Genetička toksikologija

 Mehanizmi nastajanja genetskih

oštećenja
 Eksperimentalni modeli za otkrivanje
 Procena rizika po zdravlje ljudi
 Genotoksikologija proučava uticaj
fizičkih i hemijskih agenasa na proces
prenošenja naslednih osobina vodeći
računa o moguć. posledicama po
zdravlje ljudi
Vrste genetskih oštećenja

 Genske mutacije

 Hromozomske aberacije (strukturne)

 Promene broja hromozoma

(aneuploidija)
Supstance koje izazivaju
genska oštećenja

 Mutageni-izazivaju genske mutacije

 Klastogeni-menjaju strukturu

hromozoma

 Aneugeni-menjaju broj hromozoma

Genske mutacije

 Genske ili tačkaste mutacije promene u

redosledu baznih parova u DNK koje su
ograničene na jedan ili mali broj baznih
parova
 Mutageneza promena DNK sekvence gena i
ulazak u proces nasledjivanja
 DNK se formira iz dve purinske(gvanin i
adenin) i dve pirimidinske baze(citozin i
timin) pri čemu se gvanin iz jednog lanca
uvek vezuje za citozin iz drugog lanca DNK
a adenin za timin
Vrste genskih mutacija
 Tranzicija- ako se promena u redosledu
odnosi na isti tip baza (adenin umesto
gvanina ili citozin umesti timina)
 Transverzija-ako promena obuhvata
purinsku bazu umesto pirimidinske
 Spontano-pod uticajem gena u
molekularnim procesima koji su uključeni u
replikaciju i očuvanje DNK
 Pod uticajem mutagena iz spoljašnje sredine
poremećaji u sintezi i rasporedu
aminokiselina ili stvaranje nefunkcionalnih
gena
Posebni tipovi genskih
mutacija
 Vanfazne mutacije(“frameshift”)-kod kojih
dolazi do dodavanja (insercije) ili gubljenja
(delecije) jednog ili dva para baza u molekul
DNK (nefunkcionalni geni)
 Fazne mutacije-dodavanje ili gubljenje
grupa od po tri bazna para-značajna
promena RNK posle mesta mutacije
 Ponavljanje tripleta-ponavljanje grupa od po
tri baze i to u pojedinačnim genima( genske
bolesti miotonična distrofija Huntington-ova
bolest
Hromozomi čoveka

 Kod ljudi postoji 46 hromozoma ili 23

para
 Označeni su brojevima od 1 do 22 plus
dva koja označavaju pol (XX ženski) I
(XY muški)-normalan kariotip
 Različite ćelije istog organizma i
različite jedinke iste vrste imaju isti
broj hromozoma osim polnih ćelija
koje imaju polovinu broja hromozoma
u odnosu na somatske ćelije
Hromozomske aberacije
 Promene u strukturi hromozoma koje se
mogu posmatrati svetlosnim mikroskopom
 Te promene podrazumevaju prekidanje
hromozoma do koga može doći na jednom
ili oba hromatida i grupisanje prekinutih
delova hromozoma
 Aberacije tipa hromozoma-kada se ćelije
izlože zračenju pre replikacije DNK-obe
hromatide
 Aberacije tipa hromatida-izlaganje ćelija
posle replikacije DNK većinske aberacije-
jedna hromatatida
Vrste hromozomskih
aberacija
 Homologi hromozomi su jednaki po broju i
redosledu gena koje nose
 Aberacije-promene u broju ili redosledu
gena u hromozomima
 Delecija i duplikacija-promene u broju
 Inverzija i translokacija-promene u lokacij
 Strukturne hromatidne i hromozomske
promene nastaju posle pojave jednog ili
nekoliko prekida i ponovnim prespajanjem
raskinutih delova
Hromozomske aberacije
 Delecija-gubitak naslednog materijala kraćih ili
dužih delova hromozoma(pojedini sindromi i vrste
maligniteta)
 Duplikacija-povećanje naslednog materijala prilikom
adicije deletiranog fragmenta na homologi
hromozom(ozbiljni fenotipski poremećaji)
 Translokacija-premeštanje delova nehomologih
hromozoma-promena lokacije određenih segmenata
hromozoma(ti delovi jednog hrom. mogu se vezati
za kraj drugog-umetnuti u drugi-kod istovremene
terminalne delecije dva nehom. hrom. mogu
zameniti mesta i ponovo se vezati za hromozome
 Inverzija-označava nastanak dva prekida na
hromozomu pri čemu se segment između njih
okreće za 180º i ponovo vezuje za odvojene delove
Aneuploidija
 Aneuploidija-gubitak ili dobijanje jednog ili više
hromozoma
 Poliploidija-odnosi se na kompletnu grupu
hromozoma iz jedne ćelije
 Kod ljudi normalan diploidni broj hromoz. 46-osobe
sa 45 ili 47 aneuploidi sa 69 triploidi(poliploidi)
 Aneuploidi kojima nedostaje jedan hromozom su
monozomi-jedan višak trizomi
 Down-ov sindrom-mongolizam trizomija 21 hrom.
može i fatalno
 Mentalna retardiranost kongenitalna obolenja srca
češća pojava nekih oblika leukemije oslabljen
imunološki status organizma rana pojava Alzheimer-
ove bolesti
Zdravstveni značaj
mutacija

