама које ce врте једна око
друге, y разним смеровима: Аристотелу je било потребно пе-
десет пет сфера да би носиле свега седам небеских светли-
ла. Али зато je y наредним вековима, y замену за њу, била
створена једноставнија теорија - такорећи, не систем лопти
него систем точкова. Замислите велики точак на осовини. У
његов обод je са стране уденута друга, мала осовина, и на
њу je наденут други, мали точак. A уз обод малог точка je при-
чвршћена планета. Оба точка ce врте, ми гледамо из центра
и видимо тај исти кривудави пут Планете. To je онај исти —
Птолемејев систем, којег je касније сменио Коперников си-
стем. Описао га je астроном Птолемеј (имењак египетских
владара) четири стотине година после наше посете Алексан-
дрији, већ y доба РимљанаТ
Али и та «теорија епициклуса» (допунски круг je на
грчком - «епициклус»), поготову са прецизирањима и уса-
вршавањима која су надограђена на њу, временом je поста-
ла сувише компликована. Хиљаду година после Птолемеја,
један шпански краљ, љубитељ астрономије, с разлогом je уз-
дисао: «Ако би Господ Бог питао мене за савет, ja бих му
предложио да уреди свет мало једноставније». Ето, тада ce
и појавио Коперник са својим системом. Немојте мислити
да je Коперников систем објашњавао небеска кретања боље

384
од Птолемеја. Објашњавао их je још rope! (Сад ћу рећи за-
што). Али његов систем je био једноставнији, a измучени
корисници су више ценили лакше резултате, na макар били
и мање тачни. A Коперников систем je био нетачан зато што
je Коперник, no старој аристотеловској навиди, сматрао да
су орбите Земље и планета кругови, a оне су, y ствари - ова-
ли, елипсе. To je први израчунао Кеплер, и на томе ce завр-
шава античка астрономија: оборено je супротстављање «на
земљи je све no правој линији, a на небу - no савршном кру-
гу», земља и небо су потчињени једним истим законима.

МИТОВИ О ЗВЕЗДАНОМ НЕБУ

Осим астрономије из александријских опсерваторија,

постојала je још и астрономија народа и песника. Она je би-
ла много живља: теорију сфера или епицикуса сада споми-
њу само историчари науке, a називи небеских сазвежђа су и
сада y употреби, исти као и код Грка. Међутим, митове који
су y вези са тим називима, више не памти свако. Подсетиће-
мо вас на њих.
Основну пажњу посматрача привлачио je узак појас
оних сазвежђа y којима су ce само и могле видети пет пла-
нета, Месец и Сунце. Taj појас који je обухватао небо (зо-
дијак - «животињски круг») био je подељен на дванаест са-
звежђа. Ован je онај бик y кога ce претварао Зевс, да би отео
вољену принцезу Европу. Близнаци су Диоскури Кастор и
Полидеук, синови царице Леде, један je бесмртан, од Зевса,
други - смртан, од земаљског оца, али они су тако волели
један другог да ни богови нису желели да их раздвоје. Рак
je онај који ce зарио y Хераклову ногу, када ce тукао са лер-
нејском хидром (Хидрино сазвежђе налази ce ту, y близи-
ни). Лав je, наравно, немејски лав, жртва Херакловог првог
подвига. Девица - богиња Истине, која je последња од бо-
гова напустила грешну земљу; поред ње je Bara - симбол
праведности. Шкорпион - чудовиште које убија Ориона, ко-
ји бежи од н»ега на супротном крају неба; о њима ћемо тек
говорити. Стрелац, Јарац, Водолија и Рибе су сазвежђа о ко-

385
јима Грци нису могли да кажу нипгга одређено; највише су
могли претпостављати да je Водолија - можда Ганимед, Зев-
сов пехарник, или Деукалион, херој светског потопа.
Више изнад хоризонта сазвежђа налазило ce пет ми-
толошких група. Над Рибама и Овном одвијао ce мит о Пер-
сеју... Овде, на самом врху, налазили су ce цар Кефеј и ца-
рица Касиопеја, која ce похвалила како je лепша од морских
нимфи. Због тога je Посејдон послао на њихову земљу чу-
довишног Кита, који ce види над хоризонтом. Kao жргву Ки-
ту морали су дати принцезу Андромеду - она ce простире
између њих. Али, њу je спасао херој Персеј y окрилаћеним
сандалама - ето, он je долетео од стране Бика.
Поред Бика и Близанаца махнита Орион. To je дивљи
ловац, Земљин син; он je покушао да нападне на саму боги-
њу Артемиду, али она je позвала Шкорпиона, a тај je Орио-
на убо y пету. И Шкорпион и Орион са своја два ловачка Пса,
Великим и Малим, били су узнети на небо. Орион ce није
смирио ни тамо: он прати Атлантове кћери, нимфе Плејаде
и нимфе Хијаде, које су некад отхраниле бога Диониса; ним-
фе ce крију од њега y сазвежђу Бика. Ha те разузданости гле-
да одозго сазвежђе Кочијаша - загонетна фигура са јарком
звездом Капелом на рамену. «Капела» - значи «коза»: то je
она коза, чијим je млеком био отхрањен малишан Зевс и чи-
ји je рог касније приказиван као por обиља.
Над Девицом и Вагом стоји Волар (Bootes), он je Ме-
двеђи Стражар (Арктур), са својим Ловачким Псима. Ако je
Волар, онда напаса седам волова - седам звезда Велике Ме-
дведице. Ако je Медвеђи Стражар, онда му je историја дра-
матичнија. Зевс ce заљубио y нимфу Калисто, Артемидину
сапутницу, и она му je родила сина Аркада. Узбуђена Арте-
мида je претворила Калисто y медведицу. Аркад je одрастао,
постао ловац, y лову je наишао на своју мајку y облику ме-
дведице, није je препознао, појурио je за њом и, y послед-
њем тренутку, Зевс их je спасао од злочина тако пгго их je
претворио y сазвежђа. Са једне стране Волара-Арктура je
Северна Круна, коју je бог Дионис поклонио својој невести
принцези Аријадни, спаситељки Тезеја y Лавиринту; са дру-
ге стране - Аријаднина Koca, коју су услужни александриј-

386
ски астрономи преименовали y Береникину Косу. Кад je цар
Птолемеј III пошао y рат, његова жена Береника je одсекла
своју косу и однела je y храм, као жртву за успешан повра-
хак мужа; сутрадан су joj објавили да je њена жртва примље-
на и да joj ce коса већ налази међу звездама.
Над Шкорпионом на небу налазе ce два божја сина,
сврстана y богове. To je Змијоноша, са двема змијама y ра-
ширеним рукама - y њему су видели Асклепија, Аполоно-
вог сина, великог исцелитеља, којег je Зевс погодио громом
због тога што ce дрзнуо да лечи људе не само од болести He­
ro и од смрти. И то je Херакле, који са својом тољагом хрли
ка небеском полу: тамо je над њим - његов душманин Змај,
чувар златне јабуке Хесперида, чије je плодове Херакле обрао
y свом претпоследњем подвигу.
Од Стрепца до Риба no небу су протежу три Аполоно-
ва и два Зевсова сазвежђа. Зевсова чине крилати коњ Пегаз
и света птица цара богова Opao, који je некад кљувао Про-
метејеву џигерицу; y тог Орла ce зарива Стрела, коју je ода-
пео Херакле. Аполонова сазвежђа чине његова света птица
Лабуд и упоредо са њом - Лира и Делфин, успомена на спа-
сење његовог певача Ариона.
Најзад, Млечни Пут, који пресеца читаво небо, такође
je имао своје митолошко објашњење. Херакле, иако je Зев-
сов син, али мајка му je била смртна, na да би касније по-
стао бог, морао je обавезно да сиса млеко богиње Хере, Зев-
сове супруге, a Хера je мрзела Херакла. Лукави Хермес je
уграбио време када je Хера спавала na joj je уз њене дојке
прислонио малог Херакла. Пробуђена Хера je гневно одгур-
нула новорођенче, млеко joj je шикнуло и образовало Млеч-
ни Пут.
Таква je била та небеска митологија. За астрономе, она
je замењивала мрежу координата. Звезде су ce називале ова-
ко: «на Кефејевој десној нози, на Кефејевој левој нози, на
његовом појасу здесна, изнад његовог десног рамена, над
његовим десним лактом, на грудима, на левој руци и три
звезде на тијари, северна, средња и јужна, a на Кефеју по-
стоји укупно десет звезда». И после су већ за сваку од њих
израчунали ширину и дужину на небеском своду.

387
 ЧАС ГЕОГРАФИЈЕ

У том истом веку, y коме ми посећујемо Александри-

ју, десио ce велики научни догађај: Грци су измерили Земљу!
Обићи земљину куглу са земљомерским хватом y ру-
кама je, наравно, немогућно. Овде je требало искористити
математику. To je умео да уради следећи управник Алексан-
дријске библиотеке - Ератостен, звани Бета, то јест «број
два». To значи да je он био и песник, и филолог, и истори-
чар, и географ, и астроном, и математичар, али ни y једној
области није био бољи од осталих већ je стално заостајао за
неким: био je «број два». Очигледно, најближи je био, ипак,
првенству y географији.
Ha југу Египта налазио ce град Сијена - садашњи Асу-
ан, где je велика брана на Нилу. Сијена ce налазила управо
на северном повратнику: једном годишње, 22. јуна, тамо je
сунце y подне било y зениту и предмети нису имали сенку.
(Путници су намерно долазили y Сијену да гледају то
чудо). To je послужило и Ератостену. Александрија je била
северније, тамо су и тог дана предмети имали сенке. Ерато-
стен je измерио под којим углом оне падају - добио je се-
дам и нешто више степени, један педесети део кружнице.
Према томе, закључио je Ератостен, копнено растојање из-
међу Сијене и Александрије je једнако једном педесетом де-
лу читавог обима земљине кугле. To растојање су Египћани
израчунали, било je једнако пет хиљада стадија, то јест око
осам стбтина километара (египатски стадиј je био мало кра-
ћи од обичног). Према томе, обим Земље je био педесет пу-
та већи - око четрдесет хиљада километара.
Тачно или нетачно? После две хиљаде година, уочи
Француске револуције, француски астрономи су извршили
такво мерење код себе, y Француској, и добили да обим Зе-
мље износи тачно четрдесет хиљада километара. (Кажем «тач-
но», зато што je управо од тог мерења потекла наша дана-
шња јединица «метар»: она je једнака «једном четрдесето-
милионском делу париског меридијана».) Тачност Ерато-
стеновог мерења je задивљујућа. To je једна од најславнијих
победа античке науке.

388
 Ha тој великој кугли, неутешно мало парче земље je
заузимао свет, познат Грцима: од Северног мора до Сахаре,
од Атлантског океана до Индије. To je била «настањена зе-
мља» - грчки «ојкумена». Ератостен je израчунао и њену ве-
личину. За то му je било потребно да одреди ширину и ду-
жину разних места на Земљи и, знајући растојање између
њих y степенима, да га преведе y стадије. Грци су већ уме-
ли да одређују ширину - видели смо како je Ератостен о-
дредио ширину Александрије no подневној висини сунца.
Много теже je било одредити дужину. Требало je рачунати,
на пример, овако. Ноћ пред Александрову победу код Гау-
гамеле било je помрачење Месеца. У Александровом лого-
ру су га видели два или три сата после заласка сунца, a на
Сицилији - управо на заласку сунца. За сат ce небо окрене
око Земље за једну двадесет четвртину обртаја - за петнаест
степени. Према томе, између Гаугамеле и Сицилије je раз-
лика тридесет или четрдесет пет степени, то јест (за ту ши-
рину) или две хиљаде, или три хиљаде и нешто више кило-
метара.

389
 Зашто на нашим 1ео1рафским картама приказујемо север
lope, a jy i gone? Можда зато што ce наше карте go сада
p age по узору на римске u Грчке, a за Римљане u Грке, на
северу њихових земаља су бш е високе планине (Алпи u Son­
na»), »a jy ïy ce њихова земља блахо спуштала go Средозем-
h o ï мора. Прву карту направио je, кажу, Анаксимандар, уче-
ник Taneca из Мшета. У Аристофановој комедији Облаки-
ње такву карту ф ш ософ показује сељаку: «Ево, овај кру-
жић j e Атина!» - a сељак не верује: «Нимало не личи!»
Мрежу степени j e први израчунао u нанео на карту велики
ГеоГраф Ератостен. A цртање карте тако ga ce меридцја-
ни, спуштајући ce ка половима, зближавају a ga ce конту-
р е земље не унаказе (то ce назива «конична пројекција»),
први j e урадио астроном Птоломеј, о којем смо већ чита-
ли. Птоломејеву карту, y целини u y деловима, прецртавали
су средњовековни преписивачи њеГових дела, при чему су je
унаказили штово go непрепознатљивости. Научници рене-
сансе сумоши само ga наслућују како j e она изГледала прво-
битно. Претпоставља ce отприлике овако.

A тачније? Точније ce не може рећи, зато што je no гло-

мазном грчком воденом часовнику било немогућно одреди-
ти тачан сат ноћи. (О минутама и секундама није могло бити
ни говора: y грчком језику није било чак ни тих речи). Ипак,
чак и no тако приближним посматрањима, Ератостен je на-
правио свој рачун. Добио je да ојкумена заузима отприлике
четвртину земљине површине, половину полулопте.
Видели сте старинске слике царева са скиптром y де-
сној и државом y левој руци? Шта je та «држава»? Лопта, по-
дељена двема линијама на четири дела, no екватору и no ме-
ридијану, a на врху je крст. To није ништа друго до копија
првог грчког глобуса, направљеног y Пергаму, сто година
после Ератостена - «четворна Земља», како су je после на-
зивали y Риму. Две «реке-океани» праве крст на свету; изме-
ђу њих ce налазе: на северној полулопти - наша ојкумена и
поред ње континент перијека, «који живе упоредо»; на јуж-
ној - континент Антека, «који живе наспрамно», и континент
антипода, «који живе под ногама».
Како им не би било увредљиво што заузимају тако Ma­
no места на глобусу, Грци су на све начине подвлачили д а

390
су остале области мало прилагођене за живот: на северу je
сувише хладно, a на екватору je таква врућина да ce преко ité­
ra ипак не може препловити на јужну полулопту. Ko год je
пловио сувише далеко на југ или на север, једноставно му ни-
су веровали. Тако нису веровали причи о Феничанима који су
опловили око Африке, ни Питеју, који je открио Норвешку.
Феничански морепловци су пловили око Африке no на-
ређењу египатског цара још y доба Талеса из Милета. Они
су изашли из Црвеног мора, a после три године ce вратили
кроз Гибралтарски мореуз. Сваке године су осам месеци пло-
вшш, a четири месеца ce искрцавапи, сејали и жели жито за
даљи пут. Они су причали како су успут видели сунце са се-
верне стране. Грци су читали ту причу и нису веровали: јер
je немогућно пресећи врели екватор. A за нас je то најбољи
доказ да су они заиста боравшга на јужној полулопти.
Питеј je пловио Северним морем за време Александра
Македонског. Он je први опловио Британију, где ce вадило
олово, и германску обалу, где ce вадио ћилибар. Он je пло-
вио на север до оних места где je магла тако густа да ce море
спаја са небом и лађа не може да ce креће, и где ce налази
земља Крајња Фула, y којој лети не залази сунце, a људи је-
ду хлеб од проса и пију пиво. И савременици и потомци су
једногласно сматрали да je Питеј лажов: јер je немогућно
живети испод поларног круга. A данашњи научниди су уве-
рени да je он заиста боравио y Норвешкој.
Пловидба на запад je сматрана могућном, чак je и Ера-
тостен сматрао да ce тако може допловити и до Индије. Али
то нико није ни покушавао: Грци су навикли да плове гле-
дајући обале и бојали су ce отвореног мора. И само једном,
триста година касније, римски песник и философ Сенека -
пошто je, вероватно, погледао y глобус са «земље перијека»
- y једној својој трагедији je натерао хор да пева ове речи:
Лроћи ће векови, куцнуће час:
Океан скинуће окове земаља,
И нови свет ће открити мора,
И неће бити Крајње Фуле.

