Biografija

Tanja Popović (Beograd, 1963) redovni je profesor na Katedri za opštu književnost i teoriju 
književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu, gde predaje predmete: Pregled opšte 
književnosti, Opšta književnost III, Evropski roman XIX veka i savremene naratološke teorije  
na redovnim studijama, kao i Teoriju romana i Genetičku kritiku na doktorskim studijama. 
Urednik je u međunarodnim naučnim časopisima Književna istorija, Poznańskie Studia 
Slawistyczne, Zbornik Matice srpske za slavistiku, Filološki pregled i Libri magistri; saradnik 
je više naučnih projekata, član Veća doktorskih studija Filološkog fakulteta u Beogradu. Bila 
je zamenik upravnika,a zatim i upravnik Katedre za opštu književnost i teoriju književnosti 
(2001­2006). Kao gostujući profesor predavala na Moskovskom državnom univerzitetu, 
Univerzitetu u Pizi, Univerzitetu u Udinama, Univerzitetu u Bernu. Monografija Poslednje 
Sarajlijino delo (1992) dobila je nagradu Stanislav Vinaver kao najbolja prva knjiga, a njen 
Rečnik književnih termina nagradu Inicijal (2007) za autorski doprinos nauci, kao i nagradu iz 
fonda Veselin Lučić (2008) za najbolje naučno delo Univerziteta u Beogradu. 
Konsultacije: sreda 16.30­18.30, kabinet 114 
Kontakt: tanja.popovic19@gmail.com

Izabrana bibliografija radova
MONOGRAFIJE:
1) Тања Поповић, Стратегиjе приповедања, Службени гласник, Београд, 2011. 
2) Тања Поповић, Песници и поклоници, Службени гласник, Београд, 2010. 
3) Тања Поповић, Поема или модерни еп, Службени гласник, Београд, 2010. 
4) Тања Поповић, Потрага за скривеним смислом (компаратистичка читања), 
Београд, Логос Арт, 2007. 
5) Tanja Popović, Rečnik književnih termina, Logos Art, Beograd, 2007 (drugo izdanje 
2010).
6) Тања Поповић, Српска романтичарска поема, Институт за књижевност и уметност, 
Београд, 1999.
7) Тања Поповић, Динамика традиции, Studi Slavi, Università degli studi di Pisa, 
Dipartimento di linguistica, Nº 5, Pisa 1996.
8) Тања Поповић, Последње Сарајлијино дело, Институт за књижевност и уметност, 
Београд, 1992.
9) А.С. Пушкин, Изабрана дела I­II, приредила Тања Поповић, Издавачка књижарница 
Зорана Стојановића, Сремски Карловци ­ Нови Сад, 2015.
10)  Сербская  мысль  о  русской  литературе,  составитель  Taня  Попович, 
Филологический факультет Белградского университета, Белград, 2015. 
11) Јован Јовановић Змај, приредила Тања Поповић, (Антологијска едиција Десет 
векова српске књижевности, књ. 36) Матица српска, Нови Сад, 2012.
12) Формалисти о Пушкину. Избор, превод и предговор Тања Поповић. Терсит, 
Београд, 1994.
13) Виктор Жирмунски, Од симболизма до акмеизма. Избор, превод и предговор Тања 
Поповић. Горњи Милановац, Дечије новине, 1991.
14) Сима Милутиновић Сарајлија, Трагедија српскога господара и вожда Карађорђа. 
Приредила, написала поговор, коментаре и речник Тања Поповић. Стручна редакција 
др Душан Иванић. БИГЗ, Дечије новине, Народна библиотека Србије, Београд, 1990. 

Studije i članci (izabrana bibliografija):
1) „Интертекст в драмартугии Пушкина – 'Сцены из рыцарских времен`“, “, Болдинские 
чтения 2015, Саранск, 2015, стр. 90­104. 
2) „Жанр романа в мировой литературе ХХ века и наследие Ф. М. Достоевского“, Libri 
Magistri. –– Вып. 1. Литературный процесс: историческое и современное измерения, 
Магнитогорск, 2015. 
3) „Европеизм и античность в повести Гоголя `Старосветские помещики`“, Stephanos, 
2014, № 8, ноябрь, Филологический факультет МГУ имени М.В. Ломоносова: Москва, 
стр. 61­68. 
4) „А.С. Пушкин – сокровенный герой прозы М. Павича“, Болдинские чтения­ 2014, 
ред. Н.М. Фортунатов, Нижний Новгород: РИ БегемотНН, 2013, стр. 56­65. 
