Predavanje iz Estetike od 8.11.

2011

Predavanje

Dijalog Ijon je filozofski dijalog sa moda najranijom teorijom pesnikog stvaralatva,

takoe jedan od tekstova prema nekim autorima od najranijih tekstova hermeneutikog
teksta. Ovaj dijalog opisuje unutranji razdor u dui mladog Platona, on je prvo hteo da
bude pesnik odnosno pisac tragedija, to mu nije polo za rukom, spalio je neke ssvoje
rane pesnike pokuaje, u ovom dijalogu se vidi taj unutranji spor ta borba izmeu
filozofa I pesnika u ovom sluaju Sokrata I rapsoda Ijona. Ijon nije naprosto bilo koji od
rapsoda i pesnika, znaenje rapsoda nije najlake razumeti recitator i tuma poezije,
neto to bi danas bilo i glumac i knjievni kritiar, u ovom susretu izmeu Ijona i
Sokrata Ijon se pojavljuje kao pobednik odreenih igara, dolazi iz Epidaura, najbolji od
rapsoda. Meutim ako posmatrate ovaj tekst i nain na koji on napreduje od samog
poetka ete videti kako postoji jedno klizanje u samom pokuaju da se odredi tema
dijaloga jer Sokrat ve na poetku (335b). Ne samo zbog toga to imaju lepo ruho to
se bave pesnicima pa i Homerom nego to prodirete u duh njegovog pesnitva, nego
razumete smisao pesnikog dela, itd. Ono to Sokrata navodno impresionira kod
rapsoda ne samo rei nego smisao rei. Jer pogledajte od rei preko smisla rei do
pesnikovih misli. I ne samo do pesnikovih misli nego do onoga ta pesnik misli. Ovde se
odmah javlja niz problema koje platon pitanje koliko ima u vidu i koliko uopte pokuava
da rei ali koji e imati kasniju ulogu u odreenim pravcima estetike. Otvara se dilema
izmeu onoga ta je kako se to popularno kae pisac hteo da kae i onoga ta je zbilja
ili istinski reeno. Otvara se ta razlika izmeu autoriteta samog autora i onoga to nam
saoptava i autoriteta same te stvari o kojoj se radi. Ovde na prvi pogled izgleda da
preko pamenja rei i preko razumevanja rei probijemo do onoga to je sam pesnik
mislio, mi emo tako razumeti i o emu se radi u samoj toj pesmi poemi tragediji i sl.
On izgleda ne otvara pitanje koje je legitimno da li je mogue u umetnikom delu reeno
neto to je suprotno intencijama samog autora, da li je mogue da pesnik neto zaista
misli i da pokuava da to izrazi ali da ono to izraava predstavlja i neto drugo, neto
to je u suprotnosti sa njegovim sopstvenim intencijama. Tako da bi ovde moglo da se
pronae hermeneutika maksima koja se obino regulie na sledei nain: bolje
razumeti pisca nego to je on razumeo sebe. Tu se javljaju dve varijante i dve kole
tumaenja odgovora na ovo pitanje koje pokuavaju da objasne ta je mislio autor na
sledei nain, da se pokua da reprodukuje izvorna autorova produkcija (prvi nain) da
se ponovi na neki nain sam proces unutar kog je nastalo to umetniko delo tekst itd. To
je jedna romantiarsko tumaenje ove hermeneutike maksime, uz pokuaj da se
genijalno u umetniku ponovi i razume i onda se postavlja pitanje da li je mogue to
ponoviti da to bude jo uspenije nego to je to bilo od samog autora pisca itd. Druga
varijanta je da se ne insistira na tom procesu miljenja ili stvaranja samog autora nego
da se fokus stavi na ono to je tu zapravo miljeno, racionalistika i prosvetiteljska
varijanta tumaenja. Svaka vrsta predmetne kritike kritike nekog miljenja s obzirom na
sam predmet o kome se raspravlja, je racionalistika i prosvetiteljska varijanta. Tako
imate recimo kod Kanta jedno mesto u KU da je ono to je Platon mislio o idejama
mogue razumeti bolje nego to je Platon razumeo samog sebe, s obzirom na nacrt
uma koji stoji u osnovi tih stvari. Predmetno razumevanje hermeneutike maksime.
Uglavnom, problemi oko toga kako razumeti rei nekog teksta u emu se sastoji njihov
smisao da li je njihov smisao u tome da izraze ono to je mislio pesnik ili one izraavaju