У ново време то ce сматрало за пророчанство о откри-

вању Америке.

391
 ЧУДА ПРИРОДЕ

Овде би заиста требало, после часа географије, одржа-

ти час науке о природи. Али, y Музеју су ce мало бавили при-
родњаштвом. Аристотел je био отац зоологије, његов уче-
ник Теофраст - отац ботанике и минералогије, али они нису
имали следбенике: постојали су само популаризатори. A по-
пуларизација je вршена уобичајеним поступцима: хватано
je нешто случајно, али необично и изразито, a губило ce не-
што значајно, али мање занимљиво. Уместо књига о приро-
ди добијене су књиге о чудима природе. Само no њима су
радознали читаоци упознавали свет. И ево шта су могли да
прочитају тамо.
Животиња мартикора живи y Индији: длака joj je цр-
вена, има тело као лав, али лице joj je људско, само пгго joj
зуби расту y три реда и оштри су, као псеђи. Pen joj je дуг, a
на репу расту оштри жалци, као шкорпиону, сваки je дуг че-
тири длана, a дебели су као стабло трске. Она их репом ба-
ца, као стреле, a они једним убодом убијају све људе и жи-
вотиње, осим једино слона. Мартикора трчи брже од јелена,
a риче као труба. Ту животињу je видео Ктесије, грчки ле-
кар персијског цара Артаксеркса, на кога je ишло десег хи-
љадаГрка.
Гуштер камелеон je необичан, не само no томе што
мења боју. Ако камелеон лежи y трави, a изнад њега проле-
ће јастреб, јастреб пада мртав. Ако ce камелеонова глава пе-
че на храстовим дрвима, a џигерица - на комаду разбијене
глинене посуде, може ce изазвати непогода. Ако ce камеле-
онова лева нога спали са травком која ce такође назива «ка-
мелеонова трава», a пепео уваља y глинену лоптицу и поло-
жи y дрвени суд, онај који носи тај суд постаје невидљив.
Слону су ноге дебеле зато што не уме ни да легне, ни
да устане, него спава прислоњен уз дрво. Да би га уловили,
Етиопљани подсецају дрво, хватају палог слона и од њего-
вог меса живи читаво село, док га не поједу. Лос je таква
зверка да ce никад не може ухватити или убити кад идеш y

392
лов на њу већ може само случајно, када ловиш другу живо-
тињу.
Египатске жабе и пси су врло паметни. Жаба, ако je
напада змија, устима хвата попречно дуг прутић, a са тим
прутићем змија не може да je прогута. A пси пију из Нила
само y трку, главе савијене на страну, зато што их y против-
ном може зграбити крокодил.
Ha острву Сардинија расте трава; ко je поједе, умире
од напада необузданог смеха. У језику je до сада остао из-
раз «сардонички смех».
Права цинобер боја добија ce само од мешавине крви
индијског слона на самрти и змаја, кога je он згњечио. Сва-
ка друга цинобер - није права.
Змајев камен je безбојан, прозрачан и тако тврд да не
подлеже обради, a добија ce из змајевог мозга, при чему змај
неизоставно мора бити жив, иначе камен ce од огорчења за-
мути. Змаја увребају док спава, окаде га травама које ома-
мљују, na му исецају камен.
Пловућац хлади и суши; када пијанице пију за опкла-
ду, да би више попиле, најпре узму прашак пловућца, али
тиме ce подвргавају смртној опасности, ако ce не напију до
губитка свести.
У персијској Сузи je лети таква врућина да гуштери,
претрчавајући улицу, умиру од сунчаног удара, a зрна, про-
сута на припеци, поскакују као на тигању.
У јужној Арабији je толико миомириса да њима ложе
ватру, a када полуде од тог мириса, Арапи долазе себи њу-
шкајући смрдљиву земљану смолу - асфалт.
У Етиопији постоји квадратно језеро, вода y њему има
боју и мирис црвеног вина, a ko ce напије ње, добија напад
и почиње да оптужује себе за грехове које je одавно забора-
вио.
Трачани обележавају белим каменчићем срећан дан,
свако свој, a несрећан - црним, и после човекове смрти ра-
чунају je ли покојник био срећан или није. «Неразумници!“ -
примећује један писац. - „Зар срећа једног дана није узрок
несреће многих година, a несрећа - узрок сређе?»

393
 ЧАС МЕДИЦИНЕ

Живот j e кратак, пут уметности j e душтрајан,

повољна прилика j e пролазна, искуство je варљи-
ео, закључивање j e тешко.

Хипократ
У четвртом одељењу александријског Музеја ми би-
смо затекли, пре свега, сецирање леша на операционом сто-
лу, a над њим - научнике који ce споре.
Сецирање леша je за грчку науку - новост. Сецирање
лешева je изгледало Грцима нечасно, na су о човековој гра-
ђи судили једино no сецираним животињама и искасапље-
ним телима y рату, као и no посматрању здравих људи - на
гимнастичким теренима. Али овде, y египатској земљи, где
су од вајкада сецирали и балсамовали покојнике, било je нај-
простије одустати од сујеверног страха. Ha обдукцији je би-
ло лакше сазнати како су грађена ткива тела, a теже - како
раде. Требало je преосмишљавати много y својим предста-
вама - отуда и спорови.
Шта су људи до тада знали о свом живом телу? Оно
je топло (a мртво постаје хладно). Оно дише (a мртво не ди-
ше). Оно прима y себе храну, a избацује већином разне теч-
ности: пљувачку, сузе, зној, мокраћу, гној... Ако ce посече
рука - пође крв; ако ce посече стомак - потеку и још неке
течности. Главни делови тела су глава и срце; ако ce они про-
боду - човек умире. Како објаснити све то?
Прво објашњење које им ce наметнуло била je теорија
сокова. Наилазили смо на њу када смо говорили о Емпедо-
клова четири елемента. Човек je устројен попут света - од
истих елемената. Елементу ваздуха y телу одговара крв -
она je врућа и влажна, ствара je срце, најјача je y пролеће.
Ватра - жута жуч, врућа и сува, ствара je јетра, најјача je
лети. Земља je црна жуч, хладна и сува, ствара je слезина,
поготову y јесен. Вода - слуз, хладна и влажна, ствара je мо-
зак, поготову зими. Све течности y телу су мешавина тих
сокова. Равнотежом тих сокова управља наша унутрашња
топлота. A ko ce наруши равнотежа - наступа болест. Ha при-

394
 мер, од вишка слузи настају водена болест, упала плућа,
пролив, вртоглавица, a од недостатка слузи - падавица и те-
танус. Да би болест прошла, потребно je да унутрашња то-
плина «превари» вишак сока и да га издвоји y отпатке. Мо-
менат тог «варења» - критичан je дан болести, после тога
наступа оздрављење, смрт или поновни циклус до новог
критичног дана. (Грци су често оболевали од маларије, која
ce одликује управо тим периодичним нападима). Лекар je
дужан да израчуна тај критични дан и помогне организму
да ce избави од сувшлних сокова - пуштањем крви, повра-
ћањем, лаксативима или клистирањем. Он не може више
ништа, он je само пуки помоћник самоисцељавајућој сили
природе. Средства су му - чистоћа, мир, свеж ваздух, лака
храна (за јело - јечмена каша, за пиђе - вода с медом или сир-
ћетом). Лекарева основна брига није чак ни дијагноза него
прогноза: није тако важно именовање болести, као што je
битно предвиђање њеног тока - када ће бити олакшања, кад
погоршања, и je ли смртна. Ипак, те прогнозе уливају по-
штовање према лекару - чак ако болесник и умре.
Таква je била медицина, којој je учио највећи научник
y грчкој историји, a вероватно и y светској медицини - Хи-
пократ, савременик Сократа и Платона, тај који je од тобо-
жњег безумља лечио насмејаног философа Демокрита. Он
je човек епохе малих градова-држава, na гледа своје боле-
снике као мале, али самосталне државе: сваки има своју гра-
ђу, свој закон здравља, потребно je одгонетнути га и подр-
жавати, a уплитати ce y њега и преиначавати га - није до-
бро. Занимљиво je да ce Хипократ мало интересовао чак и
за заразност болести (a заразу су добро знали - колико их je
копггала само куга y Атини!) - до те мере je навикао на то
да je сваки болесник - засебан и не личи на друге болеснике.
Од Хипократовог доба je прошло више од сто година.
Променило ce много тога. Уместо малих република настала
су велика царства. И код болесника су почели да траже не
сопствене законе здравља сваког појединца него опште за-
коне здравља, којима ce потчињавају сви, то јест почели су
да размишљају нс о републичкој равнотежи та четири сока,
већ о тој државиој сили који их регулише. Хипократ je ту

395
снагу назвао «топлина», a Аристотел je преименује y «дах».
Код Аристотела, y васиони je, поред четири земаљска еле-
мента, постојао и пети, небески елемент - етар; тако и y те-
лу, поред четири сока, постоји још и «дах», «дух», на грч-
ком «пнеума», и y њему je живела душа. Сада je за н>у тре-
бало наћи место y телу: не без разлога, y Александрији су
почели да сецирају лешеве. Тада су и настали спорови: Хи-
пократови следбеници су за пнеуму додељивали мозак, Ари-
стотелови следбеници - срце. (Отуда и ми говоримо без раз-
ликовања: «Он има дивну душу, има златно срце»). A затим
je требало објаснити којим каналима су она и други сокови
текли y телу. Овде ce такође имало о чему спорити: рецимо,
вене су за крв, нерви - за пнеуме, али није јасно за пгга су ар-
терије - код живог човека из њих тече крв, али код мртваца
су успаване и празне; можда су оне за ваздух? И најзад, ако
je тако важна пнеума, можда остала четири сока и нису важ-
на, већ све болести потичу од претераног напрезања или опу-
штања чврстих ткива, оних кроз која пролази пнеума?
E to, о томе ce, вероватно, и сада споре над отвореним
телом стари «течностичар»-хипократовац Херофил и млади
«пнеуматичар»-аристотеловац Ерасистрат. Обојица су ce
прославила истраживањем нерава и пулса (где тражити пне-
уму ако не y пулсу?). Херофил je поредио ритам пулса са му-
зичким ритмом, a Ерасистрат je no пулсу познао тајну љу-
бав царевог сина. Цару Селеуку-Победнику je од незнано
чега занемогао син Антиох. Ерасистрат му je опипао пулс:
пулс je куцао и одједном нагло почео да удара. Лекар ce освр-
нуо - кроз собу je пролазила млада царевићева маћеха, no
имену Стратоника. Ерасистрат je казао цару: «Твој син уми-
ре од љубави према недоступној жени», Селеук je узвикнуо:
«Зар за царског сина постоји недоступна жена?» - «Он уми-
ре од љубави према мојој жени». - «Зар ce ти нећеш одрећи
своје жене ради моје добробити, мога сина и моје државе?»
- «Он умире од љубави према твојој жени». Обрадовани Се-
леук ce одмах развео са женом, удао je Стратонику за свог
сина, као венчани поклон им je саградио град Стратоникеју,
a Ерасистрат ce прочуо и постао славан.

396
 Али, ипак га je надмашио Херофил: иза њега je стајао
ауторитет великог Хипократа. И учење о соковима су преда-
вали европским лекарима до самог XIX века.

ХИПОКРАТОВА ЗАКЛЕТВА

Тако ce називала заклетва коју су полагали грчки ле-

кари, кад почну да ce обучавају свом умећу. Заклетве, сачи-
њене no том обрасцу, лекари полажу до данас.
«Кунем ce Аполоном-Исцелитељем, Асклепијем и свим бо-
говима и богињама! Лекара, који ме je научио умењу, по-
штоваћу као оца, y свему ћу му помагати и све ћу делигги са
њим. Умеће којем су ме научили, саопштаваћу својим си-
новима, синовима свог учитеља и ученицима који полажу
ову закпетву, али ником другом. Лечићу болеснике y корист
њиховог здравља, y складу са мојим снагама и мојим разу-
мевањем, трудећи ce да им не причињавам ништа лоше ни
штетно. A k o ми ko затражи смртно средство, нећу му га да-
ти нити ђу му показати пут за то. Чисто и непорочно води-
ћу свој живот и обављати своје умеће. У какву год кућу ула-
зио, улазићу тамо ради користи болесника, немајући ника-
квих рђавих замисли y вези са њом и њеним чељадима. Што
год y тој кући видео или чуо, од оног што не подлеже раз-
глашавању, ћутаћу о томе, као о тајни. И ако будем веран
овој заклетви, нека ми богови пошаљу срећу y животу и сла-
ву y умећу за вечита времена, a ако je прекршим, нека ми ce
догоди све супротно томе».