5) „Будетляне науки – Первая мировая война в мемуарах Романа Якобсона, Владимира 
Мошина, Дмитрия Оболенского“, Русский авангард и война, зборник радова, ур. К. 
Ичин, Белград, 2014, стр. 231­226. 
6) „Идеологеме ,Кристалног дворца` и ,Златног храма` код Ф.М. Достојевског и Ј. 
Мишиме“, Светлост са истока. Свет с востока. Eh Oriente Lux, зборник радова, ур. к. 
Ичин, К. Јамасаки, Београд, 2014, стр. 54­69. 
7) Т. Поповић, „Приповедачки поступци Јанка Веселиновића“, Јанко Веселиновић 1862­
2012, Ур. С. Велмар­Јанковић, Београд: САНУ, 2013, (Научни скупови / САНУ: књ. 
141, Одељење језика и књижевности: књ. 25), стр. 115­127.  
8)  „Slavia Orthodoxa“, Појмовник упоредне књижевности, зборник радова, ур. Б. Јовић, 
Т. Брајовић, Институт за књижевност и уметност, Београд, 2013, стр. 315­344.
9)  „Eще  раз  о  проблемах  литературного  развития  в  Slavia  orthodoxa  и  Slavia  romana“, 
Зборник Матице српске за славистику, бр. 84, 2013, стр. 25­34. 
10) „Poetike Zapada Lubomira Doležela“, pogovor u: L. Doležel, Poetike Zapada, prev. R. 
Popović,Beograd, Службени гласник, 2013, 255­263. 
11) „Внутреная и внешная хронология текста „Евгения Онегина“ А.С. Пушина“, 
Болдинские чтения­ 2013, ред. Н.М. Фортунатов, Нижний Новгород: РИ БегемотНН, 
2013, стр. 148­160.
12) „Љубавне посланице Војислава Илића и пушкинска традиција“, Поетика, бр. 5­6, 
лето/јесен 2012, Београд, стр. 3­34. 
13) „Čarls Dikens i viktorijanski roman“, Treći program, leto­jesen 2011, br. 151­152.  
14) „Визуализация страха – Женидьба Гоголя в Белградском Национальном театре“, 
Визуализация литератры, ред. К. Ичин, Я. Войводич, Белград, 2012, 335­345. 
15) „Хришћански парадокси и судбина песника у лирици Момчила Настасијевића“, 
Поетика, бр, 3, Београд, 2012.
16) „Руске теме Лазе Костића“, Руски алманах, 2011, бр. 16, стр. 162­175.
17) „Вопросы историзма и теории литературы в работах В. М. Жирмунского о русской 
поэзии ХХ века“ Научные концепции ХХ века и русское авангардное исскуство, ред. К. 
Ичин, Белград, 2011, 366­377.  
18)  „Структура  и  семантика  песничких  слика  у  песми  Santa  Maria  della  Salute  Лазе 
Костића“, Књижевна историја, XLIII,142, Београд, 2010, 459­465. 
19) „Књижевна грађа и књижевна историја“, Зборник у част Миодрага Матицког, 
Институт за књижевност и уметност, Београд, 2010, стр. 557­576. 
20) „Художественный мир Николая Гоголя и русский авангард“, Studia Slavica 
Savariensia 1­2. Ed.: Gadányi Károly, Viktor Moiseenko. Szombathely, 2009, 275­284. 
21) „К вопросе о рецепции Гоголя в сербской литературе“, Девятые гоголевские 
чтения: Н. В. Гоголь и русская литература. К 200­летию со дня рождения великого 
писателя, Москва, 2010, стр. 426­433.
22) „Ideology and the Absurd in Literature”, Trans— Revue de littérature générale et 
comparée, No 9 : HIVER 2009, http://trans.univ­paris3.fr/ 
23) „Авангард и roman nouveau или преодоление абсурда“, Авангард и идеология: 
русские примеры, Белград, 2009, 668­674. 
24) „Један осврт на књижевни демонизам“ Књижевна историја, XLI, Београд, 2009, 
137­138, 383­394. 
25) „Глишић, Гогољ, сказ и ђаво“, Глишић и Домановић 1908­2008., Научни скупови 
САНУ, књ. CXXIII, Одељење језика и књижевности, књ. 19, Београд, 2009, стр. 61­77. 
26) „Дучићев лирски пејзаж“, Поезија и поетика Јована Дучића, зборник радова, 
Институт за књижевност и уметност, Београд, 2009, 249­264. 
27) „Стерија и европска комедиографија“, Књижевна историја, XXXVIII, Београд, 
2006, бр. 130, 469­485. 