Predava: Dr. Prof. Neboja Grubor

 Predavanje iz Estetike od 8.11.2011

ono o emu se u njima zapravo radi, otvara veliki broj problema koji su u osnovi
problema tumaenja i razumevanja ne samo drugih tekstova nego itave filozofske
tradicije, umnoava se problem kada se unesu pitanja istorije filozofije, injenica da se
odreena pitanja moraju razumeti unutar konteksta u kom su nastala. Tako da ovu
hermeneutiku maksimu nikada ne treba razumeti kao nekakvu nadmenost kao oholost
nas starijih ili mlaih i pokuaj sa naknadnom pameu da se dovede u pitanje ono to
su oni mislili i da se ispravi ono to su oni mislili. Oni ne mogu biti tako dovedeni u
pitanje, uvek je usmereno na nas koji se bavimo tom tradicijom, ne radi se da emo mi
pronai nekakvu protivrenost kod njih nego u trenutku da kada ponovimo njihove
misaone korake da li mi u situaciji u kojoj se nalazimo imamo ta da kaemo o tome.
A sama stvar koja se raspravlja u dijalogu Ijon je rapsodska vetina i pitanje da li je to
ime se bavi rapsod neto to jeste ili nije vetina odnosno techne. Ili jo jednostavnije,
da li to jeste ili nije znanje? Ijon sve vreme brani stanovite da upranjavajui tu svoju
vetinu poseduje odreeno znanje, znanje pre svega o Homeru. Meutim to naravno
Sokrat dovodi u pitanje navoenjem razliitih drugih vetina i znanja. Njegov glavni
prigovor u prvom delu rasprave je zapravo da se ne moe prihvatiti da Ijon poseduje
znanje ako smatra da poznaje samo Homera a ne i druge pesnike. Ako uzmemo
primere drugih vetina videemo da svako ko poseduje odreenu vetinu o svim
stvarima koje se tiu te vetine moe govoriti. Ijon bi morao biti struan da poseduje
odreeno znanje i o drugim pesnicima, ne samo o Homeru. Pogledajte ta je ovde
lajtmotiv da se onaj koji se bavi poezijom u ovom sluaju rapsod i u drugom planu i
pesnik, ovde Sokrat u velikoj meri pokuava da dovede u pitanje rapsoda da bi doveo u
pitanje pesnika, imamo s jedne strane poeziju a s druge itav niz vetina, pa se pominje
slikarstvo vajarstvo muzika zatim aritmetika medicina krmarenje (vetina plovidbe
brodom), graenje, ribarstvo Vidimo da su sve ove vetine jedna vrlo velika grupa u
emu bi bilo i ono to mi nazivamo umetnosti i to bismo danas pre nazvali naukama ili
primenjenim naukama i ono to bismo u uem smislu nazvali zanatima. To je ono o
emu smo govorili kako je taj pojam umetnosti techne vetine umea, kod Grka veoma
irok. Tatarkijevi metaforiki objanjava kakav je pojam grke umetnosti i naeg pojma,
piramida, baza vetina je vrlo iroka kod Grka, i vrh piramide obuhvata sva ta znanja
sve te vetine itd. Meutim, njima nedostaje ono to je kod nas karakteristino srednji
deo piramide injenica da se odreene umetnosti klasifikuju, lepe umetnosti pet
centralnih umetnosti arhitektura vajarstvo slikarstvo muzika i pesnitvo. Pored toga kae
Tatarkijevi ne samo da postoji usamljeni vrh piramide nego iz nae perspektive Grci
imaju dva vrha piramide, poezija stoji van svih vetina i mimo korpusa umetnosti u
uem smislu. Ono to su za nas umetnosti kod Grka kao da su podeljene na dva mesta
i poezija stalno zauzima poseban poloaj u odnosu na standardan korpus umetnosti. To
se vidi kod Platona, kritikuje poeziju kao umetnost, a na drugom mestu omoguava i
smatra da poezija ima jedan vrlo visok rang. ta se tu deava? Mi vidimo u drugom delu
dijaloga Ijon kada se poezija povezuje ne toliko eksplicitno sa prorotvom. Poezija je
slina prorokoj vetini, vetini predvianja, i ona se odvija na osnovu boanskog
nadahnua i izvor poezije nije u nekakvom znanju i vetini ve se nalazi u tom
entuzijazmu. To znai bukvalno da smo nadahnuti bogom, bog muze prisustvuju u
nama i motiviu nas da proizvodimo ta i takva umetnika dela, odnosno poeziju stihove.
Ovde Platon u ovom dijalogu kako pokazuju neki interpretatori zauzima pogled na
tumaenje poeziju arhajsku poziciju da je poezija stvar boanskog nadahnua ali s