ЧАСОВИ КОЈИХ НИЈЕ БИЛО

У Александрији готово да није било часова физике и

уоппгге није било часова хемије.
Стари Грци су били добри математичари и рђави фи-
зичари. Разлог je био један исти: робовласничке навике. Ма-
тематика je била умни рад и бавила ce идеалним квадрати-

397
 ма и троугловима. A физика je требало да проучава потпуно
неидеалан земаљски свет, и то још помоћу прибора за било
какав, али ручни рад. Разуме ce да je математика сматрана
науком достојном слободног човека, али y физици им ce све
време привиђало непгго занатлијско и ропско. A о хемији, Ko­
ja без рукорадних огледа не може чак ни да види нипгга, mi­
je било ни говора.
A ko сам ипак проговорио о тим двема наукама, то je
због следећег. У књигама (поготову популарним) из историје
науке, обично о грчкој физици суде врло сурово: набрајају
Аристотелова лажна мишљења и говоре да су она заустави-
ла развитак науке за готово две хиљаде година. Желим да ce
заузмем за Аристотела: казаћу да je он замишљао законе при-
роде потпуно исто као што бисмо то чинили и ми, ако бисмо
свет гледали својим очима, a не no уџбенику.
Аристотел je имао три погрешна мишљења. Прво, да
ce «природа боји празнине», свет je густо испуњен матери-
јом. Друго, да ce тела крећу само кад на њих делује сила, не-
ма кретања no инерцији. Треће, да тешка тела падају брже
него лака. Размислите и схватићете: сва три мишљења y пот-
пуности одговарају ономе што видимо око себе.
«Природа ce боји празнине». Зар није тако? Видели
смо некад око себе празнину? Оно што би нам могло изгле-
дати као празнина јесте, y ствари - ваздух; то je показао још
ваздухоловац-Емпедокле. Поставимо вертикалну цев y во-
ду, и кад будемо подизали клип y њој, вода ће поћи за кли-
пом, неће дозволити да ce образује празнина. Сада знамо: Bo­
fla ће поћи за клипом, не на сваку висину него само до десет
и непгго више метара. Али, тако високим цевима за подиза-
ње воде људи ce нису служили све до XVI века, када су y Ев-
ропи ушле y моду фонтане. Сада знамо: воду y цеви не по-
диже страх од празнине него притисак тежине ваздуха на
површину воде изван цеви. Апи Грцима ce чинило да тога
не може бити, зато пгго ваздух нема тежину и не стреми на-
ниже него увис - као мехур y води. Све je то од посматрања
- чак je несумњиво.
«Нема кретања без уложене снаге». Без улагања снаге
na, према томе, «природно» je могућно само једно кретање:

398
падање. Свако друго премештање je «вештачко»: захтева ула-
гање снаге. Постави таљиге - стајаће; упрегни коње y њих -
таљиге ће кренути. Истина, y то као да ce не уклапа једна
свакидашња радња: када бацамо камен, он лети, иако га ру-
ка више не гура. Али, ми схватамо: y природи нема празни-
не, око камена ce налази ваздух, честице ваздуха које наста-
вљају да гурају камен напред. Објашњење je компликовано,
али не противречи посматрањима. Сада знамо: без уложене
снаге, no инерцији je могућно не само мировање него и рав-
номерно-праволинијско кретање. A то није могућно посма-
трати, a хипотетичко извођење закључака није био обичај
Грка. Они су навикли са замишљају свет као миран и посто-
јан, како би сва тела y њему одржавала своје мировање или
падала туда, где ce надају да ће мировапн.
«Тешко пада брже него лако». Овде ће вам сваки ог-
лед потврдити: да, брзина падања зависи од тежине, na чак
и од облика тела која падају; да, гвоздена лоптица пада бр-
же него гвоздени лист, a гвоздени лист - брже него папир-
ни. Сада знамо: то je само од отпора ваздуха, али y празни-
ни би сви падали брзином подједнаког убрзања. Па ипак, y
свету нема празнине; штавише, управо тим примером Ари-
стотел je доказивао да je не може ни бити. Убрзавајући ce y
празнини, говорио je он, брзина кретања би постала беско-
начна, a то je немогућно; према томе, празнина не постоји.
Страх од бесконачности y Грка није нимало ослабио од вре-
мена Ахила и корњаче.
E to , тако и настају лажне теорије: прво - неоспорна су
посматрања; затим - објашњења, на изглед најпростија и
природна, али су, y ствари, сугерисана грчком вечном љу-
бављу према постојаном реду и нељубави према хаосу, по-
готову према празнини и према бесконачности; и најзад -
спајање тих објашњења y чврст систем, y коме она подржа-
вају једно друто. A затим такав систем опстаје док га не сру-
ши, с једне стране, нагомилавање нових посматрања и огле-
да, с друге стране, смена љубави према постојаности и ми-
ровању љубављу према кретању и простору. (To ће ce дого-
дити y XVII веку, y доба Галилеја и Њутна).

399
 Светионик на Фаросу: четворострана, a после осмостра-
на кула, затим окруши врх. Касније су по том обрасцу ïpa-
дили куле цркава u звоника. Светлост м у ce видела на педе-
сет километара y мору. Пошто j e трајао петнаест веко-
ва, срушен j e од земљотреса. Назив му j e постао заједнич-
ка именица uјош живи y нашој речи «фарови».

Јесу ли те теорије сметале пракси или нису? Сметале

су, али мало. Представа о томе да ce природа боји празнине
y водоводним цевима није нимало сметала александријском
механичару Ктесибију да изуми ватрогасни шмрк и водене
оргуље. Представа о томе да бачени камен лети, покренут
постојаном силом, није сметала да управо тих година наста-
не права античка артиљерија: катапулти - џиновски лукови
и праћке на двоколицама, који су камењем и стрелама гађа-
ли таквом снагом да су неки војни стручњаци почетком XX
века озбиљно размишљали да их обнове y савременим арми-
јама. (Ta оруђа су најпре изумели још y доба тиранина Дио-
нисија из Сиракузе. «Ето, дошао je крај војничком јунаштву!»
- казао je тужно спартански цар Агесилај, када су му пока-

400
зали такав далекометни катапулт). A погрешна поимања о
падању тела нису сметала да ce на улазу y александријску
луку изгради седмо светско чудо - светионик на Фаросу,
чија je кула била висока као зграда од двадесет пет спратова,
a трајао je, без падања, ни мање ни више - хиљаду пет сто-
тина година, све до XIV века.
Антички физичари су знали за сочиво —стакло за па-
љење. Али нису изумели ни тепескоп, ни микроскоп, тим
стаклом су ce служшш за шале: на пример, да би навелв сун-
чане зраке на волггану плочицу y рукама занесеног читаоца
и истопили му сва слова на њој. Антички техничари су зна-
ли силу водене nape. Али нису саградили парну машину He­
ro су направили играчку за одрасле: мали котао који ce, сам
no себи, врти око осе. Ствар није y томе што, тобоже, нису
могли да створе индустријску технику савременог тапа, He­
ro y томе што они то нису хтели. Сетимо ce опет, богзна ко-
ји пут, шта смо видели y глави «Сиетем рачунања година»:
антички човек би ce уплашио чак и од помисли о друштву
које ce нагло развија незнано куда. Он je желео стамено и
трајно друштво, y коме сутра личи на јуче, и y коме има са-
свим довољно робова да прехране господаре и пруже им мо-
гућност да ce безбрижно баве лепим спекулацијама.

НАЈ-НАЈ

Већ смо навели, без реда, свих седам светских чуда -

најзнаменитије творевине људских руку. Споменимо их ре-
дом: то су египатске пирамиде; Семирамидини висећи вр-
тови y Вавилону; статуа Зевса y Олимпији - Фидијин рад;
храм Артемиде Ефеске, који je спалио безумни Херострат;
маузолеј Маузола из Халикарнаса; колос са Родоса - статуа
бога Хелиоса y рођанској луци и, најзад, светионик на Фа-
росу, испред Александрије. ’
Грци су волели такмичења - волели су да ce покаже
ко je нај-нај... Већ знамо да су имали списак од девет најве-
ћих лиричара; исто тако, имали су спискове десет највећих
оратора (Демостен, Исија, Хиперид, Исократ...), петорице

401
трагичких песника (Есхил, Софокле, Еурипид...), петорице
епских песника (Хомер, Хесиод...) и тако даље.
У једној комедији ce набраја шта ce може наћи најбо-
ље за гозбу: кувар из Елиде (тамо су ce они вежбали на олим-
пијским жртвама), котлови из Аргоса, вино из Флиунта, те-
писи из Коринта, риба из Сикиона, фрулаши из Егија, уље
из Атине, јегуље из Беотије, сир са Сицилије... У другој ко-
медији je још дужи такав списак: тамо постоје и траве из Ки-
рене, и риба из Црног мора, и јабуке са Еубеје, и суво гро-
жђе са Родоса, и урме - одакле? - наравно, из Феникије, и
робови из Фригије, и најамни војници из Аркадије.
Ko je био најмршавији човек? Филет са острва Кеоса:
био je тако лак да га je ветар обарао с ногу, na je морао стал-
но да обува оловне сандале.
Ko je био најдебљи човек? Дионисије, тиранин града
Хераклеје: испод коже je имао такав слој сала да више није
осећао додире и живео je y полудремежу, a када je требало
да разговарају са њим, убадали су га дугом иглом.
Ko je био најоштроокији човек? Сицилијанац Страбон,
који je стојећи на обали Сицилије бројао лађе y луци Карта-
гине, на афричкој обали - са друге стране Средоземног мора.
A можда није он него скулптор Мирмекид, који je од брон-
зе направио двоколицу мању од муве и лађу мању од боро-
ве иглице?
Ko je био најпрецизнији човек? Индијски стрелац ко-
ји je из лука погађао y прстен. Александар Македонски je по-
желео да види његово умеће. Он je одбио да гађа. Повели су
га на погубљење; он je успут рекао стражару: «Ја нисам веж-
бао неколико дана и бојао сам ce да нећу погодити циљ».
Александар ra je пустио и даривао, за то што je више ценио
смрт него бешчашће. A када je код Александра дошао дру-
ги најпрецизнији човек који je умео, без промашаја, да ку-
ваним зрнима грашка погађа оштрице игала, од Александра
je, као награду за ту ретку вештину, добио тек само мерицу
грашка.
Ko je био најглупљи човек? Атињанин Кикилион, ко-
ји je седео на обали мора и покушавао да преброји све мор-
ске таласе.

402
 K oje био најпамтљивији човек? Тешко je рећи. Теми-
стокле je знао поименце све атинске грађане, цар Кир - све
персијске војнике, изасланик цара Пира, Кинеј, из прве je за-
памтио све римске сенаторе, цар Митридат од Понта je знао
двадесет два језика, a философ Хармад je могао да цитира би-
ло које место из било које књиге коју je y животу прочитао
(«а он je читао све» - додаје историчар који то саопштава).
K oje био најласкавији човек? Неки Стасикрат, којиje
предлагао да истешу статуу Александра Македонског из
планине Атос (оне исте на којој ce некад разбила персијска
флота), како би y једној руци држала град, a y другој - реку.
Ko je био најташтији човек? Картагињанин Ханон, ко-
ме je било мало почасти које му указују људи, na je хтео по-
части и од животиња. Наловио je птице и учио их да говоре
као човек: «Ханон - бог!», и оне су научиле. Тада их je Ха-
нон радосно пустио на слободу, како би ту вест разносиле
no читавој земљи, али чим су излетеле, глупе птице су од-
мах заборавиле сав наук и опет зацвркутале птичјим језиком.
После тога Ханон je припитомио лава и натерао га да иде за
њим и носи му улов, али то ce није свидело картагинским
старешинама na су оптужили Ханона за стремљење тирани-
ји и погубили га.
Ko je био најпрождрљивији човек? Можда Атињанин
Нотип, о коме ce y комедијама говорило: «Пошаљите га y
рат, y стању je да сам поједе цели Пелопонез!» A можда je
то била жена no имену Клео, која je натпијала и надједала
све мушкарце; шалили су ce да ce пред њом храна, као пред
Медузом Горгоном, од страха претвара y камен.
K oje био најдуговечнији човек? Исократje живео сто
година и y својој деведесет четвртој години je написао јед-
ну од својих најбољих књига; софист Горгија je живео сто
седам година и, умирући y дремежу, казао: «Сан ме предаје
свом брату - Смрти»; a гатар Епименид, као што ce сећамо,
живео je тобоже сто педесет седам година, од којих je педе-
сет седам преспавао.
Ko je умро најнеобичнијом смрћу? По свој прилици,
један философ, који je умро од смеха видећи да ce дан, на
који му je било предсказано да ће умрети, ближи крају, a да
je он још увек жив.

403
 K oje био најпрви?... Ту су Грци имали дуге, предуге
спискове. Деметра je научила људе земљорадњи, a Дионис,
наравно, винарству. Кадмо je Грцима донео слова из Феники-
је. Дедал je изумео тестеру, секиру, бургију, висак и лепак. Је-
дра - његов син Икар (сетимо ce како су «почели оспора-
вати причу»). Грнчарски точак и сидро - наш познати Скит
Анахарсис. Монархију су «изумели» Египћани, демократи-
ју - атински херој Тезеј (премда je цар!), a тиранију - Фала-
рид са својим бронзаним биком. Прву лађу имали су, нарав-
но, Аргонаути. Лук су изумели Скити, кратко копље - Ама-
зонке, a мач и дуго копље - Спартанци. И тако даље.
Ko je био најоштроумнији човек? Овде je било најте-
же донети закључак: y Грчкој je било толико оштроумних
људи да je y Атини постојао читав клуб промућурних, за чи-
је je записнике цар Филип Македонски нудио велики новац.

ЧОВЕКУ JE СВОЈСТВЕНО СМЕЈАЊЕ

«Човеку je својствено смејање» - ово су речи Франсоа

Раблеа, које ce налазе y стиху из увода y његов чудо-роман
Гаршнтуа u Панттруел. Али ова мисао припада Аристоте-
лу, који je први рекао да од свих живих бића, једино човек
уме да ce смеје. Грци никада нису заборављали да je човеку
својствено смејање, y то смо већ могли да ce уверимо више
пута. Ево још једног таквог случаја: одломци из грчке збирке
анегдота под насловом Филспелос, што значи приближно
«Смејач». Омиљени херој те збирке je «педант» - учени чо-
век задивљујуће логике.
Педант je шетајући приметио на улици лекара који га
je обично лечио, na je почео да ce крије од њега. Пријатељи
су га питали - зашто? Одговорио je: «Већ одавно нисам био
болестан, na ме je стид од њега».
Педанту су оперисали грло, и лекар му je забранио да
говори. Педант je наредио свом робу да уместо њега одго-
вара на поздраве познаника и при томе je сам свакоме гово-
рио: «Не љутите ce што ce уместо мене са вама поздравља
роб: то je зато што ми je лекар забранио да говорим».