28) „Ф. М. Достоевский и античная трагедия (hamartia i hibris в романе Братья 
Карамазовы)“, Зборник Матице српске за славистику, бр. 68, 2005, 39­46. 
29) „Књижевноисторијске методе: Набоков, Бахтин, Лотман“, Проучавање опште 
књижевности данас, зборник радова, Филолошки факултет, Београд, 2005, 291­301. 30) 
„Rade Drainac i Volt Vitmen“, Књижевна историја, XXXVI, 2004, 124, 407­419. 
31) „Италијанско песничко наслеђе и српска књижевност у настајању“, Зборник 
Матице српске за књижевност и језик, XLVII/2­3, 1999 (2003), 221­243. 
32) „Пушкинска традиција и развој песничкога говора“, Зборник Матице српске за 
славистику, бр. 63, 2003, 201­216. 
33) „Ка компаративном читању поезије Илића (основне претпоставке)“, Породица Илић 
у српској књижевности, зборник радова, Институт за књижевност и уметност, Београд, 
2003, 67­81.  
34) „Српскословенско наслеђе и новија српска поезија“, Словенско средњовековно 
наслеђе. Зборник посвећен проф. Ђорђу Трифуновићу, Београд 2002, 475­492. 
35) „Апокриф и легенда у модерној приповеци (Флобер, Црњански, Настасијевић, 
Киш)“, Књижевна историја, XXXIV, 2002, 116/117, стр. 99­121. 
36) „Историја периодике као културна историја (О издањима пројекта Института за 
књижевност и уметност – Историја српске књижевне периодике)“, Књижевна 
историја, XXXIV, 2002, 116/117, 173­186. 
37) „Поетика српске књижевности – ново читање наслеђа (О издањима пројекта 
Института за књижевност и уметност – Поетика српске књижевности)“, Књижевна 
историја, XXXIV, 2002, 116/117, 187­202. 
38) „Поимање ,чуда' у представама оностраног света у српској поезији XIX века“, Чудо 
у словенским културама, зборник радова, Београд, Нови Сад, 2000, стр. 287­296. 
39) „Формирање песничких жанрова код православних Словена у XVIII­XIX веку“, 
Зборник Матице српске за славистику (Реферати и саопштења југословенских слависта 
за Међународни славистички конгрес 1998. године у Кракову), бр. 53, Нови Сад, 1997, 
стр. 121­134. 
40) „Поетика хијазма“, Поезија Васка Попе, зборник радова, Институт за књижевност и 
уметност, Београд, 1997, стр. 81­97. 
41) „Јуриј Тињанов и питања историјског романа“, Историјски роман, зборник радова, 
Институт за књижевност и уметност — Београд, Институт за књижевност — Сарајево, 
1992—1996, стр. 239­243. 
42) „Роман о изгубљеном завичају“, поговор у: Владан Десница, Зимско љетовање, 
„Кратки роман XX века“. Нолит, Београд, 1994, стр. 207­220. 
43) „Госпи или посете у сну“, Поетика српске књижевности, 3. Поетика Момчила 
Настасијевића, зборник радова, Институт за књижевност и уметност, Београд, 1994, 
стр. 59­66.  
44) „Одјеци српскословенског песништва у Седам лирских кругова Момчила 
Настасијевића“, Седам лирских кругова Момчила Настасијевића, зборник радова, 
Институт за књижевност и уметност, Београд, 1994, стр. 47­55. 
45) „Пишчевићеви Мемоари и неки други извори Сеоба“, Зборник Матице српске за 
књижевност и језик, књ. XLI, св. 2­3,  Нови Сад, 1993, стр. 221­239. 
6­485. 
46) „Непознати Лаза Костић“, Књижевност, XCI, 4­5, Београд, 1991, стр. 302­316. 
47) „Umetničko­istorijski metod Viktora Жirmunskog“, Treći program, Beograd, br. 79, IV, 
1988, str. 
48) „Прозна и песничка дела о Ћирилу и Методију у српскословенској традицији“, 
Књижевна историја, XXI, бр. 79­80, Београд, 1989, стр. 3­21. 
49) „Скраћенице најстаријих српских рукописа“, Археографски прилози, 8, Београд, 
1986, стр. 39­61. (Са В. Бјелогрлић и И. Шпадијер)  
50) „Заједничка служба светим апостолима Петру и Павлу и светом Петру Коришком“, 
Археографски прилози, 9, Београд, 1988, стр. 157­179. (Са И. Шпадијер)