Predava: Dr. Prof. Neboja Grubor

 Predavanje iz Estetike od 8.11.2011

druge strane zauzima radikalnu poziciju oni su ipak glorifikovali pesnike kao odreene
pojedince koji su imali nekakav dar i talenat da to nadahnue pretoe u takve i takve
stihove. Ovde je Platonova pozicije delom inovativna ali i radikalna, porie svaku
zaslugu pesnicima za stihove, boansko nadahnue je direktan izvor umetnikog
stvaralatva gotovo bez ikakvog uea umetnika. Zato e on stalno insistirati u ovom
dijalogu na tome da kao to zakljuuje u 536, taj zanos je posebnog karaktera, potpuni
trans zaborav, pesnik gubi orijentir kad je pod uticajem boanskog nadahnua i u jednoj
nesvesti stvara umetnika dela. To je vrlo radikalna Platonova teza, razlika izmeu
potpunog transa s jedne strane i pribranosti znanja razumevanja onoga to se odvija
kod pesnika. U drugom delu ovog dijaloga ukoliko ne poseduje pesnik znanje jer ako bi
posedovao struno znanje slikar bi se razumeo u sve slike onda ako se razume u
Homera samo to nije techne, nego se to to se deava deava tako to postoji bog
muze pesnik rapsod i na kraju sluaoci ovde vlada taj zanos, entuzijazam, nadahnue,
inspiracija. Daje ovu sliku o magnetima kao da imate lanac magneta i jedna na drugu
ove karike boog muze pesnik itd oni se meusobno povezuju kao prstenovi u jednom
magnetu. Na taj nain se ovom teorijom entuzijazma objanjava i produktivni akti vezan
za pesnika i receptivni akt slualaca, a rapsod se javlja kao provodnik transkripter
boanskog nadahnua i inspiracije. Tu se govori o razliitim drugim terminima govori se
i o ne samo boanskom nadahnuu i entuzijazmu nego i o boanskom ludilu, boanskoj
mahnitosti, obuzetost, oduevljenost, ushienost. Od petog poglavlja ide to objanjenje
Platonovo objanjenje ovog itavog procesa. Meutim, postoje dva momenta u ovom
dijalogu koja mi se ine dosta provokativna i koja moglo bi se rei brane Ijonovu poeziju
da on u svojoj toj rapsodskoj delatnosti raspolae nekakvom vetinom. 535b: Postavlja
se pitanje kako se Ijon osea u trenucima kada izvodi potresna mesta iz Homera. Jer
meni se kad govorim neto dirljivo oi napune suzama, a kad govorim jezivo kosa mi se
nakostrei On se zaista unese i zaista ga ponesu Homerovi stihovi a ne samo da
izazove odreeni uticaj na sluaoce. Prvo obratite panju na 20 000, rapsodske
sveanosti bile su izuzetno poseene, ali da ti plae i jei se a ovde si prekriven
zlatom svi te oboavaju i slino. Ovo je Sokratu dokaz da je ova vrsta rapsoda jedna
vrsta sofiste u pitanjima sofiste, on pokuava da proda tu svoju vetinu. Za nas je
vanije neto drugo neto o emu Sokrat ne doputa da dobije istinsko znaenje u
ovom dijalogu a to je injenica da s jedne strane izgleda ukoliko Ijon zaista i samome
krenu suze na oi kad govori potresna mesta, da je potpuno u transu, ali tome protivrei
da dok to sve izvodi posmatra kako reaguje publika da kontrolie emocije da bi izazvao
reakciju. Povlaujui Sokratu u oba sluaja Ijon skicira pravu strukturu onoga to se
deava unutar estetskog iskustva, injenica da postoji jedna kombinacija preputanja
involviranosti u tok u umetniko delo u pesniko i bilo koje iskustvo, i distanciranost od
tog procesa, i sposobnost neophodnost da postoji odreena vetina, glumaka vetina
da se izvri odreena kontrola svojih sopstvenih emocija. Jedan od najranijih
svedoanstava opisa strukture estetskog iskustva, ona e se ponavaljati na razliitim
mestima. Videete kod Kanta kombinacija bezinteresnosti i emocionalne upletenosti sa
druge strane. Jedno od karakteristinih mesta je Nieova kritika Kantovog objanjenja
estetskog iskustva, kakvo je to objanjenje gde se tvrdi da onaj ko ima estetsko iskustvo
nezainteresovanost. Struktura estetskog iskustva je zapravo ta kombinacija
preputenosti involviranosti u emocije zbivanje deavanje i jedna distanca rezervisanost
svest da to nije istinski da to nije zbilja tako. Zato estetsko iskustvo ima taj karakter