404
 Педантов син ce играо и лопта му упадне y бунар. Кад
je завирио унутра, угледао je свој одраз и викнуо: «Дај лоп-
ту!» Пошто није добио лопту, отрчао je код оца и пожалио
му ce. Отац je пришао бунару, завирио тамо, видео свој од-
раз и рекао: «Добри човече, дајте дечаку лопту».
Педант je хтео да спава, али није имао јастук, na je наре-
дио робу да му стави лонац под главу. Роб je рекао: «Он je
тврд». Тада му je педант наредио да напуни лонац паперјем.
Педант je хтео да сазна да ли добро изгледа y сну. Ра-
ди тога je легао пред огледалом и затворио очи.
Педант je сањао да je нагазио на ексер; кад ce пробу-
дио, завиоje ногу. Пријатељ ra je питао зашто то ради; кадje
чуо y чему je ствар, рекао je: «Тако нам и треба, будалама:
зашто спавамо боси!»
Ишла су путем двојица педанта, a један од њих ce Ma­
no задржао, због нужде. Кад ce вратио, на путарском стубу
je угледао натпис: «Сустигни ме», и испод тога дописао: «А
ти ме сачекај».
Пловио реком натоварен чамац, дубоко уваљен y во-
ду. Педант je рекао: «Ако вода надође још мало, чамац ће
потонути!»
Педант je пловио морем; настала je јака бура, a њего-
ви робови су почели да плачу. «Не плачите“ - казао je он -
„у мом завештању све вас пуштам на слободу!»
Педант je имао добро вино y запечаћеном врчу. Роб je
просврдлао врч одоздо и помало отпијао вино. Газда ce за-
чудио како ce вино смањује a печатje цео. Пријатељ ra je по-
саветовао: «Погледај да неко не отпија одоздо?» - «Будало“ -
одговорио je педант - „па вино ми ce не смањује одоздо He­
ro одозго!»
Педант je видео два брата-близнаца, чијој су ce слич-
ности дивили људи. «Не“ - рекао je педант - „први личи на
другог више него други на првог».
Педант разговара са двојицом пријатеља. Један каже:
«Није добро убијати овце: дају нам вуну». Други каже: «Није
добро убијати ни краве: дају нам млеко». Педант каже: «Није
добро убијати ни свиње: дају нам месо».

405
 Педанту су казали како гавран живи дуже од двеста
година. Он je купио себи гаврана и почео да га храни, како
би проверио.
У педантовој кући je живео миш и гризао му књиге.
Да би му ce осветио, педант би мало одгризао месо na га ста-
вљао на мрачно место.
Педант je купио кућу, помолио ce кроз прозор и питао
пролазнике да ли му пристаје уз лице та кућа.
Педант je продавао кућу и свуда носио собом циглу,
као узорак.
Педант je дошао y посету болесном другу. Изашла je
уплакана жена и рекла: «Њега више нема!» Педант je казао:
«Када ce врати, реци му да сам долазио».
Педанту je умро син. Када je сусрео његовог школског
учитеља, рекао je: «Извините, учитељу, што мој син није до-
шао y школу: он je умро».
Анегдоте су постојале не само о педанту. У Грчкој су
била два града о чијим су становницима, као о руским По-
шехонцима, стално причали смешне ствари. Један знамо -
Абдеру, y којој су некада философа Демокрита прогласили
лудаком. Други je био Кима y Малој Азији. Када je Хомер с
песмама лутао no Грчкој, y Кими га нису ценили, na je он
тај град проклео: «Нека ce овде не роди ниједан велики чо-
век!» Проклетство ce, no свој прилици, није остварило: ро-
дом из Киме je био један историчар, Исократов ученик, ко-
ји je описао читаву грчку историју, из године y годину, од
најстаријих времена. Он je био велики родољуб и свуда je
додавао белешку пгга ce те године догодило y Кими, a ако
није имао шта да унесе, писао je: «У Кими ce те године није
догодило ништа».
У Кими су два човека купила no крчаг сувих смокава,
али уместо да једу сваки из свог крчага, кришом су један
другом извлачили смокве. Пошто су докрајчили туђе крча-
ге, сваки ce мапшо свог сопственог и открио да je празан. Ту-
жили су један другог суду; судија их je пажљиво саслушао
и наредио им да размене празне крчаге и један другом пла-
те глобу.

406
 У Кими cy сахрањивали угледног човека. Пришао им
je дошљак и питао: «Koje умро?» Један Кимијац ce окренуо
и рекао: «Ено, онај који лежи на носилима».
Један човек из Киме je живео y Александрији, и тамо
му умре отац. Дао je очево тело балсамирачу и после одре-
ђеног времена затражио да му га врати. Балсамирач je имао
и друге покојнике, зато га je упитао: «Каква су обележја твог
оца?» Кимијац je одговорио: «Он je кашљао».
За то што je град Кима био на злом гласу, била су два
објашњења. Прво je једноставно: мада je Кима - приморски
град, његови становници триста година нису узимали таксе
од лађа које им доплове; отуда су сви закључили да Кимиј-
ци триста година нису примећивали да им ce град налази на
мору. Друго објашњење je компликованије. Градско веће y
Кими није имало новца, na je затражило дуг од градских бо-
гаташа, a y залог им je дало јавне тремове на главном тргу.
Град није био y стању да врати дуг, na су тремови прешли y
власништво богаташа, a они су забранили грађанима да ше-
тају испод њих. Али, када je падала киша, богаташи су осе-
ћали грижу савести и слали на трг гласника, који je викао:
«Улазите под тремове!» Зато су дошљаци закључили да y Ки-
ми живи народ који не зна чак ни да ce no киши треба скло-
нити под тремове.

НАЈЕЗДА ГАЛА

Чаша искушења, која je запала Грчкој, још није била

пуна. Остало joj je да преживи још једно: најезду варвара.
He источних, Ксерксових варвара, који су за собом имали
сећање на дивна, огромна царства - не, већ северних варва-
ра, који нису знали не само за закон него ни за царску власт,
нити су иза себе имали ишта осим дрскости и храбрости. Kao
да je то била проба за оне најезде које ће, седам стотина го-
дина касније, окончати читаву историју античког света и до-
бити назив «Велика сеоба народа».
Сада су Гали били народ који ce селио. Они су живе-
ли y средњој Европи, тамо су их потискивали Германи, na

40 7
 cy, y потрази за земљом и пленом, кренули на jy r и Југоис-
ток. Ти, који су ишли на југ, разорили су Италију, речима
«Тешко побеђенима!» узели данак од Рима, a заузели би и
сам Рим да гуске нису благовремено загакале на зидинама и
разбудиле заспале браниоце: «гуске су спасиле Рим». A ти,
који су ишли на југоисток, прешли су преко Балкана и обре-
ли ce сад на прагу Македоније и Грчке. To je било тачно две-
ста година после Ксерксове најезде.
Македонски цар je y то време био малолетни Птоло-
меј, звани Муња. Он je био такав цар да побожни људи ни-
су сумњали: најезда Гала je казна богова за његове злочине.
Није му било ни четрдесет година, a већ je био виновник уби-
става: очевог убиства, убиства пријатеља, убиства жене и
деце.
Ево како je то било. Александријски цар Птоломеј, нај-
умнији од Александрових наследника, имао je два сина од
две жене: старији je био Птоломеј-Муња, плаховит и неу-
кротив, и млађи, Птоломеј-Филаделф («Братољуб»), споко-
јан и разуман. Стари Птоломеј на самрти није оставио цар-
ство старијем, већ млађем сину. Увређени Птоломеј-Муња
je побегао y Азију код Селеука и чекао свој час. Час je куц-
нуо кад je почео рат старих џинова, Селеука и Лизимаха. По-
родични раздори на александријском двору су, као ехо, од-
јекивали на Лизимаховом двору: стари Лизимах je био оже-
њен Филаделфовом сестром, a његов млађи син - Муњином
сестром, обе жене cy ce међусобно мрзеле и Лизимахова же-
на je победила: цар je наредио да му сопственог сина ухапсе
и убију. To je било прво убиство. После тога je Селеук на-
пао на Лизимаха, разбио га, унипггио, ушао y Македонију и
ту je, крај олтара поред пута, био убијен и сам —то није учи-
нио нико други до његов сопствени гост и сапутник Птоло-
меј-Муња. To je било друго убиство. Птоломеј ce прогласио
за цара ничије Македоније, и прва ствар му je била да убије
Лизимахову удовицу и њену децу. To je било треће убиство.
Затим je прошло неколико месеци и наступило je време за
враћање дуга: на Македонију су навалили Гали, разбили су
војску Птоломеја-Муње a њега убили, али он je остао упам-
ћен no злу.

408
 Високи, светлокоси, плавооки, без брада, дугих висе-
ћих бркова, украшени златним огрлицама и наруквицама из
свог плена, Гали су били помамни y боју. Они су, као и пи-
тагорејци, веровали y сеобу бесмртних душа и зато ce нису
плашили смрти. Заробљенике су убијали на десетине, као
жртву боговима. Они нису доспевали y заробљеништво: ако
нису могли да побегну, убијали су ce. Затим, кад je прошла
опасност, грчки мајстори су пажљиво и са поштовањем при-
казивали погибију Гала својим скулптурама. Једна од тих
скулптура, «Гладијатор на самрти», инспирисала je Бајрона,
a после и Љермонтова, за чувене стихове.
Гали су извршили три велика ратна похода на грчке зе-
мље. Први ратни поход су одбили богови, други - цар, a тре-
ћ и -к н ез.
Први ратни поход je био на Делфе: варваре je издале-
ка мамила слава њиховог богатства. Право из Македоније,
Гали су кренули на југ. Грцима je изгледало да их je безброј.
Грци су опет, као и пре двеста година, дочекали варваре код
Термопила, поново су одбили њихову фронталну навалу и
поново су, тајним кружним путем, били опкољени. Грчка
војска je одступила на свету ropy Парнас; Делфи су били от-
ворени варварима. Ето, тада су ce богови заузели за своју
светињу: то je било последње уплитање бајке y грчку исто-
рију, и о њему су причали заносно. Ту су била три бога: дел-
фијски Аполон, земљотресац Посејдон и шумски Пан. Апо-
лон je непогодом и буром грунуо y лице душманима - y се-
вањима муња Грци су видели фигуру бога. Посејдон je за-
тресао земљу Галима, ненавикнутим на земљотресе, и са
околних планина су ce закотрљале огромне стене на галски
табор. A Пан je y галској силној војсци посејао онај «панич-
ни» страх који и сада носи тај назив: одважни џинови су ce
уплашили богзна чега, y сопственој вици причињавало им
ce да je то грчка ларма, a y грчкој - галска галама, не виде-
ћи ништа, насртали су једни на друге, na je више Гала пало
од својих него од грчких мачева. Кажу да je некада Алексан-
дар Македонски питао галске изасланике: «Плашите ли ce
мене?» Гали су одговорили: «Ми ce плашимо само једног:
да небо не падне на земљу». Tor страшног дана пред Делфи-

409
ма, Галима ce учинило да небо пада на земљу - и окренули
су ce y бекство. Божји гнев их je пратио до краја: племена,
код којих ce преносило злато опљачкано y Грчкој, умирала
су од помора једно за другим, све док није било решено да
ce то проклето злато баци y свети рибњак галских богова, бли-
зу реке Гароне. A када су Римљани стигли y та галска места
и извадили злато из рибњака, војсковођа који je то урадио
убрзо je доживео страшни пораз и умро je y прогонству.
Други ратни поход Гала je био y Азију. Тамо су ce ме-
ђу собом борили полузависни кнежеви, до којих није досе-
зала јака рука цара Селеука. Један од њих je позвао y помоћ
Гале, обећавајући им богат плен; Гали су дошли и више ни-
су отишли. Они су из године y годину пљачкали Малу Ази-
ју, a грчки градови нису жалили новац да би ce откупили од
Гала. Најзад je на њих устао сам цар Антиох, Селеуков син
и наследник. Галска војска je изгледала тако страшно да ce
Антиох готово није надао победи. Победу еу му донели сло-
нови: од изгледа и рике непознатих чудовишта Гали су ce
дали y бекство, не сукобљавајући ce чак ни гађањем' из лу-
ка; њихова коњица ce помешала са пешадијом, њихова бој-
на кола - овде, y Малој Азији имали су и таква кола - усмр-
ћивала су им сопствену војску. Победници су ликовали, Ан-
тиоху je додељен помодни надимак Спаситељ, али Антиох
je био мрачан. Рекао je: «Требало би да нас je срамота што
победу дугујемо само неразумним животињама!» - и наре-
дио да ce на споменику победи прикаже једино слон подиг-
нуте сурле и ништа више.
Трећи ратни поход Гала je био на Пергам. To je био
неприступачан град на стрмој планини, где je некада цар
Лизимах држао своје ризнице и уз њих оставио верног чо-
века из рода Аталида. Лизимах je погинуо, Аталиди су по-
стали кнежеви Пергама, од Лизимаховог новца су опреми-
ли град дивним храмовима и јавним тремовима, створили
су библиотеку са својим књигама на пергаменту, другу на
свету. Пергамска богатства нису давала мира Галима: кре-
нули су y рат на Пергам и кнез Атал их je разбио. И та по-
беда je била овековечена на царски начин: Аталов син Еу-
мен je y Пергаму подигао олтар нечувене величине, са нат-

41 0
писом «Зевсу и Атени, дародавки победе, за добијене мило-
сти». Ta грађевина je била велика као половина Партенона;
no врху je била колонада која окружује жртвеник, до кога
су водиле степенице, висине двадесет степеника и ширине
двадесет корака, a доле je био висок рељефни фриз, који je
бескрајном траком опасивао здање, и на том фризу je при-
казивано оно исто пгго je било изаткано на покривачу пар-
тенонске Атене - борба богова против гиганата, победа ра-
зумног реда над неразумном стихијом. Ту су замахнуте ру-
ке, извијена тела, раширена крила, вијугави змијски трупови,
муком унакажена лица, a усред збијених тела истичу ce моћ-
не фигуре Зевса, који гађа громом, и Атене која обара не-
пријатеља. Такав je био Пергамски олтар - све што нам je
остало од најезде Г ала.

АГИД И КЛЕОМЕН

Спарта je већ одавно отишла са страница наше књиге.

Престала je да буде велика држава. О давнашњој простоти
и равноправности су остале само успомене. Некада je y Спар-
ти постојало девет хиљада једнаких земљишних парцела и
девет хиљада равноправних грађана-војника. Сад je овде би-
ло сто богаташа - земљопоседника, шест стотина упропа-
шћених дужника који су зависили од њих, a остале хиљаде
људи већ одавно нису сматране грађанима. Сви ти много-
бројни сиромаси су чезнули за оним истим о чему су машта-
ли сиромаси no читавој Грчкој: о отписивању дугова и пре-
расподели земље. Ko je обећавао сиромасима отхшсивање
дугова и прерасподелу земље (a то je значило покољ бога-
таша), тај би догурао до тираније и остајао на власти, некад
дуго, некад кратко, y зависности од својих даровања. Испо-
ставило ce да je y Спарти посебан случај: овде je тиранин, ко-
ји je народу обећавао отписивање дугова и прерасподелу зе-
мље, постао законити спартански цар. To ce поновило два-
пут: за време добродушног сањара - цара Агида, и за време
његовог ефикасног војника - цара Клеомена.