 Genetski poremećaji

 Pojava maligniteta(kancerogeneza)

 Mutacije u polnim ćelijama

 Mutacije u somatskim ćelijama

Mutacije u polnim
ćelijama
 15% trudnoća-spontani pobačaj polovina usled hromozomskih
poremećaja
 0.6% rođene dece aneuploidija-trizomija (Down-ov sindrom)
inverzije i translokacije molekularna analiza ukazuje na
zamenu baznih parova(citozin-gvanin) ređe deleci.
 Cistična fibroza i fenilketonurija se nasleđuju od prethodnih
generacija
 6% novorođene dece kongenit.poremećaje(bolesti srca
hipertenzija dijabet)
 Genske mutacije u hromozomu 7-cistična fibroza gojaznost
manja produkcija hormona rasta
 Hromozom 11 dijabetes-hromozom X mentalna retardiranost
nesposobnost razlikovanja boja hemofilija
 Hromozom 1 maligni melanom kancer prostate
 Hromozom 13 kancer dojke pankreasa i retinoblastom
 Hromozom 14 neki oblici leukemije
Mutacije u somatskim
ćelijama
 Mutacija-trajna nasledno prenosiva
promena u genetskom materijalu
 Kancer-lokalna nekontrolisana deoba
ćelija
 Korelacija između mutagenosti i
kancerog. hemijskih jedinjenja
 Sindrom nestabilnosti hromozoma i
nedost sposobnosti za reparaciju DNK
–povećan rizik za kancer
Savremena teorija
onkogenosti
 Aktivacija onkogena i inaktivacija tumor
supresorskih gena uzrok pojave tumora
 Kancer bubrega debelog creva mozga
dojke pluća mokraćne bešike
 Aktivacija onkogena tačkastom
mutacijom ili translokacijom
hromozoma
 Inaktivacija tumor supresorskih gena
mutacijom tipa delecije
Kancerogeneza

 Inicijalna faza-ireverzibilna indukcija neke

genske promene

 Faza promocije-dolazi do deobe iniciranih

ćelija-benigni tumor-papilom

 Faza progresije-nastavlja se proliferacija

ćelija- genski poremećaji i metastaze
Mehanizmi nastajanja
genskih oštećenja
 Mutageneza-promene u strukturi DNK pod uticajem fizičkohemijskih i
bioloških agenasa i reparatornih procesa DNK
 Reakcija elektrofila sa funkcionalnim grupama DNK-kovalentni
konjugati
 Tačkaste mutacije hromozomske aberacije aneuploidija
 Kancerogeni-metilacija alkilacija etilacija DNK
 Endogeni kompleksi sa DNK-reparacija DNK
 Nekovalentno vezivanje-umetanjem molekula mutagena između
baznih parova DNK-adinelacijom(vezivanjem vodoničnim vezama sa
spoljne strane DNK-aromatični policiklični ugljovodonici akridinske
boje neki antibiotici
 Mehanizmi aneuploidije i poliploidije-agensi koji sprečavaju deobu
ćelija-dodatna replikacija hromozoma-prerana deoba centromera-
neodgovarajućeg sparivanja homologih hromozoma-gubitak
hromozoma
 Aneugene supstance mogu istovremeno biti i klastogene i mutagene
 Aneugeni-kolhicin diazepam vinblastin hloral hidrat kadmijum hlorid
Osnovni genotoksični
testovi
 Testovi za detekciju genskih mutacija