Predava: Dr. Prof. Neboja Grubor

 Predavanje iz Estetike od 8.11.2011

metaemocije u odnosu na obino iskustvo, to je teko objasniti. Kod Aristotela

objanjava kako mogu da nam se dopadaju stvari u umetnikom delu koji su u realnom
ivotu odvratni. I ono to bi nam inae u svakodnevnom iskustvu bilo odvratno ukoliko je
na umetniki nain prikazano u nama izaziva estetski oseaj zadovoljstva. Ono to
inae u svakodnevnom ivotu ne bismo hteli da doivimo strah, unutar estetskog
iskustva taj strah izaziva zadovoljstvo. Mi estetski moemo da uivamo u stvarima koje
nam etiki mogu biti neprihvatljive. Primer filmova, Trijumf volje, gde je ona pratila
Hitlerovu izbornu kampanju i sl, imajui u vidu ta je to kasnije izazvalo i posledice,
pojavljuje se moralni problem sa tim umetnikim delima filmske umetnosti, ali da li
ugroava nau sposobnost da u tim delima estetski uivamo, mogue je estetski uivati
u tome jer je ona odvojena, relativno autonomna u odnosu na moralni ispravno
neispravno. Vi ukoliko imate pozorinu predstavu na primer, sama rampa to odvajanje
publike od zbivanja mi ne moemo uzimati zdravo za gotovo ono to se deava u
predstavi, mi bismo morali da interveniemo neki sluaj velikog zlikovatva. Mi smo
distancirani znamo da to nije zbilja, to nam omoguava da proivimo te emocije. Sokrat
ovde je prilino radikalan nepravedan prema Ijonovoj poziciji, ovde se vidi da on
zapravo ima istinski aspekt uivljavanja, nije manipulacija, ali tu postoji i racionalna
dimenzija, kontrola toga.
Nastavak ovog pobijanja ide u sledeem pravcu, potpuno je demoralisan bio Ijon posle
slike sa magnetima, boanskog nadahnua, nastavak pobijanja ide u sledeem pravcu
u ispitivanju onoga to sadrinski zna rapsod a naravno i pesnik, da li bi neko izabrao
Homera da vodi sa njim rat ili istinskog vojskovou, da li Homer zna sve to o emu
peva, da li Ijon zna o tome, pa naravno da nema tu vetinu. Ali tu postoji jedno mesto
koje dosta dobro brani Ijonovu poziciju, 539e. Vidimo poziciju Sokratovu ko se bavi
krmarenjem taj poznaje tu sferu stvari taj obim taj sektor, i sad Ijon potpuno neverovatno
odgovara ja Sokrate tvrdim sve svima pada u deo neto pa nama rapsodima pada u
deo sve. Ali rekao je da se rapsodska vetina razlikuje od svih drugih, i kao takva ima
posla sa drugim predmetima saznanja, prema tome saznanje rapsodske vetine se ne
bi odnosilo na sve, osim moda na stvari te vrste (nejasno). Ijon kae odnosi se na sve,
a Sokrat insistira da sve moe da bude jedino zbir svih vetina. Znati sve bi moglo da
znai ne ono to na emu insistira Sokrat znati bolje od zanatlija tehniara strunjaka
nego znati sve moglo bi znaiti tretirati sve na drugi nain, sve stvari da se posmatraju
iz druge perpsektive, to je ono to Sokrat ne doputa kao moguu alternativu a to bi
mogla da bude vrlo relevantna mogunost za objanjavanje umetnikog stvaralatva jer
ni dan danas ne oekujemo da je Tolstoj morao bolje voditi ratove od Kotuzova, ve su
sve te stvari ljudske stvari ta dolikuje oveku ta ovome onome, ljudima bez obzira na
sve, ta pozicija ne dolazi ovde do izraaja.
Poezija koja hoe da bude tehnika i podraavalaka je ona poezija koju Platon
osuuje. Iz dijaloga Fedar vrlo znaajno mesto 248a, daje se neto to je hijerarhija
ljudskih dua kod Platona, devet tipova ljudskih dua. Vidi se ambivalencija u tumaenju
poezije, ako je pesnitvo entuzijastiko vezano za boansko nadahnue na viem je
mestu od onog pesnitva koje je podraavalako.

Predava: Dr. Prof. Neboja Grubor