411
 У Спарти cy, као и y давнини, постојала два цара из
двеју династија. Али ти цареви cy, y суштини, били само вој-
сковође y влади ефора, које су бирали богаташи. A све теже
ce могло постати војсковођа: сиромаси нису ишли y грађан-
ску војску, a држава није имала од чега да унајмљује најам-
нике. A Спарта j e имала јаке непријатеље: градови Пелопо-
неза cy ce ујединили y Ахејски савез, a градови средње Грчке
- y Етолијски савез. Једном су Етолијци упали y Спарту, за-
робили су и одвели педесет хиљада људи као робове; y исто-
рији Спарте још није било такве срамоте. И само један ста-
рац Спартанац je рекао: «Хвала непријатељу: избавио je Спар-
ту од бремена слабих».
Цар Агид je био млад. Главу му je завртела мисао о об-
нављању давнашње простоте и силе. Он je ишао y простом
плашту, купао ce y хладном Буроту, jeo црну чорбу и про-
слављао старинске обичаје. Омладина je похрлила код ité­
ra, a старци cy ce, како каже историчар, осећали као одбе-
гли робови кад их враћају строгом господару - Ликурговом
закону. Агид je y Скупштини објавио да ce он и сви његови
рођаци одричу својих големих богатстава и дају их да ce по-
деле грађанима. Скупштина je аплаудирала. Објавили су от-
писивање дугова, наложили ватре на трговима и спаљивали
дужничке менице. Али, то je кратко трајало. До прерасподе-
ле имовине није дошло: Агидови угледни другови нису жу-
рили да дају своју имовину. Разочарани народ ce охладио пре-
ма Агиду. И тада су настали обрачуни.
Обрачуна ce латио други цар - Леонида. Хтели су да
ухвате Агида - он ce сакрио y храм. Леонида му je послао
тобожње пријатеље, они су уверавали младог цара да из хра-
ма може изаћи макар y купатило. Грци су волели чистоћу, и
цар je подлегао убеђивањима. Тада, на путу из купатила, ве-
зали су га и одвукли y тамницу. Питали cy га: «Ko ти je био
подстрекач?» Одговорио je: «Ликург». Џелат ce није усуђи-
вао да дигне руку на цара: цар je био свето лице, штедели су
га чак и цареви y боју. Агид je казао џелату: «Не тугуј због
мене: j a гинем незаконито и зато пгго сам бољи и виши од
мојих убица» - и сам je намакао омчу на главу. Агидова Maj­
ica je оплакивала његово тело - викнули су joj: «Ти си мисли-

412
ла исто као он - умрећеш као он!» И она je пошла y сусрет
омчи говорећи: «Само нека буде y корист Спарте!»
Леонида je удао Агидову удовицу за свог сопственог
сина - младог Клеомена. И тада ce догодило непредвиђено.
Што je више Клеомен слушао женине приче о њеном првом
мужу, тим више ra je обузимала љубав према погинулом Аги-
ду и мржња према сопственом оцу. A када je умро Леонида,
цар Клеомен je постао следбеник дела цара Агида. Али, имао
je другачији карактер. Тамо, где je Агид позивао, убеђивао
и давао пример, Клеомен ce одмах лаћао мача. Од петорице
ефора, четворица су била заклана, пети ce сакрио y храму
Страха (у Спарти су поштовали Страх, зато што ce страхом
држи свака власт). Земљу су прерасподелили, перијецима
су дали држављанство, хелотима су дозволили да ce отку-
пљују на слободу. Војску су почели да обучавају, не на ста-
ри, спартански, него на нови, македонски начин. Недостајао
им je новац - Клеомен ce обратио египатском Птоломеју, обе-
ћавајући му за узврат помоћ против Македоније. Птоломеј
je био опрезан: као таоце je захтевао Кпеоменову мајку и де-
цу. Цар je био збуњен, али му je мајка тврдо рекла: «Док год
од мене, старице, може бити користи за Спарту, не одуго-
влачи!» - укрцала ce на лађу и са унуцима je отпловила y
Александрију.
Клеомен je добро упамтио правило свих тирана: пре-
врат je чврст једино ако после њега следе рат, победа и плен.
Повео je Спартанце да одузму Пелопонез од Ахејског саве-
за. Клеомену je претходила слава народољупца; градови су
му ce предавали и очекивали да ће он учинити исто што je
урадио y Спарти: укидање дугова и прерасподелу имовине.
Али, то ce није десило: Клеоменовој Спарти нису били по-
требни другови y слободи него су joj били потребни покор-
ни савезници. За брзим успесима су уследили неуспеси.
Међутим, вође Ахејског савеза су ce узнемириле. И
пошто ce нису надали да сопственим силама могу изаћи на
крај са смелим спартанским реформатором, посегли су за
последњим средством: позвали су Македонце на Пелопонез.
Неколико деценија Македонија, обузета борбом против Га-
ла и унутрашњим побунама, није ce мешала y грчке посло-

413
ве - сада je Грчка опет одавала саму себе. Македонски цар
Антигон je повео своју фалангу на Спарту. Битка ce догоди-
ла код Селасије; Клеоменова војска je готово y потпуности
изгинула. Клеомен je побегао y Спарту. Није чак ни ceo y
свом дворцу: не скидајући панцир, прислонио ce уз стуб, са-
вијеном руком je обухватио чело и мислио о последњим
средствима, na ce са последњим пријатељима упутио на оба-
лу, како би отпловио y Египат. Спарта je била предата не-
пријатељу - први пут y читавој својој историји.
Клеомен ce осећао y Александрији као лав y кавезу.
Ту je старог Птоломеја тек сменио млади - лени и распу-
штени Птоломеј. A он ce плашио свог брата и за сада je слу-
шао Клеоменове савете. «Да je више цареве браће!» - гово-
рио je Клеомен. Када су завршили с братом, Клеомена су од-
страншш. Клеоменов познаник Спартанац je довезао борбе-
не коње да прода цару. Кпеомен му je рекао: «Боље би ти би-
ло да си довезао најбоље харфисткиње и лепе робове, овде
je већа потражња за њима». To je дошло до цара; Клеомену
je било забрањено да излази из куће. Тада je он одлучио да
Александрију дигне на устанак. Са тринаесторицом прија-
теља je истрчао на улицу, убио стражу, обратио ce народу го-
вором, али народ y Апександрији није био исти као y Спар-
ти. Гледали су га из даљине и разбежавали ce када им ce при-
ближавао; наоколо je била пустош. Тада су ce Спартанци оку-
пили на тргу, и свако je зарио мач y себе. Најмлађи je оби-
шао пале, да провери јесу ли сви мртви, a затим je загрлио
Клеоменов леш и заклао ce над њим. Цар Птоломеј je наре-
дио да Клеоменово тело разапну, a његову мајку и децу по-
губе. Тако ce завршио препород Спарте.

ПИР ДОЛАЗИ У ДОДИР СА РИМОМ

Македонско царство je имало суседа-близнаца - Епир-

ско царство, са исто таквим планинама, шумама и јаким љу-
дима. Македонски цареви су сматрали себе потомцима Хера-
кла, a епирски - потомцима Ахила; били су y међусобном

41 4
сродству. Македонско царство je било окренуто истоку,
Епирско - западу, према Италији. Још док je Македонијом
владао Александар Македонски, y Епиру je владао његов
ујак, Александар од Епира; и када je Македонски пошао да
осваја Персију, Александар од Епира je кренуо y ратни по-
ход на Италију: «Сестрић иде y женску половину света, a ja
- y мушку». Италију није освојио и убрзо je погинуо y боју.
Али, епирским царевима je остао сан да y Европи створе та-
кву велику државу, какву je Александар Македонски ство-
рио y Азији.
Пир од Епира je био рођак тог Александра. Он je та-
кође ратовао на западу, али није направио велику државу.
Он није био градитељ него ратник: рат r a je опијао и зани-
мао сам no себи, али није размишљао о томе зашто ce он BO­
OT. Он je учествовао y свим окршајима међу наследницима
Александра Македонског, двапут je био цар ничије Македо-
није, али сваки пут je остављао оно пгго би освојио и упу-
штао ce y неки нови, примамљиви рат. Још му није било ни
двадесет година кад je стари Антигон Једнооки, на питање
k o je y Грчкој најбољи војсковођа, одговорио: «Пир, ако до-
живи до старости» - и додао: «Истина je, он уме да игра и
не уме да губи».
Народу je обично тешко од таквих владара, али ипак
их воли. Једном су Пиру дојавили: «Ти и ти младаћи су те
грдили на гозби». Он их je позвао себи: «Грдили сте ме?» -
«Грдили смо те, царе, a да нам je било јаче вино, још жешће
бисмо те грдили!» Пир ce насмејао и пустио их. Свом чове-
ку, који je врбовао људе за војску, говорио je: «Твој посао je
да момци y војсци буду високи и јаки, a да би били храбри
- то je већ мој посао!» И био je.
Код тог Пира су no помоћ дошли изасланици из Тарен-
та. Грчки градови y Италији су били y опасности: до сада су
им суседи била храбра, али расцепкана италијанска племе-
на, сада je та племена објединио Рим својом влашћу. Грци
су већ имали прилике да чују за Рим. Чули су да су га осно-
вали потомци Енеја, тројанског јунака који je после пропа-
сти Троје отпловио на запад. Чули су да je народ тамо чувен

415
 no својој простоти и суровом јунаштву, као стари Спартан-
ци. Чули су да ce на римском тргу налази статуа Питагоре и
да ce мудри римски цар Нума Помпилије сматра Питагори-
ним учеником. Али Грци још нису имали прилике да ратују
против Римљана.
Пир je забаталио све послове и спремио ce за ратни по-
ход на Италију. Саветник му je био ретор Кинеј, Демостенов
ученик; Пир je говорио да му je Кинеј покорио више градова
речју него он лично- оружјем. Кинеј ra je упитао: «Господа-
ру, a шта ћемо радити пошто освојимо Италију?» - «Освоји-
ћемо Сицилију». - «А после?» - «Освојићемо Африку». -
«А после?» - «Освојићемо Македонију и Грчку». - «А no­
ćne?» - «Живећемо безбрижно, јести, пити и веселити ce». -
«A шта нам смета да ce тиме бавимо већ сада?» Пир ce на-
смејао, али ипак je започео рат.
Пир ce y Италији тукао против Римљана y три битке.
Прва ce завршила одлучном победом, друга - неодлучном
победом, трећа - поразом.
Прву победу Пиру су обезбедили ратни слонови. Ри-
мљани су их први пут видели na су бежали y паници. Пир
je, обилазећи бојно поље и гледајући лешеве непријатеља,
рекао: «Да су Римљани са мном, са Римљанима бих могао
да освојим цели свет!»
После победе Пир je послао Кинеја y Рим. Понудио je
Римљанима мир и савез, ако ce одрекну својих освајања. Рим-
ски Сенат je већ био спреман да пристане. Част Рима спасао
je најстарији сенатор - Апије Клаудије; он je био стар и слеп,
на носилима су га донели y Сенат. Одржао им je говор: «До
сада сам, Римљани, жалио што сам остао без вида; сада, слу-
шајући ваше речи, жалим што нисам остао и без слуха...»
Сенатори су ce постидели. Кинеј ce вратио из Рима празних
шака. «Какав ти ce учинио Сенат?»- питао ra je Пир. «Тоje
скупштина царева» - одговорио je Кинеј.
Римљани су сами послали изасланике код Пира, ради
преговора о откупу заробљеника. Делегацију je предводио
Фабриције - стар, прост, суров и племенит. Пир ce одуше-
вио њиме. Понудио je Фабрицију да пређе код њега y служ-
бу и постане први међу његовим пријатељима. «Не савету-

416
јем ти, царе“ - рекао je Фабриције. - „Када мене упознају
твоји поданици, одузеће ти престо и понудиће га мени». Пи-
ров лекар je послао Фабрицију тајно писмо предлажући му
да отрује цара. Фабриције je гордо одбио. To писмо je по-
слао Пиру, уз цедуљицу: «Увери ce, царе, да ти ниси y cra­
fty да видиш ни своје пријатеље, ни своје непријатеље». Пир
je узвикнуо: «Пре ће сунце да скрене са свог пута него Фа-
бриције - са пута врлине!» У знак захвалности, Пир je без
откупа пустио све римске заробљенике. Фабриције није же-
лео да му остане дужан и пустио je тачно толико епирских
заробљеника. Тако су y борби двеју врлина последњу реч има-
ли Римљани.
У другој бици Пир je однео победу, али je претрпео
огромне губитке. «Још једна таква победа и остаћу без вој-
ске!» - узвикнуо je он. Од тада су речи «Пирова победа» по-
стале изрека. «Ти ce тучеш са лернејском хидром, господа-
ру“ - рекао je Кинеј - „Римљанима сваке године стасавају
нови војници».
После друге битке Пир je неочекивано оставио Итали-
ју и упутио ce на Сицилију. Kao и увек, није га држало ме-
сто. Посвађао ce са грчким градовима y Италији, a грчки
градови на Сицилији су га звали y помоћ против Картаги-
њана. Ha Сицилији ce поновило исто. Пир je разбио Карта-
гињане, потиснуо их до крајњег угла Сицилије, али ce опет
посвађао са грчким савезницима и, не завршавајуђи рат, вра-
тио ce y Италију. Када je напуштао Сицилију, рекао je: «Ка-
кво бојно поље остављамо Римљанима и Картагињанима!»
Трећа Пирова битка против Римљана je била пораз.
Kao што су слонови y првој бици били узрок победе, тако
су y другој били узрок пораза. Римљани су их засули запа-
љеним стрелама; млади слон y првом реду je задрхтао и за-
рикао; мајка слоница je на другом крају строја зачула глас
свог сина и појурила према њему, газећи све на путу; редо-
ви су ce измешали, слонови су јурили на своју војску, поче-
ло je бекство и хаотично клање.
Даља борба je била немогућна. Са остацима војске Пир
je отишао y отаџбину. Овде ce није скрасио, једва да ce освр-
нуо na je похрлио y нови рат: против Антигона Млађег, за

41 7
Македонију и Грчку. Хтео je да освоји Спарту, коју тада још
нико није могао да покори. Спартанци су му одговорили:
«Ако си бог, нисмо те увредили ничим; ако си човек, наћи
ће ce и јачи човек од тебе». Спарту није успео да освоји:
град ce оградио утврђењима, на бедемима су жене стајале
уз мупжарце. Пир je отишао и ударио на Антигона, али он
није прихватио бој. Пир je послао изасланике да му кажу:
«Ако си храбар - прихвати бој». Антигон je одговорио: «Ако
си паметан - натерај ме да прихватим бој». Пир je насрнуо
на суседни Аргос, y тесним градским улицама започело je
клање, војници нису могли да ce мрдну a да ce међусобно не
ране. Пир ce дизао на коњу и бодрио борце; да би га боље
видели, скинуо je свој чувени рогати шлем. Тада га je уда-
рила y врат ћерамида, бачена са крова, и пао je. Антигонов
војник je хтео да му одсече главу, али псшумртве очи су гле-
дале тако страшно да му je рука дрхтала, клао га je дуго и
мучно. Када je Антигон видео главу човека који ce борио
још за време његовог деде, заплакао je и наредио да Пира са-
хране y Аргосу, на Деметриној светој земљи.
У Санкт Петербургу, на четири угла главног здања Ад-
миралитета, на позадини неба види ce како седе четири рат-
ника. He зна свако ко су они. To су четворида највећих вој-
сковођа антике: Ахил, Јулије Цезар, Александар и Пир.