 Testovi za otkrivanje hromozomskih

promena

 Testovi za otkrivanje efekata na nivou DNK

Testovi za detekciju
genskih mutacija
 Test reverznih mutacija kod Salmonela
Typhimurium(tzv. Ames-ov test)
 Test reverznih mutacija kod Escherichia coli
 Test genskih mutacija u kulturi ćelija sisara
 Test polno vezanih recesivnih letalnih
mutacija kod Drosophila melanogaster
 Test genskih mutacija kod Saccharomyces
cervisiae
 Spot test kod miša
Testovi za detekciju
genskih mutacija
 Jednostavni-brzi-reproducibilni-jeftini-
pouzdani
 Bakterijski i gljivični testovi nepouzdani
za ljude
 Spot test kod miša-test u kulturi ćelija
sisara- test na vinskoj mušici-
pouzdaniji
 Problem metaboličke aktivacije
supstance
Testovi za otkrivanje
hromozomskih promena
 In vitro citogenetski test
 In vivo citogenetski test
 Mikronukleus test
 Test dominantno letalnih mutacija
 Test naslednih translokacija
 Citogenetski test na germinativnim
ćelijama sisara
Testovi za otkrivanje
hromozomskih promena
 Direktno mikroskopom se posmatraju efekti kao što
su aberacije hromatida i hromozoma-ćelije sa malim
brojem hromozoma ili većim hromozomima kao što
su limfociti periferne krvi
 Ispitivanje klastogenog efekta kod ćelija sisara u
kulturi-osetljivi jednostavni
 In vivo testovi prednost-normalan metabolizam
eliminacija supstance reparacija DNK ćelijska
proliferacija(ćelije koštane srži glodara-brojanjem
mikronukleusa u polihromatskim eritrocitima-
analizom hromozoma u metafizi
 Za ispitivanje promena u hromozomima
germinativnih ćelija-poslednja tri testa
Testovi za otkrivanje
efekata na nivou DNK
 Oštećenje i reparacija DNK-neredovna
sinteza DNK

 Test mitotske rekombinacije kod

Saccharomyces cervisiae

 Izmena sestrinskih hromatida in vitro

Testovi za otkrivanje
efekata na nivou DNK
 Prekidi u lancu DNK ili stvaranje
kompleksa sa ispitivanom supstancom
mogu se direktno meriti savremenim
metodama
 Praćenje reparacije i neplanirane
sinteze DNK
 Diferencijalnim bojenjem hromatida-
test sestrinske izmene
Registracija lekova u SAD-
Japanu i Evropskoj uniji
 Tri testa-skraćen program ispitivanja
 Ispitivanje mutacija na bakterijama
 In vitro citogenetsko ispitivanje
promena na hromozomima ili
ispitivanje po metodi mutacija timidin
kinaze mišjeg limfoma
 In vivo ispitivanje oštećenja
hromozoma-hematopoetične ćelije
glodara
Hemijski genotoksični
agensi
 Supstance prirodnog porekla
 Jedinjenja koja se koriste ili nastaju u
industrijskim procesima
 Farmaceutski proizvodi
 Pesticidi
 Genotoksični agensi u hrani i vodi
Supstance prirodnog
porekla
 Alkaloidi-pirolizidinski alkaloidi široko
rasprostranjeni u prirodi mutagana i
kancerogena svojstva
 Kofein-purinska baza klastogen efekat
 Alfatoksin B1-proizvod metabolizma
gljivice Aspergillus flavus-mutagena i
kancerogena svojstva
Jedinjenja koja se koriste ili
nastaju u industrijskim
procesima
 Najbrojnija grupa
 Opasnost za radnike u proizvodnji lokalno
stanovništvo-ako ulaze u satav proizvoda za
znatno veću populaciju
 Industrijski alkilirajući agensi-organski
rastvarači-organska jedinjenja metala-teške
metale-zagađivače vode i vazduha
 Mutageni-aldehidi(formaldehid-acetaldehid-
akrolein) epoksidi u izradi celuloznih vlakana
i plastičnih masa-neorganska i organska
jedinjenja arsena nikla olova hroma kobalta
itd
Farmaceutski proizvodi

 Antibiotici-streptomicin bleomicin
doksorub
 Citostatici-metotreksat ciklofosfamid
vinkristin vinblastin
 Sredstva sa dejstvom na CNS-
narkotici antipsihotici-hlopromazin
 Anestetici-haloton trihloretilen
 Kontraceptivna sredstva
 Kozmetička sredstva-boje za
kosu(aromatični amini i razni aditivi)
Pesticidi-podela prema
mutagenosti po EU
 Poznati mutageni
 Mogući mutageni
 Potencijali mutageni
 Alkilirajući agensi slobodni radikali
 Organska halogena jedinjenja čijom
biotransformacijom nastaje vinil hlorid
 Organohlorna jedinjenja-DDT
NAPUŠTEN sporo se matabolišu dugo
zadržavaju-genotoksičnost
Genotoksični agensi u
hrani i vodi
 Nitrati i nitriti-konzervansi mesa i mesnih
prerađevina-metaboliti opasni etilnitrozourea
 Veštački zaslađivači-saharin razmena sestrinskih
hromatida i aberacije hromoz.
 Mikotoksini i proizvodi metabolizma nekih bakterija
 Nitrozamini i derivati policikličnih aromatičnih
ugljovodonika-benzopiren-nepotpuno sagorevanje
organskih materija namirnice biljnog i životinjskog
porekla
 Voda-posle primene u poljoprivredi-iz industrijskih
procesa-proizvodi raspadanja organskih materija
 Hlorinacija vode-hlorfenoli i trihlormetan potentni
mutageni