АРХИМЕД ДОЛАЗИ У ДОДИР СА РИМОМ

«Какво бојно поље остављамо Римљанима и Картаги-

њанима!» - рекао je Пир напуштајући Сицилију. Пирове ре-
чи су биле пророчке. Прошло je тек десет година после Пи-
ровог рата, a међу Римом и Картагином je почео рат за Сици-
лију. У рату није учествовала Сицилија - била je само плен
и припала je победнику, Риму. У Сиракузи je владао Хије-
рон, последњи сиракушки тиранин. Вешто лавирајући из-
међу Рима и Картагине, он je чудом сачувао независност
свог града. Било je јасно да то неће бити дугог века. Почео
je други рат, и Сиракузу je окупирао најбољи римски вој-
сковођа - Марцел.

418
 У Сиракузи je y то доба живео највећи математичар ан-
тике - Архимед. Обично су математичари, као што знамо,
са висине гледали физику - Архимед je био изузетак. Баве-
ћи ce чак тако узвишеном науком, као што je астрономија,
он није могао да ce суздржи - направио je први планетари-
јум, округлу машину y којој су ce, од једног обртаја, крета-
ла сва небеска тела no небеској сфери, и то свако тачно сво-
јом орбитом. Такве ствари су дозвољаване научнику једино
као забава: «весела геометрија» - говорили су снисходљиво
о њима. Архимед ce њима бавио и зато je проглашен за чу-
дака.
Народ ce мало разумевао y математику, na ипак je пра-
вио легенде о Архимеду. О њему je колало више анегдота
него о било којем другом античком научнику. Говорили су
да je он био обузет својом науком до те мере да je забора-
вљао да једе, пије и да ce купа; док je седео пред огњиштем,
прутом je цртао кругове и троуглове y пепелу; док je био y
парном купатилу - цртао je прстом no свом тепу, намазаном
уљем.
Једном je он, кажу, искочио из каде и го трчао улица-
ма Сиракузе, вичући: «Пронашао сам! Пронашао сам!» (грч-
ки: «Еурека! Еурека!»). Ствар je била y следећем. Сираку-
шки тиранин Хијерон je добио златан венац од мајстора зла-
тара na je хтео да провери je ли мајстор умешао сребро y зла-
то. Требало je упоредити обим венца и комада чистог злата
са том истом тежином. Архимед je, спуштајући ce y каду, до
врха напуњену водом, и гледајући како ce преко ивица каде
слива вода потиснута његовим телом, одједном схватио да
управо тако могу лако да ce измере обими двају тела разли-
читог облика.
Он je, кажу, изучио не само законе дејства полуге, већ
je и сам саградио, за Хијерона, машину са таквим системом
полуга да je лично Хијерон, седећи на земљи и окрећући руч-
ку, спустио огромну лађу на воду. Хијерон je за поклон Пто-
ломеју од Египта саградио лађу, и сви Сиракужани, напрег-
нути го све снаге, нису могли да je помере с места. Хијерон
je био одушевљен том машином. Архимед je скромно рекао:
«Дај ми само где да станем, и ja ћу ти померити Земљу!»

419
 Када су Римљани напали на Сиракузу, Архимед je за
суграђане саградио нечувене војне машине. To су били ка-
тапулти који су гађали камењем на нечувене даљине; то су
били кранови-дизалице са кукама које су досезале до рим-
ских лађи и потапале их y луци. У грчким митовима je по-
стојао сторуки гигант Бријареј; «Бријареј геометрије» на-
звао je Марцел Архимеда. A Марцелови војници су ce ужа-
снуто разбежавали кад ce изнад зида појави било каква узи-
ца или брвно: «Архимед je измислио нову машину за нашу
погибију!»
Најзад je Сиракуза пала. Почели су клање и пљачка-
ње. Римски војник je упао код Архимеда. Он je седео y ба-
шти и штапом цртао кругове и троуглове y песку. Подигао
je главу и војнику рекао: «Не гази мој круг». Војник je схва-
тио ко je пред њим, и хтео je да научника одведе Марцелу.
Архимед je рекао: «Сачекај да завршим решавање». Војник
није навикнут на такве одговоре: заклао je научника.
Ha Архимедовом гробу je, no његовом завештању, уме-
сто споменика била постављена слика цилиндра са уписа-
ном куглом и нацртан однос њихових обима - 3 : 2, који je
он открио. Сто педесет година касније, кад je на Сицилији
служио знаменити римски писац Цицерон, видео je још и
тај споменик, заборављен и зарастао y трње.

ФИЛИП ПОСЛЕДЊИ ДОЛАЗИ У ДОДИР СА РИМОМ

Док je Рим на западу ратовао против Картагине, a из-

међу њих ce, као између чекића и наковња, налазила Сици-
лија, то су са истока пажљиво и узнемирено пратила три ца-
ра. To су били: египатски следећи Птоломеј - управо онај ко-
ме су, no Клеоменовим речима, харфисткиње биле драже од
бојних коња; сиријски Антиох, закаснели двојник свог пра-
деде Селеука, прозван (донекпе превремено) Велики; и на-
редни Филип Македонски, сестрић победника код Селасије,
цар о коме су причали да je добар y невољи и неподношљив
y успеху.

42 0
 Свима je било јасно: ко победи, тај ће кренуги на њих,
a сувоземни Рим ће бити опаснији од поморске Картагине.
Било им j e јасно, али ce нису мешали: Египат je био обузет
ратом против Антиоха, Антиох - смиривањем Ирана, где ce
област no област цепала од његовог огромног царства, a Фи-
лип - размирицама Етолијског и Ахејског савеза. Док je Рим
ратовао против Ханибала, Филип je упао y илирске поседе
Римљана, али није постигао успех; када je Рим победио Ха-
нибала, na je Ханибал бежао из Картагине, уточипгге му je
дао Антиох. Такве ствари Рим није заборављао: нови рат je
био на видику.
«Црни облак ce диже са запада“ - говорио je етолиј-
ски ретор пред Филипом Македонским. - „Ако нас надвије,
нашој слободи je крај». А затим je следила сасвим необична
дефиниција грчке слободе: «Крај je нашим ратним забава-
ма: нећемо моћи међусобно да ратујемо и да ce миримо кад
год хоћемо».
Римљани су ушли y Грчку. Кретали су ce одмереним
маршевима; на сваком ноћењу су правили квадратни логор,
утврђен као град, са правим улицама између шатора. Бори-
ли су ce неуобичајено: не y чврстој фаланзи него y тридесет
одреда, који су ce кретали шаховским редоследом. Сваки рат-
ник je, као додатак уобичајеном оружју, носио тешко крат-
ко копље: почињао je бој као лаконаоружани a наставл>ао га
као тешконаоружани војник. Такав удар je тешко издржати.
Римљанима je командовао Тит Фламинин, човек који je Гр-
ке изненађивао: млад, говорио je грчки као Грк, a умео je да
побеђује и оружјем, и убеђивањем. '
Битка против Филипа догодила ce y Тесалији. Била je
неочекивана. По тесалијској равници ce протезао ланац бр-
да - на грчком Киноскефали («Псеће главе»). Са једне стра-
не тих брда су ноћивали Римљани, са друге - Македонци. Они
су, и сами не знајући за то, провели ноћ на пола сата хода
једни од других. Ујутро су и Фламинин, и Филип, послали
извидничке одреде да заузму брда. У јутарњој магли, ти од-
реди су ce сукобили на брдима. Почео je окршај, пристиза-
ла су им појачања. Македонској фаланзи je било тешко да
држи строј међу брдима, a римским одредима - много лак-

421
ше. Фаланга je задрхтала, редови су joj ce измешали; побе-
дили су Римљани. Филип je затражио мир.
Фламинин je ратну победу умео да потврди и мирно-
допском победом. Филипова власт y Грчкој држала ce на
три тврђаве - Деметријади, Халкиди, Коринту. Називали су
их «окови Грчке». По мировном договору, Филип je те твр-
ђаве ослобађао, a Фламинин их заузимао. Грци су гунђали:
«Рим je скинуо букагије са наших ногу и оковао нам врат».
Фламинин je од Сената добио дозволу да изведе војску из
тврђава, остављајући Грчку Грцима. Народ ce окупио y Ко-
ринту на Истмијске игре. Ту, y паузи између такмичења, рим-
ски гласник je објавио: од сада je Грчка ослобођена од свих
иностраних гарнизона и пореза. Људи нису веровали својим
ушима; морали су да им понове објаву. Тада ce заорио такав
повик ликовања да су над стадионом птице падале мртве y
руљу. Фламинина, ослободиоца Грчке, почели су да попггу-
ју као бога; и после триста година, y Грчкој су постојали хра-
мови посвећени «Аполону и Фламинину».
После рата против Филипа уследио je рат против Ан-
тиоха. Цареви изасланици су плашили Грке набрајањем ро-
дова пешадије и коњице y царској војсци. «Не плашите се“ -
рекао je Фламинин Грцима - „од истог меса прави ce много
јела са различитим сосом; тако и ово, све су исти Сиријци,
само са различитим оружјем». Антиохов војни саветник je
био велики непријатељ Рима - Ханибал. Ташти цар je пред
Ханибалом одржао параду своје војске: пешадије, коњице,
двоколица, слонова - y злату, сребру, са значкама, украси-
ма, шналама. «Како ти ce чини, хоће ли бити довољно за Рим-
љане?» - «Довољно“ - одговорио je Ханибал - „мада су они
врло похлепни». Било му je јасно да ће та војска за Римља-
не бити плен, a не претња.
Рат je трајао четири године. У одлучујућој бици код
Магнезије, Антиох je изгубио педесет хиљада људи, a Ри-
мљани (тако су они тврдили) - само триста војника. Римља-
нима су командовала два брата Сципиона: старији, који ce
прославио победом над Ханибалом и због тога био прозван
Афрички, и млађи, кога су због садашње битке прозвали Азиј-
ски. Антиоху je био наметнут огроман порез; да би га пла-

422
тио, са воЈском je кренуо да пљачка вавилонске храмове и
тамо погинуо. Његов син je већ био y свему покоран Римља-
нима. Када je покушао да продужи наслеђени рат против
Египта, римски изасланик, no имену Попилије, наредио му
je: «Изведи војску назад». Цар je рекао: «Размислићу». По-
пилије je мачем направио круг око његових ногу и наредио:
«Мисли, али не излази из круга». Цар ce повиновао, a речи
«Попилијев круг» су постале изрека. .
Филип Последњи je приводио живот крају сакупљају-
ћи злобу и силу за узвратни удар на Рим. Имао je два сина:
добродушног Деметрија, пријатеља Римљана, и приземног
Персеја, који je мрзео Римљане. По Персејевом наговору, Фи-
лип je убио свог старијег сина; то r a je скрхало, убијени син
му ce почео јављати y сну, Филип je престао да спава и умро
je од туге. Персеј ce морао обрачунати са Римом. Битка ce
догодила код Пидне, y подножју облачног Олимпа. Сва Пер-
сејева војска je била искасапљена, Персеј ce спасао преобу-
чен y обичног коњаника. Римски војсковођа Емилиј Павле
му je обећао живот. Персеј je хтео да му ce баци пред ноге.
«Престани!“ - викнуо je Емилије. - „Не терај ме на помисао
да си своју несређу заслужио сам, својом малодушношђу!»
Македонија je била подељена на четири дела и ускоро je по-
стала римска провинција. Персеј je умро y заробљеништву.
Са њим су умрла и двојица његових синова. Трећи je остао
жив; после je служио као писар y римском граду Алби и за
леп рукопис био добро цењен код надређених.

РИМ ПРИХВАТА НАСЛЕДСТВО

Прослава победе y Риму називала ce «тријумф». To je

била празничка поворка војске и војсковође кроз град, усред
народних аплауза, преко трга, на Капитолски брег, до храма
Јупитеру - покровитељу римског народа. Победу над Маке-
донијом су празновали три дана. Тако богат плен Рим још
није видео. Првог дана су, на двеста педесет таљига, возили
статуе и слике грчких мајстора. Другог дана су носили за-

423
плењено оружје и седам стотина педесет буради са сребр-
ним новцем. Трећег дана су водили сто двадесет жртвених
бикова позлаћених рогова, носили су седамдесет седам бу-
ради са златним новцем, возили су скупоцено покућство из
царевог двора. Ha таљигама су возили Персејево оружје и
дијадему, за таљигама су ишла царева деца са масом настав-
ника, горко плачући, a за њима, y црној одећи, са малоброј-
ним пријатељима - цар Персеј, избезумљен од туге. Најзад
ce на двоколицама кретао победоносни Емилије Павле y пур-
пурном плашту, са ловором y руци. Испред двоколица су но-
сили триста златних венаца - дарова од грчких градова, a
иза двоколица je ишла војска, одред за одредом, певајући
победничке песме.
Сав плен je ишао y државну благајну. Она je била та-
ко огромна да je Рим од тада престао заувек да узима порез
од римских грађана. Емилије Павле je само део плена оста-
вио за себе: гомилу свитака грчких књига, библиотеку ма-
кедонских царева.
Емилије Павле, браћа Сципиони и Тит Фламинин су
већ били Римљани другачијег кова од тврдог Фабриција, ко-
ји je одушевљавао Пира од Епира. Њих je такође било не-
могућно скренути са пута врлине, као сунце са небеског пу-
та. Али, они су умели да споје благост са суровошћу, са рим-
ском моћи - грчко образовање, са бригом о држави - бригу
о сопственој слави. Kao некад Филип Македонски, као Ан-
тигон Једнооки, као његов унук Антигон, поштовалац Зено-
на, и они су знали: награда за подвиге je слава, a гласници
славе су Грци, и то једино они. И римске војсковође су учи-
ле грчки језик, преузимале грчке обичаје, возиле грчке a m ­
ice и статуе y Рим. На њихов рачун су на трговима градили
храмове и тремове са коринтским стубовима. Њихова деца
су учила да читају no Одисеји y грубом латинском преводу
првог римског песника - заробљеног Грка из Тарента. Њи-
хови отпуштеници на слободу су преводили Менандрове ко-
медије на латински, и народ ce о празницима окупљао око
подијума да их гледа - ако y близини није било интересан-
тније хајке на животиње или представа играча на жици.

424
 Склоност свему што je грчко y Риму постаје мода, по-
некад смешна. О војсковођи Мумију, разарачу Коринта, при-
чали су да je, извозећи драгоцене старинске статуе и вазе из
Коринта, упозоравао лађаре: «Ако их потопите - захтеваћу
од вас нове». Сенатор Фабије Пиктор je написао прву рим-
ску историју од Енеја до победе над Ханибалом - на грчком
језику: како би Грци читали и уважавали своје победнике.
У предговору ce извинио за могућне грешке y грчком јези-
ку. Сурови Катон, поборник древних обичаја, рекао je: «За-
што ce извињавати за грешке, ако ce оне не морају правити?
Ko те je терао да пшпеш на грчком?» Сам Катон je написао
прву римску историју на латинском језику и први je почео
да записује говоре који су држани y Сенату. Он није волео
реторске красноречивости и говорио je: «Држи ce предмета,
речи ће ce наћи», али своје сопствене речи je ценио, као Грк.
У Риму je више година живело хиљаду угледних Грка
- талаца, узетих после битке код Пидне. У животу их je оста-
ло већ мало. Они су молили да их пусте y отаџбину. Сенат
ce спорио. Катон je рекао: «Зар ми немамо важнијих посло-
ва? Зар није свеједно ко ће да сахрани групицу маторих Гр-
ка - наши или ахејски гробари?» Међу тим таоцима je био
знаменити историчар Полибије. Он je тражио да ce прогна-
ницима врате њихове почасне дужности. Катон je с умил-
ним осмехом рекао: «Шта ви мислите, ако je Одисеј забора-
вио капу и новчаник y Киклоповој пећини, хоће ли ce вра-
тити no њих?»
Полибије je живео y Риму, y кући Емилија Павла, био
je васпитач његових синова - један од тих синова ускоро ће
разорити Картагину - и писао je историју. Он ce освртао и
мислио: како ce догодило да je пред његовим очима, tokom
живота једне генерације, свет од грчког постао римски? И
свет му je изгледао као огроман механизам, где ce кобним
обртањем y свим државама, малим и великим, час брже, час
спорије, врпш смена државних уређења. Монархију потиску-
је аристократија, аристократију - демократија, демократију
- тиранија, то јест опет монархија, и сваку фазу чини најпре
кратак процват, затим дуготрајан пад. Сада je Рим y процва-
ту. У њему су добро уравнотежене три власти: монархију

425
представља конзул, аристократију - Сенат, демократију -
Народна скупштина; зато ce точак његове историје врти ла-
гано, његова владавина ће бити дуготрајна. Нека буде тако:
све je боље од грчке слободе да ратује и да ce мири кад год
пожели. Полибије je био y праву: римска власт над светом
трајала je још шест стотина година.

«И УЧИТЕЉ ГОВОРИ: ‘ПОЧНИТЕ ИСПОЧЕТКА...’»

Римски песник Хорације je написао чувени стих:

Грчка, узет ауропст во, победникедивље j e поробљавала...

Тако je и било. Рим je владао, и често je владао тврдо,

али y свему игго ce тицало наука и уметности, философије и
красноречивости, био je верни ученик Грчке. Настојали су
да римска деца почну учити грчки језик раније него матер-
њи латински; римски младићи су одлазили y опустелу, оси-
ромашену Атину да би узимали часове y Академији, Лике-
ју, Епикуровом Врту и Трему стоичара; римски намесници,
идући y своје провинције, приликом проласка кроз Грчку п о
сећивали су знамените грчке философе; римски император
Марко Аурелије лично je написао књигу из философије (и
то дивну књигу!), a написао ју je на грчком језику. Грчка je
дала још много и одличних писаца, и великих научника. Али
сада, опраштајући ce са слободом Грчке, нећемо да разми-
шљамо о тим великим људима него о оним малим, од којих
потичу велики људи. Завиримо последњи пут y грчку шко-
лу. Сада имамо сасвим посебан повод за то.
He само што су Римљани учили грчки - Грци су тако-
ђе учили латински језик. Радили су то нерадо: они су ce по-
носили сопственим језиком, навикли су да, на свим перифе-
ријама света, варвари настоје да говоре грчки, a не Грци вар-
варски језик; не без разлога, y свем мноштву књига које су
нам остале од антике, нема ни једног јединог, рецимо, грч-
ко-египатског или грчко-скитског речника. Али нужда je
нужда, и грчки дечаци су почели да уче латински y школа-

426
ма, из тако простих уџбеника из каквих ви почињете да учи-
те енглески или немачки језик. Уџбеници су књиге кратког
века; и сами знате како ce брзо раскупусају и пропадају. Го-
тово чудом je сачуван један такав уџбеник. У њему су, y два
ступца, на грчком и латинском језику, исписани безазлени
текстови: изреке, Езопове басне, митови, прича о Тројан-
ском рату и - што je најзанимљивије - школске вежбе. Ево
тих кратких реченица, налик на оне које сте и ви, наравно,
имали прилике да правите.
Пре зоре сам ce пренуо из сна. Устао сам из кревета.
Ceo сам. Узео сам каишчиће и сандале; обуо сам ce. Затра-
жио сам воде да ce умијем. Умивам најпре руке, затим ли-
це. Умио сам ce; обрисао сам ce; пружио сам пешкир. Обу-
као сам хитон на голо тело; потпасао сам ce. Намазао сам
главу уљем и очешљао ce. Обукао сам бели плашт. Изашао
сам из спаваће собе са чикицом и са дадиљом, да ce поздра-
вим са оцем и мајком. Поздравио сам ce са обома и пољу-
био их. A затим сам изашао из куће.
Долазим y школу. Ушао сам. Кажем: «Здраво, учите-
љу!» A он ме je такође пољубио и поздравио. Moj роб ми да-
је таблице, перницу, писаљку. Пошто сам ceo на место, по-
влачим црту, бришем je. Пишем правилно; када сам написао,
показујем учитељу. Он исправља, прецртава. Заповеда ми
да читам. Затим ми заповеда да предам другом.
Научио сам речи; одговарао сам. «А сад ми издикти-
рај!» Друг ми диктира. «И ти мени!» - каже он. Ja му кажем:
«Прво одговарај речи». A он ми каже: «Шта, ти не знаш да
сам их ja одговарао још пре тебе?» Ja му кажем: «Лажеш, ни-
си одговарао». - «Не лажем!» - «Па, ако не лажеш, издикти-
раћу ти».
За то време малишани ce, no учитељевој заповести, ла-
ћају речи и слогова. Диктира им један од старијих. A остали
no реду одговарају речи учитељевом помоћнику, записују
песме. Написали смо, a ja сам први завршио. После, кад смо
сели, ja учим граматичка правила. Прозван сам да читам; чу-
јем како други препричавају, излажу смисао, наводе хероје
дела. Мене су питали из граматике: «Коју реч говориш? Ко-

427
ји je то део говора?» Одговорио сам; измењао сам речи no
родовима, поделио песме на стопе.
Када смо урадили све то, учитељ нас je отпустио на
доручак. Отпуштен, долазим кући. Пресвлачим ce. Узимам
бели хлеб, маслинке, сир, смокве, лешнике, пијем хладну во-
ду. Пошто сам доручковао, опет долазим y школу. Видим,
учител. чита. И учитељ говори: «Почнитеиспочетка...»

Д ела игодин е (преновеере )

356. - родио ce Александар Македонски;

336. - Александар постаје цар;
334. - Александар иде на Персију;
332. - оснивање Александрије;
331. - победа код Г аугамеле;
327-326. - Александар y Индији;
323. - Александрова смрт;
316. - Антигон Једнооки побеђује Еумена;
307. - Деметрије Полиоркет y Атини;
301. - Антигона Једнооког разбијају супарници;
285-246. - Птолемеј II Филаделф и процват александриј-
ског Музеја;
283. - смрт Деметрија Полиоркета;
281. - битка и смрт Лизимаха и Селеука;
280-275. - Пиров рат y Италији и на Сицилији;
279. - Гали пред Делфима;
264-241. - Рим и Картагина ратују на Сицилији;
и
218-202.
244-241. - цар Агид y Спарти;
237-221. - цар Клеомен y Спарти;
око 230. - процват математичара Ератостена;
221. - битка код Селасиј е;
219. - Кпеомен гине y Александрији;
212. - пад Сиракузе и Архимедова погибија;
197. - пораз Филипа Македонског код Киноскефала;

428
196. - Фламинин проглашава слободу Грчке;
190. - пораз Антиоха Великог код Магнезије;
око 180. - изградња Пергамског олтара;
168. -t пораз Персеја код Пидне. Крај Македоније.

РЕЧНИК VI. ШТА JE ЗАЈЕДНИЧКО?

Постоје сродне речи, чија ce сродност види одмах. Ло-

гика, биологија, дијалог, логаритам - овде свако, чак и не
знајући грчки језик, слути да y речима постоји неки зајед-
нички корен. A постоје речи чије сродство не пада y очи: по-
некад зато што им ce деформисао облик, понекад зато пгго су
им ce значења разишла сувише далеко. Ево неколико поро-
дица неочекиваних рођака.
КОСМОС и КОЗМЕТИКА. Грчкикорен „косм“ - озна-
чава «поредак». Највиши образац поретка je, за Грка - васи-
она; зато ce и назива космос. Стварање света (космогонију)
Грци су замишљали као претварање неуређеног хаоса (бу-
квално «зијања») y уређени космос. Отуда свима позната реч
космонаут («пливач no космосу»), отуда и реч космополит
(«грађанин света», упореди: политика): тако су називали се-
бе људи који су ce одрекли отаџбине, на пример, Диоген.
Али поредак je за Грка увек леп; зато козметика буквално
значи «наука о украшавању», a обично - пудер, крем и оста-
ла средства за лице. Сетите ce, узгред, и властитог имена Ку-
зма (Козма), које значи «украшавање». Али реч космат не-
ма никакве везе са грчким кореном: то je случајно сазвучје.
ГИМНАЗША и ГИМНАСТЕРКА. Грчки корен „ги-
мн“ - означава «голи». Када су ce Грци бавили спортом,
свлачили су ce до голе коже; зато су ce та занимања назива-
ла гимнастика, a простор за та занимања (велико дворипгге
са колонадом, помоћним просторијама и купатилом) - гим-
назија. Te гимназије су брзо постале нешто попут клубова,
y њима су философи волели да разговарају. Зато y Европи
tokom XVII - XVIII века речју гимназија почињу да назива-
ју школе y којима ce предаје латински језик, који служи као

42 9
припрема за универзитет (где je настава држана на латин-
ском). To значење je прешло и y руски језик. Реч гимнасти-
ка такође je прешла y све европске језике, a од ње (путем
ретке речи Гимнастер - односно гимнастичар) образовала
ce руска реч zuMHacmëpKa - одећа за гимнастику. Али руска
реч гимн, свечана песма, такође je грчка али ce пише друк-
чије (корен химн-) na, према томе, не спада y исту породи-
цу: опет je сазвучје случајно.
МЕТРО и МИТРОПОЈ1ИТ. Корен са значењем «Maj­
ica» - грчки метар-, y каснијем изговору митр-; град je на
грчком полис (отуда политика, отуда Напуљ, Севастопољ
итд.). Према томе, метропола je «град- мајка», од кога зави-
се «градови-кћери», то јест колоније. (Зашто мајка и кћер-
ке, a не отац и синови? Зато што je полис на грчком - жен-
ског рода). У графији je митрополија - главни град право-
славне црквене провинције, a главни свештеник те провин-
ције - митрополит. У француском изговору метропола je до-
била значење само «престоница», a придев метрополитен -
«престонички»; тако> ce називала компанија која je крајем
XIX века градила подземну железничку пругу y Паризу, na
су тако почели да називају и саму ту железницу, a затим je
тај назив врло брзо скраћен y метро. A корен -метар - (ме-
ра) овде нема никакве везе са тим: он ce пише с кратким е,
које не прелази y u.
TEATАР и ТЕОРША. Реч тхеаомај значи «гледам, по-
сматрам». Отуда je театар - «призор»; отуда и теорија - «(ум-
но) гледање», и теорема - «предмет разматрања, предмет ум-
ног гледања». За Грке je, као и увек «разумети» означавало
«увиђати као да гледаш својим очима».
ТРАПЕЗ и ТРПЕЗА. Реч трапедза значи «сто», трапе-
дзион - «сточић». Од грчке речи трапедза потиче наша тр-
пеза (софра); од трапедзион - трапез (четвороугао са двема
паралелним и двема непаралелним страницама, a затим гим-
настичка справа тог облика). Ha Црном мору постоји град
Трапезунд (на турском Трабзон), који су некада основали
Грци из аркадијског градића, такође Трапезунда; сматра ce
да je тај назив могао бити дат no «столастој планини» рав-

430
ног врха, изнад једног од тих градова. Можда сте код Остро-
вског или Шчедрина наилазили на израз «у сиротињској за-
трапезној одећи...»: то не значи «у одећи, y којој су седели
за столом», то значи «у одећи од грубе, пругасте тканине из
Затрапезновљеве фабрике»; a презиме Затрапезнов, са своје
стране, значи непгго попут «Застолников».
ЕНЕРГИЈА и КАТОРГА. Корен -epl - означава «рад»;
мала јединица за мерење рада ce и назива ерг. Префикс ен -
означава «унутра»: енергија - оно унутар чега je садржана мо-
гућност за рад. Префикс ката - сами памтите; од њега реч
катергон значи «одрађивање». У средњовековној Византији
тако су ce називале веслачке галије, на којима су веслачи би-
ли осуђени злочинци; та реч je прешла y руски језик y обли-
ку каторш («мрак лепих лађа - барки, катороги и шалупа од
орахових љуски...» сећа ce Пушкин y својим стиховима); a
после су тако почели називати не само робијање на галија-
ма него и y Сибиру. Корен epl - може да ce «прегласа» y opi, и
тада од њега потиче и орган (активан део тела), и органа (му-
зички инструмент), и организам, и организација. Најзад, су-
срећући ce са звуком о, звук е y грчком језику ce слива y y:
од xejpo-epïuja (ручни рад) добијена je хирургија, и на исти
начин су настале металургија и драматургија - «металорад-
ња» и «драморадња».
МЕТАЛ и ПАРАЛЕЈ1А. Реч алос значи «други», але-
лон - «друг друга». Сетите ce корена -alop - y грчким име-
ницама, и корена -epl-, о коме смо управо говорили, na ћете
разумети речи алегорија (фигуративност) и алергија (болест,
приликом које организам ради неправилно, на други начин,
као одговор на неки раздраживач). Ако сте ce интересовали
за науку генетику, знате за реч алел: ген плавоокости и ген
смеђоокости су алели гена боје очију. Паралеле - линије које
иду мимо, дуж једна друге (сетите ce префикса пара-). A ме-
тал - оно што постоји y земљи, али не y чистом облику већ
мета ала (заједно са другим наслагама), и што je потребно
металлан - извлачити (глагол je истог корена).
ПЈ1АЗМА и ПЛАСТЕЛИН. Глагол пласо значи «обли-
кујем», придев пластикос - «подложан обликовању», пого-

431
дан за вајање, именица пласма - «извајана фигура» (a ујед-
но и «измишљотина»). Отуда наша реч пластичан - опсежан,
опипљив, добро обликован, такав да ce може дотаћи, a од
ње пластика (маса која ce лако обликује) и свима добро по-
знати пластелин. A са речју плазма догодио ce неспоразум.
У XIX веку један биолог, који ce није нарочито разумевао y
грчки језик, назвао je тако течни, односно најнеобликовани-
ји део крви, a y XX веку физичари су тај термин пренели на
најбезобличније стање материје, када ce y њој, на екстрем-
но високим температурама, цепају чак и атоми. A наше ре-
чи пласт, пластилац, пластити, пластати ce - не односе ce на
ту породицу.
СТИХОВИ и СТИХИЈА. Обе те речи потичу од грчке
стихос - «ред, низ». Стихови - редови y које ce распоређује
поезија песничког текста. A стихије су оне најпростије једи-
нице од којих су сачињени ти редови; примарно значење те
речи je просто - «слова», a изведено - на пример, они исти
елементи универзума, о којима je некад говорио Емпедокле.
Елемент - y ствари, и јесте латински превод речи стихија;
али порекло те латинске речи je нејасно. Постојала je прет-
поставка да су ту реч некада вештачки створили, од назива
првих речи друге десетине алфабета: ел-ем-ен-т. Мени ce то
свиђа, али лингвисти сумњају y то.

432
 УМЕСТО ПОГОВОРА
ПОДСЕЋАЊЕ HA МИТОЛОГИЈУ

Када сам почињао ову књигу, хтео сам да y њој ни на

који начин не дотичем један предмет: грчку митологију. За-
то што, кад ce почне разговор о томе, тешко ce може зауста-
вити - тема je тако примамљива. Кад сам завршио књигу, ви-
дим да нисам био y стању да урадим оно што сам желео: ми-
тови о грчким боговима и херојима помињу ce и овде, прем-
да узгредно, и то више пута. Они су тако чврсто ушли y са-
став грчке културе - чак и y њене, чини ce, најпрозаичније
појаве. Ha срећу, на нашем језику постоје књиге са препри-
чаним грчким митовима. Можда су их многи читали - или
ће прочитати, кад пожеле. A за оног ко их не зна или не пам-
ти - ево неколико речи, како би ce та неуједначена митоло-
шка имена уклопила y барем некакву општу слику.
Свака митологија - сећамо ce - представља свет као
велико домаћинство y којем управља једна породица бого-
ва. Али, y тој породици ce смењују поколења за поколењем,
a то ce код богова дешава драматичније него код људњ Бо-
гови-синови свргавају богове-очеве, a сами живе y вечном
страху да ће их свргнути богови-унуци. Једино су Грци сво-
јом митологијом били y стању да развеју тај осећај угњета-
вања. Они су замтшвали да je побуна богова-унука већ угу-
шена, да je наступило свеопште измирење и свет ће да по-
стоји стално, спокојно и вечно.

433
 Богови-очеви су ce код Грка називали титани, богови-
-деца - Олимпљани, a богови-унуци - гиганти.
У почетку су били само првобог и првобогиња - Небо
и Земља, Уран и Геја. Они су родили прво поколење богова
- титане, али родитељ Уран им није дао власт. Тада су тита-
ни свргли родитеља и почели да владају светом сами.
Главни титан ce звао Кронос. Он ce плашио, баш као
и његова браћа, да ће га свргнути његова будуђа деца. Зато
je сву децу, која су му ce рађала, одмах живе прождирао. Са-
мо једно je успело да ce спасе - дете no имену Зевс. Он je од-
растао, скривен на острву Криту, млеком га je задојила Ko­
sa. Кад je порастао, устао je на Кроноса, свргнуо га и нате-
рао да му избљује поједену браћу и сестре. Затим je био ве-
лики рат богова-деце против богова-очева —титаномахија.
Млађи богови су победили, настаншга ce на планини Олимп
и почели да владају светом. Зевс je постао господар неба, ње-
гов брат Посејдон - господар мора, трећи брат Хад - госпо-
дар подземног царства.
Имена дванаесторо богова-Олимпљана знате. Три бо-
гиње међу њима су биле Зевсове сестре - Хера, која му je по-
стала жена, небесна царица; Деметра, богиња земљорадње,
мајка Деве-Персефоне коју je подземни бог Хад отео за же-
ну; и тиха Хестија, богиња домаћег огњишта. Седморо су
били Зевсова деца: Атена, богиња мудрости, рођена из ње-
гове главе, покровитељка занатлија и војника; Аполон, бог-
-пророк са луком и лиром, окружен Музама, покровитељка-
ма уметности; Артемида, богиња лова, заштитница породи-
ља; Дионис, бог вина и винарства; Хермес, бог-гласник, по-
кровитељ путева, путника и трговаца; Хефест, хроми бог-ко-
вач, и Apec, дивљи бог-ратник. Само једна олимпијска боги-
ња je припадала старом поколењу небеских становника - Аф-
родита, рођена од морске пене, царица љубави и лепоте, мај-
ка Ероса који je љубављу освајао срца. Осим тога, над све-
том je и даље ходао сунчани титан Хелиос, a око света je и
даље пљускао морски титан Океан. Подземно царство Хада
и Персефоне окруживала je отровна река Стикс, преко ње je
мрачни чамџија Харон превозио душе мртвих, a после су им
судиле загробне судије Миној и Еак, Зевсови синови; упра-

434
 î
во онај Миној, који je био критски цар и дао земљи прве за-
коне.
Осим богова, свет су настањивали још и мали људи.
Богови их нису волели. Њих je од глине извајао титан Про-
метеј, дао им живот, научио их сва знања и за њих je отео
чак и ватру од богова. За то je Зевс, као пгго знамо, распео
Прометеја на Кавкаским планинама, a људе умало није уни-
штио светским потопом; али из потопа ce спасао херој Деу-
калион и поново населио земљу. И тада ce Зевсов однос пре-
ма људском роду одједном - премда привремено - проме-
нио. Разлог томе je био следећи.
Олимпљани су знали: сада je дошао ред на њих да ce
плаше да ће ce појавити ново поколење богова и свргнути их,
као што су они свргнули титане. To ново поколење je већ од-
растало y утроби мајке-Земље: гиганти, помамни змијоноги
џинови. Међутим, Зевс je успео да открије спасоносну тај-
ну: Олимпљани ће бити y стању да победе побуну гиганата,
али само ако им помогну мали људи - макар један човек. To
je значило: требало би ce побринути о људима, од њих тре-
ба одгајати борце, јаке и моћне. Ради тога су богови почели
да ce састају са смртним женама и оне су од њих рађале де-
цу - смртнике, али јаке, као полубогови. Њих су почели да
називају херојима. Своју силу су вежбали чистећи земљу од
зликоваца и чудовишта.
У Теби ce причало о хероју Кадму, оснивачу Кадмеје,
победнику страшног пећинског змаја. У Аргосу ce причало
о хероју Персеју, који je на крају света одсекао главу чудо-
вишној Горгони, од чијег погледа су ce људи претварали y
камен, a затим je победио морско чудовипгге - Кита. У Ати-
ни ce причало о хероју Тезеју, који je ослободио средњу Грч-
ку од злих разбојника, a затим на Криту убио бикоглавог љу-
дождера Минотаура који je боравио y дворцу замршених про-
лаза - Лавиринту; Тезеј није залутао y Лавиринту зато што
ce држао за конац који му je дала критска принцеза Аријад-
на, која je после постала жена бога Диониса. Ha Пелопонезу
(названом тако no имену још једног хероја - Пелопа) прича-
ли су о херојима-близнацима Кастору и Полидеуку, који су
после постали богови-покровитељи коњаника и ратника. Мо-

435
pe je покорио херој Јасон: са својим пријатељима-Аргонау-
тама, лађом «Арго», са источног краја света je довезао y Грч-
ку «златно руно» - кожу златног овна који je сишао са небе-
са. Небо je покорио херој Дедал, градитељ Лавиринта: на кри-
лима од птичјег перја, повезаног воском, одлетео je из крит-
ског заробљенипггва y родну Атану, мада ce његов син Икар,
који je летео са њим, није одржао y ваздуху и погинуо je. •
Главни херој, прави спасилац богова, био je Херакле,
Зевсов син. Он je био не само смртан човек већ - смртни чо-
век роб, који je дванаест година служио слабом цару-кука-
вици. По његовим наредбама Херакле je извршио дванаест
знаменитих подвига. Први подвизи су били победе над чу-
довиштима из околине Аргоса - каменог лава и вишеглаве
змије-хидре, којој je на месту сваке одсечене главе израста-
ло no неколико нових глава. Последњи подвизи су били по-
беде над змајем са далеког Запада, који je чувао златне јабу-
ке вечне младости (на путу до њега, Херакле je пробио Ги-
бралтарски мореуз, na су брда са друге стране мореуза до-
била назив Хераклови стубови), и над троглавим псом Кер-
бером, чуваром страшног царства мртвих. A после тога био
je позван на своје главно дело: постао je учесник y великом
рату Олимпљана против побуњених млађих богова, гигана-
та - y гигантомахији. Гиганти су гађали богове брдима, бо-
гови су тукли гиганте, неко громом, неко жезлом, неко тро-
зупцем; гиганти су падали, али нису били мртви него само
ошамућени. Тада их je Херакле гађао стрелама из свог лука,
и они више нису устајали. Тако је човек помогао боговима
да победе своје најстрашније непријатеље.
Али гигантомахија je била само претпоследња опа-
сност, која je претила свевлашћу Олимпљана. Од последње
опасности спасао их je такође Херакле. Ha својим путовањи-
ма no крајевима земље, он je на кавкаској литици видео при-
кованог Прометеја, којем je Зевсов opao кљувао џигерицу,
сажалио ce и стрелом из лука je убио орла. Kao захвалност
за то, Прометеј му je открио последњу тајну судбине: нека
ce Зевс не дочепава љубави морске богиње Тетиде, зато што
ће син, кога роди Тетида, бити јачи од оца - a ако то буде
Зевсов син свргнуће Зевса. Зевс га je послушао: Тетиду су

436
удали, не за бога него за смртног хероја, и родио им ce син
Ахил. И од тога почиње сумрак херојског века.
Ha гозби победничког измирења, када су обављали Те-
тидину свадбу, мајка-Земља je замолила Зевса: «Тешко ми je:
на мени je сувише много људи, сувише болно ме газе и плу-
говима кидају моје груди; олакшај ми!» Зевс je помислио:
гиганти су побеђени, власт Олимпљана je учвршћена зана-
век, вшпе му није потребан род хероја; нека сада људи уби-
јају сами себе, да би било лакше Земљи. И послао je на свет
два велика рата, y којима су погинула последња поколења хе-
роја: један - између Грка и Грка, a други рат - између Грка
и прекоморских народа.
Први je рат био Тебански. У Теби су ce, због власти,
посвађала два брата -цара и међусобно ce поубијали на мег-
дану. Ha Тебу су, из читаве Грчке кренули y ратни поход, нај-
пре «Седморица против Тебе», a затим синови те Седмори-
це. Теба je била готово до темеља уништена. Када су пита-
ли због чега су je разорили, одговарали су: због тога што je
отац царева-братоубица, мудри Едип, и сам не знајући за то,
убио свог оца и оженио ce својом мајком. A на питање због
чега je Едипу запао тако страшан грех, нису могли да одго-
воре ништа: таква му je била судбина и воља богова.
Други рат je био Тројански. Троја je назив града y Ма-
лој'Азији (други назив му je Илион, и зато je поема о Тројан-
ском рату - Илијада), савезници Тројанаца били су и Трача-
ни на северу, и Амазонке на истоку, и Етиопљани надугу.
Богови су помогли Тројанцима да отму најлепшу Гркињу -
Јелену, жену спартанског цара Менелаја. Да би je поврати-
ли, y рат су кренули сви грчки јунаци, на челу са Менелаје-
вим братом Агамемноном, царем Аргоса (зато су Грке y том
рату понекад називали «Аргивљани», али чешће «Ахејци»).
Рат je трајао десет година. Главни грчки херој je био Ахил,
главни тројански херој - Хектор. У овој књизи Тројански рат
je поменут двапут - прво то чини Хомер, озбиљно, a затим
Дион Златоусти, пародично. Завршен je тако што je Ахил
убио Хектора, a после je и он погинуо, na Грци нису освоји-
ли Троју силом него лукавством: најбољи јунаци су сели y џи-
новског дрвеног коња, Тројанци су увезли дрвеног коња y

437
Троју, богови су казнили жреца Лаокоона, противника тога
поступка, a Грци су ноћу изашли из коња и отворили град-
ске капије својим друговима. Троја je била збрисана са лица
земље; Ахилов син Неоптолем, светећи ce за оца, сурово je
убио и Хекторовог оца-старца, и Хекторовог сина-новоро-
ђенче. Многи грчки јунаци су погинули y повратку кући.
Менелаја и Јелену je пут одвео y Египат (сетимо ce шта je о
томе написао Стесихор). Најпромућурнији херој, цар Оди-
сеј, скитао je десет година, умало није погинуо y пећини јед-
нооког људождера-киклопа, a y својој отаџбини je морао
најпре да ce крије маскиран y просјака, како га не би убили
супарници, који су освојили власт.
Главни вођа Грка, Агамемнон, пред полазак y ратни по-
ход, морао je да принесе жргву боговима - своју рођену кћер-
ку Ифигенију: то je такође била воља богова. Он je платио
за то: жена му није опростила кћеркину смрт. Када ce вра-
тио, подмукло га je убила. Она je такође платила: њихов ма-
лени син Орест je одрастао y туђини; када ce вратио, помо-
лио ce на Агамемноновом гробу и, свегећи ce за оца, убио je
своју мајку. Сада je био ред да плати и Орест. Њега су мучи-
ле богиње освете, Ериније, и довеле га готово до лудила. Тада
je Зевс наредио да ce тај спор реши људским судом. У Ати-
ни je већ постојао суд ареопага - малтене од Тезејевог доба;
пред судијама су ce појавили Орест и Ериније, он je оправ-
давао освету за оца, оне - освету за мајку. Гласови судија су
били подељени подједнако; тада je сама богиња Атена до-
дала свој глас y одбрану Ореста, и од тада je y атинском су-
ду једнак број гласова значио ослобађајућу пресуду. Тако
суд грађана решава спор између богова и човека: на томе ce
завршава херојски и почиње историјски век.

438